UNIVERZITET U BEOGRADU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

Drako B. Maovi

UNAPREENJE METODA ZA
PRORAUN ZVUNE IZOLACIJE U
ZGRADAMA
doktorska disertacija

Beograd, 2015

UNIVERSITY OF BELGRADE
SCHOOL OF ELECTRICAL ENGINEERING

Drako B. Maovi

IMPROVEMENT OF METHODS FOR

CALCULATION OF SOUND INSULATION
IN BUILDINGS
Doctoral Dissertation

Belgrade, 2015

PODACI O MENTORU I LANOVIMA KOMISIJE:

Mentor:
dr Dragana umarac Pavlovi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu
Elektrotehniki fakultet

lanovi komisije:
dr Miomir Miji, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu Elektrotehniki fakultet
dr Ana Radivojevi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet

datum odbrane: ______________________

Zahvalnica
Hvala prof. Dragani umarac Pavlovi i prof. Miomiru Mijiu na velikoduno
omoguenoj prilici da se bavim istraivakim radom u oblasti akustike. Bez njih ova
teza ne bi bila ni zavrena ni zapoeta.
Hvala prof. Husniji Kurtoviu na estim dragocenim savetima i diskusijama, kao i
brojnim kolegama sa doktorskih i master studija Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu,
koji su znaajno doprineli prikazanim analizama i rezultatima.
Posebno hvala porodici i prijateljima na svoj podrci proteklih godina.

ii

Naslov: Unapreenje metoda za proraun zvune izolacije u

zgradama

Rezime
Predmet istraivanja u ovom radu su metode prorauna zvune izolacije prema
klasinom modelu prenosa zvuka u zgradama i izraavanje izolacije jednobrojnom
vrednou. Cilj rada je ispitivanje mogunosti unapreenja standardnih metoda
kvantifikovanja i prorauna zvune izolacije, radi postizanja vee tanosti dobijenih
brojnih vrednosti i njihove korelacije sa subjektivnim oseajem akustikog komfora u
zgradama. Postupci prorauna zvune izolacije i njenog predstavljanja jednobrojnim
vrednostima koji se koriste u inenjerskoj praksi opisani su meunarodnim standardima
i normama iz serija EN 12354, ISO 717, kao i predlogom novog standarda ISO 16717.
Norma EN 12354 je prvi i jedini vaei meunarodni standard koji propisuje metode za
proraun izolacije u zgradama, od vazdunog i udarnog zvuka unutar zgrada i
vazdunog zvuka iz spoljanje sredine. Metode su zasnovane na klasinom teorijskom
modelu prenosa zvuka u zgradama i u optem sluaju daju vrednosti frekvencijski
zavisnih deskriptora zvune izolacije. Izraavanje izolacije jednobrojnom vrednou
uvodi se radi pojednostavljenja ocene izolacionih svojstava pregrada i efikasnije
standardizacije kriterijuma zvune izolacije u zgradama. Procedure za izraunavanje
jednobrojnih vrednosti definisane su u aktuelnom standardu ISO 717 i novom predlogu
istog standarda ISO 16717 i zasnovane na primeni referentnih krivih izolacionih moi i
spektara buke. Tako dobijena jednobrojna vrednost zvune izolacije dodatno treba da
bude korelisana sa subjektivnim doivljajem akustikog komfora, a objektivni
deskriptori zvune izolacije to pribliniji njenoj subjektivnoj oceni.
U radu su najpre detaljno opisani relevantni algoritmi prorauna frekvencijski
zavisnih, a zatim i irokopojasnih, jednobrojnih vrednosti zvune izolacije. Zbog
brojnosti i sloenosti modelovanih akustikih fenomena vezanih za prostiranje zvuka u
zgradama, postupak prorauna zvune izolacije iziskuje kompleksne matematke
procedure i povezan je sa mnogim tekoama, ukljuujui i ogranienu tanost (do
nekoliko decibela) u poreenju sa realnim, izmerenim vrednostima. Dominantni uzrok

iii

smanjenja tanosti je u ogranienoj dostupnosti tanih vrednosti ulaznih parametara

neophodnih za proraun. Stoga je u ovom radu analizirano nekoliko aspekata
metodologije prorauna izolacije i mogunosti za uvoenje izvesnih poboljanja kojim
bi se popravila objektivna tanost, subjektivna relevantnost, kao i razumno
pojednostavnjenje matematikih procedura. Poseban akcenat je na izolaciji od
vazdunog zvuka izmeu susednih prostorija i homogenim i masivnim pregradama, koje
su veinski zastupljene u zgradama u Republici Srbiji.
Prvi analizirani aspekt je izraavanje izolacije od vazdunog zvuka jednobrojnim
vrednostima korienjem referentnih spektara buke. Monitoringom buke generisane u
zgradama i spoljanje, saobraajne buke i njihovom statistikom analizom utvrena je
veza izmeu pojedinih vremenskih (impulsivnost) i spektralnih karakteristika buke i
jednobrojnih vrednosti izolacije. Sa stanovita spektra posebno je analiziran uticaj buke
na niskim frekvencijama u sveukupnoj oceni izolacije, dat je osvrt na upotrebu
referentnih spektara buke, a u sluaju unutranje buke u zgradama i njihovu korekciju u
skladu sa najeim izvorima buke u domainstvima. Dodatno, izraavanje
impulsivnosti buke u zgradama primenom standardnih i nestandardnih (emergence)
deskriptora predloeno je radi potpunije karakterizacije ovog tipa buke. Kao rezultat
toga, oekuje se poboljana ocena izolacije jednobrojnim vrednostima, u smislu
njihovog pribliavanja subjektivnom doivljaju akustikog komfora uz ukljuivanje
relevantnih vremenskih i spektralnih karakteristika najeih izvora buke.
Drugi analizirani aspekt je unapreenje metoda za proraun frekvencijski
zavisnih deskriptora zvune izolacije u zgradama. Najpre je dat osvrt na tehnike
tekoe u sprovoenju standardnih procedura prorauna, mogue dileme pri njihovoj
primeni u realnim okolnostima i usklaivanju sa nacionalnom regulativom u oblasti. To
je demonstrirano kroz izradu softverske implementacije matematikih algoritama. Zatim
je brojnim numerikim analizama razliitih scenarija zvune izolacije kvantifikovan
uticaj pojedinih ulaznih parametara (osnovnih fizikih parametara pregrada i njihovih
izolacionih svojstava, kao i deskriptora spojeva meu njima) na tanost rezultata
prorauna. To omoguava paljiviji pristup izradi prorauna uz poveanu kontrolu i
pouzdanost rezultata, ali i otvara mogunosti za dalja pojednostavljenja prorauna,
usmeravanjem samo na najuticajnije parametre, uz ouvanje priblino identinih
rezultata prorauna. Ovo je posebno vano imajui u vidu da i pored sloenosti

iv

algoritama za proraun, njihova tanost u praksi je ograniena, sa procenjenom

standardnom devijacijom odstupanja od stvarnih vrednosti oko 2 dB. Analizom
rezultata prorauna za tipine scenarije zvune izolacije u zgradama ustanovljeno je da
nekoliko parametara, poput izolacionih moi pregrada i indeksa prenosa vibracija
spojeva ima najznaajniji uticaj na proraunate vrednosti, dok je doprinos ostalih
ulaznih parametara daleko manji.
Na kraju, izveno je i poreenje rezultata detaljnog prorauna frekvencijski
zavisnih parametara zvune izolacije i takoe standardizovanog pojednostavljenog
modela, zasnovanog na jednobrojnim parametrima i svedenijim matematikim
algoritmima, na velikom uzorku realnih graevinskih konstrukcija. Utvreno je da u
mnogim realnim postavkama prorauna mogu postojati znaajna odstupanja izmeu
rezultata dva tipa prorauna i do nekoliko decibela. Stoga se predlae dodatna korekcija
rezultata pojednostavljenog prorauna, kako bi se rezultati pribliili rezultatima
sveobuhvatnijeg i preciznijeg detaljnog modela. U skladu sa tim nalazima, razmotrena
je i mogunost daljeg pojednostavljenja prorauna izolacije u najeim, tipinim
postavkama, uz prihvatljivo smanjenje tanosti u odnosu na kompletan detaljni model.
Kljune rei: graevinska akustika, proraun zvune izolacije, zatita od buke
Nauna oblast: elektrotehnika
Ua nauna oblast: akustika
UDK broj: 621.3

Title: Improvement of methods for calculation of sound

insulation in buildings

Summary
The main object of this work are the methods for calculation of sound insulation
based on the classical model of sound propagation in buildings and single-number rating
of sound insulation. The aim of the work is inspection of the possibilities for
improvement of standard methods for quantification and calculation of sound insulation,
in order to achieve higher accuracy of the obtained numerical values and their
correlation with subjective impression of the acoustic comfort in buildings. Procedures
for calculation of sound insulation and its representation with single-number values,
which are used in engineering practice, are described in the international standards and
norms EN 12354, ISO 717, as well as the proposed ISO 16717. The norm EN 12354 is
the first and the only existing international standard which describes methods for
calculation of sound insulation from airborne and structure born sound inside the
buildings as well as airborne outdoor sound. The methods are based on the classical
theoretical model of sound propagation in buildings and in general give values of
frequency dependent descriptors of sound insulation. Rating sound insulation with
single-number values has been introduced to simplify assessment of the insulation of
building elements and make more efficient standardization of sound insulation criteria.
Procedures for calculation of single-number values are defined in the current standard
ISO 717 and the new standard proposal ISO 16717, and are based on the
implementation of the reference curves of sound insulation and the reference noise
spectra. The obtained single-number values of sound insulation are expected to correlate
well with subjective impression of the acoustic comfort, making the objective sound
insulation descriptors closer to the subjective criteria.
The first part of the work gives a detailed description of the relevant algorithms
for calculation of frequency dependent, as well as wideband single-number values of
sound insulation. Due to the large number and complexity of the modelled acoustic
phenomena associated with the propagation of sound in buildings, calculation of sound

vi

insulation assumes complex mathematical procedures, still being related to many

difficulties, such as the limited accuracy (up to several decibels) compared to the real,
measured values. The dominant cause of the lower accuracy is limited availability of
accurate values of the input parameters, which are needed for the calculation. Therefore,
this work analyses several aspects of the methodology and the possibilities for
introducing certain improvements, in order to increase the objective accuracy, improve
subjective relevancy, and introduce reasonable simplification of the mathematical
procedures. Special emphasis is on insulation of airborne sound between adjacent rooms
and homogeneous and heavyweight building elements, being the most frequent in
buildings in the Republic of Serbia.
The first analysed aspect is rating airborne sound insulation with single-number
values, using the reference noise spectra. By monitoring the noise generated inside
buildings and outdoor traffic noise and using statistical analysis, the relation between
certain temporal (impulsiveness) and spectral characteristics of noise and single-number
values of sound insulation has been determined. Influence of noise at low frequencies in
the overall rating of sound insulation is particularly analysed, use of the reference noise
spectra is discussed, as well as their correction in the case of indoor noise in buildings
and the most frequent sources of noise in dwellings. In addition to this, a quantification
of impulsiveness of noise in buildings is suggested, using standard and non-standard
(emergence) descriptors, for more comprehensive characterisation of this type of noise.
As a result, improved assessment of sound insulation using single-number values is
expected, which agrees better with subjective impression of acoustic comfort, due to the
inclusion of relevant temporal and spectral characteristics of the typical noise sources.
The second analysed aspect is the improvement of the methods for calculation of
frequency dependent descriptors of sound insulation in buildings. Firstly, the overview
of the technical difficulties in the implementation of standard calculation procedures is
given. The work considers potential uncertainties for the implementation of the
procedures in real circumstances and harmonization with the national noise protection
regulations.

They

are

demonstrated

through

the

development

of

software

implementation of the mathematical algorithms. Secondly, the influence of certain input

parameters (basic physical parameters of the building elements, descriptors of their
insulation properties and the junctions between them) on the accuracy of the results is

vii

quantified by extensive numerical analyses of different sound insulation scenarios. This

allows more thorough approach to the calculation, with higher control and reliability of
the results, but also opens the possibilities for further simplification of the algorithms,
while keeping the satisfactory accuracy by putting in focus only the most influential
parameters. This is especially important having in mind that in spite of the complexity
of the algorithms, their accuracy in practice is rather limited, with assessed standard
deviation from the real values around 2 dB. After the analysis of calculation results for
typical sound insulation scenarios in buildings, it is concluded that several parameters,
such as sound reduction index of the building elements and vibration reduction index of
the junctions, have the greatest influence on the resulting values, while the contribution
of other input parameters is much smaller.
Finally, the results of the detailed model for calculation of frequency dependent
sound insulation descriptors and (also standardized) simplified model, which is based on
single-number valued parameters and simplified mathematical algorithms, are compared
over a large sample of real building elements. It is shown that with many realistic
calculation setups, significant deviations between the results of the calculation using the
two models may occur, up to several decibels. For that reason, additional correction of
the results obtained using the simplified model is suggested, which should improve its
agreement with the more comprehensive and accurate detailed model. Using these
findings, the possibilities for further simplification of the calculations in typical
scenarios are considered, with acceptable drop of accuracy, compared to the full
detailed model.

Keywords: building acoustics, calculation of sound insulation, noise protection

Scientific area: electrical engineering

Scientific subarea: acoustics

UDC number: 621.3

viii

Sadraj
1. Uvod ........................................................................................................................

1.1. Problem buke u ivotnoj sredini, vrste i izvori buke .........................................

1.2. Pojam i znaaj zvune izolacije .........................................................................

2. Kvantifikovanje buke i zvune izolacije .................................................................

2.1. Deskriptori buke u ivotnoj sredini ...................................................................

2.2. Deskriptori zvune izolacije .............................................................................. 11

2.3. Izraavanje zvune izolacije jednim brojem ...................................................... 14
2.3.1. Istorijski razvoj ideje o kvantifikovanju zvune izolacije jednim brojem.... 15
2.3.2. Kvantifikovanje pomou referentne krive ................................................... 16
2.3.3. Kvantifikovanje pomou referentnih spektara i spektralna korekcija ......... 19
2.4. Akustike karakteristike vazdune buke u ivotnoj sredini ............................... 27
2.4.1. Buka u domainstvima ................................................................................. 28
2.4.2. Buka saobraaja ........................................................................................... 31
3. Postupak prorauna zvune izolacije ....................................................................... 33
3.1. SEA model ......................................................................................................... 36
3.2. Klasian model (EN 12354) .............................................................................. 38
3.2.1. Proraun izolacije od vazunog zvuka i zvuka udara izmeu prostorija ..... 39
3.2.2. Proraun izolacije od spoljanjeg vazdunog zvuka .................................... 47
3.2.3. Pojednostavljeni model ................................................................................ 49
3.2.4. Tanost prorauna ........................................................................................ 51
4. Monitoring vazdune buke u domainstvima .......................................................... 54
4.1. Snimanje i merenje buke u domainstvima ....................................................... 54
4.2. Spektar buke u domainstvima .......................................................................... 55
4.2.1. Analizirane aktivnosti i izvori buke ............................................................. 55
4.2.2. Rezultati ....................................................................................................... 56
4.2.3. Diskusija ...................................................................................................... 58
4.2.4. Zakljuci ...................................................................................................... 63
4.3. Analiza impulsnog karaktera buke u domainstvima ........................................ 64
4.3.1. Analiza kunih aktivnosti i dominantni izvori impulsne buke .................... 65
4.3.2. Rezultati analize standardnih deskriptora buke ........................................... 67

ix

4.3.3. Analiza deskriptora impulsivnosti buke.......................................................

69

4.3.4. Diskusija rezultata ........................................................................................ 79

4.3.5. Zakljuak .....................................................................................................

80

5. Monitoring saobraajne buke u urbanoj sredini ...................................................... 83

5.1. Analiza spektra saobraajne buke u urbanoj sredini .......................................... 83
5.1.1. Snimanje i merenje buke drumskog saobraaja ........................................... 84
5.1.2. Rezultati spektralne analize buke ................................................................

85

5.1.3. Diskusija i zakljuci ..................................................................................... 89

6. Realizacija softvera za proraun zvune izolacije ................................................... 92
6.1. Osnovni koraci pri realizaciji softvera za proraun zvune izolacije ................ 94
6.2. Prilagoenje sofvera nacionalnoj regulativi i njegovoj primeni u
projektovanju ............................................................................................................ 98
6.3. Procedure primene softvera ............................................................................... 100
7. Analiza uticaja pojedinih parametara na rezultate prorauna zvune izolacije ....... 103
7.1. Uticaj osnovnih fizikih parametara pregrada ................................................... 105
7.1.1. Analizirani parametri i postavke prorauna ................................................. 105
7.1.2. Rezultati i diskusija ...................................................................................... 108
7.1.3. Zakljuci ...................................................................................................... 115
7.2. Uticaj izolacije bonih pregrada ........................................................................ 116
7.2.1. Analizirane pregrade i postavke prorauna ................................................. 116
7.2.2. Rezultati i diskusija ...................................................................................... 116
7.2.3. Zakljuci ...................................................................................................... 121
7.3. Uticaj spojeva zajednike pregrade sa bonim pregradama .............................. 121
7.3.1. Analizirani tipovi spojeva i postavke prorauna .......................................... 122
7.3.2. Rezultati ....................................................................................................... 122
7.3.3. Diskusija i zakljuci ..................................................................................... 124
8. Analiza razlika jednobrojnih vrednosti parametara proraunatih korienjem
detaljnog i pojednostavljenog modela ...................................................................... 126
8.1. Postavke prorauna ......................................................................................... 127
8.2. Rezultati .......................................................................................................... 128
8.3. Diskusija ......................................................................................................... 134
8.4. Zakljuci ......................................................................................................... 145

9. Predlog jednog aproksimativnog postupka prorauna zvune izolacije ................. 146

9.1. Aproksimativne formule ................................................................................... 146
9.2. Diskusija ............................................................................................................ 149
10. Zakljuak ............................................................................................................... 152
Literatura ..................................................................................................................... 157
PRILOG A ................................................................................................................... 166
PRILOG B ................................................................................................................... 171
Biografija autora .......................................................................................................... 178
Izjava o autorstvu ........................................................................................................ 179
Izjava o istovetnosti tampane i elektronske verzije doktorskog rada ........................ 180
Izjava o korienju ....................................................................................................... 181

xi

1. Uvod
Zvuna izolacija u zgradama aktuelna je tema u dananjem ivotu oveka. U
nedostatku prirodnih, biolokih mehanizama za odbranu od neeljenih zvukova iz
okruenja, ovek nuno mora pribegavati drugim sredstvima za njihovo smanjenje. U
zgradama u kojima ljudi ive i rade, graevinski elementi koji ograniavaju prostorije
imaju odluujuu ulogu u spreavanju neeljene zvune energije da dopre do
potencijalno ugroenih osoba kojima treba obezbediti akustiki komfor. Zbog toga se
pitanje zvune izolacije namee kao vano u projektovanju i izgradnji svih vrsta zgrada.
S druge strane, dometi zvune izolacije u smanjenju buke u zgradama uvek su
ogranieni kako moguim fizikim svojstvima pregrada, tako i finansijskim sredstvima
koje je racionalno uloiti u taj segment. Iz tog razloga pitanje buke u okruenju i njenog
karaktera u velikoj meri odreuje i nain tretiranja i primene zvune izolacije u praksi.
U svim okolnostima, buka kao pojava i izolacija kao sredstvo moraju se posmatrati
integralno, kao dva nerazdvojiva aspekta u ostvarivanju akustikog komfora.
1.1. Problem buke u ivotnoj sredini, vrste i izvori buke
Buka se najee jednostavno definie kao svaki neeljeni zvuk u
okruenju [Harris, 1957; Kuttruff, 2007]. Ve iz ove kratke definicije izvesne su dve
vane osobine zvuka buke. Najpre, pitanje buke relevantno je u svim situacijama u
kojima postoje ljudi, ili u reim sluajevima osetljiva tehnika oprema, koji su njome
potencijalno ugroeni. To su pre svega sve prostorije u kojima ljudi ive i rade, dakle
stambene prostorije i radno okruenje, ali i spoljanji prostori, poput ulica, trgova i
zelenih povrina, posebno u urbanim sredinama. Druga injenica koja neposredno
proizilazi iz definicije buke jeste da je to zvuk koji se eli potisnuti i na taj nain
smanjiti ugroenost ljudi izloenih njenom dejstvu. Ovo vai bez obzira da li se radi o
objektivno visokim intenzitetima buke, koji direktno mogu uticati na fiziko zdravlje
pojedinaca, ili o buci kao ometajuem faktoru po kvalitet ivota, tj. akustiki komfor
stres, komunikaciju, produktivnost na radnom mestu i slino.
Opte je poznato da izloenost prekomernoj buci moe imati trajne posledice,
pre svega po ovekovo ulo sluha. To je najee sluaj pri radu na specifinim radnim

mestima, u blizini izvora buke visokog intenziteta, kao to su gradilita, mainska

postrojenja, pa ak i tokom muzikih izvoenja. Meutim, iako uobiajeno nieg nivoa i
manje oiglednih efekata po zdravlje stanovnitva, podjednako vana zbog svoje iroke
rasprostranjenosti je komunalna buka, kojoj su veliki delovi stanovnitva izloeni
svakodnevno tokom redovnih ivotnih aktivnosti. Iako ne izaziva posledice trenutno,
permanentna buka u ivotnoj sredini iznad odreenog subjektivnog praga, zbog
dugotrajne i stalne izloenosti moe izazvati trajne posledice i ozbiljno uticati na
kvalitet ivota. Svetska zdravstvena organizacija navodi mnoge posledice izloenosti
buci u ivotnoj sredini, meu njima i poremeaje panje i sna, kardiovaskularne i psihofizioloke smetnje, stres i promene u ponaanju [WHO, 2014]. Iz tog razloga ista
organizacija preporuuje da, na primer, tokom sna nivo buke u okruenju bude do
30 dB(A), a u kolskim uionicama do 35 dB(A) [WHO, 2014].
Tema ovog rada je zvuna izolacija u zgradama, pa su od interesa svi izvori
buke koji mogu biti uzrok ugroenosti bukom ljudi koji u njima borave: u spoljanjoj
sredini, poput saobraajne buke, i unutar zgrada, oznaeni kao buka iz susedstva.
Prema nainu generisanja spoljanja i unutranja buka mogu biti vazduna i strukturna.
Tabela 1.1 navodi neke vanije izvore vazdune i strukturne buke u zgradama i
spoljanjoj sredini. Koji od njih e biti dominantan zavisi od razliitih okolnosti, kao na
primer urbanizovanosti i naseljenosti lokacije, blizine saobraajnih vorita, veih
saobraajnica, pruga, aerodroma ili industrijskih postrojenja i slino, ali i intenziteta
buke generisane u susednim domainstvima i zgradama.
Tabela 1.1. Vaniji izvori buke u ivotnoj sredini

spoljanja
buka
unutranja
buka

vazduna buka
drumski saobraaj,
vazduni saobraaj,
elezniki saobraaj,
industrijska buka
glasan govor i vika,
muzika, ureaji u
domainstvu, kuni
ljubimci

strukturna buka
inski saobraaj,
industrijska buka
koraci, pomeranje
nametaja, lupa vratima,
mainska postrojenja,
liftovi

Iako se u gusto naseljenim gradskim sredinama saobraaj javlja kao stalni izvor
komunalne buke, sve evidentniji postaje udeo buke koju generiu ljudi u boravinim

prostorimama (domainstvima, kancelarijama i drugim prostorijama za boravak)

[Langdon et al., 1977]. Posebno znaajno je pitanje akustikog komfora nou i uticaj
buke na kvalitet sna. Rezultati istraivanja komunalne buke u tri evropske zemlje
Nemakoj, Engleskoj i Holandiji [Van den Berg, 2004] pokazuju da najvei procenat
stanovnitva koji smatra da je ozbiljno ugroen bukom navodi drumski saobraaj kao
glavni uzrok buke, zatim buku suseda, vazdunog saobraaja, a na kraju eleznikog
saobraaja i industrijsku buku. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, buka
saobraaja ima tetne posledice na skoro treinu stanovnitva Evrope, a oko jedna
petina je izloena nivou buke tokom noi koji moe izazvati ozbiljne posledice po
zdravlje [WHO, 2014]. Poremeaji sna usled buke navode se kao posebno uticajni na
akustiki komfor u zgradama i opti oseaj stresa u urbanim sredinama [Guski, 1977].
Sa druge strane, takoe se procenjuje da preko 50 miliona Evropljana trpi nii kvalitet
ivota usled buke iz susedstva [Rasmussen et al., 2013].
Sve navedeno uticalo je da problem komunalne buke zauzme vano mesto u
akustici. Zatita od buke, kao jedna podoblast akustike, bavi se metodama za
ostvarivanje prihvatljive buke, pre svega po nivou, ali i drugih njenih karakteristika koje
utiu na subjektivnu ugroenost bukom kao to su spektralni sadraj, impulsivnost i
slino. Zatita se postie raznim merama i intervencijama na tri osnovna elementa tog
procesa: na samom izvoru buke, na potencijalnim prijemnicima, i na putanji koju zvuk
prelazi prostirui se od izvora do prijemnika. U Tabeli 1.2 data je podela najeih
moguih intervencija prema [Harris, 1957]. Koja se od navedenih tehnika moe
efikasno upotrebiti zavisi od konkretnih specifinih okolnosti. Osnovni mehanizam
zvune zatite u zgradama jesu izolaciona dejstva pregrada (zidova, podova i tavanica)
na putu izmeu izvora buke unutar zgrade ili u spoljanjoj sredini i potencijalnog
prijemnika, odnosno ugroenih ljudi u zgradama.
1.2. Pojam i znaaj zvune izolacije
Zavisno od sredine u kojoj je generisan, zvuk moe biti vazduni i strukturni (u
vrstim materijalima). U skladu sa tim, postoje dve vrste zvuka (buke) od kojih se ovek
titi zvunom izolacijom vazduni zvuk i zvuk udara (generie se strukturno), pa se sa
aspekta izvora buke razlikuju izolacija od vazdunog zvuka i izolacija od zvuka udara.

Iako udarni zvuk moe biti i spoljanji, na primer usled inskog saobraaja, predmet
zvune izolacije u zgradama su samo unutranji izvori udarne buke poput maina ili
ljudskih koraka koji se strukturno generiu, najee u podovima prostorija. Izolacija od
vazdunog zvuka obuhvata kako unutranje izvore buke (buku u domainstvima i
ostalim boravinim prostorijama), tako i spoljanje (saobraajnu i industrijsku buku). U
prvom sluaju govori se o izolaciji unutranjih elemenata u zgradama, a u drugom o
izolaciji fasadnih konstrukcija.
Tabela 1.2. Najee intervencije u cilju zatite od buke (prema [Harris, 1957])
predmet intervencije
izvor buke
putanja prenosa

prijemnik

Intervencija
smanjenje akustike snage, priguenje vibracija, promena
reima rada
promena pozicija izvora i/ili prijemnika, postavljanje
pregrada, zvunih barijera i oklopa, poveanje apsorpcije u
prostoriji
korienje zatitne opreme, smanjenje vremenskog intervala
izloenosti buci, edukacija stanovnitva o buci i njenim
efektima

Poput naina generisanja zvuka, i njegov prenos moe biti vazduni i strukturni.
Vazduni prenos obuhvata sve putanje zvuka koje se formiraju:
-

kroz razne otvore na graevinskim elementima (na primer ventilacione otvore ili
unutranje sisteme za ventilaciju),

kroz bone prostore (na primer kroz susedni hodnik ili vazduni prostor izmeu
sputenog plafona i meuspratne konstrukcije).

Strukturni prenos podrazumeva prenos kroz vrstu strukturu pregrada i svih elemenata
koje one obuhvataju vrata, prozori, spojevi i slino. S obzirom na nain generisanja i
prostiranja buke, za zvunu izolaciju u zgradama relevantna su sledea etiri akustika
procesa:
-

vazduni prenos vazdunog zvuka,

strukturni prenos vazdunog zvuka,

vazduni prenos udarnog zvuka i

strukturni prenos udarnog zvuka.

Poveana potreba za akustikim komforom u prostorijama za ivot i rad i znaaj pitanja

zvune izolacije, posebno u urbanim sredinama, uinili su da se poslednjih decenija

pojavi veliki broj meunarodnih i nacionalnih standarda i drugih regulativa i iz oblasti

zvune izolacije u zgradama. Veza izmeu buke, zvune izolacije i akustikog komfora
definisana je ISO standardom [ISO 6242-3, 1992]. Regulativa kojom se propisuju
minimalni zahtevi za zvunu izolaciju u domainstvima danas postoji na nacionalnom
nivou u preko 30 evropskih zemalja [Rasmussen et al., 2013]. Prvi takvi kriterijumi
pojavili su se 50-ih godina XX veka. U proteklih dvadesetak godina u nekoliko zemalja
usvojene su i prve klasifikacije domainstava prema stanju zvune izolacije. Poslednjih
godina uloeni su dodatni napori da se ostvari usaglaavanje kriterijuma zvune
izolacije u evropskim zemljama [COST Action TU0901, 2014]. Sve to govori da postoji
stalni proces tehnikog ureivanja i usavravanja strune oblasti zvune izolacije u
zgradama, to je tema i ovoga rada.

2. Kvantifikovanje buke i zvune izolacije

Iako i buka u ivotnoj sredini i zvuna izolacija kao mehanizam odbrane od nje
imaju ishodite u subjektivnom oseaju akustikog komfora ljudi, praktine okolnosti
postavljaju potrebu da se i buka i izolacija na neki nain kvantifikuju objektivnim,
fizikim parametrima. Postupak za objektivno predstavljanje subjektivnog oseaja kao
to je akustiki komfor podrazumeva izvesnu imanentnu nesigurnost u validnost
objektivnih numerikih parametara. Zbog toga je inenjerska praksa uvela jedan skup
deskriptora, uvek sa ciljem da se dobije pouzdana korelacija izmeu vrednosti
objektivnih parametrara i subjektivnog doivljaja komfora. U nastavku e biti opisani
najee korieni deskriptori buke u ivotnoj sredini i zvune izolacije u zgradama.
2.1. Deskriptori buke u ivotnoj sredini
Tema zvune izolacije neodvojivo je povezana sa temom buke u ivotnoj
sredini. Kvantifikovanje zvune izolacije u svojoj sutini se zasniva na kvantifikovanju
slabljenja buke na putu od njenog izvora do mesta prijema, to jest potencijalno
ugroenih ljudi. Prema tome, i za analizu zvune izolacije neophodno je raspolagati
deskriptorima buke, kao i metodama njihovog merenja. Standardizovani deskriptori i
metode definisani su u standardu ISO 1996 [ISO 1996].
Kvantifikovanje buke u ivotnoj sredini u optem sluaju je sloeno iz vie
razloga. Najpre, razliiti izvori buke u razliitim okolnostima generisae akustiki
signal razliitog karaktera (neki vaniji izvori dati su u Tabeli 1.1). Ta raznovrsnost je
izvor sloenost pri pokuaju definisanja jedinstvenog kvantifikatora koji bi se mogao
efikasno primeniti u svakom konkretnom sluaju. S druge strane, zvuna izolacija po
pravilu ima ishodite u subjektivnom akustikom komforu ljudi ije se stanje samo
priblino moe kvantifikovati objektivnim parametrima. Otuda su za efikasno
kvanitifikovanje buke u ivotnoj sredini, primenjivo u inenjerskoj praksi, neophodna
neka uoptavanja i pojednostavljenja.
Parametar koji stoji u osnovi svih najee korienih deskriptora buke jeste
nivo zvunog pritiska L, izraen u decibelima. Nivo zvuka je vremenski i frekvencijski
zavisna veliina, pa se za izraavanje buke koristi vremenski i frekvencijski ponderisana

veliina koja se naziva ekvivalentni nivo zvunog pritiska Leq. Vremenska ponderacija
podrazumeva merenje ekvivalentnog nivoa u odreenim vremenskim intervalima, to jest
vremenskim prozorima. Najee je to 1 s (ponderacija oznaena kao slow) ili
125 ms (fast). Za detekciju vrnih vrednosti buke izrazito impulsnog karaktera mogu
se koristiti i krai vremenski intervali, do ak trajanja pojedinanog odmerka signala.
Da bi se fluktuacije nivoa buke tokom dueg vremenskog perioda usrednjile, za
odreivanje ekvivalentnog nivoa zvunog pritiska koriste se i daleko dui vremenski
intervali: od 15 minuta do delova dana (jutro, dan, no i slino), celog dnevnog ciklusa
od 24 h, pa ak i itave godine.
Frekvencijska ponderacija nivoa buke vri se zbog prilagoavanja dobijenih
vednosti ekvivalentnog nivoa zvunog pritiska subjektivnom utisku jaine zvuka. To se
realizuje uvoenjem filtracije signala kojom se simulira frekvencijska zavisnost
osetljivosti ljudskog ula sluha na zvunu pobudu. Najire koriena je A-ponderacija
koja naelno podraava frekvencijski zavisnu krivu subjektivne percepcije zvuka
glasnoe 40 fona. U sluajevima buke visokih intenziteta koristi se C-ponderacija kao
bolji reprezent subjektivnog doivljaja takvog zvuka. Da bi se naznailo koja je
frekvencijska ponderacija koriena pri odreivanju ekvivalentnog nivoa buke jedinici
decibel se dodaje odgovarajue slovo dBA ili dBC.
Drugi nivo obeleavanja je u samoj oznaci nivoa, gde se u indeksu
odgovarajuim slovom zajedno definiu vrste primenjih ponderacija. Na primer,
vremenska ponderacija fast se oznaava slovom F, za slow se korist S i slino. Tako se
formiraju oznake kao to je LAS, koja oznaava da je koriena A frekvencijska i slow
vremenska ponderacija.
Pored opisanih ponderacija standardom su definisane i dodatne korekcije
utvrenog nivoa buke da bi se dobijena numerika vrednost prilagodila subjektivnoj
percepciji i karakteru signala. Tako se prema ISO 1996 dvadesetetvoroasovni
ekvivalentni nivo zvunog pritiska definie kao:

e
n
d

Lden 10 log 10 10 ( Ld K d ) / 10 10 ( Le Ke ) / 10 10 ( Ln K n ) / 10 ,
24
24
24

(J2.1)

gde su d, e i n vremenska trajanja dana, veeri i noi u asovima, respektivno (d+e+n =

24), a Ld, Le i Ln ekvivalentni nivoi izmereni tokom dana, veeri i noi, respektivno. Kd,
Ke i Kn su korekcioni faktori za dan, vee i no, respektivno, i oni se uvode radi

usaglaavanja vrednosti nivoa buke sa osetljivou ljudi na buku tokom razliitih delova
dana. Prema evropskoj direktivi 2002/49/EC za ocenu buke u ivotnoj sredini [Directive
2002/49/EC, 2002] i Aneksu A standarda ISO 1996-1:2003 [ISO 1996]: Kd = 0 dB, Ke =
5 dB i Kn = 10 dB, to proizilazi iz injenice da postoji vea osetljivost stanovnita na
buku tokom veeri i noi u odnosu na period dana. Ovako definisana vrednost Lden
korelisana je sa procentom stanovnitva za koji se oekuje da e biti posebno ugroen
bukom kojoj je izloen [Schultz, 1978].
Izmereni nivoi buke mogu se korigovati u zavisnosti od dominantnih izvora
buke da bi se u obzir uzeo razliit karakter zvuka koju oni generiu i specifinosti
uticaja koji imaju na njihov subjektivni doivljaj. Postojei meunarodni standardi iz
domena komunalne buke, kao i nacionalne regulative uglavnom razmatraju
kvantifikovanje spoljanje buke, pre svega industrijske i buke saobraaja. Tako standard
ISO 1996-1:2003 propisuje vrednosti korekcionih faktora koje se dodaju izmerenim
vrednostima ekvivalentnih nivoa zvunog pritiska prema Tabeli 2.1. Razliiti tipovi
buke koriguju se prema stepenu ugroenosti koju izazivaju u odnosu na buku drumskog
saobraaja, za koju je korekcija 0 dB. Vazduni saobraaj tako izaziva priblino jednaku
uznemirenost bukom kao drumski saobraaj iji je ekvivalentni nivo za 3 do 6 dB vii
[Kryter, 1982; Vos, 1992]. Slino tome, buka impulsnog karaktera ima priblino jednak
efekat kao kontinualna buka drumskog saobraaja iji je ekvivalentni nivo za 5-10 dB
vii [Vos, 1992; Vos, 2001]. Izrazito impulsna buka moe poticati od razliitih izvora
zvunih impulsa visokog intenziteta, kao to su vatreno oruje, ekii industrijskih
presa, pneumatski ekii i slino. Nasuprot tome, regularna impulsna buka obuhvata
ubobiajenije izvore zvunih impulsa nieg intenziteta, kao na primer lupa vratima od
kola, crkvena zvona i slino. Pa ipak, potrebno je naglasiti da jo uvek ne postoji opte
usvojen nain za kvantifikovanje impulsivnosti buke niti objektivno merilo kojem od
navedena tri tipa impulsni izvori pripadaju. Konano, ponuena je korekcija nivoa buke
u sluaju takozvane tonalne buke, to podrazumeva da u zvuku postoje jasne tonske,
uskopojasne komponente. To je sluaj sa muzikom ili zvukom koji generiu rotirajui
delovi maina.
Za kvantifikovanje buke unutar zgrada da bi se odredio kvalitet akustikog
komfora takoe se upotrebljavaju deskriptori zasnovani na nivou zvunog pritiska.
Kada na zgradu deluje spoljanja buka uticaj zvune energije reflektovane o povrinu

same fasade zgrade minimizira se merenjem na odreenoj udaljenosti od povrine

fasade, po pravilu na 2 m. U prostorijama unutar zgrade ne moe se izbei uticaj
akustikih karakteristika prostorija na nivo zvuka u njima. Ovo vai bez obzira da li se
izvor nalazi u samoj prostoriji ili izvan nje. Kompenzacija ovog uticaja se postie
normalizacijom nivoa buke prema ukupnoj apsorpciji u prostoriji:

Ln L

A
dB ,
A0

(J2.2a)

T
dB .
T0

(J2.2b)

ili vremenu reverberacije u njoj:

LnT L

A u ovom sluaju predstavlja ukupnu apsorpciju unutar prostorije, a T vreme

reverberacije. A0 i T0 predstavljaju referentne vrednosti ova dva parametra usvojene kao
tipine za nametene stambene prostorije. Usvojene su vrednosti A0 = 10 m2 i T0 = 0,5 s.
Za razliku od spoljanje buke, jo uvek ne postoje opte usvojene procedure za
korekciju vrednosti nivoa zvunog pritiska u zavisnosti od karaktera buke generisane od
razliitih izvora buke u domainstvima.

