Dubine - Enciklopedija Podvodnog Zivota

Gordana Zdjelar
Dubine
ENCIKLOPEDIJA
PODVODNOG @IVOTA
Dubine
Naslovna strana: obi~an delfin (Delphinus delphis, Common Dolphin)
Sve fotografije i ilustracije, osim druga~ije potpisanih:

Gordana Zdjelar
Dizajn i prelom: Gordana Zdjelar
Stru~ni konsultant: Natalija Nedeljkovi}, biolog
ZDJELAR, Gordana
Dubine, Enciklopedija podvodnog ìvota
ISBN 978-86-913327-0-9
Autor-izdava~ Gordana Zdjelar
Godina izdanja: 2010.
377 stranica
elektronsko izdanje
Zabranjeno umnoàvanje, prodaja i distribucija

bez pristanka autora.
Dubine
Dubine
S A D R @ A J:
Uvod - 10
Mora i okeani - 12

Kako su nastali okeani - 13

Temperaturni pojasevi - 14

Struje i Koriolisov efekat - 17

Morske mene: plima i oseka - 20

Vetrovi - 21

Dubinske zone - 24

Salinitet i biljni svet - 25

Kako identifikovati morske ìvotinje - 27
Morski sisari - 30

Sivi delfin - 42
Risov delfin - 48
Morski reptili - 50

Prava kornja~a - 55
Ko{ljoribe - 62

murina, jegulja - 65

ugor ba{tovan - 71
gu{ter - 73

grdobina, àba peca~, nogatica - 75

holocentride - 77

{ilo, morski konjic - 79

iglica, truba~, kornet riba - 83

{karpina, kamenjarka, riba lav - 86

riba krokodil - 91

iverak, poklopac - 93

kernja - 95

kraja, antias - 99

lutjanide, hemulide, cesionide, sparide - 101

epifidi - riba {i{mi{ - 108

~ista~ pe}inar - 111

barbun, cipal - 113

riba an|eo - 116

riba leptir - 119

~e{ljousta, crnelj, riba klovn - 123

labride - 127

veliki napoleon - 131

riba papagaj - 135

barakuda - 139

gobide, blenide - 142
Dubine

jednorog, hirurg ribe - 144

riba zec - 150

gof, {njurac - 153

kostorog - 156

morski kov~eg - 160

riba balon, jeìnka - 162
Ribe sa hrskavi~avim skeletom - 168
ajkula beloperka - 177

atlantska / indijska gata - 181

zebra ajkula - 183

odontaspis - 186

manta - 189

raà, {iba, drhtulja - 193
Beski~menjaci - 198

sun|eri - 202

morska sasa - 206

meduza - 211

korali - 215

puèvi gola}i, nudibrank - 221

bivalvie - 227

glavono{ci - 231

zglavkari - 239

ehinodermate - 246

morski cevasti crvi - 252
Neobi~na bi}a iz mra~nih dubina - 256
Ronilac - najmla|a morska vrsta - 266

Komprimovani vazduh i dekompresiona bolest - 269

Pritisak - 272

Neobi~na sredina - 274

Opremanje za zaron - 276

Plovnost - 279

Kako postati ronilac - 280
Ronjenje na olupinama i podvodna arheologija - 282
Neobi~na ronjenja - senote - 292
Obala - 300

[ta se moè na}i na obali? - 328
Ekolo{ka kriza i ronila~ki bon-ton - 336
101 morska zanimljivost - 346
Literatura - 361
Dubine
Nova mora moèmo otkriti

tek kad skupimo hrabrosti da
se otisnemo od obale.
Andre @id
Dubine
Dubine
UVOD
Tek 29% povr{ine Zemljine kugle prekriva ~vrsto tlo. Ostatak je pod
vodom. Na prvi pogled tih 71% ponekad mirne a ponekad uzburkane
povr{ine mora i okeana deluje jednoli~no i nezanimljivo. Me|utim,
dubine kriju svet koji je potpuno ~aroban i, na àlost, obi~nom ~oveku
uglavnom nepoznat. Neznanje ~esto ra|a strah i zablude, pa se tako
misli da }e nas ajkula, ~im na nju nai|emo, odmah rastrgnuti, da }
e nas velika manta progutati ili da kornja~e vole kad ih drìmo za
oklop i mazimo. Mnoge morske ìvotinje koje deluju zastra{uju}e,
na primer murine i ve}ina pripadnika porodice ajkula, za ~oveka
su gotovo potpuno bezopasne (pod uslovom da ih ne provociramo),
dok ubod nekih koje deluju male, {arene ili simpati~ne (kao, recimo,
riba-lav, {karpina ili neke vrste puèva - smatra se da postoji oko
1.200 vrsta otrovnih riba) moè biti veoma bolan pa i fatalan. Ipak,
to nije razlog da se ne upustimo u istraìvanje morskih dubina, do
onih granica koje su ~oveku dostupne - do ~etrdesetak metara pomo}
u klasi~ne SCUBA opreme i obi~nog komprimovanog vazduha, vi{e
stotina metara pomo}u posebne opreme i gasnih me{avina ili par
hiljada pomo}u posebnih malih istraìva~kih podmornica. Najbitnije
~ime je potrebno da se naoruàmo, pored ronila~ke opreme, ve{tine i
spremnosti, jeste znanje i lepo pona{anje.
Osnovno pravilo podvodnog bon-tona kaè da treba suzbiti klasi~an
ljudski instinkt da se dodirne sve {to vidimo i {to nas privu~e. Dakle,
prsti k sebi, o~i {irom otvorene i dobar balans omogu}i}e nam ne
samo potpuni uìtak nego i ne{to mnogo bitnije - o~uvanje ìvotne
sredine. A svako ko more voli shvati}e za{to je to va`no.
Autorka ove knjige nije biolog niti okeanolog, ve} zaljubljenik u
svet mora i okeana, ronjenja i podvodne fotografije. Ova knjiga je
rezultat iskustva, radoznalosti i ljubavi prema prirodi pre nego
ozbiljnog nau~nog istraìvanja. Ve}ina ìvotinja koje se ovde nalaze
10
Dubine
vi|ene su okom i kamerom autorke koja je poèlela da sa`me svoje

mnogobrojne impresije i podeli ih sa drugima. Zbog toga se unapred
izvinjavam stru~noj publici koja ovde sigurno moè na}i propuste.
Ova knjiga je osmi{ljena kao lako nau~no-popularno {tivo koje ima
nameru pre svega da zabavi i pruì zanimljive informacije, kao i
da zainteresuje publiku za ronjenje, podvodni svet i ekologiju.
Iako se morfologija i sistematika ìvotinja uvek predstavlja od
prostijih organizama ka sloènijim, u ovoj knjizi redosled je obrnut
- podvodnu avanturu ipak zapo~inju morski sisari, {to ne umanjuje
zna~aj meku{aca u ekosistemu.
Kako je danas engleski jezik rasprostranjen i {irom sveta priha}en,
pored latinskog i srpskog, imena ìvotinja su navedena i na ovom
jeziku. Imena na engleskom ~itaocima }e omogu}iti lak{e snalaènje
u ronila~kim centrima i u najudaljenijim krajevima sveta, kao i
prilikom pretraìvanja Interneta koji je dragoceni izvor podataka iz
ove oblasti. A kako za mnoge egzoti~ne vrste ime na srpskom jeziku i
ne postoji, imena koja su data u kosim zagradama (na primer /ribaan|eo/ za pomacanthidae, angelfish) u uvodu poglavlja o odre|enoj
vrsti ili jedinki, vi{e su opisna i data radi lak{eg snalaènja, naro~ito
osoba koje ne vladaju engleskim jezikom. Tako|e su kori{}ena i
dalmatinska imena koja su u upotrebi i na crnogorskom primorju
za one vrste koje tu ìve. Isto tako, s obzirom da je morski svet toliko
brojan i nedovoljno istraèn, ova knjiga predstavlja bukvalno tek
kap u okeanu.
Bilo da ste ronilac, pliva~ ili nepliva~, patite od akvafobije ili tek
volite da sedite kraj morske obale, ova knjiga ima {ta da vam ponudi,
ako ni{ta drugo onda spoznaju o tome koliko je ~udesna planeta na
kojoj ìvimo.
Pa hajde onda da to zajedno otkrijemo!
Gordana Zdjelar
Dubine
11
MORA I OKEANI
Svi okeani sveta zauzimaju povr{inu od 361 milion km i zapremaju
preko 1.340 miliona km. Prose~na dubina okeana je 3.720 metara, a
skoro polovina svih okeana je dublja od 3.000 metara. Najdublja ta~ka
nalazi se u Marijanskoj brazdi (poznatoj i pod imenom Marijanin
usek) na zapadu Tihog okeana, i iznosi 11.033 metara.
bljim delovima okeana. I pored ~injenice da danas nauka raspolaè

najmodernijim sonarima za merenje dubine mora, samo je 5% povr{ine dna okeana istraèno i preneto na mape, tako da ~ovek od
mora bolje poznaje povr{inu meseca. Tako|e, nau~nici su procenili
da postoji izme|u 500.000 i 10 miliona morskih vrsta koje jo{ uvek
nisu otkrivene. Morske dubine stoga predstavljaju neiscrpan izvor
znanja i informacija i idealan teren za ljude avanturisti~kog i istraìva~kog duha.
Kako su nastali okeani?
Pre mnogo miliona godina na na{oj planeti nije bilo vode. Ona je
bila uàrena lopta na kojoj su dominirali vulkani. Kako su vulkani u
atmosferu izbacivali ogromne koli~ine pare, ona se kondenzovala i
vra}ala na zemlju u obliku ki{e, da bi ponovo isparavala. Taj proces
trajao je hiljadama godina, dok je voda lagano punila sve {upljine
i procepe na Zemlji, i nije ni danas zavr{en. On se zove hidrolo{ki
ciklus. Pod uticajem sunca i vetra voda iz okeana isparava, penje
se u atmosferu gde se na hladnom vazduhu ~estice pare grupi{u u
kapljice, formiraju oblake i potom padaju nazad u okean. Od ukupnih
padavina na Zemlji, 77% zavr{ava direktno u morima.
Fotografija: NASA
Vodena povr{ina na planeti Zemlji deli se na Tihi, Atlantski, Indijski,

Arkti~ki, a po novim podelama iz 2000. godine i Ju`ni okean. Oni
zajedno ~ine ve}i deo na{e planete, dok kopno zauzima tek oko 29%
povr{ine. Me|utim, iako im je povr{ina glatka i jednoli~na, okeani
imaju veoma nagla{en reljef. Ispod povr{ine kriju se planinski masivi,
vulkani, {iroke ravnice, grotla, duboke provalije i brazde sa najdu12
Dubine
Povr{ina Zemlje je poput glinene lopte koju oblikuje mno{tvo faktora,

od onih ispod njene kore, do povr{inskih. Smatra se da su pre nekih
200 miliona godina svi kontinenti bili zbijeni i raspore|eni na mnogo
manjem prostoru nego danas. Taj superkontinent nau~nici su nazvali
Pangea. Ostatak planete zauzimao je jedan okean po imenu Pantalasa.
Tokom miliona godina, kopnene mase su se razdvajale i udaljavale
jedna od druge pod uticajem jakog talasanja ispod Zemljine kore. Pre
35 miliona godina, kontinenti su vi{e ili manje nalikovali dana{njim,
me|utim proces njihovog pomeranja i dalje traje. Svake godine
Atlantski i Indijski okean postaju ve}i za par centimetara nau{trb
povr{ine Tihog okeana. Na severoistoku Afrike polako nastaje novi
okean. Crveno more se pro{iruje, i ako nastavi istim tempom, za 200
miliona godina bi}e {iroko koliko i dana{nji Atlantik.
Dubine
13
Temperaturni pojasevi
Postoje ~etiri temperaturna pojasa na planeti: tropski, koji se prostire
oko Ekvatora i u kom temperatura mora ne pada ispod 20 stepeni,
suptropski, sa temperaturama oko 20 stepeni, umereno hladni, sa
temperaturama izme|u 10 i 20 stepeni, i polarni, sa veoma hladnim
vodama (oko 0C) prekrivenim
ledom.
Iako su tropska mora najprijatnija za ronjenje, vode koje
bujaju od ìvota i privla~e najve}e ribe i sisare su umerene.
Ovo su vode u kojima plankton
najbolje uspeva i cveta, a gde
ima mno{tva planktona, ima i
krupnih zveri.
Tropska
mora
su topla i bistra,
upravo zbog manje koli~ine planktona. Kako je
voda topla i na
velikim dubinama, nema toliko
jakih struja koje
nastaju
usled
me{anja hladne i
tople vode, a samim tim ni hranljive materije se
ne podiù iz dubina na povr{inu.
Stoga u ove vode
14
Dubine
Tropska mora nude najprimamljivije predele i za odmor i za ronjenje
krupne ìvotinje navra}aju

tek povremeno. Me|utim,
tropska mora
imaju
jedno
neprocenjivo
bogatstvo: koralne grebene.
Najbogatiji
koralni grebeni prostiru se
u Indijskom i
Tihom okeanu
Mediteran spada u suptropska mora
i pravi su raj za
ronioce. Bistra voda, velika vidljivost i veoma prijatna temperatura
mora, u kombinaciji sa ìvopisnim i veoma raznolikim morskim svetom pruàju izuzetan ronila~ki doìvljaj.
Suptropska mora, u koja spadaju i Sredozemno i Jadransko, nalaze se
na prelazu izme|u toplog ka hladnom i suvi{e su hladna za zna~ajniji
razvoj korala, ali i suvi{e topla za cvetanje fitoplanktona ve}ih razmera.
U Jadranu se, recimo, cvetanje mora de{ava uglavnom na severu, gde
je hladnije i dok su struje u kasno prole}e manjeg intenziteta. Zato
je u ovim morima morski ìvot oskudniji nego severnije ili ju`nije, ali
ipak dovoljno interesantan da bi se uìvalo u ronjenju. Ovde struje
mogu biti ja~e, a krupnije ribe nastanjuju dublje vode. Najbrojniji
stanovnici ovih morskih predela su kernje, gofovi, murine, hobotnice,
manje ajkule i sitnije ribe.
Umereno hladna mora imaju veoma bogate morske ekosisteme. U
ovom pojasu ~e{}e su promene temperature usled promene godi{njih
doba, a i koli~ina svetlosti koja prodire kroz vodu drasti~no se razlikuje
zimi i leti. Tokom hladnih zimskih dana dolazi do jakog me{anja
dubinske, hladne vode bogate hranljivim materijama sa povr{inskom,
pa je na prole}e kada se dani produè i ima vi{e sunca ovo idealno
Dubine
15
koje zahtevaju relativno bistru vodu, umerene struje i plodno tle u

koje pu{taju korenje. Temperatura vode ne sme prelaziti 20 stepeni,
pa je kelp najbrojniji na zapadnoj obali SAD i Kanade, u ju`noj Africi
i ju`noj Australiji, du` zapadne obale ju`ne Amerike i Novog Zelanda
i u ju`nom Japanu, a veoma je ~est i na severu Evrope. Najve}i
primerak je Macrocystis pyrifera koji dostiè 50 metara duìne.
Morske trave bujaju u umereno hladnim morima
tle za razvoj planktona. Njih tada ima u ogromnim koli~inama, {to

privla~i krupne ìvotinje. Tako se, na primer, u blizini {kotske ili
norve{ke obale mogu sresti kitovi rorkvali, delfini, orke, ogromna
ajkula Cetorhinus maximus koja se hrani planktonom, mno{tvo foka i
morskih lavova kao i najraznovrsnijih morskih ptica.
U leto, iako je temperatura za razvoj planktona i dalje povoljna,
dolazi do smanjenog me{anja dubinske vode sa povr{inskom, pa
je produktivnost ipak manja. Ronjenje u ovim vodama nije tako
prijatno kao u tropskim, pre svega zato {to je voda hladna i mutna
pa je potrebno specijalno, suvo odelo, ali je izuzetno uzbudljivo zbog
obilja morskog ìvota. Osim krupnih ìvotinja i foka koje se mogu
sresti ve} uz obalu, ovde ima {uma kelpa, duga~ke sme|e alge koja
nastanjuje priobalje, koja je pogodno stani{te za brojne vrste, izme|u
ostalih i morske vidre. Kelpa ima dve vrste - Macrocystis i Nereocystis,
16
Dubine
Polarna mora najhladniji su morski predeli i ve}im delom su prekriveni ledom. Iako je ronjenje u ovakvim uslovima ekstremno i zahteva
izuzetne pripreme, vredi truda jer se ispod leda krije obilje ìvota.
Temperatura vode je oko nule, a morska voda se ledi na -1,8C. Arktik i Antarktik se poprili~no razlikuju po pitanju geografije i morskih
ekosistema: dok je Antarktik odvojeni kontinent uglavnom prekriven
ledom oko koga kruì morska struja, Arktik je deo okeana prekriven
debelim slojem leda koji se grani~i sa severnim delovima Amerike,
Evrope i Azije. Na~in da opstanu u ovako ekstremnim uslovima ìvotinje su na{le u masi: {to je telo ve}e i {to je sloj sala deblji, to se manje
gubi toplota kroz koù. Ribe ovde imaju veliki procenat masti, dok
sisari imaju salo koje sluì kao izolacija. Najhladniji periodi tokom
zime izbegavaju se tako {to se migrira u toplije krajeve, a neke ribe
su se toliko adaptirale da imaju prirodni antifriz, tj. poseban protein
koji spre~ava da se krv zamrzne na jako niskim temperaturama. Najzanimljiviji stanovnici polarnih voda su kitovi beluge i brojne vrste
foka. Jedno od interesantnijih mesta za ronjenje pod ledom je Belo
more u Rusiji, u kom se mogu videti gorgonine glave, posebne vrste
morskih zvezda, nudibrank puèvi, pet vrsta foka, si}u{ne meduze
kao i beluge, orke i grenlandske ajkule.
Struje i Koriolisov efekat
Okeani su ìve mase koje se neprekidno kre}u. Njihove prirodne putanje nazivaju se struje. One nastaju usled pritiska atmosfere, vetrova, ali i kao posledica rotacije Zemljine kugle. Severno od Ekvatora
struje skre}u na istok, dok na ju`noj polulopti idu ka zapadu. Ova
prirodna pojava naziva se Koriolisov efekat, i nju poznaje dobro svaDubine
17
Njufaundlenda, a potom prelazi Atlantski okean, da bi se u jednom

trenutku rascepila na dva dela od kojih jedan ide ka severnoj Evropi,
~ak do Barencovog mora, a drugi ka zapadnoj Africi. Ova topla
struja {iroka je oko 60 km, duboka oko 800 metara i moè da pre|e
preko 100 km u jednom danu. Golfska struja izuzetno uti~e na klimu
svih oblasti kroz koje prolazi i bez nje bi se mnogi predeli drasti~no
Glavne okeanske struje
Ilustracija: Science Learning Network
ki pomorac jer mora obavezno da je uzme u obzir prilikom navigacije

kako ga struja ne bi odvukla sa kursa.
Koriolisov efekat (nazvan po francuskom nau~niku Gasparu Gistavu
Koriolisu koji je ovu pojavu objasnio 1835. godine) direktna je
posledica rotacije Zemlje i razlog specifi~nog pona{anja Fukoovog
klatna, kao i ciklona. Sva tela koja se kre}u Zemljinom povr{inom
na severnoj hemisferi pod uticajem ovog efekta skre}u na istok (iako
teè da se kre}u pravolinijski), dok je na ju`noj hemisferi suprotno.
Pod istim uticajem, vetrovi oko sredi{ta ciklona rotiraju suprotno od
kazaljke na satu na severnoj, i u pravcu kazaljke na satu na ju`noj
hemisferi. Dugo vremena se mislilo da Koriolisov efekat tako|e ima
uticaj na pravac kruènja vode prilikom izlivanja iz kade kroz slivnik
ali je ta teorija definitivno pobijena.
Na struje uti~e i sun~eva toplota. Kako se voda oko Ekvatora vi{e
zagreva nego drugde na planeti, na mestima gde se hladne i tople
struje sre}u hladna voda tone i gura toplu ka povr{ini.
Struje su poput ìvih bi}a i svaka ima poseban salinitet, gustinu i
temperaturu. Najpoznatija i najsna`nija je Golfska struja (koju je
prvi u mape ucrtao Bendàmin Franklin), koja nastaje u Meksi~kom
zalivu, prolazi pored Floridskog tesnaca i prati isto~nu obalu SAD i
18
Dubine
Struje u Jadranu
Ilustracija: Mala internet {kola oceanografije
promenili. Zapadna i severna Evropa zbog nje imaju mnogo topliju

klimu, zime su blage a leta prijatna. Na primer, zapadni delovi Irske,
Velike Britanije i Francuske uìvaju mnogo prijatniju klimu od ostalih
delova tih zemalja, a u Kornvolu i Ajls of Scili uspevaju palme. Smatra
se da bi bez Golfske struje prose~na temperatura u Velikoj Britaniji
bila bar 5 stepeni nià. U poslednje vreme postoji bojazan da se snaga
Golfske struje drasti~no smanjuje usled globalnog zagrevanja.
Dubine
19
U Jadranu, usled specifi~nog geografskog poloàja i okruènosti

kopnom sa svih strana osim ju`ne, struje ulaze iz Sredozemnog mora
kroz Otrantska vrata na koja i izlaze po{to se pro{etaju celim morem.
Jadran ima tri glavne struje: isto~nu, zapadnu i zapadnu dubinsku
(pridnenu). Ulazna struja je zimi vi{e izraèna uz isto~nu, a izlazna
struja leti uz zapadnu obalu. Na ovakvu podelu uticaja imaju i vetrovi
zato {to leti vi{e duva severozapadnjak (maestral), a zimi severoisto~ni
vetar (jugo). Osim ovih glavnih struja, u Jadranu ima i nekoliko vrtloga
od kojih je najsna`niji ju`nojadranski ciklonalni vrtlog. Vrtlozi, kao i
struje, zavise i od topografije, vetrova i temperature vode.
Osim na ~oveka, struje imaju ogroman uticaj na sva morska bi}a jer
donose minerale i hranljive materije koje pospe{uju bujanje planktona,
kojima se, potom, hrane druge ìvotinje u veoma kompleksnom lancu
ishrane. Pored toga struje mnogo uti~u i na temperaturu vode.
Morske mene: plima i oseka
Mesec znatno bliì Zemlji, njegov uticaj je ve}i, pa je tako plimotvorna

sila Meseca ~ak 2,2 puta ve}a od Sun~eve. Kako Mesec rotira oko
Zemlje, on povla~i vodenu povr{inu sa one strane Zemljine kugle
koja mu je suo~ena. Sa druge strane Zemlje stvara se sli~na izbo~ina
od vode usled rotiranja Zemlje. Ovakve dve izbo~ine svakodnevno
obilaze oko na{e planete stvaraju}i plimu i oseku. U vreme mladog
i punog Meseca, kada su Sunce i Mesec u istoj ravni u odnosu na
Zemlju (tzv. sizigija), njihove gravitacione sile stvaraju ìve morske
mene, tj. plimu i oseku najvi{eg intenziteta. Nasuprot tome, u vreme
kada su Mesec i Sunce pod pravim uglom u odnosu na Zemlju a
mesec u prvoj ili poslednjoj ~etvrti (tzv. mese~eve kvadrature), plima
i oseka su najmanjeg intenziteta i zovu se mrtve morske mene.
Najve}e amplitude plime i oseke zabeleène su u zalivu Fandi u
Kanadi, ~ak 19,6 metara, dok su u Sredozemnom moru minimalne
(na francuskoj obali oko 20 cm, kod Alìra oko 60 cm, a na Jadranu
od 110 cm na severu do 28 cm na jugu).
Vetrovi
@ive i mrtve morske mene
Ilustracija: Science Learning Network
Morske struje, pored svega ve} navedenog, izazivaju i plima i oseka.

Morske mene su pojava cikli~nog podizanja i spu{tanja povr{ine mora
i okeana koja nastaje, izme|u ostalog, zbog dejstva sile gravitacije
Meseca i Sunca, kao i centrifugalne sile.
Na na{u planetu deluju sile Sunca i Meseca, me|utim, s obzirom da je
20
Dubine
[to su struje pod morem, to su vetrovi u atmosferi. Vetrovi su

horizontalna kretanja vazduha koja nastaju usled nejednakog
zagrevanja povr{ine Zemlje. Osim vetrova koji nastaju na maloj
povr{ini i ~ine deo mikroklime nekog mesta, postoje i globalni
vetrovi koji nastaju usled Sun~evog zagrevanja koje je razli~ito na
Ekvatoru i polovima, kao i usled rotacije Zemlje i ve} pomenutog
Koriolisovog efekta. Vetar obi~no nastaje izme|u dve vazdu{ne mase
razli~itog pritiska (visokog i niskog) i duva dok se one ne izjedna~e.
Usled Koriolisovog efekta vetrovi na severnoj hemisferi uvek duvaju
u pravcu kazaljke na satu oko oblasti visokog vazdu{nog pritiska i
suprotno od kazaljke na satu oko oblasti niskog vazdu{nog pritiska,
dok je na ju`noj hemisferi situacija obrnuta. Tako|e, vetrovi uvek
duvaju od oblasti visokog vazdu{nog pritiska ka oblasti niskog
pritiska. Usled centripetalne sile, pored Koriolisovog efekta, nastaju
sna`ni vetrovi - uragan, tornado i tajfun.
Dubine
21
IMENA LOKALNIH VETROVA [IROM SVETA

ABROHOLOS - vetar koji duva na brazilskoj obali izme|u maja i avgusta
ALIZ - severoisto~ni vetar koji duva u centralnoj Africi i na Karibima
AMIHAN - severoisto~ni vetar koji duva na Filipinima
BAYAMO - snaàn vetar sa kubanske ju`ne obale
BURA - severoisto~ni vetar koji duva od isto~ne Evrope do Italije
CHINOOK - topao suv zapadni vetar na ameri~kim planinama Rocky
Mountains
ETESIAN - (gr~ki naziv) ili MELTEMI (turski naziv) severni vetar koji
duva u Gr~koj i Turskoj
FEN - topli suvi ju`ni vetar koji duva na severnoj strani Alpa i na severu
Italije
FREMANTLE DOCTOR - popodnevni lagani vetar koji duva sa
Indijskog okeana ka Pertu u zapadnoj Australiji tokom leta
GILAVAR - ju`ni vetar na Ab{eronskom poluostrvu
GREGALE - severoisto~ni vetar koji duva u Gr~koj
HABAGAT - severozapadni vetar sa Filipina
HARMATTAN - suvi severnjak iz centralne Afrike
HALNY - vetar sa severnih Karpata
KHAMSIN - jugoisto~ni vetar koji duva od severa Afrike do
zapadnog Sredozemlja
KHAZRI - hladni severnjak sa Ab{ernonskog poluostrva
KO[AVA - jak i hladan jugozapadni vetar iz Srbije
LEVANTER ili SOLANO - isto~njak koji duva kroz Gibraltar
LIBECCIO - jugozapadni vetar koji duva prema Italiji
MARIN - jugoisto~ni vetar koji duva od Sredozemlja ka Francuskoj
MISTRAL - hladni severnjak koji duva od centralne Francuske i Alpa
do Sredozemlja
NOREASTER - severnjak koji duva u SAD
NORWESTER - vetar koji donosi ki{u na zapadnu obalu Novog Zelanda,
kao i topli hladni vetar na njegovoj isto~noj obali
SANTA ANA - vetar koji duva u ju`noj Kaliforniji
SIMOOM - jak, suv pustinjski vetar koji duva u Sahari, Palestini, Jordanu,
Siriji i Arabijskoj pustinji
SIROCCO - ju`njak koji duva sa severa Afrike ka ju`noj Evropi (na
Jadranu poznatiji kao jugo)
SOUTHERLY BUSTER - iznenadni vetar koji leti rashla|uje Sidnej
u Australiji
TRAMONTANE - hladan severozapadni vetar s koji duva s Pirineja ili sa
Alpa ka Sredozemlju, sli~an Mistralu
VENDAVEL - zapadnjak koji duva kroz Gibraltar
ZONDA - vetar koji duva na isto~noj padini Anda u Argentini
22
Dubine
Vetrovi koji duvaju na morima i u priobalju uslovljeni su i

zagrevanjem kopna i mora tokom dana i njihovim hla|enjem tokom
no}i, kao i godi{njim dobima. Tako na Jadranu duvaju bura - hladni
severoisto~njak, jugo - topao i vlaàn jugoisto~ni vetar koji dolazi iz
Afrike (u svetu je poznatiji kao {iroko), maestral - severozapadnjak
koji leti ublaàva vru}ine i tramontana - hladna i suva, koja uglavnom
duva na ju`nom Jadranu.
0 - 200 m - epipelagi~na ili eufoti~na zona
200 - 1.000 m - disfoti~na ili mezopelagi~na
zona (zona sumraka)
1.000 - 4.000 m - batipelagi~na zona
4.000 - 6.000 m - zora ambisa
6.000 - 11.000 m - hadalna zona
DUBINSKE ZONE
Dubine
23
Dubinske zone
Iako postoje ìva bi}a koja nastanjuju neverovatne dubine
za koje bi se na prvi pogled reklo da su potpuno beìvotne,
ve}ina morskih biljaka i ìvotinja ìvi u povr{inskoj,
epipelagi~noj ili eufoti~noj zoni (od gr~kih re~i na povr{ini
mora i dobro osvetljenoj). Veli~ina ove zone varira
i zavisi od vidljivosti. [to je voda prozra~nija i sun~eva
svetlost moè dublje da prodre, to je ona i ve}a. U proseku,
epipelagi~na zona zauzima prvih 200 metara od povr{ine,
mada u nekim mutnim morima moè da se suzi na samo
pedesetak metara.
Ispod ove zone nalazi se disfoti~na ili mezopelagi~na zona
(od gr~kog slabo osvetljena), tj. zona sumraka, u kojoj ima
malo svetlosti, ali nedovoljno da fitoplankton i zooplankton
uspeva, i ona moè po~eti u bistrim vodama na 600, ili u
mutnim ve} na 50 m dubine. Ovde je voda hladna a hrana
vrlo oskudna. Pritisak je izuzetno veliki, a procenat kiseonika
manji nego na povr{ini. U takvoj sredini mogu da opstanu
samo dobro prilago|ene ìvotinje. One imaju krupne o~i, male su
i prozirne kako bi se lak{e kamuflirale, i ve}ina njih poseduje mo}
bioluminiscencije - mogu da proizvedu svetlost, bilo pomo}u posebne
hemijske reakcije, bilo pomo}u bakterija koje na njima ìve. Organi
zaslu`ni za ovu izuzetnu prirodnu pojavu nazivaju se fotopore, koje
proizvode avetinjsku zelenkastu svetlost. Pomo}u nje ìvotinje lak{e
privuku plen, zavaraju predatore ali i nalaze pripadnike suprotnog
pola radi mre{}enja.
Nakon zone sumraka slede vrlo mra~ne batipelagi~na ili zona pono}i,
gde uop{te nema svetlosti (kako kit ulje{ura roni i do 2.000 metara,
on dobro zalazi i u ovu zonu), zona ambisa gde, osim {to je potpuno
mra~no je i ekstremno hladno, a pritisak je ogroman, i hadalna zona
koja se nalazi u najdubljim brazdama okeana.
24
Dubine
[kotski loh koji je zapravo, u ve}ini slu~ajeva, morski rukavac koji duboko zalazi u kopno,
primer je velikog saliniteta usled izolovanosti ove vodene povr{ine
Salinitet i biljni svet

Okeani se osim preko padavina napajaju iz pritoka. Dok voda te~e
rekama, ona nosi izvesne koli~ine mineralnih soli koje skuplja sa
dna. Koli~ine soli koju reke daruju moru su minimalne, me|utim,
kako voda stalno isparava iz mora a soli ostaju, voda je vremenom
sve slanija i slanija. Salinitet vode odre|uje se na osnovu procenta
soli. Slatka voda ima do 0,05%, a slana izme|u 0,05 i 5%. Prose~an
salinitet mora je oko 3,5%, dok neka, naro~ito manja mora izolovana
ve}om kopnenom masom imaju znatno ve}i procenat. Mrtvo more
Dubine
25
ima 15% soli, zbog ~ega u njemu nema ìvota. Ribe koje reka Jordan
donese u ovo more odmah umiru, a voda je toliko gusta da ~ak i
nepliva~i mogu bez problema da plutaju na povr{ini.
Salinitet igra veliku ulogu u ekologiji mora, jer od procenta soli zavisi
koje }e biljke u njemu uspevati, a na njih se dalje nadovezuje ~itav
lanac ishrane. Biljke koje su uspele da se prilagode ìvotu u slanoj
vodi zovu se halofite. Morske biljke se dele na dve vrste: one koje
su korenom prika~ene za dno, i one koje slobodno plutaju. Kako
je biljkama neophodna sun~eva svetlost radi fotosinteze, biljke sa
korenom mogu da uspevaju samo u plitkim priobalnim vodama. Na
otvorenom moru dominiraju plutaju}e biljke koje u sebi nose ~itav
mali ekosistem: one su idealno uto~i{te za larve i mlade ribe i ~esto
brojnost jedne ìvotinjske vrste direktno zavisi od broja plutaju}ih
algi. Najobilnije morske biljke su fitoplanktoni. To su jedno}elijske
si}u{ne biljke koje okeanom nose struje. Samo jedna kanta morske
vode sadrì oko milion ovih biljaka. Fitoplankton se hrani hranljivim
materijama iz mora i sun~evom svetlo{}u. Kako su hranljive materije
~e{}e u hladnijim nego u tropskim morima, tako }e tamo biti i vi{e
fitoplanktona, a stoga i zelenkasta boja ovih mora, za razliku od
intenzivno plave boje u tropima. Bez fitoplanktona ne bi bilo korala
koji ìvi s njim u simbiozi, a bez korala i koralnih grebena ne bi bilo
ni morskog ìvota. Osim toga, najve}i procenat kiseonika u morima
poti~e upravo od fitoplanktona. Tako ~itav kompleksni morski ìvot
po~iva na maju{noj jedno}elijskoj biljci.
26
Bujno rastinje na veoma razu|enoj obali dalekog Istoka
Osim fitoplanktona, u moru bujaju i plutaju}e alge koje se dele na

crvene (Rhodophyta), zelene (Chlorophyta) i sme|e (Phaeophyta),
kao i morske trave i mangrovi, drve}e ~iji je koren u plitkoj morskoj
vodi, dok im je kro{nja iznad povr{ine.
Kako identifikovati morske ìvotinje?
Morski svet je izuzetno raznovrstan i jo{ uvek nedovoljno poznat

~oveku. U slede}im poglavljima zaroni}emo i upoznati jedan njegov
deo. A kada shvatimo koliko bogatstvo more krije, shvati}emo i za{to
je neophodno da ga sa~uvamo.
Neke morske ìvotinje je veoma lako prepoznati - na primer delfina,

kornja~u ili murinu. Me|utim, ima vrsta koje su veoma sli~ne, kao i
predstavnika roda unutar jedne familije koji se razlikuju tek po nekom
sitnom detalju. Postoji preko 29.000 riba koje su identifikovane, i taj
broj se iz dana u dan pove}ava. Nau~na klasifikacija (taksonomija)
koja se i danas koristi poti~e iz 1758. kada je {vedski prirodnjak
Dubine
Dubine
27
Kamenjarke i {karpine su prepoznatljive po mno{tvu bodlji na le|nim

i bo~nim perajima i velikoj sposobnosti mimikrije
Carolus Linnaeus podelio ìva bi}a po vrstama i dao im latinska

imena koja ~esto u sebi nose opis ìvotinje ili biljke, njen oblik, boju ili
neku uo~ljivu karakteristiku (na primer tetraodontidae, ~etvorozupke
ili ribe-baloni, zovu se tako jer imaju ~etiri zuba - tetra-~etiri, odontiszub).
Ono na {ta je potrebno obratiti pa`nju prilikom identifikacije neke
ìvotinje je slede}e:

BOJA - neke ribe mogu na prvi pogled delovati sive, ali kada
se malo bolje pogleda mogu se primetiti mnoge nijanse; po boji
zako|e znamo gde ribica provodi najvi{e vremena - one prozirne ili
bledunjave ìve ili zakopane u pesku ili u mraku pe}ina. Veoma {arene
su obi~no tropske, sivkasto-srebrne vi{e vole hladnija mora. Tako|e,
treba biti oprezan sa ribicama vrlo jarkih boja jer nas pomo}u njih na
ne{to upozoravaju - otrov, bodlje, itd.;

[ARE - treba imati u vidu da mladunci mogu imati potpuno
28
Dubine
razli~ite {are od odraslih primeraka, na primer pegavi plektorhinkus

je u ranoj mladosti prugast; neke vrste je mogu}e identifikovati samo
na osnovu {are, ili ~ak i jedne jedine tufne;

VELIÎNA - me|u labridama ima riba najrazli~itijih veli~ina.
Sigurno ne}emo pome{ati malog kneza-~ista~a koji ima tek desetak
centimetara sa velikim napoleonom koji prelazi dva metra;

OBLIK - da li je riba oblog, ovalnog, romboidnog oblika,
zmijolika, pljosnata, izduèna, koliko je visoka, kakve su joj proporcije
tela;

PERAJA - koliko peraja ima na le|ima, koliko na stomaku;
kakva su bo~na peraja (obla, {picasta, velika, mala), da li su le|na
peraja spojena i kakvog su oblika, da li su lepezasta ({to ukazuje na
prisustvo bodlji);

REP - moè biti ra~vast, kao na primer kod gofa (u obliku latini~nog slova V); neke ajkule imaju ra~vast rep, a neke imaju gornji
krak mnogo izraèniji od donjeg koji li~i na se~ivo noà (na primer
atlantska gata); murine imaju zmijolik rep na ~ijem vrhu se zavr{ava
dugo le|no peraje; rep moè biti mali i zaobljen, kao kod nekih vrsta
leptira i an|ela; ribe-papagaji imaju rep sa izraènim gornjim i donjim krakom, u obliku polumeseca. Kernje i labride (na primer veliki
napoleon) imaju rep u obliku metlice...

USTA - mogu biti u donjem delu glave, kao kod ajkula,
na sredini glave, kao kod kostoroga, povijena na dole, kao kod
kamenjarke ili kernje, ili sa br~i}ima kao kod barbuna; bitno je i
prisustvo ili odsustvo zuba (ribe-papagaji imaju sekuti}e u obliku
kljuna, kostorozi imaju isturena ~etiri zuba, murine niz sitnih o{trih
zuba, gu{ter ima zube ~ak i na jeziku);

GDE @IVE - neke vrste ceo ìvot provedu u dubini do
petnaestak metara, pa recimo ako sretnemo ribicu koja nam li~i na
narandàstoglavog leptira (Orangehead butterflyfish, Chaetodon
larvatus) na dubini od trideset metara, zna}emo da smo se pre{li u
identifikaciji jer pomenuta riba nastanjuje vode izme|u 3 i 12 metara
dubine. Tako|e, bitno je da li ìvotinja ìvi oko koralnih grebena,
stena, ili u otvorenom moru. Ako u pe}ini nai|emo na malu trouglastu
ribicu gotovo sa sigurno{}u moèmo tvrditi da se radi o ~ista~u pe}ina
(Cave sweeper, Pempheris vanicolensis).
Dubine
29
MORSKI SISARI
Subordo: ODOCENTI (kitovi zubani)
FAMILIA:
Classis: MAMALIA
Subclassis: THERIA
Infraclassis: EUTHERIA
Cohort: MUTICA
Ordo: CETACEA
PHYSETERIDAE - ULJE[URA - (Sperm whale, Physeter macrocephalus)

KOGIIDAE - pigmejska ulje{ura (Pygmy sperm whale, Kogia breviceps)
MONODONTIDAE - BELI KITOVI - beluga (Beluga, Delphinapterusleucas) i narval (Narwhal, Monodon monoceros)
ZIPHIIDAE - KLJUNASTI KITOVI (Beaked whales) postoje 22
vrste, na pr. Hyperoodon ampullatus, Berardius bairdii
Subordo: MYSTICETI (kitovi plo~ani)

FAMILIA:
BALAENIDAE - GLATKI KITOVI - grenlandski glatki kit (Bowhead
whale, Balaena mysticetus), pravi kit (Right whale, Balaena glacialis)
NEOBALAENIDAE - PATULJASTI GLATKI KITOVI - pigmejski
glatki kit (Pygmy right whale, Caperea marginata)
ESCHRICHTIIDAE - SIVI KITOVI - sivi kit (Gray whale, Eschrichtius
robustus)
BALAENOPTERIDAE - BRAZDENI ILI BRAZDASTI KITOVI brazdeni kitovi, rorkvali (Rorquals, Balaenoptera physalus, Balaenoptera
edeni), u koje spadaju i plavi kit (Blue whale, Balaenoptera musculus) i
grbavi kit (Humpback whale, Megaptera novaeangliae)
30
Dubine
DELPHINIDAE - OKEANSKI DELFINI (Dolphins and small toothed whales), na pr. sivi delfin (Bottlenose dolphin, Tursiops truncatus),
orka (Orca, Orcinus orca), risov delfin (Risso's dolphin, Grampus griseus)
PHOCOENIDAE - PLISKAVICE (Porpoises, Australophocoena
dioptrica, phocoena phocoena)
PLATANISTIDAE - INDIJSKI RE^NI DELFINI - delfini iz reka Ind i
Gang (Ganges and Indus river dolphins, Platanista gangetica)
INIIDAE I LIPOTIDAE - AMAZONSKI I KINESKI JEZERSKI
DELFINI - delfin iz reke Amazon (Amazon river dolphin, Inia
geoffrensis), delfin boto
PONTOPORIIDAE - LA PLATA RE^NI DELFINI - ugroèni delfini,
Baiji i Franciscana (Lipotes vexillifer i Pontoporia blainvillei)
Dubine
31
Morski sisari su ìvotinje koje ìve u moru a pritom imaju plu}a i udi{u
vazduh, za razliku od riba koje imaju {krge a kiseonik preuzimaju iz
vode; imaju srce koje je podeljeno na vi{e komora, zahvaljuju}i kom
se kiseonik iz krvi {alje u sve delove tela; toplokrvne su ìvotinje i
ra|aju ìve mladunce koje doje mlekom. U sisare koji ìve u vodi
spadaju cetaceae - kitovi i delfini, carnivora - foke, morski lavovi i
morèvi, i simpati~na vrsta sa nau~nim imenom sirenia - morske
krave ili morske sirene. Me|u morskim sisarima je i najve}a ìvotinja
na planeti, plavi kit, koji dostiè oko 33 metra i 190 tona, dok je kit
ulje{ura najve}i meso`der. Cetaceae se odlikuju izuzetnim pliva~kim
Najraniji otkriveni fosil sivog kita datira od pre malo vi{e od 100.000
godina. Smatra se da su prvi morski sisari potekli od kopitara, a
nauka je dokazala da su jeleni, ovce i ~ak i nilski konji bliski ro|aci
kitova. Analiziraju}i morske i kopnene sisare, moè se pretpostaviti
kako je tekla evolucija: verovatno su ìvotinje u po~etku imale krzno
kao vidre, udove koje su mogle da koriste za plivanje pri ~emu su
koristile i rep. U odre|enoj fazi rep se spljo{tio i ra{irio, postav{i
prvobitno repno peraje. Najverovatnije su se ovakve ìvotinje vra}ale
na kopno da bi se razmnoàvale, ali su ve}inu vremena provodile u
vodi. Potom, morale su da se prilagode ìvotu u slanoj vodi (naro~ito
o~i i bubrege), da razviju sloj sala koji bi ih {titio od hladno}e, i da
prilagode nosne {upljine koje bi se zatvarale pri zaronu. Na severu
Kanade nedavno je prona|en fosil ribe-tetrapoda nazvanog Tiktaalik
rosae koji predstavlja vezu izme|u kopnenih i vodenih ìvotinja i koji
nam moè pomo}i da bolje razumemo proces evolucije. Tiktaalik je
ìveo u vodi, ali je imao peraja sa zglobovima, pa je udove mogao
da pomera u razli~itim pravcima i da pomo}u njih hoda po dnu,
funkcionalni vrat, {to zna~i da je mogao da pomera glavu, rebra i
o~i na vrhu pljosnate glave, {to govori da je dosta vremena provodio
gledaju}i na gore.
Najstariji kitovi su arheoceti (Archaeocetes). Nau~nici su uspeli da
rekonstrui{u protocetusa (Protocetus), predstavnika arheoceta, koji
je, pretpostavlja se, ìveo u oblasti dana{njeg Egipta pre 50 miliona
godina. On je imao duga~ku glavu i {iljatu vilicu sa o{trim trouglastim
zubima, dva prednja peraja koja su se razvila od prednjih udova, rep
sa trouglastim zavr{etkom, dok su mu zadnji udovi zakr`ljali. Na
vrhu lobanje protocetusa nalazila se rupa kroz koju je disao, a uve}
ana u{na kost potvr|uje da je mogao da ~uje pod vodom.
Foto: Cetacea
Ostaci protocetusa
sposobnostima, eholokacijom, posebno razvijenim saznajnim

sposobnostima, i izrazito sloènim dru{tvenim pona{anjem.
32
Dubine
Godine 1980. otkriveni su fosili u Indiji i Pakistanu, pa i fosil star 52 miliona godina nazvan pakicetus (Pakicetus). Pored njega, rekostruisani su
i ambulocetus (Ambulocetus), rodocetus (Rodhocetus) i indocetus (Indocetus), od kojih se smatra da je potekao razvijeni arheocetus Basilosaurus. Ova ìvotinja je ve} poprimila oblike dana{njih morskih sisara,
Dubine
33
sa le|nim
perajem,
razvijenim
repnim i
dva mala
bo~na peraja umesto prednjih udova.
Ulje{ura
Od njega
su kasnije nastale dve najbitnije grupe morskih sisara: kitovi zubani i
kitovi plo~ani (ili kitovi usani).
U kitove zubane, koji imaju zube i hrane se ribom, spadaju delfini,
narvali, beluge, orke, kit-ulje{ura, itd. Kitovi plo~ani, koji umesto
zuba imaju kitovu kost ili usi (sastavljenu od keratina, materije sli~ne
noktima i kosi, sa svake strane po oko 400 ovih dugih niti), hrane
se tako {to filtriraju vodu i iz nje na taj na~in izdvajaju planktone
i druge hranljive organizme. U njih spadaju grbavi, sivi i plavi kit.
Interesantno je da kitovi plo~ani u fazi embriona imaju zube, kao i
da su zubi prona|eni i na fosilima ovih kitova.
Grbavi kitovi ponekad love tako {to jato manjih riba okruè balon~i}ima pa potom nasrnu na njega. Dok se ulje{ura hrani uglavnom lignjama, grbavi kit vi{e voli kril ili manje ribe. Pravi kit (kog su kitolovci
tako nazvali zato {to se smatrao pravim za lov, s obzirom da se sporo
kre}e i pluta na
povr{ini nakon
{to strada od
harpuna) voli
sitne ljuskare,
ba{ kao i grenlandski glatki
kit.
Plavi kit
34
Dubine
Kitovi
mogu
biti izuzetno dugove~ne ìvotinje, na

pr. grenlandski kit
moè da prema{i i
200 godina (najstariji poznati primerak
uginuo je sa 211 godina starosti). Me|utim, i pored njihove
dugove~nosti, kitoGrbavi kit
vi su danas veoma
ugroèni. Njihov broj se drasti~no smanjio zbog lova (samo Eskimi
na Aljasci godi{nje ubiju oko 50 grenlandskih glatkih kitova za svoje potrebe), zaga|enja, naftnih mrlja, sudara sa velikim brodovima,
Narval
buke koju prave ljudi, nedostatka hrane usled prekomernog izlovljavanja, a mnogi se upetljaju u ribarske mreè. Danas se procenjuje da
na svetu ima tek 10.000 grbavih kitova, {to je samo 8% od njihove
nekada{nje populacije.
Kitovi imaju veoma akvadinami~no telo sa dva prednja peraja (koja
su nekada{nji zakr`ljali prednji udovi), le|nim perajem (koje je
zapravo masna naslaga i kod nekih vrsta se skroz izgubilo) i sna`nim
repnim perajem koje stoji vodoravno u odnosu na telo i glavno je
Dubine
35
Gore: beluge su inteligentni morski sisari koji lako u~e. Za razliku od ve}ine kitova, beluge uop{te
nemaju le|no peraje a imaju vrat: mogu da okre}u glavu levo-desno
sredstvo pogona. Na gornjem delu glave

imaju nozdrve - kitovi zubani imaju
samo jednu, dok kitovi plo~ani imaju
dve. Vrste kitova se mogu prepoznati
prema na~inu na koji izdahnu na
povr{ini: na primer glatki kitovi duvaju
vazduh i isparenja u obliku slova V do
5 metara visine, po{to su im nozdrve
ra{irene i razdvojene. Ulje{ura duva
jedan mlaz pod uglom od 45 stepeni
na levu stranu preko 2 metra u visinu.
Plavi kit proizvodi jedan snaàn mlaz
visok preko 9 metara.
Koà kitova je glatka, ispod nje je sloj
sala zahvaljuju}i kom ~uvaju toplotu,
a kosti su im lak{e i elasti~nije nego
kod kopnenih sisara. Kit samo u uhu i
na nju{ci ima izuzetno gustu kost koja
igra ulogu u proizvodnji zvuka. Kitovi
plo~ani rone do dvadesetak minuta,
36
Dubine
Foto: Goran Bo{kovi}
dok kitovi zubani mogu da zadrè dah mnogo duè: ulje{ura zaranja
na oko 2.000 metara (po nekim podacima ~ak 3.300 metara) i ne
mora da izranja skoro dva sata. Smatra se da su u stanju da toliko
dugo ne di{u zahvaljuju}i ve}em procentu krvi u telu (kod kitova krv
sa~injava 10-15 % telesne teìne, dok je kod ljudi to tek 7%) koja napaja mi{i}e kiseonikom, a imaju i prednost da poseduju mnogo vi{e
crvenih krvnih zrnaca. Tako|e, prilikom izdaha izbacuju ~ak 95% vazduha iz plu}a, dok kopneni sisari izbace samo 45%. Me|utim, sve to
ne bi bilo dovoljno da kitovi nemaju jo{ jednu sposobnost: da maksimalno uspore rad srca prilikom zarona. Ovu pojavu zvanu r onila~ka
brahikardija objasnio je francuski fiziolog Pol Ber (Paul Bert) 1870.
godine. Prime}eno je da je kod delfina broj otkucaja srca prilikom
zarona 33-45 u minuti, dok je na povr{ini 80-90. [to vi{e vremena
provede pod vodom, to }e mu broj otkucaja srca prilikom izranjanja
biti ve}i. Za razliku od
Dole: Grbavi kit u spektakularnom skoku
Foto: Coolantarctica
delfina, srce plavog kita
kuca samo ~etiri do pet
puta u minuti.
Ima jo{ razlika izme|u
dve vrste kitova, na pr.
u anatomiji i pona{anju:
kitovi plo~ani imaju
mnogo ve}i i simetri~an
skelet glave sa ve}om
usnom dupljom, nemaju
zube, imaju dve nozdrve,
nemaju rebra na grudnoj
strani, i, {to je vidljivo
na prvi pogled, mnogo
su krupniji. Tako|e,
oni se ~e{}e sre}u sami
nego u grupama. Kitovi
zubani, osim zuba imaju
asimetri~nu
lobanju,
jednu nozdrvu, imaju
Dubine
37
rebra na grudnoj strani, dosta su brì pliva~i i mnogo su dru{tveniji.

