Kompletnaf

TELEKOMUNIKACIONI DEO MEDIJSKOG PRAVA
A. PRAVILA ZA DODELJIVANJE FREKVENCIJA ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

Autorima modela zakona nije bilo dostupno nijedno zakonodavstvo u kome je u okviru medijskog
zakona regulisano dodeljivanje radio-frekvencija i TV kanala elektronskim medijima. Obiaj je da
se ova materija regulie u okviru zakona kojim se reguliu telekomunikacije, i to kao deo takvog
zakona, koji se inae obino odnosi na iru oblast telekomunikacionih veza i usluga. Taj uobiajeni
pristup ima opravdanje pre svega u sadrinskoj povezanosti reima radiodifuznih, radiorelejnih i
kablovskih telekomunikacionih veza, koja opravdava njihovo regulisanje u jednom zakonodavnom
aktu (povezanost ratione materiae). Tako je ureeno, primera radi, nemakim
Telekommunikationsgesetz-om (TKG) iz 1996.1, vajcarskim Fernmeldgesetz-om koji je stupio na
snagu 1. januara 1998.2 i amerikim Telecommunications Act-om iz 1996.3 Takav pristup
regulisanju ove materije moe se prepoznati i u vaeem jugoslovenskom pravu, s tim to je
neophodno napomenuti da su propisi iz ove oblasti izrazito nekonzistentni i meusobno protivreni
pa je teko govoriti o bilo kakvom "sistematskom" i uopte metodskom pristupu regulisanju ove
oblasti u vaeem pravnom sistemu SRJ. Upravo tu lei i razlog za unoenje reima dodele
frekvencija i TV kanala radio i TV stanicama koje emituju svoj program zemaljski u okvire
medijskog zakona. Najee pitanje svih saradnika angaovanih u izradi Modela zakona, bili oni
novinari ili pravnici, bilo je zato su se u okviru medijskog zakona nale i odredbe o dodeljivanju
frekvencija i TV kanala i izdavanju dozvola za radiodifuzne radio stanice. Od odgovora na to
pitanje zapoeemo analizu ovog dela medijskog prava, koji je od vitalnog znaaja za rad
elektronskih medija.
Pre svega, vano je napomenuti da u uporednopravnoj teoriji nije sporno da reim dodele
frekvencija spada u oblast medijskog prava4. Isto tako, pitanja dodele frekvencija raspravljana su
pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, u okviru razmatranja lana 10. Evropske
konvencije o ljudskim pravima koji se odnosi na slobodu izraavanja 5, to svedoi da ova pravila
nisu uvek i nuno samo "tehnike" prirode. Miljenja smo i da se dodeljivanje frekvencija
elektronskim medijima, po svom drutvenom znaaju zbog njihove funkcije u ostvarivanju slobode
izraavanja, znatno razlikuje od dodeljivanja frekvencija koje se koriste za druge namene, primera
radi za kontrolore letenja, vojsku, policiju, brodski i elezniki saobraaj itd., to opravdava njihovo
izdvajanje iz tradicionalnog telekomunikacionog prava i posebno regulisanje u okviru medijskog
zakona. Naposletku, autori su odluili da reim dodele frekvencija i TV kanala elektronskim
medijima ue u okvir medijskog zakona i zbog, najblae reeno, haotinog stanja postojeeg
zakonodavstva, prema kome je praktino nemogue osnovati radio ili TV program i emitovati ga. U
krajnjoj liniji, ponuene odredbe mogu se nai i u nekakvom buduem telekomunikacionom
zakonu, jer ono to smo smatrali bitnim jeste da se ponude pravila koja e na transparentan i jasan
nain regulisati neto to u sadanjem pravnom sistemu i praksi predstavlja potpunu misteriju i, ako
je tako neto mogue rei, tabu. Gde e se pravila koja nudimo nai smatramo da je od manjeg
znaaja, ali istiemo da ne postoje principijelni razlozi da se ona ne nalaze u medijskom zakonu.
Analizirajmo prvo odredbe postojeih zakona i podzakonskih propisa kojima je regulisana materija
dodeljivanja radio frekvencija i TV kanala elektronskim medijima za tzv. "zemaljsko emitovanje".
Jugoslovensko zakonodavstvo je u ovoj oblasti veoma aroliko - pet zakona i niz podzakonskih
akata nalaze svoju primenu prilikom voenja postupka za dodeljivanje frekvencija 6 na korienje. U
pitanju su sledei zakoni:
1
Sedmi deo TKG, paragrafi od 43. do 48.

Trea glava nacrta FMG iz maja 1995, lanovi od 24. do 35.
3
Deo trei, Naslov drugi Telecommunications Act-a iz 1996., sekcije od 201. do 207.
4
Tako, na primer, standardni vajcarski udbenik medijskog prava - Leo Schrmann-Peter Nobel, "Medienrecht",
Verlag Stmpfli+Cie AG, Bern 1993. - ovoj materiji posveuje znatan broj strana - od 102. do 114. strane.
5
Eur. Court H. R., Informationsverein Lentia and Others v. Austria judgement of 24 November 1993, Series A no. 276;
kod nas objavljeno na engleskom i srpskom jeziku u: Milan Paunovi (prireiva), Politika prava i slobode, Fond za
humanitarno pravo, Beograd 1997.
MODEL ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU - Komentar, avgust 1998.
1
Radna grupa Beogradskog centra za ljudska prava
2
A. SAVEZNI ZAKONI:
1. Zakon o sistemima veza SFRJ (Sl. list br. 41/88).
2. Zakon o osnovama sistema javnog informisanja SFRJ (Sl. list SFRJ br. 84/90).
B. ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE
1. Zakon o sistemima veza (Sl. glasnik RS 38/91).
2. Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik RS 19/91)7.
3. Zakon o radio televiziji (Sl glasnik RS br. 48/91).
Neki od navedenih propisa doneti su jo pre deset godina, a oblast telekomunikacionog prava je u
toj meri dinamina da se propisi u ovoj oblasti i u razvijenim zemljama menjaju gotovo svake dvetri godine. Pored toga, posle odluke evropskih zemalja i SAD da se trite telekomunikacija
demonopolizuje i otvori, poslednjih godina doneti su novi telekomunikacioni zakoni 8 u mnogim
razvijenim zemljama. Ovakav trend je, najblae reeno, zaobiao naeg zakonodavca pa je
regulativa, pre svega ona u Saveznom zakonu o sistemima veza iz 1988, po sadanjim merilima
zastarela. Jo jedna odlika pravila o dodeljivanju frekvencija na korienje je izrazita neusklaenost
pravnih propisa, to dovodi do nepostojanja koherentnog sistema pravnih normi koje reguliu ovo
pitanje, to u praksi dovodi do nedoumica ak i u pogledu toga da li su za dodeljivanje frekvencija
nadleni savezni ili republiki organi.
Poimo redom - Savezni zakon o sistemima veza o dodeli frekvencija govori u lanovima 64. do
67., i to na jedan opti nain, ne precizirajui niti ko je za dodeljivanje nadlean, niti pod kojim se
uslovima frekvencije dodeljuju. lan 66.9 toga zakona kae:
"Korisnicima radio-frekvencija moe se dodeliti jedna ili vie iskljuivih, zajednikih ili
optih radio-frekvencija, zavisno od plana raspodele radio-frekvencija",
to je svakako malo s obzirom na to da se ova odredba ne odnosi samo na frekvencije namenjene za
emitovanje radio i televizijskog programa elektronskih medija, ve i za frekvencije koje koristi
policija i vojska, potom kontrola letenja itd.
Republiki zakon o sistemima veza, pak, o dodeljivanju frekvencija govori na neto odreeniji
nain, barem precizirajui ko je nadlean da donosi podzakonske propise o dodeli frekvencija. lan
26. toga zakona kae:
"Radio frekvencije, kojima raspolae Republika Srbija, daju se na korienje pod uslovima
utvrenim posebnom uredbom, koju donosi Vlada Republike Srbije.
Ukoliko se ne zapone sa korienjem dobijene frekvencije u roku od 3 meseca po
pribavljanju potrebne dokumentacije za rad prestaje pravo njenog korienja."
Pritom valja napomenuti da se i ova odredba po svemu sudei ne odnosi samo na frekvencije
namenjene elektronskim medijima, ve i na one namenjene drugima.
Neto preciznije o dodeljivanju frekvencija govori srpski Zakon o radio televiziji, iji je prvi deo
naslovljen sa "Odredbe o radiodifuziji". lanovima 4. do 11. propisano je da se za korienje
frekvencija kojima raspolae Republika Srbija zahtev podnosi Vladi Republike Srbije 10, potom ta
zahtev mora da sadri11, pravila za sluaj konkurencije zahteva, pri emu prednost odreenog
podnosioca zavisi od programske orijentacije planiranog glasila 12. Od posebne vanosti je odredba
lana 5. st. 2, po kome se za korienje frekvencija uvodi naknada, iju visinu treba da odredi Vlada
6
Od ove take nadalje u tekstu e biti korien termin "frekvencije" kao kolokvijalni termin koji oznaava radio
frekvencije i TV kanale, radi izbegavanja nepotrebnog ponavljanja.
7
Od 21. oktobra 1998. na snazi je novi Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik Republike Srbije broj 36/1998-890),
koji se u pogledu znaaja za reim dodele frekvencija ne razlikuje bitno od Zakona iz 1991, a na ije e reenja u daljem
tekstu ukazivati fusnote.
8
Tako su ve pomenuti nemaki, vajcarski i ameriki zakoni doneti sredinom devedesetih.
9
Savezna vlada se pozvala na ovaj lan prilikom objavljivanja Javnog oglasa za dodeljivanje na privremeno korienje
radio-frekvencija i TV kanala iz februara 1998. godine. Pored njega, preambula tog Javnog oglasa poziva se i na
lanove 64., 67. i 72. toga zakona.
10
lan 4. st. 1. toga zakona.
11
lan 4. st. 2. toga zakona. Ovde je potrebno naglasiti da se za dodelu frekvencija trai "mali milion" podataka - od
podataka o programskoj orijentaciji, preko tehnikog elaborata, dokaza o vlasnitvu sredstava za obavljanje delatnosti i
nainu finansiranja, sve do miljenja nadlenog republikog organa o tehnikim mogunostima za obavljanje delatnosti.
12
lan 5. st. 1. toga zakona.
2
Srbije svojom uredbom, kao i odredba lana 6. prema kojoj se sve frekvencije izuzev onih
namenjenih RTS-u dodeljuju samo i iskljuivo putem javnog konkursa. Za samu dodelu frekvencija
najbitnija je odredba lana 7. koji glasi:
"Vlada Republike Srbije, na osnovu plana i mogunosti radiodifuznog sistema, sagledava
koje su frekvencije slobodne i jednom godinje raspisuje javni konkurs za korienje
frekvencija, u kome navodi radiofrekvenciju, lokaciju i uslove za korienje
radiofrekvencije.
Donoenje odluke i davanje radiofrekvencije na korienje izvrie se u roku od tri meseca
od dana raspisivanja konkursa."
Zakonom je jo predvieno da se ista frekvencija moe dodeliti veem broju korisnika uz
utvrivanje satnice korienja13, potom da se frekvencije dodeljuju na period od najvie 10 godina i
da se mogu ukinuti kada to nalau zahtevi meunarodne koordinacije frekventnih planova ili kada
njeno korienje ometa programe od znaaja za Srbiju 14, kao i kada i pod kojim uslovima se
frekvencija moe oduzeti15. Naposletku, lan 11. predvia komisiju koja razmatra zahteve za dodelu
frekvencija, koju imenuje Vlada Srbije, i ija je nadlenost da vladi predlae donoenje odluka o
dodeli ili oduzimanju frekvencije (dakle, nadlenost je samo savetodavna). Ono to je bitno
napomenuti je da se odredbe Zakona o radio televiziji Srbije odnose samo na frekvencije koje se
dodeljuju elektronskim medijima.
Odredbe saveznog i republikog zakona kojima se regulie javno informisanje imaju posredan
znaaj pri dodeli frekvencija radio i TV stanicama, jer npr. Vlada Srbije, po lanu 4. st. 3. Zakona o
radio televiziji, ocenjuje podneti zahtev i daje frekvenciju "na osnovu Zakona o javnom
informisanju...".
Izolovano posmatrano, ini se da je ocena da je u pitanju nekoherentan skup pravila rasutih u
nekoliko zakonskih i podzakonskih akata prestroga, te da objanjena pravila, naroito ona iz
srpskog Zakona o radio televiziji, predstavljaju kakav-takav, moda ne savren ali ipak sistem
pravnih normi. Najvee zamerke odnose se na prestrogo postavljenu sadrinu zahteva za dodelu
frekvencija i preiroko postavljene osnove za oduzimanje frekvencije, ali sem toga ini se da veih
neloginosti i nekoherentnosti nema. Nevolja je u tome to se materija izdavanja dozvola za
predajnike i linkove (tzv. radiodifuzne radio stanice) elektronskih medija naslanja na propise o
dodeli frekvencija, jer je bez meusobne usklaenosti pravila o dodeli frekvencija i o izdavanju
dozvola za predajnike nemogue govoriti o konzistentnom sistemu koji regulie
"telekomunikacioni" deo medijskog prava, odnosno onaj deo telekomunikacionog prava koji se
odnosi na elektronske medije. A kakvi problemi nastaju kada se poveu ove dve vrste pravila koja
su na snazi u SRJ i Srbiji bie objanjeno neto docnije.
Pored pomenutog problema, nije zgoreg i ukratko se osvrnuti na praksu primene objanjenih pravila
u poslednjih nekoliko godina, od kada su pomenuti zakoni doneti i od kada su poele da se
pojavljuju lokalne i regionalne privatne radio i TV stanice. I takav osvrt ide u prilog tezi da u oblasti
dodele frekvencija u SRJ, a posebno Srbiji, vlada anarhija i arbitrernost. Najpre treba istai da
Vlada Srbije, uprkos citiranoj odredbi lana 7. Zakona o radio televiziji, od 6. februara 1994. godine
do danas nije raspisala nijedan konkurs za dodelu radio-frekvencija i TV kanala, iako je po slovu
zakona bila duna da takav konkurs raspisuje barem jednom godinje. Iz tog razloga nijedna radio
ili televizijska stanica nije mogla biti zakonito osnovana i putena u rad od tog datuma (a isto vai i
za stanice koje na tom poslednjem konkursu nisu dobile frekvenciju 16). Dodeljivanje frekvencija
medijima, pored toga, stalno obavija veo misterije i tajnovitosti. Tako, javnosti nikada nije predoen
13
lan 8. toga zakona.

lan 9. toga zakona.
15
lan 10. toga zakona. Valja primetiti kako su uslovi za oduzimanje postavljeni jako iroko, npr. "ako je korisnik
povredio zakon", ili "ako je korisnik dao netane podatke". Dakle, dosta je da korisnik naini knjigovodstveni prekraj
(kad je korisnik preduzee) ili da pogrei jedno slovo u ispisivanju sopstvenog imena ili adrese u zahtevu, pa da mu se
uzme frekvencija.
16
Rezultati tog konkursa objavljeni su u Sl. glasniku Srbije br. 23/1994, str. 532 ff. Zanimljivo je rei da stanice koje su
uestvovale sa svom dokumentacijom a nisu dobile frekvenciju nikada nisu bile obavetene zato su odbijene. Po ovom
konkursu svoje prve dozvole dobio je BK TELEKOM.
3
14
radiofrekventni plan (plan raspodele i plan namene), iz koga bi se videlo koje frekvencije su uopte
predviene za rad elektronskih medija i kojima od njih raspolae Srbija, kojima Crna Gora a kojima
savezna drava. Razlozi za odluivanje nikada nisu davani javnosti - reenja o dodeli frekvencija
nikada nisu imala obrazloenje, ve su objavljivana u vidu liste "srenih dobitnika". U praksi se,
zahvaljujui nezakonitoj neaktivnosti Vlade Srbije tokom protekle etiri godine, dodela frekvencija
"preselila" u RTS17, jer po lanu 6. Zakona o radio televiziji RTS je jedini koji svoje frekvencije
moe dobiti i bez konkursa (to je ova kua obilato koristila) a po lanu 15. istog zakona
omogueno mu je da ugovorom raspolae sopstvenim frekvencijama i predajnicima. Tako je
zakljuenje ugovora sa RTS-om, po kome bi se on uz naknadu obavezao da program nekog
elektronskog medija emituje na svojim frekvencijama i preko svojih predajnika bio jedini put za
zakonit rad medija koji nisu uspeli da na vreme pribave pravo na korienje frekvencije od Vlade
Srbije. Problem sa ovakvim sistemom "raspodele" frekvencija je to svi zakonski kriterijumi, po
kojima bi frekvencije trebalo dodeljivati, ne veu RTS zbog naela slobode ugovaranja, a pored
toga naknada koja bi se inae slivala u budet ostajala je ovom javnom preduzeu. to se samih
naknada tie, zanimljivo je da Zakon o radio televiziji predvia njihovo uvoenje. One su i uvedene
Uredbom18 koju je po zakonu donela Vlada Srbije, ali nisu naplaivane. Dakle, iako je postojao
osnov za naplaivanje naknada za korienje frekvencija u Srbiji to nikada nije uinjeno. Ovo je
posebno zanimljivo s aspekta analize najnovije raspodele frekvencija koja je u trenutku pisanja ovih
redova i dalje u toku. Re je o Javnom oglasu za dodeljivanje na privremeno korienje radio
frekvencija i TV kanala koji je raspisalo Savezno ministarstvo telekomunikacija (dalje: SMT)
sredinom februara 1998. godine. Sam oglas, a i postupanje nadlenih organa po njegovim
odredbama, svedoe da u telekomunikacionom delu medijskog prava u Jugoslaviji vlada anarhija,
zbunjenost i haos19. Pre svega, bilo je veliko iznenaenje to je takav akt raspisao SMT, jer prema
propisima su za dodelu frekvencija nadleni republiki organi20. Propisi na koje se poziva SMT, kao
i celo tumaenje propisa na kojima ono zasniva svoju nadlenost vrlo je iroko, i pitanje je da li bi
izdralo ispitivanje ustavnosti i zakonitosti pred nepristrasnim Ustavnim sudom.
Osvrnimo se sada i na sam tekst pomenutog Javnog oglasa. Prema njemu, uslovi za uee na
oglasu su sledei:
1. Da je uesnik pravno lice registrovano kod nadlenog suda za obavljanje radio-difuzne
delatnosti i ije je sedite na teritoriji SRJ;
2. Da dozvola vai 12 meseci za radio stanice a 24 meseca za TV stanice, uz mogunost
produenja;
3. Da e se dozvola izdavati uz naknadu;
4. Da se blii podaci o naknadama mogu dobiti u SMT;
5. Da e visina naknade zavisiti od snage predajnika, veliine zone pokrivanja i podruja
pokrivanja (urbano-ruralno);
6. Da se naknada za drugu radio-frekvenciju ili TV kanal istom podnosiocu uveava za 50%;
7. Da prijave moraju da sadre:
reenje nadlenog suda o upisu pravnog lica u sudski registar za obavljanje radio-difuzne
delatnosti podnosioca prijave;
reim emitovanja i plan programa;
tehniku dokumentaciju (elaborat) u skladu s relevantnim pravilnicima i propisima kojima
se regulie izgradnja objekata;
17
Tako je u ovom periodu poela da radi TV "Pink", TV "Palma" i neke lokalne televizijske stanice u unutranjosti, a
tako su odranije radili i Radio B92 i Radio Indeks iz Beograda.
18
Uredba o visini naknade za korienje radio-frekvencija (Sl. glasnik Srbije br. 35/92).
19
Sve to dobija i komine konotacije ako se ima u vidu da je po zvaninom stavu Ministarstva telekomunikacija Oglas
raspisan "radi uvoenja reda u radiofrekventni spektar" - izjava g. Dojila Radojevia, Saveznog ministra
telekomunikacija na konferenciji za novinare 1. juna 1998.
20
Crnogorski organi ignoriu postojanje pomenutog Oglasa i sve odluke Saveznog ministarstva telekomunikacija u vezi
sa dodelom i korienjem frekvencija jer smatraju savezni organ nenadlenim. Od 247 stanica koje su u "prvom krugu"
dodele dobile frekvenciju samo je jedna iz Crne Gore, ali moe se pretpostaviti da e u realizaciji svojih prava naii na
probleme kod tamonjih republikih organa.
4
graevinsku dozvolu;
energetsku saglasnost.
8. Da se netane i nepotpune prijave nee uzimati u obzir.
Pritom je predvien rok od 30 dana za podnoenje prijava, a SMT je rezervisao 60 dana kao rok za
odluivanje po prijavama. Ako analiziramo ovako postavljene uslove Javnog oglasa, opta ocena bi
bila da je po njima, pre svega, pomean postupak davanja frekvencija na korienje sa postupkom
izdavanja dozvola za radiodifuzne radio stanice (predajnike i linkove). Naime, za dodelu
frekvencije trae se i takvi dokazi kao to su graevinska dozvola za objekat u kome treba da bude
smeten predajnik, to retko koje lice koje eli da pokrene elektronski medij poseduje unapred,
odnosno u trenutku kada se prijavljuje za dodelu frekvencije. Takav dokaz donekle bi razumno bilo
traiti u postupku izdavanja dozvole za radiodifuznu radio stanicu, jer tada podnosilac ve ima
dodeljenu frekvenciju. Meutim, miljenja smo da takav dokaz uopte ne treba traiti niti u
postupku dodeljivanja frekvencije niti u postupku izdavanja dozvole za radiodifuznu radio stanicu,
jer je nadleni graevinski organ duan da vri nadzor nad legalnou svih izgraenih objekata,
pa imalac elektronskog medija ne bi ni smeo da gradi objekat za smetaj predajnika bez dozvole.
Pored toga, Javni oglas i postupanje po njemu bio je obavijen velom misterije, jer se npr. podaci o
naknadama nisu mogli dobiti ni do isteka predvienog roka za prijavu od 30 dana, a ni do danas nije
jasno da li je trebalo podnositi graevinsku dozvolu i energetsku saglasnost za objekat u kome se
nalazi studio ili za objekat u kome je smeten predajnik. Ako analiziramo oglas taku po taku,
dolazimo do sledeih zakljuaka:
1. to se tie uslova da je podnosilac zahteva preduzee registrovano za delatnost radiodifuzije, on
na nezakonit nain ograniava pravo svakog lica da osnuje javno glasilo, utvren u Saveznom
zakonu o osnovama sistema javnog informisanja 21 i republikim zakonima o javnom
informisanju22 i radio televiziji23. Pritom autori Modela zakona smatraju da je reenje po kome
elektronske medije mogu da osnivaju samo preduzea opravdano24, ali za tako neto trebalo je
promeniti relevantne zakone a ne kriti ih podzakonskim aktima (u ovom sluaju Javnim
oglasom). Posebno vano je da je ovakav propis u praksi stvara zaarani krug, jer privredni
sudovi na podruju Srbije, koji vre registaciju preduzea, u skladu sa lanom 3. Zakona o radio
televiziji Srbije zahtevaju da preduzee poseduje dodeljenu frekvenciju kao prethodan uslov da
bi se preduzee registrovalo za delatnost telekomunikacija25, a frekvencija se, po slovu oglasa,
ne moe dobiti bez prethodne registracije preduzea za delatnost radiodifuzije. Ovaj problem je
u praksi reen na neadekvatan nain nadleno ministarstvo je izdalo nalog registarskim
sudovima26 da dozvoljavaju uslovan upis ove delatnosti preduzeima koja izjave da e
uestvovati na oglasu. Sve ovo posledica je nesistematskog rada organa nadlenih za
upravljanje radiofrekventnim spektrom i pomenute neusaglaenosti propisa kojima je regulisana
dodela frekvencija.
2. Drugi uslov da su dozvole privremene uz mogunost produenja, takoe nije utemeljen u
zakonskim propisima jer se po njima frekvencije dodeljuju na period od 10 godina 27, meutim
po pravilu ko moe vie, moe i manje dolazi se do tumaenja da ovakva odredba nije
21
lan 4. st. 1. Zakona o osnavama sistema javnog informisanja.