Tabela 2.1. Vrednosti korekcionih faktora u zavisnosti od tipa buke

prema ISO 1996-1:2003
tip buke
drumski saobraaj
vazduni saobraaj
dominantni izvor buke
elezniki saobraaj
industrijska buka
regularna impulsna buka
karakter buke
izrazito impulsna buka
tonalna buka

K [dB]
0
3 do 6
-6 do -3
0
5
12
3 do 6

Buka u ivotnoj sredini u optem sluaju ima manje ili vie izraene varijacije
nivoa u vremenu. Zbog toga su pored standardno korienih dugovremenskih
ekvivalentnih nivoa zvunog pritiska (Leq) uvedeni i dodatni deskriptori, takoe
zasnovani

na

vremenski

frekvencijski

ponderisanom

nivou

zvunog

pritiska [ISO 1996]. To su:

-

maksimalan nivo zvunog pritiska (Lmax),

minimalan nivo zvunog pritiska (Lmin),

standardna devijacija nivoa tokom dueg vremenskog intervala (),

kvantili, odnosno nivoi zvuka premaeni u N% vremena (LN), gde je N obino 5,

10, 50, 90 ili 95,

kombinacije prethodnih parametara, na primer razlike L10 L90., L5 Leq i

slino.
Specifinu grupu parametara ine emergence deskriptori. Oni su korieni, pre

svega, za karakterizaciju buke saobraaja [Can et al., 2008]. Njnihova uloga je da

kvantifikuju pojavu (eng. emergence) ekscesnih bunih dogaaja koji nivoom dovoljno
premauju dugovremenski ekvivalentni nivo. Ukupnim trajanjem bunog dogaaja
smatra se vremenski interval tokom kojeg kratkovremenski nivo zvunog pritiska u
svakom trenutku premauje odreeni usvojeni prag L. U emergence deskriptore
spadaju:
-

broj bunih dogaaja NNE (od eng. number of noisy events),

indeks maskiranja MI (od eng. mask index) predstavlja ukupno trajanje svih
bunih dogaaja,

srednje trajanje bunih dogaaja tavg i

ekvivalentni nivo bunih dogaaja Leq,NE.

Iz gornjih definicija sledi i da su prva tri parametra meusobno povezana relacijom:

t avg

MI
.
NNE

(J2.3)

Indeks maskiranja, osim u vremenskim jedinicama, moe se izraziti i kao procenat od

ukupnog trajanja signala buke. Prag L u odnosu na koji se odreuju emergence
deskriptori moe biti neka usvojena konstantna vrednost ili vrednost definisana
relativno u odnosu na dugovremenski ekvivalentni nivo. Za buku saobraaja koriste se
konstantne vrednosti praga. najee 75 dB ili 80 dB. Relativni prag moe biti, na
primer, Leq + 10 dB ili Leq + 15 dB. Kada se koristi relativni prag, u vrednostima
emergence deskriptora gubi se podatak o apsolutnim nivoima bunih dogaaja, pa oni
samo odlikavaju impulsni karakter bunih dogaaja.

10

2.2. Deskriptori zvune izolacije

Standardi iz oblasti graevinske akustike definiu deskriptore zvune izolacije u
zgradama i pojedinanih graevinskih elemenata, kao i procedure za njihovo merenje
[ISO 140, ISO 10140]. Procedure su definisane za laboratorijska i za terenska merenja.
U Tabeli 2.2. navedeni su standardni deskriptori zvune izolacije u zgradama i
graevinskih elemenata: pregrada (zidovi, tavanice), dodatnih elemenata (zidne i podne
obloge, sputeni plafoni, plivajui podovi), prozora i vrata i malih elemenata
(ventilacioni otvori i slino). Kako izolacija u optem sluaju zavisi od frekvencije,
njene vrednosti se po pravilu izraavaju u oktavnim ili, najee, tercnim
frekvencijskim podopsezima. Tradicionalno, zvuna izolacija meri se u frekvencijskim
podopsezima 1/3 oktave od 100 Hz do 3150 Hz ili oktavnim frekvencijskim
podopsezima od 125 Hz do 2000 Hz. Ovaj frekvencijski opseg (100 Hz do 3150 Hz)
naziva se i osnovni opseg. Nasuprot tome, proireni opseg podrazumeva frekvencijske
podopsege 1/3 oktave od 50 Hz do 5000 Hz ili oktavne frekvencijske podopsege od
63 Hz do 4000 Hz. Pojedinane vrednosti deskriptora se po pravilu zaokruuju na jednu
decimalu.
Tabela 2.2. Standardni deskriptori zvune izolacije

izolacija
graevinskih
elemenata
izolacija u
zgradama

Oznaka
R
D
L
R
L
R
D
L

Naziv deskriptora
izolaciona mo
zvuna izolovanost
nivo zvuka udara
doprinos obloge poveanju izolacione moi
doprinos obloge smanjenju nivoa zvuka udara
graevinska izolaciona mo
zvuna izolovanost
nivo zvuka udara

Svi deskriptori izolacije od vazdunog zvuka graevinskih elemenata bazirani su

na razlici nivoa zvuka sa predajne (ka izvoru) i prijemne (ka prijemniku) strane
pregrade:
R L1 L2 10 log 10

R Rwith Rwithout,

Ss
dB ,
A

(J2.4)
(J2.5)

11

D L1 L2 i

(J2.6)

gde su L1 i L2 nivoi zvuka sa predajne i prijemne strane, respektivno, Ss je povrina

pregrade, a A apsorpcija u prijemnoj prostoriji. U sluaju deskriptora za izolaciju fasada
izvor se nalazi u spoljanjoj sredini. Nivo L1 se meri na rastojanju od 2 m od fasade i
obeleava sa L1,2m. Razlika izmeu zolacione moi (R) i izolovanosti (D) pregrade je
korekcioni izraz sa desne strane jednaine (J2.4) 10log10(Ss/A), ija je uloga da eliminie
uticaj akustikih karakteristika prijemne prostorije na vrednost pokazatelja zvue
izolacije. Apsorpcija prijemne prostorije A dobija se posredno preko vrednosti vremena
reverberacije T koja se moe meriti. Standard predvia da se izraunavanje vri pomou
Sabinovog obrasca:

A 0,16

V 2
m ,
T

(J2.7)

U gornjem izrazu V je zapremina prostorije.

Graevinska vrednost izolacione moi (R) definisana je na identian nain kao
izolaciona mo pregrade, sa tom razlikom to podrazumeva realne okolnosti prenosa
zvuka, osim direktnim putem kroz pregradu koja neposredno razdvaja prostorije, i
ostalim bonim putevima. Uticaj bonih puteva potencijalno poveava vrednost nivoa
zvuka u prijemnoj prostoriji L2. Sutina laboratorijskih merenja izolacione moi
pregrade R je u tome da je onemoguaven prolazak zvuka bonim putevima van same
ispitivane pregrade. Konano, vrednost R obloge definisana je kao razlika izolacionih
moi osnovne pregrade sa (Rwith), i bez obloge (Rwithout).
Za razliku od vazdunog zvuka, u sluaju zvuka udara materijal pregradne
konstrukcije pobuen je direktno. Time je dostupan merenju samo nivo zvuka u
prijemnoj prostoriji. Zato se kao deskriptor izolacije od zvuka udara uzima nivo zvuka
udara u prijemnoj prostoriji L, pri emu se u postupku merenja koristi standardizovani
izvor zvuka udara, to znai poznata, unapred definisana mehanika pobuda.
Nivo zvuka u prijemnoj prostoriji se uobiajeno normalizuje na nain definisan
jednainama (J2.2a) i (J2.2b). Time se kompenzuje uticaj akustikih karakteristika same
prostorije na vrednost nivoa. U skladu s tim, zvuna izolovanost D i nivo zvuka udara L
mogu se normalizovati prema vrednosti vremena reverberacije ili apsorpcije u prijemnoj
prostoriji. U prvom sluaju govori se o standardizovanim, a u drugom o
normalizovanim vrednostima deskriptora. Oznakama parametara dodaju se indeksi nT,

12

odnosno n, respektivno. Tako se standardizovane vrednosti oznaavaju sa LnT, DnT, a

normalizovane vrednosti Ln, Dn. Standardizovane vrednosti deskriptora se izranavaju
dodavanjem faktora kojim se uraunava kompenzacija na osnovu vremena
reverberacije. Tako se standardizovana vrednost zvune izolovanosti dobija dodavanjem
faktora:

10 log 10

T
dB
T0

(J2.8a)

a standardizovana vrednost nivoa zvuka udara sa:

10 log 10

T
dB
T0

(J2.8b)

gde T oznaava vreme reverberacije u prijemnoj prostoriji, a T0 referentno vreme

reverberacije ija je usvojena vrednost 0,5 s. Normalizovane vrednosti deskriptora se
izraunavaju dodavanjem faktora kojim se uraunava kompenzacija na osnovu
apsorpcije u prostoriji. Normalizovana vrednost zvune izolovanosti se dobija
dodavanjem vrednosti:
10 log 10

A
dB
A0

(J2.9a)

a normalizovana vrednost nivoa zvuka udara sa:

10 log 10

A
dB
A0

(J2.9b)

gde A oznaava apsorpciju u prijemnoj prostoriji, a A0 referentnu apsorpciju ija je

usvojena vrednost 10 m2. Suprotan predznak u faktorima za zvunu izolovanost i nivo
zvuka udara posledica je negativnog predznaka nivoa L2 u definiciji izolovanosti prema
jednaini (J2.6). Normalizacija vrednosti izolacione moi apsorpcijom u prijemnoj
prostoriji izvrena je ve prema definiciji parametra, jednaini (J2.4).
U praksi se za nivo zvuka udara najee korusti normalizacija prema ukupnoj
apsorpciji u prijemnoj prostoriji Ln. Slino kao za izolacionu mo pregrada,
laboratorijskoj vrednosti Ln pridruuje se i graevinska vrednost Ln koja obuhvata
realne okolnosti prenosa zvuka udara bonim putanjama. Doprinos dodatnih podnih
obloga (plivajuih podova, podnih prostirki i slino) ili sputenih plafona smanjenju
nivoa zvuka udara (L) definie se kao razlika normalizovanog nivoa zvuka udara bez i
sa dodatnim elementom na pobuenoj tavanici:

13

L Ln,without Ln,with .

(J2.10)

Na kraju, treba napomenuti da se pored laboratorijskih i graevinskih vrednosti

deskriptora izolacije u nekim okolnostima koriste i njihove terenske (in situ) vrednosti i
obeleavaju indeksom situ (na primer Rsitu). One se mogu tumaiti kao graevinske
vrednosti iz kojih su uklonjeni doprinosi svih putanja prenosa zvuka osim kroz samu
pregradu, odnosno kao laboratorijske vrednosti izolacije u realnim zgradama i
neidealim uslovima kada je pregrada okruena drugim pregradama ogranienih
izolacionih moi ka kojima se ostvaruje prenos zvune energije. Ove veliine relevantne
su upravo stoga to na ispoljena izolaciona svojstva pregrada utiu i njima susedne
pregrade s kojima se dodiruju (nezavisno od bonog prenosa i zraenja susednih
pregrada). Ono to ini razliku u odnosu na laboratorijsku vrednost je gubitak energije
vibracija u materijalu pregrade na svim spojevima. In situ vrednosti je u realnim
okolnostima teko meriti zbog istovremeno prisutnog zraenja bonih pregrada u
prijemnoj prostoriji, pa ove veliine imaju prevashodno teorijski znaaj u proraunima
zvune izolacije.
2.3. Izraavanje zvune izolacije jednim brojem
Izolaciona mo pregrada predstavlja se vrednostima po opsezima, 1/3 oktave, to
znai dijagramom ili tabelom. Radi jednostavnijeg definisanja i lake upotrebe
kriterijuma za minimalno dozvoljene vrednosti zvune izolacije, standardom su
definisane jednobrojne (merodavne) vrednosti svih deskriptora. U njihovom
oznaavanju se parametrima iz Tabele 2.2 u indeksu dodaje oznaka w (od eng.
weighted). Tako se dobijaju oznake Xw, gde je X neki od deskriptora zvune izolacije.
Minimalni kriterijumi zvune izolacije u zgradama izraeni jednobrojnim vrednostima,
kao i kriterijumi klasifikacije zgrada prema ostvarenoj zvunoj izolaciji, po pravilu su
definisani nacionalnim regulativama [Rasmussen et al., 2010; Rasmussen, 2010].
Primer takvog standarda u Republici Srbiji je SRPS U.J6.201:1990 [SRPS U.J6.201,
1990], koji propisuje minimalne vrednosti izolacije od vazdunog i udarnog zvuka u
zgradama namenjenim boravku ljudi.

14

2.3.1. Istorijski razvoj ideje o kvantifikovanju zvune izolacije jednim brojem

Meunarodni standardi u kojima se opisuju metode za kvantifikovanje zvune
izolacije jednobrojnim, merodavnim vrednostima postoje jo od 60-ih godina XX veka
[Rasmussen et al., 2010]. Oni su nastali iz potrebe da se po svojoj prirodi frekvencijski
zavisne izmerene vrednosti izolacije na jednostavan nain meusobno porede, a takoe i
da se porede sa utvrenim kriterijumima koji moraju biti ispunjeni u zgradama. Prvi
takav standard objavljen je pod oznakom ISO/R 717:1968 i bio je veinom zasnovan na
istraivanjima komunalne buke i zvune izolacije raenim u Nemakoj [Rasmussen,
2010]. Standard je predviao da se jednobrojne vrednosti izraunavaju preko empirijski
ustanovljenih referentnih krivih izolacije definisanih u frekvencijskim podopsezima.
Pocedura se zasnivala na vertikalnom pomeranju referentne krive po nivoima tako da se
u dovoljnoj meri ostvari njeno slaganje sa izmerenom krivom deskriptora. Oitavanjem
jedne od vrednosti pomerene referentne krive dobijana je jednobrojna vrednost
parametra. Ovaj postupak je detaljnije opisan u sledeem poglavlju ovog rada.
Pored opisanog postupka ocene zvune izolacije jednobrojnom vrednou
pomou referentne krive, u Francuskoj je razvijan pristup baziran na injenici da
izolacija od vazdunog zvuka u osnovi predstavlja razliku nivoa buke na predajnoj i
prijemnoj strani. Zbog toga, posledino, subjektivna ugroenost bukom zavisi ne samo
od izolacionih svojstava graevinskih elemenata, ve i od spektralnog sadraja samog
signala buke. Raznolikost potencijalnih izvora u ivotnoj sredini uslovila je da su
definisana dva referentna spektra vazdune buke:
-

spektar A-ponderisanog roze uma, namenjen za ocenu stanja izolacije od

unutranje buke i

spektar A-ponderisane buke saobraaja, namenjen za ocenu stanja izolacije od

spoljanje buke.

Oba pristupa, nemaki i francuski, ugraena su paralelno u kasnije standarde [ISO 7171, 1996], kao i trenutno vaei ISO 717 [ISO 717]. U predlogu novog standarda pod
oznakom ISO 16717 [ISO 16717] koji je u procesu razmatranja referentne krive su
izostavljene, i predlae se odreivanje zvune izolacije jednim brojem iskljuivo
primenom referentnih spektara.

15

Bez obzira koji se od dva pristupa koristi za ocenu zvune izolacije jednim
brojem, injenica je da to predstavlja pojednostavljenje sa gubitkom podataka o
frekvencijski zavisnoj veliini. Ta injenica moe znaajno uticati na relevantnost
jednobrojne vrednosti u prisustvu izvora buke razliitih spektralnih karakteristika. Kao
direktna posledica toga, graevinski elementi sa jednakom merodavnom vrednou
izolacije mogu u realnosti obezbeivati razliit nivo akustikog komfora u zavisnosti od
njihovih izolacionih karakteristika po frekvencijama i spektralnih karakteristika signala
buke [Rychtrikov et al., 2012]. Ukoliko realna buka ima zvunu energiju dominantno
koncentrisanu u delu frekvencijskog opsega u kom karakteristika izolacije ima izraen
pad, ukupna preneta energija bie vea nego u sluaju kada maksimum nivoa buke
koincidira sa maksimumom izolacije. Ovakvi podaci o frekvencijski zavisnim
veliinama gube se pri proraunu jednobrojnih, merodavnih parametara.
2.3.2. Kvantifikovanje pomou referentne krive
Jo uvek vaei standard ISO 717 [ISO 717] definie procedure za proraun
jednobrojnih, merodavnih vrednosti zvune izolacije na osnovu prethodno izmerenih (ili
proraunatih) vrednosti u oktavnim ili tercnim frekvencijskim podopsezima. Standard
ima iz dva dela, od kojih je prvi namenjen izolaciji od vazdunog zvuka, a drugi
izolaciji od zvuka udara. Iako standard definie i dodatne procedure za izraunavanje
spektralnih korekcionih faktora u osnovnom i proirenom frekvencijskom opsegu, u
njegovoj osnovi je izraunavanje merodavnih vrednosti poreenjem sa predefinisanim
referentnim krivama u osnovnom opsegu.
ISO 717 definie u osnovnom frekvencijskom opsegu po jednu referentnu krivu
za izolaciju od vazdunog zvuka i izolaciju od zvuka udara (tercni podopsezi 1003150 Hz, odnosno oktavni podopsezi 125-2000 Hz). Referentne krive u oktavnim ili
tercnim podopsezima koriste se u zavisnosti od frekvencijskih podopsega u kojima su
date ulazne vrednosti izolacije. Ove referentne krive prikazane su na Slici 2.1, a njihove
numerike vrednosti date su u Tabeli 2.3. U sluaju vazdunog zvuka, vrednosti krivih u
tercnim i oktavnim podopsezima se preklapaju, dok je za udarni zvuk kriva po
oktavama izdignuta za 5 dB u odnosu na krivu po tercama, zbog energetske sume nivoa
zvuka udara u tri terce po svakoj oktavi. Izuzetak predstavlja oktava 2kHz, gde je nivo

16

svega 1 dB iznad odgovarajue tercne vrednosti. Time je uneta korekcija umesto

vrednosti u najvioj terci (3150Hz), koja nije pokrivena najviom oktavom, a u praksi
moe znaajnije uticati na ukupnu izolaciju masivnih tavanica.

Slika 2.1. Referentne krive za proraun merodavnih vrednosti izolacije od vazdunog

zvuka (levo) i zvuka udara (desno) prema ISO 717
Tabela 2.3. Vrednosti referentnih krivih za vazduni zvuk i zvuk udara prema ISO 717
f [Hz]
100
125
160
200
250
315
400
500
630
800
1k
1,25k
1,6k
2k
2,5k
3,15k

vazduni zvuk
terce
oktave
33
36
36
39
42
45
45
48
51
52
52
53
54
55
55
56
56
56
56
56
56

zvuk udara
terce
oktave
62
62
67
62
62
62
67
62
61
60
65
59
58
57
62
54
51
48
49
45
42

Jednobrojna merodavna vrednost dobija se poreenjem vrednosti parametra

zvune izolacije u oktavama ili tercama sa odgovarajuom referentnom krivom.

17

Poreenje se vri pomeranjem referentne krive po vertikalnoj osi prema krivoj zvune
izolacije u koracima od po 1 dB, sve dok suma nepovoljnih odstupanja krive izolacije u
odnosu na referentnu ne postane maksimalna mogua, ali manja od 32 dB ukoliko se
izraunavanje vri po tercama, odnosno 10 dB ukoliko se vri po oktavama. Pod
nepovoljnim odstupanjem u nekom frekvencijskim podopsegu smatra se odstupanje pri
kome je vrednost zvune izolacije manja (u sluaju vazdunog zvuka), odnosno vea (u
sluaju zvuka udara) od vrednosti referentne krive. Merodavna vrednost oitava se tako
na pomerenoj referentnoj krivoj na frekvencijiji 500 Hz. U sluaju zvuka udara i
oktavnih podopsega, dobijena jednobrojna vrednost se umanjuje za 5 dB, koliko je i
oktavna referentna kriva pomerena u odnosu na krivu po tercama. Iz ovoga takoe sledi
da su sve merodavne vrednosti celobrojne, iako ulazne veliine imaju vrednosti u
frekvencijskim podopsezima zaokruene na jednu decimalu.
Jedan primer izraunavanja merodavne vrednosti izolacione moi Rw pregrade
na osnovu vrednosti izolacione moi R zadate u tercnim podopsezima ilustrovan je na
Slici 2.2. Referentna kriva je pomerena vertikalno do mesta na kome suma negativnih
odstupanja (to su sve vrednosti na krivoj R koje su ispod pomerene referentne krive)
maksimalno velika, ali manja od 32 dB. U prikazano sluaju pomeranj je za 7 dB
navie. Tada se sa referentne krive oitava vrednost na 500 Hz, to je u ovom sluaju
59 dB, i to je dobijena vrednost merodavne izolacione moi Rw.

Slika 2.2. Primer raunanja merodavne vrednosti izolacione moi korienjem

referentne krive (Rw = 59 dB)
18

2.3.3. Kvantifikovanje pomou referentnih spektara i spektralna korekcija

Pored izraunavanja merodavnih vrednosti poreenjem sa referentnim krivama,
standard ISO 717 propisuje i mogunost takozvane spektralne korekcije dobijenih
jednobrojnih vrednosti, a to je njihovo prilagoenje razliitim potencijalnim spektrima
buke od kojih se titi izolacijom. Spektralna korekcija je postupak u kome se odreenim
algoritmom dobija vrednost korekcionog faktora. Ona se dodaje jednobrojnoj vrednosti
da bi se bolje predstavio nivo izolacije u sluaju konkretne vrste buke. Uz oznaku
korekcionog faktora uobiajeno se u indeksu naznaava za koju vrstu buke se odnosi.
Tako se u standardu ISO 717, pored referentnih krivih za vazduni zvuk,
definiu dva referentna spektra, oznaeni kao Spektar br. 1 i Spektar br. 2. Oni
reprezentuju uobiajene spektre buke u ivotnoj sredini. Prema napomenama datim u
standardu referentni Spektar br. 1 predstavlja spektar buke generisane tokom normalnih
ivotnih aktivnosti (govor, muzika, radio, TV i igra dece), kao i drumskog i eleznikog
saobraaja visokih brzina i bliskog preleta aviona. Drugi spektar predstavlja spektar
saobraajne buke nieg intenziteta, udaljenih preleta aviona i disko muzike. Zbog toga
se za spektre 1 i 2 koriste oznake Lliving i Ltraffic, respektivno.
Kao i referentne krive, referentni spektri definisani su posebno u oktavnim i
tercnim frekvencijskim podopsezima, s tim to su spektri definisani i za proireni
frekvencijski opseg, od 50 Hz do 5000 Hz. Podrazumeva se da parametar zvune
izolacije za koji se rauna vrednost korekcionog faktora mora imati poznate vrednosti u
istim frekvencijskim podopsezima kao i referentni spektar koji se koristi. Vrednosti
referentnih spektara u tercnim podopsezima i proirenom frekvencijskom opsegu date
su u nastavku poglavlja u Tabeli 2.4. Prvi spektar (Spektar br. 1, odnosno Lliving) ima
oblik A-ponderisanog roze uma i reprezentuje unutranju buku u zgradama. Spektar
br. 2 (Ltraffic) ima oblik A-ponderisane buke saobraaja.
Korekcioni faktori dobijeni korienjem referentnih spektara 1 i 2, oznaeni sa C
i Ctr, prema sledeoj formuli:
k

C(tr ) 10 log 10 10 ( Li X i ) / 10 - X w ,

(J2.11)

i 1

gde je L vrednost referentnog spektra, X parametar zvune izolacije, Xw njegova

merodavna vrednost, i redni broj frekvencijskog podopsega, a k ukupan broj podopsega.

19

Indeks tr koristi se za korekcioni faktor dobijen korienjem referentnog Spektra br. 2.

Korekcioni faktori mogu se raunati u osnovnom ili proirenom frekvencijskom opsegu
(u tercama: 100-3150 Hz, 50-3150 Hz, 100-5000 Hz i 50-5000 Hz ili u oktavama: 1252000 Hz, 63-2000 Hz, 125-4000 Hz i 63-4000 Hz). Ukoliko se koristi opseg iri od
osnovnog, to se naznaava u indeksu, na primer Ctr,50-3150 i slino.
Korekcioni faktori treba da utiu na merodavnu vrednost dobijenu primenom
referentne krive samo svojim oblikom, a ne i ukupnom energijom. Zbog toga su svi
referentni spektri normalizovani tako da im je ukupna energija priblino jednaka 0 dB.
Preciznije, ukupna energija Spektra br. 1 definisanog u tercnim podopsezima od 50 Hz
do 5000 Hz iznosi -0,0114 dB, a Spektra br. 2 0,2267 dB. Kao i merodavne vrednosti
deskriptora izolacije, korekcioni faktori se zaokruuju na najbliu celobrojnu vrednost.
Korienje korekcionih faktora u osnovnom ili proirenom frekvencijskom
opsegu za sada je prema zakonskoj regulativi iz oblasti zvune izolacije obavezno samo
u nekoliko evropskih zemalja. U est zemalja faktor C koristi se za ocenu zvune
izolacije unutar zgrada, a u jo nekoliko za klasifikaciju zgrada prema zvunoj izolaciji
[Rasmussen et al., 2010]. U skorije vreme naroito je postalo aktuelno pitanje
harmonizacije deskriptora zvune izolacije u evropskim zemljama. Razlog za to je to je
zvunu izolaciju mogue kvantifikovati korienjem velikog broja kombinacija
deskriptora izolacije i korekcionih faktora. Za vazduni zvuk, na primer, to su: R'w,
Rw + C, Rw + C50-3150, DnT,w, DnT,w + C, DnT,w + C100-5000, DnT,w + Ctr, Dn,w itd. Na nivou
Evrope jo uvek ne postoji jedinstven stav o najrelevantnijim deskriptorima
[Rasmussen, 2010], mada su krupni koraci u harmonizaciji postignuti meunarodnim
projektom sa tim ciljem [COST Action TU0901, 2014]. Neki autori predlau da
harmonizovani deskriptori zvune izolacije unutar zgrada ukljuuju korekcioni faktor C
i to DnT,w + C [Neubauer, 2005] ili DnT,w + C50-3150 [Rasmussen et al., 2010].
Proireni frekvencijski opseg u ovom trenutku ima obaveznu primenu samo u
vedskoj, dok se u jo nekoliko evropskih zemalja koristi opciono za definisanje visoke
klase domainstava [Rasmussen, 2010]. Da bi se izbeglo manje pouzdano merenje
zvune izolacije na niskim frekvencijama (ispod 100 Hz) ali ipak ukljuio doprinos
zvune energije buke unutar zgrada u ovom delu frekvencijskog opsega, korekcioni
faktor Ctr koristi se u Engleskoj i Velsu za definisanje minimalnih kriterijuma izolacije
kako fasadnih tako i unutranjih pregrada. Ipak, i ovakav pristup je kritikovan u

20

literaturi, kako zbog neadekvatnog tretmana frekvencija ispod 100 Hz [Rasmussen et

al., 2010], tako i za davanje prevelikog znaaja izolaciji u ovom delu frekvencijskog
opsega u odnosu na srednje frekvencije koje su vanije za subjektivni doivljaj
akustikog komfora [Smith et al., 2003; Rychtrikov et al., 2012].
Pitanje znaaja vrednosti zvune izolacije i referentnih spektara na najniim
frekvencijama postaje posebno vano imajui u vidu da se lake gipsane pregrade u
principu odlikuju brim padom izolacionih performansi ka niskim frekvencijama u
poreenju sa masivnim pregradama sline jednobrojne vrednosti izolacije. Istovremeno,
lake konstrukcije postaju sve zastupljenije u savremenoj gradnji u Evropi. Naroito
osetljive na proirenje frekvencijskog opsega mogu biti merodavne vrednosti izolacije
fasadnih pregrada, kako zbog injenice da energija spoljanje buke ima izraenije
niskofrekvencijske komponente [Maovi et al., 2013 l], tako i zbog drugih,
neakustikih karakteristika fasadnih konstrukcija koje mogu znaajno uticati na njihova
izolaciona svojstva na niskim frekvencijama, kao to su konfiguracija fasade (ravna ili
ugaona) i udeo prozora i balkonskih vrata u ukupnoj povrini fasade [Maovi et al.,
2013 k].
Radi bolje korelisanosti sa subjektivnim doivljajem izolacije od zvuka udara u
sluaju tavanica bez dodatnih elemenata poput plivajuih podova, standard ISO 717-2
definie poseban spektralni korekcioni faktor koji se oznaava sa CI . Njegova vrednost
je odreena izrazom:

C I X sum 15dB X w ,

(J2.12)

gde je X parametar izolacije od zvuka udara (Ln, Ln ili LnT), a Xw njegova merodavna
vrednost izraunata pomou referentne krive. Xsum iz gornjeg izraza definisano je
formulom:
k

X sum 10 log 10 10 X i / 10 ,

(J2.13)

i 1

gde je i indeks frekvencijskog podopsega, a k ukupan broj podopsega. Vrednost Xsum

zaokruuje se na najblii ceo broj. Korekcioni faktor CI se zatim dodaje merodavnoj
vrednosti deskriptora izolacije od zvuka udara izraunatog korienjem referentne krive.
U izraunavanju ovog korekcionog faktora posmatrani frekvencijski opseg moe biti od
100 Hz do 2500 Hz (terce), od 125 Hz do 2000 Hz (oktave) ili proiren prema niskim
frekvencijama, kada obuhvata i opseg oktave 63 Hz.

21

Izraunate vrednosti spektralnih korekcionih faktora deskriptora izolacije od

vazdunog i zvuka udara imaju za cilj da poveaju korelisanost dobijenih merodavnih
vrednosti izolacije sa njenom subjektivnom ocenom. Ta ocena, osim od izolacionih
karakteristika pregrada, zavisi i od spektralnog sadraja generisane buke od koje se titi.
Zbog toga postoji predlog novog standarda pod oznakom ISO 16717 [ISO 16717], koji
bi trebao da zameni aktuelni standard ISO 717. U njemu je potpuno naputen koncept
ocene zvune izolacije korienjem referentnih krivih u korist referentnih spektara.
Prema tom predlogu, jednobrojna vrednost izolacije od vazdunog zvuka rauna se kao
razlika ukupnog nivoa referentnog spektra buke pre i nakon prolaska kroz pregradu, to
jest nakon umanjenja za vrednosti zvune izolacije u tercnim podopsezima proirenog
opsega od 50 Hz do 5000 Hz. Takav proraun se realizuje prema formuli:

X 10 log 10

10
10

Li / 10

( Li X i ) / 10

(J2.14)

gde je X jednobrojna vrednost deskriptora zvune izolacije, Li je nivo buke u tercnom

podopsegu i, Xi je vrednost deskriptora zvune izolacije u istom podopsegu, a i je redni
broj podopsega. Za izraunavanje jednobrojne vrednosti doprinosa obloge izolaciji od
vazdunog zvuka, uvodi se pojam referentne pregrade sa unapred definisanim
vrednostima izolacione moi. Formula (J2.14) tada ima prilagoeni oblik:

R 10 log 10

10

( Li Ri , ref , without ) / 10

10

( Li Ri , ref , with ) / 10

(J2.15)

gde su Ri,ref,with i Ri,ref,without vrednosti izolacione moi referentne pregrade sa i bez

obloge, respektivno. Predlog standarda predvia da se sve jednobrojne veliine
zaokruuju na najbliu celobrojnu vrednost, ali se za poveanu preciznost i izraavanje
nesigurnosti ostavlja mogunost zaokruavanja na prvu decimalu.
Predlog standarda ISO 16717 definie tri referentna spektra i tri referentne
pregrade za izraavanje izolacije od vazdunog zvuka. Definisani referentni spektri su:
-

Lliving,i, koji odgovara spektru buke generisane tokom normalnih ivotnih

aktivnosti,

Ltraffic,i, spektar saobraajne buke i

Lspeech,i, spektar govora.

22

U optem sluaju, Lliving se koristi za kvantifikovanje izolacije unutranjih graevinskih

elemenata odnosno izolacije izmeu prostorija, Ltraffic za izolaciju fasada a Lspeech za
ocenu privatnosti unutar zgrada, na primer u poslovnim prostorijama. Spektri Lliving i
Ltraffic imaju jednake vrednosti kao Spektar br. 1 i Spektar br. 2 u proirenom opsegu
datim u standardu ISO 717-1, respektivno. Stoga e u nastavku izlaganja biti koriene
obe vrste naziva za ova dva referentna spektra. Trei spektar oznaen kao Lspeech uveden
je prema istraivanjima subjektivne percepcije govora prenetog izmeu prostorija koje
je publikova H.K.Park [Park et al., 2009].
U Tabeli 2.4 prikazane su vrednosti referentnih spektara (L) i izolacionih moi
referentnih pregrada (R) u tercnim frekvencijskim podopsezima. Svi spektri su Afiltrirani da bi izraunata jednobrojna vrednost zvune izolacije bila korelisana sa
subjektivnom percepcijom energije buke, odnosno govora, i normalizovani tako da im
je ukupan nivo energije priblino jednak 0 dB (Lliving -0,0114 dB, Ltraffic 0,2267 dB i
Lspeech -0,0935 dB). Na Slikama 2.3 i 2.4 nalazi se grafiki prikaz spektara i izolaciona
mo referentnih pregrada.

Tabela 2.4. Vrednosti nivoa referentnih spektara (L) i izolacije referentnih pregrada (R)
po tercama prema predlogu standarda ISO 16717
i

Lliving Ltraffic Lspeech Limpact Rwall,low Rfloor,low

[Hz] [dB] [dB] [dB]

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21

[dB]

Rwall,medium Rheavy Rtimb12

Rtimb3

[dB]

[dB]

[dB]

[dB]

[dB]

[dB]

50 -41
-25
-23,8
35,3
63 -37
-23
-22,8
37,3
80 -34
-21
-21,8
39,4
100 -30
-20
-20,8
40
125 -27
-20
-19,8
40
160 -24
-18
-18,8
40
200 -22
-16
-38
-17,8
40
250 -20
-15
-28
-16,8
41
315 -18
-14
-18
-15,8
43,5
400 -16
-13
-10
-14,8
46,1
500 -14
-12
-10
-13,8
48,5
630 -13
-11
-10
-12,8
51
800 -12
-9
-10
-11,8
53,6
1k -11
-8
-10
-10,8
56
1,25k -10
-9
-10
-9,8
58,4
1,6k -10
-10
-10
-8,8
61,1
2k -10
-11
-10
-7,8
63,6
2,5k -10
-13
-10
-6,8
65
3,15k -10
-15
-13
65
4k -10
-16
-20
65
5k -10
-18
-30
65
*)
nije definisano predlogom standarda

34
36
38.1
40
40
40
40
40
41.8
44.4
46.8
49.3
51.9
54.4
56.8
59.5
61.9
64.3
65
65
65

21,3
23,3
25,3
27
27
27
27
27
27
27
27
28
30,5
32,8
35,1
37,6
40
42,3
44,6
47,1
49,4

29,6
30,2
30,7
31,2
31,6
32,2
32,7
33,1
33,6
34,2
34,6
35,2
35,7
36,2
37,1
38,2
39,2
40,1
-

17,1
18,2
19,2
20,2
21,1
22,2
23,2
24,1
25,1
28,2
31,1
34,2
38,2
42,2
46,1
50,2
54,2
58,1
-

?*)
?*)
?*)
29,2
27,1
25,2
23,2
24,1
25,1
26,2
27,1
28,2
31,2
34,2
37,1
41,2
45,2
49,1
-

23

Slika 2.3. Referentni spektri prema predlogu standarda ISO 16717-1

Slika 2.4. Izolacione moi referentnih pregrada prema predlogu standarda ISO 16717-1

Predlog novog standarda podrazumeva da se umesto oznake w u indeksu

jednobrojnog deskriptora zvune izolacije koristi oznaka korienog referentnog spektra
(living, traffic ili speech). Tako na primer, jednobrojna vrednost izolacione moi
graevinske pregrade izraunata korienjem referentnog spektra Lliving ima oznaku
Rliving. Iz jednakosti referentnih spektara Lliving i Spektar br. 1 i Ltraffic i Spektar br. 2 u
proirenom frekvencijskom opsegu takoe sledi jednakost odgovarajuih jednobrojnih

24

vrednosti parametara sa uraunatim spektralnim korekcionim faktorima: Xliving i

X + C505000 i Xtraffic i X + Ctr,505000, gde je X opta oznaka za deskriptor izolacije od
vazdunog zvuka.
Kako doprinos obloge poveanju izolacione moi (R) osim od same obloge
zavisi i od izolacionih svojstava osnovne pregrade, definisana su tri tipa referentnih
pregrada. To su zid sa niskom frekvencijom koincidencije (Rwall,low), pod sa niskom
frekvencijom koincidencije (Rfloor,low) i zid sa srednje visokom frekvencijom
koincidencije (Rwall,medium). Odgovarajua vrednost R primenjuje se u zavisnosti od tipa
osnovne pregrade u realnom sluaju, birajui tako da ona bude najslinija referentnoj
pregradi.
Za izraavanje izolacije od zvuka udara, predlog standarda ISO 16717 uvodi
potpuno nov pristup. Umesto najee korienog deskriptora, normalizovanog nivoa
zvuka udara, predlae se uvoenje koncepta izolacione moi zvuka udara. Kao razlog za
uvoenje novog koncepta, navodi se usklaivanje sa izolacijom od vazdunog zvuka.
Time se postie da, za razliku od nivoa zvuka udara, manje vrednosti izolacione moi
zvuka udara znae i loiju izolaciju, kao to je to sluaj sa deskriptorima izolacije od
vazdunog zvuka (R, D). tavie, oznake deskriptora postaju identine, sa pridodatim
indeksom impact Rimpact, Dimpact, Rimpact i slino.
Formula za izraavanje izolacije od zvuka udara jednim brojem je:

X impact 10 log 10

10
10

Li / 10

( Li X i ) / 10

(J2.16)

a za doprinos podne obloge:

Rimpact 10 log 10

10

( Li Ri , ref , without ) / 10

10

( Li Ri , ref , with ) / 10

(J2.17)

i identine su formulama (J2.14) i (J2.15), sa jedinom razlikom to su pridodati indeksi

impact i definisane posebne vrednosti referentnog spektra (Limpact) i izolacionih
karakteristika referentnih tavanica, date u Tabeli 2.4. Xi sada predstavlja izolacionu mo
(R) ili izolovanost (D) zvuka udara u tercnom podopsegu i. Li su vrednosti referentnog
spektra zvuka udara standardizovanog izvora zvuka udara (tapkalice), prema ISO 1406:1998 [ISO 140]. U formuli za doprinos dodatnog elementa vai relacija: Ri,ref,with =

25

Ri,ref,without + Ri, gde su Ri,ref,with i Ri,ref,without izolacione moi od zvuka udara referentne
tavanice sa i bez dodatnog elementa, respektivno, a Ri doprinos obloge smanjenju
nivoa zvuka udara.
Kao i u sluaju doprinosa obloge izolaciji od vazdunog zvuka, vrsta referentne
tavanice bira se u skladu sa karakteristikama stvarne tavanice, a na raspolaganju su tri
tipa golih referentnih tavanica, ovde obeleenih sa Rheavy, Rtimb12 i Rtimb3. Prva se odnosi
na masivne, a druge dve na drvene tavanice. Njihove vrednosti su takoe prikazane u
tabeli. Radi kompatibilnosti, date su i formule za proraun novih deskriptora pomou
jo uvek vaeih deskriptora zasnovanih na nivou zvuka udara (L):

f
Ri Dn,i 78,2dB 10 log 10 i dB Ln,i ,
1Hz

(J2.18)

f
DnT ,i 78,2dB 10 log 10 i dB LnT ,i ,
1Hz

(J2.19)

a za doprinos obloge smanjenju zvuka udara vai Ri Li .