Zubani prilikom parenja nemaju trajne veze, a naj~e{}e se ènke u
jednoj sezoni pare s vi{e mu`jaka. Kod plo~ana, naprotiv, veze su
monogamne tokom jedne sezone, ali ne i trajno.
Krda kitova mogu brojati i preko 1.000 primeraka a unutar jednog
krda vladaju pravila hijerarhije. Dodir igra veliku ulogu u njihovoj
komunikaciji (dodiruju se perajima ili nju{kom), ali i glas - nau~na
istraìvanja dokazala su da svako krdo ima svoju pesmu koja je
karakteristi~na samo za njega i ~iji se delovi iz sezone u sezonu
menjaju. Najpoznatiji peva~i me|u kitovima su grbavi kitovi. Pesma
mu`jaka ovog kita moè da traje i po pola sata, a istu melodiju ponavlja
nekoliko dana. On je tako|e jedan od najpopularnijih skaka~a i
najve}a turisti~ka atrakcija: danas postoje agencije koje organizuju
posebne ture posmatranja kitova (whale watching), a naj~e{}e su to
upravo grbavi kitovi jer je njihov skok iz vode najimpresivniji.
Kitovi su ve{ti lovci koji se
udruùju i planiraju lov.
Poznate su taktike orki koje
su u stanju da love i mnogo
ve}e kitove od sebe tako
{to ih satima prate i planski
opkoljavaju.
Uglavnom
love danju, naro~ito kada
su u pitanju jata riba, mada
kitovi zubani ~esto no}u
love sitne meku{ce i ribe na
morskom dnu. S obzirom da
konstantno moraju da di{u,
kitovi su razvili poseban
metod odmaranja: spavaju
samo jednom stranom
mozga dok je druga strana
budna kako bi kontrolisala
pokrete i disanje. Nobelovac
Fransis Krik (Francis Crick) objasnio je da je upravo ovo razlog zbog

kog kitovi imaju veliki mozak. On im je neophodan jer nemaju REM
fazu sna, pa u posebnom prostoru u mozgu skladi{te informacije koje
koriste kad su u parazitskom modu, tj. tokom odmaranja kada je ipak
neophodno da vr{e osnovne funkcije.
@enka kita mladun~e nosi izme|u 9 i 16 meseci pritom i plavi kitovi
i delfini, bez obzira na razliku u veli~ini, nose mladun~ad 11 meseci.
Obi~no ra|aju jedno, mnogo re|e dva mladunca, koje na svet izlazi
repom. Majka igra veliku ulogu u prvim trenucima njegovog ìvota
jer ga mora brzo odgurati do povr{ine kako bi udahnulo vazduh.
Pritom ènke kitova pokazuju izuzetnu solidarnost, pa ih se okuplja
vi{e kako bi pomogle porodilji. Po{to kitovi nemaju usne, majka mora
mladun~etu bukvalno da u{trcava mleko u usta. Mleko u sebi ima 50%
masti, {to mladuncu omogu}ava veoma brz rast i razvoj. Dojenje ~esto
traje duè od godinu dana, mada je veza izme|u majke i mladunca
veoma jaka pa zajedno provode vi{e godina. Kod njufaundlendskih
kitova globicephalia sp.
prime}eno je da ènke
prolaze kroz menopauzu.
Ova neobi~na pojava
me|u ìvotinjama, kod
kojih su reproduktivno
nesposobni
primerci
po pravilu nepotrebni,
ukazuje na ulogu baka u
gajenju mladunaca, kao i
na visok nivo dru{tvenog
razvoja kitova.
Pored istan~anih ~ula
vida, dodira, mirisa,
ukusa i sluha, kitovi
zubani imaju posebnu
sposobnost
koja
je
kopnenim ìvotinjama
Unutra{nja gra|a delfina
38
Dubine
Dubine
39
(izuzev slepih mi{eva i nekih vrsta ptica) potpuno nepoznata eholokacija ili ultrazvuk. Prvi kitovi su verovatno bili u velikoj
opasnosti jer je bilo potrebno dosta vremena da im se razviju ~ula.
Vremenom su uspeli da se nau~e da vide u{ima {to im je omogu}ilo
da love i osete neprijatelja i u potpunom mraku. Eholokacija se
sastoji od sposobnosti ispu{tanja kliktavih zvukova i analiziranja
odjeka. Kitovi zapravo vide odre|eni objekat na osnovu zvuka koji
se od njega odbija. Po{to zvu~ni talasi mogu da pruè mnogo vi{e
informacija od svetlosti, kit je u stanju da vidi trodimenzionalnu
sliku. Ljudskom rodu je mo} ove tehnike postala poznata tek po{to
je otkriven ultrazvuk koji se koristi, izme|u ostalog i naj~e{}e, u
medicinske svrhe.
VI[E O EHOLOKACIJI
Kako voda provodi zvuk pet puta brè od vazduha, tako je talasna duìna zvuka bilo koje frekvencije pet puta ve}a u vodi nego u vazduhu. Po{to
objekti u spolja{njoj sredini reflektuju samo one zvuke ~ija je talasna duìna jednaka ili kra}a u odnosu na njihov pre~nik, odocenti, tj. kitovi zubani,
moraju da koriste izuzetno visoke frekvencije da bi mogli da otkriju i manje
objekte. Njihova eholokacija zasniva se na proizvodnji i emitovanju zvuka
frekvencije od 20 do 220 kHz.
Ipak, nije sve tako savr{eno - odocenti imaju problem preno{enja zvuka iz
vodene sredine do srednjeg uha zato {to se ve}i deo energije zvuka reflektuje sa timpanilne membrane nazad u vodu. I ne samo to, ve}i deo energije
zvu~nih talasa apsorbuje se u telu sa mogu}no{}u da, ukoliko se prenesu u
unutra{nje uho, dovedu do {umova prilikom fonorecepcije. Kitovi zubani
re{avaju ovaj problem tako {to im je membranski lavirint akusti~ki izolovan od ostalog dela tela. Naime, petrozna kost kod ovih sisara gra|ena je
od veoma gustog ko{tanog tkiva koje ne prenosi zvuk u ve}oj meri. Pored
toga, petrozna kost je odvojena od ostalog dela lobanje mekim tkivom koje
apsorbuje zvuke. Zvuk se kod ovih sisara do membranskog lavirinta prenosi,
umesto preko srednjeg uha, preko masnih naslaga koje se nalaze u donjoj
vilici. Oba membranska lavirinta funkcioni{u kao zasebni hidrofoni omogu}avaju}i lokalizaciju poloàja objekta od kog se eho odbio na osnovu razlike
u vremenu percepcije eha kod oba fonoreceptora.
Kitovi zubani zvuk proizvode zahvaljuju}i sloènim nosnim putevima i divertikulumima koji se pruàju od `drela ka nozdrvi na le|nom delu glave.
Vazduh se kroz ove kanale kre}e napred-nazad ~ime stvara zvuk koji se preko akusti~nog so~iva (prostor prednjeg dela glavenog regiona ispunjen uljanim materijama) emituje u spolja{nju sredinu u razli~itim pravcima. Kod
kitova plo~ana zvuk se stvara u larinksu koji se nalazi sasvim napred i ima
nabore, ali ne i glasne ìce.
40
Dubine
Nasukani kitovi na australijskoj obali
Foto: Orrca
Ali to nije sve: kitovi imaju jo{ jedno bitno ~ulo - magnetno. S obzirom
da kitovi ~esto prelaze na desetine hiljada kilometara, migriraju}i
sa severa na jug i obrnuto, ovo ~ulo im je neophodno kako se ne
bi izgubili. Nau~na istraìvanja su pokazala da kitovi u spoljnom
mo`danom tkivu poseduju magnetne kristale (magnetite) koji imaju
funkciju kompasa - orijenti{u se u skladu sa prirodnom magnetnom
silom planete Zemlje. Me|utim, ponekada se magnetno polje
poremeti usled delovanja izvesnih geolo{kih formacija, na primer
onih koje sadrè visok nivo gvo`|a. Tako|e, magnetne formacije
se ne zavr{avaju na obali ve} se nastavljaju dalje u kopnu. To moè
imati katastrofalne rezultate - na stotine nasukanih kitova na obali.
Pored ovog obja{njenja za misteriozna nasukavanja, ljudi su dugo
poku{avali da objasne ovu neobi~nu pojavu samoubistvom, èljom
kitova da u pli}aku o pesak o~iste koù od parazita, primitivnim
instinktom da bezbednost na|u na kopnu, parazitima u unutra{njem
uhu koji onemogu}avaju normalnu percepciju eha, poku{ajem da
koriste prastare migracione puteve koji su sada geolo{ki izmenjeni,
bukom koju proizvode savremeni brodovi, zaga|enjem, ometanjem
radara, radio i TV prenosima, mese~evim menama, itd.
Dubine
41
NAZIV NA SRPSKOM: sivi delfin (na Jadranu i dobri delfin /

dupin, veliki delfin / dupin)
NAZIV NA ENGLESKOM: Bottlenose dolphin
NAZIV NA LATINSKOM: Tursiops truncatus
GDE @IVI: ima ga u svim tropskim, suptropskim i hladnijim morima, blizu obale i na otvorenom moru, ~est i u Jadranu
ÎME SE HRANI: manje ribe, jegulje, barbuni, hobotnice, lignje,
ljuskari. Dnevno pojede 6-7 kg hrane
OPASNOST PO LJUDE: bezopasan, radoznao i uglavnom druèljubiv, mada treba biti svestan njegove snage i ne treba ga provocirati. Ne napada bez razloga
OPIS: telo sivkaste boje, veli~ine 1,9 do 3,9 metara, nagla{en ugao
izme|u ~ela i po~etka nju{ke, usta povijena na gore {to mu daje
nasmejan izgled
Ovo su najrasprostranjeniji i najpoznatiji delfini. Veoma su prilagodljivi pa se ~esto drè u zarobljeni{tvu. Mogu imati skoro 4 metra
duìne i 200 kg teìne, mada naj~e{}e imaju izme|u 2,5 i 3 m. @ive do
pedesetak godina i danas su ugroèni jer se ~esto upetljaju u ribarske
mreè ili stradaju prilikom ribolova dinamitom. Veoma su dru{tveni
i ìve u grupama i od po nekoliko stotina, ~ak i hiljadu, love zajedno i
organizovano a umeju i da priteknu u pomo} jedni drugima prilikom
poro|aja ili bolesti (bolesne delfine udruèno guraju na povr{inu
kako bi disali, {to daje potporu i pri~ama o delfinima koji spa{avaju ljude davljenike na sli~an na~in). Komuniciraju pomo}u zvukova
(zvi`duka, kliktanja, cijukanja), a ljude njihov jezik ve} duè vreme
intrigira i poku{avaju da ga de{ifruju. Svaki delfin ima sebi svojstven
zvi`duk, a kliktaje proizvode u nosnoj {upljini radi eholokacije.
42
Dubine
Dubine
43
joj pomaù babice koje je {tite od napada

ajkula i guraju novoro|en~e ka povr{ini kako
bi udahnulo svoj prvi vazduh. Period dojenja
traje 16 meseci (mada mladunac po~inje da
jede ~vrstu hranu ve} sa 6 meseci), pa je
ènka u stanju da ra|a tek jedno mladun~e
svake dve do tri godine. Mladunac postaje
samostalan nakon godinu ipo dana, a polno
zreo sa 5-12 godina (ènke) ili 9-13 godina
(mu`jaci). Ipak, uz majku ostaje 4-5 godina.
@enke delfina imaju veoma jak maj~inski
instinkt, pa je ~ak prime}eno da neke
drè mrtvoro|ene ili uginule mladunce na
povr{ini vode.
Posmatranja delfina ukazuju da se znanje
i ve{tina prenose sa starijih generacija na
mla|e: kod australijske obale delfini navla~e
sun|ere na nju{ke kada riju po pesku traè}i
meku{ce i sitne ribe, kako se ne bi naboli na
opasne kamenjarke ili druge bodljikave ili
otrovne ìvotinje. Ovom praksom sluè se
isklju~ivo ènke, po{to mladi mu`jaci mnogo
ranije napu{taju maj~insko okrilje. Kako
ènke duè ostaju uz majke, imaju priliku
da od njih preuzmu izvesna dragocena
iskustva.
Sivi delfini se pare tokom prole}a ili leta (mada je op{te poznato da
su delfini jedine ìvotinje koje upra`njavaju seks i kada nije vreme
parenja). Mu`jaci se èstoko bore oko ènki i me|u njima postoji
hijerarhija - prednost uvek ima najkrupniji mu`jak. Kada odabere
ènku, mu`jak s njom provodi neko vreme, pliva ispred nje, dodiruje
je i gurka nju{kom. Sam ~in parenja traje desetak sekundi, ali se moè
ponoviti nekoliko puta. Nakon 11 meseci ènka ra|a samo jedno
mladun~e (veli~ine od 98 do 126 cm, teìne od 9 do 11 kg) pri ~emu
44
Dubine
Delfini su izuzetno spretni lovci. Kada nai|u na jato manjih riba

okruè ga, i pritom me|usobno komuniciraju daju}i instrukcije jedni
drugima i obave{tenja na koju stranu riba poku{ava da pobegne. Jato
grupi{u u gustu loptu teraju}i ga ka povr{ini, a potom repom udaraju
u ribe s namerom da ih o{amute i s lako}om ih pokupe. U ju`noj
Karolini prime}en je poseban na~in lova: udruèni delfini teraju ribu
ka u{}u reke, nasu~u je na blatnjavu obalu, {to i sami privremeno urade
dok je ne pojedu. Tako|e, prime}ena je i taktika u pli}im vodama sa
Dubine
45
muljevitim dnom: jedan delfin se odvaja od grupe i

kruì oko jata riba udaraju}i pritom repom po dnu
i podiù}i mulj. Riba ostaje u muljevitom krugu,
dok se drugi delfini pore|aju oko njega i bukvalno
~ekaju da im ribe usko~e u usta. Delfini love i danju
i no}u, zavisno od situacije, a u stanju su da lociraju
plen pomo}u eholokacije.
Ljudi i delfini su od pamtiveka imali poseban odnos
koji je ponekad po potonje bio poguban. Ribari
~esto ubijaju delfine jer su im konkurencija u lovu,
mada ima i primera udruìvanja ljudi i delfina u
ribolovu, na obostranu korist i zadovoljstvo. Na
brazilskoj obali ribari i delfini ve} stotinama godina
sara|uju: ribari stoje u plitkoj vodi s mreàma u
rukama i ~ekaju na znak delfina koji grupi{u ribe i
teraju ih ka obali. Kada ribari bace mreè, delfini se ~aste zalutalim

primercima.
ôvek delfine lovi radi mesa, ulja, sirovina za proizvodnju ve{ta~kih
|ubriva, i da bi ih eksploatisao u velikim akvarijumima i bazenima
u kojima se u~e da izvode razne trikove pred publikom. Me|utim,
sresti slobodnog divljeg delfina u moru je potpuno poseban doìvljaj,
naro~ito kada nam ìvotinja dobrovoljno pri|e, komunicira sa nama i
jasno nam daje do znanja da uìva u na{em dru{tvu. U takvom trenutku je nemogu}e zamisliti je kao hranu, industrijsku sirovinu ili igra~ku koja se ~uva u zarobljeni{tvu da bi zadovoljila ljudsku ta{tinu.
46
Dubine
Dubine
47
NAZIV NA SRPSKOM: risov delfin, grampus

NAZIV NA ENGLESKOM: Risso's dolphin, Grampus
NAZIV NA LATINSKOM: Grampus griseus
GDE @IVI: voli tropske i suptropske vode, tokom leta pose}uje
i hladnije predele. Uglavnom ìvi na otvorenom moru, retko se
pribliàva obali
ÎME SE HRANI: lignje i riba
OPASNOST PO LJUDE: bezopasan, mada retko dolazi u kontakt s ljudima pa njegovo pona{anje nije tako dobro istraèno kao
pona{anje sivog delfina
OPIS: krupno telo sa zaobljenom glavom i izraènim ~eonim
delom, poput beluga. Sivkaste boje sa mno{tvom ogrebotina i oìljaka zbog kojih je nekima koà na prvi pogled bela. Od vrata do
stomaka imaju beli pale`. Imaju samo 7 pari zuba s prednje strane
donje vilice, dok im je gornja vilica potpuno bezuba
Na prethodnoj strani i gore: risov delfin vi|en sa broda u Crvenom moru. Iako ovaj delfin
izbegava brodove i priobalje, ponekad ga je mogu}e videti tokom plovidbe.
Risov delfin je jedan od krupnijih pripadnika porodice Delphinidae.

Prepoznatljiv je po zaobljenoj glavi zahvaljuju}i kojoj veoma li~i
na kita belugu. Telo mu je prekriveno oìljcima koji najverovatnije
nastaju usled ujeda drugih delfina, lignji ili parazita. Kada se
rodi, risov delfin je svetlo sive boje koja potom polako tamni i
postaje braonkasto-siva. Ovi delfini obi~no dostiù 3 m duìne,
mada su vi|eni i primerci od oko 3,8 m. Teè od 300 do 500 kg.
Hrane se uglavnom lignjama, ne{to re|e ribom. Polnu zrelost
najverovatnije dostiù sa oko 13 godina ìvota a o na~inu
njihovog razmnoàvanja zna se veoma malo. Obi~no ìve u
grupama od 3-30 jedinki, prime}ena su i ogromna jata od po
nekoliko hiljada. @ivotni vek im je najmanje dvadeset godina.
Ova vrsta delfina otkrivena je tek 1812. godine i nekad se smatralo
da su veoma retki. Danas se procenjuje da ih ima od 13.000 do
30.000 samo u delu oko severne i centralne Kalifornije. Do skoro
su se mogli na}i na pijacama na Tajvanu. Sre}om, nisu ugroèni.
48
Dubine
Dubine
49
MORSKI REPTILI
Reptili su ektotermi~ne (hladnokrvne) ìvotinje od kojih su neke

vrste prilago|ene ìvotu u vodi. Pored kornja~a, u moru moèmo na}i
i morske zmije, morske krokodile (koji su najve}i od svih krokodila
i dostiù duìnu do 7 metara) i morske iguane sa Galapagosa. Ova
vrsta iguane je jedini gu{ter koji moè da ìvi u vodi, roni i ostane
pod vodom do sat vremena a hrani se algama koje rastu na stenama
blizu obale. @ivi samo na Galapagosu.
Classis: REPTILIA
Subclassis: ANAPSIDA
Ordo: TESTUDINES
Familiae:
Pelomedusidae
Chelidae
Trionychidae
Cheloniidae
Dermochelyidae
50
Dubine
Zmaj sa Komoda (Komodo dragon, Varanus komodensis) je najve}i gu{ter na svetu i ìvi samo na
ovom indoneànskom arhipelagu. Mu`jaci su duga~ki oko 3,1 m a ènke oko 2,5. Vrlo su dobri
pliva~i, iako ne ìve u moru. Hrane se krupnim ìvotinjama, jelenima i divljim svinjama i to tako
{to ih ugrizu i inficiraju veoma opasnim bakterijama. @ivotinja umire nakon par dana, a gu{ter
uspeva da je prona|e zahvaljuju}i odli~nom njuhu. U stanju je da svari ~ak i rogove jelena.
Kada plivaju, pribiju ekstremitete uz telo i kre}u se vijugavim pokretima poput zmije. Smatra se
da su nekada davno, kada je nivo mora bio znatno niì a struje dosta slabije, zmajevi plivali od
ostrva do ostrva u potrazi za hranom. Danas nemaju mnogo potrebe da plivaju, ostrvo na kom
ìve je veoma bogato divlja~i.
Dubine
51
Morske
kornja~e su reptili
~iji su se preci
prilagodili ìvotu u moru
pre 150 miliona
godina. Kao jedne od najstarijih ìvotinja
na ovoj planeti, kornja~e su
videle uspon i
propast dinosaurusa. Ovo
su hladnokrvne
ìvotinje kojima je potreban
vazduh da bi
preìvele. Telo
im je prekriveno koòm sa
krlju{tima i za{ti}eno oklopom
koji im pokriva
celo telo izuzev
glave, ekstremiteta i repa. VeoUtura{nji organi kornja~e
ma su izdr`ljive
i mogu da prelaze velike razdaljine plivaju}i pritom brzinom od preko 55 km/h.
Da su se kornja~e sjajno prilagodile ìvotu u moru svedo~e i posebne

`lezde koje imaju iza o~iju, koje sluè za izbacivanje soli iz organizma. Kornja~a bukvalno ispla~e suvi{nu so, i to nema nikakve veze sa
njenim emocijama.
Reproduktivni ciklus kornja~a veoma zavisi od prirodnih pojava,
na primer mese~evih mena. Tako se na obali Kostarike na Tihom
okeanu barem jednom mese~no odigrava pravi spektakl kog je
lokalno stanovni{tvo nazvalo la arribada. Kada je mesec u prvoj ili
poslednjoj ~etvrti posle pono}i na pe{~anu plaù iz mora iza|e na
stotine hiljada maslinastih ridlijevih kornja~a Lepodochelys olivacea.
U toku samo sat vremena moè ih se pojaviti i vi{e od 5.000, kako bi
poloìle preko 40 miliona jaja{aca iz kojih se nakon 6 nedelja izlegu
mladunci. Kornja~e biraju upravo prvu ili poslednju ~etvrt, kada je
oseka najizraènija i more mirnije nego obi~no, jer bi u suprotnom
narednog jutra plima otkopala jaja{ca i odnela ih u more a le{inari se
dokopali ostataka.
U toku dana kada su aktivne, kornja~e moraju da izranjaju na 5 minuta da bi disale. No}u iskusne kornja~e mogu da odspavaju i po 2
sata bez izranjanja, mada je to ve{tina koja se sti~e. Zato mlade kornja~e ~esto plutaju na povr{ini dok se odmaraju.
52
Dubine
Dubine
53
Postoje slede}e vrste morskih kornja~a:

Prava kornja~a (Hawksbill turtle, Eretmochelys imbricata) dostiè
veli~inu do 90 cm. Ima usta u obliku kljuna sokola, otud i njen
engleski naziv. Zbog lepog oklopa bila je ~esta meta lova pa je njen
opstanak ugroèn.
Maslinasta ridlijeva kornja~a (Olive Ridley turtle, Lepidochelys
olivacea) veli~ine do 75 cm, ime je dobila po zelenkastoj boji oklopa.
Njena jaja su u Japanu i Ju`noj Americi na visokoj ceni, a ~esto strada
zbog ribarskih mreà i zamki za rakove.
Glavata kornja~a, glavata èlva (Loggerhead sea turtle, Caretta caretta) duìne do 1 m,
braonkasto-narandàste boje. Pored prave
kornja~e, ovo je kornja~a koja se naj~e{}e
sre}e prilikom ronjenja.
NAZIV NA SRPSKOM: prava kornja~a

NAZIV NA ENGLESKOM: Hawksbill turtle
NAZIV NA LATINSKOM: Eretmochelys imbricata
GDE @IVI: tropska, suptropska i hladnija mora, ~este su i u Sredozemnom moru i Jadranu
ÎME SE HRANI: meku{ci, korali, sun|eri
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasna i dobro}udna, ~esto
pla{ljiva
OPIS: duìna oklopa do 90 cm, boja oker do maslinasto zelena,
glava pljosnata sa isturenim ~elom i ustima u obliku kljuna
Sedmopruga usminja~a, koàsta kornja~a

(Leatherback sea turtle, Dermochelys coriacea) najve}a je morska kornja~a, moè biti
velika do 2,5 m. Crne je boje, oklop joj je
prekriven koòm nalik na gumu. Hrani se
notornom, veoma otrovnom meduzom portugalski ratnik (videti odeljak o meduzama).
Ovo je naj{ire rasprostranjena vrsta gmizavaca uop{te. @ivi u tropskim i suptropskim
morima, na teritoriji sve do Polarnog kruga
i ju`no do Novog Zelanda. Moè da zaroni
do dubine od 1.000 metara i da odrì telesnu
temperaturu od 25C ~ak i u vodi koja ima
tek 5C.
Zelena morska kornja~a, golema èlva (Green sea turtle, Chelonia mydas) raste do 110
cm, i ima specifi~ne {are na oklopu. Broj ovih
kornja~a drasti~no opada.
54
Dubine
Dubine
55
prole}a i leta, i to isklju~ivo no}u tokom plime. Postoji verovanje

da ènke uvek polaù jaja na plaì na kojoj su se i same izlegle.
Prvo zariju glavu u pesak da bi proverile temperaturu, potom
iskopaju rupu prednjim perajima, poloè 50-100 jaja veli~ine pingpong loptice, zatrpaju rupu zadnjim perajima, utabaju je i raspr{e
malo peska kako bi uklonile tragove. Mladunci se izlegu nakon
dva meseca i odmah kre}u ka moru vo|eni mese~inom. Statisti~ki,
od sto beba-kornja~a preìvi samo jedna. U prvim danima ìvota,
dok su lak plen, kriju se me|u plutaju}im algama na povr{ini.
Pol budu}ih kornja~a zavisi od temperature peska u kojoj su jaja
poloèna. Ako je temperatura izme|u 24 i 29 stepeni celzijusa,
izle}i}e se mu`jaci, a ako je izme|u 30 i 34 stepena, bebe }e biti
Prava kornja~a (gore) i glavata kornja~a (desno). Za razliku od prave, glavata ima kra}i
vrat, zatupastiji kljun i manje izraène {are na oklopu
Prava kornja~a je dugove~na ìvotinja, ìvi pedesetak godina. Ima

veliki oklop koji joj prekriva skoro celo telo koje i najve}i predatori
te{ko da mogu da probiju. Oklop je na le|ima zelenkasto-sme|e, a
na stomaku svetlije oker boje. Peraja, rep i glava su joj prekriveni
debelom koòm.
Hrani se meku{cima ~ije lju{ture lako razbija zahvaljuju}i vrlo
jakom i o{trom kljunu, a voli i razli~ite vrste korala. Interesantno
je da postoje korali kojima voli da se hrani a koji joj u stomaku
nakon fermentacije izazivaju pijanstvo. Polnu zrelost dostiè sa oko
12 godina starosti. Dok mu`jaci nikada ne izlaze na kopno, osim u
trenutku kad se izlegu do ulaska u more, ènke izlaze na pe{~anu
obalu samo kad treba da polaù jaja, svake dve ili tri godine tokom
56
Dubine
Dubine
57
ènke.
Odrasle kornja~e ìve u dubini od par desetina metara.
Tokom dana kada su aktivne i tro{e vi{e kiseonika
izranjaju ~e{}e da bi disale, na svakih pet minuta;
jedna kornja~a tokom dvanaest sati moè da zaroni i
izroni i do 500 puta. Dok spavaju mogu da ostanu pod
vodom i par sati.
Sve kornja~e su ugroène, njihov broj je drasti~no
opao. Njihovo meso je na visokoj ceni, kao i jaja
koja se u nekim zemljama smatraju afrodizijakom.
Tako|e, zbog urbanizacije mnogih priobalnih podru~ja i no}nog

osvetljenja, mladunci nisu u stanju da se orijenti{u prema mesecu
i ~esto ne uspevaju da na|u put do mora. Ali mnogi ne uspevaju
ni da se izlegu: jaja ili pokupe lovokradice, ili ih uni{te ma{ine
za pre~i{}avanje i ravnanje peska na plaàma koje koriste veliki
hoteli.
Kornja~e su obi~no pla{ljive i ne vole ljudsko prisustvo,
osim u retkim trenucima na zadovoljstvo ronilaca
58
Dubine
Dubine
59
Kako su mesta na kojima

kornja~e polaù jaja danas uglavnom ugroèna,
{irom sveta postoje projekti za za{titu mladunaca.
U ovom bazenu ~uvaju se
mladunci zelenih kornja~a
dok dovoljno ne oja~aju.
Kada se puste u more, njihove {anse da preìve su
mnogo ve}e.
60
Dubine
Dubine
61
KO[LJORIBE
PERCIFORMES
(RIBE SA KO[TANIM SKELETOM)
Superclassis: OSTEICHTHYES
Classis: ACTINOPTERYGII
Subclassis: NEOPTERYGII
Infraclassis: TELEOSTEI
ORDO:
ANGUILLFORMES
AULOPIFORMES
LOPHIFORMES
BERYCIFORMES
SYNGNATHIFORMES
BELONIFORMES
SCORPAENIFORMES
PLEURONECTIFORMES
62
Dubine
FAMILIA:
Muraenidae
Heterocongridae
Ophichthidae
Synodontidae
Antennariidae
Lophidae
Holocentridae
Fistulariidae
Hippocampinae
Syngnathidae
Belonidae
Aulostomidae
Scorpaenidae
Platycephalidae
Bothidae
Pleuronectidae
Soleidae
TETRAODONTIFORMES
Serranidae
Haemulidae
Lutjanidae
Sparidae
Ephippidae
Caesionidae
Pempheridae
Mullidae
Pomacanthidae
Chaetodontidae
Pomacentridae
Labridae
Scaridae
Sphyraenidae
Blennidae
Gobiidae
Acanthuridae
Siganidae
Carangidae
Balistiae
Ostraciiae
Tetraodontidae
Diodontidae
Dubine
63
U ovom poglavlju usredsredi}emo se na ko{ljoribe (Osteichthyes), za

razliku od ajkula i raà koje spadaju u ru{ljoribe, tj. ribe sa hrskavi~astim skeletom (Chondrichthyes).
Unutra{nji organi ribe
NAZIV NA SRPSKOM: murina; zmija-jegulja

NAZIV NA ENGLESKOM: Moray eel; snake eel
NAZIV NA LATINSKOM: Muraenidae; Ophichthidae
GDE @IVI: relativno plitke vode (pedesetak metara), naj~e{}e
suptropska i tropska mora, ima ih i u Jadranu; oko koralnih grebena
i stena; voli da se zavla~i me|u stene i u rupe iz kojih joj viri samo
glava
ÎME SE HRANI: ribe, meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: ne treba je provocirati jer njen ujed moè
biti vrlo ozbiljan i bolan (~este su infekcije rana), ali ne napada bez
razloga. Ne treba gurati ruke u procepe u kojima bi mogle da ìve
murine
OPIS: duìne i do tri metra, telo tipi~no za jegulje, duga~ko i
zmijoliko, sa kontinuiranim le|nim i stoma~nim perajem koje ide
od glave do kraja repa. Prepoznatljiva je po stalno otvorenim ustima
i dve okrugle {krge 5-10 cm udaljene od kraja usta. Veoma o{tri
igli~asti zubi, neke manje vrste (npr. siva murina) imaju plo~aste
zube
Ko{ljoribe su najistaknutija grupa vodenih ìvotinja, ima ih preko

29.000 vrsta. Njihovi prvi fosilni ostaci poti~u iz gornjeg silura (period
pre oko 400 miliona godina, u ranom paleozoiku). Osnovna osobina
ovih riba je da imaju oko{tao endoskelet i ko{tani operkulum (poklopac na {krgama) koji ograni~ava prostor u kome se nalaze {krge, mehur za balansiranje i tanku krlju{t koja pokriva koù. Imaju suènu
osnovu parnih peraja u koju ne zalazi muskulatura. Ko{ljoribe imaju
neverovatne karakteristike: od izrazitih lokomotornih, do sposobnosti menjanja boje i pola, istan~anih receptornih organa i neobi~nih
oblika pona{anja. Tako|e, one imaju i otrovne `lezde koje lu~e sekret
koji moè biti manje ili vi{e otrovan, i naj~e{}e se nalaze u zrakastim
perajima na le|ima ili bodljama na operkulumu. Stoga je veoma va`no po{tovati pravilo da se ribe ne smeju dirati, zastra{ivati, a najbolje
je prilikom ronjenja dobro se izbalansirati i ne dodirivati ni{ta, ~ak ni
gole stene, jer se najotrovnije ribe najbolje mimikriraju.
64
Dubine
Dubine
65
se provuku kroz neverovatno uzane procepe. êsto im se moè videti samo glava oko koje lepr{a
jato ribica-~ista~a. Murina ìvi u simbiozi sa malim ~ista~em (Labroides dimidiatus) koji bi ina~e
mogao da joj bude ukusan zalogaj. Me|utim, ~ista~ igra veoma bitnu ulogu u higijeni murininih
zuba i tela: uklanja ostatke hrane koji su se zavukli me|u zube i skida parazite koji se zaka~e za
njenu koù. Sluz koja prekriva koù murine mu
je tako|e dragocen obrok jer ima veliku hranljivu
vrednost. Drugi murinin saradnik je ra~i}-~ista~
(Hippolytidae sp.) koji obavlja sli~ne du`nosti. Za
uzvrat, osim hrane koju murina pruà ovim si}u{nim bi}ima, daje im i potpunu za{titu od drugih
predatora.
Osim {to toleri{u dru{tvo ~ista~a, murine su samci i, izuzev u vreme parenja, isklju~ivo ìve same
u svojim jazbinama. Ipak, popularne su me|u
ostalim manjim predatorima jer isteruju sitne
ribe i meku{ce iz zaklona kojima se potom njeni
pratioci goste. Obi~no se u pratnji murine nalaze
Na prethodnoj
Muraenidae kojih ima oko 200 vrsta, veoma su raspro- strani: favagineus
stranjene ribe. Ima ih i u Jadranskom moru (naj~e{}a (Honeycomb moray,
Gymnothorax
je Muraena helena). Najve}i primerci su Thyrsoidea favagineus)
macrura i Gymnothorax javanicus koje mogu dosti}i
tri metra. Telo im je bez krlju{ti, prekriveno posebnom sluzi. Zelena murina, koja se ~esto sre}e u Karipskom moru, te je boje upravo
zbog sluzi. Murine imaju dva otvora koja vr{e funkciju {krga, ali bez
poklopca, i kako bi disale moraju da drè otvorena usta da bi voda
bolje cirkulisala kroz otvore. To im daje zastra{uju}, iskeèn izgled,
mada ljude nikada ne napadaju osim ako su ugroène. Uglavnom su
pla{ljive i kada ugledaju ronioce beè u skrovi{te.
Murine dan provode skrivene me|u stenama ili koralima. Mogu da
66
Dubine
Gore: zelena murina

(Green moray, Gymnothorax funebris)
Desno: velika
murina (Giant
moray, Gymnothorax
javanicus), danju
se retko vi|a van
skloni{ta.
Dubine
67
kernje, ribe-lavovi i barbuni koji su ponekad u stanju i da je gurkaju

opominju}i da se pokrene i obezbedi im ulov.
Ovi opasni predatori odli~ni su lovci. Love isklju~ivo no}u, kada napu{taju skloni{ta i zmijolikim stilom plivaju oko grebenja u potrazi za
plenom. Tehnike lova variraju od vrste do vrste. Na primer, Echidna
catenata koja ìvi u zapadnom Atlantiku, lovi krabe tokom oseke.
Moè bez problema da provede do pola sata van vode. Mala siva murina (Siderea grisea) koja je ~esta u Crvenom moru, lovi sitne meku{ce i ima zatupaste plo~aste zube kojima lako razbija lju{ture. Velika
murina (Gymnothorax javanicus) voli da iznenadi svoj plen.
Zubi velike murine su o{tri kao igle i uko{eni na unutra zahvaljuju}i ~emu se plen kre}e samo u
jednom pravcu - ka grlu. Kako
joj je vilica velika, u stanju je da
proguta prili~no krupan plen. Kada uhvati ribu okrenu}e je tako da
je proguta od glave. Na taj na~in eventualne opasne bodlje na le|nim
i bo~nim perajima `rtve se prilepe uz telo, pa ne postoji mogu}nost
da ubodu predatora. Ukoliko nije u stanju da plen proguta u celini,
murina telom na~ini dve om~e a onda hitro provu~e glavu kroz ~vor.
Na taj na~in uspeva ili da odgrize komad mesa, ili da spljo{ti plen i
tako ga lak{e proguta. Tako|e, poput krokodila, moè da rotira oko
svoje ose ili da trese glavom levo-desno dok ne raspar~a plen.
Si}u{na belooka murina (White-eyed moray,

Siderea thyrsoidea) levo, i pegava murina (Spotted
moray, Gymnothorax moringa) gore
Murine su hermafroditi. Neke vrste su

po ro|enju jednog pola pa ga docnije
promene, a druge imaju podjednako
razvijene
obe
reproduktivne
strukture. Mreste se u parovima i
nakon ljubavnog plesa pu{taju gameti
niz morsku struju. Mladunci u fazi
larve li~e na providne tra~ice i samo
mali broj njih preìvi. Mlade murine
68
Dubine
Trakasta murina (Ribbon eel,

Rhinomuraena quaesita), crna varijacija
Dubine
69
se prepoznaju po svetlijoj boji i, naravno, manjim proporcijama. Na

primer, mlada velika murina je bledunjava sa jako izraènim sme|im
pegama. Vremenom koà joj postaje sve tamnija a pege sitnije ali
brojnije.
Bliska ro|aka murina, prugasta zmija-jegulja (Banded snake eel, Myrichthys colubrinus) spada u porodicu Ophichthidae (od gr~kog ophis
- zmija, ichthys - riba) i svojim izgledom i pona{anjem podse}a na
morske zmije. Hrani se sitnim
ribama i meku{cima koje pronalazi zahvaljuju}i odli~nom
njuhu.
Levo: Prugasta zmija-jegulja (Banded
snake eel, Myrichthys colubrinus)
Dole: mu`jak trakaste murine (ènke
su potpuno ùte)
NAZIV NA SRPSKOM: ugor ba{tovan /ba{tenska jegulja/

NAZIV NA ENGLESKOM: Garden eel
NAZIV NA LATINSKOM: Heterocongridae
GDE @IVI: tropska mora, dubina do 100 m
ÎME SE HRANI: plankton
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasna
OPIS: sivkasto-belo zmijoliko telo bez krlju{ti, sa ili bez pega, vi{e
li~e na crve nego na ribe. Ve}i deo tela im je zakopan u pesak, na
prvi znak opasnosti potuno se ukopaju
Ugor ba{tovan je zasluìo posebnu pa`nju zbog svog neobi~nog na~ina ìvota. @ivi u morima {irom sveta (familija Heterocongridae), a
postoje i vrste koje ìve samo na odre|enim malim teritorijama, na
primer crvenomorski ugor ba{tovan (Red Sea garden eel, Gorgasia
sillneri) koja ìvi samo u ovom moru.
Ugori ba{tovani mogu biti duga~ki do 80 cm, ali u proseku imaju oko
45 cm. @ive na pe{~anom dnu, izme|u 5 i 100 metara dubine. Uvek
ìve u grupi, pa se moè videti ~itava kolonija kako viri iz peska koja
70
Dubine
Dubine
71
NAZIV NA SRPSKOM: gu{ter

NAZIV NA ENGLESKOM: Lizardfish
NAZIV NA LATINSKOM: Synodontidae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, dubina do osamdesetak
metara
ÎME SE HRANI: manje ribe
OPASNOST PO LJUDE: bezopasan
OPIS: cilindri~no, izduèno telo, pirgavo crvenkasto-sme|e i dobro
mimikrirano, velika usta povijena na dole, ra{ljast rep. Duìna do
oko 30 cm
Ribe-gu{teri su dobile ime po sposobnosti da stoje potpuno nepokretne ba{ kao i kopneni reptili. Hrane se usamljenim ribicama koje
zalutaju do njih i koje {~epaju u trenutku i progutaju. Mogu da se hrane i otrovnim vrstama. Imaju puna usta o{trih zuba, ~ak i na jeziku.
Gore i na prethodnoj strani:

pegavi ba{tenski ugor (Splendid
garden eel, Heteroconger hassi)
ìvi u Tihom okeanu, i levo: crvenomorski ba{tenski ugor (Red Sea
garden eel, Gorgasia sillneri)
zaista podse}a na ba{tu.

Treba im pri}i polako jer
su vrlo pla{ljivi i istog trenutka kad osete pokret skroz se uvuku u
pesak. Hrane se planktonom koji im donesu struje.
Ove ribe ìve u rupama koje su {irine taman koliko i njihovo telo, a
obloène su posebnom sluzi koju jegulja lu~i pomo}u `lezda na kraju
repa. Zahvaljuju}i sluzi rupa u pesku ostaje kompaktna, zacementirana i glatka, a kako mu je koà relativno debela (oko 2mm), sa
velikim procentom kolagena, ugor moè lako da se ukopa a da je ne
o{teti.
72
Dubine
Najzastupljeniji je {areni gu{ter (Variegated lizardfish, Synodus variegatus)
Dubine
73
Menjaju poloàj
otprilike na svaka
4 minuta, i aktivne su celog dana,
a prestaju da love
oko pola sata pre
zalaska
sunca.
Gu{ter napada u
proseku svakih 35
minuta, a samo
11% njegovih napada zavr{avaju se
uspe{no. Dnevno
NAZIV NA SRPSKOM: grdobina, àba peca~ (na Jadranu nogatica)

NAZIV NA ENGLESKOM: Anglerfish, frogfish
NAZIV NA LATINSKOM: Antennariidae, Lophiidae
GDE @IVI: uglavnom veoma duboke vode, mada ima primeraka
koji vole pli}e vode. Ima ih i u Jadranu
ÎME SE HRANI: ribe, ~ak i duplo ve}e od nje
OPASNOST PO LJUDE: ima o{tre zube
OPIS: velika usta povijena na dole, zdepasto telo, zaobljena peraja
i rep. Iznad o~iju na ~elu ima produèno prvo perce na le|nom
peraju koje joj sluì kao mamac za lov
pojede 12% od svoje ukupne teìne.

Gu{tera ima ukupno 35 vrsta. @ive sami ili u paru, ponekad i u manjim grupama. Kada se mreste poloè jaja{ce koje u pre~niku ima tek
1 mm. Kada se mladi izlegu veliki su samo 3 mm, a u fazi postlarve 4050 mm. Dok ne odrastu kriju se u pesku ili mulju blizu obale ili grebenja. I odrasli moraju da se ~uvaju ve}ih predatora i da pa`ljivo biraju
teritoriju na kojoj }e loviti, a umeju i savr{eno da se stope sa pozadinom pa ih je te{ko uo~iti. Karipski pe{~ani gu{ter
(Sand diver, Synodus intermedius),
moè da se ukopa
u pesak iz koga
mu vire samo o~i.
Crnorepi gu{ter
(Tail-blotch lizardfish,
Synodus jaculum),
savr{eno stopljen s
pozadinom
74
Dubine
Gore: crna àba-peca~

Levo: crte` grdobine koja ìvi u velikim dubinama
Dubine
75
Sargasumska àba (Sargassum anglerfish,

Histrio histrio) ìvi savr{eno mimikrirana me|u
plutaju}im algama u Atlantskom i zapadnom
Tihom okeanu
Grdobina je jedina riba koja moè

da ìvi na preko 8.000 metara dubine (vi|ena je ~ak na 8.370 m). Najpoznatija je po svom mamcu - prvo
perce le|nog peraja (illicium) joj je
produèno tako da se u luku spu{ta
ispred o~iju ribe, a na njegovom vrhu
je esca, izraslina koja li~i na sitnu ribu. Kod vrsta koje ìve u dubokim
morima mamac je fluorescentan, tako da je jedino on vidljiv od cele
grdobine. Kada namami ìvotinje da joj pri|u, grdobina otvori velika
usta (ima pokretljivu donju vilicu koju moè da otka~i od gornje) i
proguta plen ~ak duplo ve}i od nje. @eludac i kosti su joj tako|e rastegljivi, tako da moè da svari ogromne koli~ine.
NAZIV NA SRPSKOM: holocentride, morska veverica, /riba-vojnik/, miripristis

NAZIV NA ENGLESKOM: Soldierfish, squirrelfish
NAZIV NA LATINSKOM: Holocentridae
GDE @IVI: tropske vode Atlantskog, Tihog i Indijskog okeana
ÎME SE HRANI: sitni meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: bezopasan, mada ima bodljikava le|na
peraja
OPIS: do 20 cm duìne, crvenkaste-braon boje sa izraènim
bodljikavim le|nim perajima. Krupne o~i, usta povijena na dole
Grdobine iz velikih dubina su tamne boje (sme|e ili crne), dok su

one koje ìve u pli}im vodama svetlije i raznobojnije. U istu porodicu spadaju i àbe peca~i koje prednja peraja mogu koristiti i za
hodanje po dnu. Umeju dobro da se mimikriraju, kao sargasumska
àba (Sargassum anglerfish, Histrio histrio) koja ima prugaste
{are po telu identi~ne boji morskih trava me|u kojima se krije.
Grdobine ìve sama~kim ìvotom, i pronalaènje partnera za
mre{}enje u bespreglednim morskim dubinama bi im bilo skoro
nemogu}e da se priroda nije poigrala sa njima na najzanimljiviji
mogu}i na~in: nau~nici su u po~etku uspevali da prona|u samo ènke
grdobine koje su sve su na koì imale neku vrstu parazita. Kasnije
je otkriveno da je taj parazit zapravo mu`jak. Kada se mu`jak rodi
mora brzo da prona|e ènku jer nema organe za varenje i ne moè
da se hrani samostalno. On ènku nalazi pomo}u izrazito mo}nog
~ula mirisa, ugrize je za bok i ispusti poseban enzim pomo}u kog
se povezuje s njom i preko nje dobija hranjive materije. Mu`jak se
potom pretvara u prost organizam koji se sastoji samo od gonada
koje proizvode spermu po diktatu hormona prisutnih u krvi ènke.
76
Dubine
Sjajni miripristis (Splendid soldierfish, Myripristis melanasticta)
Dubine
77
NAZIV NA SRPSKOM: {ilo, morski konjic

NAZIV NA ENGLESKOM: Pipefish, seahorse
NAZIV NA LATINSKOM: Syngnathidae, Hippocampinae
GDE @IVI: u svim osim u najhladnijim morima, ~ak i u slatkoj
vodi; dubina do dvadesetak metara mada ih naj~e{}e ima u plitkim
vodama, me|u morskom travom
ÎME SE HRANI: plankton i sitni beski~menjaci
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasni
OPIS: hipokampine imaju telo u obliku slova S, dok singnatide
imaju pravo telo sa dugom nju{kom. Telo im je veli~ine od 1,5 do
25 cm, prekriveno ko{tunjavim plo~icama. Imaju mala usta na vrhu
duge nju{ke
Bronzani miripristis (Bronze soldierfish, Myripristis adusta)
Holocentride su izrazito no}ne ìvotinje koje se danju kriju izme|u

stena i korala. Ima ih 84 vrste i lako su prepoznatljive: krlju{t im
je crvenkasta, o~i pove}e, glava krupna sa jakom vilicom i ustima
povijenim na dole. Imaju jaka, lepezasta, bodljikava le|na peraja i
makazast rep.
No}u obi~no napu{taju skloni{ta i na pe{~anom dnu traè ra~i}e,
{koljke i sli~ne meku{ce.
Prilikom mre{}enja polaù jaja{ca u otvorenom moru i odmah ih
napu{taju.
Ova vrsta je bezopasna po ~oveka, mada je bilo primera trovanja
sigvaterom (videti odeljak o barakudi).
78
Dubine
Dubine
79
obi~ne ìvotinje plivaju uspravno, mogu da menjaju boju kako bi se

stopile s pozadinom a repom se ka~e za morske trave ili korale kako
ih ne bi odnele struje. Najmanji nedavno otkriven denizin pigmejski
konjic (Denise pygmy seahorse, Hippocampus denise) ima samo 1,6
cm, dok obi~an konjic (Common seahorse, Hippocampus taeniopterus) ima i do 25 cm.
Vreme provode miruju}i, a kako jedno oko mogu da pomeraju nezavisno od drugog,
kao kameleoni, u
stanju su da dobro
osmatraju okolinu i
brzo zgrabe si}u{ne
ìvotinje tako {to ih
usisaju svojom veoma dugom nju{kom,
i to uspevaju i sa daljine od 3 cm.
Na prethodnoj strani i gore: borbonski konjic (Borbon seahorse, Hippocampus borboniensis)
Dole levo: pozla}eno {ilo (Guilded pipefish, Corythoichthys schultzi)
Dole desno: karirano {ilo (Network pipefish, Corythoichthys flavofasciatus)
Porodica morskih konjica broji preko

200 vrsta, ali jo{ uvek nije dovoljno
istraèna. Ove elegantne i veoma ne-
Konjici
menjaju
boju i tokom perioda parenja, koji je
kod ove vrste naro~ito interesantan:
ènka polaè jaja{ca u torbu mu`jaka
koja se nalazi na
njegovom stomaku,
i tu prestaje sva njena roditeljska odgovornost. Mu`jak tokom trudno}e koja
traje oko 20 dana,
@uto {ilo (Pipefish,
Dunckerocapus sp.)
80
Dubine
Dubine
81
proizvodi i posebnu hranljivu te~nost

kojom se embrioni hrane, a kada se
pretvore u larve (obi~no ih ima pedesetak) pu{ta ih da slobodno plivaju. Prilikom poro|aja telo mu se gr~i
{to ukazuje na postojanje poro|ajnih
trudova. Konjici se pare uglavnom
leti, uvek u vreme punog meseca.
[ila i ~ista~i ìve u {upljinama u koralima i stenama ili pe}inama, a veoma su popularni me|u morskim
stanovnicima jer se brinu o njihovoj
higijeni, tj. uklanjaju parazite sa njihove koè i ostatke hrane oko usta.
NAZIV NA SRPSKOM: iglice, morske trube, truba~i, kornet

ribe
NAZIV NA ENGLESKOM: Needlefish, trumpetfish, flutemouth,
cornetfish
NAZIV NA LATINSKOM: Aulostomidae, Fistulariidae, Belonidae
GDE @IVI: Tropska i suptropska mora, igle ìve blizu povr{ine dok
se kornet ribe nalaze i na 100 m dubine. Igle ìve i u Jadranu
ÎME SE HRANI: male ribe, beski~menjaci
OPASNOST PO LJUDE: bezopasne
OPIS: veoma izduèno telo u obliku {tapa, izduèna nju{ka, kod
belonida sa o{trim zubima, mala peraja blizu {krga i repa. Duìna do
150 cm (fistulariidae), 60 cm (aulostomidae) i 130 cm (belonidae)
Desno: {ilo-~ista~ (Cleaner pipefish,

Doryrhampus janssi), brine se o higijeni drugih
stanovnika mora, uglavnom kardinala i crnelja.
Duga~ak je oko 14 cm.
Dole: Krivo {ilo (Bent stick pipefish,
Trachyrhampuhus bicoarctatus) duga~ko je oko
40 cm, ìvi na dubini do 25 m.
Levo: karipski truba~ (Trumpetfish, Aulostomus maculatus) pluta naglava~ke

Gore: truba~, ùta varijacija (Trumpetfish, Aulostomus
chinensis), pliva tik iznad jednog dugonosog letrinusa.
82
Dubine
Dubine
83
Aulostomide, fistularide i belonide su neobi~ne ribe izuzetno

izduènog tela. Fistula
na latinskom zna~i trska, dok je belon igla
na starogr~kom i obe
re~i veoma dobro opisuju njihov izgled.
Iglice ~esto plivaju blizu povr{ine i te{ko ih
je uo~iti jer im odsjaj svetlosti na krlju{ti daje savr{enu kamuflaù. To
im pomaè da lako ulove plen koji probadaju {picastim ustima.
Gore: glatki kornet (Smooth flutemouth, Fistularia commersonii)

iz Andamanskog mora;
Levo na prethodnoj strani: kornet riba iz Karipskog mora;
Na prethodnoj strani dole: pripadnik belonida, crvenomorska
iglica (Red Sea needlefish, Tylosurus choram) koja se nastanila
i u Sredozemnom moru nakon
prokopavanja Sueckog kanala
Kornet-ribe ìve u blizini koralnih grebena,

same ili u grupi od desetak ~lanova i mogu kao
kameleoni da menjaju
boju u zavisnosti od pozadine. Iglice se od
korneta razlikuju po o{troj nju{ci koja je kod
korneta zaobljena. I, za razliku od njih, igle
se ponekad mogu videti i na povr{ini kako
iska~u, naro~ito no}u.
Truba~a (Trumpetfish, Aulostomus maculatus ili chinesis) ima dve vrste, jedna je karakteristi~na za Atlantski a druga za Indo-
Desno: kornet riba (Cornetfish, Fistularia commersonii)

iz Karipskog mora
Dole: Truba~, prugasta varijacija (Trumpetfish, Aulostomus chinensis)
pacifi~ki okean. Ima malu izraslinu na bradi, poput jednog brka, i

mogu}nost i da menja boju kako bi se stopio s pozadinom. Tako|e
obi~no lebdi naglava~ke kako bi li~io na morske trave i tako privukao plen. Vrlo je lukav kada lovi, a hrani se malim ribama koje usisa
svojim duga~kim ustima.
84
Dubine
Dubine
85
NAZIV NA SRPSKOM: {karpina, {karpun, kamenjarka (na

Jadranu {krpina, {krpun, bode~njak), morski }uran, /riba lav/
NAZIV NA ENGLESKOM: Stonefish, scorpionfish, lionfish
NAZIV NA LATINSKOM: Scorpaenidae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, ~este i u Sredozemnom i
Jadranskom moru), dubina do 70 metara, voli udubljenja, pe}ine
i olupine
ÎME SE HRANI: male ribe i meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: ne napadaju, ali su izuzetno opasne zbog
bodlji na koje se ljudi slu~ajno nabodu, otrov kamenjarke moè biti
fatalan po ~oveka
OPIS: veli~ine oko 60 cm, {karpine i kamenjarke imaju grubu krlju{t
i peraja s bodljama, telo crvenkasto-braon boje, ~esto mimikrirano
tako da li~i na kamen obrastao algama. Ribe lavovi imaju duga~ka
perca na le|nim i bo~nim perajima, prugaste su sme|e-crveno-bele
boje, mladunci imaju manje {ara od odraslih
Gore: dobro maskirana kamenjarka