lan 1. st. 2. Zakona o javnom informisanju Srbije; lan 2. i lan 11. st. 1 Zakona o javnom informisanju Crne Gore
(Sl. list RCG br. 4/98).
23
lan 3. Zakona o radio televiziji Srbije.
24
Vidi gore deo o statusnom medijskom pravu.
25
U pitanju je ifra 64400 Telekomunikacije, prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica
razvrstavanja (Sl. list SRJ 31/96). Po prethodnom zakonu (Zakon o jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti, Sl. list SFRJ br.
6/76) delatnost emitovanja radio i TV programa bila je obuhvaena ifrom 120350 Radio i televizija, s tim to je ta
delatnost po starom zakonu obuhvatala i proizvodnju radio i TV programa, to je po novom zakonu posebna delatnost
pod ifrom 92200. Ovo razdvajanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i TV programa dovelo je do neujednaene
prakse registarskih sudova u Srbiji po pitanju registracije preduzea za delatnost emitovanja radio i TV programa.
26
to predstavlja flagrantno krenje sistema podele vlasti proklamovanog u svim vaeim ustavima u SRJ.
27
Vidi lan 9. st. 1. Zakona o radio televiziji Srbije.
5
22
nezakonita28. Ipak, smatramo da je ona necelishodna, jer licima kojima se dodeljuje frekvencija
treba pruiti odreenu sigurnost u duem vremenskom periodu, pre svega jer je u sluaju
osnivanja elektronskog medija u pitanju znaajna investicija, a potom i da bi se izbegao tzv.
chilling effect, odnosno zavisnost medija od produenja frekvencija koja bi dovela do
smanjene kritinosti, odnosno poslunosti tih medija prema vladi. Ukoliko su elektronski mediji
pod stalnom pretnjom da im se dozvola po isteku 12, odnosno 24 meseca nee produiti,
osnovano je pretpostaviti da e se oni u svom radu uzdravati od kritikog odnosa prema
drutvenim pojavama i vladi, to je jedna od najznaajnijih drutvenih funkcija medija u
demokratskom drutvu.
3. to se tie naknada, Javni oglas je ovde prekoraio princip zakonitosti, jer savezno
zakonodavstvo, za razliku od republikog, ne predvia mogunost uvoenja naknada za
korienje frekvencija, pa je u skladu s tim ovaj deo oglasa nezakonit 29. Mi smo bili miljenja da
naknade treba uvesti, ak i da su kriterijumi za odreivanje njihove visine relativno korektno
postavljeni u tekstu oglasa, ali svakako je trebalo prvo izmeniti Savezni zakon o sistemima veza
i predvideti mogunost uvoenja naknada a tek ih potom uvoditi. U praksi je dolo do krajnje
nekorektnog postupka nadlenih organa u vezi sa naknadama, jer SMT, uprkos tekstu oglasa,
sve do isteka roka za prijavljivanje nije obelodanio, ni u naznakama, kolike e naknade biti, a
njihova visina je svakako jedan od odluujuih kriterijuma za uee nekog pravnog subjekta na
oglasu. to je jo gore, Odluka o naknadama za privremeno korienje radio-frekvencija i
televizijskih kanala (Sl. list SRJ br. 23/98) doneta je 7. aprila (pre isteka roka za prijavljivanje na
oglas) a objavljena tek 8. maja 1998. (po isteku roka za prijavljivanje), i pritom je propisala
najvee naknade za korienje frekvencija na svetu. Ubrzo uvidevi da su naknade zaista
previsoke, Savezna vlada ih je umanjila za (Sl. list SRJ 26/98), ali i preostalih 25% svrstavaju
SRJ meu najskuplje drave kada su u pitanju naknade za korienje frekvencija. Oigledno
je da je Savezna vlada, propisujui visinu naknada, vodila rauna samo o tome koliko je novca
potrebno dravnoj kasi, a ne o tome kolike naknade su ekonomski podnoljive za stanice, s
obzirom na to da je medijski pluralizam t.j. postojanje velikog broja stanica proklamovani cilj
sistema javnog informisanja.
4. to se tie priloga uz prijavu, stvari stoje tako da je reenje nadlenog suda, zbog pomenutog
zaaranog kruga, za neke stanice bilo nemogue pribaviti. to se tie reima emitovanja
(celodnevno ili krae) i plana programa (programske eme) miljenja smo da ih je bilo suvino
traiti, jer se u krajnjoj liniji one mogu izmeniti neformalnom odlukom redakcije i osnivaa
glasila, a sem toga mislimo da programska orijentacija ne treba da bude kriterijum za
dodeljivanje frekvencija jer se time omoguava programska kontrola drave u najdrastinijem
obliku (npr. da promena plana programa dovodi do gubitka frekvencije). to se tie tehnikog
elaborata, on je u uslovima nepostojanja transparentnih radiofrekventnih planova neophodan.
Najvee zamerke odnose se na zahteve za dostavljanje graevinske dozvole i energetske
saglasnosti, jer se o njima ak ni po objavljivanju rezultata oglasa u prvom krugu 30 nita
pouzdano ne zna. U svakom sluaju, traiti ovakve dokaze u postupku dodele frekvencija
predstavlja preuranjeno i suvino ogranienje, i iz ovog uslova se vidi da je SMT u oglasu
pomealo dodelu frekvencija sa izdavanjem dozvola za radiodifuzne radio stanice. To je jo
jedan dokaz nepostojanja koherentnog sistema propisa o dodeli frekvencija i zakonite prakse
nadlenih organa u ovoj oblasti.
5. to se tie nepotpunih i netanih prijava, u praksi su i one razmatrane to smatramo pozitivnom
28
Mada, imajui u vidu da se u praksi sprovoenja oglasa uz dodele frekvencija izdaju i dozvole za radiodifuzne radio
stanice (predajnike) takoe na period od 12 odnosno 24 meseca, zakonitost ovog dela oglasa je krajnje sumnjiva, jer po
izriitoj odredbi Saveznog zakona o sistemima veza (lan 74.) dozvole se dodeljuju na 10 godina a samo izuzetno, kad
stranka to zahteva, i na krai period - vidi dole deo o izdavanju dozvola za predajnike.
29
U vezi sa ovim pokrenuta je inicijativa za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti ove odredbe oglasa pred Saveznim
ustavnim sudom, uz predlog za privremenu obustavu primene ove odredbe dok taj sud ne odlui o njenoj ustavnosti.
Meutim, Savezni ustavni sud, sem u izuzetnim sluajevima kada je po sredi politiki pritisak da radi brzo, deluje jako
sporo pa neke od stanica koje su dobile frekvencije po odredbama oglasa ve plaaju pomenute naknade.
30
Odluka SMT od 15. maja 1998, saoptena novinarima u vidu liste podnosilaca koji su dobili frekvenciju.
6
praksom, jer je, imajui u vidu sve nedostatke oglasa, preterano stroga odredba o ne uzimanju
u razmatranje trebalo da bude tumaena u korist prijavilaca.
6. to se roka za prijavu tie on je, s obzirom na to da se od prijavilaca zahtevala graevinska
dozvola, bio prekratak jer je za pribavljanje ove dozvole potrebno svakako vie od 30 dana.
SMT je, uoivi ovaj svoj propust, a pod pritiskom domae i meunarodne javnosti, stao na
stanovite da je oglas proces koji tee31, ime je ovaj rok praktino produen.
Pored analiziranih nedostataka samog teksta Javnog oglasa, poseban problem predstavljala je
realizacija njegovih pravila od strane SMT. Pomenutom odlukom SMT o rezultatima prvog kruga
oglasa predvieno je da e stanice o korienju frekvencija zakljuivati ugovore sa SMT-om, to je
potpuno nezakonito (o dodeljivanju frekvencija treba da se donese reenje, a ne da se o tome
potpisuje ugovor, jer je u pitanju upravna stvar) poto takav mehanizam nije predvien nijednim
saveznim propisom. Sem toga, na potpisivanje ugovora pozivaju se i stanice koje imaju vaea
reenja o dodeli frekvencija na deset godina32 i to pod pretnjom da e im u suprotnom frekvencija
biti oduzeta, to je potpuno nezakonito. Uopte, SMT u sprovoenju oglasa nije davao nikakve
podatke niti objanjenja ili eventualno savete prijaviocima, tako da nije odavao utisak javne slube
ve utisak apsolutnog gospodara nad frekvencijama od ije dobre volje zavisi sudbina stanica.
Ovakvo ponaanje, po miljenju autora Modela zakona, treba onemoguiti pre svega novim
propisima, a potom i edukacijom kadrova.
Iz izvrene analize moe se izvui zakljuak da su odredbe o dodeli frekvencija, a posebno praksa
nadlenih organa u sprovoenju tih odredbi, krajnje neadekvatne jer ne omoguavaju najvei
mogui stepen afirmacije slobode izraavanja, to je po autorima Modela zakona osnovni zadatak
tih propisa. Naprotiv, analizirane odredbe i praksa doveli su do arbitrernosti u odluivanju, do
donoenja nezakonitih podzakonskih akata, nekorektnog odnosa prema stanicama, kao i do haosa u
etru, jer samo u Srbiji, prema nekim podacima, bez dodeljene frekvencije radi oko 900 elektronskih
medija, od kojih neki svakako ne ispunjavaju ni osnovne tehnike uslove za emitovanje. Rad tih
piratskih medija nadleni organi su tolerisali suvie dugo, i svaki pokuaj da se sada uvede red
u frekventni spektar zahteva, po naem miljenju, korenitu reviziju propisa i veoma paljivo
stilizovane prelazne i zavrne odredbe tih novih propisa kako bi se steena prava piratskih stanica
ispotovala u najveoj moguoj meri. Kako Model zakon ima ambiciju da ponudi reenja kojima bi
se u etar uveo red, i to uz maksimalno potovanje slobode izraavanja i potovanje steenih prava
stanica, sada emo analizu usredsrediti na njegova reenja o nainu dodele frekvencija.
Pre svega, u svetlu analize postojeih propisa i prakse, predstaviemo naela kojima su se autori
Modela zakona rukovodili prilikom formulacije lanova 24. do 46. koji se odnose na dodeljivanje
radio-frekvencija i TV kanala. Cilj ponuenih reenja bio je omoguavanje to veem broju
subjekata da se bave delatnou emitovanja radio i TV programa, a radi najpotpunijeg mogueg
ostvarenja slobode izraavanja putem elektronskih medija koji moe biti ogranien samo tehnikim
(ne)mogunostima. Pritom se vodilo rauna da se u samim propisima ostavi najmanje mogue
mesta za bilo kakvu arbitrernost, mada je nju praktino nemogue potpuno eliminisati, a nisu
zanemareni ni interesi drave jer je za korienje frekvencija predvieno plaanje naknade. Pritom
je na dravu prebaena obaveza izrade detaljnih radio-frekventnih planova za frekvencije koje
koriste radio i TV stanice za "zemaljsko emitovanje".
Modelom zakona odreeno je da se radio frekvencije i TV kanali namenjeni za emitovanje radio i
TV programa dodeljuju prema odredbama toga zakona. Ovakva odredba pre svega znai dve stvari
prvo, da odredbe Modela zakona podrazumevaju postojanje opteg telekomunikacionog zakona,
kojim bi se regulisala materija telekomunikacionog prava, te da Model zakona uzima na sebe
regulisanje samo manjeg dela materije telekomunikacionog prava koji se odnosi na dodelu
frekvencija radio i TV stanicama i drugo, da postoji osnovni plan raspodele radio-frekvencija kojim
je odreeno koje radio-frekvencije iz celog radiofrekventnog spektra su namenjene za emitovanje
31
Izjava Saveznog sekretara za informisanje g. Gorana Matia na konferenciji za tampu 1. juna 1998. Zanimljivo je da
je sekretar Mati, iako formalnopravno nenadlean, oigledno imao znaajnog uea u pripremi, sprovoenju i
odluivanju po Javnom oglasu.
32
Npr. RTV Kragujevac, koji je imao frekvenciju do 2007. a bio je prinuen da potpie pomenuti ugovor kojim je svoju
radio frekvenciju dobio do 1. juna 1999.
7
radio i televizijskih javnih glasila. Ovakav potez bio je neophodan, jer bi dalje "ulaenje" medijskog
prava u telekomunikacionu oblast bilo, po miljenju autora, preterano i neopravdano. S druge
strane, podruja na kojima se emituju radio i TV programi su optepoznata UHF i VHF kanali
koriste se za TV emitovanje a FM i AM frekvencije za radio, tako da je mogunost zloupotrebe
putem neadekvetnog telekomunikacionog zakonodavstva svedena na minimum. Isto tako, odredba
kojom se organu nadlenom za poslove telekomunikacija namee obaveza da u svom radu
primenjuje sva nova tehnika dostignua kako bi u najveoj moguoj meri proirio mogunosti
korienja frekvencija, iako tipina u uporednom pravu, nije nala mesto u Modelu zakona, jer je po
naem miljenju njeno mesto u optem telekomunikacionom zakonu. U skladu sa ovakvim
opredeljenjem odreeno je da tehniki terimini koji se koriste u Modelu zakona imaju znaenje koje
im je dato optim telekomunikacionim zakonom.
Sledee to je predvieno je donoenje posebnog radiofrekventnog plana 33 za frekvencije
namenjene radio i TV stanicama, koji izrauje ministarstvo telekomunikacija kao nadleni organ i
to u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Modela zakona, i koji svojom odlukom donosi
skuptina, te se zbog toga objavljuje. Ovakvo reenje (usvajanje od strane skuptine, objavljivanje)
predvieno je zbog znaaja koji radio i posebno TV stanice imaju u demokratskom drutvu, a i zbog
dosadanje prakse dranja radiofrekventnih planova u tajnosti (to se moe opravdati za frekvencije
policije ili vojske, ali ne i za one namenjene elektronskim medijima). Pritom Model zakona
nareuje da se frekvencije planom odrede tako da se za svako posebno podruje predvidi tana
frekvencija i snaga predajnika34. Isto tako, pri izradi radiofrekventnog plana predvienog Modelom
zakona mora se voditi rauna i o pograninom sistemu korienja frekvencija, to je uostalom
meunarodna obaveza koja ne moe da bude derogirana nacionalnim zakonodavstvom.
Sam radiofrekventni plan uvodi podelu frekvencija na nekomercijalne i komercijalne. Podela je
izvrena po osnovnom kriterijumu postojanja obaveze plaanja naknade za korienje frekvencija,
poto se za nekomercijalne frekvencije naknada ne plaa. Razlog za uvoenje ove podele su
posebne obaveze tzv. budetskih javnih glasila, odnosno onih koja se preteno finansiraju iz javnih
prihoda ili im je osniva dravni organ. Ova glasila, naime, imaju posebne obaveze da u svom radu
afirmiu razmenu ideja i miljenja, da se staraju o potovanju manjinskih prava, da nastoje da u
njihovim programima budu zastupljena sva relevantna shvatanja o drutvenim problemima itd. Njih
finansira drava, bilo republika odnosno pokrajina, bilo optina, te je uplaivanje naknade za
korienje frekvencija od strane ovih glasila besmisleno, jer predstavlja prelivanje "iz budeta u
budet". Posebnim obavezama ovih glasila korespondira pogodnost u vidu osloboenja od plaanja
naknade za korienje frekvencija, jer one treba da obavljaju svoju delatnost u korist svih, poto ih u
krajnjoj liniji svi finansiraju (kroz budetska davanja). Nekomercijalne radiofrekvencije se samim
radiofrekventnim planom dodeljuju republikom odnosno pokrajinskim radiodifuznim preduzeima
odnosno rezerviu za lokalna radiodifuzna javna glasila, i to na neodreeno vreme. One se po vrsti
dele na republike, pokrajinske i lokalne. Pritom se dodeljuje onaj broj republikih nekomercijalnih
frekvencija koji je neophodan i dovoljan35 za dva radio i dva TV programa sa pokrivanjem cele
teritorije republike, ime se broj RTS-ovih kanala svodi na dva, to je po naem miljenju dovoljan
broj s obzirom na veliinu nae republike (Trei kanal RTS-a ve sada predstavlja prvenstveno
komercijalni, a ne "javni" program). Pokrajinske nekomercijalne frekvencije dodeljuju se za po
jedan radio i TV program sa pokrivanjem cele pokrajine. Osnivanje, unutranja organizacija i
obaveze republikog i pokrajinskih javnih radiodifuznih preduzea odreuju se posebnim zakonom,
33
Termin radiofrekventni plan se ovde koristi u uem smislu, kao plan koji se odnosi samo na frekvencije i TV kanale
koji se koriste za zemaljsko TV i radio emitovanje, tako da ga treba razlikovati od plana raspodele i plana namene kako
su odreeni telekomunikacionim zakonodavstvom. U daljem tekstu termin radiofrekventni plan koristi se da bi se
oznaio ovaj posebni, ui radiofrekventni plan predvien lanom 25. Modela zakona, a radi ekonominosti izraavanja.
34
Lokacija predajnika, usmerenje i ostali parametri po naem miljenju ne treba da budu predvieni unapred u
radiofrekventnom planu, jer bi to potpuno ograniilo subjekte zainteresovane za korienje frekvencije, pa su oni
izostavljeni kako bi se omoguila izvesna elastinost u korienju odreenih frekvencija u praksi. Tako, ako bi
radiofrekventnim planom bila odreena npr. i lokacija predajnika, subjekt koji bi dobio frekvenciju na korienje mogao
bi imati nepremostive probleme ako mu vlasnik te lokacije (zemljita, zgrade) ne dozvoli postavljanje antenskog
sistema i predajnika na svom vlasnitvu.
35
Kriterijumi neophodan i dovoljan postoje da bi se spreile mogue zloupotrebe prilikom dodele ovih frekvencija.
8
odnosno odlukom pokrajinske skuptine. Posebno je vana odredba kojom je zabranjeno

republikim i pokrajinskim radiodifuznim preduzeima da dalje raspolau dodeljenim
frekvencijama, koja za cilj ima da sprei postojeu (po naem miljenju negativnu) praksu dodele
frekvencija putem zakljuivanja ugovora o poslovnoj saradnji sa RTS-om. Lokalne nekomercijalne
frekvencije rezerviu se radiofrekventnim planom svakoj optini u republici, i to jedna za radio i
jedna za TV program. O tome se, radi praktinih potreba, izdaje posebno reenje ministra nadlenog
za poslove veza, a na osnovu radiofrekventnog plana. Pritom je iz razloga ekonominosti
dozvoljeno da te frekvencije zajedniki koriste dve ili vie optina, pod uslovom da su teritorijalno
povezane, a gradskim optinama se ne dodeljuju posebne frekvencije, ve se po jedna radio i TV
frekvencija dodeljuje neposredno gradu, izuzev za optine sa "ireg podruja grada" (tzv. prigradske
optine) kojima se dodeljuju posebne frekvencije. Za razliku od republikih i pokrajinskih
nekomercijalnih frekvencija, lokalnim frekvencijama optine mogu da raspolau, ali uz ogranienja.
Ovakvo reenje ima svoje opravdanje u injenici da optina moe da nema interes da svih 24 sata
dnevno proizvodi i emituje program u vezi sa deavanjima u optini, te da za tako neto esto ne
postoji opravdan interes, to nije sluaj sa republikim i pokrajinskim "budetskim" glasilima.
Stoga optina moe ugovorom ustupiti dodeljenu nekomercijalnu frekvenciju, ali pod sledeim
uslovima:
1. Da se ugovor zakljui na odreeno vreme ne due od 8 godina36 (mogue je i krae).
2. Da se ugovor zakljui na osnovu prethodno donete odluke skuptine optine.
3. Da se ustupanje vri uz novanu naknadu37.
4. Da se ugovorom predvidi da je pribavilac frekvencije duan da najmanje 30 minuta 38 (mogue i
due) dnevnog programa posveti aktuelnostima u toj optini, i to tako to e optina odrediti
termin emitovanja tog dela programa i samostalno ga ureivati.
Predviena ogranienja usmerena su na izbegavanje moguih zloupotreba od strane optinskih
organa, kojima bi se neko preduzee moglo staviti u povoljniji poloaj od drugih, koja koriste
komercijalne frekvencije. Dakle, optine mogu da koriste dodeljene frekvencije samostalno, tako
to e osnovati sopstveno javno radiodifuzno preduzee39, a mogu ustupiti svoju frekvenciju
drugom radiodifuznom preduzeu, uz navedena ogranienja40. Pritom lokalna radiodifuzna
preduzea imaju iste posebne obaveze kao i republiko odnosno pokrajinsko radiodifuzno
preduzee (jer se i ova glasila finansiraju iz budeta), a te obaveze postoje i za deo programa koji
ureuje optina u sluaju ustupanja lokalne nekomercijalne frekvencije. Nekomercijalne frekvencije
uvedene su u Model zakon da bi se jasno razgraniila javna radiodifuzna glasila od privatnih, i to
zbog posebnih programskih obaveza. One takoe treba da igraju ulogu mehanizma za spreavanje
informativnog monopola od strane bilo kog privatnopravnog lica, ali takoe se mora spreiti
informativni monopol dravnih radiodifuznih medija. Jer, ako svaka optina ili zajednica optina i
svaki grad ima svoj lokalni medij, ako postoje posebni pokrajinski i republiki mediji koji se
finansiraju iz budeta, teko da e neki pretpostavljeni "medijski mogul" u budunosti moi da
36
Toliki je i najvei rok za dodelu komercijalnih frekvencija.