Naputanje koncepta referentne krive znai da propisani referentni spektri
dobijaju presudni uticaj na jednobrojne vrednosti izolacije. Tako na primer, prema
jednaini (J2.14), jednobrojna vrednost zvune izolacije od vazdunog zvuka direktno
zavisi od oblika A-ponderisanog referentnog spektra buke, to jest od razlike spektra i
vrednosti deskriptora zvune izolacije u svakom od frekvencijskih podopsega. Kolinik
u jednaini predstavlja zapravo A-ponderisani odnos ukupne energije vazdune buke pre
i nakon slabljenja zvunom izolacijom, a jednobrojna vrednost izolacije (X) je onda
subjektivno doivljeno slabljenje ukupnog nivoa buke iji A-ponderisani spektar ima
oblik identian obliku korienog referentnog spektra. Dobijena merodavna jednobrojna
vrednost vai za sluaj buke referentnog spektra, ali ne i za buku drugaijeg spektralnog
sadraja. Iz toga sledi da relevantnost izraunate jednobrojne vrednosti zvune izolacije
direktno zavisi od slinosti izmeu oblika referentnog spektra i realne buke. Zbog toga
je za validno predstavljanje zvune izolacije jednim brojem neophodno poznavanje i
odreenih akustikih karakteristika realne buke od koje se titi izolacijom.

26

2.4. Akustike karakteristike vazdune buke u ivotnoj sredini

Jednobrojne merodavne vrednosti izolacije od vazdunog zvuka zavise od
karaktera buke od koje zvuna izolacija titi ljude koji borave u zgradama.
Najjednostavniji primer za to su nie minimalno dozvoljene merodavne vrednosti
zvune izolacije fasadnih zidova u tiim delovima grada zonama u odnosu na bune
centralne zone [TSG-1-005:2012, 2012; SRPS U.J6.201:1990, 1990]. Minimalne
vrednosti izolovanosti fasadnih zidova definiu se najee tako da se obezbedi
dovoljno

nizak

A-ponderisani

prostorije [Rasmussen,

2006],

nivo
na

spoljanje

primer

buke

30-35 dB(A),

prenete

boravine

ime

se

ostvaruje

zadovoljavajui akustiki komfor. Pod pretpostavkom da je ukupan nivo buke van

prostorije poznat, minimalni kriterijumi zvune izolacije definiu se na osnovu razlike
ove dve vrednosti. U sluaju izolacije fasadnih pregrada, najee se kao nivo spoljanje
buke usvaja vrednost Lden, definisana prema akustikoj zoni kojoj zgrada pripada
gradski centar, stambena zona, blizina veih saobraajnica i slino. U sluaju buke u
domainstvima koriste se odreene pretpostavke o tipinim nivoima generisane buke,
na primer 70 dB(A), mada oni mogu znaajno varirati u zavisnosti od aktivnosti
ljudi [Adnaevi et al., 2010; Adnaevi et al., 2011 c]. Meutim, kao to je ve
napomenuto, jednobrojna vrednost dugovremenog ekvivalentnog nivoa buke ne mora
biti jasno korelisano sa njenom subjektivnom percepcijom. Svoenjem nivoa buke na
jednu vrednost gubi se informacija o vremenskim i spektralnim osobinama buke, koje u
znatnoj meri mogu uticati na subjektivnu ugroenost. Na primer, buka preteno
impulsnog karaktera moe nepovoljnije delovati na oveka od kontinualne buke
jednakog dugovremenog

ekvivalentnog nivoa.

Takoe

istaknute

uskopojasne

komponente mogu nositi jednaku ukupnu energiju kao i irokopojasna buka, ali e
izazivati vee ometanje.
Zvuna izolacija je uvek frekvencijski zavisna, pa zbog toga ukupan nivo
prenete buke zavisi od razlike u frekvencijskom domenu izmeu nivoa buke sa pobudne
strane i izolacije. Prema trenutno vaeem standardu ISO 717 spektar buke veine
dominantnih spoljanjih i unutranjih izvora vazdune buke varira izmeu referentnih
Spektara br. 1 i 2, odnosno Lliving i Ltraffic. Uvoenje referentnih spektara buke i
odgovarajuih korekcionih faktora ima za cilj da prilagodi izraunate merodavne

27

vrednosti zvune izolacije subjektivnom doivljaju akustikog komfora pri zatiti od

buke razliitih spektralnih karakteristika. Kao to je pokazano, stepen slaganja oblika
ovih spektara i spektra realne buke direktno utie na saglasnost izmeu izraunatih
jednobrojnih vrednosti i subjektivne ocene zvune izolacije. Stoga je ispitivanje
validnosti referentnih spektara, to jest njihove slinosti sa realnom bukom od koje se
titi, neophodan za kvalitetnu ocenu zvune izolacije u realnim okolnostima.
Meutim, subjektivna percepcija stanja izolacije u nekoj zgradi ne zavisi samo
od spektralnog sadraja buke. Osim frekvencijskog domena, karakteristike signala buke
u vremenskom domenu takoe mogu uticati na njeno dejstvo. Na primer, buka u kojoj
postoje nagle promene nivoa u vremenu ne mogu se kvantifikovati dugovremenskim
ekvivalentnim nivoima zvunog pritiska. Na prvom mestu to je pojava impulsnih
dogaaja u signalu buke, koji sa sobom nose relativno veliku zvunu energiju u kratkim
vremenskim intervalima. U nastavku e ukratko biti sumirane vremenske i spektralne
karakteristike unutranje i spoljanje buke u ivotnoj sredini, relevantne za ocenu
zvune izolacije.
2.4.1. Buka u domainstvima
Referentni spektar buke u domainstvima (Spektar br. 1 prema ISO 717-1,
odnosno Lliving prema ISO 16717-1) svojim oblikom znaajno utie na proraunatu
jednobrojnu vrednost zvune izolacije unutranjih elemenata (prema predlogu standarda
ISO 16717-1) ili korekcionog faktora C (prema postojeem standardu ISO 717-1).
Novija istraivanja pokazuju da spektar buke moe u znatnoj meri uticati na doivljaj
ostvarenog akustikog komfora i subjektivnu ocenu zvune izolacije [Park et al., 2009;
Vian et al., 1983]. Pa ipak u literaturi, posebno novijoj, ne postoji mnogo podataka o
merenjima buke generisane u domainstvima tokom normalnih ivotnih aktivnosti kao
ni njenom spektru [Muellner et al., 2012; Maovi et al., 2013 a]. Jedno istraivanje iz
sredine 70-ih godina XX veka prikazuje rezultate merenja spektra buke tipinih kunih
ureaja maine za ve, fena, kuhinjskih aparata i slino [Jackson et al., 1975]. Ipak,
razumno je pretpostaviti da su u meuvremenu u domainstvima postali zastupljeniji
brojni novi ili tehnoloki unapreeni ureaji, kao na primer, savremeni kuni audio
sistemi, koji nisu pokriveni ovim istraivanjem. Promene koje su se dogodile u tom

28

domenu morale su uticali na promenu tipinog spektra generisane buke u stanovima. Sa

stanovita izolacije unutranjih pregrada u zgradama, osim kunih ureaja relevantni su
i drugi izvori buke koji mogu delovati uznemirujue glasan govor i smejanje, muziki
instrumeni, kuni ljubimci i slino.
Proirenje frekvencijskog opsega u kome se tretira zvuna izolacija sa 1003150 Hz na 50-5000 Hz, to se dogodilo u novije vreme, dodatno poveava znaaj
referentnih spektara buke. Naroito kritino je proirenje opsega ka niskim
frekvencijama (do 50 Hz umesto 100 Hz), gde vrednosti zvune izolacije po pravilu
opadaju u poreenju sa viim delovima frekvencijskog opsega, posebno u sluaju lakih
pregrada [Monteiro et al., 2012]. Prema nekim autorima [Park et al., 2009; ISO 16717]
proirenje opsega na prvom mestu treba da povea korelisanost jednobrojnih vrednosti
zvune izolacije sa subjektivnom percepcijom. Ovo je posebno znaajno imajui u vidu
da su danas u domainstvima esto zastupljeni izvori buke na frekvencijama ispod
100 Hz [Mortensen, 1999]. Meu njima se izdvaja reprodukovana muzika kao glavni
izvor niskofrekvencijske buke [Maovi et al., 2011 a, Maovi et al., 2011 b] i
dominantni albi graana, ak i u zgradama sa inae zadovoljavajuim merodavnim
vrednostima zvune izolacije [Grimwood, 1997]. Ipak, treba napomenuti da su zahtevi
za zadovoljavajuom izolacijom od buke koja nastaje govorom i muzikom u velikoj
meri razliiti, upravo zbog razliitih oblika njihovih spektara i irine frekvencijskog
opsega od interesa [Park et al., 2009].
Iako se u predlogu standarda ISO 16717-1 navodi da proirenje frekvencijskog
opsega ispod 100 Hz ne bi trebalo da utie na poveanje nesigurnosti odreivanja
jednobrojne vrednosti zvune izolacije, pojedini autori upuuju na povean rizik po
preciznost jednobrojnih vrednosti usled vee nesigurnosti u odreivanju vrednosti
izolacije na niskim frekvencijama. Ovo posebno vai imajui u vidu da na nesigurnost
izmerenih vrednosti izolacije na niskim frekvencijama utiu specifini faktori kao to su
dimenzije i oblik predajne i prijemene prostorije, vreme reverberacije u njima i pozicije
izvora i prijemnika [Kropp et al., 1994]. Navedeni faktori ne zavise od primenjene
tehnike merenja izolacije, ve utiu na pojavu i oblik stojeih talasa u prostorijama, a
time i raspodelu zvune energije na niskim frekvencijama u njima, koja je objekt
merenja (nivoi L1 i L2). Kao posledica, izmerene vrednosti izolacije mogu da variraju od
sluaja do sluaja, u zavisnosti od navedenih faktora.

29

Proirenje frekvencijskog opsega kritikovano je u literaturi i sa psihoakustikog

aspekta. Iako se muzika sa niskofrekvencijskim komponentama generisana audio
opremom, radio prijemnikom, TV-om i slino esto navodi kao ujna u zgradama sa
zadovoljavajuom izolacijom, to ne znai da je ona i glavni izvor uznemiravanja bukom
[Grimwood, 1997]. Prema nekim autorima znaaj niskih frekvencija na optu
ugroenost bukom nije dovoljno veliki da bi opravdalo proirenje obaveznog
frekvencijskog opsega [Vian et al., 1983]. Izvori buke na srednjim frekvencijama, kao
to su glasan govor ili smeh, mogu imati znaajniju ulogu. Vian et al. su u svom
istraivanju ustanovili da je subjektivna ugroenost bukom manja u sluaju krivih
zvune izolacije koje opadaju strmije ka niskim frekvencijama odnosno dominantno
slabe komponente iz srednjeg dela frekvencijskog opsega, nego u sluaju ravnijih
krivih, ak i u sluaju signala muzike.
Na kraju, treba jo jednom napomenuti da na subjektivni oseaj ugroenosti
vazdunom bukom, pored oblika spektra, mogu uticati i druge karakteristike generisane
buke, kao to su prisustvo tonskih i impulsnih komponenti. Impulsne pojave u zvucima
generisanim tokom normalnih ivotnih aktivnosti u domainstvima nisu retke udarci
kuhinjskim posuem, kaalj, vika dece, ak i glasan smeh. Pa ipak, impulsni karakter
buke u domainstvima je veoma retko analiziran u literaturi [Adnaevi et al., 2011 a;
Adnaevi et al., 2011 b]. Tonske komponente u buci u domainstvima javljaju se pre
svega pri glasnoj reprodukciji muzike i pro sviranju muzikih instrumenata.
Iz svega navedenog sledi da je karakterizacija unutranje buke u zgradama, kako
u frekvencijskom tako i u vremenskom domenu, neophodna za kvalitetno numeriko
izraavanje zvune izolacije unutranjih pregrada, pre svega jednobrojnih vrednosti. Za
sluaj izolacije od zvuka udara novija istraivanja pokazuju poveanje korelisanosti
jednobrojnih vrednosti normalizovanih nivoa zvuka udara tavanica i subjektivne
percepcije buke sa proirenjem frekvencijskog opsega ka niim frekvencijama i ispod
proirenog opsega, do ak 20 Hz [Ljunggren et al., 2014]. Prema istom istraivanju to
ne vai za izolaciju od vazdunog zvuka, gde dalje proirenje frekvencijskog opsega ka
niskim frekvencijama ne poveava korelisanost sa subjektivnim doivljajem izolacije.
Sve to ukazuje da u oblasti buke u domainstvima postoji prostor za dalja istraivanja.

30

2.4.2. Buka saobraaja

Spoljanja buka, pre svega buka saobraaja znatno je ee tretirana u praksi od
buke u domainstvima. Meunarodni standard koji definie deskriptore buke u ivotnoj
sredini i procedure za njihovo merenje, orijentisan je pre svega na saobraajnu i
industrijsku buku [ISO 1996]. U domenu graevinske akustike spoljanja buka
relevantna je za ocenu zvune izolacije fasadnih elemenata. Spektar br. 2, odnosno
Ltraffic, koristi se kao referentni spektar za ocenu zvune izolacije od spoljanje buke
jednobrojnom vrednou i predstavlja A-ponderisan spektar buke saobraaja.
Glavna karakteristika saobraajne buke su kratkorone i dugorone fluktuacije
nivoa koje standardni parametri zasnovani na dugovremenim ekvivalentnim Aponderisanim nivoima nisu u mogunosti da kvantifikuju [Can et al., 2008]. To su na
primer varijacije nivoa tokom dana usled smene saobraajnog pica, perioda sa veom
gustinom saobraaja i mirnijih intervala, zatim smene stanja tokom radnih dana i
vikenda, praznika ili godinjih doba, kao i kratkorone varijacije na saobraajnicama
regulisanim svetlosnom signalizacijom. Karakteristine su i varijacije nivoa pri
pojedinanim prolascima vozila u ulicama veoma niskog intenziteta saobraaja. Ovakve
vremenske varijacije utiu i na razliit subjektivan doivljaj percepirane buke
saobraaja [Raimbault et al., 2003].
Spektar saobraajne buke u urbanim sredinama takoe moe varirati u zavisnosti
od razliitih okolnosti tipa vozila i podloge, intenziteta saobraaja, brzine vozila,
fizikog okruenja (zgrade, zelene povrine i slino), vremenskih uslova itd. U takvim
situacijama korelisanost jednobrojne vrednosti dobijene korienjem referentnog
spektra Ltraffic sa subjektivnim oseajem izolacije od spoljanje buke moe biti u znatnoj
meri naruena [Maovi et al., 2013 b]. Posebno od znaaja moe biti uvedeno
proirenje relevantnog frekvencijskog opsega u kome se tretira izolacija od spoljanjeg
zvuka od 50 Hz do 5000 Hz. Proirenje opsega prema niskim frekvencijama moe u
sluaju izolacije od spoljanje buke imati potencijalno vei znaaj nego u sluaju
unutranje buke, jer su vrednosti referentnih spektara na njima vie. Samim tim, nie
vrednosti izolacije fasadnih pregrada na niskim frekvencijama mogu znaajno oboriti
izraunate vrednosti jednobrojnih parametara i time uticati na ocenu izolacije pregrada.

31

Referentni spektri, nezavisno od irine frekvencijskog opsega u kom su

definisani, svojim oblikom trebalo bi da verodostojno reprezentuju oblik spektra realne
buke saobraaja kojom je pogoena fasada zgrade. Pa ipak, saobraajna buka je veoma
promenljivog spektra. Ve prema podacima iz standarda ISO 717-1 moe se zakljuiti
da, iako je Spektar br. 2 prevashodno namenjen buci saobraaja u gradskim sredinama,
Spektar br. 1 je pogodniji za predstavljanje buke saobraaja na autoputu sa prosenim
brzinama vozila iznad 80 km/h. Takoe, s obzirom da je jo uvek vaei referentni
spektar buke saobraaja definisan 60-ih godina XX veka, razumno je oekivati da su
poveanje broja vozila i tehnoloka unapreenja uticala na oblik spektra saobraajne
buke danas. U literaturi ve postoje predlozi revizije postojeih i uvoenja novih
referentnih spektara buke saobraaja [Buratti et al., 2014].

32

3. Postupak prorauna zvune izolacije

Sa pojavom prvih propisa koji su uveli minimalne kriterijume zvune izolacije u
zgradama, to je bilo sredinom prolog veka, javila se potreba za definisanjem metoda
za proraun, odnosno predikciju vrednosti zvune izolacije u buduim zgradama u fazi
njihovog projektovanja. To je bilo neophodno da bi propisani kriterijumi bili
zadovoljeni nakon izgradnje. Ove metode treba da omogue predikciju izolacionih
karakteristika pregrade na prijemnoj prostoriji koja je izloena dejstvu buke. Za
vazduni zvuk to mogu biti unutranji zidovi, tavanice i fasadni zidovi, a za zvuk udara
tavanice izmeu prostorija. Konkretno, pod time se podrazumevaju prorauni
izolacionih moi navedenih pregrada, odnosno nivoa zvuka udara tavanica, a kao ulazni
parametri prorauna koriste se razliiti podaci o fizikim svojstvima pregrada.
U poetku su preporuke za predikciju zvune izolacije u zgradama bile opisnog
karaktera [Gerretsen, 1979], odnosno, za razliite tipove najee korienih pregrada
definisane su oekivane vrednosti izolacije koje se njima ostvaruju. Prvi matematiki
modeli za proraun izolacije od vazdunog zvuka pregrada (zidova ili tavanica) bili su
definisani za masivne homogene pregrade i zasnovani na zakonu mase [Kurtovi,
1977]:

m' cos 2
,
R( ) 10 log 10 1
2 0 c 0

(J3.1)

gde su: kruna frekvencija ( = 2f), m povrinska masa pregrade, 0 gustina

vazduha (1,2 kg/m3), c0 brzina zvuka u vazduhu (340 m/s) i ugao incidencije zvuka na
pregradu u odnosu na osu normalnu na nju. Pod pretpostavkom difuznog polja sa
predajne strane pregrade, izolaciona mo se moe izraunati integraljenjem po svim
uglovima incidencije [Vr et al., 2006]:

/2

( ) sin 2d ,

(J3.2a)

gde je koeficijent transmisije. Njegova vrednost definie izolacionu mo izrazom

R = 10log10(). Ove formule izvedene su pod pretpostavkom da u pregradama ne
postoje gubici zvune energije du spojeva sa ostalim, susednim pregradama. U
realnosti, ak i u laboratorijskim uslovima, ovakvi gubici utiu na izolacionu mo
analizirane pregrade. Zbog toga su u literaturi predloeni i sloeniji modeli od zakona

33

mase, i jedan takav model prikazan je u Aneks B evropske norme koja definie
postupak prorauna zvune izolacije u zgradama EN 12354-1. Pokazano je da je
koeficijent transmisije [Josse et al., 1964; Richter, 1968]:

2 c
0 0
2fm '

2 0 c 0 f c 2

, f fc
2fm ' 2 f tot
2
2 0 c 0 2

, f fc
2fm ' 2 tot
2
2
fc 2

l1 l 2

2 f 2
f tot
l1 l 22

2

(J3.2b)

, f f c

Ovde je fc frekvencija koincidencije pregrade, tot faktor ukupnih gubitaka u materijalu

pregrade, faktor zraenja za slobodne fleksione talase, f faktor zraenja za prinudni
prenos (koji se ne moe zanemariti na frekvencijama ispod frekvencije koincidencije
pregrade), a l1 i l2 su dimenzije pravougaone pregrade. Definisanjem koeficijenta
transmisije odreena je i izolaciona mo kao R = 10log10(). Frekvencija koincidencije
pregrade moe se proraunati korienjem formule [Beranek, 1960]:
f c c02 /(1,8c L t ) ,

(J3.3)

gde je cL brzina longitudinalnih talasa u osnovnom materijalu pregrade, a t njena

debljina.
Faktor ukupnih gubitaka, tot u izrazu (J3.2b) kvantifikuje tri tipa gubitaka
zvune energije u pregradama: unutranje gubitke, gubitke usled zraenja i gubitke na
spojevima pregrade. Ova tri tipa gubitaka izraena su preko tri sabirka u formuli za
faktor ukupnih gubitaka, respektivno [Richter, 1968]:

tot int

2 0 c 0
c
2 0
2fm'
S ff c

l
k 1

(J3.4),

gde su int faktor unutranjih gubitaka, S povrina pregrade, lk (k = 1, 2, 3, 4) dimenzije

pravougaone pregrade, a k koeficijenti apsorpcije fleksionih talasa na spoju k. Faktori
zraenja i f su veliine koje zavise od fizikih karakteristika pregrada kao to su
njene dimenzije, povrinska masa i frekvencija koincidencije, dok koeficijenti
apsorpcije k zavise i od indeksa prenosa vibracija (Kij) na spojevima pregrade. Poto
indeks prenosa vibracija opisuje slabljenje energije vibracija pri prenosu iz pregrade i u
pregradu j, koeficijenti apsorpcije time kvantifikuju gubitke na spojevima pregrade, a
dobijene vrednosti izolacione moi zavise i od susednih pregrada u konkretnoj situaciji

34

(laboratorijskoj ili in situ). Zakon mase definisan jednainom (J3.1) ne vidi pojavu
takvih gubitaka. Stoga se dobijene vrednosti izolacione moi za sluaj konkretne
situacije na terenu dodatno obeleavaju sa Rsitu. Faktor ukupnih gubitaka odreuje i
strukturno vreme reverberacije unutar pregrade:

Ts

2,2
f tot

(J3.5).

Prvi prorauni izolacije tavanica od zvuka udara takoe su bili namenjeni

homogenim masivnim konstrukcijama. Za standardni izvor zvuka udara (tapkalicu)
vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara u tercnim frekvencijskim podopsezima
moe se proraunati prema obrascu [Cremer et al., 2005]:
f

Ln 155 30 log10 m'10 log10 Ts 10 log10 10 log10

dB .
1000

(J3.6)

Iz teorije reciprociteta takoe sledi da, kada se prinudni prenos energije (ispod
frekvencije koincidencije) moe zanemariti, suma izolacione moi i normalizovanog
nivoa zvuka udara homogene masivne tavanice zavisi samo od frekvencije [Heckl et al.,
1963; Gerretsen, 1994]. Za tercne frekvencijske podopsege data je izrazom:

R Ln 38 30 log10 f dB .

(J3.7)

Prikazani matematiki modeli koriste se za proraun laboratorijskih i in situ

vrednosti deskriptora izolacije pregrada. Zvuk u zgradama prostire se, osim kroz
pregradu direktno izloenu buci, i kroz njoj susedne bone pregrade iji doprinos u
realnim okolnostima najee nije zanemarljiv (osim u sluaju fasadnih zidova sa
dodatnim elementima poput prozora ili balkonskih vrata koji dominantno odreuju
izolaciju od spoljanjeg vazdunog zvuka). Da bi se procenile graevinske vrednosti
izolacije boni prenos je najee uraunavan paualno. Jedan takav primera je
uvoenje dodatne margine od 2 dB za koju se umanjuju izmerene ili proraunate
laboratorijske vrednosti izolacionih moi pregrada i tako estimiraju vrednosti
graevinske izolacione moi [DIN 4109, 1989].
ezdesetih godina prolog veka javili su se i prvi matematiki modeli za
proraun graevinskih vrednosti izolacije u zgradama zasnovani na statistikoj teoriji i
difuznom polju u predajnoj i prijemnoj prostoriji i prenosu zvuka u zgradama
[Gerretsen, 1979]. Jedan od najsveobuhvatnijih bio je SEA model (eng. Statistical
Energy Analysis), a u neto jednostavnijoj formi i klasini model koji e posluiti kao

35

osnova danas jedinim postojeim meunarodnim normama za predikciju zvune

izolacije, ija je oznaka EN 12354.

3.1. SEA model

SEA model za proraun prenosa zvuka i zvune izolacije u zgradama nastao je
poetkom 60-ih godina XX veka [Lyon et al., 1962]. Baziran je na konceptu protoka
zvune snage i principu odranja zvune energije. Tok zvune energije prati se izmeu
razliitih podsistema u stacionarnom reimu u frekvencijskom domenu. U sluaju
prorauna zvune izolacije unutranjih pregrada, celokupan sistem ine predajna i
prijemna prostorija, a podsisteme svi direktni i indirektni vazduni i strukturni prenosi i
graevinski elementi koji u njima uestvuju. Pritom se podrazumeva da su odzivi
podsistema dominantno prisutni na njihovim sopstvenim modovima.
Osnovna tema SEA modela prenosa zvuka izmeu prostorija je proraun zvune
energije sadrane u sopstvenim modovima svih elemenata svih podsistema i njihovog
preklapanja u spektru [Vorlnder, 2008]. Da bi matematiki model bio jednostavniji,
uvedena je pretpostavka da su svi podsistemi nezavisni jedan od drugog (neupareni) i da
u svakom posmatranom frekvencijskom opsegu imaju statistiki mnogo nezavisnih
sopstvenih modova. U sluaju da je naveden uslov o nezavisnosti podsistema ispunjen i
pod pretpostavkom da su ulazna i izlazna snaga celog sistema jednake, prema principu
odranja energije disipirana snaga podsistema i data je formulom [Lyon et al., 1965]:

Pi ,diss i Ei ,

(J3.8)

gde je kruna frekvencija, i faktor gubitaka usled disipacije, a Ei energija

stacionarnog stanja sadrana u modovima podsistema, ija je gustina (broj po Hz) vi.
Kada su dva podsistema i i k povezana tako da izmeu njih postoji protok zvune
energije, zakon odranja energije daje:

E E
Pik vi ik i k ,
vi v k

(J3.9)

gde Pik predstavlja tok zvune snage izmeu podsistema i i k, a ik nastale gubitke. Pri
tome vai i zakon reciprociteta:
Pik = Pki

(J3.10)

iz koga sledi:

36

viik vk ki .

(J3.11)

Ukupna snaga prosleena podsistemu i tada se moe izraunati kao suma disipovane
snage i snage prenete od ostalih podsistema k i:

E
E
Pi ,in Pi , diss Pik i Ei vi ik i k ,
vk
k
vi

(J.3.12)

a faktor ukupnih gubitaka u njemu, i,tot, kao:

i ,tot i ik
k

2,2
,
fTi

(J3.13)

gde je Ti vreme reverberacije podsistema i.

Prenos energije izmeu susednih prostorija najjednostavnije se moe modelovati
sa tri redno vezana podsistema [Lyon et al., 1965; Crocker et al., 1969], kao to je to
prikazano na Slici 3.1. Prvi podsistem u tom sluaju predstavlja predajnu prostoriju,
drugi zajedniku pregradu, a trei prijemnu prostoriju. Za proraun graevinske
izolacije od vazdunog zvuka izmeu predajne i prijemne prostorije relevantan je odnos
energija u njima E1/E3, kada je pobuena predajna prostorija (P1,in 0), dok su
prosleene snage ostalim podsistemima jednake nuli (P2,in = P3,in = 0). Reavanjem
sistema jednaina (J3.12) po svim podsistemima sistema sa ovako zadatim poetnim
uslovima, odnos energija E1/E3 moe se izraziti preko faktora gubitaka unutar i izmeu
podsistema. Da bi model bio kompletniji i obuhvatio i indirektan prenos, bone
pregrade mogu se predstaviti dodatnim podsistemima sa odgovarajuim vezama izmeu
njih [Gerretsen, 1979; Crocker et al., 1969]. Na kraju, umesto faktora gubitaka mogu se
koristiti odgovarajue jednaine [Gerretsen, 1979]:

2,2
(videti i jednainu (J3.5)),
fTi

za faktor ukupnih gubitaka podsistema: i ,tot

za faktor gubitaka izmeu prostorije i i njene pregrade k: ik

za faktor gubitaka izmeu pregrade i i susedne prostorije k: ik

za faktor gubitaka izmeu dve pregrade sa zajednikim spojem i i k:

ik

m' k S k k ,tot
m' i S i

k m' k S k k ,tot
,
4Vi 0 k

i 0 c0
i
m' i

d ik ,

37

gde su , m, S, tot i koeficijent transmisije, povrinska masa, povrina, faktor ukupnih

gubitaka i faktor zraenja fleksionih talasa pregrade, respektivno, V zapremina
prostorije, 0 i c0 gustina vazduha i brzina zvuka u njemu, respektivno, a dij odnos
brzine vibracija u pregradama i i j.

P1,in

P2,in
P12

P1,diss

P3,in
P23

P2,diss

3
P3,diss

Slika 3.1. SEA model prenosa zvuka izmeu predajne i prijemne prostorije predstavljen
sa tri podsistema
SEA model opisuje tok zvune energije u zgradama u frekvencijskom domenu.
Kako se zvuna izolacija u praksi najee tretira u tercnim frekvencijskim
podopsezima, navedene formule mogu se primeniti u svakom od tercnih frekvencijskih
podopsega ponaosob. to je gustina modova podsistema po frekvenciji vea, to e biti
vea i tanost matematikog modela. Ukoliko su tokovi energije kroz zajedniku i sve
bone pregrade statistiki nezavisni (bez meusobnog uticaja) i razdvojivi, i ukoliko se
zanemare sve putanje energije iz predajne u prijemnu prostoriju drugog i vieg reda
(kroz vie od jednog spoja pregrada), moe se pokazati da SEA pristup i klasini pristup
prikazan u normama EN 12354, daju isti matematiki model za proraun graevinskih
vrednosti izolacije za frekvencijski opseg iznad frekvencije koincidencije pregrada
[Gerretsen, 1979]. Ovaj model je detaljnije prikazan u nastavku.
3.2. Klasian model (EN 12354)
Klasian model prostiranja zvune energije u zgradama zasnovan je na
pretpostavci postojanja difuznog polja u prostorijama i statistikoj teoriji zvunog polja
[Gerretsen, 1986]. U literaturi je takoe pokazano da se pod odreenim pretpostavkama
i pojednostavljenjima, pre svega zanemarivanjem svih putanja prenosa zvuka kroz vie
38

od jednog spoja izmeu pregrada, SEA model moe svesti na model identian
klasinom [Gerretsen, 1979]. Stoga je klasian model kao svedeniji odabran za osnovu
danas jedinim vaeim internacionalnim standardima za predikciju zvune izolacije u
zgradama [Gerretsen, 1994].
Evropska norma EN 12354 propisuje matematike modele za proraun zvune
izolacije, unutranje buke i zvune apsorpcije u graevinskoj akustici [EN 12354].
Standard ima 6 delova, od kojih prva dva propisuju modele za proraun zvune izolacije
od vazunog (Deo 1) i udarnog zvuka (Deo 2) izmeu prostorija. Deo 3 i Deo 4
standarda bave se izolacijom fasadnih pregrada od spoljanjeg vazunog zvuka (Deo 3) i
prenosom unutranjeg zvuka spolja (Deo 4). Preostala dva dela za cilj imaju predikciju
buke unutranjih tehnikih instalacija i opreme (Deo 5) i zvune apsorpcije i vremena
reverberacije u prostorijama (Deo 6). Kako im je tema proraun zvune izolacije, prva
etiri dela norme EN 12354 koriste skup deskriptora izolacije zajedniki sa standardima
iz serija ISO 140 i ISO 10140, koji propisuju metode za laboratorijska i terenska
merenja njihovih vrednosti. Ovi deskriptori opisani su u poglavlju 2.2. Rezultat
prorauna po pravilu su skupovi vrednosti deskriptora u oktavnim ili tercnim
podopsezima, pa se za proraunavanje jednobrojnih (merodavnih) vrednosti koriste
standardi iz serije ISO 717. Tako dobijene merodavne vrednosti mogu se zatim porediti
sa minimalnim kriterijumima za zvunu izolaciju propisanim nacionalnim regulativama.
Na taj nain prorauni prikazani u normama iz serije EN 12354 mogu se koristiti u fazi
projektovanja zgrada radi procene da li e zakonom propisane vrednosti biti
zadovoljene. Od pojave 2000. godine, norma je usvojena najpre u razvijenim zemljama
Evropske unije, gde je njegova primena obavezna pri projektovanju novih zgrada. U
Republici Srbiji, norma je usvojena kao standard 2008. godine, ali jo uvek nema
obaveznu primenu.
3.2.1. Proraun izolacije od vazunog zvuka i zvuka udara izmeu prostorija
Kao osnovni deskriptor izolacije od vazdunog zvuka izmeu prostorija
usvojena je graevinska izolaciona mo zajednike pregrade (R), a od udarnog zvuka
normalizovani nivo zvuka udara (Ln). Pod zajednikom pregradom podrazumeva se
deo graevinske pregrade koju vide obe, predajna i prijemna prostorija, sa svim

39

eventualnim dodatnim elementima na njoj. Zbog sloenosti matematikih procedura,

model razmatra samo scenario dve susedne prostorije jedna pored druge (zajednika
pregrada je zid) ili jedna iznad druge (zajednika pregrada je tavanica) i ova dva
scenarija prikazana su na Slici 3.2. Pod bonim pregradama podrazumevaju se sve
pregrade koje su susedne zajednikoj pregradi i sa njom imaju zajedniki spoj. U
sluaju vertikalno postavljenih prostorija (jedna iznad druge), to su boni vertikalni
zidovi u predajnoj i prijemnoj prostoriji, dok su u sluaju horizontalno postavljenih
prostorija (jedna pored druge) to i horizontalne pregrade, tavanice i podovi u obe
prostorije. U sluaju smaknutih prostorija, pod bonom pregradom podrazumevaju se i
one pregrade u jednoj od prostorija koje se nalaze u nastavku zajednike pregrade do
njihovog prvog sledeeg spoja. Ukoliko na bilo kojoj bonoj pregradi postoji
diskontinuitet po jednoj njenoj celoj dimenziji, poput dodatnog spoja sa susednom
smaknutom prostorijom ili vrata od poda do plafona, efektivnim delom bone pregrade
smatra se samo njen deo od spoja sa zajednikom pregradom do diskontinuiteta.