(Stonefish, Synanceia verrucosa) ~iji
otrov moè da ubije ~oveka u roku
od desetak minuta;
Na prethodnoj strani: |avolska {karpina
(Devil scorpionfish, Scorpaenopsis
diabolus), ~esta u Crvenom moru
Unutar porodice Scorpaenidae postoje

tri podgrupe: pterois, ~iji je naj~uveniji
predstavnik riba-lav, scorpaena u koju
spada {karpina, i synanceia u koju ulaze najotrovniji predstavnici porodice
- kamenjarke.
[karpine i kamenjarke dan provode leè}i na pe{~anom dnu ili stenama, savr{eno mimikrirane. Na taj na~in lako dolaze do plena. One
same te{ko da }e postati plen neke ve}e ribe, osim mo`da nekih ajkula ~ije èluda~ne kiseline su u stanju da svare debela bodljikava
peraja i otrov koji ona kriju. Kamenjarka, recimo, ima trinaest bodlji
na le|nom peraju, a svaka od njih ima po deset miligrama izuzetno
jakog otrova. Za razliku od ribe-lava koja moè da ispusti otrov samo
ako se neko nabode na njene bodlje, {karpine mogu da kontroli{u
ispu{tanje otrova.
86
Dubine
Dubine
87
moè nastupiti nakon 10-30 minuta, u zavisnosti od doze otrova), a

inficirana rana moè brzo dovesti
do gangrene. [karpina ima jak, ali
ipak ne i smrtonosan otrov; svejedno potrebno je oti}i lekaru jer
se rana moè lako inficirati pa su
antibiotici neophodni. Ipak, bol je
prili~no dugotrajna i moè potrajati
par meseci.
Kod ovih riba najvi{e vaì pravilo ni{ta ne dirati! U pli}aku se treba kretati
oprezno, a prilikom ronjenja ne hvatati
Gore, dole i na slede}oj strani:

riba lav ili morski }uran (Lionfish,
Pterois miles). Za razliku od
kamenjarke, njen otrov nije
smrtonosan ali moè da izazove
ozbiljne komplikacije
Gore: bradata {karpina

(Bearded scorpionfish,
Scorpaenopsis barbatus)
Desno: maderska {karpina
(Madeira rockfish, Scorpaena
maderensis), naj~e{}a je
na isto~noj obali Afrike i
zapadnom Sredozemlju,
duga~ka je tek desetak cm
Ubod ovih riba izaziva vrlo neprijatnu bol. Mesto oko uboda oti~e,
crveni se i trne. Ranu nikako ne treba tretirati hladnim oblogama,
jer }e se tako otrov duè zadràti u krvi, ve} treba koristiti toplu vodu,
vru} pesak, fen za kosu ili jednostavno dràti àr cigarete na par centimetara od rane. Sve to zato {to je otrov kamenjarke, kao i ve}ine
morskih bi}a, termolabilan, odnosno sastoji se od proteina koji se
razgra|uje na toploti. Me|utim, topao oblog nije dovoljan, u slu~aju uboda kamenjarke potrebno je hitno potraìti lekarsku pomo} i
primiti protiv-otrov i antibiotike, jer je njen otrov smrtonosan (smrt
88
Dubine
Dubine
89
NAZIV NA SRPSKOM: /riba krokodil/

NAZIV NA ENGLESKOM: Crocodilefish
NAZIV NA LATINSKOM: Platycephalidae
GDE @IVI: Crveno more i isto~na obala Afrike do Madagaskara,
Indijski i Tihi okean; voli pe{~ano dno; dubina do 30 m
ÎME SE HRANI: ribe i meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasna iako deluje
zastra{uju}e
OPIS: veli~ine oko 1 m, pljosnata {iroka le|a, romboidno telo, {iroka
nju{ka i po dva bo~na okruglasta peraja sa strane. O~i ispup~ene,
na vrhu ~ela. Boje maskirne, sme|a, sivkasta i zelena, sa {arama
pomo}u kojih se savr{eno stapa s pozadinom
se za stene jer se kamenjarka ~esto i ne primeti na prvi pogled. Na

dno se treba spu{tati polako i ne kle~ati - ~ak ni najdeblje neoprensko odelo nije dovoljna za{tita.
Ribe-lavovi dobile su ime po bodljama koje podse}aju na lavovsku
grivu. @ive u tropskim, ali ima i retkih primeraka u umereno hladnim morima gde su dospele preko voda koje veliki brodovi koriste
za balast.
Riba-lav ima lepa {arena perca na le|nim i bo~nim perajima, me|utim svako od njih sadrì jak otrov, opasan po ljude ali ne i smrtonosan. @ivi u relativno plitkim vodama, sama ili u manjim grupama,
obi~no kraj procepa u stenama ili koralnim grebenima, u pe}inama
ili olupinama. Danju miruje a no}u lovi. No}u je privla~i svetlost, pa
se ~esto pribliì baterijskim lampama ronilaca. Bezopasna je, a ako
èlimo da je oteramo dovoljno je ugasiti lampu.
Izuzetno je cenjena na istoku zbog ukusnog mesa, a kako je vrlo dekorativna, popularna je i me|u akvaristima.
90
Dubine
Dubine
91
Platycephalidae, ili ravnoglavi, podse}aju na praistorijska bi}a. Ribakrokodil skoro ceo ìvot provodi dremaju}i na pe{~anom dnu, savr{eno mimikrirana. Kada oseti da je u opasnosti, primiri se a onda
iznenada brzo pobegne, ma{u}i repom levo-desno. Na taj na~in lovi
i plen - koriste}i faktor iznena|enja. @ivi sama, jako retko se vi|a
u paru. Kao i mnoge ribe, i krokodil voli da ìvi kraj olupina. Kod
komandnog mosta ~uvene olupine Tistlgorm u Crvenom moru ve}
godinama ìvi jedna velika riba-krokodil koju su ronioci dobro upoznali, a ona se potpuno navikla na prisustvo ljudi.
NAZIV NA SRPSKOM: iverak, plastu{a (na Jadranu i poklopac,

plosnatica)
NAZIV NA ENGLESKOM: Flounder, sole
NAZIV NA LATINSKOM: Bothidae, Pleuronectidae, Soleidae
GDE @IVI: pe{~ano dno u tropskim i umereno hladnim morima
(~est u Sredozemnom i Jadranskom moru), dubina do stotinak metara, ima i slatkovodnih vrsta
ÎME SE HRANI: meku{ci i sitne ribe
OPIS: veli~ine 30 - 50 cm, pljosnat i potpuno stopljen s pozadinom,
sa dva isturena oka na jednoj strani. Te{ko ga je uo~iti dok se ne
pomeri
Prethodna strana: crvenomorska riba krokodil (Red Sea crocodilefish, Papilloculiceps longiceps) nepomi~no leì na pe{~anom dnu.
Gore: krokodil iz Indijskog okeana
92
Dubine
Gore i slede}a strana: paunasti poklopac (Peacock flounder, Bothus Mancus)
Dubine
93
Kada se rodi iverak je simetri~an, pliva blizu povr{ine i ne razlikuje

se mnogo od drugih riba. Me|utim, nakon par dana, jedno oko mu
se pomera ka drugom na levoj strani tela, a s tim zapo~inje i niz drugih vrlo sloènih promena u skeletu, nervnim zavr{ecima i mi{i}ima.
Riba se polako spu{ta na dno i zapo~inje svoj ìvot u pesku, a neke
vrste u ranim danima imitiraju komadi}e {koljki ili crve kako bi se
sakrile. Iverak je majstor mimikrije i savr{eno se stapa sa dnom tako
da mu se jedva naziru o~i. Leva strana mu je maskirana dok mu je
desna, na kojoj stalno leì, potpuno bez pigmenta. Na le|ima, tj. levoj
strani ima peraje koje podigne kad se oseti ugroènim.
Mu`jaci imaju ve}i razmak izme|u o~iju od
ènki, a razlog za tu
razliku je jo{ uvek nepoznat.
NAZIV NA SRPSKOM: kernja, kirnja, finka (na Jadranu i

vu~ica)
NAZIV NA ENGLESKOM: Grouper
NAZIV NA LATINSKOM: Epinephelinae (Serranidae)
GDE @IVI: postoji veliki broj vrsta koje ìve i u tropskim i u
hladnijim morima, do 200 m dubine. Veoma ~este u Sredozemnom
i Jadranskom moru
OPASNOST PO LJUDE: bezopasna iako deluje zastra{uju}e
OPIS: duìne od 30 cm do 2,5 m, kernje su najprepoznatljivije po
ustima povijenim na dole i isturenoj donjoj vilici. Uglavnom imaju
zaobljen ili ravan rep, jedno duga~ko lepezasto, bodljikavo peraje,
manje peraje sa bodljom na operkulumu (kod {krga) i {iljatu glavu.
Mogu biti raznih boja, tropske vrste su ìvopisne, sa pegama ili
maskirnim {arama
Botida ima oko 100

vrsta, a jo{ uvek ima
puno toga {to treba
istraìti kada su ove ribe

u pitanju. Skoro je otkriveno da, na primer, Asterorhombus intermedius
ima modifikovano le|no
peraje u obliku pecaljke
kojom mami plen, poput
grdobine.
Iverak je veoma cenjen plen kod pecaro{a. Meso mu je jako ukusno
pa se ~esto nalazi na meniju najfinijih ribljih restorana.
Koralna kernja (Coral grouper, Cephalopholis miniata) no}u vreba ispod korala akropora
94
Dubine
Dubine
95
orijenti{e, kako prilikom vra}anja ku}i tako i kad joj je potrebno da

prona|e ~ista~e, sitne ribice koje uvek na istom mestu uklanjaju parazite i ne~isto}e sa krlju{ti i usta ve}ih riba.
Kernje imaju dobro maskirana tela jer im je preru{avanje karakteristika od najranije mladosti. Pomna posmatranja mladih crvenoustih
kernji (Aethaloperca rogaa) dovela su morske zoologe do iznena|uju}eg otkri}a da ova riba u mladosti izuzetno li~i na nekoliko vrsta
malih ne-predatora (Centropyge, Pomacentrus i Stegastes) koji ìve u
manjim jatima oko koralnih grebena i potpuno ih opona{a. Kernje za
kretanje koriste repno peraje, dok ove sitne ribe koriste bo~na. Mlada crvenousta kernja u prisustvu ovih ribica tako|e koristi bo~na peraja i pliva lepr{avim stilom, kako bi lak{e do{la do plena. Ova vrsta
kernje ovakvo pona{anje pokazuje u svim morima u kojima ìvi - Crvenom, od isto~ne obale Afrike sve do ju`nog Japana i australijskog
Velikog koralnog grebena. Ovakvu taktiku kernja moè da koristi
Gore: mediteranska kernja (Mottled grouper,
Mycteroperca rubra)
Desno: malabarska kernja (Malabar grouper,
Epinephelus malabaricus)
Kernji ima oko 160 vrsta. Vrhunski su predatori i sjajni lovci. @ive
uglavnom same, a ponekad se
udruùju u manje grupe radi lova.
Kernje su hermafroditi. Kada dostignu polnu zrelost gotovo su sve
ènke, potom menjaju pol po potrebi. U vreme mre{}enja okupljaju se u velikim grupama (od par
stotina i vi{e), obi~no na mestima
gde su jake struje koje su im potrebne da bi odnele oplo|ena jaja{ca na otvoreno more. Jedna ènka
tokom svog ìvota proizvede na milione jaja{aca manjih od jednog
milimetra. Nakon mre{}enja kernja se uvek vra}a na svoju teritoriju, i tad je u stanju da pre|e i stotinu kilometara. Veoma se dobro
96
Dubine
Kernje u lovu
Dubine
97
Dìnovska
kernja (Giant
grouper,
Epinephelus
lanceolatus)
u akvarijumu
Siam Ocean
World u
Bangkoku
samo dok ne preraste male ribe me|u

kojima ìvi. Odrasle kernje tako|e
koriste podmukle
taktike: {unjaju se,
prikradaju, napadaju iz zasede, kriju
me|u jatima riba ili
prate druge predatore koje isteruju
Foto: Dragana Jagodi}
plen iz skrovi{ta. Hrane se drugim ribama i nisu mnogo izbirljive.
Plen hvataju o{trim zubima i gutaju ga ìvog.
NAZIV NA SRPSKOM: antias, kraja, na Jadranu - matul~i}

barjaktar
NAZIV NA ENGLESKOM: Basslet, anthias
NAZIV NA LATINSKOM: Anthiinae (Serranidae)
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, uz korale i na mestima gde
ima struje, na dubini od 4 do 20 m (neke vrste i do 200 m). Ima ga
i u Sredozemnom moru i Jadranu
ÎME SE HRANI: planktoni koje donosi struja, riblje larve
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasan
OPIS: duìne do 15 cm, ènke su narandàste sa ljubi~astom maskom
oko o~iju a mu`jaci vidno ve}i, purpurne boje sa jasno izraènim
tre}im percem na le|nom peraju i repom u obliku polumeseca
Meso kernje je na ceni me|u ribolovcima. Hvata se na udicu ili

mreàma, a najlak{e ih je uhvatiti za vreme mre{}enja kad se skupljaju
u velikim grupama. Kernje se ponekad ne pla{e ljudi i neki ronioci
koji ~esto pose}uju stani{ta odre|enih kernji su uspeli ~ak i da ih
pripitome.
Najve}i pripadnik vrste je dìnovska kernja (Giant grouper,
Epinephelus lanceolatus) koja dostiè i 2,5 m. U principu je bezopasna
po ljude, mada moè da napadne ako se provocira. U stomaku jedne
dìnovske kernje prona|ena je mala ajkula koju je ovaj opasni
predator progutao u komadu.
98
Dubine
Dubine
99
Prethodna strana i gore: Pseudanthias squamipinnis oko korala Millepora dichotoma

koji kod ljudi i mnogih morskih ìvotinja na
dodir izaziva opekotine. Idealno skloni{te od
predatora
Desno: mu`jak sa karakteristi~nim
percem na le|nom peraju
Si}u{ni antias spada u istu grupu u koju i velike kernje (Serranidae),

ali s obzirom na njegovu rasprostranjenost i ìvopisnost koju daje
tropskim morima, zasluùje posebnu pa`nju.
NAZIV NA SRPSKOM: porodica lutjanidae: sneper, lubin;

porodica haemulidae: hemiluda; porodica caesionidae: cesio,
streli~ar; porodica sparidae: {par, zubatac, fratar, pic, u{ata, ov~ica,
batoglavac, arbun, pagar, kantar, salpa, komar~a
NAZIV NA ENGLESKOM: Grunt, sweetlips, bream, snapper,
fusilier
NAZIV NA LATINSKOM: Haemulidae, Sparidae, Lutjanidae,
Caesionidae
GDE @IVI: tropska, suptropska i hladnija mora (ima i slatkovodnih
vrsta), brojni u Jadranu, dubina do pedesetak metara, neke vrste
ìve i dosta dublje, do 450 m
ÎME SE HRANI: uglavnom meku{ci, sitne ribe, neke vrste se
hrane samo planktonom
OPASNOST PO LJUDE: bezopasni, mada prilikom ribolova treba
imati u vidu da imaju o{tre zube
OPIS: skladno, akvadinami~no telo sa povezanim duga~kim le|nim
perajem, duìne 40 - 60 cm. Neke vrste su sivkaste boje, a neke
imaju plavo-ùte detalje. Nagla{ena usta. Sparide se od hemulida
razlikuju po malo vi{em luku na le|ima. Uvek se sre}u u jatima.
Hemulide, sparide i lutjanide su vrlo sli~ne, neke vrste je te{ko
razlikovati. Cesionide imaju karakteristi~an makazast rep
Antias ìvi u okrilju korala (naj~e{}e akropore ili milepore), u ~ije

{upljine moè brzo da se zavu~e u slu~aju opasnosti. Ronioci ~esto
nailaze na jato ribica koje lebdi tik iznad korala, koje, kako im se
pribliè, kao po komandi iznenada nestane.
Antias uvek ìvi u jatu, i to u haremu u kome je odnos mu`jaka i ènki oko 1:8. @enke su jarko narandàste a mu`jaci tamnije ljubi~aste
boje sa izraènim tre}im percem na le|nom peraju. Interesantno je
da se antijasi ra|aju kao ènke koje postaju mu`jaci po potrebi. Kada
vo|a harema ugine, dominantna ènka promeni pol. Mreste se uvek
u suton, u periodu od decembra do februara.
100
Dubine
Dubine
101
morskim crvima, mada ne}e odbiti ni sitnije ribe. Imaju sna`ne vilice
sa {iljatim zubima, prednji su najve}i a zadnji povijeni na napolje.
Mreste se u kasno leto kod grebenja blizu obale, kada se skupljaju u
ogromnom broju.
Anisotremus (Porkfish, Anisotremus virginicus) je najìvopisnija od
svih sparida, sa dve crne pruge u predelu oko o~iju, dok su pegavi
i orijentalni plektorhinkus (Black-spotted sweetlips, Plectorhinchus
gaterinus, Oriental sweetlips, Plectorhinchus vittatus) najìvopisniji od
svih hemulida. Zovu ga slatkousni zbog neobi~nih ùtih napu}enih
usana.
Prethodna strana: orijentalni plektorhinkus (Oriental sweetlips, Plectorhinchus vittatus), ~est u

Andamanskom moru (izme|u Indije i Tajlanda). Odrasli primerci imaju pruge, za razliku od pegavog
plektorhinkusa - gore (Black-spotted sweetlips, Plectorhinchus gaterinus) koji se sre}e u Crvenom
moru. Ipak, mladi primerci pegavog plektorhinkusa imaju pruge umesto pega
Ovo su ribe koje se naj~e{}e nalaze u ribarnicama i ribljim restoranima, i veoma su cenjene zbog ukusnog mesa.
Hemulide su dobile engleski naziv grunt (groktati, mumlati) po neobi~nom zvuku koji proizvode, naro~ito kada ih pecaro{i izvuku iz
vode, tako {to {krgu}u zubima koji su im duboko u grlu.
Ve}ina ih ìvi u jatima oko stena ili koralnih grebena. Ne retko se
moè primetiti ~itavo veliko jato kako kulja iz pe}ine ili rupe u steni.
Ima ih oko 150 vrsta, koliko je do sada identifikovano. Mladuncima su
{are mnogo izraènije ili potpuno druga~ije od odraslih primeraka.
Hrane se uglavnom beski~menjacima, na primer ra~i}ima, {koljkama,
102
Dubine
Lutjanide se obi~no sre}u

u velikim jatima koja lebde iznad koralnih grebena. Ponekad ulaze i u u{}a
reka u potrazi za hranom.
Uglavnom su manji, oko
15 cm, mada mogu dosti}i
i ~itav metar. Hrane se meku{cima ili sitnijim ribama,
a neke vrste i planktonima.
Mogu da ìve u dubini i do
450 m. Lutjanida ima oko
100 vrsta a neke vrste hemulida, lutjanida i sparida
je veoma te{ko razlikovati.
Desno: Karipski "mornarev izbor" (Sailor's choice Haemulon parrai) i jedan
lep primerak ùto-crnog anisotremusa
(Porkfish, Anisotremus virginicus)
Na slede}oj strani: hemulida-harlekin, (Harlequin sweetlips, Plectorhinchus chaetodonoides) veli~ine
do 60 cm. Mladunci se potpuno razlikuju od odraslih primeraka , sme|e su boje sa velikim belim
paleìma
Dubine
103
104
Dubine
Dubine
105
Gore: francuska
hemulida (French
grunt, Haemulon
flavolineatum)
Levo: srebrna hemulida

(Silver sweetlips,
Diagramma pictum)
Caesionidae ili streli~ari (na engleskom Fusilier) veoma su bliski

ro|aci lutjanida, sa razlikom {to su bolje prilago|eni druga~ijem
na~inu ishrane: mala usta su idealna za hvatanje planktona. Duga~ki
su najvi{e 60 cm, mada naj~e{}e imaju oko 20 cm. Za njih je
karakteristi~an ra{ljast rep u obliku latini~nog slova V, zbog kog su
dobili ime jer podse}aju na strelu.
106
Dubine
Gore: mese~ev
cesio ili streli~ar
(Lunar fusilier,
Caesio lunaris)
Desno: "karirani"
lutjanus
(Checkered
snapper,
Lutjanus
decussatus)
Dubine
107
NAZIV NA SRPSKOM: /riba-{i{mi{/, efipidi

NAZIV NA ENGLESKOM: Batfish
NAZIV NA LATINSKOM: Ephippidae
GDE @IVI: tople vode Crvenog mora, Atlantskog i zapadnog dela
Tihog okeana, dubina izme|u 5 i 30 m
ÎME SE HRANI: alge, meku{ci, male ribe
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasan i radoznao, sam
prilazi ljudima a ponekad ~ak i prati ronioce
OPIS: pljosnato telo sa jednim velikim le|nim i stoma~nim
perajem, kod nekih vrsta veoma izraènim. Mali rep i bo~na peraja,
boja uglavnom srebrnkasta sa prugama, ali zavisno od vrste mogu
biti raznih boja, od zlatne do crvene. Veli~ine do pedesetak cm.
Isturena donja vilica
Na prethodnoj strani: Platax orbicularis u Crvenom moru iznad

jedne olupine; gore: {i{mi{ iz Andamanskog mora
Desno: mladi {i{mi{ prepoznaje se po veoma
izduènim perajima zahvaljuju}i kojima
podse}a na li{}e mangrova i na taj na~in
izbegava pa`nju predatora
Ribe-{i{mi{i su ime dobile po jako razvijenim le|nim

i stoma~nim perajima koja podse}aju na krila,
naro~ito kod mla|ih primeraka. Sli~ne su ribamaan|elima. Obi~no ìve u parovima ili grupama, a
ponekad i u jatima od stotinak riba. Vole da se kre}u oko koralnih
grebenja, naro~ito oko korala madrepora.
êsto dok su mlade, ribe-{i{mi{i vole da se kriju me|u korenjem
mangrova, a kako u ranim danima imaju veoma izduèna le|na i
stoma~na peraja, podse}aju na uvelo li{}e te biljke i na taj na~in
108
Dubine
Dubine
109
NAZIV NA SRPSKOM: /~ista~ pe}inar/

NAZIV NA ENGLESKOM: (Cave) sweeper
NAZIV NA LATINSKOM: Pempheridae
GDE @IVI: plitke tropske vode Indijskog okeana, zapadnog
Atlantskog okeana, Crvenog mora, nakon prokopavanja Sueckog
kanala ìvi i u Sredozemnom moru
ÎME SE HRANI: zooplankton
OPIS: petnaestak cm duìne, telo karakteristi~no trouglasto, sitna
usta, krlju{t ima bronzano-srebrnkasti odsjaj u mraku
Gore: atlantski {i{mi{ (Atlantic spadefish,

Chaetodipterus faber), ~est je u Karibima
Desno: dugoperasti {i{mi{

(Longfin batfish, Platax teira)
~esto zavaraju predatore. âk i u pli}aku mladunci }e naizgled beìvotno plutati dok im potpuno ne pri|emo ili ih ne dodirnemo.
Ove ribe nisu popularne me|u ribolovcima jer im meso nije ukusno,
ali su veoma omiljene me|u akvaristima i mogu se videti u tropskim
akvarijumima {irom sveta.
110
Dubine
Dubine
111
Prethodna
strana i levo:
~ista~ (Varnicoro
sweeper, Pempheris
vanicolensis) ìvi u
jatu na mra~nim,
skrovitim mestima
îsta~i su male
tropske ribe veoma prepoznatljivog izgleda.
Imaju izduèn
stomak koji im
daje trouglast
izgled, na le|ima jedno malo trouglasto peraje, dok im stoma~no peraje po~inje na
sredini stomaka i zavr{ava se kod repa. Rep je trouglast. Neke vrste
~ista~a imaju fotopore, posebne fluorescentne }elije, zahvaljuju}i kojima mogu da sijaju u mraku pe}ina u kojima se kriju. Najve}i primerak, od 26 vrsta koliko ih ukupno ima, je Pempheris multiradiata koji
dostiè 28 cm.
NAZIV NA SRPSKOM: barbun, cipal, brada~, brade~, trlja,

brkavica
NAZIV NA ENGLESKOM: Goatfish, mullet, barbel mullet
NAZIV NA LATINSKOM: Mullidae
GDE @IVI: postoji veliki broj vrsta koje ìve i u tropskim i u
hladnijim morima, ~est u Jadranu; dubina izme|u 25 m (ùtoprugi
i dugobrki) i 90 m (dvoprugi barbun)
ÎME SE HRANI: sitni meku{ci i zglavkari koje pronalazi na
pe{~anom dnu, sitne ribe
OPIS: ovalno telo, ra{ljast rep, dva jasno odvojena le|na peraja od
kojih je prvo naj~e{}e pribijeno uz telo, boje od sive do raznih nijansi ùte, crvene, zelenkaste ili sme|e, sa ili bez vodoravnih pruga.
Najbitnija karakteristika su mu brkovi kojima otkriva plen
Nakon prokopavanja Sueckog kanala ova ribica se nastanila i u Sredozemnom moru gde se izuzetno brzo razmnoàva.
îsta~i vole plitke vode i ~esto se sre}u u jatima. No}ne su ìvotinje,
pa dan provode u tamnim pe}inama, usecima i rupama (~esto zajedno sa holocentridama), dok no}u kre}u u lov na zooplankton.
Mreste se od aprila do septembra (mada u nekim tropskim vodama,
na pr. u Crvenom moru to moè biti tokom cele godine). Polaù jaja
iz kojih se legu providne planktonske larve. Mladunci ìve u jatima
dok ne dostignu 9 cm duìne, kada se pridruùju jatima odraslih.
îsta~i su relativno male ribe pa nisu zanimljive za ribolov, osim u
Japanu gde su cenjene zbog specifi~nog ukusa. Ne retko se mogu
videti i u tropskim akvarijumima.
112
Dubine
@uti prugasti barbun (Yellow goatfish, Mulloidichthys martinicus)
Dubine
113
Mulide je najlak{e prepoznati po brkovima. To su u stvari senzori

pomo}u kojih ova riba dodiruju}i pe{~ano dno i stene otkriva sitne
meku{ce kojima se hrani. Ima male kupaste zube iza si}u{nih usta.
Dok traì hranu ~esto uskovitla pesak, pa je lako pretpostaviti da se
iza nekog obla~i}a peska nalazi barbun.
êsto su ùte ili sivkaste boje, a oni koji ìve na dnu obraslom zelenim
algama mogu poprimiti zelenkastu boju.
Desno: ùtole|ni
barbun (Yellowsaddle goatfish, Parupeneus cyclostomus),
hrani se uglavnom
sitnim ribama
Dole: dugobrki
barbun (Longbarbel
goatfish, Parupeneus macronema) iz
Indijskog okeana
Ovo su uglavnom male ribe, njihov najve}i primerak ima oko 60 cm.
Rado traè zaklon me|u stenama ili koralnim grebenima. Postoje
dnevni i no}ni primerci, ali naj~e{}e se sre}u u jatima kako lebde
pored stena u toku dana, dok no}u love. Usamljeni primerci mogu se
sresti danju kako riju po pesku. Ponekad dok love pridruùju im se
manje ribice koje ~ekaju priliku da se po~aste ostacima.
U toplim morima obi~no se mreste

izme|u juna i avgusta, kada je more
najtoplije. Mu`jaci se udvaraju
ènkama tako {to ih dodiruju
brkovima.
Barbuni su cenjeni zbog ukusnog mesa
i ~esto se na|u u ribarskim mreàma. Nije ih te{ko uloviti jer ìve u
velikim jatima koja su obi~no prili~no stati~na.
Prilagodljivi su, pa se tako Forskalov barbun (Forsskaal's goatfish,
Parupeneus forsskali), endemska vrsta Crvenog mora, prepoznatljiv
po crnoj prugi du` tela
i jednoj crnoj tufni kod
repa
(veoma
sli~an
dugobrkom barbunu),
nakon
prokopavanja
Sueckog kanala nastanio
i prilagodio ìvotu u
Sredozemnom moru.
Levo na prethodnoj strani:
varijacija ùtole|nog barbuna
(Yellowsaddle goatfish,
Parupeneus cyclostomus)
Desno: stati~no jato barbuna
iz Crvenog mora
114
Dubine
Dubine
115
NAZIV NA SRPSKOM: /riba-an|eo/

NAZIV NA ENGLESKOM: Angelfish
NAZIV NA LATINSKOM: Pomacanthidae
GDE @IVI: oko tropskih koralnih grebena, dubina do 75 m
ÎME SE HRANI: alge, plankton, sun|eri, meki korali,
beski~menjaci
OPIS: veli~ina od 6 do 60 cm, pljosnato telo sa dva karakteristi~na
produèna le|na peraja koja su kod nekih vrsta duà od repa,
jarkih boja. Donja vilica isturena. Mladi primerci mogu se potpuno
razlikovati od odraslih. Na {krgama imaju o{tru kost
Ribe an|eli spadaju u porodicu pomacanthidae (gr~ki poma - prekriva~ i acanthos - bodlja, nazvane tako zbog kosti koju imaju kod
{krga) koja broji oko 85 vrsta. Vrlo su sli~ne ribama-leptirima od
kojih se razlikuju ba{ po kosti na {krgama, a i po veli~ini. Arapski
an|eo, na primer moè dosti}i pedesetak centimetara.
An|eli su protogini hermafroditi: ènke mogu po potrebi da promene pol u mu{ki, ali ne i obrnuto. Ta promena se obi~no de{ava u haremu od tri do pet ènki, kada mu`jak-predvodnik ugine. Tada dominantna ènka, tokom perioda od dve do tri nedelje, postaje mu`jak.
Levo na prethodnoj strani: plavi an|eo (Blue
angelfish, Holacanthus bermudensis), ~est u
Karibima
Gore: arapski an|eo (Arabian angelfish,
Pomacanthus maculosus) ìvi u Crvenom
moru
Desno: carski an|eo (Emperor angelfish,
Pomacanthus imperator), odrasli primerak.
Mladunci su tamno plave boje sa belim
polukru`nim prugama
116
Dubine
Dubine
117
Levo: karipski francuski an|eo (French

angelfish, Pomacanthus paru), sa neobi~nim
zaobljenim repom
Dole: prstenasti an|eo (Ring angelfish, Pomacanthus annularis), ~est u Indijskom okeanu
Mu`jak je vrlo teritorijalan i brani}e

svoj prostor koji se moè prostirati i
do jednog kvadratnog kilometra.
Mreste se uglavnom tokom letnjih meseci, i to tako {to svakodnevno
ispu{taju jaja{ca u vodu. Mu`jak }e se mrestiti sa svim ènkama u
haremu, ali sa svakom pojedina~no po osam do deset
minuta. Mre{}enje po~inje
tako {to mu`jak ra{iri peraja dok lebdi tik iznad dna.
@enka mu prilazi, i on je
nju{kom gurne u stomak,
nakon ~ega nastaje uùrbano plivanje i ispu{tanje
jaja{aca i sperme. Potom
se oboje brzo vra}aju me|u
korale gde su bezbedni. Jaja{ca isplivaju na povr{inu gde se izlegu. Larve su pelagi~ne, tj. ìve
u otvorenom moru, a faza larve traje tri do ~etiri nedelje. Potom se
spu{taju me|u korale i po~inju da dobijaju krlju{t jarkih boja koje se
vremenom menjaju. Odrasli primerci su tolerantni prema mladuncima i ne shvataju ih kao pretnju. Me|utim, mu`jaci su jako netolerantni prema drugim odraslim mu`jacima.
NAZIV NA SRPSKOM: leptir, leptir-zastavica (leptir-barjaktar)

NAZIV NA ENGLESKOM: Butterflyfish, bannerfish
NAZIV NA LATINSKOM: Chaetodontidae
GDE @IVI: tropski koralni grebenovi, dubina do dvadesetak metara
ÎME SE HRANI: mali beski~menjaci, koralni polipi, plankton,
alge, ikra, larve
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasne
OPIS: veli~ina od 6 do 30 cm, pljosnato telo, kontinuirana le|na
i stoma~na peraja zaobljena na kraju, isturena nju{ka. Veoma
ìvopisni, neke vrste radi kamuflaè imaju tufnu kod repa koja li~i
na oko
Kada su ugroèni, an|eli ispu{taju nisko frekventne zvuke koje ponekad moè ~uti i ljudsko uho.
Najmanji an|eo je pigmejski (Centropyge aurantonotus), koji dostiè
samo 6 cm.
118
Dubine
Dubine
119
Desno: kljunasti leptir (Beaked

coralfish, Chelmon rostratus) pomo}u
tufne kod repa koja li~i na oko uspeva
da zavara predatore
Ispod: mejersov leptir (Meyers
butterflyfish, Chaetodon meyeri)
Na dnu: dugonosi leptir (Long nose
butterflyfish, Forcipiger flavissimus)
Na prethodnoj strani: izuzetni leptir (Exquisite butterflyfish, Chaetodon austiacus)

Gore: maskirani leptir (Masked butterflyfish, Chaetodon semilarvatus)
Dole: par duvan-leptira (Striped butterflyfish, Chaetodon fasciatus) gosti se meduzom,
veoma sli~an rakunu (Racoon butterflyfish, Chaetodon fasciatus), koji nema pruge na
bokovima
Verovatno najep{e ribice tropskih mora,

leptiri, dobile su nau~no ime po svilenkastom izgledu ("keta" na gr~kom zna~i svila). Ima ih 116 vrsta. @ive u paru ili ve}im
grupama ~ak i do stotinak primeraka, ali
uvek u monogamnim vezama: mu`jak i
ènka provode ceo ìvot zajedno, i kada
jedno ugine obi~no ubrzo ugine i drugo.
Zato se lako prilago|avaju ìvotu u akvarijumu, gde ~esto zavr{avaju zbog svoje izuzetne lepote
i jarkih boja.
Neke vrste leptira imaju tufnu kod
repa koja li~i na oko pomo}u koje
~esto uspevaju da prevare predatore
i izbegnu napad.
Uglavnom ìve u plitkim vodama, mada

ima primeraka koji ìve dublje, na primer indijski leptir (Indian butterflyfish,
Chaetodon mitratus) ìvi na dubini i do
sedamdeset metara. Leptiri provode ceo
ìvot na jednoj relativno maloj teritoriji.
120
Dubine
Dubine
121
U istu porodicu spadaju

i ribe-zastavice sa karakteristi~ne dve crne pruge du` ùtog ili belog
tela i duga~kom zastavicom na le|ima. Dok
su mlade, zastavice ìve
u grupama i do pedesetak ~lanova. Kasnije
ìve u paru, kao i leptiri i veoma ùstro brane
svoju teritoriju. Crvenomorska zastavica, (Red Sea bannerfish, Heniochus intermedius), endemska je vrsta, ìvi samo u Crvenom moru i Adenskom zalivu.
Gore: jato zastavica iz
Indijskog okeana (Bannerfish, Heniochus diphreutes)
Levo, odozgo na dole:
fantomska zastavica
(Phantom bannerfish,
Heniochus pleurotaenia);
prugasti leptir (Lined
butterflyfish, Chaetodon
lineolatus); crnobeli leptir (Black
pyramid butterflyfish,
Hemitaurichthys zoster)
NAZIV NA SRPSKOM: ~e{ljousta, crnelj; riba-klovn

NAZIV NA ENGLESKOM: Damselfish; clownfish, anemonefish
NAZIV NA LATINSKOM: Pomacentridae
GDE @IVI: pli}e vode tropskih i suptropskih mora (crnelja ima i u
Sredozemnom moru i Jadranu), oko koralnih grebena, dubine do
20 m
ÎME SE HRANI: plankton, sitni beski~menjaci, alge, koralni
polipi
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasna, ~ak i kad ljutito
brani teritoriju
OPIS: duìne od 2 do desetak cm (osim garibaldija - Garibaldi,
Hypsypops rubicundus koji moè narasti i do 30 cm), telo pljosnato,
rep ra{ljast. Mogu da budu raznih boja, od crno-bele do srebrne,
ùte i narandàste. Usta mala, povijena na dole
Desno, odozgo na dole:

crvenomorska zastavica
(Red Sea bannerfish,
Heniochus intermedius);
repati leptir (Threadfin
butterfly, Chaetodon
auriga), na{ao se i na
po{tanskoj markici
Mozambika; crvenorepi
leptir (Red tailed
butterflyfish, Chaetodon
collare)
122
Dubine
Dubine
123
Pomacentrida ima oko 335

vrsta. Crnelji ìve u svim
morima, a ribe-klovnovi u
tropskim, mada je interesantno da klovnova nema u
Karipskom moru, dok su na
istoku veoma brojni.
Prethodna strana:
ra{ljorepi crnelj
(Scissortail sergeant,
Abudefduf sexfasciatus)
Gore levo: zapadni klovn
(Western clownfish, Amphiprion ocellaris)
Gore desno: paradajzklovn (Tomato
anemonefish,
Amphiprion ephippum)
Desno: klarkov klovn
(Clark's anemonefish,
Amphiprion clarkii)
Na slede}oj strani desno:
belostoma~ni crnelj
(Whitebelly damselfish,
Amblyglyphidodon leucogaster) uz koral Millepora
koji mu pruà savr{enu
za{titu od predatora
124
Dubine
Mladi primerci crnelja

mogu se po boji potpuno
razlikovati od odraslih. Uglavnom svi ìve u jatima, veoma su teritorijalni i agresivni prema uljezima. Obi~no se sjate oko korala (naj~e{}e Acropora, Stylophora i Porites) u ~ije okrilje beè u slu~aju opasnosti. S obzirom da svoju ba{tu ùstro brane, na njihovoj teritoriji
ima vi{e algi nego drugde, po{to ìvotinje koje se
njima hrane tu nemaju pristup. A {to je vi{e algi,
to zna~i da je mu`jak uspe{niji u odbrani svog
doma. Zbog toga }e privu}i vi{e ènki i ostaviti
ve}e potomstvo. Osim drugih ribica, mu`jaci }e
terati i ~ak i fizi~ki ukloniti druge uljeze, na primer morske zvezde i jeève koji mogu ugroziti
njihova jaja{ca.
A jaja{ca polaù na podlogu koju prethodno o~iste, obi~no u podno`ju korala, anemona ili algi.
Potomstvo ~uvaju isklju~ivo mu`jaci, a mladi se
izlegu nakon 2-7 dana, zavisno od vrste.
Najsavr{eniji primer ìvota u simbiozi je suìvot
ribe-klovna i anemone. Riba-klovn je teritorijalna i u stanju je da napadne ribe mnogo ve}e od
sebe. Roniocima prilazi bez straha, kao da se sva|a. @ivi uvek u paru, ènka je vidno ve}a od mu`jaka i dominantna. Me|utim, kada ènka ugine,
mu`jak u roku od par dana promeni pol i privu~e
drugog mu`jaka. Ovo je mogu}e zato {to pri ro|Dubine
125
Gore: par crvenomorskih klovnova (Red Sea

anemonefish, Amphiprion bicinctus) u crvenoj
anemoni, i desno - ista vrsta u beloj anemoni
enju klovnovi imaju razvijene obe reproduktivne strukture. Prisustvo

dominantne ènke spre~ava mu`jaka da promeni pol, kao i mladunce
da se razviju u ènke. Prilikom mre{}enja, jaja{ca polaù na dnu anemone, a ~uva ih isklju~ivo mu`jak.
NAZIV NA SRPSKOM: labrida, labrda (na Jadranu i usna~a,

{arko, knez, vladika, pe{ec, pe{njic, podujka, martinka, kosirica,
dugonosica, lumbrak, vrana, smokva)
NAZIV NA ENGLESKOM: Wrasse, hogfish, coris
NAZIV NA LATINSKOM: Labridae
GDE @IVI: tropska i hladnija mora (brojne u Jadranu), dubina do
30 m, neke vrste do 80 m
ÎME SE HRANI: riba, meku{ci, korali, plankton
OPIS: uglavnom manji od 20 cm, mada najve}i primerak, veliki
napoleon (videti slede}i odeljak) dostiè i 2,5 m, Imaju jake vilice, a
le|no peraje im se proteè du` celih le|a. Bilo da su uzani i izduèni
ili ovalnog oblika, sve ih karakteri{e rep u obliku metlice. Mogu biti
najrazli~itijih boja i {ara
Iako se druge ribe klone anemone zbog njenih otrovnih pipaka,

klovn lu~i posebnu sluz zahvaljuju}i
kojoj moè bezbri`no da ih dodiruje. Anemona ima koristi od klovna
koji brani teritoriju, ali i privla~i
plen i namami ga do nje. Ona ga
potom oàri i pojede, a klovn o~isti
ostatke. Klovn tako|e ~isti anemonu od parazita. Pored hrane, klovn
ima koristi od anemone jer u njoj
nalazi savr{eno uto~i{te.
Levo: ùti crnelj (Sulphur damselfish,
Pomacentrus sulfureus), ìvi uvek uz koral
Acropora u kom se hrani planktonom i
algama. Prepoznaje se po crnoj tufni kod
bo~nog peraja.
Gore: klovn-tvor (Skunk anemonefish,
Amphiprion akallopisos), prepoznatljiv po
beloj pruzi na le|ima
126
Dubine
Dubine
127
spadaju i mali ~ista~ koji ima desetak centimetara, i veliki napoleon

od preko 2 metra.
Porodica labrida ima najve}i Prethodna strana: labrida obe{ene vilice (Slingjaw
Epibulus insidiator). Mu`jak je {aren a ènka
broj predstavnika na koral- wrasse,
potpuno ùta (videti sliku na narednoj strani).
nim grebenima, ali i u hladnijim morima - ima primeraka Gore: klovnovski knez (Clown coris, Coris aygula) sa
koji naseljavaju i hladne oba- tipi~nim repom u obliku metlice
le Norve{ke. Ima ih oko 500
Desno na slede}oj strani: mali knez-~ista~
(Common cleaner wrasse, Labroides dimidiatus)
vrsta, a najrazli~itijih su veli~skida parazite sa koè dve murine
ina, boja i oblika. Jelovnik im
je podjednako raznovrsan,
od riba do planktona, preko kraba, parazita sa krlju{ti drugih riba,
ikre, korala i morskih trava, kao i predeli koje nastanjuju: stenoviti
ili koralni grebeni, pe{~ano dno, ogoljeno ili sa morskom travom ili
algama. Mu`jaci, ènke i mladunci iste vrste mogu se drasti~no razlikovati po boji i obliku, pa ih nije lako identifikovati. U drozdove
128
Dubine
Ali naj~udesnije od svih su njihove reproduktivne karakteristike. Labrida ima dve vrste: one koje se ra|aju sve kao ènke koje potom po
potrebi menjaju pol, ili one koje se ra|aju kao ènke ili mu`jaci. Mali
~ista~i se uvek ra|aju kao ènke. @ive u haremu kog predvodi jedan
mu`jak koji se prema njima prili~no agresivno ophodi. Kada mu`jak
ugine, dominantna ènka preuzme harem i u roku od par sati poprimi isto agresivno pona{anje kakvo je imao pokojni prethodnik. Ako
uspe da na odstojanju drì druge mu`jake iz susednih harema koji
imaju nameru da preuzmu njenu grupu, ènka }e u roku od dva do
~etiri dana postati mu`jak. Kada ona ugine, njeno mesto }e preuzeti
slede}a dominantna ènka, i tako u krug. Me|utim, nemaju sve labride iste reproduktivne karakteristike, neke ~ak uop{te nisu hermafroditi, a puno toga nauka jo{ nije otkrila i definisala. U tropskim morima labride se mreste tokom cele godine, a u hladnijim tokom leta.
Kod nekih vrsta to zavisi i od
mese~evih mena, plime i oseke ili lokalnih uslova. Mreste
se u parovima ili grupama od
~ak nekoliko stotina.
Ono {to je za sve labride
karakteristi~no jeste njihov
na~in kretanja - umesto repa,
labride za pogon koriste bo~na peraja, a rep im vi{e sluì
kao kormilo, osim kada im je
potrebna mnogo ve}a brzina, na primer prilikom bega.
Tako|e, sve su dnevna bi}a a
no}u se ili zakopavaju u pesak ili skrivaju u {upljinama.
Primer ~ista~a je jo{ jedan
Dubine
129
lep primer simbioze

u prirodi: ~ista~ skida parazite i mrtvo
tkivo sa krlju{ti ili
zuba drugih riba, a
za uzvrat dobija hranu. Ribe dobro znaju gde se nalazi pa
redovno dolaze da
ga pose}uju, i ~ak ~ekaju na red. Ne
retko, ~ista~ }e pri}i i roniocima sa
istom namerom. Labride su tako|e
evoluirale u skladu sa svojim plenom:
mnogi meku{ci su razvili tvrde lju{ture ili bodlje kako
bi se odbranile, a
Gore levo: bodianus (Hogfish, Bodilabride su zauzanus sp.)
vrat dobile jake
Gore: jo{ jedan lep primerak klovilice i zube, kao
vnovskog kneza
i niz zuba u grlu,
kako bi mogle da
Levo: knez-~ista~ ~isti {krge ribe
{i{mi{a
savladaju plen.
U potrazi za pleDole: labrida obe{ene vilice, ènka
nom
naj~e{}e
prate druge ve}e
ribe koje podiù
pesak ili talog na dnu i isteruju sitne ìvotinje, a
neke nju{kama prevr}u kamenje i korale kako
bi otkrili male beski~menjake i zglavkare.
NAZIV NA SRPSKOM: veliki napoleon

NAZIV NA ENGLESKOM: Napoleonfish
NAZIV NA LATINSKOM: Cheilinus undulatus (Labridae)
GDE @IVI: Crveno more, Indijski i Tihi okean do Mikronezije,
dubina do 100 m
ÎME SE HRANI: ribe, meku{ci, jedan od retkih predatora koji
moè da se hrani otrovnim ìvotinjama
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasan i dobro}udan, ne
pla{i se ljudi
OPIS: veli~ine do 2,5 m, {to je najve}i zabeleèni primerak. Telo
{iroko i visoko, kod odraslih primeraka izraèna grba na ~elu.
Velika napu}ena usta. Boja zelenkasta
Labride su cenjen ulov kod ribara, a neki

primerci vrste Coris (knez) ~esto se love za
akvarijume.
130
Dubine
Dubine
131
Napoleon je dugove~na riba, mu`jaci ìve oko 25 a ènke ~ak oko 32

godine. Reproduktivnu zrelost dostiè tek sa pet do sedam godina.
Mladunci obi~no ìve me|u koralima (naj~e{}e oko akropora) u pli}
im vodama bliè obali i kako stare pomeraju se polako ka otvorenom
moru u dublje predele, do stotinak metara. Najkrupniji primerak prime}en u australijskim vodama oko Kvinslenda imao je dva ipo metra
i 191 kilogram. Njihova starost najpreciznije se odre|uje analizom
u{ne kosti, mada se ve} na prvi pogled moè napraviti gruba procena:
mladi napoleoni imaju jedva vidljivu grbu na ~elu i jako izraène {are
oko o~iju. Kako stare, grba se pove}ava a {ara je sve manje.
Interesantno je da, po{to su hermafroditi, oko petnaeste godine ìvota ènka menja pol. Jo{ uvek ne postoji ta~no nau~no obja{njenje
za{to se to de{ava, ali ta pojava nije mnogo iznena|uju}a jer je ~esta
u morskom svetu. Kada do|e vreme mre{}enja parovi napoleona
Veliki napoleon poznat je i po imenu

maori ili grboglavi, spada u porodicu
labrida (videti odeljak o labridama).
Zbog svog neobi~nog izgleda i veli~ine
zasluùje posebnu pa`nju.
Prethodna strana: lep primerak

odraslog napoleona koji se prepoznaje
po grbi na ~elu i ujedna~enijim {arama,
za razliku od mladog (gore) kom
su {are mnogo izraènije, naro~ito
ispod o~iju i oko usana a grba skoro
neprimetna.
Desno: odrasli napoleon

Kao i sve labride, za kretanje koristi
bo~na peraja dok mu rep sluì kao
kormilo. Danju pretraùje koralne grebene za {koljkama i meku{cima, a no}u traì zaklon me|u koralima, u rupama i procepima. Iako
je veoma krupan i deluje zastra{uju}e, potpuno je bezopasan po ljude. Po{to je pro`drljiv, lako ga je namamiti hranom. Me|utim, danas
je na Crvenom moru strogo zabranjeno hraniti napoleona po{to je
prime}eno da, nakon {to ga ronioci naviknu na barena jaja, on u ve}
ini slu~ajeva odbija svoj uobi~ajeni morski jelovnik i umire od gladi.
132
Dubine
Dubine
133
Prilikom kretanja, kao i sve

labride, napoleon najvi{e
koristi bo~na peraja
se okupe na jednom
mestu (ponekad ih se
skupi i nekoliko stotina), poloè jaja{ca,
udalje se i tu prestaje
njihova briga o potomstvu. Mre{}enje
se odigrava u toku
dana, a prime}eno je da se poklapa sa odre|enim fazama plime i
oseke.
NAZIV NA SRPSKOM: riba papagaj, papiga~a, papagajka

NAZIV NA ENGLESKOM: Parrotfish
NAZIV NA LATINSKOM: Scaridae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, koralni grebeni, dubine do
{ezdesetak metara
ÎME SE HRANI: alge, koralni polipi
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasan
OPIS: ovalno telo duìne 40-90 cm (grboglavi papagaj ima i do 120
cm), mala bo~na peraja, rep obi~no u obliku polumeseca ili ravan.
Veoma ìvih boja, mu`jaci i ènke kao i mladunci iste vrste obi~no
su razli~ite boje i veli~ine. Najprepoznatljiviji su po ustima koja li~e
na kljun
Osim kada se okupljaju u vreme mre{}enja, napoleoni su samci i

veoma je retko videti vi{e od jednog.
înjenice da je napoleonima potrebno preko pet godina da bi dostigli
reproduktivnu zrelost, da se mreste u grupama, da ne migriraju,
da spavaju u udubljenjima i pe}inama pa ih je veoma lako uloviti,
kao i da se na teritoriji od 10.000 m2 moè na}i samo izme|u 2 i 20
primeraka govore da je ovo vrlo ugroèna vrsta. Odrasli napoleon
nema mnogo prirodnih neprijatelja, osim ~oveka.
Meso napoleona (naro~ito usne) na izuzetno je visokoj ceni - u Hong
Kongu se za kilogram moè dobiti oko 100 dolara. Ako se uzme u
obzir da prose~an primerak ima oko 100 kg, jasno je za{to je popularan
me|u lovokradicama. Riba je na ve}oj ceni ako se restoranima i
akvarijumima dostavi ìva. Najdestruktivniji na~in lova na napoleone
je cijanidom. Podvodni ribolovci sateruju ribe u udubljenja i prskaju
ih cijanidom koji ih omami, a onda ih jednostavno sakupe u mreù.
Iako je lov cijanidom strogo zabranjen, izme|u ostalog i zato {to je
potpuno poguban po korale i sva ostala ìva bi}a, mnogi ribolovci u
nerazvijenim zemljama ga i dalje ilegalno praktikuju jer na taj na~in
prehranjuju porodice.
134
Dubine
Dubine
135
boje sa popre~nim prugama, dok su mu`jaci plavo-zeleni sa velikim

ùtim paleòm na boku.
Najinteresantnija pojava kod papagaja je da no}u spavaju u ~auri
koju sami naprave od sluzi kako bi se za{titili od grabljivaca. Murine,
na primer, zahvaljuju}i ~auri ne mogu da ih nanju{e. Za izradu ove
za{titne pidàme treba im oko pola sata. Iako su danju neuhvatljivi
i beè od ljudi, no}u ih je mogu}e dodirnuti jer spavaju prili~no dubokim snom. Ipak, ne treba ih probuditi jer }e onda pocepati za{titnu
~auru i ne}e sti}i da naprave novu, zbog ~ega }e postati lak plen.
Papagaji se ra|aju androgeni, sa obe reproduktivne strukture, a ako
je broj ènki mali, mu`jaci }e promeniti pol, i obratno. Neke vrste
ìve u haremu od jednog mu`jaka i nekoliko ènki, pa ako predvodnik ugine, dominantna ènka }e postati mu`jak i mrestiti se sa ostalim ènkama. Me|utim, ako se nakon toga pojavi novi mu`jak, ona
}e opet postati ènka i prepustiti harem prido{lici.
Porodica Scaridae ima oko 80 vr- Prethodna strana i gore: r|avi papagaj
sta, sve ìve u tropskim morima, (Rusty parrotfish, Scarus ferrugineus)
a u divnim tropskim plaàma sa
Desno, na slede}oj strani: papagaj sa ùtom
belim peskom moèmo uìvati tufnom (Stoplight parrotfish, Sparisoma viride),
mu`jak je prepoznatljiv po tufni kod {krga.
ba{ zahvaljuju}i ovoj ribi. Papa@enke su crvenkasto-sme|e boje sa belim
gaji su najve}i proizvo|a~i peska
paleìma
u moru: jedan proizvede godi{nje na stotine kilograma peska, tako {to se hrani algama i polipima
koji rastu na stenama i koralima koje ubire svojim o{trim kljunom.
Kljun zapravo ~ine po dva velika spojena sekuti}a. Zalogaje drobi
i melje zubima koji su mu duboko u ustima, a ovaj grubi materijal
potom prolazi kroz digestivni trakt ribe u kom se iskoriste hranljive
materije, a ostatak se izbaci kao najfiniji beli pesak.
@enke papagaji se kod mnogih vrsta potpuno razlikuju od mu`jaka
po boji i veli~ini. Na primer kod papagaja-princeze (Princess parrotfish, Scarus taeniopterus) koji ìvi kod Kariba ènke su sme|e-bele
136
Dubine
Postoje vrste, na primer crvenoprugi papagaj (Redband parrotfish

