EKONOMSKI HORIZONTI, 2008, 10, (1-2) str.

4570

Pregledni lanak
DC=338.45.01(4-672EU)
Mr Vladimir Mii

INDUSTRIJSKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE

Apstrakt: Industrijska politika je bitan elemenat uspenog privrednog i
industrijskog razvoja Evropske unije, od velikog je znaaja za konkurentnost
industrijskih proizvoda i usluga. Industrijska politika kao aktivna i sveobuhvatna
primena aktivnosti koje su usmerene na strukturno regulisanje i podsticanje
konkurentnosti industrije, imala je dug evolutivni put razvoja do trenutka nastanka
zajednike nadnacionalne politike zemalja lanica Evropske unije. Priroda takve
politike moe se posmatrati kao skup svih oblika aktivnosti kojima Unija u najirem
smislu tei da usmerava industrijsko ureenje u pravcu koji se zajedniki smatra
najpoeljnijim. Tokom 90-ih godina, definisan je horizontalni pristup koordiniranoj
industrijskoj politici, na principima otvorenog i konkurentskog jedinstvenog trita.
Novi koncept industrijske politike Evropske unije, definisan je Lisabonskom
strategijom i njenim revizijama.
Kljune rei: Industrijska politika, Evropska unija, Lisabonska strategija, revizija
Lisabonske strategije.
EUROPEAN UNION INDUSTRIAL POLICY
Abstract: Industrial policy is a key element for successful economic and industry
development, and it is of great significance for competitiveness of industrial products
and services in European Union. Industrial policy as like active and all-inclusive
appliance of activities which are directed to structural regulation and stimulate
industrial competitiveness, it have on a long way development ad moment to begin
common overnational politics of member countries European Union. Nature of that
kind of politic can be observed as a gathering of all shapes of activities which
establishment use as a tool to direct industrial arrangements in the way which is
considered by every country as most desirable. With the ninetieth years, defined
horizontal access coordinate industrial policy, based on principles to open and
competitive united market. New concept of the European Unions industrial policy as
defined in the Lisbon Strategy and its subsequent revisions.

Ekonomski fakultet - Kragujevac

45

EKONOMSKI HORIZONTI

Key words: Industrial policy, European Union, Lisbon Strategy, Revisions

Lisbon strategy.

JEL Classification: L52

Uvod
Industrijska politika Evropske unije u prolosti se shvatala kao skup
aktivnosti drave koje imaju za cilj postizanje industrijskih promena, putem
podsticaja koji unapreuju proizvodnju odreenih industrija ili podstiu ulazak i
izlazak sa trita odreenih industrijskih proizvoda. Meutim, visoke barijere
ulaska na jedinstveno trite Unije, eksternalije izmeu preduzea i trita
zemalja lanica, nesavrenost trita kapitala i radne snage, viskoki trokovi
strukturnih prilagoavanja industrije i dr., doveli su do pojave intervencija na
nivou Evropske unije, umesto na nacionalnim nivoima. U ostvarivanju ciljeva
integracije industrijskih trita Evropske unije bio je potreban odreeni nivo
usklaenosti nacionalnih industrijskih politika.
Industrijska politika u Uniji se razvijala fazno, od sektorskog protekcionizma, ka horizonatalnoj podrci i jasnom promovisanju konkurentnosti, tj. od
pasivne ka aktivnoj politici. Sadanja industrijska politika obuhvata efektivnu
primenu svih aktivnosti koje su usmerene na strukturno regulisanje privrede i
kojima se podstie konkurentnost. Ovakva industrijska politika, kroz sprovoenje odreenih nadnacionalnih aktivnosti, prevashodno za cilj ima poboljanje
ambijenta za konkurentno sposobna preduzea na meunarodnom nivou,
produktivno i inovatorski orjentisana, naroito mala i srednja preduzea, kao i
jaanje konkurentnosti unapreenjem istraivanja i razvoja, kooperacije i
olakica za strukturna prilagoavanja.
Jedan od ciljeva industrijske politike od usvajanja Lisabonske strategije
2000. godine, je stvaranje osnova i uslova za razvoj inovativnog i trino
konkurentnog industrijskog sektora, koji bi trebalo da obezbedi i ekoloku
odrivost proizvodnje, tj. ekonomski opravdanu proizvodnju koja je orijentirana
na rast, i osigurava prilike za budue generacije. Konkurentnost industrijske
proizvodnje osnova je strategije odrivog razvoja Evropske unije, koja poiva
na ekonomskim i ekolokim pretpostavkama. Stoga je odranje i razvoj
46

EKONOMSKI HORIZONTI

konkurentnosti postao neophodan element za uspenosti odrivosti industrijskog

razvoja Unije.
U takvim uslovima i okolnostima rastue globalizacije i sve izraenije
meunarodne konkurence, Evropska unija je 2005. godine predstavila novu i
jedinstveniju industrijsku politiku, ije cilj stvaranje bolje klime za razvoj svih
industrijskih sektora. Nova industrijska politika predstavlja stub implementacije
i realizacije ambicioznih ciljeva Lisabonske strategije i njenih revizija iz 2005. i
2008. godine.

1. Industrijskja politike od osnivanja Evropske ekonomske zajednice

do Ugovoru iz Mastrihta
Industrijska politika (IP) ili politika u oblasti industrije spada u najspornije
politike Evropske unije (EU). Ve sam naziv poglavlja u Ugovoru Industrija
umesto Industrijska politika odraava razlike koje postoje jo od osnivanja
Evropske ekonomske zajednice (EEZ). S jedne strane, se nalaze drave lanice
koje su tradicionalno, dirigovano-intervencionistiki orjentisane, i s druge
strane one koje su trino-ekonomski, odnosno liberalno usmerene.
Ekonomsko-politika tradicija najuticajnijih zemalja lanica, veoma se
razlikuje u pogledu odnosa izmeu trita i drave. U Francuskoj, jo od
vremena ana B. Kolbera, postoji duga tradicija centralizovanog upravljanja
privredom. Slian pristup ovom modelu imaju i neke zemlje Mediterana. Velika
Britanija, od vremena Margaret Taer, sledi skoro potpuno ist liberalni kurs u
privredi. U Nemakoj, u teoriji, a i u domenu politikog ureenja uzor
predstavljaju shvatanja Ludviga Erharda, odnosno, koncept socijalne trine
privrede (Vajdenfeld, V., et. al., 2003, s. 157).
Ekonomsko opravdanje za IP naeno je u podrci tritu u sluaju njegovih
nesavrenosti i nedostataka. Primarni ciljevi IP, su bili razliiti i imali su
razliitu teinu u zavisnosti od perioda posmatranja i od drave lanice. Oni su
se uglavnom odnosili na stabilnost stopa rasta i rast proizvodnog potencijala,
produktivnosti, zaposlenosti, izvoz i meunarodnu konkurentnosti. Drugim
reima IP u EEZ je predstavljala opte sredstvo za poveanje drutvenog
bogatstva (Savi Lj., 2005, str. 139.).
Potreba stvaranja zajednikog trita roba, ljudi, kapitala i radne snage,
uslovljavali su filozofiju nadnacionalne IP. Ona je trebalo da povea

47

EKONOMSKI HORIZONTI

usklaenost intervencije i donoljenje odluka na nivou Zajednice. U izvesnom

smislu to je trebalo da znai smanjenje znaaja nacionalnih IP i poveanje
sinhronizacije zajednikih akcija.
to se tie razvoja IP Zajednice ona je starija od njenog zvaninog
priznavanja. Rimskim ugovorom Zajednica i drave lanice podelile su
nadlenost u pogledu poveanja konkurentnosti industrije. Okvir za delovanje
Zajednice omeen je upuivanjem na sistem otvorenih i ka konkurenciji
usmerenih trita.
Politike nadlenosti u oblasti IP, kao to je nadlenost za upravljanje
investicijama i uticaj na investicione odluke pojedinanih preduzea, nale su se
ve u Ugovorima o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik, kao i
Evropske atomske zajednice iz koje e nastati EEZ. Ipak, odsustvo eksplicitnih odredbi o IP u Rimskom Ugovoru rezultat je jasne uloge EEZ nametnute
od strane drava lanica i ekonomsko-politike tradicije najuticajnijih lanica,
koja se razlikuje u pogledu odnosa izmeu trita i drave.
Zaeci IP Zajednice, na poetku bili su usredsreeni preteno na Carinsku
uniju u cilju stvaranja zajednikog trite za plasman roba i jedinstvenom
prostoru za industrijska preduzea i njihovu proizvodnju (Audretsch D. B.,1993,
s. 25).
Meutim, tek 1970. godine Zajednica je IP unela u svom memorandumu
Industrijska politika Zajednice (COM (70)100, s. 1). Godine 1973. usvojen je
prvi akcioni program IP, koji je pored horizontalnih zadataka, predvio i
sektorske mere u raspodeli sredstava. Ovo paralelno postojanje specifinih
sektorskih i horizontalnih zadataka odredilo je u narednom periodu aktivnosti
nadnacionalne IP.
Nepostojanje eksplicitne definicije IP pred nju je postavilo isuvie opte
cljeve: 1. dovretak carinske i ekonomske unije; 2. reavanje mnogobrojnih
problema industrije pod nacionalnom i regionalnom odgovornou, i 3. rast
industrije.
Kako se EEZ pomerala iz negativne (pasivna IP) u pozitivnu (aktivna IP)
integraciju, vanost nadnacionalne IP je rasla. Ipak, sve vreme su postojali
konstitucioni problemi, konflikt interesa i ideologiju izmeu lanica, straha od
nadnacionalnosti (velike lanice) i nedostatak resursa.
I pored toga, to je ekonomska literature o IP u Zajednici neusaglaena i
neprecizna, mogu se izdvojiti etiri perioda (etape) kroz koje je ona prola:
1) period od Maralovog plana do stvaranja EEZ (1947-1960);
48