Pritom ne dolaze u obzir ni kompenzacije i sl. zbog mogunosti zloupotreba.
38
Ovde se stalo na stanovite da je 30 minuta minimum potreban i optini u kojoj se ne dogaa gotovo nita. Naravno
da bi vee optine trebalo da nastoje da u pregovorima obezbede vie vremena za svoj program.
39
Kao to je u sluaju Beograda RTV Studio B.
40
Ovaj sluaj zapravo predstavlja "hibrid" komercijalne i nekomercijalne frekvencije, jer preduzee kome optina
ustupi frekvenciju za to plaa naknadu i frekvenciju dobija na najvie osam godina. Prema predvienom reenju,
naknada ostaje optini kao mogui izvor finansiranja dela programa koji ona samostalno ureuje. Razlozi za ovo
diferenciranje optinskog od nivoa pokrajine i republike (koje svoje frekvencije ne mogu da ustupaju) su u tome to su
optine po pravilu manje te bi obaveza da samostalno proizvode i emituju svoj program mogla da dovede do znaajnog
optereenja optinskog budeta, i to postoji opasnost od tzv. "prirodnih monopola". Prirodni monopol postoji u oblasti
lokalnih elektronskih medija, i njime se oznaava situacija u kojoj postoji ekonomska opravdanost i mogunost
rentabilnog poslovanja samo za jedno lokalno glasilo na odreenoj manjoj teritoriji. Otvaranjem mogunosti da optina
svoju frekvenciju ustupi uz deo programa koji samostalno ureuje stvaraju se uslovi da preko jedne frekvencije u etar
zapravo budu emitovana dva programa - program glasila kome je frekvencija ustupljena i optinski program. Time se,
na neki nain, suava mogunost nastanka prirodnog monopola.
9
37
zauzme pretean deo elektronskih medija - dravni mediji, koji posluju pod povoljnijim uslovima
jer ne plaaju naknade i finansiraju se iz budeta, uvek mu mogu predstavljati protivteu41.
Komercijalne frekvencije su, po Modelu zakona, one koje su namenjene "za slobodnu upotrebu" i
njih uz naknadu dodeljuje vlada republike na najvie 8 godina 42. Nain dodeljivanja ovih
frekvencija je od sutinskog znaaja za slobodu izraavanja u elektronskim medijima. Postoji
miljenje da slobodu izraavanja zapravo imaju samo vlasnici medija. U skladu s tim, figurativno
govorei, na cilj je bio da odredbama o dodeljivanju komercijalnih frekvencija to veem krugu
subjekata omoguimo da pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije i arbitrernosti, uivaju
svoju slobodu izraavanja. Kako smo videli, po sadanjim propisima i praksi sve frekvencije izuzev
onih koje je sebi uzeo RTS drava smatra komercijalnim 43, a dodeljuje ih na nain koji je pun
nedostataka poto omoguava arbitrernost i selekciju medija prema politikoj ili drugoj pripadnosti.
Prvi razlog za to, moglo se primetiti, je krenje obaveze Vlade Srbije da jednom godinje raspie
konkurs za dodelu frekvencija. Zato se po Modelu zakona komercijalne frekvencije dodeljuju na
konkursu koji je stalno otvoren. Ovo reenje, ije je uvoenje omogueno predvianjem izrade i
objavljivanja radiofrekventnog plana44, odluno je uticalo na celokupan ponueni mehanizam
dodele frekvencija u Modelu zakona. Dakle, osnovni cilj - spreiti vladu da uopte ne raspisuje
konkurs - po naem je miljenju mogao da bude ostvaren samo propisivanjem "stalno otvorenog"
konkursa45. Ovo reenje, ujedno, treba da doprinese skidanju "vela misterije" sa dodeljivanja
frekvencija, jer svakom zainteresovanom licu omoguava da sazna koje komercijalne frekvencije za
odreeno podruje postoje i koje su od njih slobodne, te da u skladu s tim podnese zahtev za
dodeljivanje frekvencije.
Osnovni uslov za dodelu komercijalne frekvencije je da je podnosilac zahteva preduzee
registrovano za delatnost radiodifuzije. Ovakvo reenje je u skladu s odredbom da elektronske
medije mogu da osnivaju samo preduzea 46. Vano je napomenuti da bi usvajanjem Modela zakona,
s obzirom na to da je prelaznim i zavrnim odredbama van snage stavljen, izmeu ostalih, i famozni
lan 3. Zakona o radio televiziji47, bila omoguena slobodna registracija preduzea za delatnost
radiodifuzije, odnosno otklonilo bi se postojanje "zaaranog kruga" koji je posledica
neusaglaenosti medijskih i kompanijskopravnih propisa, kao to je ranije objanjeno. Pritom,
javnim radiodifuznim preduzeima, bila ona optinska, pokrajinska ili republiko zabranjeno je da
koriste komercijalne frekvencije. Ovakvo reenje inspirisano je takoe onemoguavanjem
zloupotreba, a pored toga njime se spreava i mogunost postojanja neravnopravnog poloaja
izmeu nejavnog radiodifuznog preduzea koje sve svoje frekvencije plaa i javnih, koje bi neke
frekvencije koristile besplatno, a neke plaale. Naposletku, ceo institut nekomercijalnih frekvencija
uveden je zbog posebnih dunosti dravnih medija, pa bi dozvoljavanje tim medijima da zakupljuju
komercijalne frekvencije potpuno naruilo koncepciju predvienu Modelom zakona48.
Sam postupak dodele komercijalne frekvencije zapoinje ponoenjem zahteva od strane
zainteresovanog lica. Zahtev se podnosi vladi i sadri tano odreenu frekvenciju koja je predmet
zahteva, podatke o podnosiocu zahteva i period za koji se frekvencija zahteva 49 (s tim da ako se ovo
41
Naravno, postojei problem u SRJ i Srbiji nije monopol nekog privatnog vlasnika medija, ve upravo monopol
dravnih medija olienih u RTS-u. Meutim, njegov monopol ogranien je kako presecanjem izvora njihove moi dodeljena su mu samo dva TV i dva radio kanala a ak ni njih ne sme da ustupa, tako i reimom dodele komercijalnih
frekvencija, koji omoguava svima da pod relativno prihvatljivim uslovima osnivaju privatne RTV stanice.
42
Rok preuzet iz pomenutih novih telekomunikacionih zakona u razvijenim zemljama; uzima se da je period dovoljan
da se izuzetno visoka poetna investicija isplati.
43
Lokalne optinske stanice osnovane od javnih preduzea takoe su mogle uestvovati na Javnom oglasu iz februara
1998. a one koje su frekvencije dobile, npr. RTV Panevo, obavezane su da kao sve druge plaaju naknadu.
44
Misli se na radiofrekventni plan iz lana 25. Modela zakona.
45
Na neki nain i Javni oglas SMT se, pod pritiskom javnosti, pretvorio u stalni konkurs, jer je po reima g. Ministra
Radojevia i Saveznog sekretara za informisanje g. Gorana Matia u pitanju "proces koji tee".
46
Vidi lan 14. st. 2. Modela zakona i deo o statusnom medijskom pravu.
47
Vidi lan 231. Modela zakona.
48
Dodatni razlog je, kao to je objanjeno u fusnoti 39, spreavanje, odnosno ukidanje postojeeg monopola RTS.
49
Ovde je iz praktinih razloga veoma vano napomenuti da podnosilac u zahtevu moe da odredi ne samo na koji rok
zahteva frekvenciju, ve i datum od koga eli da mu frekvencija bude dodeljena. To je bitno s obzirom da se naknada za
frekvenciju plaa odmah, a mogue je da "pripremni radovi" na postavljanju predajnika, antenskog sistema itd. potraju
10
poslednje ne navede smatra se da se frekvencija zahteva za period od 8 godina, t.j. najdui

dozvoljeni period). Jedini obavezni prilog uz zahtev je dokaz o registraciji preduzea za delatnost
radiodifuzije50. Kao to se moe primetiti, sadrina zahteva i prilozi uz zahtev svedeni su u Modelu
zakona na najmanju moguu meru, pa se trai samo ono to je apsolutno neophodno da bi se po
zahtevu moglo postupati. Programska orijentacija, tehniki elaborat, nain finansiranja delatnosti i
drugi podaci koji se trae postojeim zakonodavstvom izostavljeni su namerno, bilo zbog toga to
se smatraju irelevantnim za postupak dodele frekvencija 51, bilo zbog toga to ih ne treba zahtevati
prilikom dodele frekvencije ve docnije, u postupku izdavanja dozvola za emitovanje52. Ovo je
uinjeno kako zbog toga da bi se jasno razdvojili postupci dodele frekvencija i izdavanja dozvole za
emitovanje, poto oni u postojeim propisima a naroito praksi uopte nisu dovoljno razdvojeni,
tako i zbog toga da bi se onemoguila arbitrernost u odluivanju kojoj je put otvoren uvek kada je
neki od kriterijuma takav da zahteva vrednosne ocene od strane nekog tela ili organa. Tako, na
primer, u sluaju da se zahteva naznaenje programske orijentacije uz zahtev, nikada nije mogue
pouzdano utvrditi da li se organ koji odluuje o dodeli frekvencija opredelio za odreenog
podnosioca zbog toga to je njegova programska orijentacija u skladu s javnim interesom ili zbog
nekih drugih razloga.
U sluaju da je zahtev nepotpun, odnosno da ne sadri sve elemente, vlada poziva podnosioca da
svoj zahtev u roku od 8 dana uredi, a ako ovaj to ne uini smatra se da je zahtev povuen. Ovakvo
reenje uneto je pre svega da bi se promenila praksa nadlenih organa, koji po miljenju autora
treba da budu javna sluba a ne gospodari spektra, a i da bi se izmenilo prestrogo reenje po kome
se nepotpuni zahtevi ne razmatraju. Procesnopravno, vlada svoj poziv da se zahtev uredi donosi u
obliku zakljuka53.
Kada vlada primi potpun, odnosno upotpunjen zahtev, podatke o njemu duna je da objavi u prvom
narednom broju Slubenog glasnika, pri emu se naznauje ko je zahtev podneo i za koju
frekvenciju. Tom prilikom vlada poziva sve druge subjekte koji su zainteresovani da im se dodeli ta
ista frekvencija da u roku od 30 dana podnesu sopstveni zahtev. Ovakvo reenje posledica je
principa da se frekvencije dodeljuju na stalno otvorenom konkursu, a uneto je sa namerom da se to
vei broj frekvencija dodeljuje putem licitacije, jer po miljenju autora ona na najbolji mogui nain
omoguava da se odredi trina, prava cena jedne frekvencije. Ako ovako ne bi bilo, omoguilo bi
se da neki podnosilac pretekne drugoga za koga zna da eli istu frekvenciju, a da mu naknadu
odredi sama vlada u skladu s lanom 39. Modela zakona. Nae je miljenje da je pravednije reenje
ostaviti mogunost drugim zainteresovanim licima da u odreenom roku podnesu zahtev i da se o
tome kome e frekvencija biti dodeljena odlui na licitaciji.
Od ove take nadalje, postupak dodeljivanja frekvencija deli se na dve grane prvi je postupak
kada je podnosilac zahteva jedini podnosilac (kada se niko ne javi za istu frekvenciju u roku od 30
dana) a drugi kada se jo bar jedno zainteresovano lice javi. to se postupka kada je postoji samo
jedan podnosilac zahteva za odreenu frekvenciju tie, njegova osnovna odlika je da nije mogue
trino odrediti vrednost frekvencije, odreenu visinom naknade za njeno korienje, pa je stoga
potrebno predvideti pravila na osnovu kojih e nadleni organ odrediti visinu naknade. Rok koji je
due, pa bi dolo do situacije da se naknada plaa i za period u kome se frekvencija ne koristi. Tako bi se moglo
pretpostaviti da e podnosilac koji eli osnovati elektronski medij zahtevati frekvenciju tek od, npr. oktobra a zahtev e
predati u junu. Naravno, u sluaju da se u zahtevu ne naznai datum od koga se frekvencija zahteva frekvencija se
dodeljuje od dana donoenja reenja.
50
Model zakona predvia jo jedan mogui prilog izjavu podnosioca u smislu lana 39. st. 5. Modela zakona, koja je
od velike vanosti za iznos naknade, to e se videti neto docnije.
51
Npr. nain finansiranja, jer to je stvar podnosioca a ne drave, pod uslovom da se potuju propisi o obavljanju
delatnosti to ne treba da proverava organ koji dodeljuje frekvencije ve drugi, nadleni organ. Isto je i sa programskom
orijentacijom ona ne treba da bude bitna u postupku dodele frekvencije ve ima znaaj kod odreivanja naknade, a
ako neki elektronski medij emituje program koji Model zakona zabranjuje, trpee sankcije u skladu s tim zakonom.
52
Npr. tehniki elaborat. Model zakon ide za tim da jasno razgranii dodeljivanje frekvencija i izdavanje dozvola za
predajnike, jer su posredi dva odvojena postupka koja se, kao to je objanjeno, u sadanjim propisima i praksi esto
meusobno meaju.
53
Prema pravilima upravnog postupka.
11
ostavljen vladi za odluivanje54 je 15 dana, a ako vlada u tom roku ne odlui podnosilac ima pravo
da pred vrhovnim sudom pokrene upravni spor, i to tzv. spor pune jurisdikcije u kome sud
samostalno odluuje o zahtevu, u skladu sa Modelom zakona. Ovako kratak rok ostavljen je vladi iz
jednostavnog razloga to ona treba da usvaji svaki potpun zahtev ako ne postoje taksativno
nabrojani razlozi za njegovo odbijanje, to ne trai mnogo vremena, tako da je jedino potrebno da
vlada odlui o visini naknade u skladu sa Modelom zakona, za ta je jednoj efikasnoj vladi 15 dana
vie nego dovoljno, posebno s obzirom na to da bi taj posao verovatno u praksi obavljala posebna
struna sluba pri ministarstvu nadlenom za telekomunikacije. I ovo reenje ide za tim da se ubrza
rad nadlenih organa i da se sprei njihovo birokratsko ponaanje.
Vlada usvaja svaki zahtev izuzev u sluaju kada postoje razlozi za njegovo odbijanje. To se ini
reenjem, kojim se pored usvajanja zahteva odreuje i visina naknade u skladu s Modelom zakona.
Pritom podnosilac celokupni iznos naknade mora da uplati u roku od 30 dana od prijema reenja, jer
u suprotnom reenje prestaje da vai. Ovakva odredba je relativno stroga za podnosioce, jer se od
njih zahteva da naknadu za, primera radi, osam godina korienja frekvencije uplate unapred.
Ovakvo reenje takoe je proizalo iz osnovnog opredeljenja da se frekvencije dodeljuju putem
stalno otvorenog konkursa. Njegov cilj je, pored evidentnog potovanja interesa drave da
komercijalne frekvencije efikasno naplati (jer se njime svi problemi sa naplatom naknade,
moguom insolventnou dunika itd. unapred otklanjaju), spreavanje zloupotrebe na strani
podnosilaca, koji bi u suprotnom mogli da zahtevaju i vie frekvencija nego to zaista ele, kako bi
spreili moguu konkurenciju. Autori su stali na stanovite da bi se sa otvaranjem kreditnog trita
problem sa relativno velikom poetnom investicijom mogao premostiti bez preteranih potekoa, a
radio i TV delatnost su dovoljno profitabilne da omogue uredno servisiranje kredita bez problema
za nesmetano poslovanje stanice. Dakle, ovo posebno reenje predvieno Modelom zakona ide u
prilog dravi, odnosno javnom interesu, tako da se ne moe rei da autori o tom interesu nisu vodili
rauna skicirajui ponueni tekst. Reenje kojim se zahtev usvaja je konano, ali podnosilac koji je
nezadovoljan odreenom visinom naknade moe tubom od vrhovnog suda u upravnom sporu
zahtevati da osporeni iznos umanji. Pritom rok za uplatu naknade tee tek od trenutka kad o njenoj
visini pravosnano odlui sud, to znai da podnoenje pomenute tube deluje suspenzivno. Ovo
reenje bilo je nuno zbog praktinog znaaja visine naknade, to opravdava uvoenje sudske
kontrole uprave i dvostepenosti odluivanja o njenoj visini. to se odbijanja zahteva tie, on je
mogu samo iz sledeih razloga:
1. ako podnosilac nije preduzee registrovano za radiodifuznu delatnost;
2. ako je podnosilac u zahtevu naveo neistinite podatke o svom nazivu i adresi55;
3. ako se zahtev odnosi na frekvenciju koja je dodeljena drugom korisniku a nije mu naknadno
oduzeta ili prestala56.
Pritom u ovom poslednjem sluaju postoji mogunost da podnosilac u roku od 15 dana zahteva
drugu frekvenciju za isto podruje, pri emu je osloboen plaanja administrativne takse za to
nepravo preinaenje zahteva. Ovo osloboenje od plaanja takse za novi zahtev uneto je u
interesu podnosilaca, da bi se onemoguila zloupotreba od strane nadlenih organa, koji bi
preutkivanjem informacije da je neka frekvencija ve dodeljena (tu informaciju bi pre
podnoenja zahteva od nadlenog organa zahtevao svaki ozbiljan podnosilac) doveo podnosioca u
poziciju da viestruko plaa taksu. Osnovno to valja izdvojiti je da se svi zahtevi koji ne
ispunjavaju uslove za odbijanje moraju usvojiti, dakle nema dodatnog odluivanja po nekim
posebnim kriterijumima.
54
O razlozima zbog kojih je odluivanje po zahtevima stavljeno u nadlenost vlade, a ne nekakve nezavisne komisije ili
slinog tela, bie rei neto docnije.
55
Ovde namerno nije upotrebljen termin netani podaci, jer po miljenju autora termin neistiniti podaci upuuje
organ koji primenjuje propise da se ne misli na omake u pisanju ili ak neaurnost podataka u registru (preduzee
promenilo sedite a jo nije sprovelo odgovarajui postupak pred registarskim sudom), ve samo na lane podatke o
nazivu i adresi podnosioca falsifikovan izvod iz sudskog registra, preutkivanje injenice da se nad preduzeem vodi
steajni postupak itd.
56
Ovde spada i sluaj da zahtevana frekvencija po radiofrekventnom planu iz lana 25. Modela zakona uopte nije
predviena kao komercijalna frekvencija.
12
Analiza odredbi o usvajanju a posebno odbijanju zahteva predstavlja dobar uvod za obrazloenje
reenja Modela zakona po kome o dodeli frekvencija odluuje vlada a ne neko, posebno u tu svrhu
formirano i nezavisno, telo. Kao to se moglo uoiti, Model zakona organu nadlenom za usvajanje
zahteva (vladi) ostavlja minimalan prostor za manevrisanje, odnosno uloga tog organa je da ispita
postojanje nekih injenica, a ne da ih na bilo koji znaajniji nain ceni, te da, to jeste znaajno,
odredi visinu naknade. O visini naknade i suavanju manevarskog prostora vladi u toj oblasti bie
vie rei uskoro, a to se tie ispitivanja injenica koje su osnov za odbijanje zahteva miljenja smo
da je ono regulisano na nain koji ostavlja najmanje mogue prostora za zloupotrebu. Tokom izrade
Modela zakona bilo je miljenja da treba predvideti nestranaki i nezavisan odbor ili komitet koji bi
odluivao o dodeli frekvencija (njemu bi se upuivali zahtevi, itd.). Ovakvo reenje nije usvojeno
zbog toga to smo stali na stanovite da je bolje samim zakonom fiksirati kriterijume za dodelu
komercijalnih frekvencija, smanjujui na svaki nain bilo kakvu ocenu ispunjenosti uslova koja bi
ulazila u vrednosna ili druga odreenja podnosilaca zahteva, nego predviati takve kriterijume a
odluivanje od vlade preneti na nezavisno telo koje bi o zahtevima odluivalo. Jedan od razloga za
takvo opredeljenje bio je i injenica da je drutvo u kome ivimo do te mere ispolitizovano da bi
samo predvianje ili formiranje nestranakog odbora predstavljalo nepremostiv problem. Naime,
postavilo se krajnje praktino pitanje ko bi bili mogui lanovi tog odbora, i svi lanovi tima koji je
izradio Model zakona su, posle kraeg veanja, odustali od predvianja takvog odbora uvidevi da
je u sadanjim uslovima gotovo nemogue predvideti vanstranaki sastav. Zakljueno je da je bolje
samim zakonom precizno regulisati dodelu frekvencija izostavljajui u najveoj moguoj meri
svaku diskrecionu ocenu nadlenog organa, nego formirati odbor odvojen od vlasti koji bi na
osnovu svog diskrecionog prava odluivao o tome ko moe dobiti frekvenciju a ko ne. To je, dakle,
obrazloenje reenja po kome o dodeli frekvencija odluuje vlada, koje na prvi pogled ne deluje
demokratsko u poreenju sa reenjem po kome frekvencije dodeljuje nezavisni organ.
Odreivanje naknade u sluaju kada je podnosilac zahteva jedini podnosilac najdelikatniji je deo
ove materije, zbog velikog znaaja koji visina naknade ima za samu delatnost elektronskih medija,
posebno imajui u vidu da se celokupni iznos naknade uplauje unapred. Problem je u tome to je
neophodno ostaviti odreeni prostor vladi da naknade odreuje prema okolnostima svakog sluaja,
a potrebno je i spreiti zloupotrebe od strane vlade u primeni propisa. Pored toga, u ovoj oblasti je
opravdano uvesti i programske kriterijume, to opet znai i mogunost zloupotreba. U stilizaciji
odredaba, dakle, vodilo se rauna o oba suprotstavljena interesa u ovoj oblasti omoguiti
neophodnu elastinost vladi u odreivanju naknada, ali na svaki mogu nain spreiti zloupotrebe.
Analiziraemo sada odredbe o odreivanju visine naknade za korienje frekvencije u sluaju da za
odreenu frekvenciju postoji samo jedan podnosilac, onako kako su predviene Modelom zakona.
Prva smernica vladi u odreivanju visine naknade je da ona treba da najpriblinije odgovara
trinoj vrednosti57 te frekvencije. Pritom je jasno da pravu trinu vrednost neke frekvencije nije
mogue odrediti kada ne postoje bar dva, a ako je mogue to vie, ponudilaca za istu frekvenciju,
ali mogue je pribaviti podatke o trinoj vrednosti frekvencija koje su sline (po zoni pokrivanja,
odnosno broju potencijalnih slualaca odnosno gledalaca, razvijenosti podruja pokrivanja, itd.), a
dodeljene su putem licitacije, tako da smernica vladi nije samo deklerativnog karaktera. Naravno,
vlada ima ogranienje u odmeravanju visine naknade jer je samim Modelom zakona predvien
najvii i najnii iznos naknade, unutar kojih postoji domen relativno slobodne ocene vlade. Model
zakona potom upuuje vladu da pri odluivanju o visini naknade u obzir uzme i razvijenost
(ekonomsku) podruja pokrivanja i snagu predajnika (kako je odreeno radiofrekventnim planom
za odreenu frekvenciju na odreenom podruju)58. Naravno, to je dozvoljena maksimalna snaga
predajnika vea i to je podruje razvijenije naknada treba da bude vea. Pritom se najmanji i
najvei iznos godinje naknade izraunavaju tako to se broj stanovnika u predvienoj zoni
pokrivanja pomnoi sa dinarskom protivvrednou od 0,01/0,10 USD za radio, odnosno 0,05/0,50
USD za TV59. Primera radi, za Beograd, ako se uzme da u njemu ivi 2 miliona stanovnika 60,
najmanji iznos godinje naknade iznosio bi dinarsku protivvrednost iznosa od 20.000 USD a
57
lan 39. st. 1. Modela zakona.