Sparisoma aurofrenatum), kod kojih se svi primerci ra|aju kao ènke
koje postaju mu`jaci samo po potrebi. Kada ènka promeni pol, luta}e morem dok ne
prona|e neza{ti}
enu grupu ènki i
potom }e napraviti svoj harem.
Najve}i papagaj je
grboglavi (Humphead parrotfish,
Bolbometopon
muricatum), koji
moè narasti i do
1.2 m. Prepoznatljiv je po velikoj
grbi na ~elu za
Dubine
137
Levo: dok je mu`jak

{aren sa dominantnim
plavo-zelenim bojama,
ènka je neuglednije,
braon-sivkaste boje
Dole: indijski papagaj
(Indian parrotfish,
Scarus stronglylocephalus)
Na dnu: grboglavi
papagaj, duga~ak oko
1,3 m
koju se nekada smatralo

da koristi kako bi razbio
koral, {to su biolozi, me|utim, opovrgli. Ribari
su ga nekada lovili no}u
tako {to bi zaronili na dah,
pokrili mu jednom rukom o~i a drugom ga polako
usmeravali ka
povr{ini. Kako
mu je krlju{t
vrlo
debela,
lov harpunom
je
nemogu}.
Na àlost, tokom perioda
masovnog lova
cijanidom, ova
krupna riba je
prili~no istrebljena, ba{ kao
i veliki napoleon.
138
Dubine
NAZIV NA SRPSKOM: barakuda

NAZIV NA ENGLESKOM: Barracuda
NAZIV NA LATINSKOM: Sphyraenidae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora (ima je i u Jadranu), dubina
do stotinak metara
OPASNOST PO LJUDE: uglavnom potpuno bezopasne. Veliku
barakudu privla~e svetlucavi predmeti, naro~ito na povr{ini, pa u
vodu ne treba ulaziti s nakitom. Njen ujed moè biti veoma bolan,
ali napadi su retki
OPIS: velika barakuda dostiè i do 2 m, manje vrste imaju 45-140
cm. Veoma izduèno telo i karakteristi~na isturena donja vilica
sa igli~astim zubima. Dva jasno razdvojena le|na i dva stoma~na
peraja. Srebrnkasta boja, tamnija na le|ima i svetlija na stomaku,
sa prugama na bokovima
Dubine
139
vantelesno. Ikra pluta po povr{ini, a iz njih se izlegu si}u{ne larve

koje se upu{taju u malo dublje vode tek kad dostignu oko 8 cm.
Me|utim, mladunci velike barakude napu{taju u{}e reke i kre}u u
morske dubine tek kada dostignu tridesetak centimetara.
Prethodna strana, gore i levo:

vrsta koja je ~esta u Indijskom
i Tihom okeanu (Pickhandle
barracuda, Sphyraena jello)
Barakuda ima 18 vrsta od kojih je najpoznatija i najve}a velika barakuda, Sphyraena barracuda. @ivi u dubinama do stotinak metara,
blizu obale i na otvorenom moru. Sjajan je lovac i ~esto lovi danju
pri povr{ini. Mla|i primerci ìve u jatima od po nekoliko stotina, a
odrasli primerci mogu loviti i sami. Love planski i mudro; prime}eno
je da, na primer, love tako {to sateruju jata manjih riba ka pli}im
vodama ili lagunama, i tu ih ~uvaju dok ne ogladne. Kada ne love u
grupi, koriste se mimikrijom: lebde naglava~ke i tako se stapaju sa
pozadinom pa lako hvataju plen koji iznenade.
Meso barakude je na ceni, ali je u nekim zemljama zabranjeno za

ljudsku upotrebu zbog sigvatere (re~ ciguatera poti~e od kubanske
re~i kojom se ozna~ava trovanje usled ujeda zmije), otrova koje
u organizam barakude dospeva preko manjih riba koje se hrane
otrovnim algama. One barakudama ne smetaju, ali kod ljudi mogu
izazvati ozbiljno trovanje. Trovanje izaziva toksin ciguatoxin (CTx1) iz algi dinoflagellate (Gambirdiscus toxicus). Prvi znaci javljaju
se u roku od jednog do trideset sati nakon jela u obliku peckanja u
ustima i utrnulosti koja se moè pro{iriti na ekstremitete, mu~nine,
povra}anja i dijareje. Potom slede neurolo{ki simptomi - glavobolja,
osetljivost na temperaturu, vrtoglavica, slabost u mi{i}ima, kao i
aritmija srca, tahikardija i nizak krvni pritisak. Jedan od simptoma je i
obrnut ose}aj za toplotu i hladno}u, pa
tako sladoled u ustima moè delovati
vru} a supa hladna. Simptomi prolaze
nakon pet do deset dana, mada je
bilo slu~ajeva kada su trajali ~ak i tri
godine.
Gore i desno:
ùtorepa barakuda
(Yellowtail barracuda,
Sphyraena flavicauda)
Mreste se u plitkim vodama, naro~ito oko u{}a reka u more. Kao i

ve}ina riba, barakude su oviparne, tj. polaù jaja koja se oplo|uju
140
Dubine
Dubine
141
NAZIV NA SRPSKOM: gobide - glavo~; blenide - slingurica

NAZIV NA ENGLESKOM: Goby, blenny
NAZIV NA LATINSKOM: Gobiidae, Blennidae
GDE @IVI: tropske i hladnije plitke vode (ima ih i u Jadranu),
oko koralnih grebena, travnatog pe{~anog dna, ima i slatkovodnih
vrsta. Blenide vole da se kriju u napu{tenim {koljkama
ÎME SE HRANI: alge i meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: bezopasne
OPIS: malo, izduèno telo, nagla{ena glava i krupne o~i. Blenide
imaju velika lepezasta peraja na le|ima. Na stomaku gobide imaju
sisaljku kojom se drè za tlo
Gore: rejnfordova gobida

(Rainford's goby, Amblygobius rainfordi) iz Indonezije
Desno: dvobojna gobida
Nemateleotris sp.
Gobida ima preko 2.000 a

blenida preko 830 vrsta. Ovo
su si}u{ne ribe izduènog tela
sa krupnim o~ima. Obi~no
su manje od 10 cm, a me|u
njima su i neki od najmanjih
ki~menjaka na Zemlji, na
primer predstavnici vrsta
Trimmaton i Pandaka koji su
manji od 1 cm.
Najkarakteristi~niji deo anatomije gobida je sisaljka na
stomaku koja je nastala spajanjem zadnjih stoma~nih peraja. Ona je potpuno ista kao
i sisaljka remora koja se kod ovih nalazi na le|ima i pomo}u koje se
ka~e na krupne ribe i sisare koje koriste kao prevozno sredstvo. Gobide sisaljku koriste da bi se zaka~ile za ~vrstu podlogu, za korale ili
stene, dok se u akvarijumima ka~e za staklo. Blenide
imaju veliko le|no peraje, rep im je zaobljen a bo~na
peraja lepezasta.
Na glavi blenide ~esto imaju neku vrstu brka, tzv. cirri.
Gobide ponekad ìve u simbiozi sa kozicama u istoj
rupi u pesku. Kozici to odgovara zato {to je gobida
upozorava na opasnost, a gobida ima dom u koji moè
da se skloni i polaè jaja. Takozvane neonske gobide
(Gobiosoma sp.) su ~ista~i - uklanjaju parazite i ostatke hrane sa krlju{ti, zuba i koè drugih ve}ih riba koje
ih ne tretiraju kao potencijalni plen ve} kao veoma korisnog ~lana zajednice. Gobide u ovom slu~aju imaju siguran
izvor hrane, a velike ribe nekoga ko se brine o njihovoj higijeni.
Gore i desno: blenide vole da se zavla~e u {upljine u koralima, stenama ili u
napu{tene {koljke, a mogu i da se ukopaju u pesak
142
Dubine
Dubine
143
NAZIV NA SRPSKOM: jednorog (porodica Nasinae); hirurg

ribe (porodica Acanthurus)
NAZIV NA ENGLESKOM: Unicornfish, surgeonfish, doctorfish,
tang
NAZIV NA LATINSKOM: Acanthuridae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, uglavnom Indijski, Tihi
okean i Crveno more, dubina do 90, svetlucavi jednorog do 140 m
ÎME SE HRANI: isklju~ivo ili zooplankton ili alge
OPASNOST PO LJUDE: bezopasan, mada treba imati u vidu da
kod repa imaju bodlje koje su kod nekih vrsta otrovne
OPIS: hirurzi imaju pljosnato telo sa visokim lepezastim le|nim i
stoma~nim perajima i trouglast rep. Jednorozi imaju nià le|na i
stoma~na peraja i rep u obliku polumeseca, blaè ili vi{e izraèn.
Ve}ina jednoroga ima rog na ~elu. Obe vrste imaju jednu, dve ili
vi{e jasno ozna~enih bodlji koje izgledaju kao tufne na korenu
repa, a koje aktiviraju tako {to poviju rep. Mladi se mogu drasti~no
razlikovati od odraslih primeraka
Na prethodnoj
strani i desno: plavi
jednorog (Bluespine unicornfish,
Naso unicornis) sa
dve karakteristi~ne
plave bodlje kod
repa
Gore: kratkonosi
jednorog (Shortnose unicornfish,
Naso Unicornis)
iz Andamanskog
mora
Na slede}oj strani:
izduèni hirurg
Acanthurus mata
Porodica akanturida broji oko 50 vrsta a prepoznatljiva je po tajnom

oru`ju: jednoj ili vi{e bodlji sa obe strane repa po kojoj su i dobile
ime - na starogr~kom acanthus zna~i trn, bodlja.
U proseku imaju ~etrdesetak cm duìne, mada ima i dosta ve}ih primeraka (~ak i oko 1 m). Mala isturena usta zgodna su za skidanje
sitnih organizama sa stena i korala. Hirurzi su vegetarijanci i hrane
se isklju~ivo algama, dok se jednorozi hrane zooplanktonima. Vegetarijanci igraju veliku ulogu u o~uvanju prirodne ravnoteè jer spre~avaju alge da progutaju korale, a i dodatno ih hrane svojim izmetom. Dugove~ni su, mogu ìveti preko 30 godina. Danju love a no}u
traè skrovi{te.
Jednorozi se te{ko identifikuju po boji zato {to ~esto menjaju {are i
144
Dubine
Dubine
145
146
Dubine
Dubine
147
Pona{anje mu`jaka koji brani harem je vrlo specifi~no. On }e kruìti

oko uljeza, drugog mu`jaka, vrlo oprezno sa uperenom bodljom kod
repa ka njemu i po potrebi ga napasti. On tad moè i promeniti boju
kao znak upozorenja. Sna`nim zamahom repa bodlja moè protivniku
zadati te{ke povrede.
Neke akanturide su podesne za ljudsku ishranu (mada postoji opasnost od trovanja, tj. sigvatere - videti poglavlje o barakudi), me|utim,
mnogo su popularnije me|u akvaristima, naro~ito sitniji primerci.
Levo na prethodnoj strani: svetlucavi jednorog (Sleek
unicornfish, Naso hexacanthus) zelene je boje, osim u
vreme parenja kada kod mu`jaka glava i rep dobijaju
plave tonove. Nema rog, a zanimljivo je da ima crn jezik.
nijanse, zavisno od toga da li su upla{eni, da li spavaju, hrane se ili su

u ratobornom ili zaljubljenom raspoloènju. Tako|e, mu`jaci i ènke
mogu biti potpuno razli~iti, a mu`jak moè promeniti boju tokom
parenja.
Dole i desno: hirurg-jedrenjak (Sailfin surgeonfish,

Zebrasoma desjardinii) dole sa ra{irenim perajima i levo u
jatu, sa skupljenim perajima
Sve ih karakteri{e vrlo sitna krlju{t zbog koje im telo deluje bar{unasto,
bodlja kod repa ozna~ena upozoravaju}e jarkom bojom i povezano
le|no lepezasto peraje, dok stoma~no peraje po~inje od stomaka, iza
dva mala bo~na peraja i zavr{ava se kod repa. Mladi hirurzi mogu
imati potpuno zaobljen rep da bi on vremenom poprimio oblik
polumeseca.
Akanturide ìve oko koralnih grebena, me|u kojima se no}u kriju.
Larve (tzv. akronurusi) su prozirne i obi~no ìve blizu obale na dnu
dok ne porastu. Polnu zrelost dostiù nakon godinu do dve. Mreste
se u parovima ili grupama parova tokom cele godine, ali naj~e{}e u
kasnu zimu ili rano prole}e. Pretpostavlja se da su neki primerci koji
ìve u haremu hermafroditni; kao kod ve}ine riba, kada predvodnik
harema ugine, tu ulogu preuzima dominantna ènka koja menja
pol.
148
Dubine
Dubine
149
NAZIV NA SRPSKOM: /riba zec/

NAZIV NA ENGLESKOM: Rabbitfish
NAZIV NA LATINSKOM: Siganidae
GDE @IVI: Indijski i Tihi okean, Crveno more i isto~ni deo
Sredozemlja posle prokopavanja Sueckog kanala; dubina do
tridesetak metara, ~e{}e u plitkim vodama
ÎME SE HRANI: plankton, alge, meduze
OPASNOST PO LJUDE: bezopasna, ali treba imati u vidu da ima
otrovne bodlje
OPIS: pljosnato, vretenasto telo, najprepoznatljivije su po ustima
koja su na sredini glave, mala, zaobljena poput ze~jih
Na prethodnoj strani i desno: javanska riba zec (Java

rabbitfish, Siganus javus)
Gore: riba zec sa zlatnim

sedlom (Gold saddle rabbitfish, Siganus guttatus)
Ribe-ze~evi dobile su ime po miroljubivom izgledu lica i zaobljenoj

ze~joj nju{ci. Me|utim, u suprotnosti sa nevinim izgledom, imaju
bodlje na le|nom (13) i trbu{nom peraju (7) koje sadrè vrlo jak
otrov. [arene su i lako ih je uo~iti danju, ali no}u, naro~ito ako osete
da su u opasnosti, mogu potpuno promeniti boju. Tako|e, kada uginu potpuno poblede, pa je nau~nicima te{ko da sa~uvaju primerke
radi prou~avanja. Mu`jaci i ènke, za razliku od mnogih vrsta, ne
razlikuju se po boji, mada su ponekad ènke krupnije. Siganide ìve
u manjim jatima, a neke vrste se u vreme mre{}enja odvajaju u pa150
Dubine
Dubine
151
NAZIV NA SRPSKOM: gof, felun, orhan, {njurac

NAZIV NA ENGLESKOM: Trevally, jack
NAZIV NA LATINSKOM: Carangidae
GDE @IVI: umereno topla i tropska mora, ~est u Jadranu,
pogoduju mu vode temperature od 21 do 30C, blizina grebena i
stena, dubina do 200 m
ÎME SE HRANI: manje ribe
OPIS: duìne od 50 cm do 1,70 m, elegantno, izduèno i veoma
akvadinami~no telo sa ra{ljastim repom i o{trim le|nim i stoma~nim
perajima. Donja vilica kod nekih vrsta jasno isturena. Sivkaste boje
sa tamnijim ili svetlijim nijansama ili prugama. Mediteranski gof
ima prugu preko oka
rovima i pokazuju agresivnost prema drugim parovima ili grupama.
Trenutak pre ispu{tanja gameti kre}u se u krug, a mu`jaci poprime
mermerne {are. Naj~e{}e se mreste u prole}e ili rano leto, no}u ili
rano ujutru, u zavisnosti od plime i oseke odnosno mese~evih mena.
Larve su planktonskog tipa i u tom periodu su najugroènije.
Siganide ìve od tri do pet godina, i dnevni su tipovi. No}u se kriju u
procepima i pe}inama a danju traè hranu. Biljojedi poput siganida
su bitni u o~uvanju prirodne ravnoteè jer spre~avaju alge da potpuno obrastu oko korala. Tako|e |ubre korale svojim izmetom.
Neke vrste siganida se
love za akvarijume, a
neke zbog ukusnog mesa.
Sre}om, nisu ugroène.
Gore: dvoprugi zec (Double barred rabbitfish,
Siganus virgatus)
Desno: javanske ribe ze~evi
~aste se meduzom
152
Dubine
Dubine
153
Meso gofa je veoma cenjeno, mada kao i kod barakuda,

postoji opasnost od trovanja sigvaterom. Gofovi se hrane
manjim ribama koje se, pak hrane otrovnim algama. Iako one
gofovima ne smetaju, veoma su opasne za ljudski organizam
(videti poglavlje o barakudama).
Najve}i primerak je veliki {njurac (Giant trevally, Caranx
ignobilis) koji moè dose}i i do 1,70 m. Njegovi jedini
neprijatelji su ve}e ajkule.
Gore: plavi {njurac (Blue fin trevally,

Caranx melampygus)
Prethodna strana: gof (Amberjack, Seriola dumerili), ima ga i u Jadranu
Dole: {njurac je opasan predator a

prime}eno je da jato primenjuje
strategiju prilikom lova
Gore: buljooki {njurac (Bigeye trevally, Caranx sexfasciatus)

Desno: zlatni {njurac (Golden trevally, Gnathanodon speciosus)
Carangidae broje preko 200 vrsta. @ive u jatima i love

ogranizovano. Sjajni su pliva~i i svoju ve{tinu najbolje
pokazuju kada nai|u na jato manjih riba. Tada udruènim
snagama razbijaju jato i bukvalno ubiru o{amu}ene i
usamljene ribice. Mogu da plivaju brzinom od oko 50 km/
h, ali moraju konstantno da se kre}u jer skoro da nemaju
mehur za regulisanje plovnosti kao druge ribe. Zahvaljuju}i
tome mogu munjevitom brzinom da menjaju dubinu.
154
Dubine
Dubine
155
NAZIV NA SRPSKOM: kostorog, /balista/, /triger/

NAZIV NA ENGLESKOM: Triggerfish
NAZIV NA LATINSKOM: Balistidae
GDE @IVI: i tropska i hladna mora (uklju~uju}i i Sredozemno i
Jadran), koralni grebeni i stene koje obiluju {koljkama, dubine do
50 m
ÎME SE HRANI: {koljke, ra~i}i, morske zvezde, jeèvi, krastavci
OPASNOST PO LJUDE: moè biti opasan dok brani gnezdo, ne
treba ga provocirati i prilaziti suvi{e blizu. Ima o{tre zube koje
mogu naneti ozbiljne povrede
OPIS: romboidno telo, glava u profilu trouglasta, mala usta. Prvo
le|no peraje je ve}e od drugog i ima posebnu kost, bodlju koja
"okida" ve}u kako bi mogla da se uklje{ti me|u stenama. Vrste iz
hladnijih mora su sivkaste boje, a tropske veoma ìvih boja
Na prethodnoj strani: veliki kostorog
(Giant triggerfish, Balistoides viridescens),
smatra se najagresivnijom ribom u Crvenom moru
Gore: sivi mediteranski kostorog, mu`jak
(Grey triggerfish, Balistes carolinensis) sa
podignutim "okida~em" na le|ima
Desno: par mediteranskih kostoroga,
ènka je na gnezdu dok mu`jak brani
teritoriju
Re~ balista na latinskom zna~i katapult, okida~, a ovo ime upotrebio

je prvi nema~ki prirodnjak Johan Fridrih Gmelin 1788. jer ga je na
njega asociralo le|no peraje ove ribe. Prvo le|no peraje kostoroga
ima manju bodlju koja okida ve}u i drì je ~vrsto zaklju~anu, zahvaljuju}i kojoj riba moè da se bezbedno uklje{ti me|u stenama ili koralima odakle predatori ne mogu da je izvuku. Otud i srpski naziv
kostorog. Bodlja se lansira samo kada riba oseti da je u opasnosti.
Kostorog pliva pomo}u drugog para le|nih peraja i repa a ~esto pliva
156
Dubine
Dubine
157
i postrance. Telo mu
je prekriveno debelom koòm sa krlju{tima. Usta su mu mala,
ali ima osam veoma
o{trih isturenih zuba
kojima razbija lju{turu meku{aca. Upravo
ovi zubi mogu biti veoma opasni po ronioce ako mu se pribliè
dok ~uva gnezdo, naro~ito kad je u pitanju
veliki kostorog (Giant triggerfish, Balistoides viridescens)
koji moè imati skoro
80 cm duìne i upola
toliko visine. On se
smatra najagresivnijom ribom u Crvenom moru.
Postoji razlika izme|u tropskog kostoroga i onog koji ìvi u hladnijim
vodama, i to ne samo u izgledu ve} i u pona{anju: dok je u tropima
mu`jak taj koji leì na gnezdu u koje je ènka prethodno poloìla
jaja{ca, u Sredozemnom moru mu`jak kostoroga brani teritoriju dok
ènka leì na gnezdu. Kostorozi se mreste od jula do septembra, a
ènka polaè izme|u 50 i 100 hiljada jaja{aca. Obi~no mu`jak lebdi iznad gnezda sa glavom na dole i duva vodu u gnezdo kako
bi omogu}io neophodnu oksidaciju jaja{aca. Larve se izlegu nakon
pedesetak sati, kada ih roditelji napu{taju a one odlaze na povr{inu
i traè plutaju}e alge me|u kojima se kriju. Alge igraju veliku ulogu
u preìvljavanju mladunaca, pa manjak algi automatski povla~i i ve}i
mortalitet nara{taja.
Kostorog ima poseban na~in lova: spu{ta se glavom na dole do neko158
Dubine
Gore: plavi kostorog (Blue triggerfish,

Pseudobalistes fuscus)
Levo: klovnovski kostorog (Clown triggerfish,
Balistoides conspicillum)
Dole: pikaso (Picassofish, Rhinecanthus assasi)
liko centimetara iznad pe{~anog

dna traè}i meku{ce koji su zakopani u pesak. Potom duva mlaz vode pomo}u kog razgoliti plen.
Ako ne uspe iz prve pomeri se nekoliko centimetara dalje i ponovi
postupak. Kada nai|e na jeà, zgrabi ga dugim zubima, baci u vis
kako bi ga okrenuo naopako, pa zubima razbije lju{turu na stomaku i
pojede meku unutra{njost. Najneobi~niji kostorog je pikaso (Picassofish, Rhinecanthus assasi), nazvan tako zbog svog kubisti~kog izgleda.
Raste do 30 cm i ìvi u dubini do petnaestak metara. Ima sivkastozelenkasto telo sa plavo ùtom prugom uzdu` preko oka i popreko
iznad usta. @ivi u Crvenom moru i Persijskom
zalivu, stidljiv je i sklanja se od ljudi.
Neprijatelji kostoroga nisu mnogobrojni, jer }e
mali broj riba mo}i da probije njihovu debelu
koù: gofovi, tune, marlini, kernje, ajkule i delfini. Ljudi ga tako|e love jer mu je meso vrlo
ukusno, a i radi ~uvanja u akvarijumima.
Dubine
159
NAZIV NA SRPSKOM: morski kov~eg, {krinja{ica, kravica

NAZIV NA ENGLESKOM: Boxfish, cowfish, trunkfish, turretfish,
basketfish
NAZIV NA LATINSKOM: Ostraciidae
GDE @IVI: plitke vode oko koralnih grebena u tropskim morima,
osim par vrsta (prugasta kravica, striped cowfish, Aracana aurita
- ìvi na jugu Australije, i manja Kentrocapros aculeatus ìvi u
severozapadnom Pacifiku)
ÎME SE HRANI: meku{ci koji ìve na dnu i morsko bilje
OPASNOST PO LJUDE: neke vrste kad su ugroène ispu{taju
otrov
OPIS: veli~ina od 10 do 55 cm, telo }o{kasto, suàva se kod repa,
izduèna nju{ka, si}u{na usta. Kravice imaju po dva ro{~i}a na ~elu
i stomaku odmah ispod repa. Veoma jarkih boja, od ùte do zelene
sa plavim {arama
Levo, na prethodnoj strani:

karipska pro{arana kravica
(Scrawled cowfish, Lactophrys
quadricornis)
Desno i dole: mala {krinja{ica
(Cube boxfish, Ostracion cubicus).
Kada su mlade, ove {krinja{ice su
male, zdepaste i ùte. Vremenom
poprime zelenu boju i izduè se
Ostraciidae su ro|aci ribabalona (videti slede}i odeljak), ali se razlikuju od

njih po }o{kastim le|ima sa
jakim oklopnim skeletom
zbog kog nisu u stanju da se
naduju. Zbog svoje krupne
gra|e ne mogu da koriste rep za kretanje, ve} bo~na peraja, zbog
~ega izgledaju nezgrapno. Da bi se za{titile koriste vrlo ekstreman
metod: ispu{taju oko sebe veoma jak otrov kojim teraju predatore.
Na àlost, na taj na~in ~esto izvr{e samoubistvo, jer ni same nisu imune na otrov. Ljubitelji akvaristike neretko imaju problema sa njima
jer im na ovaj na~in pobiju sve ostale stanovnike akvarijuma.
Meso {krinja{ica i kravica je izuzetnog kvaliteta, mada postoji opasnost od trovanja sigvaterom, otrovom koji se taloì u organizmu riba
a poreklo vodi iz odre|enih morskih algi. Zbog sigvatere oko 50.000
ljudi godi{nje ima probleme sa varenjem, mada je, sre}om, stopa
smrtnosti vrlo niska (manje od 1%).
160
Dubine
Dubine
161
NAZIV NA SRPSKOM: riba balon (na Jadranu - napuha~a);

~etvorozupka, dvozupka, jeìnka
NAZIV NA ENGLESKOM: Pufferfish, porcupinefish
NAZIV NA LATINSKOM: Tetraodontidae, Diodontidae
GDE @IVI: tropska i suptropska mora (uklju~uju}i i Sredozemno
i Jadran), koralni grebeni, dubina do 300 m. Ima i slatkovodnih
primeraka
ÎME SE HRANI: meku{ci, morski jeèvi, morske zvezde, sitne
ribe i biljke
OPASNOST PO LJUDE: potpuno bezopasna osim za ishranu jer
su joj unutra{nji organi veoma otrovni
OPIS: veli~ine od 4 cm do 1,2 m, izduèno telo kru{kastog oblika,
zatupasta nju{ka. Mala okruglasta peraja, velike o~i i lepezast rep.
Kada je u opasnosti naduje se i postane potpuno okrugla. Jeìnke
imaju bodlje
Ove ribe su dobile nau~no ime po

broju zuba - tetraodontide na primer, imaju ~etiri
zuba, tj. po dve
plo~ice u gornjoj
i donjoj vilici posebno adaptirane da razbijaju lju{ture meku{aca. Koà im je glatka,
bez krlju{ti i bogata kolagenom, samim tim i vrlo rastegljiva. Najzanimljivija njihova karakteristike je sposobnost da se naduju - kada
oseti da je u opasnosti, balon ispuni vodom gastri~nu kesu, specijalni
mehur u stomaku, i na taj na~in se utrostru~i, a poseban poklopac ne
dozvoljava vodi da iza|e napolje. U stanju je da to uradi i kad ga proguta predator: neki ronioci su prisustvovali scenama kada riba-balon
izlazi iz grla ugu{ene ajkule ili delfina. Jeìnke imaju dodatnu za{titu,
prilikom naduvavanja bodlje im se podignu i na taj na~in potpuno
odbiju predatore.
Baloni i jeìnke su lo{i pliva~i, posebno
kada su u nadutoj fazi. Tada ma{u bo~nim
perajima i nespretno se klate levo-desno.
Ipak, ovakav manevar u stanju su da izvedu ograni~en broj puta, tako da se ne preporu~uje pla{iti ih kako bi se prisustvovalo
Na prethodnoj strani i
na vrhu: zvezdasti balon
(Starry puffer, Arothron
Stellatus)
Gore: belopegasti balon
(Whitespotted puffer,
Arothron hispidus)
Levo: crnopegasti balon
(Blackspotted puffer,
Arothron nigropunctatus)
162
Dubine
Dubine
163
Levo na prethodnoj strani: mapa-balon

(Mappa pufferfish, Arothron mappa)
Desno: maskirana jeìnka (Masked porcupinefish, Diodon liturosus)
veoma se ~esto moè sresti tokom
no}nih zarona u Karipskom moru
Dole: maskirani balon (Masked puffer,
Arothron diadematus) iz Crvenog mora
Na dnu: solanderov balon (Solander's
toby, Canthigaster solandri) i desno
mali valentinov balon (Saddled toby,
Canthigaster valentini), duga~ak desetak
centimetara
takvom prizoru. Na àlost, prodavnice suvenira u primorskim mestima, pored sun|era, {koljki i morskih zvezda, ~esto prodaju i lakirane,
preparirane, naduvane jeìnke.
gu{enje. @rtva je potpuno svesna i mozak i ~ula joj savr{eno

funkcioni{u, ali nije u stanju da
govori niti da napravi i najmanji pokret jer joj je telo potpuno zgr~eno. Zavisno od doze
otrova koja je uneta u organizam, `rtva moè umreti u roku
od nekoliko sekundi ili se mu~iti
Baloni imaju jo{ jedan odbrambeni mehanizam: njihovi unutra{nji

organi sadrè tetraodotoksin, otrov 1.250 puta ja~i od cijanida, jedan
od najsna`nijih otrova koji se moè na}i u prirodi. Dakle, predator
nikako ne}e biti u stanju da preìvi takav obrok, i ve}ina ih to instinktivno i zna. Tigar-ajkula je jedna od retkih koja se hrani ovim
ribama bez posledica. I pored otrova balon je omiljen na japanskoj
trpezi. Fugu, kako ga tamo zovu, smatra se delikatesom, i za njegovu
pripremu brinu se posebno obu~eni kuvari (obuka traje 5-7 godina).
Oni su u stanju da odvoje otrovne organe od jestivog mesa, ali ipak,
statistike kaù da u Japanu godi{nje umre oko 100 osoba usled trovanja tetraodotoksinom.
Telo jedne ribe balona sadrì dovoljno otrova da ubije tridesetoro
ljudi za samo par sekundi. Tetraodotoksin blokira kanale u nervnim
tkivima i na taj na~in parali{e mi{i}e. Posledica toga je asfiksija, odn.
164
Dubine
Dubine
165
satima, ~ak i danima. Zato je jasno za{to se fugu moè servirati svima
osim caru.
Japanski ribari znaju u koje doba godine je fugu najmanje otrovan
(najotrovniji je u vreme mre{}enja), pa ga tada love i potom ~uvaju
u kavezima do sezone kada je trì{na cena najve}a, u jesen i zimu, i
onda ga prodaju ekskluzivnim restoranima. Transportuju ga u posebnim kontejnerima a ribama surovo za{ivaju usta kako se ne bi pobile u tako malom prostoru.
Nakon {to su se skitnice otrovale otpacima fugua koje su prona{le na
|ubri{tu u Tokiju, vlasti su naredile da se iznutrice moraju tretirati
kao i sve druge otrovne materije, pakovati u posebno obeleène vre}ice i ~uvati u sefu do uni{tenja.
Baloni se mreste u plitkim vodama tokom punog ili mladog meseca. Planktonske larve se izlegu
u periodu od dva dana do dva
meseca, zavisno od vrste.
Geneti~ari su otkrili da riba-balon ima najmanji genom do sada
prona|en me|u ki~menjacima. Tako|e, ovo je jedna od retkih vrsta
riba koja moè da trep}e i sklopi o~i.
Levo, na prethodnoj strani: preparirane jeìnke koje se prodaju u prodavnicama suvenira
Gore: maskirana jeìnka (Masked porcupinefish, Diodon liturosus) iz Andamanskog mora
Gore desno: velika jeìnka (Common porcupinefish, Diodon hystrix) sa remorom
166
Dubine
Dubine
167
RIBE SA HRSKAVIÂVIM
SKELETOM
(RU[LJORIBE) - AJKULE
Classis: CHONDRYCHTYES
Subclassis: ELASMOBRANCHII
Superordo: BATOIDEA
ORDO:
Rajiformes
Pristiformes
Torpediformes
168
Dubine
Superordo: SELACHIMORPHA
ORDO:
Carcharhiniformes
Heterodontiformes
Hexanchiformes
Lamniformes
Pristiophoriformes
Squaliformes
Squatiniformes
Orectolobiformes
Dubine
169
Ru{ljoribe imaju hrskavi~av skelet i zubolike (plakoidne) krlju{ti u

koì. Kostur im se sastoji od hrskavice bez kalcijuma, pa jedini tragovi
koje ostavljaju u obliku fosila su zubi. Njihov redukovani skelet, kao
i nedostatak mehura i plu}nih organa, omogu}avaju im visok nivo
pokretljivosti u vodi zbog ~ega mogu da dostignu neverovatne brzine, lako menjaju dubinu i plivaju bez prestanka jer tro{e vrlo malo
energije. Umesto mehura, hidrostati~ku ulogu vr{i jetra koja sadrì
velike koli~ine skvalena i drugih ulja, ~ime se smanjuje specifi~na teìna ribe. Upravo zbog ovih veoma vrednih ulja, ajkule su vekovima
bile ~esta meta ribara.
glu{ac, ~ukov, piknjavac, modrulj, trupan, mlat i bat;

Heterodintiformes - rogate ajkule sa posebnim zubima kojima
mogu da lome {koljke;

Hexanchiformes - najprimitivniji oblik ajkule sa samo jednim
le|nim perajem i telom poput jegulje (imaju po jedan do dva proreza
vi{e na {krgama od drugih vrsta) - tu spadaju i ajkule iz Jadrana - volonja sivac i pepeljak;

Lamniformes - u koje spadaju i Megachasma pelagios, ajkula od preko 5 m koja se hrani planktonom, petnaestometra{ velikih
usta Cetorhinus maximus - Basking shark, kao i najbrà ajkula mako
(Mako shark, Isurus oxyrinchus) i notorna velika bela ajkula;

Pristiformes - ajkule testera~e - mogu da dosegnu skoro 8 metara; na Jadranu ga zovu pilan;

Squaliformes - sa preko 80 vrsta - u Jadranu su zastupljeni kostelji, pas zvezda{ i pas prasac;

Squatiniformes - sklatovke - sklat sivac i ùtan, ajkule pljosnatog tela, kao da su na pola puta izme|u ajkula i raà;

Orectolobiformes - sa sedam porodica u koje spadaju i gate,
zebra-ajkule, ~udni vobegong i najve}i predstavnik - kit ajkula.
Ajkula i raà ima oko 800 vrsta, a sve su svrstane u slede}e grupe:

Rajiformes - raè sa oblim perajima i {picastom glavom - ùtuljke, voline, raè, gitara~e, raòpsi; myliobatiformes su najinteresantnija porodica rajiformes. U njih spadaju krilate raè, golubovi, mante
- i velika manta, okruglaste {ibe sa àokom na repu i raè leptirice sa
{irokim leptirastim krilima;

Pristiphoriformes - raè-testera~e - imaju izduènu nju{ku koja
podse}a na testeru;

Torpediniformes - elektri~ne raè - drhtulje;

Carchariniformes - morski psi i morske ma~ke - atlantska ajkula, okeanska beloperka, tigar-ajkula, morski ~eki} - ~eki}ara (mlat).
U Jadranu su zastupljene ma~ka bledica, mrkulja, crnouska, butor,
170
Dubine
Najve}a bela ajkula uhva}ena je kod Kube 1945. Bila je duga 6,4 m i te{ka preko 3 tone
Foto: Reef Quest Center for Shark Researrch
Dubine
171
Foto dole: Utila
Gore: kit-ajkula u akvarijumu
Foto: Lisa's Reef
Desno: kit ajkula je najve}a od svih ru{ljoriba, a hrani se

najsitnijim organizmima - planktonom
Ove lepe ribe jedni su od najstarijih ki~menjaka na planeti - stare su

preko 350 miliona godina (pore|enja radi, prvi ~ovek Homo erectus
datira od pre 120.000 godina). Iako sama re~ ajkula uteruje strah u
kosti, ve}ina ih je potpuno bezopasna. Samo nekolicina nosi titulu
ljudo`dera. Ajkule imaju veoma osetljive pore na glavi i dok se kre}u mrdaju glavom levo-desno, ostmatraju}i
okolinu. U stanju su da osete ~ak i ìvotinje
zakopane u pesku i nanju{e krv na udaljenosti od preko 2 km. Koà im je poput brusnog
papira, hrapava sa spoljne strane, i prepuna
kolagenskih vlakana iznutra. Mogu biti oviparne (polagati jaja{ca iz kojih se legu mladunci) ili viviparne (ra|ati ìve mladunce).
@enke se obi~no kote u pokretu, a mladuncima naj~e{}e pup~anu vrpcu skinu remore
koje je pojedu.
Uprkos uvreènom mi{ljenju da su sve ajku172
Dubine
Mako ajkula
le krupne nemani, samo 10 vrsta dostiè veli~inu od preko 4 metra.

Najve}a riba na planeti je kit-ajkula koja moè imati i do 18 metara duìne, a koja se hrani najsitnijim morskim bi}ima - planktonom.
Kit-ajkula je prvi put zabeleèna u svetu nauke godine 1828. kada
je vi|ena kod Rta dobre nade gde ina~e ima dosta vrsta ajkula zahvaljuju}i toploj mozambi~koj struji. Primerak koji je tada ulovljen
harpunom imao je samo 4,6 m i prene{en je u Prirodnja~ki muzej u
Parizu gde se jo{ uvek moè videti. Najve}i ulovljeni primerak datira
iz 1983. godine i uhva}en je blizu Bombaja kada se slu~ajno upleo u
ribarsku mreù. Imao je malo preko 12 metara i 11 tona.
Kit-ajkula ima velika pravougaona usta na
sredini glave kojima usisava vodu bogatu
planktonom koju potom filtrira. O~i moè
da okre}e u svim pravcima i ima br~i}e
poput svoje bliske ro|ake, atlantske gate.
Glomazno telo prekriveno je belim pegama. Ima po pet proreza za {krge sa obe
strane. Ra|a ìve mladunce a nedavno je
u jednoj ènki od 10,5 m prona|eno 300
embriona. @ivi u tropskim vodama i migrira zavisno od promene temperature
vode. Po ~oveka je potpuno bezopasna.
Velika bela ajkula
Foto: Extreme Science
Najopasnije ajkule po ljude su atlantska

ajkula (Bull shark, Carcharhinus leucas),
velika bela (Great white shark, Carcharodon carcharias), okeanska beloperka
(Oceanic white tip shark, Carcharhinus
longimanus) i tigar-ajkula (Tiger shark,
Galeocerdo cuvier). Velika bela pripada
redu Lamniformes, dok ostale su ostale
tri Carchariniformes.
Velika bela ajkula je krupna i veoma sna`na ìvotinja koja moè imati i 8 metara
Foto: 4 Great Fish
Dubine
173
duìne. Ima je u tropskim

i suptropskim vodama i
pravi je sva{tojed: na njenom jelovniku su i ribe i
druge ajkule, kornja~e,
ptice, delfini, foke, vidre. Ra|a ìve mladunce
a veruje se da i kod nje
tokom graviditeta, kao i
kod odontaspisa, dolazi
do pojave kanibalizma u
Foto: Conservation Institute
materici (videti odeljak
Atlantska ajkula ima reputaciju najagresivnije
o odontaspisu). Napadi
ove ajkule na ljude mogu imati fatalne posledice, mada je dokazano
da ~ovek nije njena primarna meta ve} da napada uglavnom zato {to
joj iz dubine pliva~ ili surfer li~i na foku. Brojni slu~ajevi kada je ova
ajkula nakon prvog ujeda jednostavno ostavila `rtvu dokaz su da joj
se ljudsko meso mnogo ne dopada.
Atlantska ajkula je najagresivnija od svih, i smatra se najopasnijom
ajkulom po ljude. Veli~ine je do 3,5 m i ima je u svim tropskim morima. U stomacima ovih ajkula prona|ene su ~ak i antilope, psi, pacovi
i ostaci ljudskog skeleta. Ima krupno telo, za{iljenu glavu i veoma
sna`nu vilicu.
174
i jedna od retkih ìvotinja koja moè da se hrani otrovnim ribamabalonima. Tako|e guta i otpad kao {to su ugalj, drvo i plastika. Ima
gadnu reputaciju ljudo`dera i smatra se opasnijom od velike bele ajkule. Oviparna je, tako da prilikom mre{}enja polaè jaja iz kojih se
kasnije legu mladunci. Lovi uglavnom no}u, a danju lagano krstari
kraj obale. Ime je dobila po popre~nim prugama na le|ima.
Verovatno najneobi~nija ajkula je ~eki}ara, ~iji je najve}i predstavnik
velika
~eki}ara (Great hammerhead, Sphyrna mokarran).
Desno: okeanska
beloperka,
prepoznatljiva po
zaobljenom le|nom
peraju sa belim vrhom,
najve}i neprijatelj
brodolomaca
Dole: tigar-ajkula
poznata po nadimku
"morska hijena "
Foto: Jersey Surboard Club
Foto: Project AWARE
Okeanska beloperka je veli~ine do 4 m, ima

veoma velika bo~na peraja, dok joj je le|no
zaobljeno sa belim vrhom. êsto se sre}e u
priobalnim vodama, blizu povr{ine, opasna je
i agresivna. Smatra se da je upravo ona najodgovornija za veliki broj smrtnih slu~ajeva
prilikom brodoloma.
Moè imati preko 6 m i ima je u tropskim

i suptropskim vodama. Hrani se ribom,
manjim ajkulama i raàma koje spretno
zakucava za dno {irokom pljosnatom glavom. U stomaku jednog primerka prona|eno je preko 50 bodlji raà (Dasyatididae).
Ra|a ìve mladunce i moè biti opasna
ako se provocira.
Tigar-ajkula ima do 6 metara, ìvi u tropskim

morima i ponekad je zovu "morska hijena" zbog
njenog na~ina ishrane. Ova ajkula je sva{tojed
Mnoge ajkule su danas ugroène vrste

usled izlovljavanja. Kako su na istoku ajkulina peraja najvi{e na ceni, ribari im ~e-
Dubine
Dubine
175
Foto: Shark Research
Gore: ~eki}ara (mlat), verovatno najneobi~niji

stanovnik mora
Levo: ~eki}are se ~esto sre}u u jatima
Foto: Seawatch
êljusti tigar-ajkule
176
Dubine
NAZIV NA SRPSKOM: ajkula beloperka

NAZIV NA ENGLESKOM: White tip reef shark
NAZIV NA LATINSKOM: Triaendon obesus
GDE @IVI: tropska i suptropska mora, Indijski i Tihi okean, dubina
do 300 m, uglavnom voli pli}e vode. @ivi blizu dna, retko izlazi na
povr{inu
ÎME SE HRANI: meku{ci, ljuskari i ribe koje ìve oko koralnih
grebena na dnu
OPASNOST PO LJUDE: bezopasna, sklanja se od ljudi, prili~no
dobro}udna i blage naravi. Naravno, ne treba je provocirati
OPIS: telo duìne 140-160 cm, izduèno i vi`ljasto, sive boje. Glavno le|no i repno peraje belo na vrhu
sto odsecaju samo peraja i bacaju ih

ìve nazad u more gde polako umiru u mukama. ôvek godi{nje ubije
izme|u 20 i 100 miliona ajkula, dok
od napada ajkula godi{nje umre 8
do 12 ljudi. Ove brojke sasvim jasno govore ko je ve}a neman.
Levo: ajkule
me|u ljudima
uglavnom izazivaju strah,
najvi{e zbog
popularnih
holivudskih
filmova u kojima su prikazane
kao
monstrumi i
ma{ine za ubijanje.
Skotna beloperka leì na dnu. Beloperke su viviparne - ra|aju ìve mladunce.
Dubine
177
Levo: Mladunci beloperke spavaju

ispod stene. Ovakav prizor je ~est jer
su beloperke veoma dru{tvene ajkule.
Vole da se odmaraju u grupi kao i da
love zajedno i organizovano.
izlaze na povr{inu, ne dolaze

u kontakt ni sa pliva~ima.
Prilikom susreta s ljudima
ova ajkula }e se uglavnom
skloniti, a mogu}e je namamiti
je pomo}u hrane, mada je to
riskantno i ne preporu~uje
se. Relativno su male, obi~no
do 160 cm, najve}i vi|eni
primerak imao je 244 cm.
Beloperka je ajkula koja se veoma ~esto sre}e prilikom ronjenja u

tropskim i suptropskim vodama, zahvaljuju}i tome {to ìvi u malim
dubinama, {to je danju uglavnom inertna i {to duè vremena provodi
na istoj teritoriji. Beloperke su veoma dobro}udna stvorenja, ne
napadaju ronioce, a s obzirom da ceo ìvot provode u dubini i retko
178
Dubine
Beloperke su vrlo dru{tvene

ìvotinje, ~esto se sre}u danju
dok leè u pe}inama ili ispod
stena gusto zbijene ili ~ak
jedna preko druge. No}u love
zajedno i planski, opkoljavaju}i
plen spretno hvataju uspavane
ribe, meku{ce i ljuskare.
Zahvaljuju}i svom vi`ljastom
i veoma pokretnom telu,
u stanju su da se uvuku u
uzane procepe poput murina.
Od riba u njihov jelovnik
ulaze holocentride, sneperi,
~e{ljouste, ribe-papagaji, ribehirurzi i kostorozi. Imaju male
o{tre zube (izme|u 44 i 50 zuba
u dva reda) kojima su u stanju da pocepaju debelu koù kostoroga.
Ove ribe ìve na teritoriji od par kvadratnih kilometara na kojoj mogu
ostati vi{e meseci ili ~ak godina. Nisu teritorijalne i ne}e napadati
Dubine
179
NAZIV NA SRPSKOM: atlantska / indijska gata

NAZIV NA ENGLESKOM: Nurse shark
NAZIV NA LATINSKOM: Ginglymostroma cirratum, Nebruis
concolor
GDE @IVI: tropski i umereni predeli zapadnog Atlantika i isto~nog
dela Tihog okeana, do 70 m dubine
ÎME SE HRANI: ribe, ra~i}i, morski jeèvi, {koljke, puèvi,
hobotnice i raè koje ìve na dnu
OPASNOST PO LJUDE: nije opasna, osim ako se provocira
OPIS: dostiè duìnu do 4,3 m, oker-sme|e ili sivkaste boje. Ima
karakteristi~an rep sa izduènim gornjim delom, dva le|na peraja
blago zaobljena
Odrasla beloperka odmara se ispod korala.
druge ajkule koje ìve na istom stani{tu. êsto ih ima na mestima gde
su jake struje.
Beloperke ìve oko 25 godina, a polnu zrelost dostiù sa 5 do 8 godina.
Viviparne su - ra|aju ìve mladunce, izme|u 1 i 5 po jednom okotu,
obi~no 2-3 mladunca. Period gestacije traje oko 12 meseci. Prilikom
ro|enja mladunci su veliki od 52 do 60 cm. Kada je ènka spremna za
parenje, prati je do 11 mu`jaka. Kada je jedan od njih ugrize za deo
oko {krga, i ako ga ona prihvati, mu`jak zgrabi njeno bo~no peraje i
pari se s njom. Glave su im obi~no blizu dna dok im je telo podignuto
na gore pod uglom od oko 45 stepeni. Parenje traje do 3 minuta.
Kao i mnoge druge vrste ajkula, i beloperke su ~esto na meti ribolovaca.
êsto se love samo zbog peraja koja im se naìvo odsecaju a ìvotinja
se baca u vodu gde umire u mukama.
Atlantska gata (Nurse shark, Ginglymostroma cirratum)
180
Dubine
Dubine
181
NAZIV NA SRPSKOM: /zebra-ajkula, leopard-ajkula/

NAZIV NA ENGLESKOM: Zebra shark, leopard shark
NAZIV NA LATINSKOM: Stegostoma fasciatum
GDE @IVI: Tropski deo Indijskog okeana, Crveno more, zapadni
deo Tihog okeana i sever Australije, dubina od 5 do 65 m
ÎME SE HRANI: Meku{ci koji ìve na dnu, krabe i sitne ribe
OPIS: Telo do 3,5 m, svetlo sme|e boje sa tamnim pegama, zbog
kojih li~i na kit-ajkulu (smatra se da su u bliskom srodstvu), duga~ak
rep u obliku o{trice noà, dva kratka brka iznad usta.
Nebruis concolor ìvi u Indijskom okeanu
Atlantska gata je jedna od retkih ajkula koja moè da miruje, za

razliku od ve}ine drugih vrsta koje moraju neprestano da se kre}u
kako bi im voda cirkulisala kroz {krge. Iza o~iju ima posebne otvore
za usisavanje vode zahvaljuju}i kojima moè nepomi~no da leì na
dnu i istovremeno di{e. Zato se tokom dana uglavnom sre}e ispod
stena gde drema, a postaje aktivna kad padne mrak. @ivi u relativno
plitkim, priobalnim vodama i uglavnom lovi ìvotinje koje ìve na
dnu, gde ih otkriva pomo}u vrlo osetljivih brkova i potom ih usisa
iz {upljina u stenama ili koralima. Ima veoma jake, lepezaste zube
kojima moè da razbija lju{turu meku{aca. Veoma je prilagodljiva
ìvotu u zarobljeni{tvu, pa se ~esto sre}e u velikim akvarijumima.
Dru{tvena je i moè se ~esto videti u jatima od tridesetak ~lanova.
Tokom parenja par pliva paralelno a ènka mora da istrpi vrlo agresivne
ujede mu`jaka, {to je ina~e ~esta pojava kod ajkula. Za razliku od
ve}ine riba, atlantska gata je viviparna, tj. jaja{ca se oplo|uju u telu
ènke koja potom ra|a ìve mladunce, do 25 po okotu. U materici se
mladunci hrane tzv. materinskim mlekom (histotropom), hranljivom
te~no{}u koje ajkule lu~e tokom graviditeta. Po ro|enju mladunci su
potpuno formirani, sa o{trim i razvijenim zubima, i odmah zapo~inju
samostalan ìvot.
182
Dubine
Dubine
183
umesto pega imaju pruge zbog kojih je ova vrsta dobila

i naziv zebra-ajkula.
Broj zebra-ajkula opada jer se prekomerno lovi. Njihovo meso se koristi sveè i su{eno, a jetra za proizvodnju
ribljeg ulja. Na istoku su na ceni njena su{ena peraja.
Desno: zebra ajkula

je potpuno bezopasna
po ~oveka. Ronioci je
naj~e{}e vi|aju na dnu,
dok se odmara. Prili~no je pla{ljiva i sklanja
se od ljudi, pa joj treba
pri}i pa`ljivo.
Dole: za ovu vrstu

karakteristi~an je rep u
obliku o{trice noà
Prethodna strana i gore: zebra-ajkula, Stegostoma fasciatum
Danju ova ajkula obi~no drema na dnu, kao i atlantska gata, zahvaljuju}i posebnim {krgama (po pet) pomo}u kojih di{e i dok miruje.
Kada padne no} kre}e u lov, plivaju}i polako iznad peska, zavla~e}i
se u pe}ine i {upljine. Ponekad ulazi i u u{}a reka.
Za razliku od atlantske gate, zebra-ajkula ne ra|a ìve mladunce, ve}
je oviparna - polaè jaja purpurne boje koje ka~i na stene ili korale.
Jaja su duga~ka oko 17 cm, a mladunci kada se izlegu imaju izme|u
20 i 30 cm. Polnu zrelost sti~u kada dosegnu 1,7-1,8 m. Mladunci
184
Dubine
Dubine
185
NAZIV NA SRPSKOM: odontaspis, zubata ajkula, zmijozupka