Slika 3.2. Putanje direktnog i indirektnog prenosa vazdunog (levo) i udarnog zvuka
(desno) izmeu prostorija [EN 12354]

Implicitno, modelom su pokrivene samo pregrade pravougaonog i prostorije

paralelopipednog oblika, pa se pregrade i prostorije sloenijih oblika moraju svesti na
ovaj osnovni oblik u proraunima. Proraun je mogu i za sluaj smaknutih prostorija,
kada se pojedine bone pregrade nalaze u nastavku zajednike, ali prostorije svakako

40

moraju imati zajedniku pregradu, odakle sledi da dijagonalno postavljene prostorije sa

zajednikim samo jednim spojem zidova ili prostorije izmeu kojih postoji meuprostor
nisu obuhvaene ovakvim modelom. Radi daljeg pojednostavljenja modela, putanje
zvuka kroz vie od jednog spoja izmeu pregrada se ne razmatraju, uz pretpostavku da
je rasipanje zvune energije u razliitim pravcima na svakom od spojeva dovoljno
veliko da se uticaj zvune energije ija putanja od predajne do prijemne prostorije
ukljuuje dva ili vie spojeva moe zanemariti.
Kao to je navedeno u poglavlju 1.2, vazduni zvuk iz predajne u prijemnu
prostoriju moe da pree na dva naina vazunim i strukturnim putem. Vazduni
prenos mogu je samo u okolnostima u kojima postoji veza izmeu dve prostorije
vazunim putem, na primer ventilacionim otvorima na zajednikoj pregradi (direktan
vazduni prenos) ili bonim ventilacionim sistemima, meuprostorom sputenih
tavanica i izdignutih podova, bonim hodnicima i slino (indirektan vazduni prenos).
Kako je strukturni prenos mogu kroz zajedniku, ali i njoj susedne i sa njom spojene
bone pregrade, i strukturni prenos moe biti direktan, iskljuivo kroz zajedniku
pregradu, i indirektan (eng. flanking), preko bonih pregrada. Najkrai put strukturnog
prenosa zvuka svakako je kroz zajedniku pregradu, ali doprinos strukturnog prenosa
putem bonih zidova esto nije zanemarljiv i mora se uzeti u obzir pri proraunu zvune
izolacije. Dok je putanja direktnog strukturnog prenosa kroz zajedniku pregradu
jedinstvena, postoji vie putanja za indirektan strukturni prenos i to: od bonih pregrada
predajne prostorije ka zajednikoj, od zajednike pregrade ka bonim pregradama
prijemne prostorije i od bonih pregrada predajne prostorije ka bonim pregradama
prijemne prostorije. Za proraun zvuka udara, od znaaja su samo direktan i indirektan
strukturni prenos, odnosno prenos udarne strukturne pobude kroz pregrade prostorija i
spojeve izmeu njih, dok se eventualni vazuni prenos zanemaruje.
Slika 3.2 prikazuje tipine putanje prenosa zvuka izmeu predajne i prijemne
prostorije relevantne za proraun zvune izolacije od vazdunog zvuka i zvuka udara
prema klasinom modelu. Za strukturni prenos vazdunog zvuka (crne strelice na slici
levo) prikazane su direktna (d) i dve bone putanje (f1 i f2), a za vazduni prenos
vazdunog zvuka prikazane su po jedna direktna (e) i indirektna putanja (s). Nezavisno
od toga da li su prostorije jedna iznad druge ili jedna pored druge, u sluaju susednih
nesmaknutih prostorija postoji jedna direktna strukturna putanja prenosa vazdunog

41

zvuka kroz zajedniku pregradu (Dd) i dvanaest bonih strukturnih putanja (Fd, Df i Ff)
kroz etiri spoja zajednike pregrade, gde se velika slova u oznakama putanja odnose na
predajnu, a mala na prijemnu stranu zajednike pregrade. Strukturni prenos strukturnog
zvuka (Slika 3.2 desno) dat je za sluaj prostorija jedna iznad druge i to putanja
direktnog (d) i dve putanje bonog prenosa (f1 i f2). Kada nesmaknute prostorije imaju
zajedniku tavanicu postoji jedna direktna (Dd) i etiri bone putanje (Df) kroz etiri
bone pregrade donje, prijemne prostorije. Ukoliko su prostorije jedna pored druge
direktan strukturni prenos strukturnog zvuka ne postoji, ve se zvuk udara prenosi
dvema bonim putanjama kroz zajedniki zid (Fd) i pod u prijemnoj prostoriji (Ff).
Radi pojednostavljenja matematikih procedura i lakeg uvida u tok zvune
energije kroz pojedinane graevinske elemente, direktnim i indirektnim putanjama,
kao i doprinos pojedinanih putanja ukupnoj izolaciji, graevinska izolaciona mo (R) i
normalizovani nivo zvuka udara (Ln) ralanjeni su na komponente direktnog i
indirektnog prenosa navedene u Tabeli 3.1 (i u indeksima normalizovanog nivoa zvuka
udara bonim putanjama predstavlja pod predajne prostorije, a j zid ili pod prijemne
prostorije). Izolaciona mo (R) i normalizovana zvuna izolovanost (Dn) kvantifikuju
strukturni i vazduni prenos vazdunog zvuka kroz pojedinane elemente, respektivno,
dok parametar Ln (normalizovani nivo zvuka udara) kvantifikuje prenos zvuka udara.
Ralanjivanje razliitih putanja prenosa mogue je samo pod pretpostavkom o
energetskom prenosu zvune energije, odnosno statistikoj nezavisnosti navedenih
parametara za razliite elemente, koja je u realnosti samo aproksimativna. U realnim
okolnostima, direktna (RDd) i bone izolacione moi (RDf, RFd i RFf), kao i normalizovani
nivoi zvuka udara direktnim (Ln,d) i indirektnim prenosom (Ln,ij) su u odreenoj meri
meusobno zavisne veliine. Ipak, elegantnost i pojednostavljenost prorauna koji se
time postiu opravdavaju uvoenje ovakve podele i eventualnu netanost rezultata koju
aproksimacija unosi.
Direktan strukturni prenos vazunog i udarnog zvuka izolaciona mo RDd i
normalizovani nivo zvuka udara Ln,d zavise od in situ vrednosti izolacione moi (Rsitu)
i normalizovanog nivoa zvuka udara (Ln,situ) zajednike pregrade i eventualnog
doprinosa dodatnih obloga na njoj (R, L), na strani predajne (D) ili prijemne
prostorije (d):

RDd Rsep,situ RD Rd ,

(J3.14)

42

Ln,d Ln, situ LD Ld ,

(J3.15)

Dodatne obloge zastupljene su najee u vidu zidnih obloga u horizontalno

postavljenim prostorijama, odnosno podnih obloga, plivajuih podova i sputenih
tavanica izmeu prostorija jedna iznad druge. Rsep,situ i Ln,situ su in situ vrednosti
izolacione moi i normalizovanog nivoa udara zajednike pregrade, respektivno,
definisane su pomou njihovih laboratorijskih vrednosti (Rsep i Ln) i laboratorijskih
(Ts,lab) i in situ (Ts,situ) vrednosti strukturnih vremena reverberacije [Gerretsen, 1994]:
Ts , situ
Rsep, situ Rsep 10 log 10
Ts ,lab

dB i

Ln ,situ Ln 10 log 10 s ,situ dB .

Ts ,lab

(J3.16)

(J3.17)

Indeks sep u oznakama izolacionih moi u formulama (J3.14 i J3.16), istie da se

izolaciona mo odnosi na zajedniku pregradu koja razdvaja dve prostorije (od eng.
separating element).
Tabela 3.1. Meusobno nezavisni parametri koji predstavljaju doprinose razliitih vrsta
prenosa i putanja vazdunog i udarnog zvuka
prostorija
prijemna \ predajna
zajednika pregrada (d)
bona pregrada (f)

zajednika pregrada (D)

bona pregrada (F)

RDd, Dn,e, Ln,d*

RDf, Ln,ij*

RFd, Ln,ij**
RFf, Dn,s***, Ln,ij**

za prostorije jedna iznad druge,

za prostorije jedna pored druge,
***
Dn,f za sputene tavanice i sline sisteme indirektnog strukturnog prenosa koji u znaajnoj meri
ukljuuju i vazduni prenos
**

Sa druge strane, bone izolacione moi Rij (RDf, RFd i RFf) i normalizovani nivoi
zvuka udara za bone strukturne prenose (Ln,ij), pored in situ vrednosti izolacionih moi
dveju pregrada kroz koje se zvuna energija prenosi (i i j), normalizovanog nivoa zvuka
udara poda u predajnoj prostoriji i eventualnih dodatnih slojeva na njima, zavise i od
slabljenja zvune energije na njihovom spoju. Ova slabljenja izraavaju se srednjom
vrednou in situ razlike nivoa brzine vibracija izmeu pregrada u oba smera od
pregrade i ka pregradi j i obrnuto:

43

Dv ,ij ,situ

Dv ,ij ,situ Dv , ji ,situ

2

dB ,

(J3.18a)

gde je Dv,ij,situ = 10log10(dv,ij,situ), a dv,ij,situ odnos brzina vibracija u elementima i i j. Pod

pretpostavkom difuznog zvunog polja u predajnoj i prijemnoj prostoriji i statistike
teorije prenosa zvune energije, mogu se izvesti sledei obrasci [Gerretsen, 1986]:

Rij

Ri ,situ R j ,situ
2

Ln,ij Ln,situ L

Ri R j Dv ,ij ,situ 10 log10

Ri ,situ R j ,situ
2

Ss
Si S j

dB i

R j Dv ,ij ,situ 10 log10

Si
dB .
Sj

(J3.19)

(J3.20)

Si i Sj su povrine pregrada i i j, a Ss povrina zajednike pregrade. Gubici energije na

spojevima zavise od vie fizikih pojava:
-

geometrije spojeva (njihove duine, lij, i povrina pregrada koje ih ine, Si i Sj),

smanjenja energije vibracija prolaskom kroz spoj, predstavljenih indeksom

prenosa vibracija (Kij) i

energetskih gubitaka unutar pregrada koje ine spoj, predstavljenih njihovim in

situ strukturnim vremenima reverberacije (Ts,situ).

Ovo je izraeno formulom:

lij
Dv ,ij ,situ max K ij 10 log 10
dB, 0dB ,

ai ,situ a j ,situ

(J3.18b)

gde je:

a i , situ

2,2 2 S i
c 0Ts ,i , situ

1000
f

(J3.21)

in situ ekvivalentna apsorpciona duina elementa i.

Za sve lake, nehomogene pregrade, poput gipsanih i drvenih pregrada, uvodi se dodatna
aproksimacija Ts,i,situ = Ts,i,lab. Tada je Ri,situ = Ri, Ln,situ = Ln i ai,situ = Si.
Konano, ukupna izolacija od vazdunog zvuka zavisi i od eventualnog
vazdunog prenosa izmeu prostorija, koji se kvantifikuje normalizovanim vrednostima
izolovanosti malih elemenata (Dn,e) poput ventilacionih otvora, ili bonih sistema (Dn,s
ili Dn,f) poput hodnika, ventilacionih kanala i slino. Kada se sumiraju svi evenutalni
energetski doprinosi prenosnih putanja izmeu predajne i prijemne prostorije, formula
za izraunavanje graevinske vrednosti izolacione moi dobija oblik:

44


R / 10
R / 10
R' 10 log 10 10 RDd / 10 10 RFd / 10 10 Df 10 Ff
F
f
F

A0
D / 10
D / 10
10 n ,e 10 n , s
Ss e
s

(J3.22)

Slino tome, energetskom sumom svih strukturnih putanja, za merodavnu vrednost

normalizovanog nivoa zvuka udara u sluaju prostorija jedna iznad druge dobija se:

L / 10
L
/ 10
L'n 10 log10 10 n ,d 10 n , Df ,
f

(J3.23)

a u sluaju prostorija jedna pored druge:

L'n 10 log10 10

Ln , Fj / 10

(J3.24)

U gornjim sumama lanovi F i f oznaavaju sumiranje po svim bonim pregradama

(najee njih etiri) u predajnoj i prijemnoj prostoriji, respektivno, e po svim
postojeim malim elementima na zajednikoj pregradi, s po bonim sistemima, a j po
pregradama susednim podu u predajnoj prostoriji (najee zajedniki zid i pod
prijemne prostorije).
Laboratorijska i in situ strukturna vremena reverberacije pregrada, kao i indeks
prenosa vibracija (Kij), neophodni za proraun, jo uvek su retko merene veliine o
kojima postoji malo podataka u literaturi [Alba et al., 2007; Pedersen, 1995; Schneider
et al., 2011; Schiavi et al., 2010]. Stoga se u praksi najee pribegava njihovom
matematikom proraunu. Za proraun strukturnih vremena reverberacije homogenih
pregrada mogu se koristiti formule (J3.4) i (J3.5) u kojima implicitno, preko parametra
k, figurie i sam indeks prenosa vibracija na spojevima pregrade. Odatle sledi da
proraun vrednosti strukturnih vremena reverberacije homogene pregrade iziskuje
poznavanje vrednosti vie fizikih parametara koji je opisuju:
-

dimenzije pregrade (lk),

povrinska masa materijala (m),

frekvencija koincidencije (fc),

interni gubici u materijalu (int),

indeksi prenosa vibracija (Kij) svih spojeva pregrade.

Naalost, osim dimenzija i povrinske mase, vrednosti ostalih parametara najee nisu
lako dostupne. Kao alternativa mogu se koristiti njihove vrednosti ili empirijske formule

45

za njihov proraun date u literaturi, pri emu e tanost prorauna izolacije onda zavisiti
od saglasnosti usvojenih teorijskih vrednosti sa realnim. Tako, na primer, Aneks B
EN 12354-1 nudi vrednosti osnovnih fizikih parametara za najee koriene
materijale homogenih pregradnih konstrukcija (Tabela 3.2). Povrinska masa materijala
moe se izraunati kao proizvod njegove gustine () i debljine (t), a frekvencija
koincidencije prema formuli (J3.3).
Tabela 3.2. Vrednosti osnovnih fizikih parametara nekih materijala prema [EN 12354]
materijal
beton
kalcijum-silikat
laki beton
porozni beton

[kg/m3]
2300
1750
1300
650

cL [m/s]
3500
2600
1700
1400

int [/]
0,006
0,015
0,015
0,010

Za u optem sluaju frekvencijski zavisne vrednosti indeksa prenosa vibracija,

Aneks E norme EN 12354-1 navodi empirijske formule, prema kojima njegove
vrednosti zavise od tipa spoja (kruti ili elastini, krstasti, T ili L-spoj), u kojima figuriu
povrinske mase pregrada koje ine spoj. Skorija, pak, merenja iji su rezultati navedeni
u literaturi, u znaajnoj meri osporavaju tanost ovih formula [Schneider et al., 2011;
Schiavi et al., 2010] i uglavnom naglaavaju da empirijske formule daju neto nie
vrednosti indeksa od realnih [Schiavi et al., 2010; Crispin et al., 2004]. Za krute krstaste
spojeve i krute T-spojeve masivnih homogenih pregrada (kao na primer betonskih
zidova, zidova od cigle ili sitno rebrastih tavanica), ove razlike su oko 5 dB, zavisno od
tipa pregrada, odnosa njihovih povrinskih masa i putanje kroz spoj (prostiranje prema
pregradi u nastavku spoja pokazuje vea odstupanja nego prostiranje ka susednoj
normalnoj pregradi). Generalno, odstupanja mogu ii i do 10 dB, pa ak i vie. U
sluaju

krutih

L-spojeva,

teorijske

vrednosti

variraju

oko

3 dB

ispod

izmerenih [Barbaresi et al., 2007]. U literaturi je jo manje podataka o elastinim

spojevima i spojevima lakih nehomogenih pregrada. Prema jednom istraivanju [Crispin
et al., 2004], izraunate vrednosti indeksa prenosa vibracija elastinih spojeva su u
proseku nekoliko decibela ispod izmerenih.
ak i laboratorijski izmerene vrednosti indeksa prenosa vibracija pokazuju
znaajne varijacije, sa standardnim devijacijama oko 2 dB. Zavisno od naina pobude

46

(eki ili ejker) i pobuene strane pregrade (unutranja ili spoljanja), standardne
devijacije mogu biti i znatno vie. Na kraju, varijacije u vrednosti indeksa mogu nastati i
kao posledica stvarne strukture spoja na terenu i loe izvedbe, to predstavlja dodatnu
razliku u odnosu na teorijski idealizovan sluaj. U nekim istraivanjima [Gerretsen,
1979] se, takoe, navodi da odstupanja realnih vrednosti Dv ,ij , situ

od vrednosti

proraunatih korienjem jednaine (J3.18b) i empirijskih formula za indeks prenosa

vibracija imaju standardnu devijaciju 5 dB. Prema [Galbrun, 2008], meutim, srednja
razlika nivoa brzine vibracija izmeu pregrada prema jednaini (J3.18b) ima
sistematsko odstupanje od oko 5 dB u odnosu na realne izmerene vrednosti.
Ukoliko se u praksi ne raspolae ni vrednostima izolacije pregrada, Aneksima B
standarda EN 12354-1 i EN 12354-2 ostavljena je mogunost prorauna laboratorijskih
vrednosti izolacione moi (R) i normalizovanog nivoa zvuka udara (Ln) masivnih,
homogenih zidova i tavanica pravougaonog oblika prema formulama (J3.3)-(J3.7). Ipak,
za to je potrebno poznavanje vrednosti istog skupa fizikih parametara kao i u sluaju
strukturnih

vremena

reverberacije.

Konano,

iako

su

odgovarajuim

standardima [ISO 140; ISO 10140] definisane procedure merenja normalizovanih

zvunih izolovanosti malih elemenata (Dn,e) i bonih sistema (Dn,s), podataka o njihovim
laboratorijskim i terenskim merenjima jo uvek ima malo. Stoga su u Aneksu F
EN 12354-1 i Aneksu D EN 12354-2 navedene formule za njihov proraun u tipinim
sluajevima u praksi, poput ventilacionih otvora na fasadnim zidovima, sputenih
tavanica i bonih hodnika.
3.2.2. Proraun izolacije od spoljanjeg vazdunog zvuka
Za osnovni deskriptor zvune izolacije fasadnih pregrada mogu se usvojiti
graevinska izolaciona mo (R) pregrade ili standardizovana izolovanost (DnT). Kako
se spoljanja buka najee meri na udaljenosti od 2 m od same fasade, standardizovana
izolovanost fasada najee se izraunava kao D2m,nT. Korienjem jednaina (J2.4),
(J2.6) i (J2.7) dobija se veza izmeu dva parametra:

D2 m,nT R'10 log 10

V
dB L fs ,
6T0 S

(J3.25)

47

gde V oznaava zapreminu prijemne prostorije, S ukupnu povrinu fasade, a dodatni

faktor Lfs razliku nivoa usled oblika fasade. Faktor Lfs izraava dodatno slabljenje
spoljanjeg zvuka koje ne nastaje u samoj fasadnoj pregradi, ve usled spoljanje
konfiguracije fasade. Za ravnu fasadu on iznosi 0 dB, dok za terasastu moe iznositi i
vie decibela, zavisno od sposobnosti spoljanje konstrukcije da slui kao dodatna
barijera na putu spoljanjeg zvuka ili eventualno dodatni apsorber ukoliko na fasadi
postoje apsorbujui materijali. U zgradama sa fasadama sa balkonima, Lfs najee ima
vrednost 1-2 dB.
Pod fasadnim zidom podrazumeva se svaki zid prostorije okrenut ka spoljanjoj
sredini. U sluaju ugaonih prostorija, to moe biti i vie pregrada. Meutim, u
praktinim okolnostima na ukupnu izolaciju fasada od spoljanjeg vazdunog zvuka
vrlo retko u znaajnoj meri utiu izolacione moi pregrada, ve je ona dominantno
odreena izolacionim karakteristikama dodatnih fasadnih elemenata, kao to su prozori,
balkonska vrata, otvori za ventilaciju i slino. Stoga, primenom teorije sloenih
pregrada (pregrada koje se sastoje iz vie elemenata razliitih izolacionih
karakteristika) [Kuttruff, 2007] i energetskom sumom uticaja svih fasadnih elemenata
(uporediti sa jednainom (J3.22)), dobija se sledea formula za proraun izolacije
fasade:

A D / 10
S
R' 10 log10 i 10 Ri / 10 0 10 n ,e ,
e S
i S

(J3.26)

gde su sume date po svim fasadnim elementima i (zidovi, prozori, balkonska vrata...)
povrina Si i izolacionih moi Ri i svim malim elementima e normalizovnih vrednosti
izolovanosti Dn,e.
Kako je strukturni prenos spoljanjeg vazdunog zvuka kroz bone zidove
praktino uvek zanemarljiv kada fasadni zid sadri dodatne elemente, on se u
proraunima izolacije fasadnog zida skoro uvek moe zanemariti. Jedini izuzetak su
masivni fasadni zidovi bez dodatnih elemenata, kada se boni prenos aproksimativno
kompenzuje oduzimanjem 2 dB od laboratorijskih vrednosti izolacionih moi svih
fasadnih pregrada.

48

3.2.3. Pojednostavljeni model

Do sada opisane procedure klasinog modela koriste se za proraun
frekvencijski zavisnih vrednosti zvune izolacije u frekvencijskim podopsezima. To su
po pravilu tercni ili oktavni frekvencijski podopsezi, iz kojih se jednobrojne merodavne
vrednosti mogu zatim proraunati posebnim procedurama opisanim u [ISO 717;
ISO 16717]. Sledei klasian pristup mogu se formulisati i skraene matematike
procedure za direktan proraun jednobrojnih vrednosti izolacije. Ovo je tzv.
pojednostavljeni model (eng. simplified model), nasuprot ve opisanom detaljnom
modelu (eng. detailed model). Matematike formule pojednostavljenog modela u celini
su bazirane na jednainama detaljnog modela, sa tom razlikom to u njima figuriu
jednobrojne, merodavne, odnosno irokopojasne vrednosti parametara, umesto skupova
vrednosti u frekvencijskim podopsezima. Ulazni parametri pojednostavljenog prorauna
stoga podrazumevaju merodavne vrednosti izolacionih moi (Rw umesto R),
normalizovane izolovanosti (Dn,w umesto Dn) i normalizovane nivoe zvuka udara (Ln,w
umesto Ln) graevinskih elemenata. Kao rezultati prorauna dobijaju se merodavne
vrednosti graevinske izolacione moi (Rw umesto R), normalizovanog nivoa zvuka
udara (Ln,w umesto Ln) i standardizovane izolovanosti (D2m,nT,w umesto D2m,nT). tavie,
ulazne jednobrojne vrednosti mogu ukljuivati i neki od spektralnih korekcionih faktora
opisanih u poglavlju 2.3.3. Isti korekcioni faktor e samim tim biti ukljuen i u dobijene
izlazne merodavne vrednosti, pri emu se podrazumeva da je i frekvencijski opseg u
kom je raunat korekcioni faktori ostao isti. Predikcija izolacije od vazdunog zvuka i
zvuka udara pojednostavljenim modelom takoe je uvrtena u evropsku normu
EN 12354.
Skraena procedura pojednostavljenog modela, meutim, podrazumeva i
dodatne aproksimacije i ogranienja u odnosu na detaljni model. Ovaj model namenjen
je prevashodno sluaju masivnih zajednikih i bonih pregrada i njegova tanost u
sluaju nehomogenih, lakih pregrada je smanjena. Glavno pojednostavljenje modela u
odnosu na detaljni je u izraavanju gubitaka zvune energije unutar pregrada, koji su u
detaljnom modelu kvantifikovani faktorom ukupnih gubitaka, odnosno strukturnim
vremenom reverberacije (jednaina (J3.5)). U pojednostavljenom modelu ovi parametri
implicitno su uraunati samo aproksimativno i ne postoji distinkcija izmeu

49

laboratorijskih i in situ vrednosti izolacionih moi i normalizovanih nivoa zvuka udara

elemenata. Pojednostavljene jednaine (J3.14), (J3.19) i (J3.22) za izolaciju od
vazdunog zvuka imaju oblik:

RDd ,w Rsep,w RDd ,w ,

Rij , w

Ri , w R j , w
2

Rij , w K ij 10 log 10

(J3.27)
Ss
dB i
lf

R /10
R
/ 10
R
/ 10
R
/ 10
R'w 10 log10 10 Dd ,w 10 Fd ,w 10 Df ,w 10 Ff ,w ,
F
f
F

(J3.28)

(J3.29)

gde je lf duina spoja izmeu pregrada i i j. Vrednosti indeksa prenosa vibracija Kij, kao
i srednje vrednosti in situ razlike nivoa brzine vibracija izmeu pregrada Dv ,ij , situ u
detaljnom modelu mogu biti frekvencijski zavisne, pa se u pojednostavljenom modelu
aproksimativno koristi vrednost indeksa prenosa vibracija na 500 Hz. Kako je u
realnosti poveanje merodavne izolacione moi (Rw) dve dodatne obloge na istoj
putanji prenosa manji od sume njihovih dobitaka (R) pojedinano [, 1978],
RDd,w i Rij,w u gornjim izrazima raunaju se prema formuli:

Rij , w

R j , w

, Ri , w R j , w
Ri , w
2
.

R
i,w
R
, Ri , w R j , w
j , w
2

(J3.30)

Proraun izolacije od udarnog zvuka prema pojednostavljenom modelu jo je svedeniji i

vai samo za sluaj prostorija jedna iznad druge. Formula (J3.23) ima oblik:
L' n,w Ln,w Lw K ,

(J3.31)

gde K predstavlja korekcioni faktor za boni prenos. Njegova vrednost data je

u [EN 12354] tabelarno i varira izmeu 0 dB i 6 dB, a najvea je kada je masivna
tavanica okruena mnogo lakim bonim pregradama. U sluaju pregrada priblino
jednakih povrinskih masa ili masivnijih bonih pregrada, korekcioni faktor ima
vrednost 0 dB. Na kraju, detaljni i pojednostavljeni model imaju identian oblik u
sluaju prorauna izolacije fasada, sa tom razlikom to e u jednainama (J3.25) i
(J3.26) figurisati merodavne vrednosti parametara, odnosno Rw umesto R i Dn,w umesto
Dn.
Dodatna praktina prednost pojednostavljenih modela je da, zbog lake

50

raunarske implementacije, ne iziskuju primenu skupih specijalizovanih softvera, kao

to je to najee sluaj sa detaljnim modelima. Meutim, podrazumevane
aproksimacije i ogranienja mogu uzrokovati razlike u jednobrojnim vrednostima
izolacije proraunatih detaljnim modelom i zatim ponderacijom prema procedurama
ISO 717 i direktno pojednostavljenim klasinim modelom.
3.2.4. Tanost prorauna
Klasini modeli prorauna zvune izolacije, detaljni i pojednostavljeni, izvedeni
su pod nizom pretpostavki i praktinih aproksimacija. Posledica toga je njihova
ograniena tanost, u smislu poklapanja izraunatih i realnih, izmerenih vrednosti
izolacije u konkretnom sluaju. Uzroka za to ima vie nepreciznost ulaznih podataka,
nesigurnost terenskih merenja, kao i stepen saglasnosti idealizovanog scenarija pri
proraunima i realne situacije na terenu, koji zavisi od tanosti uvedenih pretpostavki i
aproksimacija modela i stvarne izvedbe pregrada, spojeva i ostalih elemenata u zgradi.
Posebno znaajan uticaj na tanost prorauna imaju tanost ulaznih podataka, ali i
razlike u realizacijama spojeva izmeu pregrada u praksi [Galbrun, 2008]. Svi navedeni
uzroci mogu doprineti znaajnijem smanjenju tanosti rezultata prorauna, ali i
oteavaju njenu generalnu procenu, posebno imajui u vidu da su meunarodni
standardi sa opisanim procedurama prorauna aktuelni svega petnaestak godina, pa se
potvrda njihove tanosti u praksi jo uvek oekuje.
U [EN 12354] dati su neki podaci o tanosti propisanih modela za proraun
zvune izolacije u zgradama, koji se pre svega odnose na zgrade sa svim masivnim i
homogenim pregradama od materijala poput betona, cigle, blokova i slino. Prema
njima, odstupanja izraunatih jednobrojnih merodavnih vrednosti graevinske
izolacione moi u odnosu na izmerene imaju standardnu devijaciju 1,5-2,5 dB, bez
sistematskog odstupanja (sa srednjom vrednou jednakoj nuli). Vrednost standardne
devijacije pritom zavisi od poklapanja teorijskog modela i realnog sluaja. Izraunate
vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara izmeu prostorija sa zajednikom
tavanicom, za izolaciju od zvuka udara, takoe ne pokazuju sistematska odstupanja u
odnosu na realne vrednosti i takoe imaju vrednost standardne devijacije oko 2 dB.
Oekivana tanost prorauna najmanja je pri proraunu izolacije od zvuka udara izmeu

51

prostorija jedna pored druge, kada se osim standardne devijacije od 3 dB javaljaju i

sistematska odstupanja od 0 dB do ak 5 dB. Ovo se moe objasniti odsustvom
direktnog prenosa izmeu predajne i prijemne prostorije i postojanjem samo bonog
strukturnog prenosa kroz spoj zajednikog zida sa podovima predajne i prijemne
prostorije. U takvim okolnostima smanjenog broja razmatranih putanja prostiranja
zvuka izmeu prostorija, svaka nesaglasnost teorijskog modela sa realnom situacijom
moe uzrokovati znaajna odstupanja izraunatih vrednosti od realnih. Konano,
oekivana preciznost izraunatih jednobrojnih vrednosti izolacije fasadnih pregrada ima
standardnu devijaciju oko 1,5 dB, a u pojedinanim frekvencijskim podopsezima i do
3 dB. U svakom sluaju, pri izvravanju prorauna, u standardima se preporuuje
variranje vrednosti ulaznih parametara, posebno kod atipinih scenarija i kompleksnijih
situacija, kao i kada tane vrednosti ulaznih podataka nisu unapred poznate. Variranje
vrednosti ulaznih parametara uzrokuje varijacije jednobrojnih vrednosti dobijenih
proraunom i omoguava uvid u moguu netanost dobijenih rezultata.
Preciznija ocena tanosti standardizovanih modela prorauna zvune izolacije u
razliitim scenarijima oekuje se u budunosti, sa omasovljenjem njihove primene i
dodatnim proverama u razliitim realnim okolnostima. Ve sada postoje izvesni
izvetaji u literaturi u vezi sa tanou opisanih modela prorauna zvune izolacije.
Prema jednom istraivanju [Metzen, 1999] koje ukljuuje 31 terensko merenje zvune
izolacije, pre svega masivnih zajednikih i bonih elemenata, detaljni model prorauna
pokazuje uglavnom zadovoljavajue poklapanje sa izmerenim vrednostima, uz
standardnu devijaciju odstupanja koja iznosi oko 2 dB. Drugo istraivanje istog
autora [Metzen, 2005] pokazuje da je tanost predikcije vea u sluaju lakih pregrada i
zgrada u kojima dominiraju lake, drvene konstrukcije. Pedersen [Pedersen, 1999], na
osnovu vie od 200 merenja, zakljuuje da predikcije imaju zadovoljavajuu tanost u
sluaju vazdunog zvuka, kao i zvuka udara izmeu prostorija sa zajednikom
masivnom tavanicom. Drugi izvetaji u literaturi, meutim, govore o moguim
posledicama zanemarivanja bonih putanja vieg reda (kroz vie od jednog spoja) u
zgradama po tanost prorauna zvune izolacije u njima i pojavu sistematske greke
[Craik, 2001; Galbrun, 2008]. U njima se sugerie i da vea tanost predikcije
konstatovana u ranijim sluajevima prorauna zapravo moe biti posledica odstupanja

52

pogreno pretpostavljenih vrednosti ulaznih parametara u odnosu na realne, a ne

tanosti teorijskih modela.
Prema navodima u EN 12354, tanost pojednostavljenog modela prorauna
izolacije moe se smatrati priblino jednakom tanosti detaljnih modela u smislu
standardne devijacije odstupanja izraunatih merodavnih vrednosti od realnih, uz
eventualno u proseku neto vie vrednosti u sluaju pojednostavljenog modela.
Pojednostavljeni model izolacije od vazdunog zvuka ima netanost standardne
devijacije oko 2 dB i daje sistematski neto vie vrednosti graevinske izolacione moi
od izmerenih. Tanost pojednostavljenih prorauna izolacije od zvuka udara i izolacije
fasada ima priblino jednaku standardnu devijaciju od oko 2 dB. Metzen u svojoj analizi
prevashodno masivnih pregrada [Metzen, 1999] takoe zakljuuje da detaljni i
pojednostavljeni model imaju priblino jednaku tanost. Nasuprot tome, druga
istraivanja [Manuel, 2009] pokazuju da pojednostavljeni model generalno daje ak
izmeu 1 dB i 7 dB vie jednobrojne vrednosti izolacije od vazdunog zvuka u odnosu
na detaljni model. Kao mogui razlog navodi se nedovoljno tana estimacija bonog
prenosa pojednostavljenim

modelom.

Ispitivanje razlika izmeu detaljnog i

pojednostavljenog modela ima poseban znaaj s obzirom da se zbog svoje lake

realizacije i breg prorauna merodavnih vrednosti, pojednostavljeni model esto koristi
u praksi za predikciju izolacije u zgradama.

53

4. Monitoring vazdune buke u domainstvima

Kao to je ve navedeno u uvodnom poglavlju, pitanje zvune izolacije u
zgradama usko je povezano sa karakterizacijom buke u ivotnoj sredini, spoljanje i
unutranje. Proraun zvune izolacije, ukoliko pretenduje da numeriki izrazi
subjektivan doivljaj smanjenja buke u ivotnoj sredini, odnosno ostvarenog akustikog
komfora, mora da ukljui i kvantifikovanje buke od koje izolacija titi potencijalno
ugroeno stanovnitvo. U suprotnom, dobijene vrednosti izolacije gube neophodnu
korelisanost sa stvarnim subjektivnim doivljajem izolacije, a time i svoju konanu
svrhu, a to je predikcija mogue ugroenosti ljudi koji u zgradama borave bukom iz
okruenja. Upravo to je glavni povod uvoenja spektralnih korekcionih faktora i
referentnih spektara buke, opisanih u poglavlju 2.3.3 prilagoenje izraunatih
jednobrojnih vrednosti zvune izolacije oekivanoj realnoj buci i njenom karakteru (u
ovom sluaju spektralnom sadraju), ime se poveava relevantnost dobijenih
jednobrojnih vrednosti izolacije u realnim okolnostima. Stepen u kome e to biti
postignuto zavisi od stanja stvarne buke na terenu u svakom konkretnom sluaju. U
generalnom sluaju, monitoring realne buke na terenu prua uvid u njene opte
akustike karakteristike i tako predstavlja vaan doprinos proveri tanosti metoda ocene
zvune izolacije u realnim ivotnim okolnostima. U ovom radu razmatrana su dva tipa
vazdune buke unutranja buka generisana tokom svakodnevnih ivotnih aktivnosti u
domainstvima i buka drumskog saobraaja (analizirana u sledeem poglavlju), kao
najrasprostranjeniji vid spoljanje buke u urbanim sredinama.
4.1. Snimanje i merenje buke u domainstvima

Za potrebe karakterizacije buke u zgradama, organizovan je niz snimanja

vazdune buke generisane tokom razliitih ivotnih aktivnosti u domainstvima.
Posmatrane su pre svega redovne, svakodnevne aktivnosti ljudi u domainstvima, ali i
pojedini specifini, ekscesni dogaaji kao to su kuna okupljanja i zabave i vebanje
muzikih instrumenata. Pojedini izvori vazdune buke preteno impulsnog karaktera
takoe su razmatrani, kao na primer udarci posuem u kuhinji, ali ne i buka unutranjih
instalacija i izvori strukturno generisane buke. Snimanja su izvrena u 29 domainstava

54

u razliitim zgradama u Beogradu, u nametenim stambenim prostorijama (dnevne sobe,

trpezarije i kuhinje). Prostorije su razliitih veliina (zapremina od 31 m3 do 104 m3),
veinom paralelopipednog oblika i opremljene uobiajenim nametajem, pa je oekivan
i uobiajen uticaj samih prostorija, pre svega njihovog oblika, ekvivalentne zvune
apsorpcije i difuznosti zvunog polja u njima na izmerene signale buke. Vremena
reverberacije prostorija variraju u opsegu od 0,5 s do 0,8 s. Merenja su vrena u jednoj
taki u svakoj od prostorija. U skladu sa preporukama za merenje nivoa buke u
zgradama [ISO 140], merni mikrofon bio je postavljen u dalekom polju dominantnih
izvora buke i na udaljenosti veoj od 0,7 m od najbliih reflektujuih povrina.
Koriena je frekvencija odmeravanja 48 kHz, sa rezolucijom 24 bita.
4.2. Spektar buke u domainstvima
Neposredni motiv za spektralnu analizu buke u domainstvima [Maovi et al.,
2013 a] bio je poreenje oblika spektara uobiajenih izvora vazdune buke u
domainstvima sa standardizovanim referentnim spektrima Spektar br. 1 i Spektar
br. 2, odnosno Lliving i Ltraffic i Lspeech. Kako je naglaeno u poglavlju 2.3.2, za validnu
ocenu zvune izolacije jednim brojem primenom referentne krive i spektralnih
korekcionih faktora ili pak direktnim izraunavanjem jednobrojnih vrednosti preko
referentnih spektara buke, neophodno je da usvojeni referentni spektri buke oblikom
odgovaraju realnim spektrima buke u okruenju. U tom pogledu, sprovedena analiza
oblika spektara realnih izvora buke u domainstvima treba da omogui kvalitetniju
reprezentaciju unutranje buke i doprinese boljem kvantifikovanju zvune izolacije
unutranjih pregrada u zgradama jednobrojnim vrednostima u algoritmima za proraun
izolacije.

4.2.1. Analizirane aktivnosti i izvori buke

U 29 domainstava u kojima je vren monitoring buke, nainjeno je 38 snimaka
buke generisane tokom razliitih aktivnosti ljudi koji u njima borave, pri emu su
dodatno detektovani i izdvojeni najznaajniji izvori (generatori) buke i formirana baza

55

njihovih snimaka. Ukupno je izdvojeno 58 snimaka generatora buke i njihov prikaz

prema aktivnosti tokom kojih su nainjeni dat je u Tabeli 4.1. Broj u zagradi pored
naziva tipa aktivnosti oznaava broj snimaka generatora u formiranoj bazi koji su
izdvojeni iz celokupnih snimaka te aktivnosti. Broj u zagradi pored naziva svakog
pojedinanog generatora buke oznaava broj snimaka u bazi u kojima se taj generator
javlja. Pojedini generatori pojavljuju u vie analiziranih aktivnosti, kao na primer glasan
govor tokom redovnih aktivnosti, kunih okupljanja i kunih zabava. Takoe, u
pojedinim snimcima generatora istovremeno je aktivno vie izvora buke, na primer
pevanje i sviranje muzikog instrumenta ili sluanje glasne muzike i usisavanje, pa broj
detektovanih generatora buke tokom neke aktivnosti moe biti i vei od broja snimaka
generatora u bazi izdvojenih tokom te aktivnosti. Trajanje svakog izdvojenog snimka
generatora u bazi zavisi od prirode generatora buke. U sluaju veoma kratkih signala
(kaalj, kijanje, glasan smeh i sl.), ono je minimalno 1 s, dok u sluaju filma moe biti i
oko 2 h.
Tabela 4.1. Analizirani izvori buke u domainstvima
tip aktivnosti

oznaka

vebanje muzike (11)

PM

kuni poslovi (6)

HW

redovne aktivnosti (8)

RA

gledanje TV (6)

TV

kuno okupljanje (14)

HG

obrok (3)

ML

kuna zabava (7)

HP

kuni ljubimac (1)

sluanje muzike (2)

PT
LM

izvori buke
violina (3), klavijature (1), pevanje (3), akustina
gitara (2), elektrina gitara (4)
usisiva (4), usisiva sa vodenim filtrom (1),
pumpa za duek (1), glasna muzika (1)
kaalj (2), kijanje (1), telefonsko zvono (1),
normalan govor (2), povien govor (1), glasan
govor (1)
TV sitkom (1), TV reklame (1), film (2), opera (2)
glasan govor (3), glasan smeh (5), vika (1), tapanje
(2), vika dece (2), deji vrisak (2)
posue (3)
pevanje (3), akustina gitara (3), amor (3),
nazdravljanje (1), glasan govor (1)
papagaj (1)
glasna muzika (2)

4.2.2. Rezultati
Kako su referentni spektri definisani u proirenom frekvencijskom opsegu,
spektralna analiza vrena je u tercnim frekvencijskim podopsezima od 50 Hz do

56

5000 Hz. Radi poreenja sa referentnim spektrima Lliving, Ltraffic i Lspeech, spektri svih
analiziranih generatora su A-ponderisani i normalizovani, tako da im je ukupna energija
jednaka 0 dB. Svih 58 normalizovanih i ponderisanih spektara prikazano je na Slici 4.1.
Kako se glasna muzika smatra glavnim uzrokom ugroenosti unutranjom bukom u
zgradama na niskim frekvencijama, spektri signala u kojima je zastupljen neki oblik
muzikog sadraja (reprodukovana, svirana ili pevana muzika) dati su na grafiku
tamnim punim linijama, dok su ostali izvori prikazani isprekidanim linijama. etiri
detektovana spektra muzike sa posebno visokim nivoima na niskim frekvencijama,
snimljeni tokom sluanja muzike preko kunih audio sistema sa ukljuenim sub-woofer
zvunikom, prikazani su neto debljim punim linijama. Radi poreenja, tri
standardizovana referentna spektra predstavljena su sivim linijama Lliving
isprekidanom, Ltraffic takastom i Lspeech punom linijom.