EKONOMSKI HORIZONTI

2) period ubrzanog rasta do naftnih okova (1960-1973);

3) post krizni period (1973-2000) i
4) period od 2000 tj. period posle Lisabonske agende.
Moe se rei da je pristup IP bio na osnovama otvorenog i konkurentskog
okruenja, to je rezultat dugog razvoja. Tako da se u razvoju IP Zajednice
mogu se identifikovati faza sektorski orjentisane IP, primenjivana je do kraja
80-ih godina, i faza horizontalnog pristupa IP koja je poela da se primenjuje
tokom 90-ih godina.
U periodu od 1957. do 1990. godine, kada je dominirala sektorski
orjentisana IP, postojale su etiri usmerenja IP. Od 1958. godine do sredine 60ih godina, trite je podsticalo industrijsko restrukturiranje, a IP je bila pasivna.
Izmeu sredine 60 i 70-ih godina, stvarana je industrijska struktura na nivou
zajednikog unutranjeg trita, a IP je aktivnosti usmeravala na organizaciju,
restrukturiranje preduzea i unapreenje tehnolokog razvoja. Period do ranih
80-ih godina, je period defanzivne IP i restrukturiranja sektora u krizi, to je
posledica neslaganja Zajednice i drava lanica. Od donoenja Jedinstvenog
evropskog akta (JEA) 1987. godine, IP zapoinje promovisanje visokotehnolokih industrija (Sauter, W., (1997), s. 75,79).
Ipak, strukturna neizbalansiranost, rastua integracija, zajedniko trite,
energetska kriza, ekonomski pritisak SAD i Japana, proizvodna konkurencija
zemalja Jugoistone Azije, uslovili su praksu zajednike nadnacionalne IP na
nivou Zajednice. Prvi korak ka koordiniranoj nadnacionalnoj IP, bilo je
formalno prihvatanje nadlenost za politiku istraivanja i tehnolokog razvoja,
koja je definisana u JEA iz 1987. godine. IP imala je prioritet u unapreenju
visokih tehnologija, pa je tehnoloka politika smatrana za centralni elemenat
aktivne IP. Ovaj momenat je esto predstavljan kao prvo uvoenje jedne
zajednike IP u Rimski ugovor. Drugi korak uinjen je 1990. godine, kada je
usvojen koncept Direktiva IP u otvorenom i konkurentskom okruenju. Trei
korak je uvoenje industrijske konkurentnosti u Ugovor iz Mastrihta. etvrti,
i najznaajniji korak je usvajanje Lisabonske strategije.
Prihvatanje Direktiva IP iz 1990. godine, i njihovo unoenje u Ugovor
o Evropskoj uniji, zasnovano je na neuspehu intervencija drava lanica, koja
je bila praena uskim nacionalnim interesima (COM (90)556, s. 2). Ekonomski
nacionalizam bio je na snazi od naftnih kriza 70-ih godina.
Donoenje direktiva ostvareno je na bazi konsenzusa o potrebi voenja i
formi IP, kako bi IP sistemski uticala na poveanje konkurentnost industrije u
49

EKONOMSKI HORIZONTI

okvirima i van jedinstvenog trita EU. IP je postala primarno horizontalan

usmerena na stvaranje trinog okruenja na principima slobodne konkurencije,
otvorenog trita i usklaenosti i uzajamnog podravana IP sa ostalim zajednikim politikama. Drave je dobila ulogu aktivnog katalizatora i inicijatora
promena. Sektorske politike imale su zadatak da olakaju prilagoavanja i
smanje rizike.

2. Industrijska politika Evropske unije tokom 1990-ih godina

Dve meuvladine konferencije koje je zapoeo Evropski savet u Rimu
1990. godine, nisu se odnosile na problematiku IP, a nacrt Ugovora o EU nije
ukljuivao IP. Meutim, na zahtev Belgije, Francuske i Luksemburga
Poglavlje Industrija uneto je u Ugovor, to je imalo za cilj da povea
konkurentnost evropske industrije u odnosu na glavne spoljnotrgovinske
partnere, kroz sistem otvorenih i konkurentskih trita.
Dakle, od Ugovora iz Mastrihta IP u EU zasniva se na lanu 157,
Poglavlja XVI Industrija. Zajednici je ovim lanom dodeljena, zajedno sa
dravama lanicama, odgovornost za poveanje konkurentske sposobnosti
industrije. Od tada se pod IP podrazumeva efektivna primena svih aktivnosti
koje su usmerene na strukturno regulisanje privrede i kojom se podstie
konkurentnost. Ovakva IP putem odreenih akcija prevashodno za cilj ima
poboljanje ambijenta za konkurentno sposobna preduzea na meunarodnom
nivou, produktivno i inovatorski orjentisana, naroito mala i srednja preduzea
(MSP), kao i jaanje konkurentnosti unapreenjem IR, kooperacije i olakica za
strukturna prilagoavanja.
Poglavlje Industrija, ustvari predstavlja kodifikaciju Direktiva o IP,
ime su zvanino unete nadlenosti EU vezane za IP. Takvom definicijom IP je
usmerena prema implementaciji precizne i jedinstvene evropske industrijske
strategije, kako bi se ostvarila integracija, konurentnost, zaposlenost i
ekonomski rast, kao glavni politiki problemi u kretanju prema Evropskoj
monetarnij uniji (Sauter, W., (1997), s. 80,85).
Kako bi se reili ovi problemi, 1993. godine doneta je Bela knjiga o rastu,
konkurentnosti i zaposlenosti, koja je usklaena sa Direktivama iz 1990.
godine. Ovim dokumentom zapoinje novije planiranje IP na nivou EU, to je
imalo za zadatak poveanje konkurentskih prednosti industrije EU u odnosu na
industrije SAD i Japana. Ta prednost se manifestovala u mogunostima za
50

EKONOMSKI HORIZONTI

masovnu proizvodnju, specijalizaciju, ekonomiju obima, inovacije, investiranje

i iroko evropsko povezivanje. Posebno vanim se smatralo irenje istraivanja,
tehnolokog razvoja, edukacije i obuke, irenje trans-evropskih umreavanja i
partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora (Devine, P., et. al., 1996, s. 62).
Kao primarni cilj u Beloj knjizi postavljeno je poveanje zaposlenosti.
Sutina problema nezaposlenosti potie iz 1970-ih godina, kada je stopa rasta u
privredi smanjena sa prosenih 4% na 2,5% poetkom 90-ih godina, a posledica
je bila 17 miliona nezaposlenih. Nedovoljna zaposlenost uzrok je imala u
neadekvatnoj raspodeli, visokom nivou javne potronje (socijalna davanja), koji
su uspostavljeni neadekvatnom makroekonomskom politikom, ali i nedovoljnim
strukturnim prilagoavanjima i rastu trokova radne snage.
Posle Bele knjige sledio je itav niz vanih dokumenata i direktiva koji su
postali osnova horizontalne koncepcije IP: Predlog za IP u EU i konkurentnost
industrije i Pedlog za mala i srednja preduzea 1994. godine, Zelena knjiga
o inovacijama, Politika konkurentnosti evropske industrije i Akcioni program industrijske konkurentnosti. 1995. godine, Rezolucija o industrijskom
restrukturiranju i realokaciji industrije, 1996. godine, Pregled jedinstvenog
trita koji obuhvata skup od trideset devet studija objavljenih u periodu 19971998. godine, i dr.
Evidentno je da je od 1990. godine, IP EU uinila veliki zaokret od
sektorske politike ka jasnom promovisanju konkurentnosti, koja je shvaena
kao poveanje produktivnosti i realnog dohotka na odriv i neinflatoran nain,
sposobnost da se obezbedi visok i rastui ivotni standard i visoka stopa
zaposlenosti na odrivoj osnovi. Ciljevi IP ijem se ostvarenju teilo tokom 90ih godina mogu se rezimirati kao:
(1) podrka prekvalifikaciji radnika;
(2) prekogranina mobilnost i razmena;
(3) promovisanje trita preduzetnikog kapitala i ulaganja u kadrove;
(4) subvencije za pozitivne eksterne efekte (tehnoloko istraivanje) i
(5) obezbeenje stabilnog makroekonomskog okruenja i pristupa stranim
tritima na principu reciprociteta.
Realizacija navedenih ciljeva teite IP pomerila je od ranije zaokupljenosti unapreenja odreenih sektora i preduzea, ka horizontalnoj podrci u
koordinaciji sa drugim politikama. EU je prela sa sektorskog pristupa na ono
to je u stvarnosti predstavljalo znatno iru promotivnu ulogu. To je u skladu sa