NAZIV NA ENGLESKOM: u Americi - sand tiger shark, u
Australiji - grey nurse shark, u Ju`noj Africi - ragged tooth shark
NAZIV NA LATINSKOM: Odontaspis ferox
GDE @IVI: u svim morima osim zapadne obale Amerike, u
dubinama do 500 m
ÎME SE HRANI: manje ribe, ajkule, meku{ci, raè, hobotnice,
rakovi
OPASNOST PO LJUDE: retko napada, vi{e napada je zabeleèno
u Americi i Australiji nego u drugim krajevima sveta
OPIS: robusna ìvotinja {picaste glave, sa ustima povijenim na
dole prepunim o{trih i ra{trkanih zuba. Svetlo sme|e-sivkasto telo,
postoje i varijacije s pegama, sa belim stomakom. Duìne oko 3 m
Prethodna strana: zubi odontaspisa povijeni su ka unutra zahvaljuju}i ~emu

moè lak{e da ubaci plen u usta
Gore: odontaspis sa remorom
Ovu ajkulu je te{ko sresti u moru jer uglavnom svo vreme provodi na
velikim dubinama a aktivna je samo no}u, zato se o njoj malo zna.
Zbog toga, skoro jedini na~in da se vidi jeste u velikim akvarijumima.
Veoma je prilagodljiva ìvotu u zarobljeni{tvu pa je u ju`noj Africi
razvijen ~itav biznis oko lova na odontaspise i njihovog isporu~ivanja
akvarijumima {irom sveta.
Odontaspis izgleda zastra{uju}e jer ima niz o{trih zuba koji {tr~e iz
poluotvorenih usta, me|utim veoma retko napada ljude. Zubi su mu
zakrivljeni na unutra kako bi lak{e drào plen koji guta ceo, od glave
ka repu. Kada se rodi ima oko metar duìne, a odrasli primerci dostiù i do 3,5 m. Hrani se raznim morskim ìvotinjama, a nedavno je
prime}en jedan primerak sa ove}om raòm u ustima.
Polnu zrelost dostiù sa 2,7 (mu`jaci) i 3,6 m (ènke). Kod ove vrste
javlja se kanibalizam u materici: ènka nosi dvadesetak embriona,
ali dominantni mladunac (koji ve} sa 17 cm ima potpuno razvijene
zube) pojede ostale u maj~inoj utrobi pre ro|enja. Kada se rodi na186
Dubine
Dubine
187
kon 9 meseci, mladunac je duga~ak 1 m i sposoban za samostalan

ìvot.
Od 1979. godine ove ajkule se redovno pojavljuju u Sredozemnom
moru blizu obale, par kilometara od Bejruta. Ronioci koji pose}uju
ovu oblast koju su popularno nazvali "Svet ajkula" kaù da su neagresivne i nezainteresovane za ljude. Za{to se ba{ tu okupljaju nije obja{njeno, mada postoje teorije da ove ajkule migriraju vertikalno, tj. da
no}u dolaze u pli}e vode a u toku dana se spu{taju dublje. Mo`da je
bolje obja{njenje da se one tu ipak okupljaju radi reprodukcije, po{to su prime}eni primerci oba pola, a
na ènkama su uo~ene rane na le|ima kakve im obi~no zadaju mu`jaci
tokom parenja. Za razliku od ovih
miroljubivih odontastpisa, u Americi
i Australiji je zabeleèn ve}i broj napada na ljude. Tako|e je otkriveno da
tamo ènke ~e{}e plivaju blizu povr{ine dok mu`jaci vole dublje vode.
NAZIV NA SRPSKOM: manta

NAZIV NA ENGLESKOM: Manta ray
NAZIV NA LATINSKOM: Manta birostris
GDE @IVI: tropske i umerene vode {irom sveta, na otvorenom
moru i blizu koralnih grebena, dubina od 1 do 40 m
ÎME SE HRANI: plankton i sitne ribe
OPIS: raspon krila mante dostiè i 8 m, ima dug rep bez bodlje,
velika usta sa poklopcima (kefalnim perajima) pomo}u kojih
uteruje plankton u usta. Le|a su joj plavo-zelenkasto-crna, stomak
beo sa crno-sivim {arama. Broj {ara se pove}ava s godinama. Koà
joj je hrapava.
Gore desno: vilica odontaspisa

Gore: odontaspis se lako prilago|ava ìvotu u akvarijumu
188
Dubine
Dubine
189
Kada nije u stanju da se sama oslobodi parazita, manta se predaje

malim ~ista~ima koji ih ve{to skidaju, kao i odumrlu koù sa zaraslih
rana. Mali Labroides jarkih boja uvek spremno ~eka na istom mestu
na koralnom grebenu, a manta ta~no zna gde treba da do|e po posebnu uslugu, i ~im mu se pribliì usporava, otvara {krge i pu{ta ~ista~a
da se posluì parazitima. Drugi saputnik mante je si}u{na riba-pilot
koja obi~no pliva tik pored ili ispred ovog dìna i tako lak{e dolazi do
hrane. Tako|e, mante sluè kao prevozno sredstvo remorama koje se
ka~e sisaljkama na le|ima koja im sluè kao vakuumske spojnice, a
otka~e se samo kad treba da potraè hranu.
Mante nemaju odre|eni period za parenje ve} to ~ine tokom cele godine, a spremne su za reprodukciju ~im im raspon krila dosegne oko
4 metra. Postoje posebna mesta na kojima se okupljaju radi parenja.
Ra|aju ìve mladunce, obi~no jedno, mnogo re|e dvoje, nakon perioda gestacije od trinaest meseci, a mladun~e pri ro|enju ima raspon
krila od preko jednog metra.
Manta je druga riba po veli~ni, posle kit-ajkule. Naj~e{}e se sre}e u

tropskim morima, na mestima gde ima dosta planktona, ali se moè
videti i sa povr{ine dok izvodi svoje spektakularne skokove. Manta
ska~e kad se hrani, udvara, ~isti od parazita, ~ak i dok se pora|a prime}eno je da mante u trenutku poro|aja iska~u iz vode i u tom
deli}u sekunde izbacuju svoje potomstvo. Moè da sko~i oko 1,5 m
iznad vode i napravi salto. Zbog ovakvog pona{anja i velikih dimenzija, manta je nekada davno za ribare predstavljala strah i trepet,
iako je potpuno bezopasna.
Mante obi~no plivaju same ili u malim grupama blizu koralnih grebena ili tik uz povr{inu. Kefalnim perajima koja se nalaze sa obe strane
usta uteruju sitne organizme, filtriraju ih kroz {krge i gutaju. Kada
nai|e na jato malih riba, manta }e ih usisati i progutati. Ima oko 270
sitnih zuba u donjoj vilici, mada ih ne koristi za `vakanje plena.
190
Dubine
Na prethodnoj
strani: mante
su druèljubive
i ne pla{e se
ljudi, moè im
se pri}i veoma
blizu.
Desno: manta
na glavi ima
tzv. kefalna
peraja, pomo}u
kojih uteruje
vodu u usta
kako bi filtrirala plankton
Dubine
191
Mlade mante imaju skoro potpuno beo stomak, a s godinama dobijaju {are koje im daju li~ni pe~at, kao otisak prstiju kod ljudi, pa
se pojedini primerci na taj na~in mogu lako uo~iti i raspoznati. Re~
manta je {panskog porekla i zna~i ogrta~, {to verno opisuje izgled ove
ribe dok graciozno pliva.
Mante nisu zanimljive ribolovcima (osim u nekim tropskim zemljama gde ih love zbog koè), a loviti je sa broda je opasno - zabeleèn je
slu~aj dìnovske mante koja je vukla brod ~itavih pet sati, bez obzira
{to je posada bacila sitro i neprekidno iz pu{ke pucala u ìvotinju.
îni se da mante vole prisustvo ronilaca, jer kad ih ugledaju ne beè
ve} kruè oko njih, pa im se moè pri}i potpuno blizu. Postoji verovanje u ronila~kim krugovima da vole kada ih balon~i}i koje ronioci
ispu{taju golicaju po stomaku.
NAZIV NA SRPSKOM: raà, {iba, drhtulja

NAZIV NA ENGLESKOM: Ray
NAZIV NA LATINSKOM: Torpedinidae, Dasyatididae
GDE @IVI: [iroko zastupljene. Neke ìve na dubini i do 700 metara,
mada ih najvi{e ima u plitkim vodama do dubine od ~etrdesetak
metara
ÎME SE HRANI: male ribe, meku{ci, ra~i}i, crvi koje nalazi u
pesku
OPASNOST PO LJUDE: elektri~ne raè - drhtulje mogu da
proizvedu strujni udar od 220 volti, dok bodljikave raè - {ibe imaju
opasnu bodlju na repu. Napadaju isklju~ivo ako su ugroène, ne
treba ih provocirati
OPIS: okruglo pljosnato telo sa duga~kim repom, duìne od
pedesetak cm do preko 1,5 m. Drhtulje imaju dva okruglasta le|na
peraja blizu repa dok {ibe imaju duga~ak rep sa bodljom (jednom ili
vi{e) na desetak centimetara od kraja. Na prednjoj strani, tj. le|ima
imaju pored ispup~enih o~iju dva otvora kroz koja uvla~e vodu, a
na stomaku proreze za {krge kroz koje izbacuju vodu radi disanja.
Gore i na slede}oj strani: {iba sa plavim pegama (Blue spotted stingray, Taeniura lymma)
192
Dubine
Dubine
193
svake druge godine. Mladunci se razvijaju iz jaja{aca u maj~inoj

utrobi dok se hrane posebnom veoma hranljivom materijom
(histotropom) koju lu~i materica. Embrion absorbuje histotrop
preko organa za varenje ili preko koè. Istraìvanja su pokazala
da se kod nekih embriona raà prvo formira digestivni sistem
upravo da bi mogle da vare ovo mleko iz materice. Razvoj u
materici traje obi~no oko tri meseca. Tokom ra|anja mladi su
uvijeni u rolnu zahvaljuju}i ~emu mogu da budu prili~no veliki
kada se rode, dobro formirani i nezavisni. Onda se odmotaju
i otplivaju daleko od majke. [ibe su prilikom ro|enja uvijene
u posebnu maramicu koja se nakon ro|enja cepa, kako ne bi
ubole majku. Sporo sazrevaju i prili~no su dugove~ne.
Pare se putem unutra{nje fertilizacije, i veruje se da ènka
mu`jaku daje signal kada je spremna za parenje putem hemijskih
supstanci koje ispu{ta i/ili posebnog na~ina pona{anja.
Raè, {ibe i drhtulje ìve u svim morima, ali neke vrste se mogu
na}i na ograni~enoj teritoriji. Na primer ùta {iba (Yellow stingray,
Urolophus jamaicensis) ìvi samo u Meksi~kom zalivu, oko Floride
i karipske obale Meksika. [iba sa plavim pegama (Bluespotted
stingray, Taeniura lymma) ìvi na istoku - od Crvenog mora preko
Indijskog i Tihog okeana do Australije. U Sredozemnom moru ìvi
leptirica, Gymnura micrura, i neke vrste crvenomorskih raà koje su se
preselile nakon prokopavanja Sueckog kanala. êste su i u Jadranu.
@ive na dnu, obi~no ukopane u pesak. Hrane se malim ribama i
sitnim meku{cima koje pronalaze u pesku i hvataju ustima koja se
nalaze na stoma~nom delu. Imaju male plo~aste zube kojima lako
lome lju{ture {koljki.
Raè su viviparne, tj. ra|aju ìve mladunce, obi~no 2 do 4 svake ili
194
Dubine
Gore: ùta {iba (Yellow stingray, Urolophus jamaicensis) ìvi samo u

Meksi~kom zalivu, oko Floride i karipske obale Meksika
Dubine
195
Raè se, osim bodljama i elektro-{okovima,

brane i mimikrijom - ve}ina ima maskirne
{are koje se slaù sa pozadinom, a kada se
prekriju peskom gotovo ih je nemogu}e
primetiti.
Levo: drhtulja (Electric ray, Torpedo nobiliana)
Dole: raè su brze pliva~ice
Najve}i neprijatelji raà su njihovi ro|aci - ajkule. Bodlje {iba

prona|ene su u stomacima mnogih ajkula, naro~ito velikih ~eki}ara
(Great hammerhead, Sphyrna mokarran). One pomo}u svojih {irokih
glava zakucaju raù za dno i grizu je sve dok se ne preda.
196
Dubine
Dubine
197
BESKI^MENJACI
Porifera
Cnidaria
Mollusca - Gastropoda
- Bivalvia
- Cephalophoda
Arthropoda - Crustacea
Echinodermata
Annelidae
198
Dubine
sun|eri
morske sase, meduze, korali
puèvi
ostrige, klepavice, dagnje
nautilus, hobotnica, sipa, lignja
rak, kozica, jastog, kraba
morske zvezde, krastavci, jeèvi, kruna od trnja, morski krinovi
cevasti crvi
Dubine
199
Levo gore: meduza i njena

unutra{nja gra|a
Levo dole: morska sasa i
prikaz njene unutra{njosti
Desno i dole: hobotnica i
njeni unutra{nji organi
Od svih ìvotinjskih vrsta na Zemlji 95% ~ine invertebrate ili

beski~menjaci. To su ìvotinje koje nemaju ki~mu i kosti. Iako
naizgled nezanimljivi, oni ~ine veoma interesantan svet bez koga bi
morsko dno bilo veoma siroma{no. Beski~menjaci su izuzetno va`ni
za ekosistem a mnogobrojne su pojave sloène simbioze sa drugim
morskim bi}ima.
200
Dubine
Dubine
201
NAZIV NA SRPSKOM: sun|eri

NAZIV NA ENGLESKOM: Sponges
NAZIV NA LATINSKOM: Porifera
GDE @IVI: sva mora, ima i slatkovodnih vrsta, kako plitke tako i
veoma duboke vode
ÎME SE HRANI: bakterije koje filtrira iz vode
OPIS: najpoznatiji je ù}kast, oblog oblika, sa donjim delom
pri~vr{}enim za ~vrsto, ali moè biti u obliku cevi ili bureta. Boje
idu od be` i crvenkaste pa sve do crne, a veli~ine od 1 cm do preko
2m
Na prethodnoj strani: ba~vasti

sun|er (Barrel sponge, Xestospongia
testudinaria)
Desno: ùti sun|er koji se naj~e{}e
eksploati{e za ljudsku upotrebu
Sun|eri
su
najprostije
vi{e}elijske ìvotinje, ima ih
oko 5.000 vrsta. Ne samo da
nemaju ki~mu, ve} nemaju
ni nerve, tkiva, usta i organe.
Kolonije sun|era mogu biti
ve}e od jednog metra, a imaju
sjajnu mo} regeneracije - ako
se jedan sun|er raspar~a,
svaki komadi} }e nastaviti
nezavisan ìvot.
Sun|eri ne plivaju slobodno ve} su uvek pri~vr{}eni za tlo donjim
delom. Na gornjem delu nalazi se izlazni otvor - oskulum, dok ulazni
otvor predstavljaju mnogobrojne pore. Izme|u pora i oskuluma nalazi
se {upljina, ili ceo sistem kanala koji su povezani sa paragastralnom
dupljom i donose joj kiseonik i hranljive materije. Sun|er se hrani
tako {to filtrira vodu kroz telo i na taj na~in prikuplja bakterije.
Postoje tri vrste sloènosti sun|era: askon (sastoji se od epidermisa spolja{njeg sloja, sredi{njeg sloja, mezogleje i ameboidnih }elija koje
~ine skelet, i unutra{njeg sloja, hoanocita), sikon (sa znatno debljim
sredi{nim slojem i naboranim telesnim zidom) i leukon (sa jo{ ja~e
razvijenom mezoglejom, unutar tela komore su povezane kanalima
i sve je prekriveno epidermalnim }elijama). Skoro svi sun|eri imaju skelet (mali broj ga nema), koji im daje potporu, i sastoji se od
minerala u obliku spikula (igala) od kalcijum karbonata ili silicijum
dioksida.
Razmnoàvaju se polno i bespolno. Bespolno razmnoàvanje odvija
202
Dubine
Dubine
203
odnosno u njegove pore koje

prilagodi svom telu. Ima zabeleènih slu~ajeva da su sitne {koljke od par centimetara na|ene unutar sun|era
od desetak centimetara.
Najve}i sun|er pripada vrsti ba~vastog sun|era Xestospongia muta, koji ìvi
u tropskim priobalnim vodama. Moè da bude visok preko dva metra, i isto toliko {irok. Jo{
jedan interesantan primerak je meso`der iz porodice Cladorhizide
koji hvata sitne meku{ce porama koje li~e na ~i~ak-traku i hrani se
njima.
Na prethodnoj strani: sun|eri naj~e{}e rastu tik uz korale ili na njima
Gore: sun|eri se nakon branja stavljaju u izbeljiva~ da bi poprimili lepu bledo-ùtu boju
se pupljenjem - pupoljak otpadne sa mati~nog sun|era i nastavlja

samostalan ìvot, ali obi~no u neposrednoj blizini, ili slu~ajnim fragmentacijama. Tako nastaju ~itave kolonije. Polno razmnoàvanje se
odvija tako {to ista jedinka razvija i spermatozoide i jajnu }eliju, po{to su sun|eri hermafroditi. Potom voda raznosi spermatozoide do
druge jedinke u kojima se spajaju sa jajnom }elijom, nakon ~ega se
razvija larva koja pliva dalje od majke, padne na dno i iz nje se razvije
nov sun|er.
Levo: cevasti sun|er, sifon, (Colonial tube sponge, Sphonochalina siphonella)

Dole: crni sun|er, ~est u Sredozemnom moru
Iako deluju potpuno stati~no, dokazano je da se neke vrste kre}u,

do 4 mm dnevno. Nije poznato od kakvog zna~aja bi ovakvo kretanje moglo biti za sam sun|er. Ali ima sun|era koji su na{li na~ina
da se kre}u i brè od ovoga. Kada pupoljak posebne vrste sun|era
padne na {koljku u kojoj ìvi pu` ili rak-samac, razvije se interesantna simbioza. Me|utim, de{ava se da sun|er toliko poraste da prosto
proguta {koljku. U tom slu~aju rak se iseli iz {koljke i useli u sun|er,
204
Dubine
Dubine
205
NAZIV NA SRPSKOM: morska sasa, anemona (àrnjaci)

NAZIV NA ENGLESKOM: Anemone
NAZIV NA LATINSKOM: Actiniaria (Cnidaria)
GDE @IVI: naj~e{}e tropska i suptropska mora, dubine do
tridesetak metara, obi~no na mestima gde su ja~e struje; ima vrsta
koje ìve i u hladnim morima
ÎME SE HRANI: plankton, sitne ribe i meku{ci
OPASNOST PO LJUDE: pipci ostavljaju opekotine
OPIS: veliki broj belih ili ruì~astih pipaka koji se nji{u na morskoj
struji. êsto ìvi u simbiozi sa ribom-klovnom ili ra~i}em-~ista~em,
pa prisustvo jednog ukazuje i na prisustvo drugog
Anemona ili sasa

spada u grupu heksakoralia i vrlo je ~esta
u tropskim morima.
Ima veoma prostu
anatomiju: ima stomak ali nema anus,
tako da nesvarenu
hranu izbacuje kroz
usta. Ima primitivni
nervni sistem koji
omogu}ava
mehani~ke reakcije na
stimulacije. Najprepoznatljivije su po
pipcima kojih ima od
deset do par stotina,
a moè biti veli~ine
od pola cm do skoro
2 m. Posebnom noìcom prika~ene su za
~vrsto tlo, a usta su
im okruèna pipcima
koji sadrè }elije - nematociste sa si}u{nim kesicama sa otrovom i
osetljivom minijaturnom iglicom (knidocil). Kada se bodlja, tj. povr{ina anemone dodirne, nematocista eksplodira i pomo}u knidocila ubrizga u telo uljeza jak neurotoksin
koji parali{e. Uljez se potom pomo}u
pipaka prenosi do usta, guta i vari u
centralnoj duplji.
Levo, na prethodnoj strani: izuzetna sasa
(Magnificent anemone, Heteractis magnifica)
Skroz gore: zatvorena anemona, obmotana
"noìcom", opkoljena jeèvima
Desno: Mora dalekog istoka obiluju izuzetno velikim brojem vrsta morskih sasa.
Na slede}oj strani: anemona iz porodice Discosomatidae zvana "slonovo uvo". Raste do 20 cm
206
Dubine
Dubine
207
208
Dubine
Dubine
209
Levo: klovn-tvor u simbiozi sa

purpurnom morskom sasom.
Klovn sasi privla~i plen i ~isti
je od parazita i ostataka hrane.
Zauzvrat, ona mu pruà bezbedan dom.
Dole: anemone mogu biti
raznih boja, od bele, preko
ljubi~aste do jarko crvene
NAZIV NA SRPSKOM: meduza

NAZIV NA ENGLESKOM: Jellyfish
NAZIV NA LATINSKOM: Scyphozoa, Cubozoa, Hydrozoa
(Cnidaria)
GDE @IVI: u svim morima
ÎME SE HRANI: plankton, sitni organizmi, ~ak i manje ribe
OPASNOST PO LJUDE: moè da ostavi gadne opekotine, a oìljci
mogu biti vidljivi i po nekoliko meseci. Neke vrste meduza sadrè
otrov koji moè da ubije ~oveka za par minuta
Sase se razmnoàvaju polnim putem: jaja{ce se oplodi u stoma~noj duplji i kada se razvije larva,
izbacuje se kroz usta; ali i bespolnim: putem pupljenja, deljenja na
dva dela ili tako {to se jedan deli}
noìce odvoji i zapo~ne zaseban
ìvot. Larva koja nastane polnim razmnoàvanjem slobodno pliva
dok ne na|e pogodno tlo na koje se zaka~i. Na tom mestu ostaje dok
god joj to odgovara. Ako je predator napadne, moè da se otka~i i
otpliva do nekog drugog mesta gde se nastani.
Anemona je najpoznatija po ìvotu u simbiozi, i to sa ribom-klovnom
(videti odeljak o ribi-klovnu), ra~i}ima, i ~ak i nekim vrstama jedno}
elijskih algi koje ìve u njenim gastrodermalnim }elijama. Anemona
ima koristi od kiseonika koji alga stvara fotosintezom, a alge od izlaganja suncu koje im anemona aktivno omogu}ava.
210
Dubine
Dubine
211
dok ne na|e pogodno mesto na dnu na koje se zaka~i. Potom zapo~inje drugu fazu svog ìvota u obliku polipa koji raste i razmnoàva se
prostom deobom. Kada sazri, polip na vrhu dobija niz diskova koji
rastu, odvajaju se i formiraju u meduze.
Gore: bezopasna meduza iz Crvenog mora, za

razliku od meduze irunkandji (desno) ~ije
opekotine mogu biti fatalne.
Na slede}oj strani: udubljenja u meduzama
idealno su skrovi{te za mlade ribe
Na svetu ima preko 1.000 vrsta meduza, od

najsi}u{nije karipske, do dìnovske arkti~ke lavovske grive (Lion's mane jellyfish,
Cyanea capillata) ~iji pipci mogu biti dugi i
preko 30 m. Pripadaju istoj grupi kao i anemone i korali, zbog opasnih nematocista
(videti odeljak o anemonama).
Foto: Wikipedia
Meduze su jedni od najstarijih organizama na planeti koji su postojali davno pre dinosaurusa. Veoma su izdr`ljive i prilagodljive, pa se
mogu na}i kako u ledenim tako i u tropskim morima.
Meduze su hermafroditi, {to zna~i da se unutar jedne jedinke u tzv.
gonadama (polnim `lezdama) razvijaju i jaja{ca i spermatozoidi. Nakon oplodnje meduza kroz usta izbacuje larvu koja slobodno pliva
212
Dubine
Najopasnija i najpodmuklija meduza je irunkandji, Carukua barnesi

koja nastanjuje obale severne Australije. Nazvana je po Aboridìnskom plemenu iz Kairnsa (Australija) a otkrivena je tek 1964. godine.
Ona je ro|aka jednako ozlogla{ene kockaste meduze (Cubomedusae)
koja je od 1883. godine do sada uzela oko 70 ljudskih ìvota. Me|utim, dok se nakon àrenja kockaste meduze ose}a uàsan bol zbog kog }emo neizostavno potraìti lekarsku pomo}, nakon
àrenja irunkandjija oseti}emo samo blago
peckanje koje nas ne}e mnogo uznemiriti.
Kada se pojave mnogo ozbiljniji simptomi
moè ve} biti kasno. Za razliku od kockaste
meduze koja
dostiè 3 m
duìne, irunkandji ima tek
2,5 cm i skoro
je nemogu}e
primetiti ga,
a nematociste
nema samo
na
pipcima
nego i na klobuku.
Jo{
jedan
opasan ro|ak
meduze koji
spada u grupu Physalia
(Hydrozoa) je
Dubine
213
NAZIV NA SRPSKOM: korali (àrnjaci)

NAZIV NA ENGLESKOM: Corals
NAZIV NA LATINSKOM: Anthozoa (Cnidaria)
GDE @IVI: ve}inom tropska mora, ali ima nekih vrsta i u hladnijim
morima, mekih korala ima i u polarnim vodama. Pogoduju im mesta
sa umerenim strujama koje donose hranljive materije. Pli}e vode,
mada su vi|eni i na dubini od preko 3.000 m
ÎME SE HRANI: planktoni, meku{ci, ribe
OPASNOST PO LJUDE: korali mogu izazvati gadne opekotine,
ne treba ih dirati
OPIS: mogu biti najrazli~itijih oblika, boja i veli~ina - oblik lepeze,
plo~e, jelenjih rogova, mozga. Boje idu od jarko crvene, zelene,
purpurne, ljubi~aste do bledih tonova ùte i oker.
Dekorativna Chrysaora melanaster u banko{kom akvarijumu Siam Ocean World
portugalski ratnik (Portugese man-of-war, Physalia physalis) koji ìvi

na otvorenom moru. Ima duga~ke, kon~aste, plavkaste pipke, a posledica opekotine moè biti oticanje limfnih `lezda, ko~enje, oteàno
disanje i prestanak rada srca.
Kod obi~nih meduza koje se javljaju u nama bliskim morima, najbitnije je nakon {to nas ope~e odmah odstraniti sitne iglice (knidocile)
koji lu~e otrov i nakon {to se odvoje od matice. To je najbolje uraditi
trljanjem (peskom ili pe{kirom), a opekotinu nikako ne treba rashla|ivati po{to je otrov svih morskih ìvotinja termolabilan (razgra|uje
se na toploti). Za ublaàvanje boli preporu~uje se oblog od sir}eta.
Ako nas meduza ope~e u tropskom moru, preporu~ljivo je konsultovati lekara.
214
Dubine
Dubine
215
plen pri|e stati~nom koralu i dodirne ga, aktivira se mno{tvo nematocista u deli}u sekunde, knidocili se zabodu `rtvi u koù i ispuste
otrov koji je parali{e. @rtva nema {anse da umakne. Korali se hrane
filtriranjem vode, tako da zavise od plena koji doluta do njih.
Korali spadaju u red Cnidaria kao i anemone i meduze, me|utim,
za razliku od njih imaju samo jednu fazu ìvota - fazu polipa. Stoga
su korali nepokretni, tamo gde se zaka~e u po~etku ostaju ceo ìvot.
Oni su najbitniji graditelji koralnih grebena. Grebeni rastu tek jedan
metar svakih hiljadu godina, {to jasno govori koliko je vremena potrebno za obnovu nakon {to se greben uni{ti. Grebeni se sastoje od
ìve i neìve materije: ìvu ~ine korali, sun|eri, alge, a neìvu naslage
kalcijuma koje su zapravo koralni fosili, kao i napu{tene i ogoljene
{koljke.
Prethodna strana: lepezasti koral (Fan coral,

gorgonian, Subergorgia sp.)
Gore: korali rastu u neobi~nim oblicima i dostiù neverovatne veli~ine
Levo: kornja~a jede koàsti koral (Leather
coral, Sarcophyton sp.)
Na narednoj strani: lihten{tajnov mehurasti
koral (Lichtenstein's bubble coral, Physogyra
lichtensteini) no}u pruà polipe a danju ih
pokriva mehuri}ima
Ba{ kao i anemone, neki korali imaju

pipke sa mno{tvom nematocista, tj.
}elija sa kesicom koja sadrì otrov.
Svaka od tih }elija poseduje si}u{nu
iglicu (knidocil). Kada potencijalni
216
Dubine
Dubine
217
Korali ìve u simbiozi sa algama (zooxanthellae) sa kojima razmenjuju hranljive materije, pa ih stoga pokriva bledo-zelenkasta ili oker
boja. Me|utim, u poslednje vreme sve je vidljiviji proces koji se zove
izbeljivanje korala - alge napu{taju korale koji potom poprimaju
~isto belu boju. Bez algi korali ne mogu da opstanu. Jo{ uvek nije
potpuno jasno za{to se izbeljivanje doga|a, ali pretpostavlja se da je
posledica globalnog zagrevanja - metabolizam ovakvih organizama
je vrlo osetljiv i ne toleri{e ni najmanje promene temperature.
Mnoge vrste korala (na pr. Montastraea, Montipora, Platygra, Favia,
Favites) mreste se istovremeno. Tokom perioda od 24 sata, svi korali
jedne vrste istovremeno ispuste spermu i jaja{ca koja potom plutaju
ka povr{ini gde se oplode. Larve, tzv. planule, plutaju morem kao
plankton do trideset dana, da bi se potom spustile i zaka~ile za dno.
Na prethodnoj strani: vatreni koral (Net

fire coral, Millepora dichotoma) - ne treba
ga dirati jer ostavlja opekotine
Gore: "koral-sto" (Table coral, Acropora)
raste u obliku okruglog stola sa jednom noìcom. Moè imati i par metara u pre~niku
Desno: lepezasti koral (Fan coral,
gorgonian, Subergorgia sp.)
Planula tada postaje polip koji se

razmnoàva deobom i postepeno
gradi sopstvenu koloniju. Korali
se mreste jednom godi{nje, jednu
ili dve no}i nakon punog meseca.
Ta~no vreme mre{}enja nije svuda isto: na primer na isto~noj au218
Dubine
Dubine
219
Levo: "koral-mozak" (Brain coral,

Platygyra daedalea) li~i na vanzemaljca
Dole: Porites (Lobed pore coral, Porites lobata) moè da bude visok do
8 m, raste 9 mm godi{nje i ìvi preko
1.000 godina. Na slici se na njemu
vide raznobojni cevasti crvi
stralijskoj obali, na Velikom

koralnom grebenu (koji
je toliko veliki da se vidi iz
svemira), korali se mreste u
kasno prole}e ili rano (australijsko) leto, naj~e{}e u
novembru. Me|utim, na
zapadnoj obali na grebenu
Ningalu mre{}enje se odvija
u jesen, u martu ili aprilu.
Koralni grebeni nisu samo
stani{ta korala ve} i mnogih morskih ìvotinja, po~ev od najsitnijih
ra~i}a i puèva do krupnih ajkula i raà, ~iji bi opstanak bez korala
bio ugroèn. Korali
pruàju ìvotinjama
uto~i{te i hranu, a
ìvotinje korale ~iste
od parazita, algi koje
bi ih bez ìvotinja potpuno obrasle, i daju
im neophodne hranljive sastojke (bilo u
obliku izmeta ili larvi i sitnih stvorenja).
Stoga koralni greben
predstavlja idealan
primer simbioze.
220
Dubine
NAZIV NA SRPSKOM: puèvi-gola}i /puèvi nudibrank/ - pu`

golo{kr`njak, kudravac; morski puèvi sa i bez ku}ice
NAZIV NA ENGLESKOM: Nudibranch, flatworms, sea slugs
NAZIV NA LATINSKOM: Gastropoda
GDE @IVI: u svim morima, najbrojniji i najìvopisniji su u tropskim
vodama mada ih ima i u polarnim morima
ÎME SE HRANI: planktoni, alge, sun|eri, hidre, mogu biti i
kanibali.
OPASNOST PO LJUDE: neke vrste mogu biti vrlo otrovne
OPIS: veli~ine od par do ~ak pedesetak centimetara. Nudibrank
puèvi imaju jarke boje i {are, kod repa neke vrste imaju perjanicu
(ceratia). Imaju osetljive pipke sa o~ima na vrhu
Glossodoris atromarginata
Dubine
221
Gastropoda (u bukvalnom
prevodu
"stomak-stopalo") najbrojnija je
u klasi meku{aca
(Mollusca), ima oko
90.000 poznatih vrsta. Morski puèvi vrste Opisthobranchia
su meku{ci bez ku}ice. Zapravo imaju
ku}icu dok su u fazi
larve koja tokom metamorfoze nestaje.
Najìvopisniji predstavnici vrste su
nudibrank puèvi golo{kr`njaci (Nudibranchia). Naziv poti~e od latinskih re~i
nudus - goli, nagi, i
branchia - {krge, a
sam naziv moè pojasniti vrsta Anthobranchia koja za disanje ne koristi {krge, ve} perjanicu na le|ima.
Ova si}u{na bi}a pokazuju veoma interesantne navike. Na primer,
nudibrank Phyllodesmium longicirra hrani se mekim koralom koji u
sebi zadrì posebnu vrstu planktonskih algi, tzv. zooxanthellae. Pu`
guta alge koje ~uva i koristi kao izvor energije, poput baterije. Druge
vrste hrane}i se {arenim koralima unose u sebe veliku koli~inu pigmenta kog raspore|uju po koì. Na taj na~in se potpuno stapaju s
pozadinom. Nudibrank iz porodice Aeolidiodea koji se hrani hidrama
unosi u sebe otrovne nematociste i ~uva ih na le|ima radi sopstvene
odbrane.
Na prethodnoj strani:
Risbecia tyroni obi~no ìvi u paru
Desno: otrovni pu`
(Varicose wart slug, Phyllidia varicosa)
ispu{ta otrov kad je u opasnosti
Nudibrank je hermafrodit,
me|utim nije sposoban za samooplodnju. Nakon parenja koje
traje od par sekundi do celog
jednog dana, zavisno od vrste,
oba partnera polaù jaja{ca
u blizini hrane. Neke ve}e vrste mogu da poloè i milion jaja{aca.
Iz njih se legu si}u{ne larve koje rastu veoma brzo. Neke larve li~e
na plankton a neke su minijaturna replika odraslih primeraka.
Nudibrank ìvi do godinu dana, mada ima primeraka koji ìve tek
dvadesetak dana (Doridella obscura ìvi 26 dana).
Otrovni nudibrank Chromodoris coi
222
Dubine
Dubine
223
Najmanji i najve}i:
Gore: Flabellina expotata je veli~ine
ljudskog nokta. Ova posebna vrsta
nudibranka zvana eolid (aeolid)
ima prozirno telo.
Levo: Najve}i nudibrank - {panska
plesa~ica (Spanish Dancer, Hexabranchus sanguineus). Ovaj primerak ima dvadesetak centimetara.
êsto se vi|a no}u, a kada se kre}e
kroz vodu vijugavim pokretima
podse}a na plesa~icu flamenka, po
kojoj je i dobio ime.
Lju{ture, tj. {koljke koje sa sobom nose neki meku{ci sa~injene su

od sedefaste nakre, me{avine izvesnih proteina i kalcijuma. Nakra
se lu~i pomo}u ektoderma, tkiva koje se nalazi tik uz lju{turu. Krv
meku{aca je veoma bogata kalcijumom, otud i sposobnost da naprave
velike {koljke. Zahvaljuju}i nakri, unutra{njost je glatka pa ne moè
povrediti meku{ca, a sama {koljka pruà izuzetnu za{titu od spoljnih
uticaja. Nakon {to meku{ac ugine, njegovo nekada{nje stani{te mogu
zaposesti drugi stanovnici mora poput rakova, a naslage {koljki su
dragocene za izgradnju koralnog grebena.
224
Dubine
Ve}ina puèva sa ku}icom ima i operkulum,

poklopac od tvrdog materijala pomo}u kojih
mogu da se potpuno
zatvore. [koljke imaju i
sifon, malu cev na kraju otvora, kroz koju meku{ac moè da usisava
vodu i izdvaja kiseonik, ali i da uo~i neprijatelja.
Tropski pu` iz grupe Conidae izrazito je lepih boja i {ara. Ima izduèn
otvor i veoma mali spiralni deo na vrhu. Postoji ih oko 500 vrsta.
Ono {to ih razlikuje od drugih puèva je veoma otrovna àoka koju
koriste za hvatanje plena. Otrov parali{e `rtvu u trenutku, a pu` je
pomo}u àoke uvla~i u usta. Kada radoznali ljudi nai|u na ovakvu
Dubine
225
Levo: Strombus gigas ìvi u Karipskom moru i

moè da dosegne 30 cm duìne. Voli pe{~ano
dno i dubinu izme|u 2 i 15 m.
Dole: Strombidae sp.
{koljku i posegnu za njom, pu`

koristi àoku kako bi se odbranio.
Za vrstu Conus geographus koga
domoroci zovu "pu`-cigareta",
poznato je da nakon uboda ~ovek
ima taman toliko vremena da popu{i jednu cigaretu. @aoka moè da
prodre i kroz rukavice od neoprena, a nakon uboda javlja se veoma
jak bol, otok i utrnulost, paraliza plu}a i smrt. Protivotrov ne postoji,
ve} se `rtva mora ve{ta~ki odràvati u ìvotu dok organizam sam ne
razgradi otrov. Kada se koristi u medicinske svrhe, njihov otrov je
odli~an analgetik, 1.000 puta ja~i od morfijuma koji za razliku od
istog ne stvara naviku. Tako|e, lekovi na bazi ovog otrova mogu se
koristiti za le~enje alchajmerove, parkinsonove bolesti i epilepsije.
NAZIV NA SRPSKOM: bivalvia - ostrige, klepavice, dagnje

NAZIV NA ENGLESKOM: Oysters, clams, mussels
NAZIV NA LATINSKOM: Bivalvia
GDE @IVI: u svim morima, obi~no u dubini do dvadesetak metara.
Veoma su prilagodljivi ìvotu u skoro nemogu}im uslovima, neke
vrste ~ak i u ekstremnim dubinama
ÎME SE HRANI: mikroorganizmi
OPASNOST PO LJUDE: ne treba ih dirati (naro~ito ve}e primerke)
jer mogu da se naglo zatvore i uklje{te prst
OPIS: dva simetri~na dela izme|u kojih je sme{teno telo {koljke.
Veli~ina od par cm do 120 cm koliko ima dìnovska klepavica
Gore i desno: Cypraeidae sp.

Velika klepavica (Scaly Giant Clam, Tridacna squamosa)
226
Dubine
Dubine
227
spolja{njeg izgleda. Polni organi - gonade nalaze se pored organa za

varenje. Ostrige se, na primer, tokom prvih godinu dana ìvota mreste kao mu`jaci (ispu{taju spermatozoide u vodu). Me|utim, kako
rastu, tokom narednih par godina ispu{taju jaja{ca kao ènke. Na
mre{}enje ih podsti~e porast temperature vode. Obi~no proces zapo~ne jedna jedinka, koja potom izazove lan~anu reakciju tako da se
voda zamuti od miliona jaja{aca i sperme. Jedna ènka ostrige moè
godi{nje da proizvede do 100 miliona jaja{aca. Ona se oplo|uju vantelesno, u vodi, nakon ~ega se razvija larva koja traì zgodno mesto
na kom }e se nastaniti - ~esto je to lju{tura druge ostrige. Larve dagnje zovu se glochidia i nakon {to se izlegu ìve u {krgama majke
kako bi imale dovoljno kiseonika. Ponekad se ka~e i na {krge riba, a
otka~e se kad porastu pa do|e vreme da se spuste na dno i postanu
nezavisne.
Bivalvia (u bukvalnom prevodu "dve {koljke") je {koljka koja se sastoji od dva simetri~na dela (dvokapke lju{ture) povezana {arkom
i ligamentom pomo}u koje se otvara i zatvara, dok kapke drè dva
sna`na mi{i}a zatvara~a. Neke {koljke imaju tzv. bisusne `lezde koje
lu~e sluz koja se stvrdne u dodiru sa vodom a sluì da se privremeno
ili trajno pri~vrste za stene. Bivalvia ima srce, krvne sudove i bubrege. Hrani se tako {to filtrira vodu kroz {krge, zadràvaju}i plankton,
alge i druge mikroorganizme koji se potom prenose do usta i vare,
a nesvareni delovi izbacuju kao izmet. Ostriga na primer, moè da
isfiltrira ~ak pet litara vode na sat. Zato je izuzetno bitna za ekosistem. Di{e na {krge, izdvajaju}i kiseonik iz vode i izbacuju}i ugljen
dioksid.
Bivalvie imaju malo srce sa tri komore koje pumpa bezbojnu krv i
tako snabdeva telo kiseonikom. Krv se od toksina pre~i{}ava pomo}u
si}u{nih bubrega.
[koljke su hermafroditi i mogu promeniti pol vi{e puta tokom ìvotnog veka. Mu`jaci i ènke ne mogu se raspoznati samo na osnovu
228
Dubine
Ostrige mogu da stvaraju bisere, me|utim biser jestivih ostriga nema

trì{nu vrednost. Prave biserne ostrige su iz porodice Pteriidae, a
najve}a je Pinctada maxima, veli~ine oko 20 cm u pre~niku. Proces
pravljenja bisera zapo~inje kada u ostrigu upadne zrnce peska ili
drugo strano telo koje ona polako oblaè nakrom, sedefastom
materijom kojom je pokrivena i unutra{njost {koljke.
[koljke su izuzetno
cenjena
hrana, pre svega
zato {to imaju niLevo, na prethodnoj
strani: bodljikava
ostriga (Orange
mouth thorny
oyster, Spondylus
varius)
Desno: krilata
ostriga (Common
winged oyster,
Pteria penguin)
Dubine
229
sku kalori~nu vrednost

(dvanaest ostriga ima
samo 110 kalorija), a i
bogate su cinkom, gvo`|em, kalcijumom i vitaminom A. Prilikom
kuvanja {koljke moraju biti ìve (neotvorene). Tradicija kaè da
je ostrige najbolje jesti
u mesecima ~ija imena sadrè slovo r zbog
toga {to se mreste u letnjim mesecima, a tada
im je meso vodnjikavo
i neukusno.
NAZIV NA SRPSKOM: glavono{ci, kefalopodi, cefalopode (nautilus, hobotnica, sipa, lignja)

NAZIV NA ENGLESKOM: Cephalopods (nautilus, octopus, cuttlefish, squid)
NAZIV NA LATINSKOM: Cephalopoda
GDE @IVI: u svim morima, na raznim dubinama
ÎME SE HRANI: sitnim ìvotinjama i ribama
OPASNOST PO LJUDE: uglavnom bezopasne, mada neke vrste
mogu biti otrovne; u australijskim vodama postoje dve vrste
hobotnice koje su agresivne
OPIS: velika glava iz koje se pruàju pipci; nautilus ima {koljku u
kojoj stalno ìvi; raznih veli~ina, najve}i primerak je dìnovska sipa
duìne do 16 m
Danas veoma ugroèna velika klepavica (Giant clam, Tridacna gigas)

najve}a je {koljka i moè da naraste do 1.20 m. Njena manja ro|aka
Tridacna maxima ima oko 30 cm a te{ka je 260 kg. Moè da ìvi preko
sto godina.
Gore: cik-cak ostriga (Zig-zag oyster,

Lopha folium),
obrasla mekim
koralom
Desno: Pinna sp,

lepezasta dagnja,
moè biti velika i
do 45 cm, ìvi u
grupi, do pola
ukopana u mulj ili
pesak. êsta je u
Sredozemnom moru
230
Dubine
Dubine
231
izuzetkom nautilusa, mogu da menjaju boju i oblik u deli}u sekunde.

To ~ine kada osete da su u opasnosti, ali i tokom udvaranja. Tako|e,
kada su u opasnosti, hromatopore se zgr~e i izbace mastilo iz posebne
`lezde. Skora{nja istraìvanja pokazuju da lignje mogu da me|usobno
komuniciraju promenom boje i {ara na telu.
Kre}u se putem mlazne propulzije, tako {to odre|enu koli~inu vode
naglo izbace iz svog pla{ta u suprotnom pravcu od smera kretanja.
Pored ovoga, lignje i sipe imaju i dva peraja koja nji{u i koriste za
dodatno kretanje, a hobotnice koriste pipke i za hodanje. Hobotnice
imaju osam pipaka, dok ih nautilus ima preko devedeset.
Svi glavono{ci su meso`deri i grabljivci. Digestivni trakt im se sastoji
od tri dela koja kontroli{u sitnjenje hrane i varenje.
Glavono{ci su dvopolni, ènka ima jajovod, a mu`jak spermatozoide
prenosi u genitalnu poru ènke pomo}u posebnog pipka (hectocotylus).
Ve}ina glavonoàca moè da se reprodukuje samo jednom. Kod
hobotnica mu`jak i ènka provode zajedno ceo ìvotni vek, i ~ak i
kada ènka ugine mu`jak ostaje uz nju. Ritual parenja podrazumeva
promenu boje tela i posebne pokrete koji li~e na ples. Tako|e,
hobotnice su dobri roditelji i brinu se o jaja{cima dok se ne izlegu.
Glavono{ci su najinteligentniji od svih

meku{aca. Imaju dobro razvijen nervni sistem
i veliki mozak. Odre|eni re`njevi mozga
kontroli{u pam}enje i u~enje. O~i su im veoma
dobro razvijene i mogu da razlikuju boje.
Zahvaljuju}i posebnim }elijama koje su bogate
pigmentom (hromatopore), glavono{ci, sa
232
Dubine
Na prethodnoj strani: hobotnica

ima veoma dobro razvijeno ~ulo
vida
Gore: nautilus, savr{enstvo
prirode
Na slede}oj strani: hobotnice
mogu da se odli~no prilagode
prostoru i zavuku u najmanje
{upljine
Verovatno najinteresantniji pripadnik glavonoàca je nautilus. Ova

neobi~na ìvotinja postoji milionima godina u neizmenjenom obliku.
Od ostalih glavonoàca razlikuje se po
{koljki u kojoj ìvi, velikom broju pipaka
pore|anih u dva reda, dva para {krga i
devet zuba. Dostiù veli~inu od 25 cm u
pre~niku.
Nautilus je jedini glavonoàc sa ku}icom.
U mogu}nosti je da se u nju potpuno
uvu~e i zatvori se kapkom kog ~ine dva
posebno razvijena pipka. [koljka je uvijena i otporna na pritisak ~ak i na dubini
Dubine
233
Levo: sipa pomo}u prete}i podignutih pipaka

i "nakostre{ene" koè
jasno stavlja do znanja
da joj se ne dopada
prisustvo uljeza.
idealan primer logaritamske spirale.

Nautilus se kre}e tako {to uvla~i
vodu u ku}icu i
sna`no je izbacuje,
a plovnost reguli{e
koli~inom vazduha
unutar {koljke.
od 800 m. Iznutra, {koljka je podeljena na odeljke u koje se ìvotinja

polako povla~i kako raste. Ali i broj odeljaka raste - u prvim danima
ima ih tek ~etiri, a docnije moè imati i preko trideset.
Boja {koljke je savr{eno izbalansirana tako da pomaè nautilusu da
ostane gotovo neprime}en: sa gornje strane ima maskirne pruge,
tako da kada se gleda iz pravca povr{ine, potpuno se stapa sa dnom.
Sa donje strane je bledunjava, {to je stapa sa svetlom povr{inom kada
se gleda odozdo. [koljka nautilusa predstavlja savr{enstvo prirode i
234
Dubine
U prirodi se retko
sre}u zato {to danju ìve na dubini
izme|u 600 i 800
m, a samo no}u,
kada se hrane ili
za vreme parenja,
penju se na 200
m. Ima ih samo u
tropskim vodama
Indijskog i Tihog
okeana. Hrane se
ra~i}ima, sitnom ribom i meku{cima koje love pipcima.
Nautilus je jedini glavonoàc koji moè da se reprodukuje vi{e puta
u toku ìvota, a moè da ìvi i do 20 godina, {to je za ovu familiju
izuzetno dugo.
Ali verovatno najneobi~niji glavonoàc, bi}e za koje se do skoro
verovalo da postoji samo u mitovima je kolosalna lignja. Ovaj
Dubine
235
Levo i dole: hobotnice pipke koriste i za

"hodanje", a i pravi
su majstori mimikrije
- mogu da se potpuno
stope s pozadinom
dìn sa nau~nim imenom

Mesonychoteuthis
hamiltoni
(porodica Cranchiidae, vrsta
Mesonychoteuthis) moè da
naraste, smatra se, do 14 metara
duìne. To je najve}i poznati
meku{ac. Njegova ne{to manja
ro|aka je dìnovska lignja
(porodica
Architeuthidae,
vrsta Architeuthis), koja moè biti koji metar manja, me|utim dok
kolosalna lignja ima duè telo a kra}e pipke, kod dìnovske je slu~aj
obrnut. Tako|e, dìnovska lignja na pipcima ima okrugle sisaljke,
dok kolosalna ima veoma o{tre kuke. Njihov najve}i neprijatelj je
kit ulje{ura koji se njima hrani, me|utim, nije mu ni malo lako da ih
ulovi. Zabeleèni su slu~ajevi kada su ove lignje ~ak uspevale da ih
nadja~aju i ubiju, naro~ito mla|e kitove.
Dìnovska lignja ima bledo-sme|e telo u obliku metka, sa jedne strane nalaze se usta koja li~e na kljun a koja su toliko jaka da mogu da
pregrizu ~eli~ni kabl. Ima pet pari pipaka, od kojih je jedan par tanji
i duì od ostalih, a sluì za hvatanje plena i preno{enje do usta. Malo
ispod usta su o~i koje mogu biti ~ak 30 cm u pre~niku. O~i kolosalne
lignje su jo{ ve}e, telo joj je robusnije i teè, a boja tela vi{e ruì~asta.
236
Dubine
Desno: dìnovska lignja od 8,62 m

uhva}ena kod Foklandskih ostrva
po~etkom 2006. godine
Dole: pore|enje veli~ine autobusa, dìnovske lignje, kita ulje{ure i kolosalne lignje
(ilustracija i fotografija BBC)
@enke su ve}e od mu`jaka.