Slika 4.1. Tercni spektri svih detektovanih generatora buke u domainstvima

Sa slike je evidentno da su u gornjem delu grafika, pre svega na niskim

frekvencijama ispod 250 Hz, dominantno zastupljeni signali muzike, dok ostali
analizirani izvori proizvode znatno ue A-ponderisane spektre buke. Poreenjem sa
referentnim spektrima moe se konstatovati da se veina izmerenih spektara nalazi
57

izmeu krivih Lliving i Lspeech, a znatan broj i ispod Lspeech krive. Radi lakeg uvida u
oblike spektara buke u domainstvima tipine za razliite vrste generatora buke,
Slika 4.2. prikazuje usrednjene izmerene spektre i poredi ih sa tri propisana referentna
spektra. Iz celokupnog skupa analiziranih generatora buke, izdvojena su etiri podskupa
skup svih 58 izdvojenih generatora (a), podskup 37 generatora nemuzikih signala (b),
17 generatora standardnih muzikih signala bez naglaenih niskih frekvencija (c) i 4
generatora muzikih signala sa posebno visokim nivoima na niskim frekvencijama (d).
Sive povrine na graficima (a)-(c) oznaavaju normalizovani opseg vrednosti jednu
vrednost standardne devijacije iznad i ispod srednjih vrednosti. Drugim reima,
osenene oblasti predstavljaju oekivane 66%-ne intervale poverenja iznad i ispod kojih
se nalazi po 17% svih izmerenih vrednosti. S obzirom na mali broj snimljenih signala,
tanke isprekidane linije na grafiku (d) predstavljaju sva etiri izmerena spektra muzike
sa naglaenim sadrajem na niskim frekvencijama.
I sa ovih grafika potvruje se da veina analiziranih izvora buke u
domainstvima proizvodi spektar buke koji oblikom pripada izmeu Lspeech i Lliving
referentnih spektara. Ovaj zakljuak stoji nasuprot tvrdnji u [ISO 717] da spektri veine
izvora buke u ivotnoj sredini imaju oblik izmeu Lliving i Ltraffic. Svi usrednjeni grafici
buke na Slici 4.2. (a)-(c) imaju slian oblik, sa vrednostima znaajno ispod krive Lliving
na niskim frekvencijma ispod 250 Hz i visokim frekvencijama iznad 2000 Hz. Na
veoma niskim frekvencijama, ispod 125 Hz, Lliving nadmauje ak i 66%-ne intervale
sigurnosti. Pojedini generatori u ovim podskupovima sa izraenim impulsnim
karakterom, poput udaraca kuhinjskim posuem, mogu emitovati spektar sliniji
referentnom spektru Lliving, ali samo u veoma kratkim vremenskim intervalima.

4.2.3. Diskusija
Nakon uvida u oblike spektara pojedinanih analiziranih generatora buke u
domainstvima moe se izvriti detaljnija kategorizacija generatora prema obliku
spektra buke koju oni proizvode. Rezultati takve analize dati su u Tabeli 4.2, koja
pokazuje slinost oblika pojedinanih izmerenih spektara buke i referentnih spektara
Lliving i Ltraffic. Praktino svi snimljeni spektri iznad krive Lliving u delu opsega ispod
250 Hz potiu od signala muzike u nekom obliku svirane na elektrinim muzikim

58

instrumentima ili reprodukovane kunim audio sistemima. Nasuprot tome, sviranje na

klasinim muzikim instrumentima u najveem broju sluajeva produkuje usrednjeni
spektar slinog oblika kao uobiajeni, nemuziki izvori buke u domainstvima. Ipak,
podrazumeva se da spektar muzikih signala u optem sluaju zavisi od njihovog
tonalnog sadraja i boje instrumenta.

Slika 4.2. Usrednjeni spektri buke: (a) svi izdvojeni generatori, (b) generatori
nemuzikih signala, (c) muzika u normalnim okolnostima (bez istaknutih niskih
frekvencija) i (d) muzika sa visokim nivoima na niskim frekvencijama
S obzirom da se spektar Ltraffic (po jo uvek aktuelnoj nomenklaturi Spektar
br. 2) u pojedinim evropskim zemljama koristi i za kvantifikovanje izolacije unutranjih
elemenata u zgradama, treba napomenuti da iz dobijenih rezultata sledi da u normalnim
okolnostima iskljuivo muzika reprodukovana preko kunih audio sistema sa subwoofer jedinicom moe proizvesti normalizovan A-ponderisan spektar slinih vrednosti

59

spektru Ltraffic, pa ak i tada u najveem broju sluajeva sa izraenijim padom ispod

100 Hz i do 10 dB niim vrednostima u tercnom podopsegu na 50 Hz. Odatle sledi da
ak ni veina uobiajenih kunih audio ureaja nema dovoljno irok frekvencijski odziv
kojim se moe proizvesti blai pad A-ponderisanog spektra prema niskim
frekvencijama, ime bi se opravdalo korienje spektra Ltraffic za unutranju buku. U
skladu sa tim, ini se da A-ponderisan spektar saobraajne buke u proirenom opsegu
nije adekvatan reprezent ni glasne muzike u domainstvima sa izraenim
niskofrekvencijskim komponentama.
Tabela 4.2. Slinost oblika izmerenih spektara buke u domainstvima i referentnih
spektara
referentni spektar
Ltraffic
izmeu Lliving i Ltraffic
Lliving
izmeu Lspeech i Lliving
Lspeech
ispod Lspeech

generatori buke
glasna muzika (audio ureaji, klavijature, kuni bioskop) sa
naglaenim niskim frekvencijama
opera (kuni bioskop), elektrina gitara
muzika i opera na TV, posue
povien muki govor, amor, pevanje, TV (reklame, film,
sitkom), kaalj
povien govor, vrisak, ovacije, kijanje, violina, usisiva
ensko pevanje, deja vika i vrisak, telefonsko zvono,
papagaj

U kontekstu znaaja zvune izolacije na niskim frekvencijama na opti doivljaj

akustikog komfora koji joj se pridaje u novijoj literaturi i predlozima standarda iz
oblasti graevinske akustike i prisutnoj tendenciji proirenja frekvencijskog opsega u
kom se zvuna izolacija meri i tretira, treba naglasiti da ak i izmereni spektri koji su u
veem delu frekvencijskog opsega po obliku slini referentnim spektrima Lliving i Ltraffic
pokazuju bri pad ka najniim frekvencijama proirenog spektra ispod 100 Hz od dva
referentna spektra. Kao posledica precenjenih vrednosti referentnih spektara u ovom
delu frekvencijskog opsega mogu se oekivati nie izraunate jednobrojne vrednosti
deskriptora izolacije, koje ne odgovaraju realnim spektrima buke, a time ni
subjektivnom doivljaju izolacije.
Varijacije

vrednosti

referentnih

spektara

pojedinim

frekvencijskim

podopsezima, zavisno od oblika krive izolacione moi, mogu znaajno uticati na

izraunate jednobrojne vrednosti izolacije od vazdunog zvuka. To se razliito

60

manifestuje kod homogenih masivnih i sloenih gipsanih pregrada, koje generalno

imaju meusobno znaajno razliite frekvencijske izolacione karakteristike. Dok
masivne pregrade pokazuju znatno ujednaenije vrednosti izolacije po tercama i ravniju
krivu izolacione moi, lake gipsane pregrade najee imaju veoma izraen pad
izolacione moi prema niskim frekvencijama. Radi procene razlika dobijenih
jednobrojnih vrednosti zvune izolacije koje mogu nastati izborom drugaijih oblika
referentnih spektara, nekoliko jednobrojnih deskriptora izolacije izraunato je za dva
tipina oblika krivih izolacionih moi masivne i lake pregrade, prikazana na Slici 4.3, na
slian nain kao u [Monteiro et al., 2012]. U Tabeli 4.3 navedene su izraunate
vrednosti jednobrojnih parametara za obe analizirane pregrade i to:
-

merodavna izolaciona mo (Rw) u osnovnom frekvencijskom opsegu od 100 Hz

do 3150 Hz, takoe sa dodatim korekcionim faktorima (Rw + C, Rw + Ctr),

Rliving,Rtraffic i Rspeech i

jednobrojne vrednosti izraunate korienjem formule (J2.14), ali uz primenu

usrednjenih krivih izmerenih spektara signala buke u domainstvima sa Slike 4.2
kao referentnih spektara Li i to: Ravg svi analizirani generatori buke, Rnon-music
generatori nemuzikih signala, Rmusic uobiajeni generatori muzikih signala,
Rbass generatori muzikih signala sa izraenim sadrajem na niskim
frekvencijama.
Razlike vrednosti izolacionih moi dve analizirane pregrade jednakih

merodavnih vrednosti Rw su male u veini tercnih frekvencijskih podopsega izmeu

100 Hz i 3150 Hz, pa su i razlike izmeu standardnih jednobrojnih parametara
definisanih u osnovnom frekvencijskom opsegu male (do maksimalno 2 dB u sluaju Rw
+ Ctr). Nasuprot tome, jednobrojne vrednosti u proirenom frekvencijskom opsegu
znaajno se razlikuju iako referentni spektri zadravaju identian oblik u osnovnom
opsegu. Kako obe pregrade imaju visoke vrednosti izolacije na frekvencijama iznad
3150 Hz, sledi da je poveanje razlika posledica ukljuivanja tercnih podopsega ispod
100 Hz,

u kojima izolaciona karakteristika masivne pregrade ima znaajno vie

vrednosti od izolacione moi lake pregrade. Kao rezultat, masivna pregrada ima oko
3 dB viu vrednost Rliving i ak preko 8 dB viu vrednost Rtraffic.

61

Slika 4.3. Primer izolacionih karakteristika masivne i lake pregrade jednakih

merodavnih vrednosti izolacione moi (Rw = 56 dB)
Tabela 4.3. Vrednosti jednobrojnih parametara zvune izolacije dobijenih korienjem
razliitih procedura i referentnih spektara buke
pregrada Rw
masivna
laka

56
56

Rw +
C
54
54

Rw +
Ctr
50
48

Rliving

Rtraffic

Rspeech Ravg

54.9
51.8

48.8
40.2

56.1
57.5

57.0
57.9

Rnonmusic

57.7
58.7

Rmusic

Rbass

55.3
56.1

47.0
42.7

Prethodni rezultati pokazuju da vrednosti referentnih spektara vazdune buke na

frekvencijama ispod 100 Hz mogu imati odluujui uticaj na izraunate jednobrojne
vrednosti izolacije. Stoga je od kljune vanosti da primenjeni referentni spektar po
obliku u to veoj meri odgovara spektru oekivane realne buke, posebno u najniem
delu opsega gde pregrade pokazuju pad vredosti izolacionih moi i velike meusobne
razlike. Pratei takav pristup, izmereni spektri buke u domainstvima mogu se iskoristiti
za proraun jednobrojnih vrednosti izolacije od vazdunog zvuka. Tako, na primer, kada
se umesto referentnih spektara u proirenom frekvencijskom opsegu koriste usrednjeni
izmereni spektri buke u domainstvima prikazani na Slici 4.2, razlike jednobrojnih

62

vrednosti parametara postaju minimalne, do svega 1 dB, priblino kao u sluaju

neproirenog frekvencijskog opsega. Izuzetak je kriva muzikih signala sa naglaenim
niskofrekvencijskim sadrajem kada razlika iznosi oko 4 dB, ali je i dalje znaajno
manja od razlike dobijene korienjem referentnog spektra Ltraffic.
4.2.4. Zakljuci

Referentni spektar Lliving, iako namenjen proraunu jednobrojnih vrednosti

zvune izolacije u prisustvu buke generisane tokom normalnih ivotnih aktivnosti i
definisan u proirenom spektru kao tipian oblik spektra buke generisane u
domainstvima, ima vie vrednosti na niskim frekvencijama u poreenju sa izmerenim
spektrima buke u domainstvima, posebno ispod 100 Hz. Analize tipinih generatora
buke u domainstvima pokazuju da ovo vai ak i za veinu izvora muzikih signala,
osim onih sa dominantno izraenim nivoima na niskim frekvencijama, poput kunih
audio sistema opremljenih sub-woofer zvunikom jedinicom. U tom sluaju, meutim,
referentni spektar Ltraffic predstavlja adekvatniji reprezent, ali ponovo samo iznad
100 Hz. Prema prikazanim rezultatima, nijedan od referentnih spektara ne reprezentuje
dobro vazdunu buku u domainstvima na niskim frekvencijama, budui da imaju
znatno vie vrednosti u najniim tercnim frekvencijskim podopsezima. Sa druge strane,
mnogi analizirani spektri buke premauju sva tri referentna spektra u opsegu srednjih
frekvencija. To upuuje na zakljuak da su A-ponderisani spektri buke generisane u
domainstvima veinom uski, sa zvunom energijom dominantno koncentrisanom u
sredinjem delu frekvencijskog opsega. U skladu sa tim, propisani referentni spektri
buke moraju se paljivo razmotriti pre korienja za izraunavanje jednobrojne
vrednosti izolacije unutranjih pregrada od vazdunog zvuka, ukoliko se tei njenoj
korelisanosti sa subjektivnim doivljajem akustikog komfora u sluaju uobiajenih
izvora buke u domainstvima. Odabrani referentni spektar mora oblikom biti to blii
realnom spektru buke. Za odgovarajue tipove izvora buke mogu se koristiti izmereni
spektri buke poput onih datih na Slici 4.2.

63

4.3. Analiza impulsnog karaktera buke u domainstvima

Realna buka u ivotnoj sredini uvek sadri neke impulsne zvune pojave. Njih
karakterie pojava naglih kratkovremenih poveanja zvune energije, to jest postojanje
izraenih brzih promena nivoa zvuka u vremenu. Postoje i okolnosti u kojima buka ima
dominantno impulsni karakter. Sve impulsne pojave nesumnjivo imaju uticaja na stanje
akustikog komfora, jer one na specifian nain deluju na ljude poveavajui efekat
uznemiravanja.
U prisustvu impulsnih pojava uticaj buke u zgradama ne moe se adekvatno
reprezentovati samo dugovremenim deskriptorima, poput ekvivalentnog nivoa zvunog
pritiska u vremenskom domenu ili dugovremenskog spektra u frekvencijskom domenu.
Meutim, jo uvek ne postoji neki opte prihvaeni dodatni kvantifikator kojim bi se
opisao uticaj impulsnih pojava na stanje akustikog komfora. Za sluaj komunalne buke
reenje za to naeno je u korekcijama koje se uvode pri odreivanju merodavne
vrednosti nivoa zvunog pritiska. Prema ISO 1996-1:2003, koji definie postupke
merenja buke u ivotnoj sredini, postojanje impulsnih zvunih pojava pri merenju
povlai korekciju izmerene vrednosti. Ovakav stav zasnovan je na istraivanjima uticaja
saobraajne buke na uznemiravanje ljudi. Tako standard preporuuje da se pri oceni
stanja izmerena vrednost uveava za 5 dB u sluaju obine impulsivnosti (regular
impusive) i ak 12 dB ako je buka visoke impulsivnosti (highly impusive). Ovakva
korekcija je u standardu data posebnim aneksom i predstavlja samo preporuku, i bez
preciznijih naznaka kako da se izvri klasifikacija.
Nesumnjivo je da impulsne zvune pojave postoje i kada je u pitanju buka u
domainstvima. Pojedini pojavni oblici zvukova u stanovima, poput udaraca kuhinjskim
posuem, kalja, kijanja, vike dece, sviranja muzikih instrumenata, udaranja alatom
tokom kunih popravki i slino, imaju sve odlike impulsne buke. Zbog toga
impulsivnost buke u stanovima mora na neki nain imati posledice i u oceni stanja
zvune izolacije kojom se postie zahtevani akustiki komfor. Poetni korak u tome je
da se sagleda i kvantifikuje impulsivnost razliitih bunih aktivnosti u domainstvima i
takav rezultat nekako ukljui u procedure ocene stanja zvune izolacije.
Povod za razmatranje impulsivnosti buke u domainstvima je postojanje
opisanog modela za korekciju izmerenog ekvivalentnog nivoa zvunog pritiska

64

komunalne buke kada ona ispoljava impulsni karakter. U sluaju buke u zgradama, a to
znai i buke od komija, do sada nije predlagana neka standardizovana korekcija za
ocenu stanja zvune izolacije u stambenim zgradama zbog impulsne prirode zvukova
koji se pojavljuju. Posebno znaajna posledica toga je i da su kriterijumi za izolaciju
unutranjih pregrada od vazdunog zvuka zasnovani iskljuivo na pretpostavljenim
ekvivalentnim nivoima buke u susednim prostorijama, a to znai dugovremenim
usrednjavanjem zvune energije. Detaljnije poznavanje impulsivnosti buke u stanovima
treba, izmeu ostalog, da pokae eventualnu potrebu da se minimalni kriterijumi zvune
izolacije za pregradne konstrukcije u zgradama redefiniu imajui u vidu postojanje
impulsnih pojava iji nivo u trenucima znaajno premauje vrednost ekvivalentnog
nivoa zvunog pritiska.
Iako nesumnjivo mora imati uticaja na subjektivni doivljaj buke od suseda,
posebno tokom perioda noi, impulsni karakter vazdune buke u domainstvima nije
razmatran u literaturi. Zbog toga je izvrena eksperimentalna analiza impulsivnosti buke
u stanovima pri uobiajenim kunim aktivnostima i odreeni su svi raspoloivi
indikatori impulsivnosti.
4.3.1. Analiza kunih aktivnosti i dominantni izvori impulsne buke
Osnovna ideja ove analize je kvantifikovanje impulsivnosti vazdune buke u
domainstvima generisane tokom uobiajenih aktivnosti i ocena njihovog znaaja u
kontekstu zvune izolacije izmeu stanova. Za takvu analizu koriena je ista baza
snimaka svakodnevnih aktivnosti u domainstvima kao za spektralnu analizu opisanu u
prethodnom poglavlju. Za te potrebe baza je proirena sa jo etiri snimka napravljena u
istim domainstvima i pod istim uslovima snimanja. Tako se baza zapisa buke u
domainstvima sastojala od ukupno 42 audio snimka raznih kunih aktivnosti. Oni
predstavljaju zvunu sliku manje ili vie bunih dogaaja u stanovima tokom kojih se
generiu nivoi buke koji mogu biti potencijalno ometajui za okruenje. Svi ti snimci
navedeni su u Tabeli 4.4. Za svaki od njih u tabeli je naveden skraeni nazivi (ifra) koji
je radi jednostavnijeg i kraeg oznaavanja korien u prikazu rezultata, ukupno trajanje
snimka u sekundama, kao i specifikacija uoenih dominatnih generatora zvuka koji su
postojali u stanu.

65

Tabela 4.4. Snimci aktivnosti i dominantni generatori buke

br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.

oznaka
HG1
HG2
HG3
HG4
HG5
HP1
HP2
HP3
HP4
HP5
HW1
HW2
HW3
HW4
HW5
HW6
HW7
HW8
LM1
LM2
LM3
ML1
ML2
ML3
ML4
PM1
PM2
PM3
PM4
PM5
PM6
PM7
PT1
RA1
RA2
RA3
RA4
TV1
TV2
TV3
TV4
TV5

trajanje (s)
7157
4393
6363
1017
1471
13777
3952
249
8608
4975
810
2199
1744
4091
807
137
294
652
2299
888
7832
1575
1928
811
2278
2368
3366
1608
2544
8905
2641
791
53
1649
653
491
2572
1824
1252
2698
8232
5698

dominantni generatori
govor
akustina gitara, pevanje, govor
govor, muzika
govor, muzika
deca, govor
amor, govor
amor, govor
amor, govor
amor, govor, muzika
amor, govor
usisiva (sa vodenim filtrom)
TV
usisiva
maina za ve
usisiva
pumpa za duek
usisiva
usisiva, govor
radio, TV
muzika, usisiva
muzika
posue, govor, TV, maina za pranje sudova
posue, govor
posue
posue, govor
sviranje violine
sviranje elektronske klavijature
pevanje, sviranje akustine gitare
pevanje, sviranje klavira, govor
elektrina gitara, akustina gitara, muzika
elektrina gitara
violina
papagaj, muzika
govor, TV, posue, kijanje
govor
TV, zvono telefona
govor
TV (fudbal, reklame, muzika), govor
TV
TV (film)
TV (film)
TV (opera), govor

66

Pored dominantnih izvora buke, paljivim prouavanjem snimaka uoeno je da

znaajan broj snimaka aktivnosti sadri i dodatne, nedominantne izvore buke preteno
impulsnog karaktera. Njihovo prisustvo svakako doprinosi sveukupnoj impulsivnosti
generisane buke i moe uticati na vrednosti analiziranih deskriptora date u nastavku u
sluaju vremenski stacionarnijih dominantnih izvora. Posledino, njihova eventualna
prisutnost u optem sluaju oteava karakterisanje aktivnosti u pogledu impulsivnosti
buke iskljuivo prema njenom tipu. U Tabeli 4.5 su navedeni prepoznati sporadini
generatori impulsnih zvukova i tipovi kunih aktivnosti u kojima su oni registrovani. U
poslednjoj koloni tabele navedene su oznake snimaka iz baze u kojima su uoeni.

Tabela 4.5. Dodatni izvori potencijalno impulsne buke

aktivnosti
kuni poslovi (HW)
kuno okupljanje (HG),
kuna zabava (HP)
redovne aktivnosti
(RA), obrok (ML),
gledanje TV programa
(TV)

tipini izvori impulsnog zvuka

ifra snimaka

nametaj (vrata, fioke, stolice),

predmeti (posue), sitne kune
HW2, HW3, HW4
popravke (alat)
glasan smeh, vika, tapanje, nametaj, HG1, HG3, HG4,
posue
HP2
nametaj (vrata, fioke, stolice), razni
predmeti

RA2, ML1, ML2,

TV1, TV2, TV3

4.3.2. Rezultati analize standardnih deskriptora buke

Kako bi se detektovale kratkotrajne impulsne zvune pojave, u snimcima su

analizirane kratkovremene promene A-ponderisanog nivoa zvuka. Pri tome je koriena
kratka vremenska ponderacija sa periodom integracije 10 ms. Nad svakim snimkom je
izvrena statistika obrada dobijenih vremenski promenljivih vrednosti nivoa tokom
celokupnog trajanja signala. Tako je izvreno izraunavanje svih standardnih
deskriptora buke: Leq, Lmax, L5, L10, L50, L90, L95, i Lmin.
Dobijene vrednosti ovih deskriptora buke za sve snimljene aktivnosti u
stanovima prikazane su grafiki na Slici 4.4. Aktivnosti su oznaene iframa navedenim
u drugoj koloni Tabele 4.4. Du apscisne ose snimci su poreani prema rastuem
redosledu vrednosti ekvivalentnog nivoa zvuka Leq izraunatom tokom itavog trajanja

67

aktivnosti, to jest snimka. Pojedinane vrednosti svakog od deskriptora spojene su

linijom da bi se olakala vizuelna percepcija. Tako su dobijene krive prikazane na slici.

110
100
90

L (dBA)

80
70
60
50
40
30
Leq
L50

10

Lmax
L90

L5
L95

L10
Lmin

HW4
TV1
RA1
ML3
RA4
ML2
TV3
TV2
ML4
RA2
ML1
HP4
RA3
HP5
TV4
HW8
HW2
PM3
PM2
PM5
PT1
PM4
HG4
HG2
TV5
HG1
HG3
HP2
PM6
HG5
HP1
HP3
PM7
HW3
HW1
LM3
LM1
HW5
PM1
LM2
HW7
HW6

20

Slika 4.4. Vrednosti standardnih deskriptora buke analiziranih aktivnosti; aktivnosti su

poreane prema rastuem redosledu vrednosti ekvivalentnog nivoa zvuka Leq
Najvii izmereni nivoi buke, za koje je vrednost Leq preko 80 dB i koje se nalaze
na desnom kraju dijagrama sa Slike 4.4, generisani su tokom aktivnosti u kojima su
korieni usisiva (HW5, HW7), elektrina pumpa za duek (HW6), u kojima je sluana
glasna muzika (LM1, LM2, LM3) ili je svirano na nekom muzikom instrumentu
(PM1). Na drugom kraju skale izmerenih vrednosti, to jest na levom kraju dijagrama sa
Slike 4.4, nalaze se uglavnom aktivnosti za koje je Leq u proseku manje od 60 dBA. To
su tihi razgovori (RA1, RA4), gledanje televizije (TV1, TV2, TV3) i porodini obroci
(ML2, ML3).
Sa dijagrama se vidi da je u 7 od 42 snimljene aktivnosti ekvivalentni nivo buke
za itav interval njenog trajanja premauje vrednost 80 dBA. To ini oko 17% ukupnog

68

broja analiziranih aktivnosti. injenica je da se neke od tih okolnosti, poput glasnog

sluanja muzike mogu svrstati u ekstremno ponaanje stanara, meutim, granica
normalno bunih aktivnosti od 80 dB premaena je i u sluaju npr. usisavanja. U
okolnostima kada je granica oekivanog ekvivalentnog nivoa buke u stanovima pri
normalnom korenju postavljena na 70 dB, rezultati sa Slike 4.4 pokazuju da je jedna
velika grupa uobiajenih aktivnosti u stanovima (22 snimka, to je oko 52%) stavljena u
kategoriju ekscesnog ponaanja. To implicira ili pitanje redefinisanja usvojenih
graninih vrednosti buke za koje su utvreni kriterijumi zvune izolacije u zgradama, ili
prihvatanje injenice da ivot u tako dimenzionisanim zgradama neizbeno
podrazumeva pojavu ujnosti suseda.
Za sve analizirane aktivnosti odreena je i vrednost standardne devijacije ()
izmerenih kratkovremenskih vrednosti nivoa zvunog pritiska oko vrednosti Leq. Na
Slici 4.5 prikazane su krive Leq + i Leq + . Na dijagramu su takoe ucrtane vrednosti
Lmax. Srednja vrednost standardne devijacije za sve analizirane signale iznosi priblino
7,5 dB. Premda standardna devijacija prua uvid u prosene vremenske oscilacije
trenutnog nivoa u odnosu na njegovu srednju vrednost, ona ipak ne prikazuje uestanost
pojave impulsa i realne vrne vrednosti nivoa koje oni dostiu.

4.3.3. Analiza deskriptora impulsivnosti buke

Jedan mogui pristup kvantifikovanju impulsivnosti buke je oduzimanjem
vrednosti Leq od vrednosti standardnih deskriptora, kako bi se anulirao uticaj prosenog
apsolutnog nivoa i tako kvantifikovale samo vremenske varijacije nivoa zvuka.
Vrednosti kvantila L5 i L10 sa Slike 4.4 dobro su korelisane (vrednosti Pirsonovih
koeficijenata korelacije iznose preko 0.95) i u velikoj meri prate vrednosti
ekvivalentnog nivoa zvuka. U proseku, vrednost L5 je 5,3 dB, a L10 3 dB iznad Leq.
Izraunata standardna devijacija vrednosti ovih razlika je svega oko 1 dB i ta uska
povezanost sa srednjim nivoom ih oigledno ini nepodobnim za karakterizaciju
kratkotrajnih vremenskih varijacija, odnosno impulsivnosti. U isto vreme, vrednosti L90
i L95 variraju u relativno irokim granicama i njihova razlika u odnosu na vrednost Leq
znaajno varira u zavisnosti od dogaaja. Ovi kvantili u velikoj meri odslikavaju nivo
pozadinske ambijentalne buke.

69

110

100

L (dBA)

90

80

70

60

50

Leq+

Lmax

HW4
TV1
RA1
ML3
RA4
ML2
TV3
TV2
ML4
RA2
ML1
HP4
RA3
HP5
TV4
HW8
HW2
PM3
PM2
PM5
PT1
PM4
HG4
HG2
TV5
HG1
HG3
HP2
PM6
HG5
HP1
HP3
PM7
HW3
HW1
LM3
LM1
HW5
PM1
LM2
HW7
HW6

40

Leq
Leq-

Slika 4.5. Standardna devijacija vrednosti nivoa buke ucrtana oko krive Leq
Sa dijagrama se takoe vidi da postoji znaajna razlika izmeu vrednosti Lmax i
L5. Pojedinane maksimalne registrovane vrednosti nivoa, dobijenog usrednjavanjem u
intervalu 10 ms, znaajno premauju vrednosti L5, to ukazuje da u praktino svim
analiziranim signalima buke postoje kratkotrajne impulsne pojave. Lmax vrednosti za
veinu snimaka variraju izmeu 90 dB i 100 dB, praktino nezavisno od srednjeg nivoa,
to potencijalno ukazuje da se i tokom generalno tiih aktivnosti pojavjuju ekscesni
impulsni dogaaji koji lako dostiu vrednosti preko 80 dB, pa ak i 100 dB. Oni
potencijalno mogu biti uznemirujui za susede nezavisno od opteg nivoa buke
iskazanog sa Leq. Ipak, Lmax ne moe samo po sebi biti odgovaraju deskriptor
impulsivnosti jer se bazira na samo jednom najbunijem dogaaju. Kako, kao to je
reeno, L5 i L10 takoe ne odslikavaju dobro impulsivnost zbog visoke korelisanosti sa
Leq, potrebno je traiti drugaije deskriptore impulsivnosti.

70

Dalja potraga za kvalitetnom numerikom karakterizacijom impulsivnosti buke

u domainstvima neizbeno vodi ka korienju nestandardnih deskriptora, koji bi
pojavu kratkih zvunih impulsa u generisanoj buci pribliili ljudskoj percepciji. Uticaj
kratkotrajnih zvunih pojava na akustiki komfor zavisi kako od njihovog apsolutnog
nivoa zvuka kojim odskau iznad opteg nivoa buke, tako i od uestanosti njihovog
pojavljivanja i trajanja. Zbog toga je poeljno da numeriki pokazatelji na neki nain
ukljue i ove vremenske aspekte signala buke, koji nisu pokriveni standardnim
deskriptorima.
Mogui alternativni pristup kvantifikovanju impulsivnosti bunih aktivnosti je
primena emergence deskriptora. U literaturi je opisana njihova primena za
karakterizaciju vremenski promenljive buke saobraaja [Can et al., 2008]. Njihova
uloga je da kvantifikuju pojavu (eng. emergence) ekscesnih bunih dogaaja koji
nivoom znatno premauju dugovremenski ekvivalentni nivo. Ukupnim trajanjem
bunog dogaaja smatra se vremenski interval tokom kojeg kratkovremenski nivo
zvunog pritiska u svakom trenutku premauje odreeni usvojeni prag L. U emergence
deskriptore spadaju:
-

broj bunih dogaaja NNE kada nivo premauje unapred postavljeni prag,

indeks maskiranja MI, (ukupno trajanje svih bunih dogaaja),

srednje trajanje bunih dogaaja tavg i

ekvivalentni nivo bunih dogaaja Leq,NE,

a njihove definicije date su u poglavlju 2.1.

Postavljanjem praga bunih dogaaja relativno u odnosu na ekvivalentni nivo,
obezbeuje se da izraunati deskriptori impulsivnosti ne zavise od ukupnog nivoa buke,
ve da budu relativna mera impulsne fluktuacije njenog nivoa. Naravno, svaki od
definisanih emergence deskriptora odslikava pojedinu komponentu signala buke
(uestanost bunih dogaaja, njihovo trajanje ili intenzitet), pa se za efikasnu
karakterizaciju buke mogu koristiti samo u kombinaciji i/ili dopunjeni standardnim
deskriptorima.
Za sve snimke buke u stanovima izraunata su etiri emergence deskriptora. Da
bi se impulsivnost buke u domainstvima prikazala pomou emergence deskriptora, za
sve posmatrane dogaaje izraunata je razlika izmeu srednjeg ekvivalentnog nivoa
bunih dogaaja, sa pragom postavljenim na vrednost L = Leq + 10 dB (Leq,NE,10dB) i

71

ekvivalentnog nivoa Leq tokom itavog trajanja snimljenog signala aktivnosti T. Ova
razlika je na Slici 4.6 prikazana u funkciji ekvivalentnog nivoa buke (Leq), ranije
prikazanog na Slikama 4.4 i 4.5. Dijagram pokazuje da u kunim aktivnostima postoji
obrnuta srazmera izmeu ekvivalentnog nivoa buke Leq i impulsivnosti, to jest da su pri
tiim aktivnostima vea impulsna premaenja. Dve linije povuene u dijagramu definiu
ogranienje polja u kome se pojavljuju svi pojedinani rezultati (izuzev HW4). Ovakav
raspored rezultata u dijagramu moe se razumeti da u ambijentu stanova postoje neki
impulsni zvuni izvori ije je delovanje karakteristino i konstantno, nezavisno od
opteg stanja buke. Zbog toga je na dijagramu premaenje pri niim vrednostima Leq
vee nego pri viim nivoima.

Slika 4.6. Razlika izmeu A-ponderisanog ekvivalentnog nivoa bunih dogaaja i

ekvivalentnog nivoa tokom itavog trajanja aktivnosti u funkciji ekvivalentnog nivoa
tokom itavog trajanja aktivnosti (oznake dogaaja su preuzete iz Tabele 4.4)

72

Za subjektivni oseaj buke je osim nivoa pojedinanih impulsa bitno i njihovo

trajanje (ukupna generisana energija). Na Slici 4.7 prikazana je razlika izmeu
ekvivalentnog nivoa detektovanih bunih dogaaja sa pragom postavljenim na vrednost
L = Leq + 10 dB (Leq,NE,10dB) i ekvivalentnog nivoa Leq tokom itavog trajanja signala
aktivnosti. Ova razlika je na slici nacrtana u funkciji procentualnog ukupnog trajanja
bunih dogaaja u odnosu na celokupno trajanje aktivnosti (MI10dB/T100%). Sa
dijagrama se vidi da se impulsne pojave pojavljuju u trajanju do 2% ukupnog trajanja
analiziranih dogaaja (osim PT1). U jednom broju dogaaja njihova pojava je veoma
kratka, manja od 0.5% ukupnog trajanja, pa se takve impulsne pojave mogu smatrati
sporadinim.

Slika 4.7. Razlika izmeu A-ponderisanih ekvivalentnih nivoa bunih dogaaja i tokom
celokupnog trajanja aktivnosti u funkciji procentualnog trajanja bunih dogaaja
(oznake dogaaja su preuzete iz Tabele 4.4)

73

Sa Slika 4.6 i 4.7 mogue je sagledati karakteristike impulsivnosti buke koja

nastaje pri pojedinim ivotnim aktivnostima u domainstvima. Prikazane vrednosti u
dijagramima odslikavanju stanje sa aspekta intenziteta impulsnih dogaaja i procenta
vremena njihove pojave u ukupnom trajanju aktivnosti u stanu. Vidi se da aktivnosti
koje obuhvataju udarce kuhinjskim posuem (ML3, ML4, RA1) imaju visok nivo
premaenja impulsnih dogaaja u odnosu na njihov dugovremeni ekvivalentni nivo
(preko 15 dB), kao i relativno visok procenat njihovog trajanja (iznad 1%) u okviru
itavog trajanja aktivnosti u stanu. Slino vai i za gledanje TV programa uz povremene
udarce nametajem (TV1, TV2, HW2). Istovremeno, sve ove aktivnosti karakterie
umerena vrednost A-ponderisanog dugovremenog ekvivalentnog nivoa zvuka, ispod
70 dB.
S druge strane, izvori buke najveeg intenziteta, kao to je sluanje glasne
muzike i sviranje muzikih instrumenata u stanu (LM1, LM2, LM3, PM1, PM6) i
usisavanje (HW1, HW4, HW5), u manje od 0,5% vremena proizvode impulsne
dogaaje, sa premaenjem Leq do 11-13 dB. Takve impulsne pojave se mogu smatrati
sporadinim. Izmeu ove dve krajnosti nalaze se izvori buke kao to su govor (HG1,
RA4) i vika dece tokom igre (HG5). U njima se javljaju impulsne pojave sa
premaenjima od oko 15 dB u odnosu na ekvivalentni nivo za itavu aktivnosti. Ovakvi
dogaaji imaju neto nie vrednosti Leq od prethodno navedenih (sluanje muzike,
usisavanje), ali vei procenat vremena zastupljenosti impulsa (do 2%).
Za subjektivni efekat impulsne buke od znaaja je trajanje impulsnih pojava. Da
bi se to sagledalo na Slici 4.8 prikazan je dijagram sa Slike 4.6 u kome su okvirima
oznaeni svi dogaaji u kojima impulsne pojave traju due od 1% vremena. Ova
vrednost je usvojena kao granina iznad koje se impulsne pojave u buci ne mogu
smatrati sporadinim, nego pravilom. Vidi se da su to sve aktivnosti u kojima je
ekvivalentni nivo buke oko 70 dB ili manje. Ovo je znaajno zbog toga to je 70 dB u
mnogim zemljama usvojeno kao granica za normalne aktivnosti u stanovima, pa su
zahtevi minimalne zvune izolacije izmeu stanova dimenzionisani prema toj vrednosti.
Prikazani rezultati pokazuju da postoje aktivnosti u stanovima iji je nivo buke ispod te
granice, ali da u preko 1% vremena taj je nivo impulsnim pojavama premaen za 1015 dB, pa i vie. To je pojava koja se mora uzeti u obzir pri oceni akustikog komfora.