58
13
najvei 200.000 USD. Za TV kanal najmanji iznos godinje naknade iznosio bi protivvrednost
100.000 USD a najvei 1.000.000 USD. Pritom treba imati u vidu da se stanicama koje emituju
odreenu vrstu programa, koja je odreena samim Modelom zakona kao drutveno poeljna
(Model zakona tu koristi termin informativni program, ali je u pitanju tehniki termin, pa nije re
o informativnom programu u konvencionalnom smislu rei ve je taj pojam, za potrebe Modela
zakona, posebno definisan u lanu 40. st. 1.), naknada umanjuje mnoenjem iznosa naknade sa
koeficijentom 0,361. Tako bi za radiodifuzna javna glasila koja imaju informativni program, shvaen
u skladu s definicijom Modela zakona, najnia godinja naknada za radio za podruje Beograda
(odnosno za 2 miliona stanovnika u zoni pokrivanja) iznosila dinarsku protivvrednost od 6.000
USD a najvia 60.000 USD, dok bi za TV ti iznosi bili protivvrednost od 30.000, odnosno 300.000
USD. Raspon najnieg i najvieg iznosa naknade je prilino veliki (deset puta) ali odreen je tako
zbog toga to se stalo na stanovite da je neophodno dozvoliti vei stepen elastinosti na strani
vlade, poto je u praksi zamisliv ogroman broj specifinih sluajeva pa bi vee ogranienje vlade po
ovom pitanju nuno dovelo do nepravinih reenja. U krajnjoj liniji, nezadovoljnom podnosiocu
zahteva je na raspolaganju sudski postupak u kome moe zahtevati smanjenje naknade ako je
smatra preterano visokom. Podaci o broju stanovnika pribavljaju se od odgovarajueg zavoda za
statistiku, ali nezadovoljni podnosilac zahteva moe da dokazuje netanost tih podataka u okviru
pomenutog upravnog spora pred vrhovnim sudom62. Naposletku, ogranienje najvieg iznosa
naknade se ne primenjuje u sluaju da se frekvencija dodeljuje putem licitacije 63, to je logino
reenje ako je neki podnosilac spreman da za frekvenciju dobrovoljno plati i vie u tome ga
Model zakona ne sme spreavati. Bitno je da se primenom razloga suprotnosti u tumaenju ove
odredbe dolazi do zakljuka da minimalni iznos naknade vai i u sluaju licitacije, to opet treba da
sprei mogue zloupotrebe.
Umanjenje visine naknade po osnovu izjave da e preduzee kojem se frekvencija dodeljuje putem
te frekvencije emitovati najmanje 5% sopstvenog informativnog programa i informativnu redakciju,
shvaenog u posebnom smislu, uneto je u Model zakona jer se stalo na stanovite da treba napraviti
razliku izmeu strogo komercijalnih i kulturno informativnih elektronskih medija ak i u oblasti
dodele komercijalnih frekvencija. Pre svega, drutvena funkcija medija razmena ideja, afirmacija
slobode izraavanja itd. ne sme da se ostavi samo dravnim medijima, a s druge strane ne sme se
unititi poslovni, isto komercijalni potencijal radiodifuzne delatnosti 64. Zato su autori pokuali da
pronau kako-tako opipljive i proverljive kriterijume za definisanje onog programa koji je
drutveno poeljan, ime se opravdava smanjenje naknade za podnosioce koji planiraju da se bave
emitovanjem takvog programa. Naravno, u odreivanju tih kriterijuma teko je povui liniju izmeu
strogo komercijalnog i drutveno korisnog programa65, ali linija je morala biti povuena negde,
poto smo se opredelili za razliitu visinu naknada za te dve vrste programa. Pored argumenta iste
drutvene korisnosti, autori su uzeli u obzir i injenicu da informativni program predstavlja
najskuplju vrstu programa, isto s aspekta njegove proizvodnje, tako da je zapravo umanjenje
predvieno radi kompenzacije trokova proizvodnje takvog programa, koji je drutveno koristan.
Jer, npr. radio stanica koja 24 sata dnevno emituje muziku moe da posluje bez ikakvih izdataka za
zaposlene, poto joj je dovoljan jedan kompjuter i eventualno telefonska linija za prijem elja i
59
lan 39. st. 3. i 4. Modela zakona. Metodologija odreivanja novanih iznosa u protivvrednosti strane valute postoji
zbog prevazilaenja problema inflacije, a postoji i u vaeem pravnom sistemu npr. Zakon o preduzeima iz 1996.
godine na taj nain odreuje minimalni novani deo osnivakog kapitala drutava kapitala, d.o.o. i a.d.
60
Ovo, inae, nije sluaj, jer, primera radi procenjeni broj stanovnika u zoni pokrivanja Radija B92, koji svojim
programom sa nove lokacije treba da pokriva ire podruje Beograda, iznosi 1.300.000 po podacima SMT. Ovaj
podatak nije izmiljen, ve je ustanovljen u postupku dodele radio-frekvencije DRDP Radio B 92 po Javnom oglasu
SMT iz februara 1998.
61
62
63
64
Ovo je ostvareno time to se pomenuto umanjenje ne primenjuje u sluaju licitacije.
65
Ovde se ne tvrdi da strogo komercijalni program nije drutveno koristan, ako ni zbog eg drugog a ono zbog
poveanja drutvenog proizvoda, ve se misli na specifinu drutvenu korisnost koju ima posebna uloga elektronskih
medija za slobodu izraavanja.
14
estitaka a sluanost je po pravilu velika to povlai vee prihode od reklama, dok stanica koja ima
informativni program ima izdatke za zarade novinara, agencijske vesti, dopisnitva i sl. a sluanost i
prihodi od reklama su joj po pravilu manji. Dakle, ekonomski razlozi u kombinaciji sa razlozima
drutvene korisnosti doveli su do toga da je u Modelu zakona predvieno umanjenje naknade za
elektronske medije s informativnim programom.
Povlaenje linije razgranienja izmeu komercijalnih i informativnih glasila bilo je, kao to je
reeno, teak zadatak, a u Modelu zakona je izvreno tako to se glasila koja emituju bar 5%
sopstvenog informativnog programa i informativnu redakciju (uslovi su postavljeni kumulativno!)
smatraju informativnim pa imaju pravo na umanjenje naknade. Pritom se informativnim
programom
u pomenutom smislu po Modelu zakona smatra radio ili TV program u kome se sluaocima ili
gledaocima prenose vesti, komentari, izvetaji i druge informacije u vezi sa tekuim dogaajima na
podruju na kome se emituje program, u Saveznoj Republici Jugoslaviji i svetu, nauni i obrazovni
program, radi ega se aktom o osnivanju javnog glasila predvia posebna redakcija za informativni
program66. Pitanje da li se neki program u praksi moe smatrati informativnim je, naravno,
quaestio facti, ali smo miljenja da ponueno odreenje daje dovoljno elemenata da se izbegnu
problemi u primeni za najvei broj sluajeva. Pritom ne treba zaboraviti da dva uslova za umanjenje
naknade postoje kumulativno, te da informativni program mora da bude sopstveni (dakle, puko
preuzimanje programa drugih stanica nije dovoljno) i da taj program mora zauzimati najmanje 5%
nedeljnog programa glasila u pitanju67.
S aspekta postupka, poto se naknada plaa unapred, pre nego to se zapone s emitovanjem
programa, bilo je nuno predvideti i da se umanjenje naknade daje unapred, na bazi pismene izjave
podnosioca. Ovakvo reenje otvara iroke mogunosti zloupotreba na strani podnosioca, koji uvek
moe da da ovakvu izjavu iako eli da emituje potpuno komercijalno glasilo. Zbog toga je
Modelom zakona predvien mehanizam kojim se takvo ponaanje korisnika frekvencija sankcionie
ako podnosilac koji je dao izjavu ne pone s emitovanjem 5% sopstvenog informativnog
programa u roku od 60 dana od poetka emitovanja njegovog glasila na dodeljenoj frekvenciji,
organ nadlean za upravni nadzor68 o tome odmah obavetava vladu koja, sa svoje strane, odmah
van snage stavlja deo reenja o dodeli frekvencije kojim je odreena visina naknade 69. Ovome treba
dodati i situaciju u kojoj informativna redakcija nije predviena aktom o osnivanju glasila. U
svakom sluaju, vlada je tada duna da korisniku odredi maksimalnu dozvoljenu naknadu (dakle,
broj stanovnika pomnoen s maksimalnim dozvoljenim iznosom odreenim u dinarskoj
protivvrednosti amerikih dolara) i odredi mu rok od 30 dana da uplati celokupnu razliku novog i
ve uplaenog iznosa70. Protiv takvog reenja korisnik moe u roku od 15 dana pokrenuti upravni
spor do ijeg pravosnanog okonanja rok za uplatu od 30 dana ne poinje da tee 71. Ako se upravni
spor ne pokrene, ili ako ga korisnik izgubi, pravo na korienje frekvencije prestaje ako se dodatni
iznos naknade ne uplati u roku, u kom sluaju nadleni organ nalae korisniku da odmah prestane s
emitovanjem svog programa preko date frekvencije pod pretnjom oduzimanja emisione opreme 72.
Kao to se vidi, sankcija za laganje u vezi sa informativnim programom je veoma stroga, mada
nije liena sudske kontrole da je ne bi zloupotrebljavao organ koji vri upravni nadzor.
Dodeljivanje frekvencija putem licitacije73 zahteva jedan jednostavniji postupak, zbog toga to
vlada u tom sluaju ne odreuje visinu naknade ve se ta visina odreuje nadmetanjem
66

Ovaj postotak predvien je na nedeljnom nivou jer je mogue da informativni program nije svakodnevni, a sam broj
od 5 procenata odreen je kao minimalno dovoljan uslov je ispunjen ve ako svakog sata glasilo emituje trominutne
sopstvene vesti.
68
To je organ nadlean za poslove informisanja, koji bi ovde morao da ostvari saradnju sa vladom koja treba da vodi
evidenciju glasila kojima je naknada umanjena na osnovu emitovanja informativnog programa, kako bi nadzorni organ
znao koja glasila da nadzire.
69
70
71
72
lan 40. st. 5. i 6. Modela zakona.
73
lanovi 42. i 43. Modela zakona.
15
67
zainteresovanih podnosilaca. Kada, dakle, podnosilaca zahteva za dodelu iste frekvencije ima vie,
posao vlade je da ih o tome obavesti i pozove da odreenog dana u odreeno vreme i na odreenom
mestu dou kako bi uestvovali na licitaciji. Isto tako, kriterijum dodele frekvencije koja se
dodeljuje na licitaciji je vrlo jednostavan onaj ko ponudi veu naknadu dobija frekvenciju. Ovde
se stalo na stanovite da popustima na osnovu programske orijentacije nema mesta, poto postoji
konkurencija. Pritom je predvieno da, u sluaju da najbolji ponudilac ne uplati naknadu u roku (i
ovde vai rok od 30 dana iz lana 37. Modela zakona), sledei najbolji ponudilac dobija
frekvenciju, i tako redom. Drugo mogue reenje bilo je da se u sluaju da najbolji ponudilac ne
uplati licitacija ponavlja, ali to bi ostavilo mogunosti zloupotreba, poto bi se moglo nuditi i ono za
ta se zna da nee biti uplaeno, samo da bi se eliminisala konkurencija, pa smo od toga reenja
odustali. Smatra se da je podnosilac koji je uredno pozvan a ne doe na licitaciju odustao od svog
zahteva, to je uostalom i uobiajeno procesnopravno pravilo74. Pritom, iako nije precizirano,
pozivanje treba da se vri u skladu s pravilima opteg upravnog postupka. Naposletku, predvieno
je da tehnike detalje u vezi s odravanjem licitacije propisuje premijer posebnim svojim aktom. To
je stavljeno u nadlenost predsednika vlade, dakle najvieg dravnog funkcionera, zbog znaaja koji
upravljanje frekvencijskim spektrom ima za razvoj demokratskog drutva.
Modelom zakona je vladi odreena dunost da vodi evidenciju o podnosiocima koji su odbijeni
zbog toga to je frekvencija koju su zahtevali zauzeta, osim ako su dobili drugu frekvenciju za isto
podruje po preinaenom zahtevu u smislu lana 41. st. 2, te da ih obavesti o isteku roka na koji
je ta frekvencija bila dodeljena najmanje 30 dana pre nego to taj rok istekne. Svrha je
omoguavanje pravovremenog podnoenja novog zahteva odbijenog podnosioca, odnosno
omoguavanje ranije odbijenom podnosiocu da za novi period pokua da izdejstvuje frekvenciju na
licitaciji.
Korisnicima frekvencija kojima pravo na korienje iste frekvencije istekne imaju pree pravo za
ponovno dodeljivanje te frekvencije. Razlog za ovo reenje je, naravno, potovanje steenih prava.
Prilikom razmatranja ove odredbe bilo je ponueno i reenje kojim u opisanom sluaju raniji
korisnik ima pravo da tu frekvenciju koristi pod istim ili modifikovanim uslovima (njih bi
modifikovala vlada), a tek ako on odlui da odustane od korienja te frekvencije ona bi bila
slobodna za druge mogue podnosioce zahteva. Od ovog reenja, iako ono u veoj meri potuje
steena prava korisnika frekvencije, odustalo se jer se njime direktno sputava dejstvo konkurencije i
tako posredno omoguava stvaranje monopola, to se elelo izbei. Dakle, stari korisnik neke
frekvencije imae prednost, npr. na licitaciji, ukoliko ponudi isto koliko i konkurent, ali ako
konkurent ponudi vie frekvencija e za njega biti izgubljena. To je, po naem miljenju, bila prava
mera potovanja steenih prava, poto je naelno stanovite celog tima koji je radio na Modelu
zakona bilo da se ona na neki nain moraju potovati.
Poslednji deo pravila koja se odnose na dodeljivanje frekvencija odnosi se na prestanak prava na
njihovo korienje. U pitanju je lan 46. Modela zakona, prema kome pravo korienja frekvencije
prestaje u sledeim sluajevima:
1.ako korisnik ne pone da emituje program u roku od 6 meseci od dana dodeljivanja radiofrekvencije odnosno TV kanala75 s tim to se u taj rok ne rauna vreme u kome nadleni organ
odluuje o zahtevu za izdavanje dozvole za nabavku i rad radio stanice koja se koristi kao predajnik
za emitovanje radio ili televizijskog programa na toj radio-frekvenciji odnosno TV kanalu;
2.ako korisnik u okviru od 365 dana ne emituje program 60 dana;
3.kad istekne rok za koji su radio-frekvencija odnosno TV kanal dodeljeni, osim u sluaju
ponovnog dodeljivanja.
U svakom od navedenih sluajeva vlada donosi posebno reenje o prestanku prava na korienje
74
Pritom, ako je bilo samo dva podnosioca pa jedan ne doe na licitaciju odnosno odustane, aktivira se mehanizam
dodele frekvencije kada je ponudilac jedini, odnosno vlada ima rok od 15 dana da donese reenje kojim e odrediti
visinu naknade itd.
75
Dakle, i u sluaju kada se frekvencija zahteva "u junu od oktobra" (vidi fusnotu 48), rok od 6 meseci tee od dana
kada je reenje doneto, s tim to ne tee u periodu dok nadleni organ odluuje o izdavanju dozvole za predajnik kojim
e se frekvencija koristiti. Ovo je predvieno kako bi se izbeglo traenje frekvencija za period koji bi poeo npr. 5
godina od dana podnoenja zahteva, to bi moglo da dovede do "rasprodaje 21. veka" to se tie frekvencija.
16
frekvencije, na koje se u roku od 8 dana moe izjaviti prigovor samoj vladi, a ako prigovor bude
odbijen mogue je u roku od 15 dana pokrenuti upravni spor tubom pred vrhovnim sudom. Ovaj
skup pravnih lekova nuno je unet u Model zakona jer je re o prestanku prava na korienje
frekvencije pa je izuzetno bitno predvideti viestepenost postupka. Pritom, u sluaju da pravo
korienja frekvencije prestane pre isteka roka za koji je ona dodeljena, podnosiocu se srazmerno
vraa naknada koju je uplatio, ali ne vie od 70% (jer je mogunost prestanka prava pre isteka roka
vezana za nekorienje frekvencije). Kao to se vidi, prestanak prava na korienje frekvencije vrlo
je usko postavljen, ponovo radi izbegavanja moguih zloupotreba. Navedenim razlozima treba
dodati i prestanak preduzea kome je frekvencija dodeljena, jer taj razlog nije nabrojan samo zbog
toga to se stalo na stanovite da i po optim principima pravo prestaje kada prestane subjekt tog
prava (pod uslovom da nema sukcesije, odnosno da se kao sledbenik javlja drava, koja je
frekvenciju i dodelila) pa je takva odredba nepotrebna. Naravno, statusne promene, pa ak i one
koje dovode do gubitka izvornog pravnog subjektiviteta (spajanje ili pripajanje preduzea) nisu
razlog za prestanak prava na korienje frekvencije, ve samo likvidacija ili steaj korisnika (pitanje
je i da li bi bilo mogue kupiti frekvenciju kupovinom steajne mase u steajnom postupku). U
svakom sluaju, odredbe o vraanju dela isplaene naknade mogu imati znaaj za steajni postupak
i postupak likvidacije pa ih ne treba gubiti iz vida.
Iako sistem dodele frekvencija ponuen Modelom zakona nije savren, miljenja smo da on na
odgovarajui nain omoguava ostvarenje slobode izraavanja kroz emitovanje radiodifuznih
medija. Nesporno je da su ponuena reenja znatno liberalnija i demokratskija kako od postojeih
propisa tako i od postojee prakse. Naravno, kada bi Model zakona postao pozitivno pravo, u praksi
bi se bez sumnje pojavili brojni problemi, iz jednostavnog razloga to je ivot uvek kompleksniji od
predvianja zakonodavca. Meutim, smatramo da Model zakona svojim duhom i principima daje
smernice za reavanje svih moguih problema u primeni, tako da nijedan problem u praksi ne bi
bilo nemogue reiti u duhu osnovnih ponuenih reenja. Svaki zakon tek u praksi dobija potpuno
razjanjenje, tako da bi definitivna provera ponuenih reenja u okviru sistema dodele frekvencija,
posebno onih koja se tiu procesnog prava, bila mogua samo ako bi se Model zakona usvojio u
skuptini.
B. DOZVOLE ZA NABAVKU I RAD PREDAJNIKA I RADIORELEJNIH LINKOVA KOJE
KORISTE ELEKTRONSKI MEDIJI
Izdavanje dozvola za rad radiodifuznih radio stanica, odnosno predajnika putem kojih se vri
"zemaljsko emitovanje" radio i televizijskog programa, predstavlja postupak koji se nadovezuje na
postupak dodeljivanja frekvencija i jo jedan deo telekomunikacionog prava koji je od izuzetnog
znaaja za rad elektronskih medija. Postupak dodele frekvencija i postupak izdavanja dozvole za
predajnike predstavljaju dva posebna, razliita upravna postupka, ali su meusobno tesno povezani.
Upravo zbog te povezanosti, u postojeoj praksi i podzakonskim propisima (iako ree u samim
zakonskim tekstovima) ti se postupci esto meaju, odnosno tei se da se jednim postupkom
obuhvati i dodela frekvencija i izdavanje dozvola za predajnike. Na alost, kao to e biti
objanjeno, ovo spajanje postupaka nije opravdano jer u praksi nuno dovodi do konfuzije i reenja
koje lica koja ele da osnuju i emituju radiodifuzno javno glasilo stavljaju u nemoguu poziciju.
Zbog toga je u Modelu zakona napravljeno kako jasno razgranienje izmeu dodeljivanja
frekvancija i izdavanja dozvola za radiodifuzne radio stanice tako i vidljiva spona izmeu ta dva
postupka.
Motivi koji su naveli autore Modela zakona da i ovu materiju reguliu u medijskom zakonu
identini su onima zbog kojih je postupak dodele frekvencija u njemu naao svoje mesto. Naime,
stalo se na stanovite da je materija izdavanja dozvola za predajnike takoe od prvorazrednog
znaaja za rad elektronskih medija, to je smatramo nesporno, te da je celishodno ovu materiju
regulisati na istom mestu kao i dodeljivanje frekvencija elektronskim medijima, s obzirom na tesnu
povezanost ova dva postupka.
17
Ovaj postupak, dakle, obuhvata izdavanje dozvola za predajnike i tzv. linkove (predajni i prijemni
radiorelej putem koga se program (signal) od studija u kome se proizvodi dovodi do predajnika
putem koga se emituje u etar). Izdavanje dozvole za svaku radio stanicu, pa i onu putem koje se
emituje radio ili TV program, nuno je s obzirom na neophodnost potovanja radiofrekventnih
planova i uopte postojanja sistema i reda u radiofrekventnom spektru. Kada dozvola ne bi bilo,
nadleni organ ne bi mogao da ima podatke o tome odakle i kojom snagom se program emituje, pa
ne bi mogao da vri poslove koordinacije u ureivanja korienja frekvencija koji mu je stavljen u
nadlenost i koji taj organ svakako treba da obavlja, u interesu svih i u skladu sa zakonom.
Nepostojanje dozvola dovelo bi do anarhije i haosa u etru, a najbolju potvrdu za to imamo u
situaciji koja se dogodila u naoj zemlji kada su dravni organi zanemarili obavezu raspisivanja
konkursa za dodelu frekvencija i odravanja reda u frekventnom spektru, to je dovelo do nicanja
niza radio i TV stanica koje su emitovale program sa predajnika za koje nije bila izdata dozvola.
Poto se takva situacija tolerisala vie od etiri godine, nadleni organi su se nali u situaciji da
pojedine stanice koje emituju bez dozvole ugroavaju kako stanice koje emituju sa dozvolom tako i
rad nekih drugih slubi koje koriste frekvencije - kontrole letenja, policije itd. Uvoenje reda u etar
pri takvim okolnostima svakako predstavlja mukotrpan posao, ali ujedno predstavlja i mogunost da
se izvri nezakonita selekcija "piratskih" stanica tako to e se one politiki nepodobne ukinuti,
odnosno zabraniti a one podobnije ozakoniti. Model zakona nastojao je da svojim reenjima stavi
sve postojee "piratske" stanice u isti poloaj, dakle da onemogui selekciju po programskim, t.j.
politikim kriterijumima u postupku ureivanja ove oblasti. O ovome e vie rei biti prilikom
objanjenja prelaznih i zavrnih odredaba Modela zakona. Svrha izlaganja ove materije je uvianje
da je izdavanje dozvola za predajnike, iako svako "izdavanje dozvola" zvui kao nedemokratsko
ogranienje prava, u ovoj materiji neophodno.
Analiziraemo sada postojee propise koji se odnose na izdavanje dozvola za radio stanice. Ova
materija je u vaeem zakonodavstvu regulisana lanovima 68. do 79. Saveznog zakona o
sistemima veza i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, pre svega Pravilnikom o
podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio stanicu (Sl.
list SFRJ br. 22/91). Pritom je bitno napomenuti da se pomenuta zakonska pravila ne odnose samo
na izdavanje dozvola za radiodifuzne radio stanice, odnosno predajnike putem kojih se emituju
elektronski mediji, ve izdavanje dozvola za sve radio stanice - one u vazduhoplovima, brodovima,
lokomotivima, stranim diplomatsko-konzularnim predstavnitvima, one koje koriste radio amateri,
beine telefone itd. I radio i TV prijemnici smatraju se radio stanicama, ali se za njih (kao npr. i za
daljinske upravljae za igrake) ne izdaje posebna dozvola. Republiki zakon o sistemima veza u
svom lanu 30. propisuje da dozvolu "za radio stanicu koja je predviana da radi u radiofrekvencijskim opsezima namenjenim graanima" izdaje (republiko) ministarstvo nadleno za
poslove veza. Uz to, po republikom zakonu republiki organi izdaju i dozvole za amaterske radio
stanice76, s tim to je za njih propisano i ta se uz zahtev prilae, dok o eventualnim prilozima uz
zahtev za izdavanje dozvola "za radio stanicu koja je predviana da radi u radio-frekvencijskim
opsezima namenjenim graanima" nema ni rei. Stoga uopte nije jasno da li se formulacija
stavljena pod znake navoda odnosi na predajnike elektronskih medija ili na neto drugo. Jedino je
sigurno da bi takva odredba, ako se protumai kao uzimanje nadlenosti republikih organa za
izdavanje dozvola za predajnike, bila u direktnoj koliziji sa saveznim propisima, potom da je
nedovoljno precizna i nerazraena u republikom zakonodavstvu, i naposletku da u praksi nije
sporno da dozvole za radiodifuzne radio stanice izdaju savezni organi, to je u krajnjoj liniji
najbitnije. Stoga odredbe republikog zakona nee biti dalje razmatrane.
Savezni zakon o sistemima veza propisuje da se radio stanica moe nabaviti i koristiti samo na
osnovu prethodno pribavljene dozvole77. Pritom, po lanu 68. st. 2. tog zakona, vai pravilo "jedna
radio stanica - jedna dozvola", koje nema izuzetaka u oblasti elektronskih medija. Bitno je uoiti da
je i sama nabavka radio stanice uslovljena prethodnim pribavljanjem dozvole. Ovakvo reenje ima
opravdanje ako se uzme u obzir da postoji izraen interes da nadleni organi omoguavaju i
76
Vidi lanove 30. i 31. Zakona o sistemima veza Republike Srbije.