Ove lignje nemaju mehur za regulisanje plovnosti kao ribe, ve} su im
telesne te~nosti ispunjene amonijum
hloridom zbog ~ega ljudima nisu ukusne, za razliku od obi~nih lignji. Ovaj
mehanizam plovnosti najbolje funkcioni{e u hladnim vodama, pa }e tako
lignja koja se na|e u toploj vodi imati
pote{ko}a da se vrati u dubine.
Dok dìnovska lignja ìvi u
suptropskim, umereno hladnim i
polarnim vodama severne i ju`ne
polulopte, stani{te kolosalne je
ograni~eno samo na krajnje ju`nu.
Dubine
237
Levo: prikaz mesta na kojima su na|ene

dìnovske lignje (ilustracija BBC); dole levo:
kolosalna lignja prona|ena 2003. u antarkti~kim vodama
Obe vrste ìve u veoma dubokim

vodama (preko 2000 m) i love
pomo}u bioluminiscencije jedan od razloga {to se retko vi|aju
na povr{ini, a o njima se najvi{e zna
zahvaljuju}i nasukanim primercima
(smatra se da se nasukavanja de{avaju
cikli~no, na svakih 90 godina), ili
ostacima koji se prona|u u stomacima
kitova ulje{ura (ili oìljaka od pipaka
na kitovoj koì).
NAZIV NA SRPSKOM: ljuskari - rak, kozica, jastog, kraba

NAZIV NA ENGLESKOM: Crustaceans - shrimp, crab, lobster
NAZIV NA LATINSKOM: Crustacea (Arthropoda)
GDE @IVI: u svim morima, kako na obali tako i u ekstremnim
dubinama
ÎME SE HRANI: sva{tojed
OPASNOST PO LJUDE: moè da u{tine kle{tima
OPIS: telo prekriveno spoljnim skeletom, zglavkasti ekstremiteti,
pipci, kle{ta; najrazli~itijih boja i veli~ina
Godine 2003. prona|en je primerak

ènke kolosalne lignje duìne 6 metara
u vodama oko Ju`nog pola, a po~etkom 2006. ulovljena je dìnovska
lignja od 8,62 m blizu Foklandskih ostrva koja se
danas moè videti u londonskom prirodnja~kom
muzeju.
Foto: AP
Jedan od za nauku najzna~ajnijih doga|aja u

vezi sa ovom vrstom dogodio se u septembru
2004. godine kada je nau~nik Cunemi Kubodera
iz japanskog Narodnog muzeja nauke uspeo da
snimi pod vodom dìnovsku lignju
nakon {to je postavio mamac sa
kamerom na 900 m dubine. Tom
prilikom potvr|eno je da su ove
lignje vrlo agresivni lovci.
Levo: jedna od 556 fotografija koje su snimili
japanski nau~nici 2004. godine
Levo gore: oìljci od pipaka dìnovske lignje na
koì kita
238
Dubine
Dubine
239
Rakovi imaju sloèn nervni

sistem i mozak, vaskularni
sistem i srce, a mi{i}i su im
pri~vr{}eni za unutra{nju
povr{inu skeleta. Di{u na
{krge, a pomo}u posebnih
lopatica, tzv. skapognatita,
proteruju vodu kroz {krge
kako bi telo dobilo dovoljno kiseonika. O~i im mogu
biti pokretne, a estremiteti
mogu da se pomeraju u svim
pravcima. Najkarakteristi~nije obele`je rakova su kle{ta kojima se vrlo spretno i
precizno sluè, iako na prvi
pogled deluju glomazno i nezgrapno.
Na prethodnoj strani: rak samac ili rak plja~ka{ (Hermit crab, Diogenidae sp.)
Gore: dìnovska pauk-kraba (Giant spider crab, Macrocheira kaempferi), sa preko metar u
pre~niku, prili~no neistraèna vrsta jer ìvi u veoma dubokim vodama
Rakovi su insekti mora a pripadaju klasi zglavkara - Arthropoda. Svima je zajedni~ko telo prekriveno spoljnim skeletom (egzoskeletom)
sa zglavcima koji spajaju svaki segment, tj. glavu, grudi, stomak i ekstremitete. Zahvaljuju}i egzoskeletu, zglavkari su za{ti}eni od povreda i donekle i predatora. Me|utim, kako im je spolja{ni omota~ ~vrst,
kada ga prerastu moraju da ga promene. Svako presvla~enje artropode koriste da modifikuju svoje telo, tako da u trenutku kada ìvotinja
dobije novo odelo, izgleda dosta druga~ije nego sa starim.
240
Dubine
Gore: plavo-bele kozice

(Stenopodidae sp.)
Dole: prugaste kozice
(Banded boxer shrimp,
Stenopus hipidus)
Rakovi opstaju u
najrazli~itijim ekosistemima i sva{tojedi su, zahvaljuju}i ~emu su rasprostranjeni u svim
morima sveta. Tako|e, kod rakova
postoji interesantna pojava zvana
autotomija: u slu~aju da izgubi ekstremitet, ìvotinja ima sposobnost
da ga regeneri{e.
Polovi kod rakova su odvojeni, a
razvoj mladunaca nakon polaganja
jaja{aca prolazi kroz nekoliko faza
larve.
Dubine
241
Lepi primeri simbioze:

Gore - pegava kraba koja
ìvi u koralu porites.
Desno: patuljasti jastog
Allogalathea elegans ìvi
kod noìca morskog
krina. Duga~ak je svega 2
cm a prva dva para nogu
duga su mu koliko i telo.
Boju tela prilago|ava
morskom krinu - ovaj na
slici je crno-beli ba{ kao i
njegov doma}in. Mu`jaci
su manji od ènki. @ivi
u Indijskom i Tihom
okeanu.
242
Dubine
Dubine
243
Rakovi koji se naj~e{}e sre}u na zaronima u tropskim

morima su jastozi,
rakovi-samci i mali
~ista~i.
Ve}ina rakova na koralnim grebenima tropskih mora su dekapodi (desetonogi), od ~ega ~etiri para koriste za
hodanje, a prednji par je razvijeniji i kod mnogih vrsta zavr{ava se
kle{tima.
Gore i gore levo: rak samac ili rak plja~ka{ (Hermit crab, Diogenidae sp.) ìvi u
{koljki koju povremeno mora da promeni jer je preraste
Dole: karipski jastozi kriju se ispod korala (Lobster, Panulirus sp.)
Jastozi se razlikuju
od drugih rakova
po tome {to nemaju kle{ta. Imaju
duga~ke pipke koje
~esto trljaju jedan o
drugi i pritom proizvode pucketave zvuke. êsto ìve u grupama, pa
se ispod stena ili korala moè videti cela porodica. Ponekad se moè
videti veliki broj jastoga koji idu u koloni ka mestu gde se mreste.
Rak-samac traì napu{tenu {koljku u koju se zavu~e i nosi je svuda
sa sobom. Njegovo telo je prilago|eno ovakvom na~inu ìvota, pa su
mu zadnja dva para nogu znatno manja od ostalih, a stomak mu je
mekan. Problem nastaje kada rak preraste {koljku, tada mora {to pre
da potraì novu, {to nije uvek lako. êsto za jednu {koljku postoji
vi{e pretendenata, pa do nje moè sti}i samo najbrì i najja~i.
Mali rakovi ~ista~i (Hippolytidae sp.), ~esto se mogu na}i pored stani{ta murina sa kojima ìve u simbiozi. Rak ~isti usta murine od ostataka hrane, skida parazite sa njene koè i {krga, i
za uzvrat ima dovoljno hrane, {to od ostataka, {to
od vrlo hranljive sluzi kojom je pokriveno murinino telo. Sli~ne navike imaju i
kozice Stenopodidae sp.
Gore: si}u{na kozica-~ista~ koja jedva
da prema{uje 1 cm ìvi u simbiozi sa
morskom sasom
Desno: rak samac koji ìvi na obali i
njegovo stani{te
244
Dubine
Dubine
245
NAZIV NA SRPSKOM: ehinodermate (bodljoko{ci) - morska

zvezda, krastavac, je`, /kruna od trnja/, morski krin
NAZIV NA ENGLESKOM: Echinoderms (sea star, starfish, sea
urchin, brittle star, sea cucumber, feather star, crown of thorns)
NAZIV NA LATINSKOM: Echinodermata
GDE @IVI: sva mora, uglavnom plitke vode, mada, na primer,
morski krastavci mogu da ìve na izuzetno velikim dubinama
ÎME SE HRANI: plankton, meku{ci, ribe, otpaci, korali
OPASNOST PO LJUDE: mogu biti otrovni. Jeèvi i kruna od trnja
ostavljaju i ubodne rane, neki morski krastavci ispu{taju otrovne
niti koje izazivaju iritaciju koè
OPIS: sve ih karakteri{e petougaoni oblik i radijalna simetrija,
zvezde imaju po pet kraka, kruna od trnja 12-19, morski krinovi
imaju krake u obliku pera. Morski krastavci imaju izduèno
valjkasto telo sa simetri~nim pipcima na ustima
Na prethodnoj strani: plava

morska zvezda (Blue sea star,
Linckia laevigata)
Desno: Choriaster grandulatus,
raste do 30 cm u pre~niku
Desno niè: jasti~asta zvezda
(Cushion star, Oreastedidae sp.)
- tokom evolucije kraci su joj
se spojili sa telom
U porodicu ehinodermata spadaju morske zvezde

(Asteroidea), morski krastavci (Holoturoidea), jeèvi (Echinoidea) i morski
krinovi (Crinoidea). Ve}ina
ih ìvi na dnu u plitkim vodama. Za sve je
karakteristi~an petougaoni oblik sa ustima u
centru. Unutra{nji skelet je od kalcijuma i
obi~no je bodljikav (latinska sloènica echinoderm ozna~ava bodljikavu koù). Bodljoko{ci su bili potpuno razvijeni jo{ pre 600
miliona godina (u kambrijumu), a glavna
osobina im je radijalna simetrija - karakteristika organizama koji nemaju levu i desnu
stranu nego su okruglasti, a kada im se kroz centar povu~e zami{ljena linija, obe strane su simetri~ne kao da se odraàvaju u ogledalu.
Ovo se najbolje vidi na skeletu morskog jeà.
Morske zvezde su bitne za ekosistem jer se, osim {koljkama i puèvima, hrane i otpacima i trulom materijom. Hrane se tako {to izbace èludac na plen i po~nu da ga vare izvan sopstvenog tela. Ve}ina
morskih zvezda ima mali centralni deo na ~ijoj jednoj strani su usta a
drugoj anus. Iz centra se pruà pet tankih ekstremiteta, a kod nekih
vrsta, na primer jastu~astih zvezda, oni su se spojili sa centrom tako
da je ostalo puna~ko petougaono telo. Kraci morskih zvezda su mnogo korisniji i ja~i nego {to deluje na prvi pogled - zahvaljuju}i njima
ova ìvotinja moè da otvori {koljke, {to nije nimalo lako.
246
Dubine
Dubine
247
Gore: crvena morska zvezda Linckia sp.

udobno zavaljena u "fotelju" od stena.
Dole: kruna od trnja (Crown of
thorns, Acanthaster planci)
Posebna vrsta
zvezda su zmija~e (Ophiuroidea) koje imaju
mali centralni
disk i duge, zmijolike,
mnogo
pokretljivije
krake. U Belom
moru na severu
Rusije ìvi vrsta
zvezde po imenu
Gorgonina glava (Ophiuroidea
gorgonacephalus) sa veoma dugim,
vijugavim pipcima.
Kruna od trnja (Crown of thorns, Acanthaster planci) prelepa je zvezda obrasla trnjem kojim se brani od predatora. @ivi u tropskim vodama Crvenog mora, Indijskog i Tihog okeana. Ima do 40 cm u pre~niku i 12-19 kraka. Ako je kojim nesre}nim slu~ajem nagazimo, ova
zvezda }e nam zariti trnje duboko u meso nakon ~ega se javlja bolan
otok, vrtoglavica i povra}anje.
Kruna od trnja ima svoju mra~nu stranu - ona je notorni uni{tava~
korala. Hrani se tako {to se popne na koral i iz stomaka izbaci digestivne enzime koji koral pretvaraju u ka{u. Potom ga bukvalno posr~e.
Hrani se samo no}u, veoma je izdr`ljiva i bez hrane moè da opstane
preko {est meseci. Od 1970. godine njihov broj je znatno porastao
{to je doprinelo masovnom uni{tenju korala, naro~ito na australijskom Velikom koralnom grebenu. Samo jedna kruna od trnja moè
godi{nje da opusto{i 13 m korala. Me|u malobrojnim ìvotinjama
koje se usude da je napadnu je kozica Charonia tritonis, dok se neke
ribe hrane njenim larvama pa tako
donekle uti~u na smanjenje broja
ovih destruktivnih zvezda.
Morski krastavci ìve u plitkim
vodama i mogu dosti}i duìnu i
preko jednog metra. Skelet im je
redukovan, ali imaju u telesnom
zidu sitna kre~nja~ka zrnca. Imaju
pipke kojima pre~e{ljavaju dno ili
hvataju sitne ~estice koje plutaju.
Mnogi se hrane tako {to gutaju pesak, vare materije koje je mogu}e
svariti, i na drugom kraju izbacuju
pre~i{}en pesak. Krastavci tropske
vrste Bohadschia kada osete da su
Desno: zelenkasti morski krastavac
(Greenish sea cucumber, Stichopus
chloronotus) duga~ak oko 30 cm,
na ustima sa donje strane ima 20 pipaka
248
Dubine
Dubine
249
Desno: grefeov morski

krastavac (Graeffe's sea
cucumber, Bohadschia
graeffei) raste do 50 cm
Dole: morski je`
Diadema setosum
u opasnosti iz anusa
ispu{taju veoma lepljive bele niti koje
kod ljudi izazivaju ozbiljnu iritaciju
koè.
Ponekad krastavci ìve u simbiozi sa sitnim ribama, krabama ili
crvima kojima pruàju bezbedan dom, dok ih oni zauzvrat ~iste od
parazita. U nekim zemljama morski krastavci se koriste za ljudsku
ishranu, zbog ~ega su pojedine vrste veoma ugroène.
Morski jeèvi imaju petougaoni skelet na kome su jasno raspore|ene
skeletne plo~e u 10 parnih nizova koje su ~vrsto povezane i
sa~injavaju solidan oklop. Usta
su na donjoj strani a anus na
le|ima, mada kod nekih vrsta i
usta i anus mogu biti na gornjoj
strani. Hrane se algama, sun|erima i polipima korala. Ono
{to ih izdvaja od drugih ehinodermata jesu veoma duge bodlje koje kod nekih vrsta (na
pr. Asthenosoma sp.) mogu
biti vrlo otrovne. Me|utim, za
sitne rakove, ribe i {koljke ove
bodlje su idealno stani{te. Sitni ra~i} Periclimenes colemani ìvi u paru
me|u bodljama jeà Asthenosoma varium, kao i ribica Siphamia unicolor (jeèva riba-kardinal, urchin cardinalfish). Dok ove dve vrste u
jeù nalaze samo za{titu, pu` Luetzenia asthenosomae je pravi parazit
250
Dubine
- hrani se jeèvim mekim

tkivom.
Morski krinovi (Feather
stars, Crinoid
sp.) su najprimitivnije ehinodermate.
Nisu se menjali 400 miliona godina, i
u svojim po~ecima bili su
najdominantnije morske ìvotinje. Imaju izme|u 5 i 200 pipaka nalik na perca koji
se {ire iz malog centralnog dela na kom su usta. Drè se za ~vrsto tlo
i dok perca danju uglavnom drè skupljena, no}u ih pruàju kako bi
prosejavali vodu u potrazi za planktonom. Tako|e mogu da se kre}u
pomo}u sitnih noìca (tzv. cirri), pa }e se no}u popeti na ivice korala
(naj~e{}e gorgonije, lepezastog korala), gde imaju najbolji pristup
vodi bogatoj planktonom.
Iako izgledaju veoma pitomo i dekorativno, krinove ne
treba dirati jer neki
lu~e otrovnu sluz
(na pr. Comatella
nigra).
Gore: morski krin
Comatella maculata
Desno: morski krin
Oligometra serrapina
Dubine
251
NAZIV NA SRPSKOM: /morski cevasti crvi/ (na Jadranu: cevasti mnogo~etina{)

NAZIV NA ENGLESKOM: Tube worms, fan worms
NAZIV NA LATINSKOM: Annelidae
GDE @IVI: u cev~ici ukopanoj u koral ili stenu, ima ih u svim morima, kako u plitkim tako i u dubokim vodama, uspevaju ~ak i u
nemogu}im uslovima na ekstremnim dubinama
ÎME SE HRANI: sitni organizmi koje filtrira iz vode, od bakterija
do malih ìvotinja
OPASNOST PO LJUDE: bezopasni
OPIS: li~i na lepezu ili perjanicu koja viri iz cev~ice u koju se brzo
povla~i na prvi nagove{taj opasnosti. Crvi "boì}na jelka" imaju
lepezaste karneri}e i mogu biti najrazli~itijih boja
Na prethodnoj strani: cevasti crvi sa spiralnom cev~icom Serpulidae sp.

Gore i desno: crv "boì}no drvce"
(Christmas tree worm,
Spirobranchus giganteus)
Cevasti crvi su ime dobili po

cev~ici u kojoj kriju ve}i deo
svog tela. Cev~ica se sastoji uglavnom od kalcijuma, mada kako
crv raste, u nju ugra|uje i razne
sedimente koje nalazi oko sebe.
U njoj se krije vre}asti deo koji
je zapravo stomak, a hranom ga
napajaju lepezasti pipci koji vire
iz cev~ice i filtriraju vodu traè}i
sitne organizme. Lepeza se kori252
Dubine
Dubine
253
i spermatozoide, dolazi do oplo|enja u vodi nakon ~ega nastaje larva

koja pliva i hrani se kao plankton. Kada malo porastu i po~nu da li~e
na crva, larve traè pogodno mesto na kome grade cev. Tada po~inje
njihova stati~na faza ìvota. Rastu tako {to dodaju deo po deo kako
na svoje telo, tako i na cev. Odmah ispod lepezastih pipaka, crv ima
posebne `lezde koje sakupljaju kalcijum iz vode i me{aju ga sa posebnom sluzi, da bi se ta sme{a zalepila na kraj cevi. Neke vrste crva
mogu da grade ~ak do 1 cm cevi mese~no. Isti metod se koristi za
popravku polomljenih cev~ica.
Ribe su naj~e{}i neprijatelji cevastih crva, ali da bi uspele da odgrizu
lepezaste pipke moraju biti veoma brze. Crv se pomo}u jakih mi{i}a
uvla~i u cev munjevitom brzinom, a dovoljno je da samo senka pro|e
iznad njega, po{to su mu pipci osetljivi na svetlost.
Gore i desno: Sabella pavonina.

Najvi{e joj pogoduju mesta na
kojima ima ja~ih struja koje joj
donose hranljive materije.
Cevasti crvi ìve u svim morima i veoma su prilagodljivi. Mnoge vrste

su se nastanile daleko od svojih originalnih stani{ta zahvaljuju}i balasnim vodama (vode koje veliki brodovi uzimaju radi balasta u jednoj
luci i ispu{taju u drugoj, ~esto na suprotnoj strani planete). O ìvotu
ove vrste u esktremnim dubinama vi{e u slede}em poglavlju.
sti kako za ishranu tako i za

disanje, a svaki pipak je prekriven osetljivim dla~icama
(cilia). Kada se crv potpuno
povu~e u cev~icu, zatvori je
operkulumom,
posebnim
poklopcem.
Cevasti crvi su odvojenog
pola, ali je mu`jake od ènki
mogu}e raspoznati tek kada se crv izu~e iz cev~ice. U stomaku crva
razvijaju se ili jaja{ce (ùto-narandàste boje) ili spermatozoidi (svetlo-be` boje). U zavisnosti od temperature vode, mese~evih mena ili
u vreme kada su dani duì pa ima vi{e svetlosti, crvi ispu{taju jaja{ca
254
Dubine
Crv "boì}no drvce" polako izviruje iza operkuluma
Dubine
255
NEOBI^NA BI]A
IZ MRA^NIH DUBINA
Sve fotografije iz ovog poglavlja: CoML
Projekat "Popis morskog ìvota" (Census of Marine Life - CoML) pokrenut

je 2000. godine zahvaljuju}i sponzorstvu
raznih nau~nih vladinih organizacija i
Ujedinjenih nacija sa ciljem da otkrije,
istraì i objasni brojne morske vrste pomo}u savremene tehnologije, satelita,
podmornica, laboratorija, vrhunskih stru~njaka i globalne nau~ne saradnje. U ovom projektu u~estvuje oko 2.000 istraìva~a iz 80 zemalja. Do 2010. godine vo|e ovog projekta bi trebalo da objave rezultate o svemu {to je ìvelo, ìvi i {to }e ìveti u svim okeanima sveta.
Popis je uspeo da opi{e preko 78.000 do sada nepoznatih bi}a, a
samo u 2006. godini organizovao je 19 velikih okeanskih ekspedicija.
Napravljena je analiza DNK za preko 4.000 vrsta, uklju~uju}i 2.000
vrsta riba.
Zahvaljuju}i ovom izuzetnom nau~nom poduhvatu otkrivena su bi}a
koja ìve u ekstremnim uslovima - izuzetno velikim dubinama, veoma hladnim vodama ili obrnuto - u ekstremno toplim. Tako su na
Dole levo: podvodni gejziri prvi put su otkriveni 1977. godine kod Galapagosa. Nalaze se
u podvodnim vulkanskim masivima u velikim dubinama i interesantni su pre svega zbog
ìvotinja koje uspevaju u veoma neobi~nim uslovima i ìve u simbiozi sa mikroorganizmima
koji koriste hemijsku energiju gejzira za proizvodnju organske materije. Ovo senzacionalno
otkri}e ukazuje na ~injenicu da bi na ovaj na~in ìvot mogao postojati i u svemiru.
Dole desno: prikaz nastanka
podvodnog gejzira
Male podmornice pomo}u kojih se za potrebe Popisa istraùju velike dubine
256
Dubine
Dubine
257
metanom, manganom i metalima. Kada ova vrela te~nost do|e u dodir sa ledenom morskom vodom, metali i sulfidi izazivaju reakciju
koja li~i na gust crni dim. Sve ove ~estice taloè se na morskom dnu
grade}i stubove, "dimnjake" gejzira koji mogu dosti}i i 40 metara
visine.
Za razliku od podvodnih gejzira gde temperatura dostiè neverovatne razmere, postoje i ledeni izvori koji su otkriveni tek 1984. godine
Na prethodnoj strani: nova
vrsta meduze otkrivena 2002.
kod kanadske obale Arktika
Desno: ledeni crv Hesiocaeca
methanicola
Dole: kitove kosti obrasle
bakterijama
3.000 metara dubine u Atlantskom okeanu u Ekvatorijalnom pojasu

otkrivene vrste ra~i}a, crva, {koljki i drugih sitnih ìvotinja koje ìve
u blizini podvodnih gejzira ~ija je temperatura neverovatnih 407C
na kojoj bi se lako istopilo olovo. Malo dalje od gejzira temperatura
vode je samo 2C. Nau~nici poku{avaju da istraè na koji na~in ove
ìvotinje toleri{u tako drasti~ne temperaturne razlike kao i visoku
koncentraciju te{kih metala koji izlaze iz gejzira.
Sami gejziri nastaju kada se tektonske plo~e na dnu okeana pomere
i udalje jedna od druge. Tada dolazi do erupcije lave koja obrazuje
~itave planinske vence, okeanske grebene. Morska voda ulazi u grebene kroz pukotine gde nailazi na uàrene stene sa magmom. Metali
i sumpor iz stena rastvaraju se i prave hidrotermalnu te~nost koja se
potom iz dubina zemlje vra}a na morsko dno oboga}ena sulfidima,
258
Dubine
u zalivu Monterej
u Kaliforniji. To
su mesta u velikim
dubinama, izme|u
400 i 8.000 metara, na kojima se
susre}u podvodne
tektonske
plo~e
i podvla~e jedna
ispod druge, prave}i tako okeanske
brazde. Ovde je uo~ena pojava ledenih izvora sa visokom koncentracijom metana organskog porekla (koji nastaje usled raspadanja
organskih materija i mikrobiolo{ke aktivnosti) kao i sulfata. Upravo
ova dva elementa igraju veliku ulogu u opstanku visoko produktivnih
Dubine
259
zajednica. U ovakvim uslovima veoma

dobro uspevaju {koljke bivalvie i cevasti crvi koji preìvljavaju zahvaljuju}i
simbioti~kim bakterijama koje energiju crpe iz hemikalija sa dna kao {to fitoplankton na povr{ini crpi energiju iz
sun~eve svetlosti.
Nedavno je u ovakvom okruènju u
Meksi~kom zalivu na dubini od oko
500 m otkrivena do sada nepoznata ìvotinjska vrsta. Nazvana je ledeni crv,
Hesiocaeca methanicola. @ivi u rupama
koje izdubi u sedimentima na dnu, a
nau~nici jo{ uvek istraùju ~ime se hrani.
Sli~ne ìvotinje koje se susre}u kod
podvodnih gejzira i ledenih izvora nalaze se i na potonulim kitovim kostima. Kada kit ugine, njegov le{ tone i
nosi hranljive materije do dna okeana.
Kako su ekstremne morske dubine siTri faze ogoljavanja le{ine kita
roma{ne hranljivim materijama, le{
kita predstavlja neprocenjivo bogatstvo. Jedan jedini kitov le{ daje
oko 160 tona organske materije koja se konzumira u tri faze: prvi
na scenu stupaju le{inari koji se hrane mekim tkivom {to traje od
par meseci do par godina, zavisno od veli~ine kita. Izme|u ostalih,
njim se goste zmijuljice, neke vrste jastoga, litodidne krabe i ajkule
iz roda Somniosus. Nakon njih dolaze crvi, sitni ljuskari i {koljke.
Oni se hrane organskom materijom u samoj kitovoj kosti i okolnim
sedimentima. Osim organske materije, i sulfidi koji po~inju da cure
iz kosti predstavljaju izvor hrane. Njima se hrane bakterije, kao i ko{tanom srì. Na kraju dolaze hemosinteti~ke bakterije koje imaju tu
sposobnost da od hemikalija proizvedu organske materije. One su
same po sebi bitan izvor hrane, a tako|e ìve i u simbiozi sa drugim
260
Dubine
Odozgore, s
leva na desno: neidentifikovani
sun|er iz arkti~kih dubina; Phronema, veli~ine tek 2 cm; Gymnosome - pu` gola} koji se
hrani {koljkama. Ima
pipke na glavi kojima
zgrabi plen i izvla~i
meso testerastim zubima. Moè narasti do 20 mm; prelepi crv Osedax
koji se hrani kitovom kosti, prvi put otkriven u zalivu Monterej u Kaliforniji 2002. godine na dubini
od 2.800 m dok se hranio le{inom sivog kita; Hyppopodius hippopus - raste do 1,5 cm; Rhabdosoma
brevicaudatum - "morska buva"; Kiwa hirsuta, kraba-Jeti, nova vrsta
prona|ena kod Uskr{njeg ostrva; Cavolinia unicata - krilati pu` veli~ine
10 mm. Lu~i lepljive mehuri}e na koje se lepi hrana koju potom proguta; Leptocephalus - larva jegulje prozirnog tela, raste do 30 cm duìne;
Aphyonus gelatinosus, riba iz dubina prekrivena èlatinastim slojem, vi|ena je do sada samo dva puta; Physonect siphonophore pripadnik vrste
Marrus podse}a na svemirski brod
ìvotinjama koje preìvljavaju zahvaljuju}i bakterijama koje ìve u

njihovim telesnim {upljinama. Kitove kosti, dakle, osnov su izuzetno bogatog ekosistema u velikim morskim dubinama koji opstaje
decenijama, ponekad i ~itav jedan vek. Nau~nici su na samo jednom
skeletu uspeli da izbroje preko 40.000 ìvotinja.
Dubine
261
Gore: meduza iz porodice Crossota, prona|ena u dubinama Arktika kod Kanade

Desno: Arnoov kljunasti kit (Arnoux's
beaked whale, Ziphidae sp),
devetometra{ koji se hrani u
velikim dubinama
Projekti Popisa su brojni i uspe{ni. U Ju`nom okeanu na otvorenom

moru otkriven je ìvot na 700 metara ispod leda. U moru Sargaso na
dubini od 5 km otkrivena je kolonija od preko 500 vrsta zooplanktona, od kojih su 12 do sada bile nepoznate. U Koralnom moru prona|en je ra~i} za kog se verovalo da je izumro - maleni Neoglyphea
neocaledonica dobio je ime ra~i} iz doba jure. U samo jednom litru
morske vode, nau~nici su otkrili oko 20.000 vrsta mikroba, iz uzoraka
iz Atlantskog i Tihog okeana, uklju~uju}i i grotao u Tihom okeanu
na dubini od 1.500 metara. Na osnovu
toga zaklju~eno je da u okeanima ìvi
Gore: cevasti crvi koji ìve
na neverovatnim dubinama
Desno: ra~i} iz doba jure Neoglyphea neocaledonica,
za koga se verovalo da je izumro
pre 50 miliona godina
262
Dubine
izme|u 5 i 10 miliona bakterija.

Pored si}u{nih bi}a iz velikih
dubina, nau~nici su otkrili i velikog jastoga Palinurus barbarae kod Madagaskara teìne 1,8 kg koji
je najverovatnije najve}i jastog na svetu. Telo (ne uklju~uju}i pipke)
mu je duìne pola metra.
U blizini Uskr{njeg ostrva otkrivena vrsta vrlo neobi~ne krabe ~ija
je familija nazvana Kiwaidae, po polineànskoj boginji-{koljki Kiwa.
Kiwa hirsuta ima ekstremitete i pipke obrasle krznom pa je dobila i
popularno ime kraba-Jeti.
Osim otkrivanja, istraìvanja i opisivanja novih vrsta, nau~nici se u
okviru ovog programa bave i pra}enjem kretanja vrsta. Tako je pomo}u satelita otkrivena migraciona putanja male morske ptice koja
Dubine
263
poslednjih 20 godina vidan je

boljitak, {to uliva nadu. Otkriveno je i da u 70% svetskih
okeana nema ajkula, tj. da one
ne ìve u dubinama ispod 3.000
metara, ve} da ih ima uglavnom
u dubini do 1.500 m.
Koriste}i savremene sonare,
nau~nici su otkrili da i u moru
postoje "jutarnji {picevi". Svakoga dana ìvotinje migriraju
vertikalno kako bi se hranile, a
uve~e se vra}aju u dublje vode
gde spavaju. Ovim metodom otkrivena je dnevna migracija u visini
od 400 m, izme|u mezopelagi~ne i povr{inske zone.
Programi poput Popisa izuzetno su bitni u eri masovnog uni{tenja
mora i vrsta, jer, kao {to je rekao Ron O'Dor, jedan od nau~nika
programa, "zajedno moèmo sagledati ~uda okeana i podsta}i svet
da ih sa~uva i pove}a."
Nau~nici CoML uzimaju uzorke leda na krajnjem severu Kanade
Gore: mehani~ka ruka na maloj podmornici pomo}u koje se snima ìvot na 3.000 m dubine
prelazi 70.000 km u potrazi za hranom iznad Tihog okeana, od Novog Zelanda do Polinezije, sve do Japana, Aljaske i Kalifornije i nazad, i sve to za samo 200 dana. Ova ptica dnevno pre|e oko 350 km.
Sredinom 2006. pra}eno je jato od 2.600 lososa koje je napustilo reke
i uputilo se u Tihi okean. Pomo}u malih zvu~nih oda{ilja~a otkriveno
je da njihova migraciona putanja iznosi preko 2.000 km - od Kalifornije preko Kanade do Aljaske.
Dole: nau~nici Popisa u~estvovali su u ekspediciji istraìvanja podru~ja epicentra

razaraju}eg zemljotresa koji je zadesio Indoneziju 2004. godine,
i tom prilikom fotografisali pukotine na dubini od 4.500 m
Istraìvanja Popisa pokazala su izuzetno nagli pad broja vrsta koje

ljudi koriste za ishranu i potvrdila bojazan da je 90% stani{ta za ~oveka bitnih vrsta ogoljeno. Tako|e, potvr|eno je da je uni{teno 65%
morskih trava kao i da je kvalitet vode pogor{an od 10 do 1.000 puta.
Ipak, na mestima gde su primenjivani principi konzervacije tokom
264
Dubine
Dubine
265
RONILAC
- NAJMLA\A MORSKA
VRSTA
Morske dubine su od davnina privla~ile ~oveka. Kako je relativno
skoro otkriveno da neke vrste majmuna rone po plitkim lagunama
kako bi do{li do hrane, nije neverovatno da je i pra~ovek dolazio na
istu ideju. Najstariji nama poznati ronilac ima preko 5.000 godina
- mumificirani ostaci na{eg pretka iz îlea kog su arheolozi prona{li pored ribljih kostiju i {koljki, naro~ito njegovo modifikovano uho
govore da je ovaj ~ovek najverovatnije provodio dosta vremena pod
vodom. ôveka su dubine privla~ile i iz radoznalosti a ne samo iz
koristi: Aleksandar Veliki koristio je navodno 332. godine p.n.e. stakleno zvono kako bi se spustio na dno mora, i to ne da bi {pijunirao
neprijateljsku flotilu, ve} da bi posmatrao morske ìvotinje.
Homer u Ilijadi pominje ratnike-ronioce u Trojanskom ratu oko 1250.
Zibeovo ronila~ko odelo na gr~kom ostrvu Simi koje su koristili lovci na sun|ere,
danas je samo eksponat i turisti~ka atrakcija
266
Dubine
Dubine
267
Levo i na prethodnoj strani:

crteì na kojima je prikazan
Aleksandar Makedonski kako
istraùje morsko dno
godine p.n.e. U 1. veku p.n.e.

u Gr~koj su postojali zakoni
kojima se ure|ivao lov na
podvodno blago. Godine
1500. Leonardo da Vin~i
pravi nacrte ma{inerije
pomo}u koje se moè disati
pod vodom. Godine 1691.
engleski astronom Edmund
Hejli napravio je zvono
sa sistemom za napajanje
vazduhom povezano crevom sa povr{inom, a 1840. Avgustus
Zibe, otac ronjenja pravi ronila~ki skafander sa te{kom okruglom
kacigom. Godine 1893. francuz Luj Butan pravi prvu podvodnu
kameru, 1933. francuz Luj de Korilje pravi prva gumena peraja da
bi 1942. opet francuzi @ak Kusto i Emil Ganjan napravili i testirali
prvu revolucionarnu SCUBA opremu (SCUBA je skra}enica za
self contained unterwater breathing apparatus - nezavisna podvodna
naprava za disanje). Godine 1953. Dr. Hju Bradner pravi prvo
neoprensko odelo za mornaricu SAD, i kako ~ovek polako osvaja
dubine, po~inje trka ko }e oti}i dublje i ostati duè...
Godine 1993. Italijan Umberto Pelicari (Umberto Pelizzari) postavlja
rekord u ronjenju na dah zaroniv{i na 123 metara i od tada do sada traje
neprekidna borba ko }e biti bolji. Danas u kategoriji apnee (slobodnog
ronjenja, ronjenja na dah) no limits rekord drè Austrijanac Herbert
Ni~ (Herbert Nitsch) sa 183 metara i Tanja Striter (Tanya Streeter)
iz SAD sa 160 m. U dinami~koj apnei apsolutni rekorderi su Nemac
Tom Zitas (Tom Sietas) sa 223 m i Natalija Mol~anova (Natalia
Molchanova) iz Rusije sa 200 m. Mol~anova drì rekort i u stati~noj
apnei - ona moè dah da zadrì 7,30 minuta, dok je kod mu{karaca
juna 2009. godine rekord postavio Francuz Stefan Misfud (Stephane
Misfud) koji moè da ne di{e ~itavih 11 minuta i 35 sekundi.
268
Dubine
Pored svega ovoga, istorija

ronjenja prepuna je neobi~nih izuma, od slamke pomo}u
koje se disalo u pli}aku, do raznih buradi i skalamerija koje
su se spu{tale na dno i davale
roniocima nekoliko dodatnih
udaha, a neretko su izumitelji
zavr{avali ìvot u dubinama, u
svojim nesavr{enim pronalacima. Moderni izumi i mogu}
nost spu{tanja na ve}e dubine
doneli su nov problem: dekompresionu bolest.
Desno: Umberto Pelicari je
verovatno najpoznatiji apnea{, pored @aka Majola, poznatog i zahvaljuju}i filmu Veliko plavetnilo.
Majol, koji je verovao da bi ~ovek uz dovoljno ve`be i upornosti mogao postati Homo Delphinus,
prvi je apnea{ koji se spustio na 100 metara dubine godine 1976. Testovi su pokazali da su mu se,
prilikom jednog takvog zarona, otkucaji srca sa 60 smanjili na 27 otkucaja u minuti, {to je pojava
koja se sre}e kod morskih sisara. Naàlost, Majol je izvr{io samoubistvo u 74. godini ìvota.
Foto: Fabrice Dall'Anese
Komprimovani vazduh i dekompresiona bolest

Sredinom 19. veka sa pojavom modernih vazdu{nih pumpi bilo je mogu}e napraviti duboke podvodne komore, vertikalne tunele pomo}u
kojih je, izme|u ostalog, bilo mnogo lak{e graditi ~vrste stubove za
mostove. Radnici koji bi neko vreme provodili na dnu ovih komora,
a disali vazduh pod pritiskom koji se sa povr{ine slao pomo}u pumpi
kako bi se u potpunosti istisla voda iz komora, na povr{inu bi se vra}ali sa bolovima i gr~evima u mi{i}ima i zglobovima. Godine 1878.
francuski fiziolog Pol Ber je shvatio da ovaj negativni efekat nastaje
pod uticajem azota prilikom naglog penjanja i preporu~io radnicima
da iz komore izlaze polako i postepeno.
Isti efekat ose}a i ronilac koji duè vreme ostane na izvesnoj dubini
Dubine
269
nja, kako pritisak pada, azot napu{ta tkivo. Ako izranjamo polako i
kontrolisano, azot se postepeno vra}a u krv i napu{ta telo bez ikakvih posledica. Me|utim, ako izronimo naglo i brzo, azot se pretvori
u mehuri}e koji nemaju vremena da iza|u napolje, ve} se nataloè
ispod koè i oko zglobova, {to izaziva bolne gr~eve. Tada patimo od
dekompresione bolesti. U ekstremnijim slu~ajevima, ako se mehuri}i na|u u mozgu ili nervnom sistemu posledice mogu biti paraliza
i smrt. Dekompresiona bolest se le~i u posebnim dekompresionim
komorama u kojima se ronilac izlaè visokom pritisku koji se postepeno smanjuje.
Ista situacija de{ava se kada naglo otvorimo bocu kisele vode. Ova fizi~ka pojava definisana je Henrijevim zakonom, koji kaè da je koli~ina gasa rastvorenog u te~nosti na konstantnoj temperaturi direktno
proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa. U boci gazirane vode
rastvoren je ugljen dioksid, koji }e, kada se boca naglo otvori i pritisak iznenada drasti~no padne, pohrliti napolje. U krvi i tkivu ronioca
rastvoren je azot, koji }e prilikom naglog izrona teìti da sav odmah
iza|e napolje, ali nailazi na barijeru i ostaje zarobljen ispod koè.
gde di{e komprimovani vazduh iz boce, a potom naglo izroni.
Vazduh koji di{emo sastoji se od 20,9% kiseonika, 78% azota i 1,1%
drugih gasova. Kada je vazduh pod pritiskom, on postaje gu{}i jedna ronila~ka boca sadrì isto toliko vazduha kao jedna telefonska
govornica, samo na mnogo manjem prostoru. To zna~i da }emo na
dubini jednim udahom u plu}a uneti vi{e vazduha nego na povr{ini.
Ako na povr{ini u jednoj minuti podi{emo 25 litra vazduha, na 10
metara za isto vreme podisa}emo 50 litara, na 20 m - 75 litara, na
30 m - 100 litara, i tako dalje. Pritom }emo disati ve}e koncentracije
svakog pojedina~nog gasa koji sa~injava vazduh jer se procenat
svakog od njih u me{avini ne menja. Pod pritiskom i kiseonik i azot
imaju negativno dejstvo. Azot ulazi u tkivo i ima omamljuju}i efekat,
a kiseonik u ve}im koncentracijama postaje otrovan.
Prilikom spu{tanja u dubinu pod uticajem pove}anog pritiska azot
koji unosimo disanjem ulazi u krv i prodire u tkivo. Prilikom izranja270
Dubine
Azot ima jo{ jednu lo{u karakteristiku: na dubinama ispod 30 metara ima narkoti~ko dejstvo koje kod ronioca izaziva ose}aj pijanstva
i euforije, ali i teskobe. Po{to mu je zdrav razum pomu}en, ronilac
nije u stanju da
racionalno proDesno: sme{a gasova
pod pritiskom zauzima manju zapreminu i rastvara se u
te~nosti
Na prethodnoj
strani: ronioci na
obaveznom zastoju
od tri minuta na pet
metara. Kada su
struje jake potrebno
je dràti se za stene
ili konop
Ilustracija: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Dubine
271
ceni situaciju, pa moè donositi sulude odluke, ose}ati se svemo}no i

spu{tati jo{ dublje, skinuti masku sa lica ili izvaditi regulator iz usta,
itd. Azotna narkoza se re{ava vrlo jednostavno - penjanjem na manju
dubinu. Ovo je jedan od mnogih razloga za{to se na zaron nikada
ne ide samostalno, ve} uvek u paru ili grupi, i za{to je ronjenje sa
komprimovanim vazduhom ograni~eno na ~etrdeset metara. Po jo{
jednom zakonu, Daltonovom, ukupni pritisak sme{e gasova jednak
je zbiru parcijalnog pritiska svakog gasa u me{avini. Za ronjenje na
ve}im dubinama koriste se posebne gasne me{avine, sa ta~nim prora~unom parcijalnog pritiska svakog gasa na odre|enoj dubini kako
bi se izbegla opasnost usled negativnog dejstva nekog od gasova. Tako|e, postoji i tzv. nitrox me{avina sa ve}im procentom kiseonika zahvaljuju}i kojoj se moè duè ostati na izvesnoj dubini bez zasi}enja
azotom, ali po istom principu, mora se voditi ra~una na kojoj dubini
kiseonik postaje otrovan.
Pritisak
Osim negativnih posledica azota prilikom naglog izrona i uticaja parcijalnih pritisaka gasova, pritisak ima dodatne oteàvaju}e efekte na
ljudsko telo koje nije prilago|eno ìvotu u dubinama. Zapravo, na{e
telo je konstantno izloèno atmosferskom pritisku, koji na povr{ini
iznosi 1 bar. Ve} na deset metara dubine trpimo duplo ve}i pritisak
- 2 bara, jer nas sad osim atmosferskog stuba pritiska i vodeni. Na 20
metara on iznosi 3 bara, na 30 - 4 bara, itd. Kako su prilikom zarona
na{e telesne {upljine ispunjene vazduhom, suo~eni smo sa jo{ jednim
zakonom fizike - Bojlovim.
U 17. veku nau~nik Robert Bojl otkrio je da je na konstantnoj temperaturi zapremina gasa obrnuto proporcionalna pritisku - ili jednostavnije, sa porastom pritiska gas zauzima manju zapreminu. Ovaj
zakon se obi~no roniocima-po~etnicima ilustruje pomo}u primera sa
balonom. Ako balon ispunjen vazduhom uranjamo u vodu, on }e se
sa porastom dubine smanjivati jer }e vazduh u njemu bivati gu{}i i
zauzimati manji prostor. Me|utim, kada balon na dubini ispunimo
272
Dubine
Kada su struje prilikom zarona jake, u dubinu se spu{tamo niz konop kako nas struje ne bi
odnele i kako bismo mogli da kontroli{emo izjedna~avanje pritiska
dodatnim vazduhom i pustimo ga da izroni na povr{inu, vazduh u

njemu }e se sa smanjenjem pritiska {iriti do te mere da }e balon eksplodirati. Ako zamislimo da su na{a plu}a jedan balon, tj. {upljikava
masa ispunjena vazduhom, koja pritom nije ni izdaleka toliko rastegljiva, jasno nam je za{to treba da budemo posebno oprezni prilikom
izrona. Stoga je jako bitno po{tovati pravilo da se dah nikada ne sme
zadràvati i da se u izron mora i}i polako uz ravnomerno disanje.
Svako ko je ikada zaronio na dah prilikom letovanja na moru osetio
je u u{ima veliki pritisak. Ljudska glava se sastoji od vi{e {upljina,
sinusnih, u{nih i nosnih, koje su ispunjene vazduhom. Uho se deli
na spoljno, srednje i unutra{nje, a bubna opna deli srednje i unutra{nje uho od spoljne sredine. Ovo je vrlo osetljiva membrana koja
se nategne kod svake promene pritiska. Stoga je neophodno priliDubine
273
kom zarona izjedna~iti pritisak: prstima zatvoriti nozdrve i dunuti

~ime pove}avamo pritisak iza bubne opne tako {to vazduh {aljemo
do uha iz grla preko Eustahijeve tube. Ovaj jednostavni potez naziva
se Valsalvin manevar. U suprotnom, bubna opna }e se zatezati dok
ne pukne, nakon ~ega }e voda u}i u srednje uho, izazvati infekciju i
o{te}enje sluha. Valsalvinim manevrom se izjedna~uje pritisak i u sinusima, a ako se desi da ne pomogne u potpunosti, mogu se koristiti
i dodatne tehnike, gutanje, pri ~emu se jezik gura uz gornje nepce,
duvanje kroz nos u masku i sli~no. Upravo zbog svega ovoga ronjenje
se ne preporu~uje kada smo prehla|eni i kada nam je zapu{en nos.
Isto tako, ako u bilo kom trenutku nismo u stanju da izjedna~imo
pritisak, potrebno je da smanjimo dubinu i nikako ne zaranjamo na
silu. Prilikom zarona je tako|e potrebno izjedna~iti pritisak u maski
tako {to }emo dunuti kroz nos, jer se i u njoj zgu{njava vazduh i zauzima manju zapreminu, prilikom ~ega nam sve sna`nije lepi masku
za lice.
I pored svega ovoga, ronjenje je danas veoma bezbedan sport pod
uslovom da po{tujemo pravila.
Neobi~na sredina
Kako je vodena sredina ~oveku potpuno neprirodna, da bi se izbegle
gre{ke prilikom ronjenja i mogu}e povrede potrebno je naoruàti se
znanjem. Ako èlimo da kleknemo na dno koje je pro{arano jeèvima, i vi{e je nego bitno da znamo da predmeti pod vodom deluju ve}i
i bliì nego {to zapravo jesu. Ovo se de{ava zato {to svetlost putuje
mnogo sporije kroz vodu nego kroz vazduh a kad doputuje do na{e
maske dolazi do refrakcije, tj. prelamanja. Iz istog razloga ka{i~ica u
~a{i vode deluje slomljeno. Tako|e, ako na dubini od desetak metara vidimo na ruci sme|e-crni obla~i} moèmo lako pretpostaviti da
smo se posekli i da je obla~i} zapravo krv - iz razloga {to se boje sa
promenom dubine gube. Crvena bledi ve} na tri metra i potpuno se
gubi ispod 5, narandàsta na 10, ùta na 15, zelena na 25 metara, i sve
poprimaju tamno plavu, tamno sme|u ili crnu boju.
274
Dubine
U dubini se boje gube i postaju tamno plava, sme|a i crna
Osim svetlosti i boja, i zvuk je razli~it: ako ~ujemo snaàn zvuk motora i pogledamo ka povr{ini vrlo verovatno uop{te ne}emo videti
brod jer je on mnogo dalje nego {to se to nama ~ini. Na povr{ini
zvuk putuje oko 350 metara u sekundi, dok pod vodom putuje ~etiri
puta brè. Isto tako, pod vodom je nemogu}e odrediti odakle zvuk
dolazi. Zvu~ni talasi koje proizvede motor jednog broda zavise i od
termokline (procesa me{anja tople i hladne vode), pa se zvuk moè
savr{eno ~uti u jednoj horizontali, i skoro potpuno se izgubiti u drugoj samo metar ispod ili iznad. Pored zvuka, i toplota putuje brè.
Voda provodi toplotu 25 puta bolje od vazduha, pa su nam zbog toga
neophodna ronila~ka odela. Napolju na temperaturi od 30 stepeni
bi}e nam veoma toplo, a pod vodom koja je iste temperature nakon
sat vremena oseti}emo blagu hladno}u. Ako ronimo u vodi od 17 do
20 stepeni, treba}e nam duplo neoprensko odelo debljine 5-7 mm, i
~ak i tad moèmo osetiti hladno}u, naro~ito ako nemamo rukavice,
~arape ili ~izmice i kapulja~u.
Dubine
275
Foto: NNDB
Foto: Pick-Upau
Iako je @ak Kusto otac moderne SCUBA opreme, i

iako funkcioni{u po istom principu, oprema u njegovo
vreme i ona kakvu danas imamo prili~no se razlikuju
Gore levo i u sredini: donji i gornji deo

duplog neoprenskog odela od 5 mm.
Desno: {orti od 2,5 mm.
Desno niè: ABC oprema maska, peraja i disalica.
Dole: finalne pripreme za zaron - obla~enje
BCD-a sa prika~enom bocom i montiranim
regulatorom
Opremanje za zaron
Od trenutka kad su Kusto (Jacques-Yves Cousteau) i Ganjan (Emile
Gagnan) patentirali SCUBA opremu, ronila~ka industrija je napredovala munjevitom brzinom. Dana{nji ronilac uìva sve pogodosti
koju mu je darivalo moderno doba. Prva stvar koju obla~imo pred
zaron je odelo. U tropskim morima dovoljno je obu}i {orti, tanko
neoprensko odelo debljine 2,5 - 3 mm sa kratkim rukavima i nogavicama. Za vodu temperature izme|u 25 i 15 stepeni potrebno nam je
duga~ko odelo, jednodelno ili dvodelno, debljine izme|u 3 i 7 mm. Za
ekstremne uslove i ronjenje u umereno hladnim morima neophodno
je suvo odelo sa posebnim toplim pododelom. Nakon odela obla~imo ~arape ukoliko imamo klasi~na peraja sa zatvorenom petom, ili
~izmice ukoliko imamo peraja sa otvorenom petom, stavljamo ronila~ki kompjuter na ruku i pojas sa tegovima. Na kraju obla~imo
BCD - poseban prsluk na naduvavanje na koji je pri~vr{}ena boca,
a na koju smo prethodno montirali regulator. Regulator je sistem
creva i ventila pomo}u kojih se vazduh od boce prenosi do BCD-a,
manometra i drugog stepena pomo}u kog di{emo. Kada nakon svega
276
Dubine
Dubine
277
stavimo masku i obujemo peraja, spremni smo za zaron.