74

Slika 4.8. Dijagram sa Slike 4.4 na kome su oznaeni dogaaji u kojima su impulsne
pojave trajale vie od 1% ukupnog vremena trajanja dogaaja
Ovde treba napomenuti da vremenska svojstva impulsnih zvunih pojava u
prostorijama stanova, osim od samih izvora takvih zvukova, u izvesnoj meri zavise i od
reverberacije, to jest ukupne apsorpcije u prostoriji. Reverberacioni rep koji se u
prostorijama neminovno javlja utie na trajanje svake pojedinane impulsne zvune
pojave. Kao posledica toga, podaci o trajanjima registrovanih impulsa implicitno uvek
sadre i uticaj reverberacije stambenih prostorija. To znai da vrednost indeksa
maskiranja MI i tavg u sebi sadre i uticaj prostorije u kojoj se nalazi izvor. U realnosti
su mogue izvesne varijacije trajanja istih impulsa u razliitim prostorijama, u
zavisnosti od opremljenosti prostorije nametajem.
U daljem prikazu rezultata, za svaki snimak izraunati su emergence deskriptori
i standardni parametri kojim se opisuje stanje buke. Ovi prvi po definiciji predstavljaju
impulsivnost buke, ali je i iz standardnih podataka mogue odrediti odreene numerike
podatke, bazirane na razlikama deskriptora, koji na neki nain odslikavaju dinamiku, a
75

to znai i impulsivost zvune pojave. Da bi se zbirno sagledali svi takvi podaci, svi
raspoloivi parametri su prikazani u Tabeli 4.6. Za sve aktivnosti koje su kodovane
oznakama iz Tabele 4.4 prikazane su vrednost Leq i dve grupe od po 8 parametara
izvedenih iz standardnih pokazatelja nivoa zvuka i emergence deskriptora, respektivno.
Deskriptori dinamike (LN, Leq,NE i slino) bazirani su na razlikama, kako bi se anulirao
uticaj apsolutnih nivoa na vrednosti deskriptora, dok su emergence deskriptori bazirani
na vremenu (NNE i MI) skalirani ukupnim trajanjem signala T. U indeksima oznaka
emergence deskriptora navedene su razlike izmeu usvojenih vrednosti praga bunih
dogaaja i ekvivalentnog nivoa zvuka (5 dB ili 10 dB).
Svaki od prikazanih parametara iz tabele pojedinano na neki nain kvantifikuje
impulsivnost signala analizirane buke. Za primenu u analizi stanja akustikog komfora u
zgradama poeljno je meu njima prepoznat one koji najbolje odslikava impulsivnost
buke. Za to je neophodno na neki nain ustanoviti efikasnost svakog od prikazanih
parametar da karakterie impulsivnost buke i na osnovu toga meu njima izdvojiti
najpogodnije. U tom smislu neophodno je na neki nain preliminarno izvriti sortiranje
svih analiziranih signala buke prema njihovoj impulsivnosti i napraviti rang listu, a
zatim uspostaviti korelaciju izmeu vrednosti svakog od deskriptora i impulsivnosti
buke. Problem u tome je kako pre nego to je utvren pouzdani pokazatelj sortirati
analizirane signale po njihovoj impulsivnosti. Jedan mogui pristup je jednostavna
numerika procedura u kojoj se za sortiranje ravnopravno koriste izraunate vrednosti
svih parametara iz Tabele 4.6. Procedura se zasniva na polaznoj pretpostavci da su svi
deskriptori iz tabele na neki nain relevantni za ocenu impulsivnosti, iako sa razliitih
aspekata. Najefikasniji meu njima je onaj koji najbolje reprezentuje sve njih zajedno,
odnosno impulsivnost generalno.

76

*)

L5 Leq

L10 Leq

Leq L50

L10 L90

L5 L95

Lmax Lmin

NNE5dB / T

MI5dB / T 100%

tavg,5dB

Leq,NE,5dB Leq

NNE10dB / T

MI10dB / T 100%

tavg,10dB

Leq,NE,10dB Leq

71.1
71.3
57.0
70.0
70.7
68.1
66.6
65.0
76.6
61.6
57.0
67.5
69.9
71.5
78.7
63.0
84.1
55.5
56.9
71.8
77.8
64.2
53.2
69.1
64.3
62.9
58.5
73.3
70.9
52.4
74.6
95.4
59.8
67.4
80.0
83.9
80.2
78.9
78.3
87.0
80.1
84.1

Lmax Leq

HG2
HG1
RA4
PT1
PM4
PM3
TV4
HP5
HG5
ML4
ML2
HW2
PM5
TV5
PM7
ML1
PM1
RA1
ML3
HG3
HP1
HP4
TV1
PM2
RA3
RA2
TV3
HP2
HG4
HW4
PM6
HW6
TV2
HW8
LM3
HW5
LM1
HW3
HP3
HW7
HW1
LM2

Oznaka

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42

Leq

Br.

Tabela 4.6. Vrednosti deskriptora impulsivnosti bunih aktivnosti u domainstvima

11,9
12,9
11,1
11,3
10,2
10,3
8,9
8,9
9,4
8,4
8,1
9,1
9,1
8,6
11,4
7,4
13,9
7,3
7,3
7,3
6,2
6,7
6,6
6,5
7,9
5,4
5,3
5,4
5,6
7,9
10,4
6,2
4
4,1
6,1
5
5,3
5,7
4,1
5,1
4,9
2,8

26,8
33,3
26
17,7
21,6
21,1
22
25,5
25,8
34,6
29,6
34,4
25,7
21
16,2
26,6
16,1
30,3
32,5
28,3
27,6
25,9
29,7
23
17,9
25,9
28,9
24
22,1
33,7
12,2
9,2
31,5
16,9
16,3
16,4
12,6
20,9
12,6
9,2
12,2
11,1

6,1
5,6
6,3
8,3
6,5
6,6
7,1
6,2
5,3
5,8
5,9
5,7
6,1
6,6
6,2
5,9
5,5
4,1
1,2
5,2
5,5
5,4
4,7
5,5
6
5
5,4
5,4
5,1
4,3
4,5
6,9
3,4
5,2
4,8
4,9
5,1
3,4
4,9
4,8
4,1
3,2

2,8
2,1
2,4
4,1
3,2
3,6
4,1
3,4
1,8
2,7
2,5
3,3
3,8
3,8
4,2
3
3,9
1,3
-2
2,9
3,6
3,5
2,4
3,7
4,5
2,1
3,1
3,4
3
3,2
3,2
3,3
2,1
3,1
3,6
3,8
3,7
2,9
3,4
3,7
2,9
2,4

10,6
13,5
16,7
21,4
8,4
7,2
9,2
8,5
11,4
11,1
8,8
6,6
6,5
7,1
4,6
7,3
2,6
9,4
11,9
3,8
3,5
3,5
5,6
3,6
4,3
7,8
4,4
3,4
2,8
0,7
0,9
3,5
2,1
2,8
1,8
2,3
2,1
2,4
1,9
1,8
0,7
0,5

32,7
35,1
28,9
30,5
27,4
29,4
24,5
23,5
24,4
22,4
21,1
23
24,7
22,4
32,4
18,2
34,4
18,6
17,9
16,8
15,5
15,8
17,1
15,5
20
12,5
13,6
13,7
11,9
18,7
29,9
12
9,6
10,2
14
11,3
13,1
11,8
10,6
12,1
9,3
6,9

39,8
40
33,5
35,5
36,5
35,4
28,8
28,9
30,7
26,5
26,8
32,3
28,3
28,7
39,4
24,7
50
23,2
23
23,7
20,3
21,1
20,6
20,4
26,1
16
17,1
17,7
16,9
21,9
35,4
17,2
12,7
13,6
19
13,6
17
12,9
13,4
14,8
12,7
9,1

76
72
55,7
47,7
58
54,9
48,2
58,9
63,8
60,1
57,8
68,5
52,5
54,4
54,7
58,6
66,9
56
60,3
66,2
64,3
63,9
50,5
57,4
47,7
40,2
48,5
49,5
53,7
54,4
48,7
54,3
54
34,6
54,4
48,7
39
66,2
28,8
42
52,1
25,3

1
1,1
1,1
1,4
1,4
0,9
1,2
1,4
0,8
0,8
1,2
1,3
1,3
1,8
0,7
1,3
1,1
0,8
0,5
1,2
1,6
1,6
1
1,4
2,6
0,9
1,5
1,7
1,3
0,7
0,8
0,1
0,7
1,5
1,6
0,7
1,9
0,1
1,7
0,5
0,8
0,5

6,4
5,7
6,4
8,8
6,9
7,4
8,3
6,9
5,3
6,2
6,1
6,2
7,1
7,6
7,7
6,2
6,2
4
2,4
5,3
6,1
5,9
4,6
6,2
8,1
5
5,7
5,8
5,1
3,6
3,7
7,1
2,1
5,5
4,5
4,6
5,3
0,4
4,6
4
2,5
1

0,06
0,05
0,06
0,06
0,05
0,08
0,07
0,05
0,07
0,08
0,05
0,05
0,06
0,04
0,11
0,05
0,06
0,05
0,05
0,04
0,04
0,04
0,05
0,04
0,03
0,06
0,04
0,03
0,04
0,05
0,05
0,57
0,03
0,04
0,03
0,06
0,03
0,03
0,03
0,07
0,03
0,02

10,4
11,1
10,8
9,9
9,7
9,2
9
9,6
11,4
10,7
10,5
9,6
8,9
8,9
7,9
9,9
7,2
12,4
15,2
9,3
8,2
8,2
10,7
8
7,2
10,9
9,1
8,3
8,4
7,8
6,7
7,7
11,1
8,1
6,7
6,3
6,7
8,9
6,8
6,4
5,9
6

0,4
0,4
0,5
1,3
0,4
0,3
0,5
0,4
0,3
0,3
0,4
0,2
0,3
0,6
0,1
0,4
0,1
0,2
0,2
0,3
0,3
0,2
0,3
0,2
0,2
0,4
0,3
0,3
0,2
0,2
0
0
0,1
0,3
0
0
0
0
0,1
0
0
0

1,9
1,7
2,1
3
1,8
1,7
1,8
1,5
1,7
1,1
1,8
0,8
1,2
1,6
0,9
1,5
0,3
1,2
1
1
0,7
0,7
1,1
0,7
0,4
1,5
0,9
0,7
0,8
0,3
0,1
0
0,4
0,7
0,1
0
0,1
0,1
0,1
0
0
0

0,05
0,04
0,05
0,02
0,04
0,05
0,03
0,04
0,05
0,04
0,04
0,04
0,04
0,02
0,08
0,04
0,05
0,06
0,05
0,04
0,03
0,03
0,04
0,04
0,02
0,04
0,03
0,03
0,03
0,01
0,04
0
0,04
0,02
0,02
0,02
0,02
0,03
0,02
0
0,01
0,01

13,7
14,8
14
12,3
13,1
12,5
12,4
13,6
15
16,3
13,9
15,7
13
12,4
11,6
13,7
11,4
16,5
18,7
13,4
12,5
12,9
14,9
12,5
11,8
14,4
13,9
12,7
12,5
12,3
10,8
/*)
17,1
12
11,5
12,7
10,7
13,7
10,9
/*)
10,9
10,7

0,78
0,77
0,76
0,74
0,73
0,72
0,69
0,69
0,68
0,68
0,67
0,67
0,66
0,65
0,64
0,62
0,58
0,56
0,54
0,53
0,51
0,5
0,5
0,5
0,49
0,48
0,47
0,43
0,38
0,36
0,35
0,33
0,32
0,32
0,3
0,28
0,27
0,27
0,22
0,19
0,12
0,03

bez detektovanih bunih dogaaja iznad definisanog praga

77

Procedura se sastoji od tri koraka. U prvom koraku je za svaki od 16 deskriptora

iz Tabele 4.6 izvreno rangiranje aktivnosti prema njegovoj vrednosti. Tako su
aktivnosti prema vrednosti svakog od deskriptora dobile svoj rang od 1 do 42 (to je
ukupan broj analiziranih signala, to jest aktivnosti). U drugom koraku je za svaku
aktivnost izvreno usrednjavanje vrednosti njenog ranga dobijenog prema svih 16
deskriptora iz tabele. Najzad, u treem koraku su tako dobijene srednje vrednosti
normalizovane deljenjem sa ukupnim brojem aktivnosti (42), ime je dobijeni broj
sveden na interval izmeu 0 i 1. Dobijeni rezultat se pod navedenom polaznom
pretpostavkom moe smatrati objektivnom ocenom impulsivnosti i oznaiti kao indeks
impulsivnosti I. Vea vrednost ovog indeksa ukazuje na izraeniji impulsni karakter
aktivnosti, i obrnuto. Vrednosti indeksa I prikazane su u poslednjoj koloni Tabele 4.6, a
redosled svih aktivnosti u tabeli formiran je prema njegovoj opadajuoj vrednosti.
Redosled aktivnosti u Tabeli 4.6 jo jednom pokazuje da se impulsivnost
aktivnosti ne moe utvrditi samo na osnovu njenog tipa. Tako, na primer, buka
generisana tokom kunih okupljanja ili obavljanja kunih poslova moe biti manje ili
vie impulsna, zavisno od impulsivnosti dominantnih izvora buke, kao to su opti
amor ili vika dece u prvom, ili udarci nametajem ili usisiva u drugom sluaju.
Prisustvo dodatnih sporednih izvora buke, navedenih u Tabeli 4.5, takoe moe
znaajno varirati impulsivnost buke istog tipa. Ipak, generalno govorei, kuna
okupljanja, porodini obroci i vebanje muzikih instrumenata mogu se smatrati bukom
preteno impulsnog karaktera, dok se tokom sluanja muzike i kunih poslova generie
vremenski ujednaeniji nivo buke. Izmeu navedenih tipova aktivnosti nalaze se
redovne kune aktivnosti, govor, gledanje televizije i kune zabave. Potencijalan izvor
buke impulsnog tipa su i oglaavanje kunih ljubimaca. Dobijena klasifikacija
aktivnosti preko indeksa impulsivnosti dodatno potvruje da aktivnosti pri kojima se
generiu visoki dugovremeni ekvivalentni nivoi buke uglavnom karakterie manja
impulsivnost. Tipini primeri su aktivnosti LM2, HW1 i HW7, tokom kojih usisiva i
glasna muzika uzrokuju visoke vrednosti Leq, ali se u Tabeli 4.6 nalaze na samom dnu
liste.

78

4.3.4. Diskusija rezultata

Da bi se izvrilo poreenje analiziranih parametara prema njihovoj

upotrebljivosti za objektivnu ocenu impulsivnosti buke u domainstvima izraunati su
koeficijenti korelacije izmeu vrednosti analiziranih parametara za svaki od snimljenih
signala aktivnosti (datim u odgovarajuim kolonama Tabele 4.6), i ukupne ocene
njihove impulsivnosti, odnosno njihovih (invertovanih) pozicija datih u prvoj koloni
Tabele 4.6. Vrednosti izraunatih koeficijenata korelacije svih parametara navedene su
u opadajuem redosledu u drugoj koloni Tabele 4.7. Trea kolona, radi poreenja, daje
vrednosti koeficijenata korelacije sa ekvivalentnim nivoom zvuka za ceo signal.
Tabela 4.7. Koeficijent korelacije izmeu parametara i preliminarno ustanovljene
impulsivnosti analiziranih aktivnosti
Deskriptor
MI10dB / T100%
L10 L90

Leq L50
L5 L95
MI5dB / T100%
NNE10dB / T
tavg,10dB
Leq,NE,5dB Leq
Lmax Lmin
L5 Leq
Lmax Leq
Leq,NE,10dB Leq
NNE5dB / T
L10 Leq
tavg,5dB

Koeficijent korelacije
sa impulsivnou
0,88
0,83
0,82
0,81
0,81
0,69
0,66
0,61
0,60
0,58
0,58
0,52
0,36
0,14
-0,06
-0,02

Koeficijent korelacije
sa Leq
-0.48
-0.14
-0.11
-0.10
-0.39
-0.40
-0.06
-0.39
-0.65
0.08
-0.15
-0.78
-0.62
-0.18
0.39
0.38

Na osnovu Tabele 4.7 moe se zakljuiti da je vrednost praga bunih dogaaja

Leq + 10 dB koja se koristi za evaluaciju emergence deskriptora pogodnija za
karakterizaciju impulsivnosti bunih aktivnosti u domainstvima od vrednosti
Leq + 5 dB. Procenat vremena tokom kog se javljaju buni dogaaji A-ponderisanog
nivoa 10 dB i vie iznad ukupnog ekvivalentnog nivoa ima najveu korelaciju sa
utvrenom impulsivnou izraenom indeksom I. Meutim, ovaj parametar ne sadri

79

informacije o broju bunih dogaaja, njihovoj uestanosti ili pojedinanom trajanju, kao
ni nivou zvuka koji dostiu. Kao dodatni emergence deskriptori, mogu se koristiti
vrednosti kolinika broja bunih dogaaja i ukupnog trajanja aktivnosti (NNE/T),
proseno trajanje bunih dogaaja (tavg) ili ekvivalentni nivo ekscesnih zvunih
dogaaja (Leq,NE). Od kombinacija standardnih deskriptora, za kvantifikovanje
impulsivnosti pogodni su razlika Leq i L50, standardna devijacija vremenske promene
nivoa zvunog pritiska, kao i dinamika signala izraena razlikom nivoa L10 i L90 ili L5 i
L95. Oekivano, kombinacije L5 Leq i L10 Leq nale su se u donjem delu tabele zbog
korelisanosti L5 i L10 sa Leq, a Lmax Leq zbog ogranienosti Lmax na pojedinaan buni
dogaaj umesto opte impulsivnosti.
Prema izvrenom rangiranju deskriptora, uestanost impulsa generalno slabije
reprezentuje impulsivnost od njihovog trajanja i ekvivalentnog nivoa. To moe biti i
posledica injenice da meu analiziranim deskriptorima dominiraju oni bazirani na
nivou zvuka i/ili trajanju bunih dogaaja (Leq, kvantili, Leq,NE, MI), dok je uestanost
zastupljena samo kroz odnos NNE/T.

4.3.5. Zakljuak

Rezultati analize prikazane u ovom radu pokazali su dve bitne osobine buke u
stanovima. Prvo, aktivnosti u domainstvima generiu buku koja u mnogim
okolnostima ima izraen impulsni karakter. Neki uobiajeni izvori zvuka u
domainstvima mogu se okarakterisati kao izvori preteno impulsnog karaktera. To su
razni udarci (kuhinjsko posue, tapanje, pomini delovi nametaja), glasan govor
(dovikivanje, smeh, vika dece, kaalj, kijanje, pevanje), TV program (zvuni efekti u
filmovima, reklame), kuni ljubimci, sviranje muzikih instrumenata. Ovi generatori
mogu u kratkim vremenskim intervalima proizvesti relativno visoke nivoe zvuka u
odnosu na ukupan opti ekvivalentni nivo buke u stanu.
Drugo, postoje normalne aktivnosti u domainstvima, koje po sebi ne spadaju u
ekscesno ponaanje stanara, tokom kojih nastaje buka iji je ekvivalentni nivo iznad
70 dB, to je esto pretpostavljena granica normalnog za ocenu potrebne zvune
izolacije. Takoe postoje aktivnosti pri kojima u stanovima nastaje buka nivoa i preko
80 dB (na primer korienje usisavaa, sluanje muzike).

80

Najbuniji dogaaji uglavnom su dobro okarakterisani njihovim ekvivalentnim

nivoom. Meutim, dogaaji koji stvaraju nie vrednosti dugovremenog ekvivalentnog
nivoa buke i spadaju u normalno ponaanje stanara sadre impulsne pojave koje svojim
nivoom prelazi 80 dBA, pa ak 90 dBA. Njihov impulsni karakter i nivoi koje dostiu
zasigurno ima uticaja na subjektivni doivljaj ugroenosti bukom. Zbog toga uticaj
normalnih aktivnosti ljudi u stanu na akustiki komfor u okruenju nije dovoljno
okarakterisan samo vrednou ekvivalentnog nivoa buke, kako se to primenjuje u
normativima, ve je potrebno uzeti u obzir i parametre kojim se odslikava impulsivnost
zvuka. Za preciznije odreivanje znaaja toga na akustiki komfor, ipak, svakako su
potrebni odgovarajui psihoakustiki testovi.
Za kvantifikovanje impulsivnosti buke u domainstvima standardno merenim
deskriptorima buke (ISO 1996-1), preporuuje se korienje razlike kvantila L10 i L90 ili
L5 i L95, kao mera dinamikih varijacija nivoa zvuka, to je najpriblinije oceni uticaja
bunih impulsnih zvunih dogaaja. Vea vrednost navedenih razlika deskriptora
ukazuje na izraeniju impulsivnost buke. Alternativno, moe se koristiti i standardna
devijacija kratkovremenskih (vremenska ponderacija 10ms) nivoa zvunog pritiska.
Ipak, impulsivnost buke se generalno moe samo delimino okarakterisati korienjem
jednog, ili

kombinacijom

vie standardnih deskriptora buke.

Za potpuniju

karakterizaciju impulsivnosti posebno efektan dodatak standardnim deskriptorima mogu

biti emergence deskriptori, sa usvojenim pragom bunih dogaaja relativno, 10dB iznad
dugovremenskog ekvivalentnog nivoa zvuka. Za kvantifikovanje vremenskog trajanja
bunih ekscesnih dogaaja pogodno je izraunavanje odnosa ukupnog trajanja bunih
dogaaja i vremenskog trajanja itavog signala buke (MI10dB/T), a za uestanost impulsa
odnos ukupnog broja bunih dogaaja i trajanja signala buke (NNE10dB/T). Time se
optim dinamikim deskriptorima buke pridodaje i vremenska karakterizacija.
Rezultati analize impulsivnosti buke u stanovima mogu se takoe potencijalno
koristiti za adekvatniju ocenu potrebnog kvaliteta zvune izolacije izmeu stanova sa
aspekta akustikog komfora. Primetnost bunih aktivnosti u susednim stanovima
zavisie od nivoa i uestanosti pojavljivanja impulsnih pojava. Zbog toga u odluivanju
o potrebnim vrednostima izolacije izmeu stanova treba uzeti u obzir i predloene
pokazatelje impulsivnosti, a ne samo dugovremeni ekvivalentni nivo buke.

81

Na kraju, treba napomenuti da prikazani rezultati u odreenoj meri odslikavaju

navike lokalnog stanovnitva i stil ivota u Srbiji. Oekivano je da nivo buke koja
nastaje u domainstvima i ostale njene karakteristike variraju izmeu razliitih
geografskih regiona ili zemalja. Ipak, za veliku veinu analiziranih izvora buke i bunih
aktivnosti moe se konstatovati da su iroko zastupljeni u svim urbanim sredinama i
tipini za savremeni ivot u multi-dwelling houses. Ta injenica prikazanim rezultatima
daje jedan optiji karakter.

82

5. Monitoring saobraajne buke u urbanoj sredini

Definisanje potrebnih vrednosti zvune izolacije fasadnih pregrada, a to znai i
ocena te izolacije jednobrojnim parametrima, trebalo bi da bude korelisano sa
subjektivnim doivljajem buke koja iz spoljanje sredine dospeva u prostorije. Kao u
sluaju zvune izolacije unutranjih pregrada koje tite od buke u zgradama, za to je
potrebno poznavanje fizikih karakterstika oekivane buke koja deluje na fasade zgrada
u razliitim okolnostima. U tom domenu nesumnjivo je da su urbane sredine
najkritiniji prostori zbog potencijalno visokih vrednosti nivoa buke iji je glavni izvor
saobraaj na ulicama.
Za adekvatno kvantifikovanje stanja buke u spoljanjoj sredini, pored
energetskih deskriptora poput dugovremenskog ekvivalentnog nivoa buke, potrebno je
poznavati i njen spektralni sadraj. Referentni spektri spoljanje buke pomou kojih se
izraunavaju jednobrojne vrednosti izolacione moi moraju u to veoj meri odgovarati
realnoj buci. Kako je saobraaj dominantan izvor spoljanje buke u ugroenim urbanim
sredinama, za analizu fizikih karakteristika buke koja deluje na fasade je najznaajnije
je sprovesti analizu spektra saobraajne.
5.1. Analiza spektra saobraajne buke u urbanoj sredini
Analiza spoljanje buke na fasadama zgrada u urbanoj sredini izvrena je
monitoringom na izvesnom broju karakteristinih lokacija u centralnoj zoni Beograda.
Pri tome, istraivanje je imalo dva osnovna cilja:
-

da se realni, izmereni spektri buke na fasadama zgrada u urbanoj sredini uporede

sa referentnim spektrima defnisanim u meunarodnim standardima pomou
kojih se izraunavaju jednobrojni pokazatelji zvune izolacije,

da se stekne uvid u varijacije spektra buke pod razliitim okolnostima koje mogu
postojati u naseljima s obzirom na razlike u intenzitetu saobraaja i geometriju
ulica.
Poznavanje varijacija spektra saobraajne buke i njegove razlike u odnosu na

standardizovani Spektar br. 2 iz standarda ISO717 ili u odnosu na referentni spektar

Ltraffic iz predloga standarda ISO16717, omoguie eventualnu modifikaciju metoda

83

prorauna jednobrojnih vrednosti zvune izolacije fasada u konkretnim okolnostima u

kojima se nalaze zgrade u naseljima i bolji uvid u relevantnost dobijenih vrednosti
spektralnog korekcionog faktora Ctr ili vrednosti izolacije Rtraffic. Znaaj takvog rezultata
je i u tome to potencijalno moe pomoi u poboljanju korelisanosti izraunatih
pokazatelja zvune izolacije fasada sa subjektivnim doivljajem buke saobraaja u
zgradama.
5.1.1. Snimanje i merenje buke drumskog saobraaja
Monitoring za utvrivanje spektralnih osobina buke saobraaja realizovano je
dvadesetetvoroasovnim merenjem. Merenja su vrena na 6 lokacija u centralnoj
gradskoj zoni Beograda; odabrana merna mesta su se nalazila u ulicama razliitih irina,
broja kolovoznih traka, protoka i brzine vozila. Spisak ulica u kojima je izvreno
merenje prikazan je u Tabeli 5.1. Pozicije na kojima se nalazio merni mikrofon tokom
merenja nalazile su se na fasadi okrenutoj ka ulici, osim jednog merenja koje je izvreno
na fasadi okrenutoj ka dvoritu unutar bloka zgrada. Merna mesta su se nalazima na
visinama od drugog do petog sprata. U svim sluajevima korieni su balkoni za
postavljanje merne opreme. Na Slici 5.1 prikazane su fotografije napravljene na dve
merne lokacije (Dobrinjska ulica i ulica Trenjinog cveta). One prikazuju pogled sa
mesta gde se nalazio merni mikrofon.
Tabela 5.1. Ulice u Beogradu u kojima su vrena merenja buke saobraaja
Ulica
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Dobrinjska
Dunavska
Ilije Garaanina
Nuieva
Trenjinog cveta
Vojislava Ilia

broj kolovoznih traka

1
2
2
2
4
4

U svim analiziranim ulicama postoji samo automobilski saobraaj. Zbog toga

buka tramvajskog i eleznikog saobraaja nisu predmet razmatranja ovog istraivanja.
Laka i teka drumska vozila zastupljena su u ulicama u razliitoj meri, a motocikli su
prisutni na svim mernim lokacijama. Vozna podloga u svim ulicama je asfalt u relativno

84

ouvanom stanju. Sva merenja vrena su u prolee, po suvom vremenu, blago

vetrovitom ili u odsustvu vetra, i na prosenoj temperaturi oko 20C. Minimalno
rastojanje izmeu mernog mikrofona i povrine fasade iznosilo je 1 m. Za snimanje
buke koriena je frekvencija odmeravanja 48 kHz i rezolucija 24 bita.

Slika 5.1. Primer mernih lokacija u Dobrinjskoj ulici (levo) i ulici Trenjinog cveta
(desno)

5.1.2. Rezultati spektralne analize buke

Na svim analiziranim lokacijama vreno je snimanje buke u trajanju od 24 asa.
Iz takvih snimaka izdvojeni su samo vremenski intervali u kojima je saobraaj bio
posebno intenzivan. Takvi intervali su najee tokom jutarnje i popodnevne
saobraajne guve (pic). Da bi se mogli direktno porediti sa referentnim spektrima
propisanim standardima, svi spektri buke izmereni u tercnim frekvencijskim
podopsezima su A-ponderisani i normalizovani, tako da im ukupna energija bude 0 dB.
Napoetku analize posmatrano je 10 petnaestominutnih intervala koji su
izdvojeni iz svih dvadesetetvoroasovnih snimaka. Pri tome su odabrani intervali
tokom kojih je zabeleen najvii nivo buke saobraaja. Rezultat ovakve analize prikazan
je na Slici 5.2. Srednji izmereni ekvivalentni nivo tokom ovih intervala iznosi
66,9 dB(A) sa standardnom devijacijom 4,6 dB(A). Pojedinani izmereni spektri
prikazani su tankim sivim linijama, dok je usrednjeni spektar prikazan debljom crnom
linijom, takoe sa dodatom/oduzetom vrednou standardne devijacije (kratke
horizontalne crtice). Kako se prema ISO 717-1 i Spektar br. 1 i Spektar br. 2 mogu

85

koristiti za predstavu buke motornih vozila u zavisnosti od njihove prosene brzine,

izmereni spektri su po obliku uporeeni sa oba ova referentna spektra.

Slika 5.2. Spektri buke saobraaja u 10 petnaestominutnih vremenskih intervala (sive

linije predstavljaju pojedinane spektre, a deblja linija srednju vrednost)
Iako je uzorak od 10 snimaka bunih petnaestominutnih vremenskih intervala
relativno mali, indikativno je da se svi izmereni spektri pribliavaju krivoj Ltraffic sa
donje strane. Krive uglavnom pokazuju maksimalne vrednosti u terci na 1000 Hz, a
zatim opadanje ka viim i niim frekvencijama, neto bre od referentnog spektra.
Propisani Spektar br. 2 moe se, dakle, shvatiti kao neto nepovoljniji sluaj od
prosene saobraajne buke. Kada se izraunavanje jednobrojne vrednosti izolacione
moi vri primenom Spektra 2 dobijaju neto nie jednobrojne vrednosti zvune
izolacije fasadnih pregrada. Na to ukazuje i raspored vrednosti usrednjenog spektra sa
dodatom vrednou standardne devijacije koji se u velikoj meri poklapa sa spektrom
Ltraffic.
Ipak, usrednjavanje buke u petnaestominutnim vremenskim intervalima moe
biti neprimereno u sluaju nestacionarne buke sa veim fluktuacijama nivoa tokom
vremena. U praksi, to je na primer sluaj sa ulicama malog prometa saobraaja, kada se

86

pojedinani prolasci vozila izdvajaju iz opteg nivoa ambijentalne buke, nosei glavninu
zvune energije u relativno kratkom vremenskom intervalu. U takvim okolnostima,
buka moe imati znatno vii nivo i drugaije frekvencijske karakteristike tokom kratkog
vremenskog intervala, u odnosu na ostatak vremena. Takve okolnostim imaju izrazito
uznemiravajui karakter sa stanovita akustikog komfora stanovnitva, posebno tokom
sna [hrstrm et al., 1982; Eberhardt et al., 1987], a koji nee biti evidentan iz vrednosti
usrednjenih na petnaestominutnim ili duim referentnim vremenskim intervalima.
Da bi se analizirale i takve okolnosti, u nastavku analize je iz snimaka
saobraajne buke sa svih lokacija izdvojeno 54 pojedinana prolaska motornih vozila.
Oni su prikazani na Slici 5.3. Oblici njihovih spektara uporeeni su sa referentnim
spektrima koji su takoe ucrtani u dijagramu. Proseni izmereni nivo buke u ovom
sluaju je oko 10 dB vii u odnosu na srednji nivo unutar petnaestominutnih intervala i
iznosi 77 dB(A), sa standardnom devijacijom 6,9 dB(A).

Slika 5.3. Izmereni spektri buke za vreme pojedinanih prolaska 54 motorna vozila uzeti
sa svih lokacija
Usrednjeni spektar ovakvih signala ima znatno ravniji oblik i blai pad ka
niskim frekvencijama. Zvuna energija je ravnomernije raspodeljena izmeu 250 Hz i

87

2000 Hz, posebno ukoliko se na srednje vrednosti u tercnim frekvencijskim

podopsezima dodaju vrednosti standardnih devijacija. Meutim, pad vrednosti spektara
ispod 100 Hz je i dalje znatno bri od pada referentnog spektra Ltraffic, to, kao i u
sluaju buke u domainstvima i referentnog spektra Lliving, ukazuje na mogue
prenaglaavanje uticaja buke na najniim frekvencijama pri oceni zvune izolacije.
Najvii A-ponderisani nivoi saobraajne buke izmereni su tokom pojedinanih
brzih prolazaka motocikala, kao i pri aktiviranju automobilskih sirena. Stoga su
analizirani oblici njihovih spektara i uporeeni su sa referentnim spektrima koji slue za
izraunavanje jednobrojnih vrednosti izolacije. U daljoj analizi snimaka saobraajne
buke izdvojeni su signali snimljeni pri usamljenim prolascima motocikala. Oni su
prikazani na Slici 5.4. Rezultati su prikazani za 18 izdvojenih prolazaka moticikala, sa
prosenim generisanim nivoom zvuka 81,9 dB(A) i standardnom devijacijom 6 dB(A).
Sa maksimumom spektra uglavnom izmeu 250 Hz i 500 Hz i otrim padom ka niskim
frekvencijama, u najniem delu spektra doprinos buke u sluaju brzih prolazaka
motocikala je praktino zanemarljiv.

Slika 5.4. Izmereni spektri buke saobraaja pri pojedinanim prolascima motocikala

88

Iako se automobilske sirene po svojoj tonalnoj prirodi razlikuju od uobiajene

buke motornih vozila, radi sveobuhvatnosti analize i zbog posebno visokih nivoa koji
proizvode, izdvojena su 4 ovakva signala. Njihovi spektri su prikazani na Slici 5.5.
Nivoi zvuka koji se pri tome postiu su izmeu 83 dBA i 92 dBA. Sasvim je oekivano
da ni Ltraffic ni Lliving ne predstavljaju dobre reprezente zvuka sirene, koji je znatno ueg i
nepravilnog oblika i sa istaknutim uskopojasnim komponentama iznad 250 Hz.

Slika 5.5. Izmereni spektri buke automobilskih sirena

5.1.3. Diskusija i zakljuci
Iz sprovedene analize proizilazi da izvori saobraajne buke viih nivoa tee da
produkuju ue A-ponderisane spektre. Posebno vaan u tom smislu je strmiji pad ovih
spektara prema najniim frekvencijama, jer je opadanje nivoa zvuka na visokim
frekvencijama, kao posledica disipacije zvune energije u vazduhu, karakteristian za
spektre buke praktino svih izvora spoljanje buke. Jedan od naina da se numeriki
predstavi oblik spektra na niskim frekvencijama je preko nagiba njegove linearne
aproksimacije u logaritamskoj razmeri: L = ax + b, gde je L nivo zvuka u tercnom
podopsegu f u dB, a x promenljiva proporcionalna log(f). Oblici spektara veine

89

snimljenih signala buke opravdavaju uvoenje linearne aproksimacije u opsegu od

50 Hz do 500 Hz , a primer jednog od spektara prikazan je na Slici 5.6 (a). Koeficijent a
u tom sluaju predstavlja tangens ugla nagiba linearne aproksimacije spektra u zadatom
opsegu frekvencija i stoji u obrnutnoj srazmeri sa irinom spektra. Njegove vrednosti
teorijski stoje u rasponu izmeu 0 (ravan spektar) i + (nagli pad spektra ispod 500 Hz).
Koeficijent a izraunat je za sve izmerene tercne spektre i njegove vrednosti date su na
Slici 5.6 (b).

Slika 5.6. Korelacija izmeu irine spektra i ekvivalentnog nivoa buke saobraaja: (a)
primer odreivanja vrednosti koeficijenta a (b) korelacija izmeu vrednosti koeficijenta
a i ekvivalentnog A-ponderisanog nivoa buke

Analizom su obuhvaeni samo delovi snimljenih signala u onim vremenskim

intervalima u kojima A-ponderisani nivo zvunog pritiska prelazi 60 dB(A). Ukupno
376 takva buna dogaaja izdvojena su celokupne baze snimaka. Slika 5.6 (b) prikazuje
koeficijent a u funkciji ekvivalentnog A-ponderisanog nivoa buke izdvojenih dogaaja,
izraunatog korienjem fast vremenske konstante. Na grafiku je prikazana i linearna
aproksimacija ove zavisnosti metodom najmanjih kvadratnih odstupanja. Koeficijent
korelacije dva parametra (R) iznosi oko 0,7, to ukazuje na visoku korelisanost irine
spektra i ekvivalentnog nivoa buke. Radi poreenja, vrednosti koeficijenta a prikazane
su i za dva referentna spektra: (iri) Ltraffic (a = 1,27) i (ui) Lliving (a = 2,65), izraunati
istom metodom. Sa grafika je evidentno da nagib spektra Ltraffic na niskim frekvencijama
odgovara buci drumskog saobraaja ekvivalentnog nivoa oko 70 dB(A), dok je
intenzivnijoj buci (preko 80 dB(A)) primerenije korienje ueg spektra Lliving.