51

EKONOMSKI HORIZONTI

veoma opirnim ciljem sadranim u Ugovoru na osnovu kojeg su Zajednica i

drave lanice trebale da obezbede postojanje uslova neophodnih za
konkurentnost industrije. U tom sluaju IP je obezbeivala da ostale politike
doprinose konkurentnosti industrije EU.
Prema tome, zajednika i integrisana IP na nivou Unije usmeravana je
tokom 90-godina, ali i posle usvajanja Lisabonske strategije, ka vladinim
intervencijama na:
(1) eksternom tritu (trgovinska politika);
(2) domaem tritu (politika konkurencije);
(3) faktorskim tritima (na tritu kapitala i tritu rada);
(4) i tri dodatne nezavisne komponente IP (politiku regionalnog razvoja,
politiku tehnologije i razvoj okvirnih uslova za industriju (ili poslovno
okruenje).
Dravne intervencije definisane kao intervencije na tritu proizvoda
obuhvatale su intervencije na eksternom tritu (oblast trgovinske politike), i 2.
intervencije na domaem tritu (politika konkurencije), i povezivane su sa
aktivnim prestrukturiranjem industrija i politikom fokusiranom na strane
direktne investicije.
Osnovne mere i instrumenti IP koje je Zajednica primenjivala odnose se
na: opte mere za razvoj trita i za ustanovljavanje EMU (IP je deo opte
ekonomske politike); spoljno-trgovinsku politiku (antidamping, bilateralne i
multilateralne trgovinske ugovore sa posledicama na individualne industrijske
sektore); socijalnu i regionalnu politiku (zbog neprihvaljivih regionalnih
posledica procesa industrijskog restrukturiranja); politiku konkurencije (pravni
instrumenti za intervenciju u trinim mehanizmima i instrumenti za kontrolu
pomoi drave sektoru industrije); IR politiku i unapreenje saradnje izmeu
industrijskih kompanija. IP je ostavljena i mogunost direktne intervencije u
nekim industrijskim oblastima, zbog njihovog znaaja ili efikasnosti. Takoe,
veliki trini izazovi za IP postoje u usmeravanju visoko-tehnoloke i
tradicionalne industrije, zbog njegove ekonomske meuzavisnosti, kao i u
procesu industrijskog restrukturiranja.

52

EKONOMSKI HORIZONTI

3. Lisabonska strategija
Svetski tokovi globalizacije, ekonomska i politika dominacija SAD,
visoka konkurentnost japanske industrije, kao i izrastanje Kine u novu
ekonomsku silu, predstavljaju najznaajnije razloge za novi pristup IP u EU.
Novi pristup i etapa u voenju IP zvanino su zapoeli Lisabonskim samitom
Evropskog saveta 2000. godine. Pred industriju EU postavljen je zadatak
ostvarenja visoke konkurentnosti, odnosno, sposobnosti da graanima EU
obezbedi rast ivotnog standarda, sa visokim stopama zaposlenosti u dugom
roku, kao noseem stubu odrive razvojne industrijske strategije EU.
Marta 2000. godine u Lisabonu EU postavila je novi strateki cilj, da do
2010. godine postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda sveta,
zasnovana na znanju i sposobna da ostvari odrivi ekonomski rast, veu
zaposlenost i socijalnu koheziju. U svrhu postizanja tog cilja, usvojena je
sveobuhvatna reformska agenda pod nazivom Zapoljavanje, ekonomske
reforme i socijalna kohezija put ka Evropi zasnovanoj na informacijama i
znanju, poznata kao Lisabonska strategija (LS) (European Council, 2000).
Ona u sebi obuhvata program koji povezuje kratkorone politike inicijative i
srednjorone i dugorone privredne i industrijske reforme. Njena sutina je u
konzistentnom povezivanju delovanja EU sa onim u zemljama lanicama, kao i
povezivanju svih politika EU u ekonomskoj, socijalnoj i sferi ivotne sredine.
EU je 2001. godine u Geteborgu dodala LS dimenziju zatite okoline.
Kako bi se smanjio tehnoloki jaz izmeu EU i njenih glavnih konkurenata, EU
je u Barseloni 2002. godine odluila da podstakne istraivake i inovacijske
napore poveanjem ukupnog izdvajanja za istraivanje i razvoj, s ciljem da ta
izdvajanja do 2010. godine budu 3% BDP, od ega bi dve treine investicija
trebalo da potiu iz privatnog sektora (Com (2002) 714, Final 2002, s. 5).
Kao tri kljune oblasti za ostvarivanje ciljeva LS identifikovane su: 1.
istraivanja i inovacije, 2. informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i 3.
obrazovanje i obuavanje.
LS je predhodila analiza uzroka zaostajanja EU za SAD i Japanom. U njoj
je konstatovano da SAD zahvaljujui novim tehnologijama i internetu,
ostvaruju visok nivo produktivnosti. Sutina nove strategije EU sastoji se u
veem ulaganju investicija u IKT, reorganizaciju poslovanja preduzea u pravcu

53

EKONOMSKI HORIZONTI

veeg korienja online veza, kao i investiranje u razvoj ljudskih resursa,

odnosno u sticanje odgovarajuih znanja i vetina.

4. Ciljevi industrijske politike prema Lisabonskoj strategiji

Lisabonska agenda prihvatila je ambiciozni program ekonomskih reformi i
poveanja konkurentnosti industrije. Opti cilj IP prema LS je stvaranje uslova
za razvoj inovativne i trino konkurente industrije, koji bi trebalo da obezbedi i
ekoloku odrivost proizvodnje.
Prema LS, jaanje konkurentnosti EU i njenog potencijala za industrijski
rast temelji se na sedam ciljeva, od ukupno 12 ciljeva LS: (1) ire i efikasnije
korienje novih informacionih tehnologija (IT) i stvaranje evropskog prostora
za istraivanje i inovacije; (2) dovretak izgradnje jedinstvenog unutranjeg
trita EU; (3) stvaranje efikasnih i povezanih finansijskih trita; (4) jaanje
preduzetnitva poboljanjem i pojednostavljenjem regulatornog okruenja
(naruito za MSP); (5) bolju socijalu koheziju utemeljenu na promociji
zapoljavanja; (6) unapreenju vetina i unapreenju sistema socijalne zatite;
(7) odrivom razvoju koji bi osigurao dugoroni kvalitet ivljenja.
Konkretizacija ciljva LS podrazumeva da EU do 2010. godine ostvari:
poveanje stope zaposlenosti sa 61% na 70%; poveanje godinje stope rasta
BDP na 3% (prosena stopa u predhodnom desetogodinjem periodu bila je
2,1%); rast investicija u IR na 3% BDP.
EU je izdala 2002. godine Saoptenje o Industrijskoj politici u proirenoj
Evropi. Kako bi ostvarila ambiciozne ciljeve LS, Unija je napustila
pretpostavku da u informatikim i uslunim (servisnim) drutvima, i na znaju
zasnovanoj ekonomiji, preraivaka industrija ne igra kljunu ulogu (Com
(2002) 714, Final 2002, s. 7). To je predstavljalo pokuaj da se definie ova
vana oblast politike u svetlu proirenja EU.
IP morala je da uzme u razmatranje zahteve ostalih politika (ekonomske,
socijalne i ekoloke), ali isto tako da vodi rauna o potrebama same
preraivake industrije. Iskazan je znaaj i uticaj uslunog sektora u privredi, ali
isto tako je potvreno da je preraivaka industrija izvor napretka EU.
Saoptenje se suprotstavilo pogrenom miljenju da proizvodnja vie nee igrati
kljunu ulogu u informacionom drutvu i drutvu uslunih delatnosti, koje se
zasniva na znanju. Prema Saoptenju EU iz 2002. godine, dva kljuna faktora