Od dodatne opreme postoji ~itav niz sitnica koje moèmo poneti na
zaron: kompas pomo}u kog se orijenti{emo, tablice za dekompresiju
pomo}u kojih izra~unavamo koliko se smemo zadràti na izvesnoj
dubini (u slu~aju da nemamo kompjuter, ili ako isti zakaè), vodootporne lampe koje su neophodne kad ronimo no}u ili u pe}inama i
olupinama, bezbednosne balone koje naduvamo i pu{tamo na povr{inu kako bismo ~amcima signalizirali da su u blizini ronioci, noève,
sigurnosne zaka~ke, tablice i olovke za pisanje pod vodom, i najinteresantnije - podvodne fotoaparate i kamere.
Plovnost
Gore: ronila~ki brodovi na Crvenom moru
Plovnost je pojava plutanja tela u te~nosti. Prvi nau~nik koji je plovnost

objasnio bio je Arhimed po{to je iza{ao iz kade, a njegov ~uveni zakon
glasi: gubitak teìne tela u te~nosti jednak je teìni istisnute te~nosti,
ili - svako telo potopljeno u te~nost istisnu}e je onoliko te~nosti
kolika je i teìna potopljenog tela. Plovnost je prilikom ronjenja
Dole levo: ronila~ki kompjuter je postao neizostavan deo opreme, mada je,
za svaki slu~aj, dobro znati koristiti i ronila~ke tablice.
Dole desno: poèljno je imati svoju masku za pruànje prve pomo}i
Na slede}oj strani: dobra izbalansiranost
nam omogu}ava da posmatramo prirodu a
da je pritom ne uni{tavamo
278
Dubine
Dubine
279
a u osnivanju je u~estvovala i tada{nja Jugoslavija. Organizacija se

bavi promovisanjem sportskog ronjenja.
Danas mnogo popularnija organizacija, pre svega zato {to se bavi
rekreativnim ronjenjem pa je pribliìla ovaj sport {irem krugu ljudi, je
PADI ili Professional Association of Diving Instructors - Profesionalna
asocijacija instruktora ronjenja (www.padi.com). U Srbiji danas ima
oko pedeset ronila~kih klubova ~iji se kontakti mogu na}i na web
stranici Saveza organizacija podvnodnih aktivnosti Srbije (http://
www.sopas.org.yu/clanice.htm).
Dobar balans je bitan i prilikom ronjenja u ograni~enom prostoru

(na primer u pe}inama i olupinama)
veoma bitan faktor a reguli{emo je pomo}u BCD-a i tegova. Tegovi

nam omogu}avaju da potonemo, a da ne bismo neprekidno tonuli, i
da bismo mogli da lebdimo na onom nivou na kom èlimo, koristimo
BCD. Kada shvatimo da smo suvi{e te{ki, malo }emo napumpati
BCD, a kad osetimo da nas suvi{an vazduh u njemu vu~e ka povr{ini,
malo }emo ga ispumpati. Isto tako, plovnost moèmo kontrolisati i
disanjem, jer i na{a plu}a funkcioni{u po principu BCD-a.
Kako postati ronilac
Postoji jo{ mnogo zakona i pravila koja se primenjuju u ronjenju, a
koja se predo~avaju po~etniku na prvom ronila~kom kursu. Pored
mno{tva ronila~kih asocijacija, danas su dve najdominantnije. CMAS,
ili Confd ration mondiale des activits subaquatiques - Svetska
konfederacija podvodnih aktivnosti (www.cmas.org), osnovana je
1959. godine u Monaku, pre svega zahvaljuju}i zalaganju @aka Kustoa,
280
Dubine
Nakon {to izaberemo klub u kom èlimo da zavr{imo ronila~ki kurs,

dogovorimo se sa instruktorom o terminima obuke. Obuka se sastoji
iz teorijskog i prakti~nog dela u bazenu. Ako se odlu~imo da zavr{imo
kurs tokom letovanja u inostranstvu, postupak je sli~an samo {to
je potrebno da koliko-toliko znamo engleski jezik. U popularnim
letovali{tima se obi~no organizuju i tzv. intro-zaroni na kojima se
svako ko èli da proba da roni spu{ta na dubinu do oko 5 metara uz
stalan nadzor instruktora.
Da bismo kompletirali kurs, pored poloènog testa potrebno je
da dobijemo potvrdu od lekara da nemamo zdravstvenih smetnji
(pregled uklju~uje snimak plu}a, spirometriju, EKG, pregled u{nih
kanala, grla, ki~me i laboratorijsku analizu krvi i mokra}e), nakon
~ega idemo na dva obavezna zarona
u moru kako bismo dobili sertifikat. @ak Kusto prilikom osnivanja CMAS-a
Foto: CMAS
Nakon toga, sa takvim sertifikatom
moèmo da ronimo bilo gde na svetu.
Naravno, postoje ograni~enja po pitanju
dubine, zahtevnosti i teìne zarona
za po~etnike, ali kako nam se ve} pri
prvom zaronu otvara ~itav jedan novi
svet a ovaj sport zauvek zavu~e pod
koù, nastavi}emo sa obukom i sticati
sve vi{e znanja i iskustva.
Dubine
281
RONJENJE NA OLUPINAMA
I PODVODNA ARHEOLOGIJA
Morsko dno nije prekriveno samo ìvim svetom, ve} i dokazima

postojanja ~oveka na planeti - olupinama brodova i aviona,
potopljenim gradovima, amforama i drugim kulturolo{ko-istorijski
vrednim predmetima. Danas je ronjenje na olupinama toliko
popularno da je bilo i slu~ajeva namernog potapanja brodova kako
bi se koristili za svrhe podvodnog turizma. Brod King Kruzer (King
Cruiser) nasukao se 1997. u blizini tajlandskog ostrva Ko Pi Pi (Koh
Phi Phi) dok se vra}ao iz Puketa, navodno slu~ajno, ali sve okolnosti
ukazuju da je brodolom izazvan smi{ljeno, upravo iz razloga {to u
{iroj okolini nije bilo ni jedne olupine dok je potra`nja za istima bila
velika. Tajlandske vlasti su izgleda za`murile na jedno oko na ~injenicu
{to je kapetan nasukao brod na greben koji se vidi hiljadama metara
daleko po izuzetno vedrom i mirnom danu kako bi danas imale dobar
priliv tajlandskih bata od na stotine zarona koji se svakodnevno tamo
obave.
Jadran i Sredozemlje prepuni su arheolo{kih ostataka koji su
dragoceni izvor podataka arheolozima i istori~arima. Dubine
Jadrana, naro~ito na hrvatskom primorju i u Boki Kotorskoj, ~uvaju
mnogobrojna podvodna bogatstva. Zaliv na crnogorskom primorju
na ~ijim obalama danas leì simpati~no mesta{ce Bigova nekad je
bio anti~ki Grispolis - Zlatni grad. I danas se ovde na dnu zaliva koji
je mnogim brodovima odvajkada pruào uto~i{te, mogu na}i ostaci
ovog drevnog grada.
Danas postoje zakoni koji zabranjuju slobodnu eksploataciju
arheolo{kog blaga. Bez obzira koliko se oni u nekim zemljama po{tuju
ili ne, i da li nam preti ozbiljna kazna ako nas na granici uhvate sa
amforom koju smo izronili ili imamo mogu}nosti da je bezbedno
pro{vercujemo, prilikom ronjenja vaì staro pravilo: gledati i ne
dirati. Naravno, u slu~aju da ronimo organizovano u okviru nekog
nau~nog projekta, po{tova}emo pravila i instrukcije koje dobijemo
od vo|e projekta. U suprotnom, ako sami pristupimo iskopavanju
i pomeranju nekog predmeta, velika je verovatno}a da }emo ga
o{tetiti.
282
Dubine
Dubine
283
Levo: anti~ko sidro u obliku

to~ka
Dole: ostaci anti~kih amfora
i }upova
Dole: ostaci otomanskog broda

kod Ka{a u Turskoj od kog su
opstali samo drveni delovi dok su
metalni potpuno istrulili
Za olupine vaì
isto pravilo pona{anja, kao i bezbednosno pravilo
tre}ine: ukupan
vazduh u boci treba podeliti na tri
dela pa jednu tre}inu iskoristiti za
spu{tanje do olupine, istraìvanje i
obilazak, drugu za
povratak i izron,
a tre}u ostaviti za
slu~aj opasnosti, zlu ne trebalo. Danas je ronjenje na popularnim
olupinama vrlo dobro organizovano, i one su uglavnom povezane
konopom koji je prika~en na bovu na povr{ini tako da je spu{anje
do njih bezbedno. Olupine se mogu istraìvati spolja, a u mnoge je
mogu}e i zavu}i se. Me|utim, tada treba biti Gore: paluba broda Gianis D u
na oprezu jer korodirani metal moè lako da Crvenom moru
nas pose~e i kroz odelo, a treba imati i u vidu
Dole: ostaci toaleta na olupini tajda se u mra~nim uglovima mogu kriti opasne landskog broda King Kruzer
ìvotinje: kamenjarke na koje se moèmo
nabosti, a koje su veoma otrovne, murine
koje nas mogu ugristi u samoodbrani jer ih
mi uop{te nismo ni primetili, ribe-lavovi, jeèvi i sli~no.
Unutar olupine se treba dobro izbalansirati
i pa`ljivo mahati perajima (najbolje blagim
àbljim stilom) i ne treba se mnogo udaljavati od svog ronila~kog para. Na veoma popularnim olupinama poput Tistlgorma gu`ve mogu biti veoma velike, ~ak i neprijatne,
pa treba paziti da se ne na|emo zarobljeni
u njoj. Tako|e je jako bitno biti smiren, a u
284
Dubine
Dubine
285
slu~aju panike obavestiti svog ronila~kog para ili vo|u zarona. Osobe
koje pate od klaustrofobije ne bi trebalo da se zavla~e u olupine ve}
da ih posmatraju samo spolja.
Crveno more je danas, pored izuzetnih koralnih grebena, blagosloveno i mnogim interesantnim olupinama. Blagosloveno i interesantno
za ronioce, ali nimalo za mnogobrojne `rtve brodoloma. Samo oko
grebena Abu Nuhas danas na dnu leè ~ak ~etiri broda: Gianis D
(Ghiannis D, potonuo 1983.), Karnatik (Carnatic, potonuo 1869.),
Krizula K (Crisoula K, potonuo 1981.) i Morska zvezda (Seastar,
potonuo 1976.). Dve svakako najpoznatije crvenomorske olupine su
Salem Ekspres (Salem Express) i SS Tistlgorm (SS Thistlegorm).
Prizori sa olupine Tistlgorm
SS Tistlgorm, nosa~ tonaè 4.898, leì na poziciji [aab Ali od 6. oktobra 1941. kada ga je, dok je ~ekao na dozvolu za prolaz kroz Suecki
kanal, pogodio nema~ki bombarder. Osim morskih ìvotinja niko ga
nije pose}ivao sve do 1955. kada ga je prona{ao @ak Kusto. Po{to je
vozio opremu za potrebe engleske vojske, Tistlgorm pruà neverovatan prizor - mala lokomotiva, tenkovi, kamioni, motori, vojni~ke
~izme, oru`je, municija, akumulatori, sve je to i dan danas mogu}e
videti na dubini izme|u 13 (pramac) i 27 (propeler) metara.
gore: paluba obrasla koralima;

desno: vojni kamion;
dole desno: akumulatori;
dole levo: riba-lav voli da se krije u
olupinama
286
Dubine
Pri~a o Salem Ekspresu

Salem Ekspres, gigantski trajekt duga~ak 110 metara kog su pokretala
dva mo}na motora, vra}ao se 16. decembra 1991. iz Saudijske Arabije.
Nosio je veliki broj vozila i prevozio jo{ ve}i broj putnika, zvani~no 650,
sa posadom. Nezvani~no, po nekim pri~ama, ~ak oko 1.600. Bili su to
uglavnom hodo~asnici koji su se vra}ali iz Meke. Brodom je upravljao
Kapetan Hasan Moro, iskusan i izuzetno dobro obu~en moreplovac
koji je kormilo Salema drào od 1988, a put od Dède u Saudijskoj
Arabiji do Safage u Egiptu od nekih 450 nauti~kih milja znao kao
svoj dèp. Stoga nije bilo potrebe da zaobilazi koralne grebene ju`no
od safa{ke luke, ve} je umeo ve{to da manevri{e izme|u grebenja i
obale. Na taj na~in svaki put bi u{tedeo oko dva sata.
Dubine
287
se punom parom pribliàvao hajndmenskom grebenu blizu [aab [era. U ovakvim uslovima ni najiskusniji pomorci ne bi trebalo da ùre. Kapetan
Moro nije uspeo da Salem dovede bezbedno u
Safagu. Brod je svom silom udario u greben.
Gore: bok Salema

Levo: propeler bliì povr{ini
Na slede}oj strani, odozgore naniè:
plasti~na klupa sa palube; murina koja
se nastanila u olupini; ~amac za spasavanje; kofer; talasasta plastika, nekad
nadstre{nica na palubi
Ove kobne decembarske ve~eri vetar se poja~avao i polako prerastao u oluju. Kapetan
Moro, svestan ~injenice da su mnogi putnici na palubi izloèni veoma
neprijatnim vremenskim uslovima, a i èle}i da {to pre stigne u Safagu, pribliìo se obali {to je vi{e mogao pomeraju}i kurs malo vi{e ka
istoku nego obi~no. Bila je skoro pono} kada je oluja besnela a brod
288
Dubine
Trup broda je sa prednje desne strane (posmatrano sa pramca) probu{en, a od siline

udarca pokretni most na krmi se otvorio i
voda grunula u nivo palube na kom su bila
parkirana vozila. Ogromna koli~ina vode
koja je preplavila brod, kao i divlja~ka oluja
potopili su brod za manje od dvadeset
minuta. Iako je u blizini bilo nekoliko
manjih brodova, nijedan nije bio u stanju da se pribliì Salemu i pomogne davljenicima iz opravdanog straha da }e
potonuti zajedno s njim. Za~u|uju}e je
da je od 180 ljudi, koliko je preìvelo,
ve}ina uspela da dopliva do obale bez
i~ije pomo}i. Zvani~an broj `rtava je
470. Nakon ove nesre}e egipatske vlasti obavezale sve velike brodove da idu bezbednijim putem, zaobilaze}i grebene.
Prva stvar koja ukazuje na veli~inu Salem
Ekspresa je propeler kog su uveliko po~eli da
nastanjuju korali. Jedan od dva propelera se
nalazi bliè povr{ini. Drugi je na tridesetak
metara, zariven u pesak. Pe{~ano dno
prekriveno je talasastom plastikom, nekada
nadstre{nicom koja je putnicima na palubi pruàla
za{titu od sunca i ki{e, otvorenim koferima,
komadima ode}e koju je ve} te{ko identifikovati,
a me|u silnom gvo`|urijom ugnezdili su se i jedan
televizor i kasetofon. Ovakve stvari kao i de~ji ranac
Dubine
289
Na prethodnoj strani gore: istraìvanje palube Salema

Dole: radar od kog su ostale samo gole ìce
i patika bude saàljenje i skru{enost

pred snagom prirode. Egip}ani
retko rone oko ove olupine jer je
smatraju pravom grobnicom i misle
da mrtve ne treba uznemiravati,
naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da
tela svih `rtava nikada nisu izva|ena
iz unutra{njosti olupine.
Kod srednjeg dela broda, na pesku
su pore|ani ~amci za spasavanje. Iznad njih izdiù se dva dimnjaka
i paluba sa nekada belim plasti~nim sedi{tima, prozori bez stakala i
mra~na unutra{njost u kojima danas uto~i{te nalaze jata riba, kao i
Gore: ogromni desni propeler na tridesetak metara dubine
metalna ograda na kojoj su se nanizali korali. Na komandnom mostu

iz radara mlitavo vise ogoljene ìce. U potpunom mraku prostora za
automobile mogu se videti gomila kofera, de~ji bicikli, lutke i, naravno - automobili.
Morska stvorenja koja ìve oko grebena Hajndmen polako
iskori{}avaju prednosti stambenog prostora Salema. Ribe-an|eli,
leptiri, pegave raè i murine odavno su se ovde odoma}ile. Za zar|alu
konstrukciju broda zalepili su se mnogobrojni ìvopisni korali i
li{ajevi.
@ivot ide dalje.
290
Dubine
Dubine
291
NEOBI^NA RONJENJA
- SENOTE
Iako ronjenje u moru predstavlja izuzetan doìvljaj, i ronjenja u slatkim vodama mogu biti podjednako, a ponekad i vi{e interesantna i
posebna. Pored reka i jezera, roniti se moè i u pe}inama. U ovom
poglavlju upozna}emo se sa posebnom vrstom pe}ina - senotama
(cenotes).
Fotografije na ovoj i slede}oj strani: Cesar Velasco
Na ovoj i slede}oj strani: voda u

senotama je veoma prozirna a
prelamanje svetla i odraz zelenila
predstavljaju dodatni uìtak
Naj~uveniji i nekada najmo}niji grad drevnog ju`noameri~kog naroda Maja, î~en-Ica, dobio je ime po senoti (dzonot na majanskom jeziku), prirodnoj depresiji, bazenu od kre~njaka ispunjenom slatkom
vodom. î (Chi) su na majanskom usta, ~en (chen) bunar, bazen, a
Ica (Itza) je, po zapisima op{tine Vajadolid iz 1579, bio izvesni vrli
Ah Kin Ica, Indijanac koji je ìveo pored senote, ali i narod koji je naseljavao taj kraj. Tako, î~en-Ica su - usta bunara Ica. Nije ni ~udo {to
je ~itav grad nazvan po senoti - ona je igrala klju~nu ulogu u ritualima
Maja, a istraìvanja koja je zapo~eo 1904. ameri~ki arheolog Edvard
Tompson otkrila su pregr{t dragocenosti u svetoj vodi î~en-Ice, kao
i ostatke ljudskih skeleta. Za ovaj drevni narod one su predstavljale
ulaz u podzemlje, svet mitova i spiritualnosti, stani{te bogova i du{a
predaka.
Jednoli~na dùngla Jukatana, poluostrva na krajnjem jugoistoku
292
Dubine
Dubine
293
Levo: velika piramida

u î~en-Ici
Dole: sveta senota iz
î~en Ice
Foto: Aleksandar Stojkovi}
dana{njeg Meksika, veoma je siroma{na rekama. Stoga su bitni izvori

vode za pi}e odvajkada bile upravo senote.
Maje nisu eksploatisale svaku - neke senote
bile su svete i kori{}ene
samo za obrede, a neke
za doma}instvo i navodnjavanje. Sa stena iznad svete vode Maje su u
vodu bacale ljudske `rtve za koje su verovale da nisu umirale, ve} su
vodile novi ìvot u podzemnom svetu.
Poreklo senota
Nekada davno celo poluostrvo Jukatan bilo je pod vodom. Tokom ledenog doba nivo okeana je opao i ostavio nasukane morske ìvotinje
i biljke, {to danas potvr|uju mnogobrojni fosili. Voda je postepeno
kroz zemlju dospela nazad do okeana, pritom iskopav{i niz tunela i
pe}ina. Blago kisela ki{a (kisela zbog toga {to absorbuje ugljen monoksid iz vazduha) nastavila je da produbljuje ove {upljine u veoma
mekom kre~njaku. Ovakav hemijski proces moè se jednostavno do294
Dubine
kazati: na obi~nu {kolsku kredu dovoljno je kapnuti sir}eta i videti

kakvu to reakciju izaziva. Tokom milenijuma, kiselkaste ki{e izdubile
su ogromne pe}ine ukra{ene prelepim stalaktitima, ali sa vrlo tankim
i krhkim krovom. Vremenom se tavanica mnogih obru{avala pod teìnom zemlje, ogoliv{i tako senotu koja sad li~i na veliki bunar. Ali
to nije sve. Daljim protokom vremena u senotu bi upadali razni organski i mineralni otpadi, pune}i je lagano sve dok ne bi stigli skoro
do vrha. Onda bi se u toj plodnoj rupi ugnezdilo rastinje, a ponekad,
usled erozije tla, senota bi se potpuno zatvorila. Sveta senota Maja
iz î~en-Ice u fazi je zrele senote, sa obru{enim plafonom i do pola
ispunjena organskim otpadom.
Ronjenje u senotama
Danas su mnogo interesantnije rane senote, jo{ uvek u fazi pe}ine,
naro~ito za ronioce i ljude avanturisti~kog duha. Jukatan ih je prepun,
a turisti~ka industrija na{la je na~ina da ih eksploati{e. Rivijera Maja,
na kojoj je i popularno letovali{te Plaja del Karmen, vrvi od ronila~kih centara koji u svoje ponude obavezno uklju~uju i ronjenje u senotama. Za takav
poduhvat
potrebno je ili da
posedujemo poseban sertifikat
za ronjenje u
pe}inama, ili da
imamo klasi~an
ronila~ki sertifiDesno: tabla koja
upozorava da se ne
sme i}i dalje, kao i
lep primer halokline - me{anja slane i
slatke vode
Foto: Cesar Velasco
Dubine
295
Foto: Vibran Aragon Fernandez
Gore i desno: do senota se dolazi organizovano

dìpovima a priprema za zaron obavlja se ispred
ulaza okruènog dùnglom
kat i iznajmimo iskusnog vodi~a. Roni

se samo u bezbednim i obeleènim
delovima pe}ine, a na one opasne nas
upozoravaju bele table sa zlokobnim
crteìma i natpisima.
Ni malo nalik Karipskom moru, voda
u senotama je prili~no hladna pa je neophodno deblje dvodelno odelo. Po{to
je voda slatka i re|a, potrebno je manje
tegova nego za ronjenje u slanoj vodi.
Svaki ronilac mora imati lampu, i dok se iz mora izlazi sa najmanje
50 bara rezerve vazduha u boci, u pe}inama je obavezno pri izronu
imati najmanje 80. Zato su zaroni kra}i nego ina~e, a maksimalna
296
Dubine
Senote su dom bi}ima koja su

se na njih potpuno adaptirala, a
morski fosili u zidovima podse}aju
na njihovo poreklo
propisana dubina je 21 metar. Sve ovo zato {to ronjenje u pe}inama

nosi ve}i rizik - izron je mogu} samo na otvoru pe}ine koji je obi~no
mali, vidljivost je smanjena, komunikacija me|u roniocima oteàna,
a prostor u kom ronimo kao i tavanica pe}ine ponekad mogu izazvati
ose}aj klaustrofobije. Ipak, za razliku od klasi~nih pe}ina, senote ne
zahtevaju posebne speleolo{ke ve{tine jer su ~esto veoma prostrane.
Imena senota su egzoti~na i ma{tovita: âk-Mol, Ponderosa, Dos
Ohos, Kalavera, Anhelita... Do njih se dolazi dìpovima ili mini-busevima prepunim opreme koje obezbe|uju ronila~ki centri. Nakon
kra}e vo`nje kroz jukatansku nisku dùnglu stiè se do neuglednog
terena koji na prvi pogled ne obe}ava mnogo. Me|utim, izme|u stena okruènih palmama i mangrovima koji svoje ogoljeno korenje
pruàju metrima duboko dok ne nai|u na vodu, krije se tirkizna povr{ina u kojoj se ogleda bujna vegetacija.
Dubine
297
ple i hladne vode) koje izgleda kao

da smo iznenada skinuli ronila~ku
masku pa nam se pred o~ima zamutilo. Kada pogled uperimo na gore
vidimo jasnu granicu do koje dopire
slana voda koja izgleda kao jo{ jedna povr{ina. Da bi nam se vid izbistrio, dovoljno je da se samo malo
izdignemo iznad granice halokline.
Nakon {to nabacimo na sebe svu te{ku opremu, nezgrapno se dogegamo do vode i usko~imo, iznenada se
ose}amo lagano, slobodno i prijatno
smo iznena|eni ~isto}om i bistrinom.
Ronjenje oko samog ulaza je najlep{e jer se ba{ tu svetlost prelama na
najveli~anstveniji na~in, a zeleni odraz palmi i mangrova spokojno
treperi na povr{ini.
Pa po|imo u obilazak âk Mola...
Senota âk-Mol ima centralni deo i po dve prostorije sa strane. Predvorje je relativno veliko i interesantno jer dotle jo{ uvek prili~no
dopire sun~eva svetlost. Dno je prekriveno komadi}ima {upljikavog
kre~njaka naj~udesnijih oblika, i ve} ovde moè se nai}i na haloklinu
- me{anje slatke i slane vode (za razliku od termokline - me{anja to298
Dubine
U prvoj prostoriji deo tavanice se

obru{io tako da je dno prekriveno
stenama iza kojih se odjednom pojavljuje prelepa odaja sa bogatim
ù}kastim stalaktitima. Druga prostorija je jednako interesantna, a uz
malo sre}e mogu se videti i primerci
pe}inske faune - sitne ribice, jegulje, àbe, bube, salamanderi i pauci.
Najve}a dubina âk-Mola je 12 metara, a pe}ina ima dva otvora. Tako|e, u njoj se nalazi najve}i poznati podvodni stalaktit na svetu.
Na prethodnoj
strani: ulaz u
senotu âk Mol
Gore desno: plan
senote âk Mol
Desno: odraz
ronioca u mehuri}u vazduha na
tavanici senote
Foto: Cesar Velasco
Dubine
299
O B A L A
Na kraju na{eg podvodnog putovanja eto nas na obali. Za utehu onima koji nisu u stanju da se upuste u podvodne avanture iz bilo kog
razloga, da bi se upoznao morski svet nije neophodno imati ronila~ku dozvolu. Zapravo, nije neophodno ni zagaziti u vodu: ako se malo
bolje osmotri jedna obi~na plaà, pa
~ak i gradsko pristani{te, moè se uo~iti mno{tvo morskih biljaka i ìvotinja.
Talasi i oluje ~esto na obalu izbacuju
lju{ture meku{aca, skelete, alge, {koljke, dok sama obala u {upljinama stena
i bazen~i}ima ima svoj minijaturni i
ni{ta manje zanimljiv ekosistem. Potrebno je samo malo bolje pogledati
u pli}ak, udubljenja u stenama, razgrnuti alge koje je more izbacilo ili bolje
osmotriti pesak i {ljunak.
Sama obala moè biti najrazli~itije
strukture, u zavisnosti od dela planete
na kojoj se nalazi. Neke su prekrivene
ve~itim ledom, na nekima temperatura
vode ne pada ispod +25 stepeni, neke
su surove i nepristupa~ne a neke sinonim za savr{en godi{nji odmor.
Na dalekom istoku obalu krase duga~ke pe{~ane plaè i visoke kre~nja~ke

stene koje izviruju iz mora. Kako je
more izuzetno bogato morskim ìvotom, na obali se mogu na}i najraznovrsniji fosilni ostaci, sipine kosti, {koljke,
lju{ture morskih crva i rakova. Najfiniji
beli pesak ove obale duguju ribi-papagaju koji se hrani koralima. Nakon {to
300
Dubine
Dubine
301
par~i}i korala pro|u kroz sistem za varenje ove ìvopisne ribe, i po{to
se izdvoje korisne materije, u vidu izmeta izbacuje se pesak koji prekriva morsko dno i obale (videti odeljak o ribi-papagaju).
Ve} u veoma plitkoj vodi od
jednog metra moè se videti
mno{tvo egzoti~nih riba, naro~ito mladunaca koji adolescentski period provode u relativno bezbednim lagunama.
Tako ovde nije neobi~no videti
mladu ribu-{i{mi{a koja opona{a li{}e mangrova, a treba
biti oprezan prilikom kretanja
kroz pli}ak zbog otrovnih kamenjarki, {koljki i drugih opasnih stanovnika mora.
U zalivu Fan-ga (Phang-Nga)

na Tajlandu obala je veoma
razu|ena i obiluje pritokama.
Tu se me{a morska i slatkovodna flora i fauna, a plitke vode
su omiljeno stani{te mangrova
i drugog tropskog rastinja koje
opet pruà uto~i{te brojnim
ìvotinjskim vrstama.
302
Dubine
Dubine
303
Tajlandsko ostrvo
Ko Pi Pi (Koh Phi
Phi) dve godine
nakon razornog cunamija. Nakon ove
katastrofe na obali su se mogle na}i
najrazli~itije ìvotinje, izme|u ostalih
i one koje ìve samo
u ekstremnim dubinama. Sna`ni talas
prome{ao je more
i razorio obalu,
ostaviv{i za sobom
ne samo veliki broj
ìvotinjskih nego i
ljudskih `rtava, jo{
jednom dokazuju}i
da je ~ovek potpuno nemo}an pred
snagom mora.
304
Dubine
Dubine
305
Kada se na dalekom istoku spustimo malo ispod Ekvatora, primeti}emo

da vi{e nema visokih kre~nja~kih stena koje vire iz vode. Svejedno,
Indoneànska obala obiluje raznovrsnim reljefom, od mirnih, belih
pe{~anih plaà, do vrlo surove stenovite obale iz koje se diù jo{ uvek
306
Dubine
aktivni vulkani.
Gili Trawangan je jedno od mnogobrojnih rajskih indoneànskih
ostrva. Sa samo 7 km u obimu, ovo ostrvce koje se nalazi uz severozapadnu obalu Lomboka, idealno je mesto za odmor i ronjenje.
Dubine
307
Indoneànska
ostrva su ~esto
meta
razornih
cunamija koji na
obalu izbacuju
korale. Ova velika gomila koralnih fosila samo je
jedna od mnogih,
pa se korali ~esto
koriste i u gradnji, umesto kamenja i cigli.
308
Dubine
Dubine
309
Karipska obala sli~na je

dalekoisto~noj. I ovde
ìve ribe papagaji koje
oboga}uju dno i plaè belim peskom, dok
iznad povr{ine kruè
pelikani u potrazi za brzim obrokom. Pli}ak do
kolena se na nekim mestima moè prostirati
na desetine metara, ~ak
i kilometar. Na dnu pli}aka se ~esto moè na}i
Strombus gigas, velika
bela {koljka koja dostiè i 30 cm duìne (videti
odeljak o {koljkama).
310
Dubine
Dubine
311
Obala meksi~kog ostrva Kosumel (Cosumel)

par meseci nakon razaraju}eg uragana Vilma
koji je 2005. potpuno
uni{tio vegetaciju. Od
nekada poznatog nacionalnog parka u niskoj
dùngli (la selva baja)
ostalo je ogolelo granje, a plaè omiljenih
letovali{ta bile su vi{e
meseci prepune mulja,
sme}a i raznih nanosa.
Sna`ni uragan je morske ìvotinje, ~ak i krupne ribe poput gofova,
izbacivao na obalu, ru{io solidne gra|evine,
nosio krovove, ~upao
prozore i razorio pristani{ta i molove. Na
dnu mora su se nakon
ove katastrofe, izme|u
ostalog, mogle videti palme
i{~upane
iz korena
i par~i}i
lepezastog korala kako
beìvotno plutaju.
312
Dubine
Dubine
313
Jedan greben primer je savr{enog eko-sistema

u kome morske ìvotinje i biljke ìve u simbiozi.
Ako bi se samo jedna karika tog lanca uklonila,
ceo sistem bi se naru{io, za {ta, na àlost, postoji
mno{tvo primera. Ipak, svest o o~uvanju prirode
danas je u Egiptu ve}a nego ikad i za svaku pohvalu.
Na obali Crvenog mora prestaje pustinja

i po~inje jedno od najlep{ih mora na svetu.
Priobalje je ispunjeno koralnim grebenima
koji se mogu videti i iz vazduha a brojne vrste
se mogu raspoznati ve} u pli}aku do kolena.
Da bi nastao jedan metar grebena potrebno
je hiljadu godina, pa mnogobrojni i veliki koralni grebeni Crvenog mora predstavljaju neizmerno prirodno bogatstvo.
314
Dubine
Dubine
315
Surova obala Sinajskog poluostrva

dom je beduina koji
ovde ìve u veoma
te{kim
uslovima.
Ipak, malo mesto
Dahab postaje sve
popularnije u ronila~kim krugovima,
pa se i lokalno stanovni{tvo privikava
na ve}e prisustvo
stranaca. Podvodni
reljef je ovde impresivan i obiluje sifonima, kanjonima i
procepima.
316
Dubine
Dubine
317
Obala severozapadne Evrope izuzetno

je bogata ìvotom.
Kako ovuda prolazi Golfska struja,
u hladnim vodama
Velike Britanije i
Skandinavije moè
se na}i neo~ekivano
raznovrstan svet: od
kitova i delfina, preko krupnih ajkula
do mno{tva sitnijih
riba i ljuskara. Ove
vode idealan su dom
algama, a kako je
plima i oseka veoma
izraèna, u vreme
oseke obale se pretvaraju u izlo`beni
prostor morske flore i faune.
318
Dubine
Dubine
319
Obala [kotske je
veoma razu|ena zahvaljuju}i lohovima
(loch). Naj~uveniji
loh je sigurno Loh
Nes
(zahvaljuju}i pri~i o ~udovi{tu
Nesi koje u njemu
po legendi ìvi), a
suprotno uvreènom
shvatanju lohovi nisu
samo jezera - to je
svaka vodena povr{ina koja ulazi u kopno.
Postoje slatkovodni
i slani lohovi (Loh
Nes je slatkovodni),
a svi su u kombinaciji
sa zelenim brdima i
padinama deo izuzetnog {kotskog pejzaà.
320
Dubine
Dubine
321
Na ostrvu se leti gnezde pafini (Fratercula actica),

crno-bele morske ptice sa velikim narandàstim
kljunom, koji su glavna turisti~ka atrakcija. Kako
je nenaseljeno ljudima, ostrvo se moè posetiti
jedino brodi}ima koji tokom leta voze iz Obana,
ribarskog mesta na ostrvu Mal.
[kotsko ostrvo Stafa (staffa na lokalnom jeziku zna~i stub) pravo je

~udo prirode. Ovo ostrvo vulkanskog porekla, 10 km udaljeno od
zapadnog ostrva Mal (Mull), priroda je izvajala od stubova bazalta.
Stubovi na vrhu nose pitomu, travnatu kapu, dok su u podno`ju
ispresecani mno{tvom izlokanih pe}ina, od kojih je najpoznatija
Fingalova (Fingal's Cave). [um koji talasi ovde prave a akustika
pe}ine uobli~ava inspirisali su kompozitora Feliksa Mendelsona.
322
Dubine
Dubine
323
Severno evropska obala

bogata je morskim pticama.
Na ovoj steni nastanili su se
kormorani.
324
Dubine
Dubine
325
Lindoska obala, koja se nalazi u okrilju prelepog

malog zaliva, iako leti prepuna turista i brodi}a, krije
veoma raznovrsan morski svet. Dno je prekriveno
{koljkama, a me|u morskom travom u plitkom zalivu
mogu se pored mno{tva riba videti i morski konjici.
Lindos
Obala isto~nog Sredozemlja je stenovita i slabo po{umljena,

mada se izme|u surovih, golih stena mogu na}i najlep{e
plaè. Jedna od takvih, pored ~uvene Olu Deniz, je i plaà
Kaputa{ u Turskoj, dok u neposrednoj blizini, na gr~kom
ostrvu Rodos, sli~an predeo preovladava oko anti~kog
naselja Lindos.
Kaputa{
326
Dubine
Dubine
327
[TA SE MO@E NA]I NA OBALI?
Sipina kost
Jedino {to ostane iza
jedne sipe jeste njena kost. Kako je ova
kost prili~no lagana,
obi~no je talasi izbace na obalu.
Ostaci ljuskara
Rakovi su veoma ~esti na
obali, vole bazen~i}e koje
puni plima i koji su bogati
hranom. Na pe{~anim
plaàma ~esto se mogu
na}i ostaci njihovih oklopa
i kle{ta.
328
Dubine
ûdna stani{ta
Ove sitne {koljke
na{le su zgodno
mesto da se nastane. Kokosov orah,
plutaju}a grana, alge, sve su ovo pogodna i relativno bezbedna stani{ta. Problem nastaje kada ih talasi zajedno izbace na obalu. Ukoliko
na njoj ostanu predugo, ìvot {koljki se tu zavr{ava.
Palmaria
palmata
Ru ` i ~ a s t a
alga palmaria palmata
na{la se na
oblucima
nakon {to
je
plima
Atlantskog okeana izbacila na {kotsku obalu. Ova alga moè da naraste do 30 cm i rasprostranjena je u svim morima. Jestiva je i moè
se jesti sveà ili kuvana.
Dubine
329
Laminaria
digitata
Ovo je vrsta
morske alge poznatija kao kelp.
Prilepak
Patella vulgata je prisutna
na
svim
kamenitim
obalama. Ovi meku{ci
sa veoma tvrdom lju{turom uvek dolaze na isto mesto da se hrane
mladim algama. Mogu da narastu do 6 cm.
R a z n i
nanosi
Kada
se
more povu~e,
za
s o b o m
ostavlja bogate nanose. Ako se
malo bolje
pogleda
ispod gu`vi
morske trave i me|u
kamen~i}
ima, moè
se prona}i pravo bogatstvo - razne lju{ture, {koljke, fosili, kao i ìvotinjice koje tu nalaze hranu.
330
Dubine
Moè da dostigne i
preko 2 metra duìne, a kada je plima ne ogoli ìvi u
priobalju potpuno
prekrivena vodom,
tako {to se koren~i}em uhvati za stenu i pusti zeleno,
duga~ko, glatko li{}e koje se izdvaja iz stabljike da slobodno leluja
na morskoj struji. Iz jedne stabljike moè se pruàti do deset listova. [ume kelpa su omiljeno stani{te foka i drugih ve}ih i sitnijih
ìvotinja jer se tu mogu lako sakriti od predatora.
Nucella lapillus
Ova simpati~na {koljka moè se na}i na
kamenitoj obali. Mesojedi su, one koje se
hrane loparima bele
su boje, dok nucele
koje jedu dagnje imaju
lju{ture tamnije boje.
Rastu do 4 cm i {iroko
su rasprostranjene.
Dubine
331
Pu` obalar Littorina littorea
Ensis siliqua
Ova tanka i o{tra, izduèna lju{tura pripada
vrsti Ensis siliqua ({koljka-britva, {ljanak
- razor-shell) koja ìvi ukopana u pesku,
a na povr{inu izlazi samo u vreme plime
kada traì hranu. Kada se more povu~e,
potrebno joj je samo par sekundi da sebi
iskopa rupu i potpuno se u nju uvu~e
zahvaljuju}i "stopalu" koje se ispuni krvlju
i sluì kao sidro da je povu~e na dole. Moè
narasti i do 20 cm.
Ovaj jestivi pu` moè

se na}i na ve}ini
obala. Dostiè duìnu
do 3 cm, a najaktivniji
je tokom plime kada
se lagano kre}e po
stenama i algama u
potrazi za hranom.
Ove {koljke su vrlo cenjene u kulinarstvu

a skupljaju se na pe{~anoj obali tako {to se
pospu solju, nakon ~ega iznenada isko~e iz
stani{ta u pesku.
Dagnje - Mytilus edulis

Dagnje su veoma
rasprostranjene
{koljke i omiljene u kulinarstvu.
Veoma su prilagodljive pa se
mogu na}i kako
na pustoj obali,
tako i u naseljenim mestima
gde se ve{to lepe
za betonske molove, gvozdene
stepenice, korita
brodova ili konope. Mogu narasti
do 10 cm.
332
Dubine
Chaetomorpha linum
Ova morska biljka ìvi na
kamenitoj obali a moè
se videti i u urbanim primorskim mestima kako
prekriva betonske molove. Kada se voda povu~e
li~i na mahovinu, a kada je prekrivena vodom, jasno se vide lepr{ave
niti koje lelujaju na struji.
Dubine
333
Stani{te raka
Ponekad i najbezazlenije stvari kriju interesantnu pri~u: ovo nije
bilo kakva rupa, ve}
stani{te si}u{nog raka.
On izlazi tek kada se
uveri da u blizini nema
opasnosti, a hranu mu
na vrata isporu~uje
plima.
Foke Halichoreus grypus
Korali
Na ovu tropsku
plaù more je
izbacilo mno{tvo
fosilnih ostataka
korala.
334
Dubine
Na ovoj kamenitoj obali nije lako na prvi pogled uo~iti foke. One
leè na stenama koje su potpuno iste boje i uìvaju na suncu. Foke
su veoma prisutne na severnoj evropskoj obali, a ima ih i u urbanim
delovima, naro~ito u ribarskim gradi}ima i selima gde rado kruè
oko obale u nadi da }e im ribari baciti neiskoristljiv deo svog ulova.
Od celokupne populacije ove vrste foka, ~ak 40% ih se nalazi
u [kotskoj. Nakon {to se rode, mladunci na obali provode 4 do 5
nedelja.
Dubine
335
EKOLO[KA KRIZA I
RONILA^KI BON-TON
Na àlost, modernizacija ~ove~anstva dovela je do poprili~nog uni{tenja mora. Smatra se da od svih zaga|enja mora 44% dolazi sa kopna (od izlivanja kanalizacije, industrijskih otpada itd.), 33% putem
atmosfere, a tek 12% usled pomorskog transporta, {to iznena|uje
kada se uzmu u obzir koli~ine nafte koje se izliju u more zbog havarija tankera. Usled prekomernog ribolova, upotrebe nedozvoljenih
sredstava prilikom ribolova (dinamita, cijanida i sl.), zaga|enja, izlivanja otrovnih materija, globalnog zagrevanja i porasta podvodnog
turizma, mnoge vrste su ili ve} izumrle ili su na samom rubu istrebljenja. Ogromni ribarski brodovi u stanju su da za~as ogole morsko dno
velikim mreàma i ulove ~itava jata riba ne dav{i {ansu ekosistemu
da se obnovi, pritom uni{tiv{i i svet koji uop{te nije ni bio predmet
lova. U Jadranu i Mediteranu je jo{ uvek rasprostranjeno ko~arenje
i lov dinamitom, na istoku lov cijanidom, a u ribarske mreè se redovno upli}u i potpuno nedu`na bi}a: svake godine samo na taj na~in u
svetu nastrada oko 300.000 kitova i delfina. Mnoge morske vrste se
smatraju delikatesima i love se samo zbog nekih delova tela. Milioni
ajkula se godi{nje love i pritom im se odsecaju samo peraja dok su jo{
Levo, na prethodnoj strani: jeìnka pretvorena u luster kako bi "ukrasila" jedan restoran
Dole: najve}e `rtve izlivanja nafte u more su nedu`ne ìvotinje
Foto: International Bird Rescue Research Center
336
Dubine
Dubine
337
Na prethodnoj strani: tanker ispu{ta naftu kod ostrva Princ Vilijam na Aljasci 1989. godine
1994. 16.000 tona sirove nafte izlilo se u Arapsko more

nakon sudara panamskog tankera Seki sa emiratskim
Baynunahom;
1996. Liberijski tanker Sea Empress nasukao se kod Velsa
i ispustio 40.000 tona nafte;
1997. U Japanskom moru ruski tanker Nahodka je, nakon
havarije, ispustio 19.000 tona nafte u more;
1999. Malte{ki tanker Erika se prepolovio i zagadio more
sa 25.000 tona nafte kraj bretanjske obale;
2001. Ekvadorski tanker Jessica zagadio podru~je
Galapagosa sa 650 tona nafte;
2002. Gr~ki tanker Prestige nakon havarije kod obale
Galicije izlio u more oko 75.000 tona nafte.
2007. Kod Ju`ne Koreje u more se izlilo 66.000 tona nafte.
Foto: Menlo Campus
Samo neke od havarija tankera u skora{njoj istoriji

1977. Tanker Hawaiian Patriot u blizini Havaja ispustio u
more 101.000 tona nafte;
1978. Povr{ina od 200 km bretanjske obale u Francuskoj
zaga|ena sa 220.000 tona nafte po{to se nasukao
tanker Amoco Cadiz;
1979. 257.000 tona nafte prosulo se u more nakon sudara
brodova Atlantic Empress i Aegaean Captain u
blizini Trinidada i Tobaga;
1983. [panski tanker Castillo de Bellver ispustio 239.000
tona nafte u blizini obale Ju`ne Afrike;
1989. Exxon Valdez, ameri~ki tanker, nasukao se kod
Aljaske i zagadio more sa 36.000 tona nafte;
1992. Kod Galicije, severo-zapadne {panske pokraine,
nasukao se i prepolovio gr~ki tanker Aegean Sea
i izlio preko 70.000 tona nafte;
1993. Kod [etlandskih ostrva se izlilo 85.000 tona nafte
nakon {to se nasukao tanker Braer;
338
Dubine
ìve, a potom se bacaju u more da uginu u mukama, samo zato {to je

supa od ajkulinog peraja skup i cenjen obrok u restoranima. Veliki
napoleoni, sada veoma retke ribe, love se ~esto samo zbog usana. Kitovi koji su na rubu izumiranja i dalje se nemilice love, najvi{e zbog
masti. Foke se hvataju i deru ìve, naro~ito mladun~ad, da bi se od
njihovog krzna pravile skupe bunde. Na kineskim pijacama prodaju
se na hiljade su{enih morskih konjica koji se smatraju afrodizijakom.
Na istoku se love na hiljade riba-balona i tretiraju krajnje surovo
zato {to su u Japanu specijalitet. Skoro je utvr|eno da je beli delfin
iz reke Jang-ce potupno izumro. Malog delfina vakita (vaquita) koji
ìvi u Kalifornijskom zalivu ~eka sli~na sudbina - ostalo ih je par stotina. Pravih kitova ostalo je oko 300, plavi kit je pred izumiranjem...
Du` tajlandske obale danas se retko vi|aju male ajkule i brojne vrste drugih riba, na primer morskih konjica ili riba-leptira koje su tu
nekada ìvele u velikom broju. Ali ako u|emo u neku od radionica
nakita uz koje se nalaze ogromne i rasko{ne prodavnice za turiste
(koje pored nakita prodaju i nov~anike od raìne koè) moèmo videti velike i luksuzne akvarijume upravo sa ovim ìvotinjama. Godi{nje se za akvarijume ulovi preko 20 miliona tropskih riba. ôvek je iz
bahatosti ìvotinje iz njihove prirodne sredine preneo u akvarijume
Dubine
339
Levo: kitovi se
ubijaju harpunima
duga~kim 2 metra,
te{kim oko 90 kg
koji se ispaljuju
iz 90 mm topa.
Na vrhu harpuna
je granata koja
bukvalno raznese
unutra{nje organe
kita par sekundi nakon {to je pogo|en.
Obi~no se ìvotinja
satima mu~i pre
nego {to ugine.
Foto: WWF Arctic Program
a da pritom nije ni razmi{ljao da }e ve} nakon nekoliko generacija te

iste vrste mo}i da se vide samo na fotografijama u knjigama jer su ih
njihovi preci istrebili radi pukog materijalnog profita.
Kako je preterano izlovljavanje ribe dovelo do ozbiljne ekolo{ke krize, skorog istrebljenja pojedinih vrsta i potpuno ispraznilo ribarske
mreè, ~ovek se dosetio da bi morsku ribu mogao da uzgaja i ve{ta~kim putem. Danas su {irom sveta veoma popularne, isplative i razvijene farme i slatkovodnih i morskih riba, naj~e{}e se u njima nalaze
losos, tuna, osli}, sku{a, a uzgajaju se i {koljke, rakovi i alge. I dok se
s jedne strane u ovome vidi svetla budu}nost, farme riba imaju i svoju
tamnu stranu. Ribe
se drè u nedovoljno
~istim i pretrpanim
kavezima u kojima
se neretko pojavljuju
opasni paraziti (koji
su u stanju da uni{te tkivo ribe sve do
kostiju), a usled ve{Desno: samo Eskimi na
Aljasci godi{nje ubiju
oko 50 grenlandskih
glatkih kitova
Foto: Solar Navigator
340
Dubine
Foto: Closer to Free
Ovo je samo jedan od mnogih brodova za lov ajkula. Kada se ajkula ulovi, naìvo joj se
odsecaju peraja a osaka}ena ìvotinja se baca natrag u vodu i umire u mukama
ta~ke hrane koja se daje ribama pojavljuje se ve}a koli~ina otrovnih

materija, na pr. ìve, olova i sinteti~kih hemikalija. Dakle, osim {to je
ovako uzgojena riba opasna za ljudsku ishranu, farme riba su i veoma
nehumane, pa ~esto i do 40% ribe ugine pre nego {to ljudi stignu da
je iskoriste. Poslednji trend u ve{ta~kom uzgoju ribe su organske farme u kojima se ìvotinje gaje po strogim pravilima i vodi se ra~una o
~isto}i ribnjaka i drugim bitnim uslovima.
Me|utim, ljudski faktor i me{anje u prirodu ima pogubne efekte po
ekosistem ne samo kada su u pitanju prekomerni lov i zaga|enje.
Najbolji primer za to je alga kaulerpa - caulerpa racemosa i taxifolia,
poznate i kao "tumor Mediterana". Po~etkom sedamdesetih godina
{tutgartski zoolo{ki vrt nabavio je razne vrste algi za potrebe
akvarijuma, izme|u ostalih i alge iz vrste kaulerpa. Kako su bile
prili~no zahvalne za gajenje u akvarijumima i dekorativne, i drugi
zoolo{ki vrtovi i akvarijumi uzeli su uzorke od {tutgartskog. U
Dubine
341
otarasiti je se. Kako se razmnoàva i pomo}u otkinutih fragmenata i

polno, nije dovoljno samo je i{~upati jer }e iz najmanjeg deli}a izrasti
nova biljka. Tako|e, lako se prenosi na sidrima ~amaca i brodova,
preko ribarskih mreà i ko~a a i ronioci je nesvesno mogu preneti na
jo{ uvek nezaraèna podru~ja preko opreme.
Ronila~ka svest
Foto: The Humane Society of US
Gore: foke se ~esto deru pre

nego {to se ubiju
Desno: kavezi za ve{ta~ko uzgajanje
ribe su ~esto zaga|eni i premali
Foto: Fishing Hurts
posebnim uslovima alga je mutirala pa je nastala vrsta koja se

prili~no razlikuje od originalne, a karakteri{u je izuzetna otpornost i
mogu}nost razmnoàvanja. Nevolja je nastala kada je 1984. caulerpa
taxifolia zapaèna u moru kod obale Monaka, gde je najverovatnije
dospela nakon pranja akvarijumskih tankova. Upozorenja morskog
biologa koji je prvi otkrio nisu ozbiljno shva}ena, pa se od tada
ova neverovatna alga pro{irila po ve}em delu Sredozemnog mora,
prekrivaju}i ogromna prostranstva i uni{tavaju}i sve ìvo oko sebe.
Njen jedini prirodni neprijatelj, jedna vrsta zelenog puà gola}a,
ne ìvi u Sredozemlju, a nau~nici se pla{e da bi njegovo ve{ta~ko
nastanjivanje dovelo do nove ekolo{ke katastrofe.
U junu 2000. godine kaulerpa se pojavila kod kalifornijske obale u
blizini San Dijega, ali je tamo problem mnogo ozbiljnije shva}en.
Pou~eni evropskim iskustvom, Amerikanci su odmah po~eli sa
prekrivanjem stani{ta algi crnim PVC folijama koje su onemogu}ile
fotosintezu, pa je tu razvoj kaulerpe pod kontrolom. Doneti su
ozbiljni zakoni koji zabranjuju bilo kakvu eksploataciju ove alge, pa
se vlasnici pet-{opova i akvaristi ka`njavaju sa 250 dolara ukoliko se
otkrije da je imaju. U Mediteranu kaulerpa ne prestaje da se {iri, a
prostranstva koja sada zauzima toliko su velika da je prosto nemogu}e
342
Dubine
Mi kao pojedinci ne moèmo drasti~no da uti~emo na krupna

zaga|enja koja izazivaju pro{irenje ozonske rupe ili izlivanje nafte
u more, mada moèmo donekle uticati na vladu na{e i drugih
zemalja tako {to }emo se u~laniti ili dati donacije nekoj od ekolo{kih
organizacija (Greenpeace, Cousteau Society, Project AWARE, Turtle
Conservation, WWF, itd.), ili, izme|u ostalog, bojkotovati proizvode
koji izazivaju zaga|enje, i}i na posao autobusom umesto kolima ili
bacati plasti~ne fla{e u odvojene kontejnere. Me|utim, ono {to svako
od nas moè da u~ini jeste da da svoj skromni doprinos u vidu lepog
pona{anja.
Danas je u mnogim svetskim ronila~kim centrima ekolo{ka svest
prili~no porasla, pa }e nas uglavnom
vo|e zarona upozoriti da u moru
ni{ta ne diramo. U egzoti~nim
Levo i dole: Caulerpa racemosa je puzava
alga sa bobi~astim listi}ima, dok caulerpa
taxifolia ima pored puzavog stabla i listove duga~ke 5 - 65 cm
Dubine
343
tropskim mestima podvodni turizam je veoma popularan i dobro

razvijen, pa je i svest o o~uvanju vrsta visoka. Na crnogorskom
primorju, na àlost, ekolo{ka svest je jedva u povoju, pa se smatra
sasvim normalnim da se hobotnice hvataju i maltretiraju, iznose
na obalu kao trofeji, za sobom ostavlja sme}e, a ~ak ni ronioci nisu
bezbedni jer se nikad ne zna da li neko u blizini lovi dinamitom ili
se {epuri na gliseru ili skuteru. U svakom slu~aju, bilo da nas neko
upozori ili ne bitno je da se potrudimo da sami izgradimo sopstvenu
svest da svojim pona{anjem nikoga i ni{ta ne ugroàvamo. Ne zato
{to }emo zbog toga dobiti novac, pohvalu ili izvu}i neku drugu korist,
ve} zato {to je to jedini ispravan i moralan stav.
Ako znamo podatak da koralnom grebenu treba 1.000 godina da
bi porastao samo jedan metar, onda lako moèmo da izra~unamo
da smo lomljenjem jedne gran~ice od desetak centimetara uni{tili
njegov stogodi{nji trud. A korale ne moramo uvek polomiti namerno
- ako nismo dobro izbalansirani zaka~i}emo ih perajima, zato i
znanjem i ronila~kom ve{tinom moèmo doprineti o~uvanju korala.
Ako riba-balon moè da se naduva samo ograni~en broj puta, i ako je
mi prepadamo samo da bismo prisustvovali tom manevru, moèmo
lako zaklju~iti da smo joj na taj na~in oduzeli jedan ìvot, tj. jednu
bitnu {ansu da se odbrani od grabljivaca.
I kad nismo pod vodom, kad u|emo u restoran i vidimo da se na
jelovniku nude retke vrste i odlu~imo se da ih probamo, samo jo{
vi{e doprinosimo porastu lova na te vrste. Ako u prodavnici suvenira
nakupujemo retke {koljke, morske zvezde, sun|ere i preparirane
ìvotinje, poslovo|a }e naru~iti dodatne koli~ine. Bez potra`nje
ne}e biti ni ponude, bez ponude
}e krivolovci ostati bez posla, a bez
krivolova }e se o~uvati vrste. Mi
jesmo samo jedna karika u lancu,
ali ako uspemo da tu jednu kariku
olabavimo, lanac }e se pokidati.
Gore: turisti~ka mesta obi~no imaju veliku ponudu {koljki i korala koji se masovno love samo
zbog trgovine, pa su mnoge vrste danas ugroène. Kupovinom ovih {koljki podsti~emo lov.
treba da po{tujemo druge i cenimo razli~itost, jer je upravo zbog te

{arolikosti svet jedno prelepo mesto. Isto tako, treba da shvatimo da
se ìvot na{e planete ne zavr{ava sa nama i da }e me|u pripadnicima
budu}ih generacija biti ljubitelja prirode. Omogu}imo im da u njoj
uìvaju koliko i mi!
Ba{ kao i na kopnu, i pod vodom

344
Dubine
Dubine
345
101 MORSKA ZANIMLJIVOST

ôvek godi{nje ubije izme|u 20 i 100 miliona ajkula, dok od napada
ajkula godi{nje umre 8 do 12 ljudi.
Tihi okean je
najve}a masa vode
na Zemlji koja
zauzima tre}inu
povr{ine Zemlje.
ôvek je uspeo da istraì tek 10% morskog i okeanskog sveta.
346
97% od ukupne vode na Zemlji ~ine okeani.
Tokom proteklih 100 godina nivo mora je porastao u proseku za

10-25 cm. Pre 10.000 godina nivo okeana bio je oko 110 m niì od
dana{njeg.
90% vulkanske aktivnosti odvija se u okeanima.
Kada bi se otopio sav led na Zemlji, okeani bi porasli za 66 m.
Brzina zvuka je u vodi 4,3 puta ve}a nego u vazduhu.
Prose~na temperatura vode svih okeana je oko 3,5C.
Najve}a plima i oseka na Zemlji

zabeleèna je u zalivu Fandi
(Fundy) izme|u Nju Brunsvika i
Nove [kotske. Razlika u plimi i
oseci je ~ak 19,6 m.
Godi{nje se u okeane baci tri puta vi{e otpada nego

{to se ulovi ribe.
Mrtvo more je najnià ta~ka na

Zemlji - 396 m ispod nadmorske
visine.
Ako usta napunite morskom vodom, uz nju }ete dobiti i milione

bakterija, stotine hiljada fitoplanktona i desetine hiljada
zooplanktona.
Dubine
Tre}ina nafte u svetu poti~e iz bu{otina u moru.
Dubine
347
Veliki koralni greben u Australiji duga~ak je 2.300 km i moè se

videti iz svemira. Na njemu ìvi preko 400 vrsta korala, 2.000 vrsta
riba i 4.000 vrsta meku{aca.
Najve}i procenat proteina koje ljudi na celom svetu unesu u

organizam poti~e od ribe.
Preko 90% svetske trgovine obavlja se morem.
Svake godine se ulovi preko 20 miliona tropskih riba za akvarijume.
Polovina svetske komunikacije obavlja se pomo}u
podvodnih kablova.
Najbrà riba je sabljarka koja moè da pliva brzinom od 121 km/h.
Najve}a ìvotinja na
planeti je plavi kit, ve}i i
od najve}ih dinosaurusa.
Srce mu je veli~ine manjeg automobila. Mu`jaci
prose~no dostiù 25, a
ènke 26,2 metara duìne,
a mogu biti te{ki izme|u
90 i 120 tona. Mlaz koji
izbaci kroz nozdrve prilikom disanja moè dosegnuti i 12 metara.
Plavi kit svakodnevno pojede do 4 tone krila, odnosno oko 40

miliona ovih ìvotinjica.
@ivot u moru po~eo je pre otprilike 3,3 milijarde godina. Kopnene
ìvotinje pojavile su se pre 400 miliona godina.
Ve}ina riba moè lako i brzo da promeni pol.
Najve}a riba na planeti je kit-ajkula, moè imati i do 18 m.
348
Dubine
Dubine
349
Mu`jaci grdobina nemaju organe za varenje pa

mogu da opstanu jedino
ako se zaka~e za ènku i
hrane se preko nje.
Najve}a morska kornja~a

je sedmopruga usminja~a
(Dermochelys coriacea),
moè imati do 2,5 m.
Kornja~ine suze nastaju iz posebnih `lezda kod o~iju koje imaju
zadatak da iz organizma izbace suvi{nu so.
Prime}eno je da delfini umeju da koriste alat: ènke delfina u
Australiji navla~e sun|ere na nju{ku kada riju po pe{~anom dnu u
potrazi za meku{cima kako bi se za{titile od bodlji otrovnih riba.
Ovo znanje prenosi se sa majke na }erku, zato {to ènke duè ostaju
uz majke nego mu`jaci.
Vrsta kita se moè prepoznati po mlazu koji izbaci na povr{ini kada

izdahne.
Kit ulje{ura moè da zaroni na preko 2.000 metara i ne mora da

izranja vi{e od dva sata.
350
Dubine
Kod delfina broj otkucaja srca prilikom zarona je 33-45 u minuti,

dok je na povr{ini 80-90.
Kitovi spavaju samo polovinom mozga, dok im je druga polovina
budna i opominje ih kada da izrone da bi disali.
@enka kita mladun~e nosi izme|u 9 i 16 meseci, zavisno od vrste.