90

Zakljuak svega navedenog je da referentni spektar Ltraffic po obliku u najveoj

meri odgovara spektru buke u centralnoj gradskoj zoni Beograda, merenoj u duim
vremenskim intervalima, uz eventualno neto vie vrednosti u najniim tercama. To
znai da analiza realnog stanja buke pokazuje da ne postoji potreba za nekim
korekcijama postojeeg sistema izraunavanja jednobrojnih vrednosti izolacione moi
fasada.
Ipak, u sluaju nestacionarne buke i kratkotrajnih bunih dogaaja, kao to su
pojedinani prolasci motocikala oekuje se znatno ui spektar. Vii ekvivalentni nivoi
buke najee su prisutni kod uskih spektara. Samim tim, ui referentni spektar buke
dao bi bolju ocenjenu vrednost zvune izolacije fasadnih pregrada u sluaju ovakvih
izvora buke. inejnica je da su moticikli jedan specifian, vrlo esto prisutan izvor buke
u gradskim ulicama, posebno u letnjem periodu. Otuda su ova prevozna sredstva esto
najznaajniji uzronici uznemiravanja stanara bukom koja dospeva spolja.

91

6. Realizacija softvera za proraun zvune izolacije

Predikcija

zvune

izolacije

zgradama

primenom

nekog

pogodnog

matematikog modela vaan je istraivaki postupak u oblasti graevinske akustike, a

unapreenje tih postupaka predstavlja i temu ovog rada. Meutim, prorauni zvune
izolacije takoe su deo svakodnevne inenjerske prakse pri projektovanju zgrada. U tom
procesu od akustikog konsultanta se zahteva dovoljno tana predikcija stanja izolacije
koja e biti nakon izgradnje objekta da bi se u njemu zadovoljili uslovi akustikog
komfora. Zbog toga se moe rei da za proraune zvune izolacije u zgradama postoji
iri krug zainteresovanih.
Pristup proraunu koji se primenjuje za predikciju zvune izolacije menjao se
tokom vremena u skladu sa razvojem matematikih modela kojim se opisuje provoenja
zvuka kroz sklopove pregradnih konstrukcija. U jednom dugom vremenskom periodu
koriene su metode prorauna zvune izolacije koje se danas mogu oznaiti kao
pojednostavljene. One su se zasnivale na matematikom modelu provoenja zvuka
kroz jednu izolovanu pregradu. To je kao rezultat dalo u teoriji poznat zakon mase,
ranije opisan u poglavlju 3 ovog rada. Rezultati koji se dobijaju ovakvim jednostavnim
teorijskim modelima uporeivani su sa rezultatima merenja pregrada u realnim
uslovima, pa su na osnovu toga podeavane formule za proraun da bi se rezultat
pribliio vrednostima koje se postiu u realnosti. U prethodnim decenijama pojavili su
se raunarski programi koji su sluili projektantima za proraun zvune izolacije prema
ovakvom jednostavnom modelu.
U formiranju tih matematikih modela polazilo se od pretpostavke da u
pobudnoj i prijemnoj prostoriji vlada homogeno difuzno zvuno polje, sa poznatom
statistikom incidencije zvuka na povrinama pregrada kakvu definie takozvani
statistiki model zvunog polja. U realnosti takvi uslovi su u dovoljnoj meri zadovoljeni
u prostorijama laboratorija za merenje zvune izolacije i u obinim praznim
prostorijama kada su potpuno prazne. U novije vreme postoje i rezultati istraivanja
zvune izolacije u okolnostima kada uslovi za homogeno i difuzno zvuno polje u
prostorijama nisu ispunjeni.
Vremenom su razvijane unapreene metode prorauna zvune izolacije koje se
zasnivaju na kompleksnoj analizi putanja prolaska zvuka izmeu susednih prostorija u

92

zgradama, to je detaljnije opisano u poglavlju 3. To ukljuuje ne samo uticaj

provoenja direktne pregrade koja razdvaja prostorije izmeu kojih se posmatra
izolacija, to je bio sluaj u ranijem, pojednostavljenom pristupu, ve se uraunava i
indirektan prenos zvuka izmeu tih prostorija bonim provoenjem, kao i promene u
izolacionim svojstvima pojedinanih pregrada koje nastaju uticajem okruenja.
Matematiki modeli kojim se opisuju takvi procesi moraju biti sloeni jer ukljuuju
veliki broj parametara kako bi se obuhvatili svi relevantni akustiki fenomeni povezani
sa prostiranjem zvuka u zgradama. Takav proraun prolaska zvuka iz predajne
prostorije svim postojeim putanjama i sabiranje rezultantnog polja u prijemnoj
prostoriji uvodi numerike procedure koje se ne mogu u praksi lako implementirati bez
korienja nekih sloenijih softverskih alata. Ako se tome doda injenica da se proraun
izolacije za svaku poziciju vri po frekvencijama, po pravilu u tercama, jer su svi
parametri frekvencijski zavisni, jasno je da se postupak prorauna ne moe sprovesti
bez primene nekog specijalizovanog softvera [Maovi et al., 2013 i; Maovi et al.,
2013 j].
Tokom 2000. godine pojavili su se i meunarodni standardi u kojima su
definisani algoritmi za proraun zvune izolacije u zgradama koji na tako kompleksan
nain modeluju problem izolacije. To je serija standarda koji su dobili zajedniku
oznaku EN 12354, sa delovima koji pokrivaju pojedine sluajeve prorauna izolacije
koji se mogu javiti u zgradama. Ulazni podaci u ovim proraunima su zvune izolacije
pojedinanih pregrada, dobijene laboratorijskim merenjima, od kojih je sastavljen sklop
konstrukcije zgrade. Otuda i zajedniki opti naziv itave serije standarda EN12354.
Ocena zvune zatite zgrada na osnovu akustikih performansi graevinskih
elemenata. Ovde se pod elementima podrazumevaju pojedinane graevinske pregrade
(zidovi, tavanice), obloge, vrata, prozori i drugi graevinski elementi.
Uvoenje ovakvih normativa bilo je veoma znaajno i za inenjersku praksu, jer
su time stvoreni uslovi da se u procesu projektvanju zgrada na jedinstven nain sprovodi
predikcija izolacije. Ovi standardi su brzo prihvatani u nacionalnu standardizaciju
mnogih zemalja, pri emu je u nekima takav postupak u graevinskom projektovanju
usvojen kao obavezan. Zbog toga se danas proraun zvune izolacije postupkom
definisanim u normama EN12354 moe smatrati standardnom procedurom. Naporedo
sa pojavom ovakve regulative na tritu se pojavilo vie softvera za proraun zvune

93

izolacije zasnovanih na algoritmima iz ovih normativa [Insul, 2014; SONarchitect ISO,

2014; AcouBAT, 2014; Bastian, 2014].
Da bi se u okviru ovoga rada omoguilo detaljnije istraivanje u oblasti zvune
izolacije u zgradama napravljena je jedna verzija softvera za proraun na bazi
algoritama prikazanih u dokumentima EN12354. Softver je realizovan u Laboratoriji za
akustiku Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu [URSA, 2014]. Izgled njegovog
grafikog interfejsa predstavljen je u Prilogu A. Izrada takvog softvera zahtevala je
reavanje nekih specifinih zadataka. U nastavku su prikazani najvaniji meu njima.
6.1. Osnovni koraci pri realizaciji softvera za proraun zvune izolacije
Pri izradi softvera za proraun zvune izolacije prema matematikim modelima
definisanim u EN12354 postoje neki opti zahtevi, ali i problemi koje treba na
odgovarajui nain reiti. U tom smislu, na startu se za svaki pojedinani proraun
zvune izolacije definie scenario tog postupka. To obuhvata sledee korake:
-

zadavanje meusobnog poloaja predajne i prijemne prostorije (jedna iznad

druge ili jedna pored druge),

zadavanje dimenzija predajne i prijemne prostorije (ili samo prijemne prostorije

u sluaju izolacije fasadnih pregrada) i

zadavanje fizikih svojstava svih relevantnih pregrada i dodatih elemenata na

njima, ako oni postoje (obloge zidova i tavanice, prozori, vrata i slino).

Operacionalizacija ovih postupaka mora se realizovati adekvatnim korisnikim

interfejsom koji je prilagoen potencijalnim korisnicima softvera. Na Slikama A.1-A.3
u prilogu vidi se nain na koji je u realizovanom programu napravljeno grafiko reenje
ovog segmenta softvera.
Kompleksnost postupka prorauna najveim delom proizilazi iz sloenosti
matematikih modela. Pri tome, modeli definisani u dokumentima iz serije EN12354
razmatraju samo sluaj paralelopipednih prostorija i pravougaonih pregrada izmeu
njih. Svi ostali eventualni sluajevi koji se mogu ponekad javiti u praksi, poput
spregnutih delova prostorija ili lunih zidova, moraju se na neki nain aproksimirati
jednostavnim paralelopipednim geometrijskim modelom. Luni zidovi se po pravilu
aproksimiraju ravnim pravougaonim segmentima jednake ukupne povrine. Meutim,

94

ukoliko je ugao prevoja veliki, kao na primer u uglu od 90 stepeni, to se smatra

potpunim diskontinuitetom i za efektivnu povrinu pregrade uzima se samo deo do
prevoja. Ukoliko u pregradama postoje diskontinuiteti, poput dodatnih spojeva ili
elemenata koji smanjuju njihovu efektivnu povrinu (prozori, vrata), to se takoe mora
uzeti u obzir i kroz korisniki interfejs uneti u softver.
Pri proraunu zvune izolacije potreban je izvestan broj ulaznih parametara. To
su u optem sluaju:
-

izolaciona svojstva zidova (R) i tavanica (R i Ln),

doprinos izolacionoj moi pregrada zidnih obloga (R), sputenih plafona (L),
podnih obloga i plivajuih podova (R i L),

izolaciona svojstva malih elemenata koji s emogu nai na pregradama (Dn),

izolaciona svojstva dodatnih elemenata . prozora, vrata (R).

Relevantni podaci moraju biti poznati za sve pregrade koje pojavljuju u analiziranom
sklopu unutar zgrade. U optem sluaju izolacije izmeu dve prostorije to su jedna
zajednika i osam bonih pregrada. Algoritmi definisani u EN12354 napravljeni su tako
da kao ulazne podatke zahtevaju laboratorijski izmerene vrednosti izolacionih svojstava
pregrada koje se nalaze u sklopu konstrukcija.
Jedan od praktinih problema proizilazi iz injenice da su nastati okolnosti u
kojima za neke od pregrada nisu poznate stvarne vrednosti, bolje reeno nisu lako
dostupne u praksi s obzirom na veliki broj razliitih materijala i konstukcija koje se
danas koriste u graevinarstvu. Da bi se takav problem prevazilazio u praksi, softver za
proraun izolacije mora sadrati to veu prateu bazu podataka o optim fizikim i
izolacionim svojstvima svih relevantnih graevinskih elemenata. Moe se rei da
veliina baze sa ovakvim podacima direktno odreuje upotrebnu vrednost softvera u
istraivakom i projektantskom domenu. Primer izgleda baze podataka o izolacionim
svojstvima elemenata u realizovanom softveru dat je u Prilogu A Slika A.3.
Problem nastaje zbog toga to takve informacije nisu lako dostupne za sve vrste
pregrada koje se mogu javiti u praksi. One si uglavnom vlasnitvo brojnih proizvoaa
materijala koji finansiraju laboratorijska merenja svojih proizvoda, pa je njihovo
prikupljanje dugotrajan posao. Ukoliko ih oni ne stavljaju na raspolaganje u vidu neke
prospektne dokumentacije, pristup ovakvim podacima zavisi od direktnih kontakata sa
proizvoaima graevinskih materijala kojih ima mnogo. ak i tada, esto su zbog

95

nerazumevanja dostupne samo jednobrojne, merodavne vrednosti izolacije umesto u

tercnim frekvencijskim podopsezima, to je neophodno za detaljni proraun prema
standardu. S druge strane, postoje i nove vrste graevinskih materijala, kao to su na
primer razni blokovi i drugi opekarski proizvodi ija su zvuna izolaciona svojstva retko
merena u laboratoriji.
U gornjem spisku parametara kojim se iskazuju izolaciona svojstva pregrada,
osim podataka o osnovnim pregradama i bazinim materijalima od kojih su napravljene
baza mora sadrati i podatke o izolacionim svojstvima ostalih relevantnih graevinskih
elemenata koji figuriu u sklopovima konstrukcija, kao to su dodatne obloge (zidne i
podne), sputene tavanice, plivajui podovi, prozori i vrata (na fasadnim pregradama) i
mali elementi (ventilacioni otvori i slino). Pri tome, doprinos dodatnih obloga
poveanju izolacione moi zavisi od materijala osnovne pregrade na koju su postavljeni,
kao i da li se radi o zajednikoj ili bonoj pregradi, pa i podaci mogu varirati od sluaja
do sluaja na terenu. Ovi podaci su jo tee nalaze u literaturi, ali i kod proizvoaa.
Najee se mogu dobiti podaci za sloene pregrade sa ve ukljuenom oblogom (to jest
jedinstvene vrednosti izolacione moi umesto odvojenih vrednosti izolacione moi
osnovne pregrade R i doprinosa obloge R, odnosno kao Ln i L). To nije u skladu sa
zahtevima matematikih modela za proraun koji trae razdvojene vrednosti i. Jedino su
podaci o vrednostima L za razne plivajue podove relativno dostupni, o emu se
staraju proizvoai materijala za mekane slojeve u njima. Doprinos sputenih plafona
poveanju izolacione moi tavanice i smanjenju nivoa zvuka udara takoe je veoma
retko merena veliina.
Prikupljanje svih navedenih podataka radi formiranja baze u okviru programa
predstavlja zahtevan zadatak od koga direktno zavisi njegova primenljivost u praksi. To
je zadatak koji se ne zavrava sa finalizacijom softvera, ve mora da bude permanentan
kroz stalno dopunjavanje baze novim podacima. Nezavno od dopune podataka, zbog
stalnih inovacija u graevinskim konstrukcijama i drugim relevantnim elementima
korisniku se mora ostaviti mogunost da sam dopunjuje bazu podacima o elementima
koji u njoj nisu zastupljeni, kao to je i u sklopu redovnog odravanja softvera potrebno
periodino osveavati integrisanu bazu.
Uraunavanje bonog prenosa i gubitaka unutar masivnih pregrada u realnim
okolnostima na terenu podrazumeva poznavanje vrednosti izvesnog broja fizikih

96

parametara kojim se detaljnije definie ponaanje pregrada. Na primer, laboratorijske i

in situ vrednosti strukturnog vremena reverberacije u pregradama jo uvek su veoma
retko merene veliine. Zbog toga se praktino u svim sluajevima moraju proraunavati
na osnovu matematikih formula (J3.4) i (J3.5). Meutim, one vae samo za pregrade
pravougaonih oblika, pa se pregrade ostalih oblika moraju aproksimirati pravouganim.
Osim lunih zidova i tavanica neparalelopipednih prostorija, bone pregrade
nepravilnog oblika mogu se javiti i u sluaju spregnutih prostorija. ak i u
najjednostavnijem sluaju pravougaonih pregrada, izraunavanje strukturnih vremena
reverberacije iziskuje poznavanje vrednosti vie retko merenih fizikih parametara
pregrada, kao to su brzine longitudinalnih talasa, faktora unutranjih gubitaka u njima i
frekvencije koincidencije. Kako proseni korisnik softvera najee ne raspolae svim
ovim podacima, njihove vrednosti (ili procedure za njihovo izraunavanje) mora biti
integrisan u sam softver na neki korisniku prilagoen nain. Za manje dostupne
parametre najee se moraju koristiti empirijske vrednosti koje se nuno razlikuju od
realnih. Uticaj nepreciznosti ovih podataka na rezultat proraun zvune izolacije jo
uvek je nedovoljno analiziran u postojeoj literaturi.
Uticaj bonog prenosa zvuka izmeu susednih prostorija zavisi od efikasnosti
prenosa vibracija kroz spojeve sueljenih pregrada, pre svega zajednike pregrade sa
bonim, ali i svih ostalih spojeva pregrada prisutnih u sklopu. Taj proces se kvantifikuje
vrednou parametra koji je oznaen kao indeks prenosa. Ni ovoj veliini se do pojave
meunarodnih standarda iz serije EN 12354 u literaturi nije pridavala velika panja. Za
njegovo izraunavanje koriste se empirijske formule, slino kao i u sluaju ostalih
manje dostupnih fizikih parametara. U Aneksu E dokumenta EN 12354-1 predloena
je jedna metoda za izraunavanje indeksa prenosa zvuka kroz spoj pregrada. Oblik
formule koja se primenjuje zavisi od dva faktora:
- tipa spoja (kruti ili elastini, krstasti, T-spoj ili L-spoj) i
- vrste pregrada koje ine spoj (masivne homogene ili lake).
Pri proraunu je u softveru uvedena opcija da odabere tip svakog od relevantnih spojeva
na ivicama prostorija, kojih ima ukupno 12. U prilogu su na Slici A.4 predstavljeni
simboliki prikazi moguih varijanti spojeva koji su uneti i u realizovani sofver. To su
simboli koji su preuzeti iz dokumenata EN12354. U empiriskom pristupu modelovanja
prenosa zvuka na spojevima pregrada smatra se da su svi spojevi pravougaoni, kao i da

97

su pregrade u nastavku spoja (krstastog ili T-spoja) istog tipa. Jasno je da to ne

odgovara uvek praktinim okolnostima. Varijetet moguih realizacija spojeva u praksi i
spojenih pregrada uslovljava dalje aproksimacije modela. Za tip spoja treba usvojiti
jedan od ponuenih oblika koji ima najvie fizikih slinosti sa realno postojeim u
zgradi.
Vrednost indeksa prenosa vibracija kroz spoj dve pregrade zavisi od odnosa
njihovih povrinskih masa. Ukoliko spoj ine tri ili etiri pregrade razliitog tipa (to jest
nejednake pregrade u nastavku spoja), za proraun se mora pristupiti pojednostavljenju
scenarija. Poto u literaturi ne postoji definisano neko optimalno reenje za takve
sluajeve, za povrinske mase se mogu uzeti vrednosti od pregrada koje se nalaze
neposredno na analiziranoj putanji prolaska zvuka. Drugo mogue reenje je da se
koristi srednja vrednost povrinskih masa dve pregrade koje se nalaze u nastavku.
6.2. Prilagoenje sofvera nacionalnoj regulativi i njegovoj primeni u projektovanju
Evropske norme pruaju standardizovan postupak predikcije zvune izolacije i
njegovo generalno tumaenje. Meutim, u svakoj dravi oblast zvune zatite regulisana
je nacionalnim normativima kroz koje se postavljaju lokalni zahtevi, kao to su
minimalno dozvoljene vrednosti izolacije od vazdunog i udarnog zvuka, margine
sigurnosti u predikciji vrednosti izolacije, pa nekada ak i vizuelni izgled izvetaja o
proraunu. Oni mogu biti posledica istorijskog naslea, lokalnih uslova i navika,
pravnog sistema i slino. Softver koji je napravljen u okviru ovoga rada dobio je jo
jednu specifinost prilagoen je nacionalnoj regulativi za oblast zvune zatite u
zgradama. To znai da se uz predikciju numerikih vrednosti zvune izolacije moe
dobiti i procena da li e analizirane zgrade zadovoljavati nacionalnu regulativu, to jest
minimalne propisane kriterijume zvune izolacije.
Prilagoavanje lokalnom tritu i nacionalnim regulativama, kako bi sluio kao
alatka lokalnim projektantima, predstavlja dodatni izazov pri realizaciji softvera za
proraun zvune izolacije. Softver razvijen u okviru ovoga rada upravo je koncipiran da
bude prilagoen nacionalnoj regulativi. U tom smislu su napravljene dve verzije
softvera. Jedna verzija je prilagoena uslovima u Sloveniji i njenoj regulativi, jer je u
njoj od 1. januara 2013. godine u fazi projektovanja obavezna izrada elaborata sa

98

proraunima zvune izolacije u zgradama prema metodama definisanim u EN12354.

Zahtevi regulative u Sloveniji navedeni su u nacionalnom dokumentu Tehnina
smernica TSG-1-005:2012 [TSG-1-005:2012, 2012]. Stoga je verzija napravljenog
softvera prilagoena ovom tritu i regulativi u Sloveniji, gde postoji potreba za tim, a
zatim i u Srbiji [URSA, 2014].
Korisnici za koje se prave takvi softveri, poput arhitekata i graevinskih
inenjera, najee ne raspolau temeljnim znanjima iz akustike koja bi im omoguila
lake snalaenje kroz matematike procedure i dobijanje verodostojnijih rezultata. O
tome se mora voditi rauna pri kreiranju koncepta korisnikog interfejsa. Unos
neophodnih ulaznih parametara i realizacija njegovog grafikog okruenja moraju se
prilagoditi planiranim korisnicima. Na autorima softvera je da sve nedoreenosti ili
neodreenosti modela i specifine situacije koje se mogu javiti u praksi pojednostave i
omogue primenu matematikih modela uz takva ogranienja uz to manje gubitke na
tanosti predikcije.
Uticaj lokalnih uslova na primenu prorauna zvune izolacije moe prepoznati
na etiri nivoa, od kojih svaki postavlja nove izazove pri realizaciji sofvera namenjenog
datom lokalnom tritu.
1. Prvi nivo predstavlja izbor deskriptora zvune izolacije koji se koristi za definisanje
minimalnih kriterijuma, poto ni na nivou Evrope jo uvek ne postoji jedinstven stav
o najrelevantnijim jednobrojnim deskriptorima zvune izolacije. Za vazduni zvuk
to, na primer, mogu biti: R'w, Rw + C i Rw + Ctr, a za zvuk udara Ln.
2. Drugi nivo predstavlja izbor lokacija unutar zgrada za koje su propisani minimalni
kriterijumi zvune izolacije. Nacionalne regulative u principu sadre jedan poseban
dokument kojim se propisuju
-

relevantne lokacije (pregrade) u razliitim tipovima graevinskih objekata za

koje se postavljaju neki uslovi zvune zatite,

minimalni kriterijumi i

eventualna klasifikacija za svaku vrstu pregrade prema ostvarenoj zvunoj

izolaciji [TSG-1-005:2012, 2012; SRPS U.J6.201, 1990].

Pojedine evropske zemlje omoguavaju i kategorizaciju zgrada prema ostvarenom

akustikom komforu, zavisno od vrednosti usvojenih deskriptora izolacije.

99

3. Trei nivo ini odnos prema spoljanjoj buci u proraunima izolacije fasadnih
pregrada. Naime, minimalni kriterijumi zvune izolacije fasadnih pregrada najee
se definiu preko oekivanog nivoa spoljanje buke i maksimalno dozvoljenog nivoa
buke unutar zgrade. Prvi je najee utvren pripadnou zgrade odreenoj
akustikoj zoni, takoe definisanoj lokalnom regulativom, mada, u mnogim
zemljama poput Republike Srbije, proces zoniranja jo nije kompletiran ili je jo u
zaetku. Kulturoloke nacionalne razlike mogu usloviti i da se maksimalno
dozvoljeni nivoi buke unutar zgrada mogu razlikovati meu dravama.
4. etvrti nivo povezan je sa zastupljenou odreenih graevinskih materijala i
konstrukcija u odreenoj zemlji ili regionu. Na primer, poznato je da drvene
konstrukcije u novije vreme dominiraju tritem u nekim zemljama zapadne Evrope,
dok je u drugim iz razloga seizmike zatite obavezna upotreba armiranog betona.
Radi prilagoenja baze elemenata softvera lokalnoj graevinskoj praksi, atesti
najee korienih pregrada i konstrukcija moraju biti ukljueni u bazu. Ovi podaci
dobijaju se od lokalnih proizvoaa graevinskih elemenata. Takoe, u bazi moraju
biti zastupljeni najee korieni graevinski materijali, poput betona, cigle,
blokova i slino, kao i tipine konstrukcije, poput dvostrukih i trostrukih lakih
pregrada. Slino, i tipine konstrukcije prozora, balkonskih vrata i okana moraju biti
uvrtene u bazu elemenata.
Sve to je navedeno u okviru ovih taaka, uz prilagoenje forme izvetaja
lokalnim zahtevima, omoguava da se realizuje nacionalno orijentisan sofver za
proraun zvune izolacije. U njemu se osnov koriste opteprihvaeni matematiki
modeli, ali uz sve specifinosti lokalnog trita i regulative.

6.3. Procedure primene softvera

Upotreba softvera se zasniva na njegovom grafikom interfejsu. Dizajn
interfejsa je organizovan da bi se lake prolo kroz ceo postupak od unosa neophodnih
parametara do izrade finalnog izvetaja sa dobijenim rezultatima prorauna.
Projektantska primena softvera zahtevala je da se takav korisnik oslobodi uvida u
matematike procedure prorauna. Tako je na kraju usvojena realizacija korisnikog
interfejsa za unos osnovnih podataka o projektu zasnovana na seriji sukcesivnih prozora

100

koji su prikazani u Prilogu A (Slike A.5 i A.6). Za projektantsko korienje i izradu

elaborata zvune zatite predvieno je unoenje osnovnih podataka o zgradi kao to su
naziv objekta za koji se vri proraun, njegova lokacija, akustika zona kojoj pripada,
odabrani podaci o investitoru i projektantu itd. (Slika A.5 u prilogu). U uvodnoj fazi
takoe se definiu svi tipovi prostorija, odnosno pregrada koji se moraju analizirati
proraunom i uneti u elaborat (Slika A.6).
Ulazne podatke za svaki od pojedinanih prorauna (scenarija) unosi korisnik.
Kao to je navedeno, oni obuhvataju dimenzije prostorija, osnovne materijale
(strukturu) svih pregrada, dodatnih obloga, malih i ostalih elemenata iz baze elemenata,
tipove svih spojeva itd. Nakon unoenja svih neophodnih parametara i izvravanja
prorauna, potrebno je prikazati rezulatate u vidu jednobrojnih merodavnih vrednosti
izolacije. Ovi rezultate zatim treba uporediti sa zakonski propisanim minimalnim
kriterijumima iz nacionalne regulative, kako bi se eksplicitno pokazalo da li
prediktovane vrednosti zvune izolacije zadovoljavaju propisane zahteve ili ne
(Slika A.7). Na proraunate vrednosti mogue je dodati prethodno definisanu marginu
sigurnosti kako bi se poveala pouzdanost procene stanja.
Na kraju, korisniku softvera se omoguava da rezultate prorauna predstavi u
odgovarajuoj grafikoj formi. Pri tome, u projektantskoj primeni ovog softvera moe
se naii na zahtev da se rezultati prorauna prikazuju u nekoj zadatoj formi koja je
propisana nacionalnom regulativom. U takvim okolnostima u softveru je usvojeno
reenje za predstavljanje rezultata prorauna koje je prikazano u Prilogu A na Slici A.8.
Ono to se predstavlja kao izlaz iz prorauna je:
-

dimenzije predajne i prijemne prostorije,

podaci o svim relevantnim pregradama koje ine sklop susednih prostorija

izmeu kojih se izraunava zvuna izolacija,

izraunate vrednosti odgovarajueg parametra zvune izolacije (R, D ili L) u 1/3

oktavnim frekvencijskim opsezima (tabelarno i grafiki)

merodavna vrednost izralunatog parametra zvune izolacije

ocena stanja prema nacionalnoj regulativi,

usvojena margina sigurnosti s kojom je izvrena ocena stanja.

Da bi se olakala njegova primena u projektovanju, softver ima opciju da se na kraju

napravi zbirni tabelarni prikaz merodavnih vrednosti svih izraunatih parametara

101

zvune izolacije za pozicije koje su analizirane u projektu na kome se radi. Primer

jednog takvog prikaza predstavljen je na desnom delu Slike A.8 u Prilogu A. To
olakava poreenje izraunatih merodavnih vrednosti sa zakonski propisanim
kriterijumima za sve proraunom obuhvaene pozicije u zgradi i izvoenje zakljuka o
postignutoj zvunoj zatiti u projektovanom objektu.

102

7. Analiza uticaja pojedinih parametara na rezultate

prorauna zvune izolacije
Proraun zvune izolacije zasniva se na kvanfitikovanju toka zvune energije
izmeu prostorija u zgradama. Da bi se to postiglo, potrebno je modelovati fizike
procese koje se deavaju na tom putu, kao to su strukturni prenos zvune energije kroz
pojedinane graevinske elemente prostorija (zajednike i bone pregrade), vazduni
prenos kroz otvore na pregradama, slabljenje zvune energije u vrstim materijalima od
kojih su pregrade napravljene, slabljenje na spojevima pregrada i slino. Zbog toga
prorauni zvune izolacije u zgradama, poput SEA ili standardizovanog EN 12354,
imaju izvestan broj ulaznih fizikih parametara kojim se karakteriu graevinski
materijali i akustikih parametara kojim se modeluju procesi.
Slika 7.1 napravljena za potrebe ovog rada ematski prikazuje parametre koji se
pojavljuju u postupku prorauna zvune izolacije, sve do konanog rezultata. Predstava
polazi od osnovnih fizikih deskriptora pregrada i spojeva koji se nalaze u najniem,
poetnom nivou dijagrama, prema viim nivoima parametara u meurezultatima, sve do
konanog rezultata prorauna R i Ln prikazanih na najviem nivou eme. Strelice na
slici ukazuju na meusobne zavisnosti parametara.
Najnii nivo podataka sadri parametre kojim se opisuju fizike osobine
materijala i spojeva. To su porinska masa pregrada m, frekvencija koincidencije
pregrada fc, faktor unutranjih gubitaka u materijalu pregrada int i indeks prenosa
vibracija na spojevima pregrada Kij.
Na I nivou eme nalaze se ulazni podaci prorauna zvune izolacije prema
klasinom modelu. To su standardno (laboratorijski ili terenski) merene vrednosti
izolacionih moi (R) zajednike i bonih pregrada, normalizovanih nivoa zvuka udara
(Ln) poda predajne prostorije i eventualnog doprinosa dodatnih slojeva (zidnih i podnih
obloga, plivajuih podova i sputenih tavanica R i L). Na II nivou nalaze se
izraunate vrednosti koje definiu stanje izolacije na pojedinim putanjama prolaska
zvune energije izmeu prostorija.
Strelice ukazuju na uticaje parametara sa donjih nivoa dijagrama na one koji su
na viim nivoima. Na primer, boni prenosi, izraeni vrednostima Rij i Ln,ij, u optem
sluaju zavise od laboratorijskih vrednosti izolacionih moi pojedinanih pregrada, ali i

103

indeksa prenosa vibracija (Kij) spojeva svih pregrada koje uestvuju u bonom prenosu,
i to na dva naina zbog slabljenja energije vibracija prolaskom kroz spoj zajednike i
bone pregrade i posredno preko vrednosti strukturnog vremena reverberacije u dve
pregrade koje prave spoj. Strelice takoe pokazuju od kojih parametara zavise konani
rezultati prorauna prikazani na najviem nivou dijagrama.

R
RDd

Dn,e Dn,s Dn,f

Ln
Rij

REZULTAT

Ln,d

Ln,ij

R R L Ln Ts,lab Ts,situ

m fc (cL) hint

Kij

II NIVO

I NIVO

POETNI NIVO

Slika 7.1. ematski prikaz parametara koji figuriu u klasinom proraunu zvune
izolacije
Tanost predikcije izolacije proraunom na prvom mestu zavisi od tanosti
pojedinanih parametara prikazanih na slici. Svaki ulazni parametar unosi u proraun
nesigurnost sopstvene vrednosti, usvojene, empirijske ili izmerene [Gerretsen, 1979].
Oteavajuu okolnost predstavlja i injenica da vrednosti pojedinih parametara
neophodnih za proraun esto nisu dostupne u praksi, posebno njihove realne, terenske
vrednosti. Tome treba dodati da za neke veliine nema pouzdanih procedura merenja,
kao na primer za indeks prenosa vibracija ili za faktor unutranjih gubitaka. U takvim
sluajevima mora se pribei teorijskim modelima ili empirijski ustanovljenim
vrednostima. Te vrednosti mogu znaajno odstupati od realnih, to nesumnjivo utie na
tanost rezultata prorauna. Iz tog razloga se u standardima EN 12354 daje i preporuka
da se vrednosti ulaznih parametara pri svakom proraunu variraju, kako bi se stekao

104

uvid u eventualne varijacije izraunatih vrednosti zvune izolacije i tako procenila

njihova pouzdanost.
Cilj analiza koje su opisane u ovom poglavlju je kvantifikovanje uticaja
vrednosti pojedinih ulaznih fizikih parametara na rezultat prorauna zvune izolacije
prema klasinom modelu. Dobijeni rezultati treba da pomognu pri proceni greke
predikcije koja nastaje kao posledica nesigurnosti ulaznih parametara. Takoe, date su i
neke preporuke kojima se moe postii vea pouzdanost prorauna i koje mogu sluiti
kao korisna smernica pri predikciji zvune izolacije u zgradama.
7.1. Uticaj osnovnih fizikih parametara pregrada
U ovom delu rada analiziran je uticaj pojedinih osnovnih fizikih parametara
kojima se karakteriu materijali pregrada na rezultate prorauna zvune izolacije.
7.1.1. Analizirani parametri i postavke prorauna
Najpre je analiziran uticaj osnovnih fizikih parametara materijala graevinskih
pregrada i spojeva izmeu njih, ije terenske vrednosti (osim u sluaju gustine
materijala pregrade) najee nisu dostupne u praksi [Maovi et al., 2013 c, Maovi et
al., 2013 d, Maovi et al., 2013 e]. To su:
-

gustina materijala pregrada (),

brzina longitudinalnih talasa (cL),

faktor unutranjih gubitaka (int) i

indeks prenosa vibracija (Kij).

Indeks prenosa vibracija jo uvek je retko merena veliina. Bazirana je na razlici nivoa
energija vibracija pregrade koja ine spoj. Ova veliina dominantno odreuje slabljenje
zvune energije usled prolaska kroz spojeve pregrada i time moe da ima dvostruku
ulogu u proraunu pri odreivanju bonog prenosa izmeu zajednike i njoj susednih
pregrada, kao i in-situ vrednosti strukturnog vremena reverberacije masivnih elemenata.
Za potrebe analize, usvojen je referentni scenario dve susedne (predajne i
prijemne) paraelelopipedne prostorije. Dimenzije obe prostorije su jednake 5 4
2,7 m3, a razmatrana su oba sluaja susednih prostorija jedna pored druge (zajedniki

105

zid) i jedna iznad druge (zajednika tavanica). Prostorije nisu smaknute, tako da se svi
boni elementi predajne prostorije nastavljaju na bone elemente prijemne prostorije.
Sve pregrade zajednika i osam bonih su betonske (masivne i homogene), debljine
16 cm. Glavni razlog za to je to masivne pregrade ujedno ine i dominantnu veinu
graevinskih elemenata u zgradama u Republici Srbiji [Miji et al., 2012]. Vrata i
prozori i ostali dodatni graevinski elementi poput dodatnih obloga i ventilacionih
otvora nisu obuhvaeni proraunima. U realnim sluajevima, vrata i prozori esto su
sastavni deo bonih pregrada, ali je njihov uticaj na rezultate prorauna zanemarljiv,
budui da se ogleda samo kroz smanjenje efektivne povrine bonih pregrada. Svi
spojevi izmeu elemenata su kruti i krstasti.
Za poetne vrednosti fizikih parametara koriene su vrednosti iz Tabele 3.2 za
betonske pregrade: = 2300 kg/m3 (odatle, za debljinu pregrade od 16 cm, m =
368 kg/m2), cL = 3500 m/s (frekvencija koincidencije prema formuli (J3.3) iznosi fc =
114,7 Hz) i int = 0.006. Ipak, ove vrednosti svakako mogu varirati u realnim
okolnostima, zavisno od unutranje strukture materijala i izvedbe graevinskih
elemenata na terenu. Vrednosti parametra Kij prema Aneksu E norme EN 12354 iznose
8,7 dB za sve putanje kroz krute krstaste spojeve elemenata jednakih povrinskih masa,
u svim frekvencijskim podopsezima.
Rezultati prorauna dati su u vidu merodavnih vrednosti deskriptora zvune
izolacije od vazdunog zvuka graevinske izolacione moi (Rw) i zvuka udara
normalizovanog nivoa zvuka udara (Ln,w). Vrednosti su najpre izraunate za referentni
scenario prostorija jedna pored druge i jedna iznad druge, a zatim i sa variranim
vrednostima ulaznih parametara. Poreenjem tako dobijenih vrednosti zvune izolacije
sa referentnim sluajem, procenjena su odstupanja koja se javljaju u rezultatima
prorauna kao posledica varijacije ulaznih parametara.
Vrednosti svakog od ulaznih parametara varirane su nezavisno, kako bi se njihov
uticaj izolovao od uticaja ostalih parametara. U realnosti, veliine kao to su gustina
materijala i brzina longitudinalnih talasa ili fakor unutranjih gubitaka meusobno su
zavisne. Nezavisno variranje analiziranih parametara, meutim, treba da ukae na to
koji parametri imaju najvei uticaj na rezultate i ije se vrednosti moraju paljivije
tretirati pri proraunima, kao i koliko bi eventualno devijacija njihovih vrednosti uticala
na izraunate merodavne vrednosti zvune izolacije.