lan 68. st. 1. tog zakona.
77
18
odravaju red u frekventnom spektru, jer bi u protivnom, kada postoje radio stanice nabavljene bez
dozvole, bilo jako teko "ui u trag" radio stanici koja se koristi bez dozvole i stoga proizvodi
smetnje za rad radio stanica koje rade uz dozvolu. S druge strane, to se pravilo u postojeoj praksi
primenjuje izuzetno strogo, pa ni trgovcima odnosno uvoznicima emisione tehnike nije dozvoljena
nabavka predajnika bez dozvole, iako su oni namenjeni daljoj prodaji. Ovakvo reenje je po naem
miljenju prestrogo, jer izvesna doza poverenja u distributere emisione tehnike mora da postoji,
posebno s obzirom na injenicu da bi se njima moglo zabraniti da krajnjim korisnicima opremu
prodaju ako ti korisnici ne dokau da poseduju dozvolu (primera radi, da prezentiraju dozvolu
prilikom zakljuenja ugovora o prodaji). U praksi je takvo reenje dovelo do izigravanja prava, jer
distributeri i proizvoai emisione opreme prodaju predajnike i kupcima koji nemaju dozvolu 78 s
tim to to predstavljaju kao prodaju "rezervnih delova" i slino. Tako se moe zakljuiti da pravilo
da je za nabavku radio stanice potrebna dozvola ima opravdanje kada je u pitanju nabavka od strane
lica koja e tu radio stanicu i koristiti, ali ne i kada je u pitanju nabavka radi dalje prodaje, jer se
time samo sputava sloboda preduzetnitva i logino je da praksa pronalazi razne naine da tako
ograniavajuu odredbu zaobie.
lanom 69. Zakona o sistemima veza SFRJ odreeno je da dozvole za radio stanice izdaje savezni
organ uprave nadlean za poslove radio veza, dakle SMT. Pritom za pojedine vrste radio stanica
dozvole izdaje PTT, a za neke postoje posebni uslovi izdavanja, ali poto se to ne odnosi na
radiodifuzne radio stanice te su odredbe van naeg polja interesovanja. Postupak podnoenja
zahteva u osnovi je regulisan lanom 72. istog zakona, kojim se propisuje da se zahtev podnosi
neposredno nadlenom organu (SMT), i da se uz zahtev prilau (1) podaci o radio stanici, i to:
lokacija i namena, izlazna snaga i podaci o antenama i (2) miljenje nadlenog organa u republici,
odnosno autonomnoj pokrajini o usklaenosti sa planom razvoja radio veza. Pritom, ako se radio
stanica koristi u mrei, treba priloiti i odgovarajuu dokumentaciju o radio mrei 79. Meutim,
Pravilnikom o podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio
stanicu ova je lista, na nezakonit nain80 proirena tako da, prema lanu 14. tog pravilnika, koji se
odnosi upravo na zahteve koje podnose elektronski mediji, t.j. na zahteve za izdavanje dozvole za
predajnik putem koga e se emitovati radio ili TV program, predvia da se uz zahtev prilae
sledee:
a. podaci iz lana 2. Pravilnika i to:
1. Odgovarajua dokumentacija o radio mrei;
2. Popunjen odgovarajui obrazac dozvole za radio stanicu;
3. Miljenje nadlenog organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini o usklaenosti
zahteva s planom razvoja radio veza;
4. Uplatnica Slube drutvenog knjigovodstva kao dokaz o uplati administrativne takse;
5. Ako se veza uspostavlja sa sistemom veza druge zemlje ili meunarodnom organizacijom,
dozvola saveznog organa uprave nadlenog za poslove saobraaja i veza i za povezivanje
sistema veza sa sistemom veza druge zemlje ili meunarodne organizacije.
b. pored navedenog prilae se i:
1. Reenje nadlenog suda o upisu u sudski registar za obavljanje radiodifuzne delatnosti i
reenje organa u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadlenog za poslove javnog
informisanja o upisu programa u registar javnih glasila;
78
to je opet logino, jer je licima koja su elela da se bave radiodifuzijom bilo nemogue da takvu dozvolu imaju i to
zbog neaktivnosti drave u dodeli frekvencija i zbog anomalija u propisima o izdavanju dozvola to e biti objanjeno
neto docnije.
79
Radio mrea definisana je lanom 2. st. 1. ta. 14. Saveznog zakona o sistemima veza.
80
Nezakonitost se ovde sastoji u tome to je podzakonski akt u regulisanju iao "dalje od zakona", odnosno nametnuo je
zainteresovanim licima vea ogranienja nego sam zakon, poto je lista priloga uz prijavu enormno i neopravdano
proirena. Zbog toga je i povodom ovoga akta pred Ustavnim sudom Jugoslavije pokrenuta inicijativa za ispitivanje
njegove ustavnosti i zakonitosti, samo to taj sud oigledno ne eli da se ozbiljno bavi telekomunikacionom materijom
poto due od 9 meseci uopte nije ni poeo da postupa po inicijativi. Na alost, i u ovom primeru vidi se drutveni
znaaj elektronskih medija i izuzetna politika osteljivost pravila kojima se regulie njihovo emitovanje.
19
2. Tehniki parametri radio stanice koje odreuje nadleni organ za poslove saobraaja i veza u
republici, odnosno autonomnoj pokrajini, u skladu sa zahtevanom servisnom zonom i
planovima raspodele frekvencija u Jugoslaviji;
3. Metod prorauna zone pokrivanja, sa usvojenim polaznim tehnikim parametrima i
propisanim normama za realizaciju radiodifuznog zahteva (emisioni parametri radio stanice,
sa eljenom zonom servisa);
4. Proraun zone pokrivanja i servisne zone i prikaz granica zone, tabelarno i na geografskoj
karti odreene razmere (nastavak je glasio "kao i proraun zone ometanja postojeih i
planiranih radio stanica prema podacima koje dostavlja savezni organ uprave nadlean za
poslove radio veza", ali je to brisano sa Sl. listom SFRJ br. 44/91);
5. Dokumentaciju sa tehnikim reenjem i karakteristikama emisionih ureaja (nain dotura
modulacije, tip predajnika i izlazne snage, slabljenje antenskog napojnog voda,
konfiguracija i dobitak antenskog sistema i sl.).
Pritom je korisnik duan da popuni odgovarajui konsultativni list prema obrascu saveznog organa
uprave nadlenog za poslove radio veza, i da u obrascu dozvole navede koordinate lokacije
emisionog ureaja, i da u rubrici napomena navede jo 5 posebnih podataka: adresu predajnika ako
se ovaj nalazi u naseljenom mestu, njegovu izlaznu snagu, ogranienja u dijagramu zraenja,
dobitak antenskog sistema raunajui i slabljenja u napojnom vodu i glavnim smerovima zraenja i,
konano, oznaku ureaja (radni ili rezervni). Svi ovi podaci namerno su integralno preneti u ovaj
tekst, kao ilustracija injenice da se za dozvolu za predajnik trai "mali milion" najrazliitijih
podataka, i to kako onih koje je predvideo Zakon o sistemima veza, tako i onih koji se izvorno
nalaze u Pravilniku, mimo zakona. Pritom valja napomenuti da se podaci o radio stanici i antenama
(pomenuti u b-2 do b-5) u praksi jednostavno nazivaju "elaboratom", i za pravnike je bitno samo da
je taj elaborat izraen "lege artis", dakle prema pravilima struke81. Podaci iz lana 2. (nabrojani pod
a-1 do a-5) takoe u sutini ne idu dalje od zakona, jer se podaci o radio mrei nee dostavljati ako
mrea ne postoji, a obrazac dozvole i administrativna taksa se podrazumevaju. Miljenje
republikog organa moda nije potrebno, ali njega pominje i zakon pa njegovo pominjanje u
pravilniku nije nezakonito, kao ni posebna dozvola za povezivanje sa stranim sistemom veza koja
postoji u samom zakonu82. Ostaje, dakle, samo zahtev da se priloi dokaz o registraciji preduzea za
delatnost radiodufuzije (koje je zbog lana 3. Zakona o radio televiziji Srbije i neraspisivanja
konkursa za dodelu frekvencija od strane Vlade Srbije bilo u praksi te republike nemogue imati) i
da se priloi dokaz o upisu javnog glasila u registar (to je apsurdno jer se za takav upis, za
elektronske medije, trai da dostave i dozvolu za predajnik, ime se stvara jo jedan "zaarani krug"
u pozitivnom pravu elektronskih medija). Ovaj deo pravilnika ne samo da ide dalje od zakona na
osnovu koga je donet, to ga ini nezakonitim jer se podzakonskim aktima mogu samo razraivati
zakonska reenja a ne stvarati nova ogranienja i propisivati novi uslovi, ve je takav da
onemoguava dobijanje dozvole za predajnik u praksi (to je uostalom u meusobnoj vezi, jer pravo
treba da bude koherentan sistem i svaka anomalija, kao to je nezakonitost podzakonskog akta,
nuno dovodi do krupnih problema u praksi). Upravo ova "anomalija" pomenutog pravilnika,
zajedno sa ve ranije pominjanim problemima u propisima i praksi u vezi sa dodelom frekvencija,
ine "neprobojni zid" koji u postojeem pravu elektronskih medija onemoguava njihovo zakonito
osnivanje i rad, uprkos deklerativnim odredbama u ustavima i zakonima o javnom informisanju. I
upravo zbog takvih propisa i prakse materija izdavanja dozvola za radiodifuzne radio stanice nala
se u Modelu medijskog zakona. Jo jedna injenica je izuzetno interesantna - ni zakon ni pravilnik
ne predviaju da podnosilac zahteva za izdavanje dozvole treba da podnese i dokaz da je dobio na
81
O samom elaboratu i tehnikim zahtevima pri njegovoj izradi vie od pravnika znaju tehniari, ali i u ovoj oblasti
postoje tri, dodue potpuno "tehnika", pravilnika kojima je regulisano koje normative elaborat mora da ispuni. To su
Pravilnik o tehnikim i eksploatacionim uslovima pod kojima se mogu koristiti radio-difuzne stanice za emisije
televizije, Pravilnik o tehnikim i eksploatacionim uslovima radio difuznih stanica za frekvencijski modulisane emisije i
Pravilnik o radio stanicama koje se mogu postavljati u gradovima i naseljima gradskog karaktera. Ovi su pravilnici za
pravnike bez tehnikog znanja potpuno nerazumljivi, ali su strunjacima za ovu oblast sasvim precizni kao uputstvo za
rad na elaboratu.
82
lanovi 115. do 117., posebno lan 116. Saveznog zakona o sistemima veza.
20
korienje radio frekvenciju. To je po naem miljenju posledica zastarelosti ovih propisa, koji
datiraju iz perioda kada je postojanje privatnih radio i televizijskih glasila bilo nezamislivo, ali
svakako predstavlja veliki propust i manu postojeeg zakonodavstva, a doprinosi i meanju
postupka izdavanja dozvola sa postupkom dodele frekvencija u praksi.
Savezni zakon o sistemima veza dalje propisuje da dozvola za radio stanicu po pravilu vai 10
godina83, pri emu izuzetno moe vaiti i krae, ali na zahtev korisnika 84. Imalac radio stanice ima
obavezu da 60 dana pre isteka dozvole podnese zahtev za njeno produenje, to se u sluaju
predajnika elektronskih medija ini tako to se uz zahtev priloi potvrda o obavljenom tehnikom
pregledu radio stanice85.
Privremene dozvole postoje po pomenutom zakonu samo za radio stanicu "iji se kvalitet ispituje,
istrauje i prikazuje", dakle za tzv. eksperimentalnu fazu emitovanja. One traju najdue 60 dana a
izdaje iz SMT u saglasnosti sa saveznim ministarstvom odbrane (vojskom) i SMUP-om
(policijom)86. I u ovoj taki se reenja predviena Javnim oglasom SMT iz februara 1998. godine
pokazuju nezakonitim, jer je tim oglasom predvieno izdavanje privremenih dozvola sa rokom
vaenja od 12, odnosno 24 meseca.
Naposletku, treba istai i vrlo stroge odredbe Zakona o sistemima veza SFRJ koje se odnose na
prestanak vaenja dozvole87. Tako, predvieno je da dozvola prestaje da vai u sledeim
sluajevima:
1. ako istekne rok vaenja privremene dozvole;
2. ako se dozvola zameni;
3. ako istekne rok za putanje u rad radio stanice;
4. ako prestane da postoji imalac radio stanice;
5. ako umre vlasnik radio stanice;
6. ako prestane potreba za radio vezama;
7. ako prestane lanstvo u radioamaterskoj organizaciji;
8. ako se izda trajna zabrana korienja radio stanice;
9. ako se radio stanica otui ili rashoduje.
Pritom se dozvola koja je prestala da vai mora vratiti nadlenom organu u roku od 30 dana, a
predvieno je da promena naziva ili firme imaoca radio stanice dovodi do obaveze da se pribavi
nova dozvola. Neki od pobrojanih kriterijuma (oni pod 5, jer imalac predajnika koji emituje je uvek
preduzee a ne fiziko lice, potom 6 i 7) ne odnose se na elektronske medije odnosno njihove
predajnike, ali ostali se odnose. Zakljuak je da su dozvole u pozitivnopravnom sistemu
neprenosive, to je opet prestrogo reenje - u sluaju promene firme dovoljno je u jednom kratkom
postupku zameniti taj podatak u dozvoli, a ne dozvolu stavljati van snage i zahtevati pribavljanje
nove, posebno ako se ne menja lokacija, snaga ili bilo koji drugi tehniki bitan parametar u vezi sa
predajnikom. Isto tako, prestanak imaoca dozvole koji je preduzee moe da nastupi spajanjem tog
preduzea s nekim drugim, takoe bez promene tehnikih parametara predajnika, pa ni tad nije
opravdano da dozvola prestane da vai. ak i prestanak usled steaja ne mora da znai prestanak
dozvole - neki subjekt moe da otkupi steajnu masu, i da time dobije i dozvolu, naravno ako ne
menja tehnike parametre. to se isteka roka za putanje u rad radio-stanice tie, on je donekle
opravdan ali ne i celishodan jer se isti efekat postie kroz pravila o dodeli frekvencija - nekorienje
frekvencije u odreenom roku dovodi do njenog gubitka, a samim tim treba da prestane da vai i
dozvola za predajnik kojim je na toj frekvenciji trebalo da se emituje radio ili TV program 88. Inae,
83
lan 74. tog zakona.