54

EKONOMSKI HORIZONTI

industrijske konkurentnosti zasluuju posebnu panju: (1) znanje i inovacije i (2)

preduzetnitvo.
Proirenje EU sa dvanest novih lanica, proirilo je trite i povealo je
konkurentnost industrije EU, ali je stvorilo izazov harmonizacije i usklaivanja
razliitih industrijskih sistema. Za dostizanje ovakvih ciljeva, u okolnostima
proiranja EU, postala je neophodna horizontalna IP, koja ima zadatak da stvori
opte uslove za konkurentnost industrije, u kombinaciji sa instrumentima drugih
politika.
IP u koordinaciji sa drugim politikama EU, ima kljunu ulogu u
sprovoenju strategija, stvaranju podsticajnog poslovnog okruenja i podrci
investicionim aktivnostima koje stvaraju rast. Kljuni mehanizam za
sprovoenje LS postala je otvorena metoda koordinacije, koja se temelji na
osnovnom vrednovanju (benchmarking-u), i irenju najbolje prakse meu
dravama lanicama.
LS je naglasila vanost znanja, istraivanja i inovacija za podsticanje
industrijskog rasta, zapoljavanja i socijalne kohezije. LS je upozorila na
potrebu boljeg integrisanja i usklaivanja istraivakih programa i institucija na
nivou EU, kako bi istraivanja postala produktivnija i inovativnija. Osnovna
ideja je bila da se ogroman ali suvie fragmentisan, nauno-istraivaki
potencijal EU integrie i koordinira, sa ciljem maksimalnog korienja njegovih
kapaciteta i rezultata. Iako EU ima dugu tradiciju u istraivanju i inovacijama,
stvarni uinci tih istraivanja ostajali su esto disperzni, zbog toga to se 80%
naunih istraivanja u EU odvijalo, ili se obavlja u sklopu nacionalnih ili
regionalnih istraivakih programa (Com 565, 2002, s. 7). Zbog toga je
predloeno stvaranje Evropskog istraivakog prostora (EIP). Vaan sastavni
element i glavni finansijski instrument sprovoenja projekta EIP bio je esti
okvirni istraivaki program u periodu 2002-2006. godine.
Zbog neophodnosti bolje integracije i usklaenosti istraivakih programa
i institucija na nivou EU i nastojanja da se podstaknu interesi privatnih ulagaa
u istraivanje i inovacije, donet je Akcijski plan ulaganja u istraivanje 2002.
godine, s nizom novih mera. Sprovoenje tih mera trebalo je da pomogne EU da
premosti rastue razlike u nivou ulaganja u istraivanja izmeu EU i njenih
glavnih trgovinskih partnera. Namera akcijskoga plana bila je poveanje nivoa
ulaganja u istraivanja sa 1,9 % BDP u 2001. godini na 3 % BDP do 2010.
godine.

55

EKONOMSKI HORIZONTI

Akcijski plan obuhvatio je etiri podruja aktivnosti: (1) proces

koordinacije i stvaranje kljunih tehnologija, koje bi okupile brojne aktere i
kako bi se sprovela zajednika strategija za razvoj i koritenje tih tehnologija u
EU; (2) vea ulaganja industrije u istraivanja i povezanost istraivanja sa
industrijom; (3) poveanje javnih finansijskih subvencija istraivanju; (4)
poboljanje okruenja za istraivanja i inovacije u EU, kroz zatitu
intelektualnog vlasnitva, regulisanje trita proizvoda i s njima povezanih
standarda.
Novi pristup inovacijskoj politici u EU uzrokovan je slabostima ove
politike i malim ulaganjima u nauku i istraivanje. Nastojei da redefinie
pristup inovacijskoj politici, EU je u sredite inovacijskog procesa stavila
industrijska preduzea. Inicijative na podruju inovacijske politike EU posmatra
kao doprinos zajednikom okviru za jaanje politike preduzetnitva, koja bi
trebala da dodatno podstakne konkurentnost industrijskih preduzea. I na kraju,
preduslov za jaanje inovacija u EU meu ostalim je i usvajanje odgovarajue
zatite novih izuma i patenata.
LS je prepoznala i vanost stvaranja podsticajnog poslovnog okruenja, s
posebnim naglaskom na MSP i preduzetnitvo (MSPP). Kako bi se podstakle
preduzetnike inicijative, prema LS vano je promovisati koncept
preduzetnitva, vrednovati preduzetnike uspehe, u obrazovnom sistemu
razvijati preduzetnike vetine, smanjiti poresko optereenje i prilagoditi sistem
socijalne zatite radi vee sigurnosti preduzetnika.
Konkurentnost i preduzetnika dinamika neposredno zavise od regulatorne
klime za ulaganja u preduzetnitvo. Optereujua regulativa, neefikasna trita i
javne nabavke, kao i negativni stavovi prema riziku, sputavaju preduzetnike
inicijative u industriji. Zbog toga je neophodno skratiti vreme, smanjiti trokove
i pojednostavniti postupak osnivanja preduzea u veini lanica EU. Dostupnost
izvora finansiranja je velik problem za MSP.
U sklopu LS postavljeno je nekoliko konkretnih zadataka podsticanja
preduzetnitva: (1) skraenje potrebnog vremena i trokova za osnivanje
poduzea; (2) odluka o preduzetnikoj, inovativnoj i otvorenoj EU i
Viegodinjim programa za podsticanje i podrku MSPP; 3) usvajanje
Evropske povelje za mala poduzea; 4) revizija finansijskih instrumenata
Evropske investicione banke (EIB) i Evropskog investicionog fonada (EIF)
kako bi se sredstva preusmerila u podrku visokotehnolokih i mikropreduzea.

56

EKONOMSKI HORIZONTI

U 2000. godini usvojena je Evropska povelja za mala preduzea. Sledei

zakljuke LS koji se odnose na veu podrku MSPP, EIB je osnovala Grupu
EIB (EIB i EIF), sa dominantnom ulogom u podrci konkurentnosti evropske
industrije putem diversifikovane podrke aktivnostima MSP. Aktivnosti EIB
prvenstveno se odnose na srednjorone i dugorone zajmove u saradnji s
bankarskim sektorom, dok EIF predstavlja najvaniji izvor rizinog kapitala u
EU, za MSP u situacijama koje nisu u dovoljno pokrivene uslugama na
finansijskom tritu.
Efikasna i povezana finansijska trita su jedan od temeljnih prioriteta LS.
Naime, efikasna finansijska trita su pokreta ekonomskog rasta i
zapoljavanja, preduzetnitva, ali i razvoja novih tehnologija. Finansijski sektor
EU danas doivljava temeljne reforme ubrzane trinom globalizacijom,
koritenjem interneta i uvoenjem evra. Neuspeh u integrisanju finansijskih
trita u EU uveliko je posledica razlike u nacionalnim zakonodavstvima,
poreskim sistemima i politikim i trgovinskim barijerama. Iz tih razloga su
mere LS najvie bile usmerene na uklanjanje postojeih prepreka i na
uspostavljanje jedinstvenoga finansijskog trita EU. Finansijska integracija u
EU temelji se na Akcijskom planu za rizini kapital (RCAP) i na Akcijskom
planu za finansijske usluge (FSAP).
Uprkos postignutim rezultatima u integraciji finansijskih trita, EU je
danas jo uvijek na niskom nivou osiguravanja niih trokova kapitala, dok su
trita jo uvijek prilino osetljiva na globalna kretanja. Evropska finansijska
trita i dalje su fragmentirana u poreskom i zakonodavnom smislu. Uvoenjem
evra kao valute, proces finansijskog integrisanja se ubrzava.
Jedana od najvanih premisa LS jeste razvoj ljudskih resursa, obrazovanja
i obuavanje svih graana za ivot i rad u drutvu zasnovanom na znanju. U
tom cilju EU usvojila je koncept permanentnog fleksibilnog sistema
obrazovanja i doivotnog uenja, kao jedan od vodeih principa u definisanju
IP, sa ciljem unapreenja znanja, vetina i sposobnosti.