Po{to kitovi nemaju usne, majka mora mladuncu bukvalno da
u{trcava mleko u usta.
Kod kitova je prime}ena pojava babica koje pomaù porodilji i
slo`no guraju mladun~e ka povr{ini kako bi udahnulo svoj prvi
vazduh.
Kitovi poseduju ~ulo eholokacije koje se sastoji od sposobnosti ispu{tanja kliktavih

zvukova i analiziranja odjeka.
Kitovi zapravo vide odre|eni
objekat na osnovu zvuka koji
se od njega odbija.
Kitovi u spoljnom mo`danom

tkivu poseduju magnetne
kristale (magnetite) koji imaju
funkciju kompasa - orijenti{u se u skladu sa prirodnom magnetnom
silom planete Zemlje.
Dubine
351
Kada nisu aktivne, kornja~e mogu

da zadrè dah i do dva sata.
Kod nekih vrsta ajkula javlja se pojava kanibalizma u materici:

daleko pre ro|enja najja~i mladunac pojede svoju bra}u i sestre.
Mladunci raè su u trenutku kada se rode uvijeni u rolnu.
Pol budu}ih kornja~a zavisi od

temperature peska u kojoj su jaja
poloèna. Ako je temperatura
izme|u 24 i 29 stepeni celzijusa
izle}i}e se mu`jaci, a ako je izme|u
30 i 34 stepena bebe }e biti ènke.
Ako se ìvi morski sun|er raspar~a, svaki }e komad nastaviti samostalan ìvot.
Od otrova kockaste meduze (Cubomedusae) od 1883. godine do

danas umrlo je oko 70 ljudi.
Ajkule su stare preko

350 miliona godina.
Prime}eno je da se
mante pora|aju u
vazduhu - u trenutku
poro|aja iska~u iz vode
i u tom deli}u sekunde
izbacuju mladun~e.
Meduza irunkandji velika je samo 2,5 cm a svojim otrovom moè da

ubije ~oveka.
Tropski pu` Conus geographus ima otrovnu

àoku. Domoroci ga
zovu pu`-cigareta zato
{to nakon njegovog
uboda imate vremena
da poìvite koliko da
popu{ite jednu cigaretu.
[koljka velika klepavica, Tridacna gigas, dostiè 1,2 metra.

352
Dubine
Dubine
353
Proces stvaranja bisera po~inje kada u ostrigu upadne zrnce peska

ili neko drugo si}u{no strano telo koje {koljka polako oblaè
nakrom, sedefastom materijom.
Glavono{ci su najinteligentniji od svih meku{aca i imaju razvijene

re`njeve mozga koji kontroli{u pam}enje i u~enje.
Skoro je prime}eno da lignje me|usobno komuniciraju tako {to

menjaju boje i {are na telu.
Lju{tura nautilusa najsavr{eniji je primer logaritamske spirale.
Samo jedna morska zvezda kruna od trnja (Acanthaster planci)

godi{nje opusto{i 13m korala.
Morski krastavci vrste Bohadschia kada su u opasnosti iz anusa

ispu{taju duga~ke bele lepljive niti koje kod ljudi izazivaju ozbiljnu
iritaciju koè.
Velika barakuda moè biti duga~ka do 2m.
Kada oseti da je u opasnosti, riba-balon napuni vodom poseban

mehur u stomaku i postane potpuno okrugla. Na taj na~in moè i da
ugu{i predatora, ako ovaj manevar izvede u njegovom grlu.
Unutra{nji organi ribe balona sadrè tetraodotoksin, otrov 1.250

puta ja~i od cijanida. U Japanu je ova riba delikates, iako godi{nje
od trovanja umre oko 100 ljudi.
Kada ne mogu da progutaju plen u jednom komadu, murine telom naprave par om~i i provuku glavu kroz ~vor kako bi raspar~ale
`rtvu.
Ugori ba{tovani ìve u rupama u pesku koje oblaù posebnom sluzi
iz `lezde na kraju repa.
354
Dubine
Dubine
355
Najotrovnija riba je kamenjarka, od njenog uboda moè se umreti

u roku od desetak minuta. Kamenjarka ne napada, ve} se na njena
otrovna peraja ljudi nabodu slu~ajno, dok hodaju kroz
pli}ak ili ako se uhvate za stenu na kojoj mirno leì ova veoma
dobro mimikrirana riba.
Otrov morskih ìvotinja je termolabilan, tj. razgra|uje se na visokoj

temperaturi. Zato rane ne treba rashla|ivati, ve} obratno - utopliti.
Kada meduza ope~e, najbolje je opekotinu istrljati peskom kako bi

se otklonile si}u{ne otrovne àoke i namazati je sir}etom.
Koriste}i standardnu SCUBA opremu i bocu sa

komprimovanim vazduhom, najdublje je zaronio Bret Gilijam
(Brett Gilliam) - 145m.
Britanska podmornica Trieste zaronila je na ~itavih 10.912 m.

godine 1960. Kada bi se odsekao Mont Everest u stavio na dno
okeana do kog je dostigla ova podmornica, iznad vrha bi bilo jo{
dva kilometra do povr{ine.
Riba koja je do sad prime}ena na najve}oj dubini od 8.370 metara

je grdobina.
356
Dubine
Dubine
357
Mlade crvenouste kernje (Aethaloperca rogaa) imitiraju bojom i pona{anjem bezopasne ribice koje ìve u manjim jatima kako bi lak{e
do{le do plena.
Najve}a kernja je epinephelus lanceolatus koja raste i do 2,5 m. U
stomaku jedne prona|ena je cela mala ajkula.
Riba-balon moè da trep}e i zatvori o~i.
Najmanji morski konjic Hippocampus denise ima samo 1,6 cm.

Morski konjici su jedine ìvotinje kod kojih mu`jaci nose trudno}u.
Mu`jak mladunce nosi oko 20 dana i proizvodi posebnu te~nost
kojom se embrioni hrane.
Grdobina ima donju vilicu koju moè da odvoji od gornje,
zahvaljuju}i ~emu moè da proguta plen duplo ve}i od sebe.
Veliki napoleoni su godinama surovo istrebljivani jer su njihove
mesnate usne smatrane za delikates.
Riba-papagaj hrani se koralima i pritom stvara najfiniji beli pesak.

Godi{nje jedna riba proizvede na stotine kilograma peska.
Ribe-papagaji no}u prave posebnu pidàmu - ~auru od sluzi u kojoj

spavaju kako predatori ne bi mogli da ih namiri{u.
358
Dubine
Ajkule nemaju mehur i plu}ne organe, pa umesto njih hidrostati~ku

ulogu vr{i jetra. Gustina tkiva jetre, koja zauzima 25% teìne tela, je
tek oko 0,95 g/ml. Tako, na primer, tigrasta ajkula moè u vodi imati
samo 3,5 kg, a na kopnu 450.
Prvi fosilni ostaci ajkula poti~u iz srednjeg devona.

Dubine
359
Najve}a kornja~a, sedmopruga usminja~a, moè da zaroni do

dubine od 1.000 metara i da odrì telesnu temperaturu od 25C ~ak
i u vodi koja je temperature od 5 C.
Plavi kit jednim izdahom izbacuje ~ak 95% vazduha iz plu}a, dok
kopneni sisari izbace samo 45%.
Srce plavog kita otkuca samo ~etiri do pet puta u minuti.
Larve dagnje zovu se glochidia i nakon {to se izlegu ìve u {krgama

majke kako bi imale dovoljno kiseonika.
Pesma grbavog kita moè trajati oko pola sata, a istu melodiju moè
ponavljati i nekoliko dana.
Tradicija kaè da je ostrige najbolje jesti u mesecima ~ija imena
sadrè slovo r zbog toga {to se mreste u letnjim mesecima, a tada
im je meso vodnjikavo i neukusno.
Morska voda sadrì 54,3% hlorida, 30,2% natrijuma, 7,6% sulfata, 3,7% magnezijuma, 1,2%
kalcijuma, 1,1% kalijuma i 1,9% drugih materija.
Pravac morskih struja i vetrova bio bi pravolinijski, od istoka ka zapadu, da nije Koriolisove sile
koja nastaje usled rotacije Zemljine kugle. Zahvaljuju}i ovoj sili postoje ekvatorijalni vetrovi, pasati
a struje na severnoj polulopti skre}u na istok, dok
na ju`noj skre}u na zapad.
Plimu i oseku izazivaju gravitacija Meseca i
Sunca. Plima je najvi{a (ìva morska mena)
tokom punog i mladog Meseca, a najnià (mrtva
morska mena) tokom prve i poslednje ~etvrti.
360
Dubine
Svi okeani sveta zauzimaju povr{inu od 361 miliona kvadratnih

kilometara.
Prose~na dubina okeana je
3,8 km, a najdublja ta~ka je u
Marijanskoj brazdi u zapadnom Tihom okeanu, i iznosi
11.033 metara.
Tek 5% povr{ine dna okeana

je istraèno i preneto na
mape, tako da ~ovek bolje
poznaje povr{inu meseca
nego okeansko dno.
Nau~nici su procenili da
postoji irme|u 500.000 i 10
miliona morskih vrsta koje
jo{ uvek nisu otkrivene.
Dubine
361
Najstariji ronilac ima preko 5,000 godina - mumificirani ostaci

na{eg pretka iz îlea kog su arheolozi prona{li pored ribljih kosti
i {koljki, kao i njegovo modifikovano uho, govore da je ovaj ~ovek
najverovatnije provodio dosta vremena pod vodom.
Aleksandar Veliki spu{tao se 332. godine p.n.e. u staklenom zvonu

na dno mora da bi posmatrao morske ìvotinje.
Zvuk na povr{ini putuje oko 350 m u sekundi, dok pod

vodom putuje ~etiri puta brè.
Kit orka ima le|no peraje duìne do 1,8 m. Moè da pliva brzinom
od 55 km/h.
Sivi kit prelazi najduè distance prilikom migraciije - izme|u 12.000
i 20.000 km. Tokom ìvota koji u proseku traje 40 godina, sivi kit
pre|e istu razdaljinu kao od Zemlje do Meseca i nazad.
Kril je
norve{ka re~ za
zooplankton i
bukvalno zna~i
hrana kitova.
Dok na povr{ini ronilac tro{i 25 litara vazduha u minuti,

na dubini od 30 metara, usled uticaja pritiska na gasove,
tro{i ~ak 100 litara za isto vreme.
Tropskim morima se smatraju ona mora u kojima temperatura vode nikad ne pada ispod 20 stepeni celzijusa.
Alga Macrocystis pyrifera, ili dìnovski kelp, moè da

naraste do 50 metara. To je alga koja najbrè raste na celoj
planeti jer moè da se uve}a za do 60 cm dnevno.
Kit ulje{ura ima najve}i mozak na svetu - do 9,2 kg. Prose~na teìna
odraslog ~ove~jeg mozga je 1,4 kg.
362
Dubine
Granice
ronjenja na
dah stalno se
pomeraju. U
dinami~koj
apnei apsolutni
rekorderi danas
su Nemac
Tom Zitas sa
223 m i Natalia
Mol~anova iz
Rusije sa 200 m. Mol~anova drì rekort i u stati~noj apnei - ona
moè dah da zadrì 7,30 minuta, dok je kod mu{karaca juna 2009.
godine rekord postavio Francuz Stefan Misfud koji moè da ne di{e
~itavih 11 minuta i 35 sekundi.
Dubine
363
364
Dubine
Dubine
365
LITERATURA
366
[tampane publikacije:
Internet:
- Encyclopaedia of Fish, John Dawes, Grange Books plc, UK, 2005,

- Sharks, Dr Geoffrey W. Potts and Silja Swaby, Collins, 1997,
- Seashore, Rod and Ken Preston-Mafham, Collins, 2004,
- Corals & Fishes, Florida, Bahamas and Caribbean, Idaz and Jerry
Greenberg, Seahawk Press, Miami, 1999,
- Seashores and Shallow Seas, Andrew Campbell, Hamlyn,
UK, 1996,
- Asia Pacific Reef Guide, Helmut Debelius, IKAN, Germany,
2001,
- Indian Ocean Reef Guide, Helmut Debelius, IKAN, Germany,
2001,
- Mediterranean and Atlantic Fish Guide, Helmut Debelius, IKAN,
Germany, 1997, i prevod na hrvatski Andreasa Krona
- Thailand's Coral Reefs - Nature Under Threat, Collin Piprell,
Ashley J. Boyd, White Lotus, Bangkok, Thailand
- Whales, Dolphins and Porpoises, Mark Carwardine, Checkmark
books, 1999, New York,
- Visual Dictionary, Dorling Kindersley, 2004, London,
- Biologija za II razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Miloje
Kruni}, Ivo Savi}, Ljubinka ]ulafi}, Nau~na knjiga, Beograd,
Zavod za izdavanje ud`benika Novi Sad,
- Hordati, skripta, Milo{ Kalezi}, Biolo{ki fakultet Univerziteta u
Beogradu, 1996,
- Ribe, Erl S. Herald, Kalifornijska akademija nauka, Mladinska
knjiga, Ljubljana, 1968.
- Scuba Diving, Monty Halls and Miranda Krestovnikoff,
Eyewitness Companions, Dorling Kindersley, London, 2006
- Wikipedia
- Greenpeace
- CMAS
- PADI, AWARE
- SOPAS
- Cousteau Society
- Mala internet {kola oceanografije
- Morsko prase - web ~asopis o moru
- Yale School of Forestry and Environmental Studies
- Gastropods, J.H.Leal, The Bailey-Matthews Shell Museum
- Veterinarski fakultet Beograd
- Census of Marine Life
- Fishbase
- Integrated Taxonomic Information System
- Seamounts Online
- Species 2000
- History of Marine Animal Populations, University of Hull
- Reef Quest Center for Shark Research
- Shark Research
- National Marine Fisheries Service, USA
- Institut za biologiju mora, Kotor
- Fishing Hurts
- BBC
- Te Ara
Dubine
Dubine
367
INDEX - SRPSKI
ABC oprema 277
ajkule testera~e 171
Aleksandar
Makedonski 268
amazonski delfin 31
anisotremus 51
antias 99-100
arapski an|eo 117
arbun 101-107
Arhimed 279
arnoov kljunasti kit 263
askon 203
atlantska
ajkula 170, 173, 174
atlantska gata 29,
181-182, 184
atlantski {i{mi{ 110
autotomija 241
Avgustus Zibe 266, 268
azotna narkoza 272
ba~vasti sun|er 203
balista 156-159
barakuda 139-141, 155, 355
barbun 113-115
bat 171
batipelagi~na zona 23, 24
batoglavac 101-107
BCD 276, 277, 280
beli kitovi 31
belopegasti balon 163
beloperka 177-180
belostoma~ni crnelj 124
beluga 17, 31, 34, 36, 48
beski~menjaci 119,
123, 198-255
bisusne `lezde 228
bivalvie 228-260
blenide142-143
bode~njak 86-90
bodianus 130
bodljikava ostriga 229
bodljoko{ci 226-251
Bojlov zakon 272
borbonski konjic 80
brada~ 113-115
brade~ 113-115
brazdeni kitovi 30
368
Dubine
brkavica 113-115
bronzani miripristis 78
buljooki {njurac 154
butor 170
carski an|eo 117
cefalopode 231-238
cesio 101-107
cevasti crvi 199, 220,
252-255, 260, 262
cevasti sun|er 205
cik-cak ostriga 230
cipal 113-115
CMAS 280, 281
crnelj 123-126
crni sun|er 205
crno-beli leptir 122
crnopegasti balon 163
crnouska 170
crv boì}no drvce 253, 255
crvena morska zvezda 248
crvenomorska
ba{tenska jegulja 71, 72
crvenomorska iglica 85
crvenomorska riba
krokodil 92
crvenomorska zastavica 122
crvenomorski klovn 126
crvenoprugi papagaj 137
crvenorepi leptir 122
crvenousta kernja 97
~e{ljousta 123-126
~eki}ara 170, 175, 176, 196
~etvorozupka 162-167
~ista~ 112, 129, 130,
143, 191, 245
~ista~ pe}inar 29, 111-112
~ukov 171
dìnovska kernja 98
dìnovska lignja 236-238
dagnja 199, 227-230,
331, 332, 360
Daltonov zakon 272
dekapodi 244
dekompresiona bolest 269-271
delfin 16, 27, 31, 32, 34,
37, 39, 42-47, 48-49, 159,
163, 174, 319, 337, 339

delfin boto 31
denizin pigmejski konjic 80
disfoti~na zona 23, 24
Dr. Hju Bradner 268
drhtulja 193-197
dubinske zone 23, 24
dugobrki barbun 115
dugonosi leptir 121
dugonosnica 127-130
dugorepasti {i{mi{ 110
duvan leptir 120
dvoprugi zec 152
dvozupka 162-167
|avolska {karpina 87
ehinodermate 246-251
Edmund Hejli 268
efipidi 108-110
egzoskelet 240
eholokacija 40
elektri~ne raè 170, 193-197
Emil Ganjan 268, 276
epipelagi~na zona 23, 24
eufoti~na zona 23, 24
fantomska zastavica 112
felun 153-155
finka 95-98
fitoplankton 15,
24, 26, 260, 347
foke 32, 174, 335, 339, 342
forskalov barbun 115
fotopore 24, 112
francuska hemulida 106
francuski an|eo 118
fratar 101-107
Gaspar Gistav Koriolis 17-20, 21, 360
gata 171, 173, 184
Gianis D 285, 287
gimnura 194
gitara~e 170
glatki kitovi 30, 36
glatki kornet 85
glavata kornja~a /
èlva 54, 56
glavo~ 142-143
glavono{ci 231-238, 354
glu{ac 171
gobide 142-143
gof 15, 29, 153-155, 159, 312
golfska struja 18, 19, 319
gonade 229
gorgonina glava 248
grampus 48-49
grbavi kit 30, 34, 35, 37, 38
grboglavi papagaj 135, 138
grdobina 75-76, 350, 359
grefeov morski
krastavac 250
Grispolis 283
gu{ter 29, 51, 73-74
hadalna zona 23, 24
halofite 26
haloklina 295, 298
hemulida 101-107
Henrijev zakon 271
Herbert Ni~ 268
Hidrolo{ki ciklus 13
hidrotermalna te~nost 258
hirurg ribe 144-149
hirurg-jedrenjak 149
histrotrop 182, 195
hobotnica 199, 201, 231-238
holocentride 77-78, 179
hromatopore 232, 233
iglice 83-85
indijska gata 181-182
indijski papagaj 138
indijski re~ni delfin 31
irunkandji 212-213, 353
iverak 93-94
izbeljivanje korala 218
izuzetna sasa 207
izuzetni leptir 120
jastog 199, 239-245, 263
jastu~asta zvezda 247
javanska riba zec 151
je` 125, 156, 159, 162, 181,
199, 207, 246-251, 274
jeìnka 162-167, 337
jednorog 144-149
jegulja 65-70
Johan Fridrih Gmelin 157
kamenjarka 86-90, 357
kanibalizam u mate-
rici 174, 187, 353

kantar 101-107
karipska pro{arana
kravica 161
karipski truba~ 83
karirani lutjanus 107
Karnatik 287
kefalna peraja 189, 190, 191
kefalopodi 231-238
kelp 16, 17, 331, 362
kernja 95-98, 358
King kruzer 283, 285
kirnja 95-98, 358
kit ajkula 171, 172, 173, 350
kitovi plo~ani 30, 34, 36, 37
kitovi usani 34
kitovi zubani 31, 34,
36, 37, 38, 39, 40
klarkov klovn 124
klepavice 199, 227-230, 354
kljunasti kitovi 31, 263
kljunasti leptir 121
klovnovski knez 128
klovnovski kostorog 159
klovn-tvor 126, 210
knez 29, 127-130
knez-~ista~ 128, 130
knidocil 207, 214, 216, 217
koàsti koral 216
ko{ljoribe 64
kockasta meduza 213, 353
kolosalna lignja 235-238
komar~a 101-107
korali 55, 56, 66, 82, 116,
127, 132, 133, 136, 143,
157, 182, 199, 212, 215220, 222, 246, 286, 289,
291, 301, 309, 334, 358
koral-mozak 220
koralna kernja 95
koral-sto 219
koriolisov efekat
17-20, 21, 360
kornet ribe 83-85
kosirica 127-130
kostelji 171
kostorog 29, 156-159, 179
kozica 143, 199,
239-245, 249
kraba 128, 199, 239245, 250, 261, 263
kraja 99-100
krastavac 246-251
kratkonosi jednorog 145
kravica 160-161
krilata ostriga 229
krilati pu` 261
krivo {ilo 82
Krizula K 287
kruna od trnja 199,
246-251, 355
la arribada 53
la plata re~ni delfin 31
labrda 127-130
labrida 127-130
labrida obe{ene
vilice 128, 130
lavovska griva 212
ledeni crv 259, 260
Leonardo da Vin~i 268
leopard-ajkula 183-185
lepezasti koral 216, 219
leptir 119-122
leptir-barjaktar 119-122
leptirica 194
leptir-zastavica 119-122
leukon 203
lignja 231-238
lihten{tajnov
mehurasti koral 216
lubin 101-107
Luj Butan 268
Luj de Korilje 268
lumbrak 127-130
ma~ka bledica 170
magnetiti 41, 352
magnetno ~ulo 41, 352
mako ajkula 172
mala {krinja{ica 1161
malabarska kernja 96
manta 170, 189-192
mapa-balon 164
Marijanska brazda 12, 361
martinka 127-130
maskirana jeìnka 165, 167
maskirani balon 165
Dubine
369
maskirani leptir 120

maslinasta ridlijeva
kornja~a 53, 54
matul~i} barjaktar 99-100
mediteranska kernja 96
meduza 17, 54, 120, 150,
152, 199, 201,211-214,
217, 259, 263, 353, 357
mejersov leptir 121
mese~ev cesio / streli~ar 107
mezopelagi~na
zona 23, 24, 265
miripristis 77-78
mlat 170, 171, 176
modrulj 171
mor` 32
mornarev izbor 103
morska buva 261
morska sasa 201, 206-210
morska veverica 77-78
"Morska zvezda" (brod) 287
morska zvezda 246-251, 355
morske krave / sirene 32
morske ma~ke 170
morske trube 83-85
morski }uran 86-90
morski ~eki} 170
morski konjic 7982, 326, 358
morski kov~eg 160-161
morski krin 199, 246-251
morski lavovi 32
morski psi 170
morski pu` 221-226
morski sisari 30-41
mrkulja 170
mrtve morske mene 20, 21
murina 65-70, 179, 245, 288
nakra 244, 229, 354
napuha~a 162-167
narval 31, 34, 35
Natalija Mol~anova 268, 363
nautilus 199, 231-238, 355
nematociste 207, 213, 222
nitrox 272
njufaundlendski kit 39
nogatica 75-76
370
Dubine
obi~an konjic 81
odontaspis 174, 186-188
okeanska beloperka
170, 173, 174, 175
okeanske brazde 259
okeanski delfini 31
okeanski greben 258
operkulum 64, 95,
225, 254, 255
orhan 153-155
orijentalni
plektorhinkus 102, 103
orka 31, 363
oseka 20, 21, 53, 319, 346
ostrige 199, 227-230, 360
Otrantska vrata 20
otrovni pu` 223
ov~ica 101-107
PADI 281
pafin 232
pagar 101-107
Pangea 13
Pantalasa 13
papagaj 29, 135-138,
179, 301, 302, 311, 358
papagaj sa ùtom
tufnom 136
papagajka 135-138
papagaj-princeza 136
papiga~a 135-138
paradajz-klovn 124
pas prasac 171
pas zvezda{ 171
patuljasti glatki kit 30
pauk kraba 240
paunasti poklopac 93
pe{~ani gu{ter 74
pe{ec 127-130
pe{njic 127-130
pegava ba{tenska jegulja 72
pegavi plektorhinkus 29, 102
pepeljak 171
pic 101-107
pigmejska ulje{ura 31
pigmejski an|eo 118
pikaso 159
piknjavac 171
plakoidne krlju{ti 170

planule 218
plastu{a 93-94
plava morska zvezda 247
plavi {njurac 155
plavi an|eo 117
plavi jednorog 145
plavi kit 30, 32, 34, 36,
39, 339, 349, 361
plavi kostorog 159
plavo bele kozice 241
plima 20-21, 53, 319, 328,
329, 331, 334, 346, 360
pliskavice 31
plosnatica 93-94
podujka 127-130
podvodni gejziri 257,
258, 259, 260
poklopac 93-94
Pol Ber 37, 269
polarna mora 17
Popis morskog
ìvota 256-265
porites 125, 220, 242
portugalski ratnik 54, 214
prava kornja~a
54, 55-61
pravilo tre}ine 285
prstenasti an|eo 118
prugasta jegulja 70
prugaste kozice 241
prugasti leptir 122
pu` obalar 332
pu` 17, 181, 199, 204, 220,
221-226, 250,
261, 332, 342, 353
puèvi gola}i 261, 221-226
puèvi nudibrank 221-226
raà 170, 171, 175,
193-197, 220
raè testera~e 170
raòpsi 170
ra{ljastorepi crnelj 124
ra~i} iz doba jure 262
radijalna simetrija 246, 247
rak 199, 204, 224, 239245, 250, 301, 328
rak plja~ka{ 240, 244
rak samac 240, 244

rakun leptir 120
r|avi papagaj 136
remora 143, 191,
132, 167, 172, 187
repati leptir 122
reptili 50-54
riba {i{mi{ 108-110, 130, 302
riba an|eo 116-118
riba balon 162-167,
339, 355, 358
riba klovn 123-126
riba krokodil 91-92
riba lav 86-90, 286
riba papagaj 135-138, 358
riba vojnik 77-78
riba zec 150-152
riba zec sa zlatnim
sedlom 151
ribe sa hrskavi~avim
skeletom 168-197
risov delfin 48-49
Robert Bojl 272
ronila~ka brahikardija 37
Salem ekspres 287-291
salinitet 18, 25-26
salpa 101-102
sargasumska grdobina 76
SCUBA 268
sedmopruga usminja~a 54, 350, 360
senote 292-299
sifon 225
sifon sun|er 205
sigvatera 78, 141, 149, 161
sikon 203
sipa 231-238
sipina kost 328
sivi delfin 31, 42-47
sivi kit 30, 363
sivi mediteranski
kostorog 157
sjajni miripristis 77
skapognatiti 247
sklat sivac 171
sklatovke 171
slingurica 142-143
smokva 127-130
sneper 101-107, 179

solanderov balon 165
SOPAS 281
spikula 203
srebrna hemulida 106
Stefan Misfud 268, 363
streli~ar 101-107
struje 17-20
sun|er 55, 116, 199,
202-205, 217, 221
suptropska mora 15
svetlucavi jednorog 144
{arko 127-130
{iba 193-197
{iba s plavim pegama 193, 194
{ilo ~ista~ 82
{ilo 79-82
{karpina, {karpun,
{krpina, {krpun 86-90
{koljka britva, {ljanak 333
{koljka 143, 156, 217, 224,
226, 227-230, 235, 247,
250, 260, 301, 329, 330,
332, 333, 340, 344, 345
{krinja{ica 160-161
{njurac 153-155
{par 101-107
taksonomija 27
Tanja Striter 268
termoklina 275, 298
tetraodotoksin 164, 355
tigar ajkula 164, 170,
173, 174, 175, 176
Tistlgorm 92, 285, 286, 287
Tom Zitas 268, 363
triger 156-159
trlja 113-115
tropska mora 14
truba~ 83-85
trupan 171
ugor ba{tovan 71-72
u{ata 101-107
ulje{ura 24, 31, 32, 34, 36,
37, 236, 238, 351, 362
Umberto Pelicari 268, 269
umereno hladna mora 15-17
usna~a 127-130
Valsalvin manevar 274

vatreni koral 219
velika ~eki}ara 175, 196
velika bela ajkula
171, 173
velika jeìnka 167
velika klepavica 227, 230, 354
veliki {njurac 155
veliki kostorog 157, 158
veliki napoleon 29, 127,
129, 131-134,
138, 339, 358
vetrovi 18, 20, 21-23, 360
vladika 127-130
vobegong 171
voline 170
volonja sivac 171
vrana 127-130
vu~ica 95-98
zaliv Fandi 21, 346
zapadni klovn 124
zastavica 119-122
zebra-ajkula 171, 183-185
zec 150-152
zelena morska kornja~a 54
zelenkasti krastavac 249
zglavkari 113, 239-245
zmaj sa Komoda 51
zlatni {njurac 154
zmijozupka 186-188
zona ambisa 24
zona pono}i 24
zubata ajkula 186-188
zubatac 101-107
zvezdasti balon 163
@ak Kusto 268, 276,
280, 281, 287
àba peca~ 75-76
ìve morske mene 21
ùta {iba 194, 195
ùtan 171
ùti crnelj 126
ùti sun|er 203
ùto {ilo 81
ùtole|ni barbun 115
ùtorepa barakuda 141
ùtuljka 170
Dubine
371
INDEX - ENGLESKI
amazon river dolphin 31
amberjack 154
anemone 201, 206-210
anemonefish 123-126
angelfish 116-118
anglerfish 75-76
anthias 99-100
arabian angelfish 117
arnoux's beaked whale 263
atlantic spadefish 110
AWARE 343
banded boxer shrimp 241
banded snake eel 70
bannerfish 119-122
barbel mullet 113-115
barracuda 139-141
barrel sponge 203
basketfish 160-161
basslet 99-100
batfish 108-110
BCD 276, 277, 280
beaked coralfish 121
beaked whales 31
bearded scorpionfish 88
beluga 31, 34, 36
bent stick pipefish 82
bigeye trevally 154
black spotted
sweetlips 102, 103
blackspotted puffer 163
blenny 142-143
blue angelfish 117
blue fin trevally 155
blue sea star 247
blue triggerfish 159
blue whale 30
bluespine unicornfish 145
bluespotted stingray 194
borbon seahorse 80
bottlenose
dolphin 31, 42-47
bowhead whale 30
boxfish 160-161
brain coral 220
bream 101-107
brittle star 246
bronze soldierfish 78
372
Dubine
bull shark 173

butterflyfish 119-122
Census of Marine Life 257
cephalopods 231-238
checkered snapper 107
christmas tree worm 253
clams 227-230
clarks anemonefish 124
cleaner pipefish 82
cleaner wrasse 128
clown coris 128
clown triggerfish 159
clownfish 123-126
colonial tube sponge 205
common cleaner wrasse 128
common porcupinefish 167
common seahorse 81
common winged oyster 229
coral grouper 95
corals 215-220
coris 127-130
cornetfish 83-85
Cousteau Society 343
cowfish 160-161
crab 239-245
crinoids 246-251
crocodilefish 91-92
crown of thorns 246-251
cube boxfish 161
cushion star 247
cuttlefish 231-238
damselfish 132-126
denise pygmy seahorse 80
devil scorpionfish 87
doctorfish 144-149
dolphins 31, 42-47, 48-49
double barred
rabbitfish 152
echinoderms 246-251
emperor angelfish 117
exquisite butterflyfish 120
fan coral 216
fan worms 252-255
feather star 246-251
flatworms 221-226
flounder 93-94
flutemouth 83-85
forsskaals goatfish 115

Francis Crick 39
french angelfish 118
french grunt 106
frogfish 75-76
fusilier 101-107
ganges and indus
river dolphins 31
garden eel 71-72
giant clam 227, 230
giant grouper (potato
grouper) 98
giant moray 167
giant spider crab 240
giant trevally 155
giant triggerfish 157, 158
goatfish 113-115
goby 142-143
gold saddle rabbitfish 151
golden trevally 154
gorgonian 216
graeffe's sea cucumber 250
gray whale 30
great hammerhead 175, 196
great white shark 173
green moray 67
green sea turtle 54
greenish sea cucumber 249
Greenpeace 343
grey nurse shark 186-188
grey triggerfish 157
grouper 95-98
grunt 101-107
hawksbill turtle 54, 55-61
hermit crab 240, 244
hogfish 127-130
honeycomb moray 66
humpback whale 30
humphead parrotfish 137
indian butterflyfish 120
indian parrotfish 138
irunkandji 213
jack 153-155
java rabbitfish 151
jellyfish 211-214
kelp 16, 17, 331, 362
komodo dragon 51
leather coral 216

leatherback turtle 54
leopard shark 183-185
lichtensteins bubble
coral 216
lions mane jellyfish 212
lionfish 86-90
lizardfish 73-74
lobed pore coral 220
lobster 239-245
loggerhead turtle 54
long nose butterflyfish 121
longbarbel goatfish 115
longfin batfish 110
lunar fusilier 107
madeira rockfish 88
magnificent anemone 207
malabar grouper 96
manta ray 189-192
mappa pufferfish 164
masked butterflyfish 120
masked porcupinefish
165
masked puffer 165
meyers butterflyfish 121
moray eel 65-70
mottled grouper 96
mullet 113-115
mussels 227-230
napoleonfish 131-134
nautilus 231-238
needlefish 83-85
net fire coral 219
nudibranch 221-226
nurse shark 181-182
oceanic whitetip shark 173
octopus 231-238
olive ridley turtle 54
orange mouth thorny
oyster 229
orca 31
oriental sweetlips 102, 103
oysters 227-230
PADI 281
parrotfish 135-138
peacock flounder 93
picassofish 159
pickhandle barracuda 140
pipefish 79-82
porcupinefish 162-167
porkfish 103
porpoises 31
portugese man-of-war 214
princess parrotfish 136
pufferfish 162-167
pygmy right whale 30
pygmy sperm whale 31
rabbitfish 150-152
racoon butterflyfish 120
ragged tooth shark 186-188
ray 193-197
red sea anemonefish 126
red sea crocodilefish 92
red sea garden eel 71, 72
red sea needlefish 85
redband parrotfish 137
ribbon eel 69
right whale 30
risso's dolphin 48-19
ring angelfish 118
rorquals 30
rusty parrotfish 136
sailfin surgeonfish 149
sailors choice 103
sand diver 74
sand tiger shark 186-188
sargassum anglerfish 76
scissortail sergeant 124
scorpionfish 86-90
scrawled cowfish 161
SCUBA 268
sea cucumber 246-251
sea slugs 221-226
sea star 246-251
sea urchin 246-251
seahorse 79-82
shortnose unicornfish 145
shrimp 239-245
silver sweetlips 106
skunk anemonefish 126
sleek unicornfish 149
slingjaw wrasse 128
small toothed whales 31
smooth flutemouth 85
snake eel 65-70
snapper 101-107
solanders toby 165

soldierfish 77-78
sole 93-94
sperm whale 31
splendid garden eel 72
splendid soldierfish 77
sponges 202-205
spotted moray 69
squid 231-238
squirrelfish 77-78
starfish 246-251
starry puffer 163
stonefish 86-90
stoplight parrotfish 136
striped butterflyfish 122
sulphur damselfish 126
surgeonfish 144-149
sweeper 111-112
sweetlips 101-107
table coral 219
tang 144-149
tiger shark 173
tomato anemonefish 124
trevally 153-155
triggerfish 156-159
trumpetfish 83-85
trunkfish 160-161
tube worms 252-255
turretfish 160-161
Turtle Conservation 343
unicornfish 144-149
varicose wart slug 223
western clownfish 124
whale watching 38
whitebelly damselfish 124
white-eyed moray 69
whitespotted puffer 163
white tip reef shark 177-180
wrasse 127-130
WWF 343
yellow stingray 194, 195
yellowsaddle goatfish 115
yellowtail barracuda 149
zebra shark 183-185
zig-zag oyster 230
Dubine
373
INDEX - LATINSKI
abudefduf sexfasciatus 124
acanthaster planci 248
acanthuridae 144-149
acanthurus mata 175
acropora 125, 126, 129
actiniaria 206-210
aeolidiodea 222
aethaloperca rogaa 97, 358
allogalathea elegans 242
amblyglyphidodon
leucogaster 124
amblygobidus rainfordi 142
ambulocetus 22
amphiprion akallopisos 126
amphiprion bicinctus 126
amphiprion clarkii 124
amphiprion ephippum 124
amphiprion ocellaris 124
anisotremus virginicus 103
annelidae 198, 252-255
antennariidae 62, 75-76
anthiinae 99-100
anthobranchia 222
aphyonus gelatinosus 261
archaeocetes 33
architeuthidae 236
arothron diadematus 165
arothron hispidus 163
arothron mappa 165
arothron nigropunctatus 163
arothron stellatus 163
arthropoda 198, 239-245
asteroidea 247
asthenostoma sp. 250
asthenosoma varium 250
aulostomidae 62, 83-85
aulostomus chinensis 83, 85
australophocoena
dioptrica 31
balaena glacialis 30
balaena mysticetus 30
balaenidae 30
balaenoptera edeni 30
balaenoptera musculus 30
balaenoptera physalus 30
balistes carolinensis 157
374
Dubine
balistidae 156-159
balistoides conspicillum 159
balistoides viridescens 157,
158
basilosaurus 33
belonidae 62, 83-85
berardius bairdii 31
bivalvia 98, 227-230
blennidae 63, 142-143
bodianus sp. 130
bohadschia 249, 355
bohadschia graeffei 250
bolbometopon
muricatum 137
bothidae 62, 93-94
bothus mancus 93
caesio lunaris 107
caesionidae 63, 101-107
canthigaster solandri 165
caperea marginata 30
carangidae 63, 153-155
caranx ignobilis 155
caranx melampygus 155
caranx sexfasciatus 154
carcharhinus leucas 173
carcharhinus
longimanus 173
carchariniformes 169, 170
carcharodon carcharias 173
caretta caretta 54
carnivora 32
Carolus Linnaeus 28
carukua barnesi 213
caulerpa racemosa 341, 343
caulerpa taxifolia 341, 342,
343
cavolinia unicata 261
centropyge 97
centropyge aurantonotus 118
cephalopholis miniata 95
cephalopoda 198, 231-238
cetaceae 32
cetorhinus maximus 16, 171
chromodoris coi 223
ciguatoxin 141
cilia 254
cirri 143, 251

cladorhizide 205
cnidaria 198, 206-210, 217
comatella maculata 251
comatella nigra 251
conidae 225
conus geographus 226, 353
coris aygula 128
cranchiidae 236
crinoidea 247
crossota 263
crustacea 198, 239-245
cubomedusae 213, 353
cyanea capillata 212
chaetodipterus faber 110
chaetodon auriga 122
chaetodon austiacus 120
chaetodon collare 122
chaetodon fasciatus 120
chaetodon larvatus 29
chaetodon lineolatus 122
chaetodon meyeri 121
chaetodon mitratus 120
chaetodon semilarvatus 120
chaetodontidae 119-122
chaetomorpha linum 333
charonia tritonis 249
cheilinus undulatus 131-134
chelmon rostratus 121
chelonia mydas 54
chlorophyta 26
chondrychtyes 168-197
choriaster grandulatus 247
chrysaora melanaster 214
dasyatididae 175, 193-197
delphinapterusleucas 31
dermochelys coriacea 54, 350
diadema setosum 250
diagramma pictum 106
dinoflagellate 141
diodon hystrix 167
diodon litorosus 165, 167
diodontidae 63, 162-167
diogenidae 240, 244
discosmatidae sp. 207
doridella obscura 223
doryrhampus janssi 82
dunckerocapus sp. 81
echidna catenata 68
echinodermata 198, 246-251
echinoidea 247
ensis siliqua 333
ephippidae 63, 108-110
epibulus insidiator 128
epinephelinae 95-98
epinephelus lanceolatus 98,
358
eretmochelys imbricata 54,
55-61
eschrichtius robustus 30
favia 218
favites 218
fistulariidae 83-85
fistularia commersonii 85
flabellina expotata 225
forcipiger flavissimus 121
fratercula arctica 323
galeocerdo cuvier 173
gambirdiscus toxicus 141
gastropoda 198, 221-226
ginglymostroma cirratum
181-189
nebruis concolor 181-189
globicephalia sp. 39
glochidia 229, 360
glossodoris atromarginata
221
gnathanodon speciosus 154
gobiosoma sp. 143
gorgasia sillneri 71, 72
grampus griseus 48-49
gymnosome 261
gymnothorax favagineus 66
gymnothorax javanicus 66,
67
gymnothorax moringa 69
gymnura micrura 194
haemulidae 63, 101-107
haemulon flavolineatum 106
haemulon parrai 103
halichoreus grypus 335
hemitaurichthys zoster 122
heniochus diphreutes 122
heniochus intermedius 122
heniochus pleurotaenia 122

hesiocaeca methanicola 259,
260
heteractis magnifica 207
heteroconger hassi 72
heterocongridae 62, 71-72
heterodintiformes 171
hexanchiformes 171
hexabranchus sanguineus
225
hippocampinae 62, 79-82
hippocampus
borboniensis 80
hippocampus denise 80
hippocampus
taeniopterus 81
hippolytidae sp. 67, 245
histrio histrio 76
holacanthus
bermudensis 117
holocentridae 62, 77-78
holoturoidea 247
hyperoodon ampullatus 31
hyppopodius hippopus 261
illicium 76
indocetus 33
inia geoffrensis 31
isurus oxyrinchus 171
kiwa hirsuta 261, 263
kiwaidae 263
kogia breviceps 31
labridae 127-130
labroides dimidiatus 67, 128
labroides sp. 191
lactophrys quadricornis 161
laminaria digitata 331
lamniformes 169, 173
lepodochelys olivacea 53, 54
leptocephalus 261
linckia laevigata 247
linckia sp. 248
lipotes vexillifer 31
littorina littorea 332
lopha folium 230
lophiidae 75-76
luetzenia asthenosomae 250
lutjanidae 63, 101-107
lutjanus decussatus 107
macrocystis 16
macrocystis pyrifera 17, 362
macrocheira kaempferi 240
manta birostris 189-192
megaptera novaeangliae 30
mesonychoteuthis
hamiltoni 236
millepora dichotoma 100,
219
monodon monoceros 31
montastraea 218
montipora 218
mullidae 63, 113-115
mulloidichthys martinicus
113
muraena helena 66
muraenidae 65-70
myliobatiformes 170
myrichthys colubrinus 70
myripristis adusta 78
myripristis melanasticta 77
mytilus edulis 332
naso hexacanthus 149
naso unicornis 145
nemateleotris sp. 142
neoglyphea neocaledonica
262
nereocystis 16
nucella lapillus 331
nudibranchia 222
odontaspis ferox 186-188
oligometra serrapina 251
ophichthidae 62, 65-70
opisthobranchia 222
orcinus orca 31
oreastedidae sp. 247
orectolobiformes 171
osedax 261
osteichthyes 62, 64
ostraciidae 160-161
ostracion cubicus 161
pakicetus 33
palinurus barbarae 263
palmaria palmata 329
pandaka sp. 143
panulirus sp. 244
papilloculiceps longiceps 92
parupeneus cyclostomus 115
Dubine
375
parupeneus forsskali 15
parupeneus macronema 115
patella vulgata 330
pempheridae 63, 111-112
pempheris multiradiata 112
pempheris vanicolensis 29,
112
periclimenes colemani 250
phaeophyta 26
phocoena phocoena 31
phronema 261
phyllidia varicosa 223
phyllodesmium longicirra
222
physalia physalis 214
physeter macrocephalus 31
physogyra lichtensteini 216
physonect siphonophore 261
pinna sp. 230
platanista gangetica 31
platax orbicularis 109
platax teira 110
platycephalidae 62, 91-92
platygra 218
platygyra daedalea 220
plectorhinchus
chaetodonides 103
plectorhinchus
gaterinus 102, 103
plectorhinchus
vittatus 102, 103
pleuronectidae 62, 93-94
pomacanthidae 63, 116-118
pomacanthus annularis 118
pomacanthus imperator 117
pomacanthus maculosus 117
pomacanthus paru 118
pomacentridae 63, 123-126
pomacentrus 97
pomacentrus sulfureus 126
pontoporia blainvillei 31
porifera 198, 202-205
porites 125, 220, 242
porites lobata 220
pristiformes 168, 171
pristiphoriformes 170
protocetus 32, 33
pseudanthias
squamipinnis 100
376
Dubine
pseudobalistes fuscus 155

pteria penguin 229
pterois miles 89
rajiformes 168, 170
rhabdosoma
brevicaudatum 261
rhinecanthus assasi 159
rhinomuraena quaesita 69
rhodophyta 26
risbecia tyroni 223
rodhocetus 33
sabella pavonina 254
sarcophyton sp. 216
scaridae 63, 135-138
scarus ferrugineus 136
scarus stronglylocephalus
138
scarus taeniopterus 136
scorpaena maderensis 88
scorpaenidae 86-90
scorpaenopsis barbatus 88
scorpaenopsis diabolus 87
scyphozoa 211-214
seriola dumerili 154
serpulidae sp. 253
siderea grisea 68
siderea thyrsoidea 69
siganidae 63, 150-152
siganus guttatus 151
siganus javus 151
siganus virgatus 152
siphamia unicolor 250
sirenia 32
soleidae 62, 93-94
sparidae 63, 101-107
sparisoma aurofrenatum 137
sparisoma viride 136
sphonochalina
siphonella 205
sphyraena flavicauda 141
sphyraena jello 140
sphyraenidae 63, 139-141
sphyrna mokarran 175, 196
spirobranchus giganteus 253
spondylus varius 229
squaliformes 169, 171
squatiniformes 169, 171
stegastes 97
stenopodidae sp. 241, 245
stenopus hipidus 241

stichopus chloronotus 249
strombus gigas 226, 311
stylophora 125
subergorgia sp. 216, 219
synanceia verrucosa 87
syngnathidae 62, 79-82
syngnatus sp. 80
synodontidae 62, 73-74
synodus intermedius 74
taeniura lymma 194
tetraodontidae 28, 63,
162-167
thyrsoidea macrura 66
tiktaalik rosae 33
torpedinidae 193-197
torpediniformes 170
torpedo nobiliana 197
trachyrhampuhus
bicoarctatus 82
tridacna gigas 230, 354
tridacna maxima 230
triaendon obesus 177
trimmaton sp. 143
tursiops trucantus 31, 42-47
tylosurus choram 85
urolophus jamaicensis 194,
195
xestospongia muta 205
xestospongia testudinaria 203
zebrasoma desjardinii 149
ziphidae sp. 31, 263
zooxanthellae 218, 222
ZDJELAR, Gordana
ISBN 978-86-913327-0-9
Autor-izdava~ Gordana Zdjelar
Godina izdanja: 2010.
377 stranica
elektronsko izdanje
Dubine
377

Dubine - Enciklopedija Podvodnog Zivota

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dubine - Enciklopedija Podvodnog Zivota

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gordana Zdjelar

Naslovna strana: obi~an delfin (Delphinus delphis, Common Dolphin)

Sve fotografije i ilustracije, osim druga~ije potpisanih:

Zabranjeno umno`avanje, prodaja i distribucija

Nova mora mo`emo otkriti

vi|ene su okom i kamerom autorke koja je po`elela da sa`me svoje

bljim delovima okeana. I pored ~injenice da danas nauka raspola`e

Vodena povr{ina na planeti Zemlji deli se na Tihi, Atlantski, Indijski,

Povr{ina Zemlje je poput glinene lopte koju oblikuje mno{tvo faktora,

Tropska mora nude najprimamljivije predele i za odmor i za ronjenje

krupne `ivotinje navra}aju

koje zahtevaju relativno bistru vodu, umerene struje i plodno tle u

Morske trave bujaju u umereno hladnim morima

tle za razvoj planktona. Njih tada ima u ogromnim koli~inama, {to

Njufaundlenda, a potom prelazi Atlantski okean, da bi se u jednom

Glavne okeanske struje

Ilustracija: Science Learning Network

ki pomorac jer mora obavezno da je uzme u obzir prilikom navigacije

Ilustracija: Mala internet {kola oceanografije

promenili. Zapadna i severna Evropa zbog nje imaju mnogo topliju

U Jadranu, usled specifi~nog geografskog polo`aja i okru`enosti

Mesec znatno bli`i Zemlji, njegov uticaj je ve}i, pa je tako plimotvorna

@ive i mrtve morske mene

Ilustracija: Science Learning Network

Morske struje, pored svega ve} navedenog, izazivaju i plima i oseka.

[to su struje pod morem, to su vetrovi u atmosferi. Vetrovi su

IMENA LOKALNIH VETROVA [IROM SVETA

Vetrovi koji duvaju na morima i u priobalju uslovljeni su i

1.000 - 4.000 m - batipelagi~na zona

4.000 - 6.000 m - zora ambisa

6.000 - 11.000 m - hadalna zona

Salinitet i biljni svet

Bujno rastinje na veoma razu|enoj obali dalekog Istoka

Osim fitoplanktona, u moru bujaju i plutaju}e alge koje se dele na

Kako identifikovati morske `ivotinje?

Morski svet je izuzetno raznovrstan i jo{ uvek nedovoljno poznat

Neke morske `ivotinje je veoma lako prepoznati - na primer delfina,

Kamenjarke i {karpine su prepoznatljive po mno{tvu bodlji na le|nim

Carolus Linnaeus podelio `iva bi}a po vrstama i dao im latinska

razli~ite {are od odraslih primeraka, na primer pegavi plektorhinkus

PHYSETERIDAE - ULJE[URA - (Sperm whale, Physeter macrocephalus)

Subordo: MYSTICETI (kitovi plo~ani)

sposobnostima, eholokacijom, posebno razvijenim saznajnim

biti izuzetno dugove~ne `ivotinje, na

sredstvo pogona. Na gornjem delu glave

Foto: Goran Bo{kovi}

rebra na grudnoj strani, dosta su br`i pliva~i i mnogo su dru{tveniji.

Fransis Krik (Francis Crick) objasnio je da je upravo ovo razlog zbog

Nasukani kitovi na australijskoj obali

NAZIV NA SRPSKOM: sivi delfin (na Jadranu i dobri delfin /

joj poma`u babice koje je {tite od napada

Delfini su izuzetno spretni lovci. Kada nai|u na jato manjih riba

muljevitim dnom: jedan delfin se odvaja od grupe i

teraju ih ka obali. Kada ribari bace mre`e, delfini se ~aste zalutalim

NAZIV NA SRPSKOM: risov delfin, grampus

Risov delfin je jedan od krupnijih pripadnika porodice Delphinidae.

Reptili su ektotermi~ne (hladnokrvne) `ivotinje od kojih su neke

Da su se kornja~e sjajno prilagodile `ivotu u moru svedo~e i posebne

Postoje slede}e vrste morskih kornja~a:

NAZIV NA SRPSKOM: prava kornja~a

Sedmopruga usminja~a, ko`asta kornja~a

prole}a i leta, i to isklju~ivo no}u tokom plime. Postoji verovanje

Prava kornja~a je dugove~na `ivotinja, `ivi pedesetak godina. Ima

Tako|e, zbog urbanizacije mnogih priobalnih podru~ja i no}nog