Ova odredba je posebno vana u vezi sa Javnim oglasom SMT koji predvia izdavanje dozvola na 12 meseci za radio
odnosno 24 meseca za televiziju, to je suprotno zakonu jer to niko od prijavilaca na oglas nije zahtevao. U praksi se
ak stanicama oduzimaju dozvole na 10 godina i zamenjuju se dozvolama na period iz oglasa - sluaj RTV Kragujevac
koji je umesto dozvole do 2007. godine dobio privremenu dozvolu.
85
lan 17. Pravilnika o podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio stanicu.
86
lan 75. Zakona o sistemima veza SFRJ.
87
lan 76. tog zakona.
88
Naravno, ako se ima u vidu da postojee pravo, iz razloga koji su ve objanjeni, ne uslovljava izdavanje dozvole
dodeljenom frekvencijom (izuzev Javnog oglasa), ova odredba je razumljivija.
21
84
rok za otpoinjanje sa radom radio stanice je godinu dana od izdavanja dozvole, odnosno 30 dana
od dana dovretka objekta u kome je smetena, pri emu je u odreenim sluajevima i posebnom
postupku to mogue produiti89. Radio stanica moe da se pusti u rad tek po obavljenom tehnikom
pregledu, a ako se ispostavi da i pored toga to ispunjava sve uslove iz zakona i na osnovu njega
donetih podzakonskih akata svojim radom stvara tetne smetnje drugima ili trpi tetne smetnje od
drugih radio stanica, izdavalac dozvole duan je da preduzme potrebne mere da smetnje otkloni90.
Analiza postojeih propisa o izdavanju dozvola za nabavku i rad radiodifuznih radio stanica
pokazuje da ni ova materija nije poteena postojanja krupnih nedostataka i nekoherentnih reenja,
koja zahtevaju temeljitu reviziju. Tu se pre svega misli na nezakonitost pomenutog pravilnika koji
stvara nemogunost dobijanja dozvole za predajnike elektronskih medija u postojeem pravnom
sistemu, kao i na nepostojanje povezanosti dozvola sa dodeljenim frekvencijama. Javni oglas SMT
pokuao je da otkloni ovaj drugi nedostatak, ali kako je pokazano to je uinjeno na protivzakonit
nain, propisivanjem "privremenih" dozvola koje zavise od dodeljene frekvencije ali vae 12 ili 24
meseca, dok po zakonu privremene dozvole vae samo do 60 dana, a sve ostale 10 godina (sem ako
podnosilac zahteva ne trai dozvolu za krai period). U ovoj se oblasti moe primeniti poznata
maksima "to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi" sadrana u Optem imovinskom zakoniku za Crnu
Goru Valtazara Bogiia, pa su autori Modela zakona odluili da izvre reviziju analiziranih
propisa. Cilj izmena bio je najvee mogue pojednostavljenje postupka, povezivanje dodele
frekvencija sa izdavanjem dozvola za predajnike i otklanjanje nezakonitosti i "zaaranih krugova"
iz ove materije.
Usredsredimo se sada na reenja ponuena u Modelu zakona. Po reenju predvienom u tom tekstu
zahtev za izdavanje dozvole za nabavku i rad radiodifuzne radio stanice podnosi lice kome je
dodeljena radio frekvencija ili TV kanal organu nadlenom za poslove telekomunikacija 91 (dakle
ministarstvu telekomunikacija). Uz zahtev se prilae reenje o dodeljivanju frekvencije, tehniki
elaborat o korienju frekvencije putem radiodifuzne stanice za koju se trai dozvola, koji treba da
sadri sve relevantne podatke i da bude izraen od strunog lica, kao i podatke o samom predajniku,
odnosno linku. Rok za odluivanje je 45 dana od dana podnoenja zahteva. Kao to se vidi, broj
priloga je u Modelu zakona znatno modifikovan u odnosu na postojee zakonodavstvo. Pre svega,
sainjena je neophodna kopa izmeu dodele frekvencija i izdavanja dozvola, ime je premoen
jedan od najveih nedostataka i izvor zabuna u pozitivnim propisima kojima je regulisano ovo
pitanje. Pored toga, stalo se na stanovite da dokaze o registraciji preduzea za delatnost
radiodifuzije nije potrebno podnositi, jer se bez njih ne moe dobiti frekvencija pa bi posredi bilo
nepotrebno "dupliranje" podnoenja tog priloga u dva postupka, te da nije potrebno podnositi ni
dokaz o upisu u registar javnih glasila, i to kako zbog toga to je to preuranjen trenutak da se
zahteva dokaz o upisu (jer upis hronoloki kod osnivanja javnog glasila po pravilu dolazi posle
pribavljanja dozvole) tako i zbog promenjene pravne prirode injenice upisa u Modelu zakona,
poto upis vie nije uslov za otpoinjanje sa radom medija jer je usvojen sistem prijave. Dakle,
nezakoniti deo pomenutog vaeeg pravilnika nije naao svoje mesto ni u Modelu zakona. to se
tehnikog elaborata tie, usvojen je stav da je u Modelu zakona potrebno samo odrediti da taj
elaborat treba da sadri sve bitne podatke (drugim reima, da bude izraen po pravilima struke), te
da ga mora izraditi struno lice, bez ulaenja u tehnike detalje kojima bi se definisala sama pravila
struke ili postupak dobijanja licence za izradu projektne dokumentacije. Ovo je uinjeno kako zbog
toga to pravnici, nisu kvalifikovani da propisuju tehnike standarde tako i zbog toga to se smatra
da je strogo tehniki aspekt ove materije dovoljno urediti podzakonskim aktima, odnosno
pravilnicima. Naposletku, Model zakona trai i da se dostave podaci o samoj radiodifuznoj radio
stanici, to se po pravilu moe uiniti tako to e ti podaci biti deo pomenutog tehnikog elaborata.
Model zakona prihvata u ovoj materiji jedan specifian princip re je o injenici da se na osnovu
jednog zahteva izdaju dva posebna reenja92. Naime, po podnoenju zahteva nadleni organ
89
lan 77. st. 1. i lan 78. Zakona o sistemima veza SFRJ.

lan 77. st. 2. i lan 79. tog zakona.
91
lan 47. Modela zakona.
92
Autori su ovu situaciju nazivali principom jedan zahtev dva reenja.
90
22
sprovodi postupak njegove ocene prima facie, odnosno proverava da li predajnik za koji se trai
dozvola uopte ispunjava postavljene tehnike standarde (odnosno da li je atestiran u naoj zemlji) i
da li je tehniki elaborat u osnovi sainjen pravilno, odnosno da li tehniki elaborat nema oigledne
nedostatke koji upuuju na to da u praksi nee moi da funkcionie. Ovaj postupak provizorne
kontrole obavlja se u okviru postupka izdavanja dozvole za nabavku i emitovanje test signala sa
radiodifuzne radio stanice, i ako ta kontrola proe uspeno, izdaje se takva dozvola. U reenju
kojom se dozvola za nabavku i emitovanje test signala izdaje nadleni organ ostavlja podnosiocu
rok od 30 dana da predajnik ili link nabavi (odnosno da ih kupi) kao i rok od najmanje 5 a najdue
15 dana od dana nabavke i postavljanja radiodifuzne radio stanice, za emitovanje test signala. Ova
dozvola prestaje da vai kada istekne predvieni rok za emitovanje test signala 93. Dakle, ako je
tehniki elaborat i sam predajnik ili link na prvi pogled u redu, nadleni organ e izdati dozvolu
za nabavku, kao i za emitovanje test signala poto se stanica nabavi i postavi. Ovaj deo Modela
zakona odgovara postojeim pravilima o privremenim dozvolama iz Saveznog zakona o sistemima
veza, jer je re o prelaznoj, privremenoj dozvoli koja zapravo slui za testiranje rada nabavljenog
predajnika ili linka, odnosno slui nadlenom organu kao preduslov izdavanja dozvole za
emitovanje programa. Pritom, ako prijava nije potpuna ili ako ne postoje uslovi za izdavanje
pomenute provizorne dozvole, nadleni organ odbija zahtev94. Pritom je duan da podnosioca, u
sluaju kada ga odbije jer je ovaj predvideo nabavku stanice koja nije atestirana, uputi na
proizvoae koji su opremu atestirali, a ako tehniki elaborat ne proe prima facie kontrolu strunih
slubi ministarstva, upuuje ga kako da otkloni greke. Ovi nalozi na kooperativnost koje Model
zakona daje nadlenom organu postoje pre svega jer se ima u vidu da je podnosilac ve dobio na
korienje frekvenciju i za nju platio ne malu naknadu, pa je minimum onoga to nadleni organ
moe da uini davanje saveta podnosiocu kako bi mu se omoguilo da to ranije pone sa
iskoriavanjem dodeljene frekvencije. Reenje o odbijanju zahteva moe se pobijati albom koja
se upuuje vladi, s albenim rokom od 15 dana, ali pretpostavljamo da e u praksi doi do ulaganja
albe samo ako nadleni organ ne ispotuje svoje savetodavne obaveze, odnosno ako ne uputi
podnosioca na to kako da zahtev odnosno priloge ispravi. U tom sluaju vlada bi trebalo da
intervenie hitno, pa ak u drastinim sluajevima da odloi poetak perioda za koji je dodeljena
frekvencija, da podnosilac ne bi plaao za neto to ne moe da iskoriava krivicom dravnih
organa.
Dozvola za emitovanje programa izdaje se bez posebnog zahteva (dakle otud se po jednom zahtevu
izdaju dve dozvole) i to na dan isteka vaenja provizorne dozvole, ako su ispunjeni odreeni
uslovi95. Ti uslovi vezani su za kontrolu koju nadleni organ vri tokom emitovanja test signala, a
ono to treba da se utvrdi je da li prima facie, na papiru ispravan tehniki elaborat funkcionie u
praksi. Ako se utvrdi da je elaborat neispravan ili da predajnik proizvodi tetne smetnje za rad
drugih stanica koje imaju dozvolu, dozvola za emitovanje programa se ne izdaje, ve se putem
tehnikih slubi podnosiocu prua pomo kako bi se rad predajnika uskladio s tehnikim
elaboratom, odnosno kako bi se greke u elaboratu ispravile ili da bi se otklonile tetne smetnje, i
kada se ti nedostaci isprave nadleni organ izdaje dozvolu. Tek ako je smetnje tehniki nemogue
otkloniti, nadleni organ odbija zahtev, protiv ega je mogue uloiti albu u roku od 15 dana.
Ovakvo reenje usvojeno je takoe s obzirom na injenicu da je podnosilac zahteva ve dobio
frekvenciju i za nju platio, jer je zbog toga opravdano odbiti mu zahtev samo ako je tehnika
dokumentacija takva da je apsolutno nemogue u skladu s njom emitovati program. Ovakvu
situaciju u praksi je teko zamisliti, jer do nje bi moglo da doe tek ako i struno lice koje izradi
elaborat i strune slube u okviru nadlenog organa (u postupku preliminarne kontrole) previde neki
krupan nedostatak, koji je uz to neotklonjiv. U svakom sluaju kada se mogui problemi mogu
otkloniti, nadleni organ je duan da podnosiocu prui svu potrebnu tehniku pomo kako bi se sa
nesmetanim emitovanjem programa moglo to pre zapoeti.
93

95
94
23
to se obavezne sadrine same dozvole tie, Model zakona je odredio 96 da se u nju, pored ostalih
elemenata, posebno moraju uneti odreeni tehniki podaci97, odnosno parametri i da se u samoj
dozvoli korisnik mora upozoriti da promena tih parametara nije dozvoljena bez izriite saglasnosti
izdavaoca dozvole, koju on daje u posebnom postupku. Ovakva odredba nuno se morala nai u
Modelu zakona, jer dozvoljavanje korisnicima da, primera radi samo uz prijavu izdavaocu dozvole,
menjaju ove parametre dovela bi do haosa u etru koji bi se mogao porediti sa postojeim, ime bi se
obesmislila sva pravila o dodeli frekvencija i izdavanju dozvola. Red u frekventnom spektru
zahteva striktno pridravanje odredaba radiofrekventnog plana i projektne dokumentacije na osnovu
kojih je dozvola izdata. Autori Modela zakona prepustili su regulativu posebnog postupka za
promenu ovih parametara posebnom pravilniku koji treba da donese nadleni organ, jer je
prevladalo miljenje da je ipak re o materiji koja moe da se prepusti podzakonskoj regulativi uz
potovanje principa utemeljenih u samom Modelu zakona. Inae, i sama sadrina dozvole moe se
propisati pravilnikom, a u nju bi pored tehnikih podataka trebalo upisati podatke o korisniku,
datumu izdavanja i periodu vaenja, kao i podatke o samoj stanici proizvoa, serijski broj itd.
Trajanje dozvole za emitovanje programa vezano je za period za koji je korisniku dodeljena
frekvencija putem koje se program emituje98. Ovo reenje takoe smo smatrali loginim s obzirom
na elju da se povee reim dodele frekvencija sa reimom izdavanja dozvola. U skladu s tim,
logino je i tumaenje po kome u sluaju prestanka prava na korienje frekvencije prestaje i
dozvola za predajnik, iako to nije izriito propisano Modelom zakona. S druge strane, izriito je
propisano da se produenjem prava na korienje frekvencije automatski produava i dozvola za
emitovanje, i to za isti vremenski period. Mogue je pretpostaviti da predajnik za koji je izdata
dozvola u toku samog korienja popusti i npr. pone da proizvodi tetne smetnje, to moe da
dovede i do oduzimanja dozvole pre isteka roka za korienje frekvencije, s tim to je vrenje
strunog (tehnikog) nadzora materija za koju smo smatrali da treba da bude regulisana optim
telekomunikacionim zakonodavstvom. Naravno, trebalo bi da, u duhu reenja Modela zakona, i u
tim sluajevima nadleni organ prui svu potrebnu pomo korisniku, pa tek ako je nemogue
popraviti predajnik da oduzime dozvolu.
Model zakona ne sadri posebne odredbe o prestanku dozvole, koje kao to smo videli postoje u
vaeem zakonodavstvu. Ovo je uinjeno pre svega da bi se naglasilo da dozvola u naelu deli
pravnu sudbinu reenja kojim se dodeli frekvencija, pa je praktino regulisanje prestanka prava na
korienje frekvencije ujedno i regulisanje prestanka dozvole. Pored toga, u Modelu zakona je
namerno izostao niz prestrogih odredbi po kojima dozvola prestaje i samim promenom naziva firme
koja je korisnik. Drugim reima, u Modelu zakona se pazilo da se ne menjaju tehniki parametri u
vezi sa dozvolama, a ostali podaci se mogu menjati pa su i dozvole stoga prenosive. Ovakvo reenje
inspirisano je time to red u etru zavisi od tehnikih parametara a ne od toga koje je preduzee
korisnik dozvole, pa se zbog toga dozvoljava i promet dozvolama pod uslovom da se tehniki
parametri ne menjaju. Naravno, u sluaju prometa celishodno je prijaviti promenu i izvriti zamenu
dozvole tako da se u nju upiu novonastale izmene u vezi sa korisnikom, ali ni to nije obavezno
prema odredbama Modela zakona jer bi inspekciji koja vri kontrolu dozvola bilo dovoljno
prezentirati dozvolu koja glasi na ranijeg korisnika i dokaz o pravnom osnovu prenosa dozvole na
novog, trenutnog korisnika (npr. ugovor, reenje registarskog suda o statusnoj izmeni i sl.). Tako bi
se, primera radi, izmena osnivaa elektronskog medija odnosila i na izmenu korisnika frekvencije i
dozvole, to bi sve trebalo regulisati ugovorom o prenosu osnivakih prava izmeu dva preduzea
starog i novog osnivaa radiodifuznog javnog glasila, naravno pod uslovom da je i sticalac
preduzee registrovano za delatnost radio difuzije99.
Naposletku, Modelom zakona je ispravljeno prestrogo reenje postojeeg zakonodavstva po kome
je i tregovcima emisionom opremom nabavka te opreme uslovljena izdavanjem dozvole, poto je
licima koja se bave nabavkom radiodifuznih radio stanica radi dalje prodaje dozvoljeno da ih
96

U pitanju su frekvencija, snaga i usmerenje predajnika i lokacija.
98
99
U suprotnom bi organ koji vodi registar medija odbio da izvri upis izmene podatka to bi dovelo do brisanja medija
iz registra i dalje zabrane njegovog daljeg emitovanja po propisima statusnog dela medijskog prava.
24
97
nabavljaju bez dozvole100. Razlozi za uvoenje ovakvog reenja objanjeni su gore, prilikom
davanja kritike na postojee reenje.
Poslednja odredba telekomunikacionog medijskog prava u Modelu zakona predvia primenu
pravila koja se odnose na radio stanice propisanih optim telekomunikacionim zakonom, pod
uslovom da Modelom zakona nije predvieno neto drugo101. I ovakav potez autora Modela zakona
bio je nuan s obzirom na to da je odlueno da se deo telekomunikacionog prava regulie u okviru
medijskog zakonodavstva. Kako Model zakona implicira postojanje opteg telekomunikacionog
zakona, to je bilo nuno predvideti supsidijarnu primenu opteg zakona i na radiodifuzne radio
stanice, odnosno predajnike i linkove elektronskih medija, u sluaju da Modelom zakona nije
predvien poseban pravni reim. Na taj nain se premoava i problem nepotpunog regulisanja ove
materije Modelom zakona, do ega je takoe moralo doi jer bi u suprotnom dolo do preteranog
regulisanja telekomunikacione materije medijskim zakonodavstvom.
Ovim se iscrpljuje telekomunikacioni deo medijskog prava. Kao to se moglo videti, postojee
stanje u ovoj pravnoj oblasti ne moe se nazvati ni zadovoljavajuim. To se vidi kako u samom
zakonodavstvu, odnosno propisima, tako i u primeni tih propisa, koja je dovela do selektivne
zabrane rada pojedinih elektronskih medija na osnovu njihove (nepoeljne za vlast) programske
orijentacije, to je s aspekta slobode izraavanja, kako je ona definisana meunarodnopravnim
izvorima, nedopustivo. S druge strane, Model zakona daje jedan koliko-toliko koherentan sistem
telekomunikacionog dela medijskog prava, koji ostavlja namanje mogue prostora za arbitrernost i
programsku selekciju elektronskih medija, ime bi se i na pravni sistem upodobio meunarodnim
standardima u ovoj oblasti. Koliko bi reenja Modela zakona zadovoljavala potrebe prakse nije
mogue rei pre nego to bi se taj zakon usvojio, ali miljenja smo da bi ona mogla da poslue kao
solidna osnova za rad nadlenih organa u ovoj oblasti.
II OSNIVANJE, REGISTRACIJA I PRESTANAK JAVNIH GLASILA
- STATUSNO PRAVO MEDIJA Skup pravila koja se odnose na nastanak i prestanak javnih glasila sainjavaju statusni deo
medijskog prava. Tim pravilima propisuje se kako jedno javno glasilo nastaje, od kada to glasilo
ima pravo na izdavanje, odnosno emitovanje i kada i pod kojim uslovima prestaje. Centralni institut
statusnog medijskog prava u Jugoslaviji tradicionalno je registar u koji se javna glasila upisuju. Iako
sam trenutak nastanka javnog glasila nije, po odredbama kako postojeeg zakonodavstva tako i
Modela zakona, uvek vezan za registar, on ima izuzetno znaajnu ulogu jer je momenat
otpoinjanja sa radom medija i prestanka prava na rad medija u tesnoj vezi sa pravilima kojima je
regulisan postupak upisa i brisanja iz registra. Otud drugi deo Modela zakona nosi naslov
"Osnivanje, registracija i prestanak javnih glasila", i zbog toga emo teite prouavanja statusnog
dela medijskog prava usmeriti upravo na registar medija.
Registar javnih glasila, kao poseban institut medijskog prava, predvien je i Zakonom o osnovama
sistema javnog informisanja (Slubeni list Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije broj
84/1990) i Zakonom o javnom informisanju (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 19/1991), kao
zakonima koji su na snazi u vreme pripremanja ovog Modela zakona, tako da je re o institutu koji
predstavlja deo pravne tradicije ove grane prava u Jugoslaviji. Dosadanja pravna regulativa i
praksa organa nadlenog za voenje Registra sredstava javnog informisanja pri Ministarstvu za
informacije Republike Srbije, meutim, bili su jedan od osnovnih razloga da se ovaj institut u
Modelu Zakona obradi na kvalitativno drugaiji nain. Naime, pomenuti registar ima u
pozitivnopravnom sistemu medijskog prava ulogu koja mu, po miljenju autora Modela zakona,
nikako ne pripada, to je u praksi prouzrokovalo stvaranje "zaaranog kruga" i dovelo do
nemogunosti osnivanja, odnosno zakonitog rada medija u Srbiji. Ono to je u Modelu zakona novo
100