5. Revizija Lisabonske strategije

u uslovima proirenja Evropske unije
Integracija novih lanica u LS zapoela je na zasedanju Evropskog saveta
u Goteborgu 2001. godine. Zemalje koje su pristupile EU, imaju veliki
potencijal u pogledu rasta BDP (proseno 4% godinje), rasta produktivnosti i
57

EKONOMSKI HORIZONTI

sposobnost privlaenja investicija. Ovo je stvorilo oekivanja da e proirenje

EU iz 2004. i 2007. godine sa 12 novih lanica, doprineti rastu industrije i veoj
trgovinskoj razmeni industrijskim proizvodima unutar EU. Napredak tih
zemalja permanentno se prati kroz strukturne i sektorske pokazatelje.
Nove drave postigle su visok stepen makroekonomske stabilnosti i uinile
vaan korak u pravcu otvaranja trita i modernizaciji institucionalnog,
pravnog, administrativnog okruenja, i pivatizaciji, to je doprinelo njihovom
znaajnom industrijskom restruktuiranju. Ipak, njihova industrijska struktura se
jo uvek razlikuje od strukture industrije starih lanica EU. Industrije ovih
zemalja su manje specijalizovane, sa dominantnim udelom nisko-tehnolokih i
radno-intezivnih sektora (npr. proizvodnja hrane, tekstila, drveta i bazinih
metala), a produktivnost rada industrije je oko 50% produktivnosti u EU.
Kljuni faktor njihovog uspeha jeste sposobnost odravanja visokih ulaganja
kako bi se stvorili uslovi za ekonomsku konvergenciju. Naime, BDP per capita
novih lanica je 45% proseka EU. Sa velikim prilivom SDI nove lanice su
izvukle velike koristi od tranfera tehnolokih, organizacionih i uravljakih znanja
i vetina, kao i savremenih institucionalnih reenja, ime su stvoreni preduslovi
za njihovo postepeno pribliavanje. Stopa nezaposlenosti je vea nego u starim
dravama lanicama, ali je stopa rasta zaposlenosti bra zato to nove lanice
sprovede reforme u skladnu sa utvrenim prioritetima.
U pogledu lisabonskih ciljeva ove drave su usvojile Strategiju Evropa
plus, i uzele su uee u evropskoj strategiji zapoljavanja i poveanja
socijalne kohezije. Od 2002. godine one su ravnopravno ukljuene u esti
istraivaki program, i aktivno sarauju s postojeim dravama lanicama u
izgradnji EIP.
Rezultati istraivanja su pokazali da nove drave lanice sve vie zaostaju
za sadanjim lanicama u inovacijskom potencijalu. Nove lanice zaostaju u
ljudskom potencijalu, stvaranju znanja, nainu prenosa, finansiranju, a naruito
u uincima, primeni znanja i inovacija u industriji. Uoljiva je i nesrazmernost
izmeu stope ekonomskog rasta i ukupnog ulaganja u IR. Stopa ekonomskog
rasta u novim lanicama u proseku vea nego u EU, a izdvajanje za naunoistraivaki sektor u tim zemljama tek je 4 % ukupnog izdvajanja EU.
Moe se istai, da se LS u novim lanicama moe posmatrati kao nastavak
strukturnih reformi u industriji, to ih te zemlje sprovode vie od 15 godina, kao
i katalizator daljih napora prema dostizanju standarda EU. Zahvaljujui iskustvu
temeljitih reformi u 90-im godinama, oekivanja su bila da bi nove drave
lanice trebale snaano podsticati i doprineti daljem realizovanju ciljeva LS u
58

EKONOMSKI HORIZONTI

proirenoj EU. Ipak, prihvatanje zajednike IP kratkorono je izazvalo veoma

negativne posledice u poslovanju preduzea iz novih lanica. Zbog toga je EU u
tranzicionom periodu putem mera IP morala da pomogne ovim zemljama da
ublae i prevaziu brojne i veoma ozbiljne probleme integracije njihovih
industrija u industrijski prostor EU.
U nastojanju EU da postane najkonkurentnija svetska ekonomija koja se
temelji na znanju, dolo je do velikog zaostajanja za planom sprovoenja ciljeva
LS. Proirenje EU na 27 lanica opisuje se kao dobrodolo, ali je otealo
postizanje ciljeva, zbog ega e EU mnogo tee uhvatiti korak za SAD. Postalo
je oigledno da je previe optih ciljeva teko ispuniti, pa je predlagan i manji
broj ciljeva i pomeranje roka za njihovu realizaciju. Ovakve alternative su
odbaene.
EU je 2004. godine podstakla osnivanje grupe na visokom nivou za
analizu sprovoenja LS. Grupa je 2004. predstavila izvetaj o sprovoenju LS,
tzv. Kokuov izvetaj (www.entereurope, 2004., 17). Izvjetaj je sadrao
analizu sporovoenja i predlog mera za ispunjenje ciljeva LS. Napredak u
sprovoenju LS, temelji se na veem broju indikatora. Indikatori pokazuju da je
napredak neujednaen. Stoga je u izvjetaju naglaeno da treba sprovesti
konkretne i opsene reforme kako LS ne bi postala sinonim za promaene
ciljeve i neispunjena obeanja. Na temelju izvetaja, stanovita drava lanica i
izvetaja o Strategiji odrivog razvoja, data je pesimistika ocena napretka u
periodu 2000-2004. godine. Takoe, neka istraivanja istakla su slabosti u
sprovoenju LS, koje su oite u velikim zemljama lanicama, dok nove lanice
postiu bolje rezultate. Razoaravajui rezultati posledica su pretrpanog plana,
slabe koordinacije i protivurenih prioriteta zbog nedostatka politike volje u
dravama lanicama, ogranienja poput institucionalne inertnosti i nedostataka
podrke ire evropske javnosti. Naime, LS obuhvata i podruja za koja EU nije
nadlena, pa je dobrovoljna saradnja u sklopu tzv. otvorene metode
koordinacije, koja podrazumeva primenu iskustava drugih drava lanica i
njihovo prilagoavanje specifinim uslovima u svakoj lanici, dala neadekvatne
rezultate.
U 2004. godini proseni rast privrede EU iznosio je 2,2%, dok je
ekonomija SAD rasla 4,3%, Japana 4,4%, Indije 6,4% i Kine 9%, godinje.
Iako je, tokom pet decenija produktivnost u EU rasle bre nego u SAD, a
od 1996. godine EU svake godine zaostaje za SAD. Izmeu 1991. i 2000.
godine rast produktivnosti u industriji bio je 3,1% proseno u EU, nasuprot
4,3% u SAD. U razdoblju 2000-2005. godine produktivnost u SAD rasla je
59

EKONOMSKI HORIZONTI

dvostruko bre nego u EU. Ova razlika se moe objasniti znaajno manjim
razvojem visoko tehnolokog sektora u EU. U dodatku ovome, EU ima i
nedovoljne inovativne sposobnosti. Uprkos cilju od 3%, potronja za IR je
stagnirala na oko 1,9% od BDP, dok je u SAD narasla do 2,6%, a u Japanu na
3,1% BDP, posle 2000. godine. Ova stagnacija je zabrinjavajua i zbog brzog
porasta IR potronje u zemljama u razvoju, kao to je Kina. Takoe, deo IR
trokova finansiran od strane industrije je nii u EU, nego u SAD, uprkos
fiskalnim podsticajima. EU poseduje samo 25% broja patenata po stanovniku u
odnosu na SAD. ak 32% populacije u SAD ima diplomu ili slino
obrazovanje, dok u EU taj postotak iznosi 19%. SAD takoe, ulae dvostruko
vie novca u studente od veine zemalja EU. injenica je i da evropski proseci
kriju glavne razlike izmeu zemalja u pogledu rasta industrijske proizvodnje i
ulaganja u IR. Konano, udeo kapitalnih investicija u BDP dva puta je vei u
SAD nego u EU.
EU je svesna disperzivnih rezultata u merama inovativnosti, na osnovu
pokazatelja inovativnosti po pojedinim zemljama lanicama, kao i generalnih
ekonomskih pokazatelja EU. Zbog toga EU kroz itav niz programa i mera eli
istai vanost inovacija i inovativnosti. Prema izvjetaju iz 2006. godine,
ukazano je da su tri evropske zemlje: vedska, vajcarska i Finska ispred
Japana i SAD, dok EU-15, a jo vie EU-27, zaostaju u inovativnosti. To je i
podstaklo EU da definie dodatne mere i stimulacije za podsticanje
inovativnosti na svom prostoru. U materijalu simbolinog naslova Pretvaranje
znanja u praksu, strategija inovacija za EU praksu: Sveobuhvatna EU iz 2006.
godine, navodi se 10 akcija koje su dobile najvii politiki prioritet kao deo LS
za rast i poslove u EU (COM (2006.) 502, 11.12.2007.).
Veina razvijenih zemalja lanica ima i dodatne nacionalne programe i
jasne smernice svojih vlada. Karakteristian je primer vlade Velike Britanije
koja izdvaja znatna sredstava za unapreenje poslovnih inovacija i razvoj
tehnologije u cilju stvaranja vlastite ekonomije kao vodee u prostoru
ekonomije zasnovane na znanju. Izmeu ostalih institucionalnih ureenja i
postavljanja u smislu sprovoenja i praenja smernica istie se uspostavljanje
novih mera u obrazovnom sistemu koje e podstai uenje o tehnologijama,
inenjerstvu i kao i podrci prenosa znanja iz istraivakih centara u industriju.
Ipak, istiu se i pozitivni primeri u privredi EU, prvenstveno u
zapoljavanju. Stopa zaposlenosti porasla je sa 62,5% u 1999. na 64,3 % u
2003. godini. Znatno se poveala zaposlenost ena, a u nekim lanicama
ostvarena je i ciljana stopa zaposlenosti starijih radnika od 41,7% i sl.
60