101
25
je pre svega polazna taka u regulativi registra javnih glasila. Naime, autori su u Modelu zakona
poli od naela slobode informisanja, kako je ona garantovana u meunarodnopravnim
dokumentima i Ustavu Srbije, a potom i od svrhe koju sam institut registra medija uopte ima u
medijskom pravu. Tako, polazei od odredbe lana 19. Pakta o graanskim i politikim pravima i
lana 10. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, stalo se na stanovite
da, mada takav kriterijum ne postoji u lanu 46. Ustava Srbije, sva ogranienja garantovanog prava
odnosno slobode treba da budu takva da su neophodna, te da se svrha ogranienja valja ostvarivati
na nain koji najmanje "kodi" samom garantovanom pravu, odnosno slobodi (tzv. "uslov
proporcionalnosti"102). Svrha postojanja registra medija, prema shvatanju autora Modela zakona,
jeste stvaranje pouzdane baze podataka o seditu, nazivu i odgovornim licima svakog medija na
teritoriji odreene drave, kako bi drava ili lica koja smatraju da je radom medija povreeno neko
njihovo pravo ili interes mogla da dobiju informaciju o tome kome i kuda mogu da upute neki od
svojih zahteva na koji su po odredbama Modela zakona i drugih propisa ovlaeni. Uostalom, i
vaei Zakon o osnovama sistema javnog informisanja predvia postojanje registra javnih glasila
"radi evidentiranja..."103. Stoga je uslovljavanje otpoinjanja sa radom odreenog medija upisom
istog u registar, kakav je u Srbiji prema vaeem pravu sluaj, pretvaranje organa namenjenog za
evidenciju u organ koji izdaje dozvole za rad medija, to je svakako preterano ogranienje, naroito
ako se uzme u obzir da je elektronskim medijima u praksi nemogue da se upiu u pomenuti
registar. Zbog toga se u Modelu zakona od trenutno postojeeg sistema upisa, koji se u praksi
pretvorio u sistem dozvole, prelo na sistem prijave, po kome javna glasila mogu da otponu sa
radom ve poto nadlenom organu podnesu prijavu sa odreenim prilozima, dakle i pre nego to
taj organ donese reenje o upisu u registar. Pored toga, lista priloga uz zahtev za upis u registar
precizno je odreena u samom tekstu Modela zakona, to je svakako netipino s obzirom na to da je
re o materiji kojoj je mesto u podzakonskim aktima. Meutim, odstupanje od opteg pravila u
ovom sluaju je inspirisano postojeim stanjem u praksi, koje je takvo da se lista priloga uz prijavu
odreuje internim aktima rukovodioca registra i to na takav nain da se broj priloga proiruje do te
mere da, primera radi, elektronski mediji ne mogu biti upisani u registar izuzev ako imaju potpisan
ugovor o poslovnoj i tehnikoj saradnji sa RTS-om. Uporednopravno posmatrano, registar medija
koji je isti ili slian s onim predvienim u Modelu zakona postoji u pojedinim dravama
Australije104, potom Francuskoj, paniji, vedskoj, vajcarskoj105 i Ujedinjenom Kraljevstvu106. U
Sjedinjenim Amerikim Dravama postoji jak otpor prema bilo kakvim formalnostima koje se
smatraju prethodnom cenzurom, dok u Nemakoj i Austriji ne postoji registar, ali detaljno je
regulisana obaveza postojanja impresuma koja za cilj ima ostvarivanje iste svrhe. Mi smo se
odluili da registar, preraen na ve opisani nain, zadrimo u medijskom pravu Srbije izmeu
ostalog i zbog toga to smo miljenja da institute koji postoje godinama i koji su deo pravne
tradicije ne treba bez znaajnog razloga izbacivati iz pravnog sistema.
Pored upodobljavanja odredaba o registru njegovoj svrsi, ovaj deo Modela zakona donosi jo
nekoliko izuzetno znaajnih novina u statusni deo medijskog prava. Pre svega, istie se odredba
lana 14. prema kojoj osnivai javnih glasila mogu biti i strana lica, bez ogranienja udela u
vlasnitvu107. Ova izmena posledica je liberalnog stava autora prema navedenom pitanju, odnosno
102
Vidi taku 4 Opteg komentara 10/19 od 27 jula 1983 - General comment 10/19 of 27 July 1983
[Freedom of expression] - koji se odnosi na lan 19. Pakta o graanskim i politikim pravima UN,
potom David Harris - Michael O'Boyle - Chris Warbrick, "Law of the European Convention on Human Rights",
London/Dublin/Edinbourg, 1995, str. 290 ff., takoe i Leo Schrmann, Peter Nobel - "Medienrecht",
zweite berarbeitete Auflage, Bern 1993, str. 35 ff.
103
Vidi lanove 6. do 8. i lan 13. pomenutog zakona, u kojem se, inae, registar naziva "evidencija" javnih glasila, ba
zarad naglaavanja svrhe tog instituta.
104
Vidi Newspaper Libel and Registration Act, 1884 (WA); Printing and Newspapers Act, 1973 (New South Wales);
Printing and Newspapers Act, 1981 (Queensland).
105
Vidi Leo Schrmann, Peter Nobel op. cit. str. 52.
106
Vidi Newspaper Libel and Registration Act, 1881.
107
Vidi i lan 231. st. 1 in fine Modela zakona, koji postoji najvie zbog ove izmene, poto je Zakon o osnovama
sistema javnog informisanja udeo stranaca ograniio na 49%.
26
ocena da je ogranienje predvieno za strance arhaino, te da je posledica postojanja samoupravnog

socijalistikog, odnosno komunistikog autokratskog drutvenog ureenja u Srbiji posle Drugog
svetskog rata (poto su takva drutva bila ksenofobina). Drugim reima, u situaciji kada se
integracioni procesi u Evropi i svetu ire i razvijaju, i kada je tehnologija napredovala do te mere da
satelitskim pokrivanjem jedno javno glasilo moe istovremeno svojim programom "pokriti" itav
globus, ograniavanje uea stranaca u javnom informisanju zaista deluje i zvui kao relikt
prolosti. Tim pre to i stranci, kao i domaa lica, imaju jednake obaveze u obavljanju delatnosti
javnog informisanja, pa ukidanje postojeeg ogranienja ne znai omoguavanje voenja strane
propagande u Jugoslaviji ve jednostavno omoguavanje stranom kapitalu (koji je nesumnjivo
preko potreban) da ue i u ovu, po pravilu atraktivnu, oblast poslovanja. Istini za volju, i neke
razvijene zemlje imaju ogranienja za strance, naroito u oblasti elektronskih medija 108, meutim
miljenja smo da se u ovom sluaju ne treba ugledati na zastarelu regulativu razvijenih zemalja ve
treba imati u vidu kako razvojne tendencije tako i potrebe domaeg trita.
Naposletku, valja istai jo jednu, uslovno reeno, novinu, takoe u vezi s odredbom lana 14.
Modela zakona, a to je propis da elektronske medije mogu osnivati samo preduzea. Ovakva
odredba, zapravo, ne predstavlja novinu u naem medijskom pravu, jer i u dosadanjoj praksi samo
preduzea su mogla da se bave delatnou radija i televizije, odnosno samo su ona mogla osnivati
radiodifuzna javna glasila. Samo, dosada je takva odredba bila propisana podzakonskim aktom, koji
je nezakonito suavao zakonom garantovano pravo "svih lica" da osnivaju javna glasila, a sada je ta
odredba stavljena direktno u zakonski tekst, gde joj je i mesto. Razlog za ovo "ogranienje" 109 je
injenica da su radio i TV stanice, sa isto komercijalnog gledita, znaajni poslovni potencijali te
da, sem delatnosti javnog informisanja, sobom nose i znaajnu mogunost zarade kroz reklamiranje
i druge isto komercijalne operacije, za ta je svakako povoljniji status preduzea od statusa npr.
neprofitnog udruenja graana ili fondacije ili fonda. Ono to je jo znaajnije je injenica da su
elektronski mediji zaista potencijalno veoma opasni u smislu nanoenja nematerijalne, pa i
materijalne tete treim licima.U interesu je lica kojima je radom javnog glasila naneta teta da
njegov osniva bude preduzee, koje je svakako solidniji dunik od pojedinca.
Preimo sada na analizu pojedinih odredaba ovog dela Modela zakona. lanom trinaestim
proklamuje se, pre svega, naelo slobode osnivanja javnih glasila, i to uz naglasak na nepostojanje
posebne dozvole za njihovo osnivanje. Pored toga, u skladu sa Ustavom Srbije, proirujui
tumaenje lana 46. st. 3. tog Ustava, naglaava se da se osnivanje javnih glasila prijavljuje
nadlenom organu, to predstavlja izmenu u odnosu na postojee propise, koji su propisivali
obavezu upisa u registar kod nadlenog organa110. injenica da se umesto sistema upisa uvodi
liberalniji sistem prijave na taj nain je naglaena ve u uvodnoj odredbi ovog dela zakona, a
razraena je docnije, u narednim lanovima. Ova izmena, kao to je ve napomenuto, posledica je
kako postojee restriktivne prakse koja je pratila sistem upisa tako i svrhe postojanja registra
medija, a ta je evidentiranje odreenih podataka o mediju zarad zatite interesa treih lica i javnog,
odnosno dravnog interesa. Ve prvi stav lana 14. unosi u Model zakona jednu od najznaajnijih,
sutinskih izmena u statusno medijsko pravo u Srbiji, a to je dozvoljavanje strancima da osnivaju
javna glasila. Da podsetimo, po sadanjim propisima 111 strancima je bilo zabranjeno da samostalno,
kao fizika lica, osnivaju javna glasila, a njihovo uee u pravnim licima koja osnivaju javna
glasila bilo je ogranieno na 49% vlasnitva. Razlozi za ovako krupnu promenu ve su navedeni, a
pored njih postoji i jedan "praktian" razlog - po miljenju autora, zakonodavac koji prihvati
ovakvu izmenu medijskog prava u Srbiji je zakonodavac pod ijom vladom e mediji u Srbiji biti
trajno i dosledno demokratizovani. Nasuprot tome, zakonodavac koji prihvati neka od reenja
ponuenih u Modelu zakona, ali ne i ovo, pokazae da je za vei stepen slobode medija od trenutno
(ne)postojeeg, ali da i dalje razmilja na "prolovremenski" nain, to znai da je potencijal
108
Npr. panija, koja je donedavno zabranjivala i licima iz Evropske zajednice da poseduju vie od 25% neke radio ili
TV stanice - vidi ARTICLE 19: Press Law and Practice, London 1993, str. 137 ff.
109
Zapravo nije re o ogranienju, jer svako poslovno sposobno fiziko lice i pravna lica koja nisu preduzea mogu
osnovati preduzee koje potom moe da osnuje radiodifuzno javno glasilo.
110
Vidi l. 46. st. 3 Ustava Srbije, l. 7 st. 1 Zakona o javnom informisanju Srbije
111
Vidi l. 4. st. 2. i 3. Zakona o osnovama sistema javnog informisanja .
27
ugroavanja slobode medija i dalje relativno visok. Tako, prihvatanje odredbe stava 1 lana 14
Modela zakona moe da poslui kao svojevrstan indikator stepena "liberalnosti" jedne vlasti u
odnosu na medije. Inae, autori zakona su miljenja da bi znaajniji upliv stranog kapitala u oblast
informisanja istovremeno, sem novih radnih mesta, znaio i napredak u tehnolokom smislu i u
pogledu obuenosti kadrova, od tehniara do novinara, privlaenje velikih stranih oglaivaa itd. najkrae reeno, znaajan ekonomski potencijal u zemlji koju ve dugi niz godina, pored svih
ostalih nevolja, kao njihova posledica (ili uzrok, po miljenju nekih) mui duboka ekonomska kriza.
Pritom, ako se iz optike iskljui iracionalna ksenofobija i verovanje u svetske zavere, koji su
autorima Modela zakona strani, nema nikakve opasnosti po nau dravu od mogunosti stranca da u
njoj osnuje javno glasilo. Upravo zbog toga je iz medijskog prava izbaeno svako ogranienje za
lica koja nisu dravljani SRJ. Drugi stav ovoga lana, iako na prvi pogled takoe predstavlja novinu
u naem medijskom pravu, zapravo ne donosi nita novo, jer su u praksi i danas zahteva da osniva
radio ili TV stanice (ili, terminoloki preciznije, radio ili TV programa, iji je zajedniki naziv
"radiodifuzna javna glasila") bude preduzee registrovano za delatnost emitovanja programa 112,
poto u suprotnom nije mogue niti dobiti na korienje radio-frekvenciju odnosno TV kanal, niti
dobiti dozvolu za radio stanicu (predajnik, link...). Kao to je pomenuto, Model zakona samo ini
ovakav propis legalnim, odnosno podie ga sa nivoa podzakonskih akata na nivo zakona, gde je
ovakvoj odredbi i mesto. Motivi usvajanja ovakvog reenja izneti su gore, i mada se oko ovog
pitanja meu autorima vodila dosta teka diskusija, naposletku je stav da elektronske medije treba
da osnivaju samo preduzea jednoglasno usvojen. Naravno, krajnji argument je bilo stavljanje van
snage prvih 15 lanova Zakona o radio televiziji Srbije, iji lan 1. i 3. stvaraju jo jedan "zaarani
krug" pozitivnog medijskog prava, poto se zahvaljujui njima za osnivanje preduzea za
emitovanje RTV programa trai da osniva ve ima dodeljenu frekvenciju na korienje, a jedan od
uslova za dobijanje frekvencije je da je podnosilac zahteva preduzee registrovano za emitovanje
RTV programa. Na taj nain odredba l. 14. st. 2. ovog Modela zakona uopte ne predstavlja
praktino ogranienje medijske slobode, jer svako poslovno sposobno lice, uz ispunjenje optih
uslova iz Zakona o preduzeima (nekanjavanje za privredne prestupe itd.), moe osnovati
preduzee za emitovanje RTV programa (ogranienja za tako neto sada se nalaze u pomenutom
Zakonu o radio televiziji), koje dalje moe osnovati radiodifuzno javno glasilo, odnosno elektronski
medij. Trei stav lana 14. predstavlja prihvatanje dosadanjeg reenja da jedno javno glasilo moe
imati vie osnivaa113, odnosno da jedan osniva moe osnovati vie javnih glasila114. Ovaj drugi
sluaj sobom nosi opasnost od formiranja informativnog monopola, ali autori Modela zakona stali
su na stanovite da sem naelne odredbe o prvom delu zakona ne reguliu detaljnije zabranu
monopola, ve da taj posao prepuste Antimonopolskoj komisiji koja postoji na osnovu opteg
Antimonopolskog zakona (Sl. list SRJ br. 29/1996) ije odredbe primenjuje. etvrti stav lana 14.
unet je da bi se razjasnilo jedno pitanje koje je u dosadanjoj praksi bilo sporno, mada se moe rei
da je sada stav koji je unet u tekst zakona opteusvojen. Naime, deavalo se da rukovodioci registra
javnih glasila zauzmu stav da javno glasilo prestaje da postoji u sluaju da se promeni njegov
osniva, to je u praksi znailo da prilikom prenosa osnivakih prava mora ponovo da se sprovede
postupak upisa javnog glasila ab initio. Prema novijoj praksi i pomenutoj odredbi Modela zakona,
promena osnivaa je samo jedna od promena podataka koji se upisuju u registar, te u sluaju
prenosa osnivakih prava javno glasilo treba samo da prijavi promenu registru i ne smatra se da je
ono prestalo da postoji.
S OBZIROM NA SUSPENZIJU STAROG SAVEZNOG ZAKONA, U LANU 14.
NEDOSTAJE JEDAN POSEBAN STAV KOJI BI GLASIO "Javna glasila nemaju status
112
Vidi uslove za uee na Javnom oglasu Saveznog ministarstva telekomunikacija, objavljenom u dnevnom listu
Politika od 7. februara 1998., kao i lan 14 stav 1 Pravilnika o podacima i dokumentaciji koji se podnose uz zahtev za
pribavljanje dozvole za radio stanicu (Slubeni list SFRJ br. 22/1991).
113
Tako, na primer, asopis "MEDIA" ima dva osnivaa - Radioidifuzno preduzee "Radio B92" i Fondaciju "Pravo na
sliku i re".
114
Tako Kompanija "Politika" postoji kao osniva brojnih javnih glasila - dnevnog lista "POLITIKA", nedeljnika
"ILUSTROVANA POLITIKA", radio programa "RADIO POLITIKA" i TV programa "TV POLITIKA", i jo mnogih
javnih glasila.
28
pravnog lica." Komentar uz ovaj stav bi glasio: Ovaj stav preuzet je iz dosadanjih propisa,
to dalje znai da je i u Modelu zakona predviena sloena statusnopravna struktura
medijskog prava, sa pojmom "javnog glasila" koje nije pravno lice, a opet jeste skup ljudi
koji proizvode i izdaju, odnosno emituju tampu ili RTV program. Konstrukcija sa
postojanjem "javnog glasila" moda nije "nemaki" dosledna (primera radi, niz odredaba
Modela zakona stilizovan je tako da se neko pravo ili obaveza vezuju za "javno glasilo", to je
apsurdno s obzirom na to da javno glasilo nije pravno lice, dakle nije pravni subjekat i ne
moe da bude nosilac bilo kakvih prava i obaveza u pravu), ali potuje nau pravnu tradiciju i
prua dovoljno prostora za kreativno tumaenje pojedinih odredaba od strane organa koji
primenjuje zakon (tako, "obaveza javnog glasila" e u nekim sluajevima biti obaveza
odgovornog urednika, nekad i obaveza autora priloga, a ponekad obaveza osnivaa javnog
glasila, to sve zavisi od konkretnih okolnosti sluaja).
Osnivanje javnog glasila vri se donoenjem akta o osnivanju od strane osnivaa, to je i dosad bio
sluaj. Dakle, to se samog naina osnivanja medija tie, Model zakona ne odstupa od postojeih
jugoslovenskih propisa i tradicije. Akt o osnivanju ima odreenu propisanu minimalnu sadrinu, iji
je obim odreen onim to se smatralo neophodnim da jedno javno glasilo mora imati da bi
postojalo. U pogledu na postojee propise, krug obaveznih elemenata akta o osnivanju javnog
glasila je suen - samo ono to je potrebno za identifikaciju medija i odgovornog pravnog i fizikog
lica koje stoji "iza" njega je obavezno, dok sve ostalo - npr. nain finansiranja, programska
orijentacija i sl. - moe ali ne mora da bude deo akta o osnivanju. Razlog za navedeno suenje je
identian sa razlozima za druge izmene u vezi sa registrom medija - svi ostali elementi, kada bi bili
obavezni, predstavljali bi bespotrebno ogranienje slobode informisanja. Uzmimo za primer
programsku orijentaciju - autori Modela zakona nisu mogli da nau nijedno opravdanje da podatak
o njoj bude obavezan element akta o osnivanju medija, osim eventualno potreba statistike ili slinih.
Poto se dolo do zakljuka da ne postoji ni preteni privatni niti preteni javni interes koji bi
opravdao ogranienje slobode medija obvezivanjem osnivaa da u akt o osnivanju mora staviti i
programsku orijentaciju glasila, ona je izostavljena iz obavezne sadrine tog akta. Stav 3. lana 15.
je naao svoje mesto tek posle duge diskusije izmeu autora i znaajnog prilagoavanja prvobitno
predloenog teksta. Tako, ono to je u Modelu zakona ostalo je da se aktom o osnivanju moraju
regulisati odnosi osnivaa i "glodura"115 javnog glasila, bez ulaenja u sadrinu tih odnosa. Prva
verzija nije imala ovakvu odredbu, dok je "amandman" sadrao odredbu koja je ulazila u
materijalno regulisanje odnosa osnivaa i "glodura", a sem toga i odnosa "glodura" i redakcije.
Posle duge rasprave stalo se na stanovite da je odredba koja sada postoji u Modelu zakona
dovoljna da osnivaa i glavnog i odgovornog urednika opomene da treba da reguliu svoje odnose
aktom o osnivanju, ne ulazei u to kako to treba da uine, a sve da bi se izbegli u praksi esti
nesporazumi izmeu ta dva lica116.
Celokupan lan 16. preuzet je iz postojeih propisa, jer mediji koji se finansiraju od strane drave,
dakle od strane svih poreskih obveznika, moraju imati posebne obaveze, razliite od onih koje
imaju mediji iji je osniva privatnopravni subjekt. Zanimljivo je napomenuti da se ova odredba u
praksi nae zemlje ubedljivo najvie kri, od svih medijskopravnih odredaba, i da to u javnosti
uopte ne izaziva reakciju, to svedoi o relativno niskoj svesti o znaaju slobode informisanja u
graanstvu. Tako, dnevni list "BORBA", iji je osniva Savezna vlada, otvoreno se deklarie kao
list "leve orijentacije", kao da je posredi privatno ili partijsko, a ne dravno, dakle glasilo svih
graana, od "ultra desnih" do "ultra levih". Ovaj sluaj je najdrastiniji upravo zbog toga to se
navedena odredba otvoreno i javno kri, dok je u sluaju npr. RTS-a, Radio Beograda, ili Studija B
to vri prikriveno.
lanom 17. odreena je svrha postojanja registra, organ koji ga vodi i krug podataka koji se u njega
upisuju. Kao i kod obaveznih elemenata akta o osnivanju, i ovde se obraala panja na injenicu da
115
Re je o kolokvijalnom izrazu za glavnog i odgovornog urednika, koji se upotrebljava meu beogradskim