EKONOMSKI HORIZONTI

Postignut je napredak u nekim oblastima kao to su informaciono drutvo,

inicijative za ekonomske pritiske, smanjivanje razlike evropskih regija i
industrija.
Kao odgovor na mogue negativne implikacije po industriju EU,
industrijski lideri i politiari su poeli da se zalau protiv preseljavanja evropske
industrije izvan EU, zbog jeftinije radne snage, niih socijalnih trokova i vee
fleksibilnosti regulative u istonoj Evropi. EU je 2004. godine objavila
dokument u kome je procenila konkurentnost evropske industrije i stopu rizika
deindustrijalizacije, na osnovu ega su predloena posebna reenja.
Dislokacijom dela industrije EU u industrijske centre istone Evrope, delom se
izmeta i konkurentnost industrije u proireni deo Unije, to sa stanovita
industrijskog razvoja otvara nove probleme.
Iako su utvrena znatna odstupanja od plan kojima se ugoava mogunost
ostvarivanja postavljenih ciljeva, Kokuov izvjetaj zalae se za zadravanje
ambicioznih ciljeva i rokova. Naime, odlaganje sprovoenja LS moglo bi doneti
dalje zaostajanje EU za SAD i privredama Azije, u kojima je privredni rast bri
nego u EU. Stoga je zahtevano usklaeno, usmereno i brzo delovanje u svim
dravama lanicama i na nivou EU, i to na pet prioritetnih podruja:
1. drutvo znanja,
2. jedinstveno trite,
3. popravljanje preduzetnike klime,
4. izgradnja fleksibilnog trita rada i jaanje socijalne kohezije i
5. ekoloki odriva budunost.
Teko je kvantifikovati posledice i rezultate reformi lisabonskog tipa jer su
sveobuhvatne i meusobno se dopunjuju. Jedan od najboljih primera jeste
stvaranje konkurentskog poslovnog okruenja kroz program jedinstvenog trita.
Deset godina nakon uspostavljanja jedinstvenog trita sprovedena su
istraivanja koja su pokazala da bi BDP u 2002. godini bio za 1,8% nii, a
zaposlenosti za 1,5%, da taj projekt nije ostvaren u periodu 1992-2002. godine.
Procene pokazuju da bi trokovi neostvarivanja ciljeva LS bili veliki i da ih je
mogue kvantifikovati, posebno uvidom u pokazatelje o sve veem jazu izmeu
potencijala rasta EU u poreenju sa ostalim spoljnotrgovinskim partnerima
(SEC (2005) 385., 2005).
EU je 2004. godine odluila da mora obnoviti temelje konkurentnosti,
poveati potencijal rasta i produktivnost, ojaati socijalnu koheziju, stavljajui

61

EKONOMSKI HORIZONTI

glavni naglasak na znanje, inovacije i optimalizaciju ljudskog kapitala. U toku

2004 i 2005. godine, EU je sainila set predloga i donela je niz novih
dokumenta, ime je zapoeta prva revizija ili obnavljanje LS.
Ostvareni rezultati LS ukazali su EU da se okvir promena i odgovornost za
njihovo ostvarenje mora decentralizovati. To je znailo podelu odgovornosti
izmeu pojedinih drava lanica koje su bile dune izraditi svoje nacionalne
godinje programe reformi unutar osnovnog koncepta LS. Zajedniki okvir
Revidirane (Nove) Lisabonske strategije zadrao je fokus na ciljevima koji su
od bitnog znaenja za razvojnu i strateku poziciju EU u celini. To se od 2005.
godine, unutar obnovljene LS, postie putem dva akcijska komplementarna
plana i programa i drugih aktivnosti: a) Lisabonski program Zajednice (The
Community Lisbon Programme, CLP), b) Nacionalnih programa reformi ili
Jedinstvenog trogodinjeg nacionalnog akcionog program za rast i
zapoljavanje, (National Reform Programmes, NRP), c) Izvjetaja Komisije o
napretku, i d) otvorene metode koordinacije (COM (2005) 24, 2005).
a) Program za reforme na evropskom nivou ili Lisabonski program
Zajednice, sprovodi se na nadnacionalnom nivou, i usmeren je na to da se:
1) EU uini atraktivnijim mestom za ulaganje i rad, 2) povea ulaganje u
znanje i inovacije za rast, i 3) stvori vei broj novih i boljih radnih mesta.
b) Istovremeno zemlje lanice sprovode reforme na nacionalnim nivoima
(nacionalni programi reformi koji se izrauju svake godine) na temelju
dogovorenih smernica. One objedinjuju ire smernice ekonomske politike
i smernice za zapoljavanje. Integrisane smernice se bave problemima
mikroekonomije (proirenjem i produbljenjem unutranjeg trita,
razvojem privlanog poslovnog okruenja, razvojem okruenja koje
podrava MSP i sl.) i makroekonomije (smanjenjem javnog duga,
problematikom EMU, i sl.)
c) Komisija sarauje sa zemljama lanicama u sprovoenju reformi i
procenjuje napredak u Izvjetaju Komisije o napretku. Koriste se
nacionalni programi reformi kao glavni instrument za izvetavanje o
sprovedenim ekonomskim i drugim merama. Simplificiranje izvetaja
drava lanica u Strateki godinji izvjetaj Komisije o napretku, slui
kako bi se izvrila integracija i pojednostavio mehanizam otvorenog
metoda koordinacije.
d) Ovorena metoda koordinacije (benchmarking) ostala je i dalje vaan
instrument i metoda povezivanja i sprovoenja LS. Revizija LS je ojaala

62

EKONOMSKI HORIZONTI

koordinaciju, pa bi kontrola trbalo da postane efikasnija. Ona obuhvata

dubinske analize, prenoenje dobre prakse uz odgovarajue mere poput
razliitih vrsta pokazatelja za preduzea ili inovacija, izvjetaja o
konkurentnosti u podrujima kao to su istraivanje i razvoj i ljudski
kapital.
EU je uvela Korporativnu drutevenu odgovornost (CSR) kao kljunu
dimenziju oivljavanja LS u svom dokumentu iz 2006. godine pod nazivom
Realizacija partnerstva u interesu rasta i zapoljavanja: pretvaranje Evrope u
savrenstvo u pogledu CSR. Cilj je stvaranje Evropske alijanse za CSR koja se
ne predstavlja pravni instrument koji potpisuju preduzea, nego sredstvo za
mobiliziranje resursa i kapaciteta evropskih preduzea i njihovih akcionara u
interesu
odrivog
razvoja,
ekonomskog
rasta
i
zapoljavanja
(ec.europa.eu/enterprise/csr, 18). CSR nije zamena za javnu politiku, na nju se
gleda kao na neto to doprinosi ostvarenju ciljeva javne politike putem
konkretnih aktivnosti.
U realizaciji ciljva LS do 2007. godine u EU stiglo se do sledeih rezultata
(COM (2007) 804 final, 2007):
1. Stopa zaposlenosti je poveavana za 1,4% (oko 2.75 mil. novih radnih
mesta) i iznosi oko 62,5%;
2. BDP ima prosenu stopu rasta od 2,3% i
3. Investicije u IR iznose 1,84% BDP.
Od 2008. godine, poeo je drugi trogodinji period pimene Obnovljene
LS ili Revidirane (Nove) LS, putem svih programa, planova i aktivnosti koji
su postojali u prvoj reviziji, to znai na zajednikom nivou, ali isto tako i na
nivou pojedinih zemalja lanica. EU je putem Obnovljene LS iz 2005. godine
ostvarila i neke pozitivne rezultate, pa je nastavila doslednu primenu strukturnih
reformi, iz predhodnog trogodinjeg perioda.
Unija je potrdila vanost integriranih smernica, pa je kao prioritete u
Lisabonskom programu Zajednice 2008-2010 istakla ( COM(2007) 804 final,
2007):
a) snanije investiranje u znanje i inovacije,
b) oslobaanje i jaanje poslovnog potencijala, naruito onog u MSP,
c) vei nivo adaptacije trita rada, baziranog na konceptu fleksibilnosti, i
d) energija i klimatske promene.