novinarima.
116
Npr. sluaj sa asopisom Blic i Novi Blic, odnosno Glas javnosti, ranije i sluaj sa Telegrafom pre podele na Dnevni
telegraf i Nedeljni telegraf.
29
se samo najneophodniji podaci upisuju u registar, pri emu se kriterijum "neophodnosti" odreuje
prema svrsi registra. Pritom, pored obaveznih elemenata, ostavljena je mogunost da se u registar
fakultativno upie i programska orijentacija. injenica da je u pitanju glasilo koje se finansira iz
budeta takoe se posebno notira u registru, i to upravo zbog posebnih programskih i drugih
obaveza takvih glasila koje predvia Model zakona. Naposletku, odredba da se u registar ne mogu
upisati dva javna glasila istog naziva preuzeta je iz postojeih propisa da bi se izbegle mogue
zabune u pogledu identiteta glasila.
lanom 18. umesto postojeeg sistema upisa (koji se u praksi pretvorio u sistem dozvole) u nae
medijsko pravo bi se uveo sistem prijave u vezi sa trenutkom od koga javno glasilo moe da
otpone sa radom, o emu je ve bilo rei. Ipak, treba napomenuti da nije dovoljno podneti samo
prijavu za upis da bi se moglo otpoeti sa radom, ve je neophodno dostaviti i neke od priloga dokaz o identitetu i adresi osnivaa glasila. Razlog za ovakvo reenje je pravna sigurnost treih lica,
koja mogu biti povreena radom javnog glasila, jer se identifikacijom osnivaa zapravo vri
identifikacija potencijalnog tetnika. Na ovaj nain, po miljenju autora, naena je "zlatna sredina"
izmeu amerikog reenja, koje svaku obavezu prijave smatra prethodnom cenzurom i dogmatski se
dri apsolutne slobode misli i izraavanja, i postojeeg reenja koje je dovelo do toga da jedan
upravni organ odluuje o pravu na rad medija, to je svakako nedopustivo s aspekta slobode
izraavanja.
lanovi 19. 23. Modela zakona reguliu postupak upisa javnog glasila u registar. lan 19, kao
prvi u tom nizu, odreuje koje lice podnosi prijavu, kao i koji se dokazi uz prijavu prilau. tavie,
Model zakona taksativno nabraja koje priloge treba da ima prijava za upis u registar da bi se
smatrala potpunom i izriito propisuje da se podzakonskim aktima ne moe naloiti podnoenje bilo
kakvih dodatnih priloga uz prijavu. to se nabrojanog u stavu 3. tie, dokaz o identitetu osnivaa
bila bi bilo kopija line karte bilo kopija izvoda iz sudskog ili drugog registra (za pravna lica),
dokaz o identitetu odgovornog urednika kopija njegove line karte, a dokaz o identitetu izdavaa
takoe bilo kopija line karte bilo kopija izvoda iz registra, kada je izdava pravno lice. Pritom,
naravno, ako javno glasilo nema posebnog izdavaa, nikakve podatke o njemu nije potrebno
dostavljati. Prilikom prezentacije radnih verzija Modela zakona novinarima i pravnicima, jedna od
najeih primedbi odnosila se na odredbu stava 4. ovog lana, i to s obrazloenjem da je ono to je
tim stavom propisano u stvari opte pravno pravilo po naelu zakonitosti, te da bi se to pravilo
primenjivelo i da stav 4. ne postoji u tekstu. Obrazloenje autora Modela zakona bilo je i ostalo da
stav 4. postoji u lanu 19. kako bi se pravilo "bolje podrazumevalo". Naime, iako opte pravno
pravilo - da se podzakonskim aktima moe samo "razraivati" ono to je propisano zakonom te da
se ne sme ii dalje od zakona u smislu propisivanja dodatnih formalnosti i uslova podzakonskim
aktima vai i sada, praksa donosioca propisa, posebno u medijskopravnoj oblasti, je upravo takva
da predstavlja krenje navedenog pravila. Primera radi, rukovodilac odeljenja registra sredstava
javnog informisanja pri Ministarstvu za informacije doneo je Uputstvo za upis radio difuznih
organizacija u registar sredstava javnog informisanja, koje nije objavljeno u Slubenom glasniku
Republike Srbije, a pritom sadri odredbe koje ine upis radiodifuznog javnog glasila u registar (a
po postojeem sistemu upisa i njihov zakonit rad) nemoguim 117. Naposletku, lan 19. Modela
zakona delegira nadlenost rukovodiocu registra da donese propis (npr. pravilnik) kojim e blie
odrediti sam nain rada registra, u skladu sa zakonskim odredbama. Odredba lana 20. takoe nije
nova u jugoslovenskom zakonodavstvu ona odgovara odredbi lana 9. postojeeg srpskog Zakona
o javnom informisanju (Sl. glasnik RS 19/1991). Odredba ima za cilj spreavanje negativnog uticaja
neaurnosti rada upravnih organa na pravni poloaj medija, pa je zbog toga preuzeta u Model
zakona. Naravno, u dosadanjoj praksi ovakva odredba nije ispunjavala svoju svrhu zbog opte
klime zatvorenosti u pogledu ozakonjenja rada medija primera radi, iako se za neki medij po
ovakvoj odredbi postojeeg zakona smatralo da je upisan u registar, to nije moglo pomoi tom
117
Vidi Izvetaj o stanju ljudskih prava u SR Jugoslaviji Beogradskog Centra za Ljudska Prava deo koji se odnosi na
slobodu miljenja i izraavanja u pripremi, objavljeno na Internetu u okviru sajta www.anemsolidarity.opennet.org/saopstenja/maj5.html
30
istom mediju kada mu je, u postupku npr. dobijanja dozvole za predajnik, traeno da prezentira
dokaz o upisu u registar organ koji izdaje te dozvole nije priznavao dejstvo pretpostavke navedene
u ovoj odredbi ve je izriito traio dokument potpisan od rukovodioca registra kojim se potvruje
da je medij upisan u registar118. Pretpostavka autora Modela zakona je da e praksa organa drave u
kojoj bi ovaj Model postao pozitivnopravni propis promeniti, te da e se pretpostavka upisa
predviena lanom 20. potovati u svim drugim postupcima u kojima se kao dokaz trai potvrda o
upisu u registar. lanom 21. je na detaljan nain regulisana situacija u kojoj nadleni organ odbija
upis javnog glasila u registar, a naroito s obzirom na pravo javnog glasila na izdavanje, odnosno
emitovanje119. Tako nepotpunost prijave predstavlja jedini razlog za odbijanje upisa medija u
registar120, i to tek u sluaju da je podnosilac ni u dodatnom roku ne upotpuni. Protiv reenja kojim
se odbija upis nije mogue aliti se u upravnom postupku, ali se moe pokrenuti upravni spor pred
Vrhovnim sudom, koji bi za odluivanje bio nadlean. Pravo na izdavanje, odnosno emitovanje,
gubilo bi se tek u sluaju da nema blagovremene tube u upravnom sporu, ili kada sud svojom
odlukom potvrdi reenje o odbijanju upisa, odbivi tubu podnosioca. Za razliku od toga, u
pozitivnopravnom sistemu donoenje prvostepenog reenja o odbijanju upisa spreava podnosioca
zahteva za upis da otpone sa radom121. Kao i u dosadanjim propisima, i u odredbama Modela
zakona o registru javnih glasila postoji obaveza osnivaa glasila da prijavi promenu podataka koji
se u registru vode, s tim to je postojei rok od 5 produen na 15 dana. Ovo pre svega zbog toga to
je aurnost registra i tanost podataka koje on sadri od presudnog znaaja za ostvarivanje njegove
svrhe. Upravo zbog toga, organu nadlenom za voenje registra na raspolaganju stoje ovlaenja
predviena lanom 22. stav 2. i 3. Modela zakona, t.j. on moe da naloi osnivau da prijavi
promenu (ako doe do saznanja da je nastupila promena), a ako ovaj to ne uini i da sam, u
posebnom postupku, utvrdi da je promena nastupila i izvri njen upis. Upravo zbog ovog poslednjeg
odredba lana 22. stav 4. dobija na znaaju, jer dostavljanje reenja o upisu promene posebno je
znaajno u situaciji kada je promenu utvrdio i upisao sam nadleni organ, koristei ovlaenje iz
stava 3 istog lana, jer osniva odnosno odgovorni urednik javnog glasila tek po prijemu otpravka
reenja mogu saznati u emu se sastoji upisana promena a potom se eventualno aliti na reenje ili u
novom postupku menjati podatak koji je upisan na osnovu inicijative nadlenog organa. Model
zakona nije izriito regulisao pitanje pravne prirode upisa podatka u registar javnih glasila, to je
uinjeno namerno, kako bi se praksi ostavilo dovoljno prostora da doe do najadekvatnijeg reenja
svakog konkretnog sluaja. Mogue je upis smatrati konstitutivnim, to bi znailo da je lice upisano
kao odgovorni urednik glasila to bilo sve dok se ne izvri upis promene tog podatka. To znai da bi i
odgovorni urednik koji je smenjen bio odgovoran za ono to glasilo objavljuje sve dok osniva, ili
sam nadleni organ, ne izvre promenu upisa u registru. To takoe znai da bi oteeno lice moglo
tuiti lice oznaeno u registru kao odgovorni urednik iako je upis "stari", odnosno iako je odgovorni
urednik smenjen, i ne bi bilo nedostatka pasivne legitimacije. Ovakvo reenje ilo bi za tim da
najvie zatiti interese lica ija prava mogu biti povreena radom javnog glasila, jer bi ta lica mogla
tuiti lice oznaeno u registru bez bojazni da e "promaiti" lice koje treba tuiti. Meutim,
negativne posledice ovakvog reenja postojale bi na strani lica koje je bilo upisano kao odgovorni
urednik a smenjeno je, jer bi ono praktino prekrajno i graanski moglo da odgovara za neto nad
ime nije imalo faktiku kontrolu, odnosno odgovaralo bi bez obzira na krivicu, to svakako u
pojedinim sluajevima moe biti prestrogo. S druge strane, upis se moe smatrati i deklerativnim,
to znai da lice koje je upisano kao odgovorni urednik moe i ne biti na toj funkciji u tom glasilu,
ako je npr. u meuvremenu smenjeno od strane nadlenog subjekta. Takvo reenje bilo bi pravinije
za odgovorne urednike, ali bi otealo poloaj potencijalno oteenog lica, koje bi moglo biti
izloeno stalnoj potrazi za pasivno legitimisanim tuenim. Pored toga, situaciju kod bilo kog od ova
118
Sluaj nije zamiljen, ve se dogodio tokom 1997. godine Radiju B92 iz Beograda. Inae, taj postupak dobijanja
dozvole za radio predajnik je zastao upravo na razmatranom pitanju, i nikada nije bio definitivno okonan.
119
Poto se prema Modelu zakona ovo pravo stie pre upisa u registar, vidi gore.
120
Striktno govorei, mogue je zamisliti i odbijanje zbog toga to ve postoji javno glasilo istog imena upisano u
registar, i tu nije re o nepotpunosti prijave kao uzroku odbijanja upisa, ali u najveem broju zamislivih sluajeva
nepotpunost bi bila uzrok odbijanja upisa.
121
lan 7. st. 1. Zakona o javnom informisanju Srbije.
31
dva shvatanja prirode upisa komplikovalo bi naznaenje razliitih podataka u impresumu javnog
glasila - ta ako registar kae jedno a impresum drugo? Upravo zbog toga Model zakona nije
izriito regulisao pomenuta pitanja, kako bi organu koji primenjuje propis omoguio da u svakom
pojedinom sluaju odlui pravilno, uzimajui u obzir sve okolnosti sluaja. Tako e u nekom
sluaju upis biti smatran konstitutivnim, a u nekom drugom deklerativnim, ve u zavisnosti od
injenica koje sluaj ine. Trenutak prestanka javnog glasila je u Modelu zakona, kao i u postojeim
propisima, vezan za injenicu brisanja glasila iz registra. Razlika od dosadanje regulative i prakse
je drugaije regulisan trenutak kada javno glasilo gubi pravo na dalji rad - prema postojeem stanju
to se deavalo odmah po donoenju reenja o brisanju, to znai da je upravni organ mogao
odluivati o prestanku prava na rad medija, dok se po sistemu Modela zakona poslednja re daje
Vrhovnom sudu kao najvioj sudskoj instanci, naravno sve pod uslovom da zainteresovano lice
pokrene pred tim sudom upravni spor. Lista razloga za brisanje javnog glasila iz registra je svedena
na razumnu meru, a mogunost postojanja brisanja javnog glasila iz registra kao vida sankcije nije
predviena poto Model zakona ide za tim da samom glasilu kao takvom nikada ne moe da bude
zabranjen rad, iako je mogue zabraniti objavljivanje pojedine informacije, a pod odreenim
uslovima i oduzimanje i peaenje celokupnih tiraa pojedinih brojeva tampe.
DODATAK - ODREDBE NOVOG SRPSKOG ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU
Dana 20. oktobra 1998. Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je po hitnom postupku novi
srpski Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik Republike Srbije br. 36/1998-860), kojim je na
donekle nov nain regulisan i institut Registra javnih glasila, mada bez velikih izmena u odnosu na
raniji zakon. U regulisanju ovog instituta Vlada Srbije, kao predlaga zakona, evidentno je imala u
vidu reenja predloena u Modelu zakona, ali na alost, sem izvesnih poboljanja u pogledu jasnosti
i preciznosti zakonskog teksta, nijedno od znaajnih novih reenja predloenih Modelom zakona za
oblast Registra medija nije usvojeno. Tako, u pogledu registra medija zadran je sistem upisa 122
odnosno nije prihvaen sistem prijave predloen Modelom zakona123. Pored toga, ni ukidanje
ogranienja za strance nije prihvaeno, ve je predvieno da strana lica mogu da osnivaju medije
pod uslovima propisanim saveznim zakonom, to ih po postojeem stanju stvari ograniava na 49%
udela u osnivau medija. U vezi sa takvim reenjem, zanimljivo je osvrnuti se i na deo ovog rada u
kome je izneta tvrdnja da e ukidanje restrikcija za strance biti "signalizator" demokratinosti vlasti
koja to uini - zakljuak je da vlast koja je usvojila novi Zakon o javnom informisanju nikako nije
demokratina124, to se uostalom nesumnjivo namee analizom celokupnog novog zakona. tavie,
lanom 27. novog zakona zabranjeno je domaim medijima reemitovanje stranih programa na
srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina, to predstavlja jo vee ogranienje za strance a
ujedno i povredu zajamene slobode izraavanja onako kako je predviena meunarodnim
standardima i Ustavom Srbije. U pogledu novine da samo preduzea mogu biti osnivai
elektronskih medija, novi zakon je prihvatio takvo reenje ali je opet izbegnuto izriito propisivanje
- novi zakon u pogledu osnivanja elektronskih medija upuuje na Zakon o radio televiziji 125 i
njegova reenja kojima je stvoren zaarani krug koji onemoguava osnivanje elektronskih medija.
Dakle, nita od bitno novog to je sadravao Model zakona nije usvojeno u novom srpskom
medijskom zakonu.
122
Vidi lan 17. tog Zakona.

Vidi lan 18. Modela zakona. Zanimljivo je da lan 12. novog zakona sadri odredbu da se javna glasila osnivaju
"slobodno, uz prijavu organu...", ali da po tom zakonu ipak postoji sistem upisa. Da li predlagai nisu razumeli izmenu
predvienu Modelom zakona ili su se svesno opredelili za restriktivnije reenje nije nam poznato, ali sve ukazuje da su
oba razloga imala udela u sastavljanju novog zakona - predlaga je eleo da bude restriktivan a nije ni razumeo sutinu
izmena ponuenih Modelom.
124
Deo ovog rada u kome je izneta ocena da e ukidanje ogranienja za strance biti pokazatelj demokratinosti pisan je
znatno pre donoenja novog zakona.
125
l. 12. st. 2. novog Zakona.
32
123
Analizirajmo odredbe novog srpskog medijskog zakona o registru medija, i uporedimo ih sa

reenjima predloenim Modelom zakona.
Pre svega, moe se istai da je novi srpski zakon iz Modela zakona preuzeo naslov dela koji se
odnosi na registar medija (Osnivanje, registracija i prestanak javnih glasila), njegovo mesto u
sistematizaciji zakona (deo II, odmah posle optih odredbi) i samu unutranju sistematizaciju
odredaba tog odeljka. Prvi lan novog zakona, l. 12, odgovara l. 13. Modela, s tim to ima i
dodatni stav kojim se osnivanje elektronskih medija preputa regulativi posebnog zakona. lan 13.
zakona, koji odgovara lanu 14. Modela, predvia da sva fizika i pravna lica mogu da osnivaju
javna glasila, u skladu s zakonom, ali ograniava strana lica upuujui na odredbe saveznog zakona.
Stav da javno glasilo moe imati vie osnivaa a da jedan osniva moe izdavati vie glasila, kao i
stav da javno glasilo ne prestaje prenosom osnivakih prava, izostavljeni su u novom zakonu. lan
14. novog zakona, koji se odnosi na akt o osnivanju javnog glasila, gotovo je u celosti prepisani l.
15. Modela, s tim to se kao obavezna sadrina akta o osnivanju navodi i "izvor i nain
finansiranja". Dobra strana ovog lana novog zakona je prihvatanje reenja da se aktom o osnivanju
mora regulisati odnos osnivaa i glodura glasila, ali zahtev da se u taj akt unosi izvor i nain
finansiranja suvian je, kao to je ranije objanjeno. lan 16. Modela zakona, koji predvia posebne
obaveze za medije koji se finansiraju iz budeta, izostavljen je, to predstavlja neloginost i
pogoranje u odnosu na stari zakon iz 1991. godine. Naime, mediji koje finansiraju svi graani kroz
fiskalna davanja moraju svoj rad prilagoditi toj injenici pa ne smeju da budu stranaki ili na drugi
nain usmereni. lan 15. novog zakona odgovara sadrinski lanu 17. Modela, a njime se propisuje
koji podaci se upisuju u registar. U odnosu na Model zakona, novi srpski zakon proiruje broj tih
podataka zahtevom da se u registar upie vrsta glasila, izvor i nain finansiranja, podaci o tampariji
(kada je re o tampi) i podaci o "odgovarajuim dozvolama" (za predajnik, odnosno frekvenciju)
za elektronske medije, dok je izostavljeno traenje upisa injenice da se medij finansira iz budeta
(ovo je donekle pokriveno zahtevom da se prijavi izvor i nain finansiranja), fakultativni upis
programske orijentacije, a odredba da se dva medija istog naziva ne mogu upisati u registar
prebaena je u zasebni lan 16. novog zakona. lanom 17. novog zakona zadran je sistem upisa u
naem medijskom pravu, odnosno nije usvojeno reenje iz lana 18. Modela zakona kojim je
predvien sistem prijave u pogledu trenutka otpoinjanja sa radom medija. lan 18. novog zakona,
koji se odnosi na prijavu za upis u registar i njene priloge, gotovo je istovetan lanu 19. Modela koji
regulie istu materiju - novi zakon dodatno trai samo dostavljanje dokaza o odgovarajuim
dozvolama za elektronske medije. Zanimljivo je da je i odredba kojom se zabranjuje propisivanje
dodatnih priloga podzakonskim aktima preuzeta iz Modela u novi zakon. Naposletku, odredba
Modela da nain voenja registra svojim aktom propisuje njegov stareina premetena je u lan 15.
novog zakona o podacima koji se upisuju u registar, uz nepovoljniju formulaciju da nadleni organ
blie odreuje sadraj registra, izostavljajui deo "u skladu sa zakonom" to otvara mogunosti
arbitrerne i nezakonite primene zakona u praksi, kao to se i ranije dogaalo. lan 19. novog
zakona odgovara lanu 20. Modela, s tim to je izostavljen deo prvog stava da se reenje o upisu
dostavlja mediju, odnosno prijaviocu - dakle prihvaen je i dui rok od 15 dana. lan 21. novog
zakona odgovara lanu 20. Modela, s tim to je izostavljena mogunost pokretanja upravnog spora,
a deo o prestanku prava na izdavanje, odnosno emitovanje izostavljen je samim tim to novi zakon
ne prihvata sistem prijave. lan 21. novog zakona u potpunosti odgovara lanu 22. Modela, s tim
to je rok za izmenu podataka u registru smanjen sa 15 na 7 dana. Zanimljivo je da je i novi zakon
prihvatio novinu u pogledu ovlaenja registra da sam upie promenu za koju je saznao, ali je tim
pre nerazumljivija izuzetno visoka prekrajna kazna (od 40.000 do 100.000 dinara) za
neprijavljivanje promene sadrana u lanu lanu 70. st. 1. ta. 3. novog yakona, jer ako nadleni
organ moe i sam da upie promenu podatka u registru nije logino za neprijavljivanje visoko
kanjavati medije - svrha te kazne bila bi aurnost registra, a ona se ve postie veim ovlaenjem
organa koji vodi registar. lanom 22. novog zakona regulisano je brisanje javnog glasila iz registra i
taj lan odgovara lanu 23. Modela. Osnovi za brisanje iz registra u celini su preuzeti iz Modela, s
tim to je rok neizlaenja, odnosno neemitovanja koji je u Modelu godinu dana skraen u novom
33
zakonu na est meseci. Pored toga, izostavljena je odredba Modela po kojoj je nadleni organ
morao navesti razlog za brisanje u samom reenju, kao i odredbe o mogunosti voenja upravnog
spora i prestanku prava na izdavanje, odnosno emitovanje, to znai da je odluivanje o pravu na
rad medija zadrano na upravnom organu. Naposletku, novi zakon predvia i ponitaj upisa u
registar ako su u prijavi ili prilozima navedeni netani podaci, to ne postoji u Modelu zakona, i to
tako da ponitaj, povodom koga se ne moe voditi upravni spor, dovodi do gubitka prava na
izdavanje, odnosno emitovanje. Ovo reenje je evidentno prestrogo, jer greka u broju line karte
nekog od lica o kome se podaci upisuju u registar moe da dovede do zabrane medija i to od strane
upravnog organa. Uz to, u ovom lanu se vidi da predlagai zakona nisu najbolje upoznati sa
odreenim institutima upravnog postupka, jer navode da je prvostepeno reenje o ponitaju konano
(to je drugi naziv za pravosnanost koji se koristi u upravnom postupku) a potom propisuju da se
pravo na rad medija gubi kad to reenje postane pravosnano (?!), to svedoi o nepoznavanju
upravnopravnih instituta - prvi iskorak predlagaa u "terra nova", odnosno prvi lan u ovom delu
zakona koji nije imao uzor u Modelu zakona pokazuje da predlagai zakona, inae administrativni
organi, nisu u dovoljnoj meri upoznati sa upravnim postupkom - onim to po definiciji najee
primenjuju u svom radu! Imajui ovo u vidu reenja Modela zakona da o pravu na rad medija uvek
odluuje sud, i to najvii, pokazuju se opravdanim, a sve slabosti srpske administracije
razumljivijim - njihov uzrok, izgleda, nije uvek elja za restriktivnou ve i jednostavno pravno
neznanje.
Kao zakljuak posle ove analize lanova novog srpskog zakona nameu se dve konstatacije - kao
prvo, registar medija ureen je tako da upravni organ konano odluuje o pravu na rad medija, to
omoguava brojne zloupotrebe od strane administracije, i kao drugo, izostavljene su sve posebne
obaveze vezane za injenicu da se neko glasilo finansira iz budeta, to pokazuje da je drava
spremna da zloupotrebi dravne medije za interese ue od optih - partijske, grupne, nacionalne...
Imajui u vidu i pravno neznanje ispoljeno u jedinom lanu novog zakona u delu o registru koji
nema svoj uzor u Modelu zakona, moe se rei da je srpski zakonodavac ponovo na neadekvatan
nain regulisao registar medija i da je tom regulativom ograniio pravo na slobodu izraavanja vie
nego to je to neophodno. Uzimajui u obzir da srpski Ustav ne predvia uslov proporcionalnosti,
odnosno neophodnosti za ograniavanje slobode izraavanja (osnov bi ovde posredno bio zatita
linih prava drugih, jer njima registar treba da slui) ovakvo reenje nije neustavno, ali je protivno i
Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima (koji je naa zemlja ratifikovala) i
Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (koju e Jugoslavija morati da ratifikuje ako misli da njen
zahtev za prijem u Savet Evrope bude prihvaen) koji uslov neophodnosti (u demokratskom
drutvu, po Evropskoj konvenciji) izriito propisuju.

34

Kompletnaf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kompletnaf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TELEKOMUNIKACIONI DEO MEDIJSKOG PRAVA

A. PRAVILA ZA DODELJIVANJE FREKVENCIJA ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

Sedmi deo TKG, paragrafi od 43. do 48.

lan 8. toga zakona.

lan 4. st. 1. Zakona o osnavama sistema javnog informisanja.

odnosno odlukom pokrajinske skuptine. Posebno je vana odredba kojom je zabranjeno

Toliki je i najvei rok za dodelu komercijalnih frekvencija.

poslednje ne navede smatra se da se frekvencija zahteva za period od 8 godina, t.j. najdui

lan 39. st. 1. Modela zakona.

lan 40. st. 1. Modela zakona.

Vidi lanove 30. i 31. Zakona o sistemima veza Republike Srbije.

lan 74. tog zakona.

lan 77. st. 1. i lan 78. Zakona o sistemima veza SFRJ.

lan 48. Modela zakona.

lan 51. Modela zakona.

lan 53. Modela zakona.

ocena da je ogranienje predvieno za strance arhaino, te da je posledica postojanja samoupravnog

Re je o kolokvijalnom izrazu za glavnog i odgovornog urednika, koji se upotrebljava meu beogradskim

Vidi lan 17. tog Zakona.

Analizirajmo odredbe novog srpskog medijskog zakona o registru medija, i uporedimo ih sa

MODEL ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU - Komentar, avgust 1998.

You might also like