63

EKONOMSKI HORIZONTI

EU bi morala do 2010. godine da realizuje prioritete i sve zapoete

revizije, kako bi ostvarila napredak strukturnih reformi, odrivog razvoja i
socialne kohezije, ime e ostvariti i napredek ciljeva zacrtanih u Integrisanim
smernicama za rast i zaposlenost.

6. Industrijska politika Evropske unije u narednom periodu

U okolnostima rastue globalizacije i sve izraenije meunarodne
konkurence EU je 2005. godine predstavila novu i celovitiju IP, ije cilj
stvaranje bolje klime za razvoj svih odseka industrije. Nova IP treba da postane
osnov u realizaciji i propagiranju Lisabonske strategije, a u stvarnosti je
nastavak svih predhodnih dokumenata u oblasti IP. Nova IP je naslov koji je
prvi put upotrebljen od strane potpresednika Komisije za kompanije i industriju
Gintera Verhojgena, novembra 2005. godine u Bolonji.
Spora realizacija cilja da EU postane najkonkurentnija i najdinaminija
privreda na svetu do 2010, je u obnovljenim Integrisanim smernicama za rast
i zaposlenost 2005-2008. godine i Radimo zajedno na rastu i zaposlenosti:
Novi poetak za Lisabonsku strategiju, pored ponovnog pokretanja LS,
predstavila novu, celovitiju i izmenjenu osnovu za IP u EU. Zadatak je stvaranje
bolje klime za razvoj svih industrijskih sektora putem potovanja osnovnih
direktiva IP(COM (2005) 141 final, COM (2005) 24, 2005): (1) zatita
intelektualne svojine, (2) poboljanje regulative EU u oblasti industrije, (3)
poveanje uloge MSP u inovacijama, (4) razvoj meunarodne kooperacije i (5)
podrka zapoetim strukturalnim prilagoavanjima industrije.
Naruita panja posveena je uspostavljanju boljih okvirnih uslova za
preraivaku industriju, kao osnove ekonomskog rasta u EU. Ona doivljava
posebne promene i suoava se sa velikim izazovima, pa je za njen dalji razvoj i
uspeh, neophodno povoljno poslovno okruenje. Tome je predhodila svestrana i
sveobuhvatna analiza svakog odseka pojedinano, kako bi se u svakom
definisali potencijali i problemi. U Integrisanim smernicama za rast i
zaposlenost 2005-2008. godine, naglaeno je da se IP mora temeljiti na
partnerstvu izmeu EU i drava lanica. Neki izazovi IP zahtevaju da ona bude
usmerena na evropski nivo, poto je pojedine drave lanice u svojem izolovanom delovanju ne sporovode uspeno (npr. konkurentnost, produktivnost,
inovacije, socijalna i ekonomska kohezija).

64

EKONOMSKI HORIZONTI

Glavna uloga IP je stavaranje okvirnih uslova za razvoj preduzea i

inovativnosti, da bi EU postala privlana za industrijske investicije i stvaranje
radnih mesta. Odgovornost preduzea je u razvijanju proizvoda i procesa,
poboljanju znanja i tehnolokom razvoju. Zalaganje za horizontalnu prirodu IP,
njenu efikasnost i izbegavanje povratka ka intervencionizmu, podrazumeva da
instrumenti IP moraju biti posmatrani u posebnom kontekstu pojedinih
industrija. Politike se moraju oblikovati po meri konkretnih karakteristika,
mogunosti i izazova odseka. Posledica ovoga jeste razliiti znaaj pojedinanih
politika (COM(2002) 714, 2002).
Nova IP sadri set predloga i glavnih inicijativa za IP, uz naglasak
inicijativa koje mogu dovesti do poveanja njene efikasnosti. Te inicijative se
odnose na (COM (2005) 535, 2005):
(1) Poboljanje normativnog okruenja - industrijske kompanije moraju biti
podvrgnute setu tehnikih pravila koji se tiu bezbednosti, zdravlja, zatite
okoline i potroaa. Cilj je smanjenje kompleksnosti pravila i
pojednostavljenje postojee regulative i njihovog uticaja na konkurentnost
kompanija. Da bi se to ostvarilo predloeno je kodiranje, modifikovanje,
ponovno pisanje i opozivanje pravila i direktiva. Kljuni element koji bi
omoguio da regulatorni propisi ne stvore nepotreban teret industriji je
njihova predvidljivost;
(2) Podizanje inovativne uloge MSP - u nameri da se ojaa uloga evropskih
MSP, iji je dinamizam i stepen opstanka nii od onog u SAD. Uoavajui
da je evropsko trite za finansiranje inoviranja MSP jo uvek ne
razvijeno, budua namera je podsticanje finansijskh institucija i privatnih
investitora da vie rizikuju. Znaajniju ulogu u tome bi trebalo da imaju
EIF sa novim garantnim mehanizma i stimulacija velikih kompanija za
odvajanje malog dela budeta za smelije investicije u MSP. Takoe,
predloeno je i mehanizam transfera tehnologija prema Amerikom
modelu programa transfera tehnologija malom biznisu;
(3) Finansiranje projekata Zajednice - EU kroz dominantno horizontalan
pristup IP planira da uzime uee u finansiranju industrijskih projekata
(trans evropske mree) i dugoronih istraivakih programa iji je cilj
evropski javni interes usklaen sa industrijom. Za podrku IR, Komisija
predlae stvaranje Evropskog istraivakog saveta, koji bi trebalo da sadri
agenciju koja bi odobrava finansiranje istraivakih timova i konkurencije
istraivanja;

65

EKONOMSKI HORIZONTI

(4) Podrka strukturnim prilagoavanjima - EU planira da unapredi restrukturiranje i upotrebi strukturne fondove da osigura industrijsku konkurentnost
i atraktivnost regiona u zaostajanju. Meu planiranim merama je i
finansijska pomo za konstituisanje klastera i transfer tehnologija u ove
regione, kao i pomoi radnicima da se prilagode promenama;
(5) Stvaranje radnih grupa EU u cilju unapreenja IP planira stvaranje
radnih grupa koje e povezivati sve industrijske grane. Meu ciljevima
istie se izrada nove trgovinske strategije, energetske strategije, procena
industrijske konkurencije i harmonizacija i nastavak poboljanja propisa za
pojedine odseke preraivake industrije, i
(6) Finansijske perspektive - Pokretanje nove IP u EU treba da bude podrano
i u delu finansija i trokova. Planirani budeti za Sedmi okvirni programu i IP, u preriodu 2007-2013. godine su ukupno 72,7 i 4,2 milijarde
evra. Ovo bi znailo trostruko poveanje trokova EU za istraivanje i
inovacije, i iznosilo bi 12% BDP ili oko jedne estine javnih trokova EU.
Neophodne podrke LS, zahtevaju da se predloi veliki broj novih mera
napravljenih da podre industrijsku konkurentnost, a posebno inovacije. Ove
podrke nee iskljuivati uee u finansiranju eljenih projekata, uprkos
akcentu koji je stavljen na horizontalni pristup IP. Takoe, vano je i u budue
osigurati jasnost mera uspostavljenih na nivou EU, njihov prioritet
konherentnosti sa nacionalnim merama.
Sprovoenje IP bie tesno povezano i sa ciljem poboljanja uslova za
poslovanje MSP i preduzetnitva. Politika prema MSPP treba da pokrije
poslovno okruenje i omogui svim preduzeima, bez obzira na veliinu,
pravnu formu, lokaciju i delatnost, da rastu i da se razvijaju. EU ini znaajne
napore za stalno poboljanje uslova u kojima posluju industrijska preduzea. To
e podrazumevati (Savi, Lj., 2005, s. 171,172):
(1) novi pristup politici proizvoda koji su u vezi zahteva zdravstvene
sigurnosti proizvoda;
(2) prilagodljivost oporezivanja, odnosno samostalan izbor preduzea izmeu
alternativnih procedura oporezivanja, i
(3) standardizovanje organizacionih ema i razvoj evropskog sistema
standarda.
Fokusiranje na dosadanje sistemske neuspehe ima veliki znaaj za buduu
IP u EU. Ona bi trebalo da razvija takav sistemski pristup koji bi, to je vie

66

EKONOMSKI HORIZONTI

mogue, odgovorio na potrebe industrije. Mogue je identifikovati etiri glavne

kategorije okvirnih uslova koji su relevantni za napredak budue IP:
(1) set optih trinih uslova;
(2) odredbe koja se odnose na posebne kategorije proizvoda i usluga;
(3) institucije koje omoguavaju funkcionisanje trita (javne, polu javne
ili privatne) i
(4) naela, iji je direktan uticaj teko proceniti i na koje je teko uticati u
kratkom roku.
Za EU je veoma vano da osigura najpogodniju integraciju i ravnoteu
industrijskih politika koje mogu dati doprinos ostvarenju postavljenih ciljeva
odrivog industrijskog razvoja.
Realizacija postavljenih ciljeva razvoja industrije EU, poboljanja
konkurentnosti i spreavanja deindustrijalizacije, zahteva ispunjenje nekoliko
zadatka u narednom periodu:
(1) zadatak IP kao nadnacionalne politike, jeste da uspostavi predvidiv
zakonski okvir za efikasno funkcionisanje industrije;
(2) IP imae zadatak da osigura potrebne uslove koji e omoguiti razvoj
industrije, kao najvanije delatnosti za realizaciju konkurentskog
potencijala EU, i
(3) IP mora da obezbedi da okvir, institucije i instrumenti budu efikasni i
sposobni da pravovremeno deluju u skladu sa postavljenim ciljevima.

Zakljuak
Za Evropsku uniju, situacija je u prolosti bila neto komplikovanija kada
se radilo o IP i postojanju uslova za njenu koordinaciju na nivou Unije. Kako se
Unija kretala ka pozitivnoj integraciji, vanost koordinirane nadnacionalne IP je
rasla. Meutim, postojali su konstitucioni problemi, konflikt interesa i
ideologija izmeu lanica, strah od nadnacionalnosti, posebno velikih drava
lanica i nedovoljnost resursa. Ipak, stvaranje zajednika IP Evropske unije
predstavljalo je kljuni element za uspean privredni razvoj i od velikog je
znaaja za postizanje konkurenosti industrijskih proizvoda i usluga, kako na
jedinstvenom unutranjem tritu, tako i u konkurentnosti prema glavnim
spoljnotrgovinskim partenerima.

67

EKONOMSKI HORIZONTI

Moemo zakljuiti, da je prvi in stvaranja nadnacionalne IP Unije, bilo u

prihvatanju tehnoloke politike i unutranjeg trita, koji su definisani u
Jedinstvenom evropskom aktu iz 1997. godine. Usvajanje koncepta IP u
otvorenom i konkurentnom okruenju i prihvatanje Direktiva industrijske
politike iz 1990. godine, i njihovo unoenje u Ugovor iz Mastrihta,
zasnovano je na neuspehu intervencija pojedinanih drava lanica Unije, koje
su bile praene uskim nacionalnim interesima i ekonomskim nacionalizmom. Ta
nova IP stvorena je na temeljima nacionalnih IP drava lanica i ravnotee
izmeu drave i trita.
Najznaajniji korak ka jednoj celovitoj i jedinstvenoj IP uinjen je
donoenjem Lisabonske agende, kada su Uniji data ira ovlaenja u definisanju
ciljeva i naina njihovog ostvarivanja. Postavljanjem novog stratekog cilja
Uniji, Lisabonskom strategijom 2000. godine, zapoela je nova etapa i novi
pristup industrijskoj politici Unije. Povod za njeno donoenje bila je analiza
uzroka zaostajanja Evropske unije za SAD i Japanom u produktivnosti.
Jaanje konkurentnosti industrije Unije i potencijala za podsticanje
industrijskog rasta, zapoljavanja i socijalne kohezije, polazi od ciljeva, koji su
pre svega orjentisani na stvaranje uslova za razvoj istraivanja i inovacija,
informaciono-komunikacionih tehnologija i obrazovanja i obuke. Prema tome,
primarni zadatak je stvaranje uslova za razvoj inovativne i trino konkurente
industrije, koja bi trebalo da obezbedi dugorono odriv rast industrijske
proizvodnje, uz potovanje ekolokih normi.
U nastojanju Evropske unije da postane najkonkurentnija svetska
ekonomija koja se temelji na znanju, u srednjem roku, dolo je do velikog
zaostajanja za planom sprovoenja ciljeva Lisabonske strategije. Proirenje
Unije na 27 lanica otealo je postizanje ciljeva. Postalo je oigledno da je
previe optih ciljeva teko ispuniti.
Spora realizacija ciljeva Lisabonske strategije zahtevala je od drava
lanica da izvre njenu reviziju. Zadatak revizija bio je predstavljene novih,
celovitih i izmenjenih osnova za IP, kako bi se u budunosti stvorila bolja klima
za razvoj celokupne industrije Evropske unije.
Nova IP ima zadatak da dostigne druge relevantnije oblikovane
ekonomske politike, kroz povezivanje razliitih dimenzija IP, kako bi se
snanije uticalo na poveanje konkurentnosti industrije. Ona sadri inicijative i
instrumente, obezbeuje kontinuitet, predhodno donetih dokumenta o IP, ime

68

EKONOMSKI HORIZONTI

bi u budunosti trebala da doprinese poveanju efikasnosti i ostvarenju

postavljenih ciljeva odrivog razvoja industrije.

Reference
1.

2.
3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Audretsch D. B., Industrial policy and international competitiveness,

Industrial policy in the European Community, (1993), Edited by Nicolaides
P., European Institute of Public Administration, Maastricht.
Devine, P., Katsoulacos Y., and Sugden R., Competitiveness, subsidiarity and
industrijal policy, (1996), Routledge London, England, str. 62.
COM (70)100, The Communititys Industrial Policy: Commission
Memorandum to the Council, Commision of the european Communitis,
Brissel, (http://aei.pitt.edu/view/eudocno/COM_=2870=29_100_final.html,
17.05.2005.).
COM (90) 556, Industrial policy, in an Open and Competitive Environment:
Guidelines for a Community Approach, with an Annex on European Industry in
the 1990s providing a comparision with industrial performance in the United
States and Japan, (1990), Commision of the european Communitis, Brissel,
(http://aei.pitt.edu/view/eudocno/COM_=2890=29_556_final.html.,
17.05.2005.).
Com (2002) 565 Final, The European Research Area, (2002), Commision of
the european Communitis, Brissel, (http://www.bolognabergen2005.no/Docs/02-EU/ERA_NEWMOMENTUM_EN.PDF, 17.05.2005.).
Com (2002) 714, Final, Communication From the Commision to The
Council, The European Parliament, teh Economic and Social Committee and
The Committee of The Regions, Industrial Policy in an Enlarged Europe,
(2002), Commision of the european Communitis, Brissel,
(http://ec.europa.eu/invest-inresearch/pdf/download_en/industrial_policy_enlarged_europe.pdf ,
25.05.2006).
COM (2005) 141 final, Integrated guidelines for growth and jobs 20052008, (2005) European Commission, Brussels,
(http://ec.europa.eu/growthandjobs/pdf/COM2005_141_en.pdf, 10.10.2006.).
COM (2005) 24, Communication to the Spring European Council: Working
together for Growth and Jobs: A new Start for the Lisbon Strategy,(2005)
European Commission, Brussels,
(http://ec.europa.eu/prelex/detail_dossier_real.cfm?CL=en&DosId=192503,
20.05.2008).
COM (2006.) 502, Pretvaranje znanja u praksu strategija inovacija za EU
praksu: Sveobuhvatna EU, (2006), Commision of the european Communitis,
69

EKONOMSKI HORIZONTI

10.

11.
12.
13.
14.
15.

16.
17.
18.

70

Brissel,
(http://www.innovaatiostrategia.fi/files/download/Commission_AbroadbasedinnovationstrategyfortheEU_2006.pdf, 25.08.2007).
COM(2007) 804 final, Proposal for a Community Lisbon Programme 2008
2010, (2007), European Commission, Brussels,
(http://ec.europa.eu/growthandjobs/pdf/european-dimension-200712-annualprogress-report/200712-annual-report-community-programme_en.pdf,
18.03.2008.).
European Council, Presidency Conclusions, (2000), European Council,
Lisbon, (http://ec.europa.eu 10.05.2008.).
EU portal for SMEs,
(http://europa.eu.int/comm/enterprise/enterprise_policy/charter/, 25.06.2007.).
Savi Lj., Ekonomika industrije, (2005), Centar za izdavaku delatnost,
Beograd.
Sauter, W., Competition Law and Industrijal policy in the EU, Clarendon
Press, (1997), Oxford, UK.
SEC (2005) 385, The economic costs of non-Lisbon - A survey of the
literature on the economic impact of Lisbon type reforms, (2005), European
Commission Brussels, (http://europa.eu.int/growthandjobs/pdf/SEC2005_385_
en.pdf , 20.10.2006).
Vajdenfeld, V. i Vesels V., Evropa od A do - Prirunik za evropsku
integraciju, (2003), Fondacija Konrad Adenauer, Beograd.
http://www.entereurope.hr/news.aspx?newsID=53&pageID=141
http://ec.europa.eu/enterprise/csr/policy.htm