106

Vrednosti ulaznih parametara varirane su na dva naina. Najpre su parametri

posmatrani kao sluajne promenljive sa Gausovom raspodelom, sa srednjim
vrednostima jednakim navedenim vrednostima usvojenim za referentni scenario i
promenljivim vrednostima standardnih devijacija. Na ovaj nain je ispitan uticaj
eventualnih nesigurnosti merenja ulaznih parametara na rezultate prorauna izolacije.
Izolacione moi svih pregrada i normalizovani nivoi zvuka udara tavanica izraunati su
korienjem jednaina (J3.2b) i (J3.6), respektivno, tako da je uticaj analiziranih
parametara gustine materijala (), brzine longitudinalnih talasa (cL) i faktora unutranjih
gubitaka (int) dvostruk na izolaciona svojstva pregrada (R, Ln) i strukturna vremena
reverberacije (Ts,lab i Ts,situ) svih homogenih pregrada. Treba napomenuti da su u praksi,
laboratorijske vrednosti zvune izolacije elemenata po pravilu dostupne iz zvaninih
atesta proizovoaa graevinskih elemenata, pa se i uticaj analiziranih parametara
uglavnom manifestuje samo kroz vrednosti strukturnih vremena reverberacije masivnih
pregrada. Primenom Monte Carlo simulacija uz 1000 ponavljanja, dobijen je skup isto
toliko izraunatih vrednosti izolacije. U Tabeli 7.1 date su vrednosti standardnih
devijacija (std1 do std5) ulaznih parametara. Za svaki parametar usvojeno je pet
razliitih vrednosti standardne devijacije u ekvidistantnim razmacima.
Nasuprot mernoj nesigurnosti, pri korienju empirijskih formula i vrednosti
pojedinih parametara, svakako je mogua pojava sistematskog odstupanja ovih
vrednosti od stvarnih. To posebno vai za retko dostupne parametre, kao to su brzina
longitudinalnih talasa, faktor unutranjih gubitaka i indeks prenosa vibracija.
Odstupanja u fizikim karakteristikama realnih materijala u odnosu na teorijske modele,
nain izrade graevinskih elemenata i spojeva na terenu, kao i tanost empirijskih
vrednosti i formula uzrokuju pojavu sistematskog odstupanja korienih vrednosti
parametara u odnosu na stvarne. U skladu sa tim, vrednosti posmatranih ulaznih
parametara varirane su, osim prema Gausovoj raspodeli, i konstantnim pomerajima u
odreenom opsegu za sve pregrade (odnosno spojeve u sluaju Kij) i posmatrana je
promena izraunatih vrednosti Rw i Ln,w. U ovom sluaju, parametri izolacije
elemenata (R i Ln) izraunati su samo jednom, prema jednainama (J3.2b) i (J3.6), i
nakon toga tretirani kao konstante, tako da vrednosti analiziranih parametara utiu samo
na laboratorijska i terenska strukturna vremena reverberacije masivnih elemenata. Zatim
su izraunate razlike izmeu vrednosti zvune izolacije dobijenih nakon promene

107

vrednosti svakog od posmatranih parametara i referentnog sluaja. Usvojeni

ekvidistantni pomeraji vrednosti analiziranih parametara dati su u Tabeli 7.2. Tabela
daje opseg pomeraja od najnieg negativnog (1) do najvieg pozitivnog (11) i korak
izmeu dva sukcesivna pomeraja () za svaki od parametara (X). Ukupno je posmatrano
11 vrednosti pomeraja za svaki od parametara, pri emu 6 odgovara nultom pomeraju,
odnosno referentnom sluaju.

Tabela 7.1. Usvojene vrednosti standardnih devijacija analiziranih parametara

X
[kg/m3]
cL [m/s]
int [/]
Kij [dB]

std1
25
100
0.00100
1

std2
50
200
0.00125
2

std3
75
300
0.00150
3

std4
100
400
0.00175
4

std5
125
500
0.00200
5

Tabela 7.2. Usvojene vrednosti sistematskih odstupanja analiziranih parametara

X
[kg/m3]
cL [m/s]
int [/]
Kij [dB]

1
-375
-1000
-0.005
-10

11
375
1000
0.005
10

75
200
0.001
2

7.1.2. Rezultati i diskusija

Na Slikama 7.2 i 7.3 date su vrednosti standardne devijacije deskriptora Rw i
Ln,w, respektivno, za sluaj prostorija sa zajednikim zidom i zajednikom tavanicom,
kao posledica varijacija ulaznih parametara, sluajnih promenljivih sa usvojenim
vrednostima standardnih devijacija. Radi saetijeg prikaza, grafici prikazuju rezultate za
sve analiziriane ulazne parametre istovremeno, a na apscisama su date vrednosti
standardnih devijacija definisane u Tabeli 7.1. Kako su vrednosti standardnih devijacija
izabrane proizvoljno, sa grafika se parametri ne mogu meusobno porediti prema
uticaju na rezultate prorauna zvune izolacije, ali prikazani rezultati pruaju uvid u
oekivane fluktuacije izraunatih vrednosti Rw i Ln,w. Posebno veliki uticaj na promene
vrednosti izlaznih parametara imaju varijacije indeksa prenosa vibracija u sluaju

108

horizontalno postavljenih prostorija, jedna pored druge (Slika 7.3 levo). Uzrok za to je u
injenici da u takvim okolnostima ne postoji direktan prenos udarnog zvuka kroz
zajedniku pregradu, ve samo bonim putanjama, od kojih su dve dominante od poda
u predajnoj prostoriji prema zajednikob zidu i od poda u predajnoj prema podu u
prijemnoj prostoriji. Obe navedene putanje prolaze kroz isti spoj zajednike pregrade,
pa vrednosti Kij na tim putanjama imaju odluujui uticaj na proraunate vrednosti Ln,w.
U svim ostalim sluajevima standardna devijacija vrednosti Rw i Ln,w ne prelazi 1 dB.
Radi poreenja, 2 dB se navodi u normama EN 12354 kao oekivana standardna
devijacija odstupanja proraunatih vrednosti od realnih, koja je posledica nepreciznosti
klasinog modela. Iz navedenog sledi da razumne varijacije vrednosti analiziranih
ulaznih parametara, koje mogu nastati, na primer, usled nesigurnosti merenja (pod
pretpostavkom Gausove raspodele), ne utiu u velikoj meri na rezultate prorauna
izolacije prema klasinom modelu, u poreenju sa oekivanom tanou samog
matematikog modela prorauna.
U nastavku su analizirane promene rezultata prorauna kao posledica
sistematskih odstupanja vrednosti ulaznih parametara. Slika 7.4 prikazuje razlike
izraunatih jednobrojnih vrednosti izolacije od vazdunog i udarnog zvuka za
susedne prostorije sa zajednikim zidom ili tavanicom, koje nastaju promenom
vrednosti gustine materijala svih pregrada prema Tabeli 7.2 u odnosu na referentni
scenario. Kako su ulazne izolacione karakteristike svih elemenata (R i Ln )
konstantne, gustina materijala utie na rezultate prorauna samo preko procenjenih
laboratorijskih vrednosti strukturnih vremena reverberacije elemenata. Gustina
materijala, odnosno povrinska masa, neophodna je za proraun energetskih
gubitaka du spojeva elemenata (jednaina (J3.4)), koji su obrnuto proporcionalni
strukturnom vremenu reverberacije (jednaina (J3.5)). In situ strukturno vreme
reverberacije takoe zavisi od gustine materijala, ali samo preko odnosa
povrinskih masa elemenata, koji figuriu u formulama za indeks prenosa vibracija
navedenim u Aneksu E norme EN 12354-1. Ovaj odnos je jednak jedinici u svim
analiziranim scenarijima, jer svi elementi, prema postavkama prorauna, imaju isti
osnovni materijal i debljinu, a time i povrinsku masu. Usled takvog ogranienog
udela gustine materijala u proraunu, izraunate devijacije merodavnih vrednosti
izolacije od vazdunog (Rw ) i udarnog zvuka (Ln,w ) su male, ispod 0,5 dB ak i za

109

znatne promene gustine materijala od 375 kg/m3 , to u analiziranim sluajevima

predstavlja oko 16% vrednosti . Ne postoji evidentna razlika u rezultatima izmeu
sluajeva prostorija jedna do druge i jedna iznad druge. Kako pozitivna odstupanja
gustine daju neto nie vrednosti izolacije (nie vrednosti Rw, odnosno vie
vrednosti Ln,w ), ukoliko postoji izvesna nesigurnost u proceni vrednosti gustine
graevinskih elemenata, mogu se usvojiti njihove neto vie vrednosti u odnosu na
oekivane, kako bi se u proraun uvela dodatna margina sigurnosti dobijenih
vrednosti.

Slika 7.2. Uticaj standardne devijacije vrednosti ulaznih parametara na izraunatu

vrednost zvune izolacije od vazdunog zvuka, levo zajedniki zid, desno
zajednika tavanica

Slika 7.3. Uticaj standardne devijacije vrednosti ulaznih parametara na izraunatu

vrednost zvune izolacije od zvuka udara, levo zajedniki zid, desno zajednika
tavanica

110

Slika 7.4. Uticaj promene vrednosti gustine materijala na izraunatu vrednost

zvune izolacije
Kao i u sluaju gustine materijala, brzina longitudinalnih talasa utie na
izraunate vrednosti zvune izolacije preko strukturnog vremena reverberacije.
Kako se njena vrednost najee koristi za procenu frekvencije koincidencije
pregrada prema jednaini (J3.3), i gubici usled zraenja elemenata i gubici na
graninim

ivicama

elemenata

zavise

od

brzine

longitudinalnih

talasa

(jednaina (J3.4)). Izraunata odstupanja vrednosti Rw i Ln,w u odnosu na

referentni sluaj data su na Slici 7.5 i naizgled su neto vea nego u sluaju gustine
materijala. Ipak, promene vrednosti brzine longitudinalnih talasa od ak 1000 m/s
(28,5% u analiziranim sluajevima) potrebne su da bi krajnje vrednosti izolacije
bile promenjene za 1 dB. Ni u ovom sluaju ne postoji znaajna razlika izmeu
scenarija sa prostorijama jedna pored druge i jedna iznad druge. Radi dodatne
margine sigurnosti u proraunima, mogu se koristiti neto vie vrednosti u odnosu
na oekivane.
Slika 7.6 prikazuje promene vrednosti Rw i Ln,w usled sistematskih
odstupanja vrednosti faktora unutranjih gubitaka u materijalima graevinskih
elemenata. ak i promene u vrednosti int od 0,003 (ak 50% poetne vrednosti)
uzrokuju varijacije jednobrojnih vrednosti izolacije od svega oko 1 dB.
Odstupanja su neto vea u sluaju izolacije od zvuka udara, posebno izmeu
prostorija jedna pored druge, mada se u optem sluaju ne oekuje znaajan uticaj

111

vrednosti faktora na rezultate prorauna. Kako vie vrednosti int daju nie
vrednosti zvune izolacije, radi uvoenja dodatne margine sigurnosti, oekivane
vrednosti faktora unutranjih gubitaka mogu se umanjiti pri proraunu.

Slika 7.5. Uticaj promene vrednosti brzine longitudinalnih talasa na izraunatu

vrednost zvune izolacije

Slika 7.6. Uticaj promene vrednosti faktora unutranjih gubitaka na izraunatu

vrednost zvune izolacije

Vrednosti indeksa prenosa vibracija zavise od tipa spoja. U ovoj analizi

112

posmatrani su kruti krstasti (ovde skraeno oznaen kao X-spoj) i kruti T-spoj.
Prema Aneksu E standarda EN 12354-1, u sluaju susednih elemenata jednakih
povrinskih masa, vrednost indeksa prenosa vibracija svih putanja kroz spoj koji
oni ine iznosi 8,7 dB za krstasti spoj, odnosno 5,7 dB za T-spoj u svim
frekvencijskim podopsezima i ove vrednosti odgovaraju usvojenim referentnim
sluajevima za dva tipa spoja. Takoe, za razliku od ostalih spojeva, etiri spoja
zajednike pregrade utiu kako na strukturno vreme reverberacije same zajednike
pregrade, tako i na boni strukturni prenos. Iz tog razloga, vrednosti parametra Kij
varirane su najpre na jednom spoju zajednike pregrade (na njenoj kraoj strani),
zatim na sva etiri spoja zajednike pregrade istovremeno i na kraju na svim
spojevima svih elemenata koji uestvuju u proraunu. Kako su analizirana dva tipa
spoja (krstasti i T-spoj), to ukupno ini est poetnih, referentnih scenarija. Svi
ostali spojevi koji nisu obuhvaeni varijacijama su kruti krstasti spoj evi.
Rezultirajue promene vrednosti parametara izolacije date su na Slici 7.7 za
vazduni zvuk i Slici 7.8 za udarni zvuk.

Slika 7.7. Uticaj promene vrednosti indeksa prenosa vibracija na izraunatu

vrednost izolacije od vazdunog zvuka izmeu prostorija sa (a) zajednikim zidom,
(b) zajednikom tavanicom
Indeks prenosa vibracija ima znatno vei uticaj na izraunate vrednosti zvune
izolacije u poreenju sa ostalim analiziranim ulaznim fizikim parametrima prorauna.
U sluaju izolacije od vazdunog zvuka nema vee razlike izmeu scenarija sa
prostorijama jedna pored druge i prostorijama jedna iznad druge. Poveanje poetnih

113

vrednosti Kij uzrokuje nie vrednosti Rw, pa je za uvoenje dodatne margine sigurnosti
poeljno usvojiti neto vie vrednosti indeksa prenosa vibracija svih relevantnih
spojeva. Ovo je takoe u saglasnosti sa podacima u literaturi [Schiavi et al., 2010;
Crispin et al., 2004], prema kojima standardizovane empirijske formule za proraun
vrednosti indeksa (EN 12354-1, Aneks E) daju nekoliko decibela nie vrednosti od
realnih. Sa druge strane, rezultati prorauna izolacije od udarnog zvuka znatno vie
zavise od vrednosti indeksa prenosa vibracija spojeva kada prostorije imaju zajedniki
zid nego kada imaju zajedni;ku tavanicu.

Slika 7.8. Uticaj promene vrednosti indeksa prenosa vibracija na izraunatu

vrednost izolacije od udarnog zvuka izmeu prostorija sa (a) zajednikim zidom,
(b) zajednikom tavanicom
U sluaju prostorija jedna iznad druge (zajednika tavanica), vie vrednosti Kij
zajednikih spojeva znae i manje rasipanje zvune energije na putanjama od tavanice
prema bonim zidovima prostorija, a time i poveani direktan prenos i vie konane
vrednosti Ln,w. Ovo ne vai za prostorije sa zajednikim zidom, kada su predajna i
prijemna prostorija jedna pored druge i ne postoji direktan prenos zvuka udara kroz
zajedniku pregradu. Tada izolacija zavisi iskljuivo od strukturnog prenosa kroz bone
pregrade od poda predajne prostorije ka zajednikom zidu i podu prijemne prostorije i
samo jednog spoja donjeg spoja zajednikog zida. Vie vrednosti Kij ponovo ukazuju
na slabiji boni prenos, ali, usled nedostatka direktnog prenosa, to istovremeno znai i
da e ukupan prenos energije od predajne ka prijemnoj prostoriji biti slabiji i vrednost

114

Ln,w nia. Zavisnost Ln,w od Kij u ovom sluaju nije monotona, kao to se vidi na
Slici 7.8. (a).
Prema podacima iz literature (videti poglavlje 3.2.1), prosena razlika izmeu
stvarnih i empirijskih vrednosti indeksa prenosa vibracija iznosi oko 5 dB. Prema ovde
prikazanim rezultatima, smanjenje vrednosti Kij za 5 dB moe uzrokovati poveanje
izraunate vrednosti izolacije od vazdunog zvuka (Rw) do 4 dB, ukoliko se promena
vrednosti izvri na svim spojevima svih pregrada. U suprotnom, ukoliko se sve
vrednosti Kij poveaju za 5 dB, oekivane su oko 3 dB nie vrednosti Rw. U sluaju
zvuka udara, promene indeksa prenosa vibracija od 5 dB uzrokuju promene vrednosti
Ln,w od 3 dB. U principu, ne postoji vea razlika izmeu krutih krstastih i T-spojeva u
smislu uticaja promene vrednosti Kij na rezultate prorauna. To se moe objasniti
slinou dva tipa spoja i injenicom da vrednosti indeksa prenosa vibracija za oba tipa
ne zavise od frekvencije.
7.1.3. Zakljuci

Iz svega navedenog sledi da je uticaj vrednosti gustine materijala, brzine

longitudinalnih talasa i faktora unutranjih gubitaka na proraun zvune izolacije prema
klasinom modelu znatno manji (ispod 1 dB) u poreenju sa vrednostima indeksa
prenosa vibracija (do nekoliko decibela), u razumnim opsezima varijacija vrednosti
parametara. Stoga se, radi uvoenja dodatne margine sigurnosti proraunom dobijenih
vrednosti izolacije (kako realne vrednosti ne bi bile premaene), preporuuje usvajanje
oko 5 dB viih vrednosti indeksa prenosa vibracija u odnosu na oekivane, odnosno
proraunate prema formulama datim u Aneksu E norme EN 12354. Izuzetak moe biti
proraun izolacije od udarnog zvuka izmeu prostorija jedna pored druge, mada se i u
tom sluaju poveanjem vrednosti Kij moe obezbediti dodatna margina sigurnosti. Ovo
je posebno vano kada se ima u vidu da su analizirani parametri retko merene veliine u
praksi i da tanost empirijskih formula za proraun indeksa prenosa vibracija jo uvek
nije potpuno potvrena. Ipak, do sveobuhvatnijih zakljuaka moe se doi
proirivanjem analiza i na sluajeve prostorija razliitih dimenzija, razliitih osnovnih
materijala pregrada (kao na primer lakih, dvostrukih pregrada) i tipova spojeva.

115

7.2. Uticaj izolacije bonih pregrada

U najveem broju sluajeva prorauna zvune izolacije u zgradama, direktan
prenos ima dominantan uticaj u odnosu na boni prenos i presudno odreuje ukupnu
izolaciju izmeu prostorija [Gerretsen, 1979]. Cilj sledeeg istraivanja je da proceni
udeo izolacionih moi (R) bonih pregrada u vrednostima izolacije od vazdunog i
udarnog zvuka, proraunatim prema klasinom modelu [Maovi et al., 2013 f; Maovi
et al., 2013 g].
7.2.1. Analizirane pregrade i postavke prorauna
Predajna i prijemna prostorija su jednakih dimenzija 5 4 2,7 m3, pri emu su
za sluaj izolacije od vazdunog zvuka tretirana oba scenarija prostorija jedna pored
druge i jedna iznad druge. Za proraune izolacije od udarnog zvuka analiziran je samo
scenario prostorija jedna iznad druge, koji je daleko ee prisutan u regulativi kojom se
definiu minimalni kriterijumi zvune izolacije u zgradama [SRPS U.J6.201, 1990] od
sluaja prostorija jedna pored druge.
Najpre su analizirane samo masivne zajednike i bone pregrade i to osam
tipova betonskih pregrada (zidova i tavanica) razliitih povrinskih masa i debljina, a
njihove osnovne fizike i izolacione karakteristike date su u Tabeli 7.3. U Prilogu B
(Tabele B.1 do B.8) date su frekvencijske karakteristike izolacije i ostali relevantni
parametri pregrada. Sve bone pregrade nainjene su od istog osnovnog materijala,
jednake debljine, a svi spojevi pregrada su kruti krstasti spojevi. Dodatni elementi poput
zidnih i podnih obloga, plivajuih podova, malih elemenata, vrata i prozora nisu
razmatrani. Svaki pojedinani proraun obuhvata jednu kombinaciju tipova zajednike i
svih ostalih, bonih pregrada.

7.2.2. Rezultati i diskusija

Slike 7.9 i 7.10 prikazuju izraunata smanjenja zvune izolacije usled bonog
prenosa, kao razlike merodavnih vrednosti graevinske izolacione moi (Rw) i
izolacione moi zajednike pregrade (Rw,sep) za vazduni zvuk, odnosno merodavnih

116

vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara (Ln,w i Ln,w,sep zajednike tavanice).

Razlike su date u funkciji merodavne izolacione moi zajednikog zida ili tavanice za
vazduni zvuk, odnosno normalizovanog nivoa zvuka udara zajednike tavanice za
udarni zvuk. Krive na graficima date su za razliite vrednosti merodavnih izolacionih
moi bonih pregrada iz Tabele 7.3. Na primer, 54 predstavlja betonski zid ili
tavanicu debljine 14 cm i povrinske mase 325 kg/m2, sa vrednou Rw = 54 dB. Dva
analizirana elementa imaju jednaku merodavnu vrednost izolacione moi (R = 61 dB),
pri emu, kao i u Tabeli 7.3, prvi naveden ima povrinsku masu m = 400 kg/m2, a drugi
m = 470 kg/m2.
Tabela 7.3. Debljina, povrinska masa, merodavne vrednosti izolacione moi i
normalizovanog nivoa zvuka udara (za tavanice) analiziranih masivnih elemenata
t
14 cm
14 cm
16 cm
18 cm
16 cm
20 cm
22 cm
24 cm

m
325 kg/m2
400 kg/m2
375 kg/m2
425 kg/m2
400 kg/m2
470 kg/m2
515 kg/m2
565 kg/m2

Rw
54 dB
56 dB
57 dB
59 dB
61 dB
61 dB
62 dB
64 dB

Ln,w
77 dB
77 dB
75 dB
72 dB
75 dB
70 dB
68 dB
66 dB

Slika 7.9. Smanjenje izolacije od vazdunog zvuka usled bonog prenosa u zavisnosti
od izolacionih karakteristika zajednike i bonih pregrada, za prostorije jedna do druge
(levo) i jedna iznad druge (desno)

117

Slika 7.10. Smanjenje izolacije od zvuka udara usled bonog prenosa u zavisnosti od
izolacionih karakteristika zajednike tavanice i bonih zidova, za prostorije jedna iznad
druge
U sluaju izolacije od vazdunog zvuka, ne postoji znaajnija razlika u
rezultatima izmeu prostorija sa zajednikim zidom i prostorija sa zajednikom
tavanicom. Maksimalno dobijene razlike (1 dB) koje se javljaju za pojedine
kombinacije tipova pregrada mogu se objasniti razlikama u dimenzijama i povrinama
zajednike i bonih pregrada, u zavisnosti od poloaja predajne i prijemne prostorije,
kao i injenicom da su izraunate vrednosti pritom zaokruene na najbliu celobrojnu
vrednost. Sline razlike javljaju se i izmeu rezultata za dva analizirana tipa masivnih
elemenata jednakih merodavnih vrednosti izolacione moi (Rw = 61 dB), usled razlike u
njihovim povrinskim masama. Rezultati pokazuju da kada su zajednika i bone
pregrade istog tipa, proraunata razlika izmeu merodavnih vrednosti izolacione moi
zajednike pregrade i graevinske izolacione moi, kao posledica bonog prenosa,
iznosi oko 4-5 dB. Za lake homogene elemente (Rw = 54 dB), razlika iznosi 3 dB, dok
za masivne (Rw = 64 dB) iznosi i do 6 dB. Kada su boni elementi znaajno masivniji
od zajednikog, smanjenje izolacije je svega 2 dB, dok u suprotnom sluaju, kada boni
elementi imaju manju povrinsku masu od zajednikog, razlika moe iznositi i do 7 dB.
U sluaju izolacije od zvuka udara, varijacije razlike izmeu graevinske (Ln,w)
i laboratorijske vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara zajednike tavanice
(Ln,w,sep) znatno su manje. U proseku ova razlika iznosi 3 dB. Neto vee vrednosti

118

dobijene su za visoko izolacione tavanice (niskih vrednosti normalizovanog nivoa zvuka

udara), usled poveanog uticaja bonog prenosa. Takoe, vie vrednosti razlike Ln,w
Ln,w,sep dobijene su za vie vrednosti Rw bonih elemenata. Objanjenje za to nalazi se u
samom matematikom modelu prorauna izolacije od zvuka udara i jednaini (J3.20).
Poveana vrednost izolacione moi homogenih bonih pregrada najee implicira i
njihovu veu povrinsku masu, to dalje uzrokuje veu vrednost indeksa prenosa
vibracija sa zajednike na bone pregrade i smanjuje ukupan boni prenos. Istovremeno
to znai da vie energije zvuka udara ostaje u zajednikoj tavanici i biva izraeno u
prijemnu prostoriju kroz direktan prenos, to poveava vrednost nivoa zvuka udara.
Kao dopuna prethodnim rezultatima, u sledeoj analizi uticaja bonog
provoenja na jednobrojnu vrednost izolacije od vazdunog zvuka izmeu prostorija
razmatrano je 38 razliitih masivnih (homogenih), kao i 16 lakih (gipsanih) zajednikih
pregrada. Merodavne vrednosti izolacionih moi homogenih zajednikih pregrada
variraju izmeu 32 dB i 68 dB, a gipsanih izmeu 39 dB i 64 dB. Za bone pregrade
izabrana su tri tipa elemenata:
-

masivne betonske pregrade merodavne izolacione moi Rw = 54 dB,

masivne betonske pregrade merodavne izolacione moi Rw = 64 dB i

lake gipsane pregrade merodavne izolacione moi Rw = 61 dB.

Kao i u prethodnoj analizi, u svakom pojedinanom proraunu svim bonim pregradama

dodeljen je isti materijal. Svi spojevi izmeu pregrada su kruti krstasti spojevi, a
dodatne obloge na pregradama, prozori, vrata i mali elementi, poput ventilacionih
otvora, nisu ukljueni u proraune. Predajna i prijemna prostorija su jednakih dimenzija
(5 4 2,7 m3) i bez smicanja, pri emu je razmatran samo sluaj prostorija jedna
pored druge, to jest, prostorija sa zajednikim zidom.
Izraunate razlike merodavnih vrednosti graevinske izolacione moi (Rw) i
izolacionih moi zajednikih pregrada (Rw,sep) prikazane su na Slici 7.11. Na oba grafika
razlika je data u funkciji merodavne izolacione moi zajednike pregrade, za sve tri
razmatrane vrste bonih pregrada odvojeno masivne (54 dB), masivne (64 dB) i lake
(61 dB).

119

Slika 7.11. Smanjenje izolacije od vazdunog zvuka izmeu prostorija jedna do druge
usled bonog prenosa u zavisnosti od izolacionih karakteristika zajednikog zida i
bonih elemenata: levo masivne zajednike pregrade, desno lake zajednike
pregrade
to je vrednost izolacione moi bonih pregrada nia (u poreenju sa
zajednikim zidom), njihov doprinos bonom provoenju, odnosno smanjenju ukupne
graevinske izolacione moi je vei. Velike razlike u povrinskim masama i izolacijama
zajednikog i bonih elemenata mogu usloviti i do ak 10 dB nie merodavne vrednosti
graevinske izolacione moi u odnosu na merodavnu vrednost izolacione moi
zajednike pregrade (Slika 7.11 levo). Ovakav trend je takoe u skladu sa rezultatima
prethodne analize, prikazanim na Slici 7.9. Sa Slike 7.11 desno evidentno je da je uticaj
bonog prenosa manji u sluaju lake zajednike pregrade. Samo za izolacione moi
lakih zajednikih pregrada iznad 60 dB, i homogene bone pregrade nie izolacione
moi od 54 dB dobijene su razlike od 2 dB izmeu merodavnih laboratorijskih i
graevinskih vrednosti izolacione moi. U najveem broju sluajeva, spojevi sa
zajednikom lakom pregradom ne utiu na boni prenos, posebno prema masivnim
bonim pregradama. Velika razlika u povrinskim masama izmeu susednih elemenata
onemoguava efikasan prenos zvune energije kroz spoj. Sa druge strane, za visoke
vrednosti izolacione moi lakih bonih pregrada i niske vrednosti izolacione moi
zajednike homogene pregrade (na primer razlike vee od 10 dB na levoj strani grafika
na Slici 7.11 levo), prorauni ak pokazuju poveanje graevinske vrednosti izolacije u
odnosu na laboratorijsku vrednost. Ovo moe biti posledica neprilagoenosti
empirijskih formula za izraunavanje indeksa prenosa vibracija u ekstremnim

120

sluajevima veoma lakih homogenih elemenata, kada bone gipsane pregrade mogu
imati ak i veu povrinsku masu od tanke homogene zajednike pregrade. U realnim
okolnostima po pravilu se oekuje nia vrednost graevinske izolacione moi od
laboratorijski izmerene izolacione moi zajednike pregrade. Prema graficima na
Slici 7.11, za analizirane masivne zajednike i lake bone pregrade ova razlika iznosi do
4 dB, a za sve masivne bone pregrade ona iznosi do izmeu 6 dB (bone masivne
pregrade sa Rw = 64 dB) i 10 dB (bone masivne pregrade sa Rw = 54 dB).
7.2.3. Zakljuci

Rezultati sprovedenih analiza nesumnjivo pokazuju da je uticaj izolacionih

svojstava bonih pregrada na proraunatu merodavnu vrednost zvune izolacije vei
kada zajedniki element (zid ili tavanica) ima visoko izolaciona svojstva. Smanjenje
graevinskih vrednosti izolacije od vazdunog zvuka u odnosu na laboratorijske
vrednosti zajednikog elementa varira izmeu 2 dB i 7 dB. U sluaju izolacije od zvuka
udara ove razlike su manje oko 3 dB. Sa porastom razlike izmeu izolacionih moi
zajednike i bonih pregrada raste i uticaj bonog provoenja na ostvarenu zvunu
izolaciju izmeu prostorija. Odatle sledi da poveanjem izolacije zajednike pregrade
dobici u ukupnoj izolaciji izmeu predajne i prijemne prostorije postaju srazmerno
manji, ukoliko ono nije istovremeno praeno poveanjem izolacione moi bonih
pregrada. Meutim, ak i u sluaju svih elemenata visokih izolacionih performansi,
dalje poveanje njihovih izolacionih moi uzrokovae i poveanje bonog prenosa, to
e ograniiti ukupno poboljanje izolacije. Na primer, za sve elemente izolacionih moi
iznad 60 dB, oekivane su oko 5 dB nie terenske vrednosti graevinske izolacione
moi. Za nie vrednosti izolacionih moi pregrada, oekuje se manja razlika izmeu
terenske i laboratorijske vrednosti, ali i nia apsolutna vrednost ostvarene izolacije.
7.3. Uticaj spojeva zajednike pregrade sa bonim pregradama
Aneks E norme EN 12354-1 definie empirijske formule za proraun indeksa
prenosa vibracija za nekoliko tipova spojeva krute i elastine krstaste, T i L-spojeve.
To znai da tipovi spojeva koje zajednika pregrada gradi sa bonim imaju, preko

121

indeksa prenosa vibracija, dvojak uticaj na rezultate prorauna zvune izolacije prema
klasinom modelu. Oni najpre odreuju udeo zvune energije koji e biti prenet bonim
putem ka prijemnoj prostoriji, a time i doprinos bonog prenosa smanjenju izolacije. Sa
druge strane, vrednosti indeksa prenosa vibracija spojeva zajednike homogene
pregrade takoe utiu na proraun in situ vrednosti njenog strukturnog vremena
reverberacije, jer kvantifikuju gubitke koji nastaju kao posledica irenja energije ka
ostalim pregradama. Cilj ovog dela rada je da, nakon uticaja izolacionih karakteristika
bonih elemenata, ispita uticaj tipova spojeva izmeu zajednike i bonih pregrada na
izraunate vrednosti zvune izolacije u zgradama [Maovi et al., 2013 h].
7.3.1. Analizirani tipovi spojeva i postavke prorauna
Postavke prorauna ve su date u poglavlju 7.2.1. Analizirano je osam tipova
homogenih zajednikih i bonih pregrada, sa osnovnim karakteristikama datim u Tabeli 7.3
i izolacionim karakteristikama datim u Prilogu B (Tabele B.1 do B.8). Za razliku od
prethodne analize, sve pregrade u svim proraunima nainjene su od istog osnovnog
materijala (merodavne izolacione moi Rw,sep), a varirani su tipovi spojeva na zajednikoj
pregradi, pri emu su sva etiri spoja istog tipa. Analizirana su etiri tipa spojeva:
-

kruti krstasti spoj krut X

elastini krstasti spoj elast. X (s) i elast. X (f)

kruti T-spoj krut T i

elastini T-spoj elast. T (s) i elast T (f),

gde (s) i (f) oznaavaju poziciju elastinog elementa spoja na zajednikoj ili bonoj
pregradi, respektivno.
Primer T-spojeva prikazan je na Slici 7.12. Svi ostali spojevi bonih pregrada su
kruti krstasti spojevi. Dodatne zidne i podne obloge, plivajui podovi, mali elementi,
prozori i vrata nisu obuhvaeni analizom.

7.3.2. Rezultati
Slika 7.13 ponovo prikazuje smanjenje izolacije od vazdunog zvuka usled
bonog prenosa kao razliku vrednosti Rw i Rw,sep, u funkciji merodavne izolacione moi

122

zajednike i svih bonih pregrada, za etiri razmatrana tipa spojeva zajednike pregrade.
Slino tome, Slika 7.14 prikazuje smanjenje izolacije od zvuka udara, kao razliku Ln,w i
Ln,w,sep u funkciji merodavne vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara zajednike
tavanice, za navedena etiri tipa spojeva. U sluaju izolacije od vazdunog zvuka, ne
postoji znaajna razlika izmeu rezultata za prostorije jedna pored druge i prostorije
jedna iznad druge. Kao i u prethodnim analizama, razlike od 1 dB mogu se objasniti
drugaijim dimenzijama i povrinama zajednikog i bonih elemenata u dva sluaja i
zaokruivanjem jednobrojnih vrednosti na najbliu celobrojnu vrednost. Takoe, razlike
u rezultatima za dva tipa elemenata jednakih izolacionih moi (Rw = 61 dB) nastaju
zbog razlike u njihovim povrinskim masama (Tabela 7.3).

Slika 7.12. Elastini T-spoj: levo elast. T (s), desno elast. T (f)

Slika 7.13. Smanjenje izolacije od vazdunog zvuka usled bonog prenosa u zavisnosti
od izolacione moi pregrada i tipa spojeva zajednike pregrade, za prostorije jedna do
druge (levo) i jedna iznad druge (desno)

123

Slika 7.14. Smanjenje izolacije od zvuka udara usled bonog prenosa u zavisnosti od
merodavnog normalizovanog nivoa zvuka udara zajednike tavanice i tipa spojeva
zajednike pregrade, za prostorije jedna iznad druge
7.3.3. Diskusija i zakljuci
Zavisno od tipa spojeva, razlika izmeu jednobrojne laboratorijske i graevinske
vrednosti izolacije od vazdunog zvuka iznosi izmeu -1 dB i 7 dB, odnosno -7 dB i
1 dB u sluaju zvuka udara. Najvie vrednosti izolacije postiu se elastinim krstastim
spojevima izmeu zajednike i bonih pregrada. Ipak, ovo vai samo ako se elastini
elementi nalaze na bonim pregradama (spojevi obeleeni kao elast. X (f)). Na ovaj
nain dobijene su oko 4 dB vie jednobrojne vrednosti izolacije u poreenju sa krutim
krstastim spojevima, pri emu su sva etiri spoja, teorijski, zamenjena elastinim.
Nasuprot tome, postavljanje elastinih spojeva na zajedniku pregradu (spojevi
elast. X (s)), smanjuju ukupnu izolaciju izmeu prostorija u odnosu na krute krstaste
spojeve za oko 1 dB u sluaju vazdunog zvuka, odnosno oko 3 dB u sluaju zvuka
udara. Objanjenje je u injenici da kada se elastini element nalazi na zajednikoj
pregradi, zvuna energija koja pogaa zajedniku pregradu sa predajne strane ne
propagira u susedne pregrade ve mahom biva izraena u prijemnu prostoriju.
Istovremeno, bone pregrade predajne prostorije se bez mehanikih diskontinuiteta
nastavljaju u bone pregrade prijemne prostorije, to omoguuje nesmetani prenos
energije bonim putevima. Slino vai i za krute i elastine T-spojeve, s tim da su

124

dobijene razlike izmeu elast. T (s) i elast. T (f) spojeva manje i obe vrste spoja daju
nie vrednosti izolacije u odnosu na krute T-spojeve. Za sve tipove spojeva, vee razlike
izmeu laboratorijskih i graevinskih vrednosti izolacije od vazdunog zvuka i zvuka
udara dobijene su za zajednike elemente sa visokim izolacionim performansama. To
jo jednom pokazuje da udeo bonog prenosa raste sa poveanjem laboratorijske
vrednosti izolacije zajednikog elementa.

125

8. Analiza razlika jednobrojnih vrednosti parametara

proraunatih korienjem detaljnog i pojednostavljenog
modela
Kao alternativa detaljnom klasinom modelu, za proraun zvune izolacije u
zgradama moe se koristiti pojednostavljeni model opisan u poglavlju 3.2.3. Umesto
prorauna vrednosti izolacije u svim frekvencijskim podopsezima pojedinano,
pojednostavljeni model omoguava direktno izraunavanje jednobrojnih, merodavnih
vrednosti deskriptora izolacije na osnovu jednobrojnih vrednosti ulaznih parametara.
Takoe, uticaj bonog prenosa, kao i razlike laboratorijskih i terenskih izolacionih
karakteristika graevinskih elemenata uraunati su samo aproksimativno. Jedna od
primena pojednostavljenog modela je i u situacijama kada se ne raspolae frekvencijski
zavisnim izolacionim karakteristikama graevinskih elemenata, ve samo njihovim
jednobrojnim vrednostima.
Zbog svoje jednostavne softverske implementacije, pojednostavljeni model lako
nalazi primenu u praksi. esto skupi komercijalni softveri za proraun izolacije prema
detaljnom modelu mogu se tada zameniti posebno kreiranim svedenijim aplikacijama za
proraun prema pojednostavljenom modelu. Meutim, potencijalni problem koji se
mod javiti je razlika izmeu rezultata dva modela pri identinim scenarijima zvune
izolacije, kao posledica uvedenih pojednostavljenja i aproksimacija. Ove razlike
ispitivane su u nastavku ovog poglavlja za razliite postavke prorauna, vrste pregrada
prostorija i spojeva izmeu njih. Na osnovu toga, u sledeem poglavlju su analizirane i
mogunosti uvoenja jo jednostavnijih aproksimativnih formula, kojim bi se
omoguila poetna estimacija vrednosti deskriptora zvune izolacije, a ije se vrednosti
ne bi u velikoj meri razlikovale od vrednosti dobijenih pomou prethodna dva modela.
Prema navodima iz standarda EN 12354, datim takoe u poglavlju 3.2.4, tanost
pojednostavljenog modela prorauna izolacije priblino je jednaka tanosti detaljnog
modela uz moguu pojavu blagog sistematskog odstupanja prema viim vrednostima u
sluaju izolacije od vazdunog zvuka. Iz toga sledi da dva modela u najveem broju
sluajeva daju slian konaan rezultat u vidu jednobrojne merodavne vrednosti
izolacije, uz eventualno neto vie vrednosti u sluaju pojednostavljenog modela. Ipak,

126

pojedina istraivanja [Manuel de Abreu Dias, 2009; Maovi et al., 2014 a; Maovi et
al., 2014 b] pokazuju znatno vee razlike u rezultatima dva modela. Cilj ovog dela
istraivanja bio je da ispita razlike dobijenih jednobrojnih vrednosti izolacije od
vazdunog zvuka i zvuka udara korienjem detaljnog i pojednostavljenog klasinog
modela. Analize su izvrene za razliite tipove zajednike i bonih pregrada (homogene
i lake pregrade razliitih izolacionih performansi), kao i razliite tipove spojeva (kruti i
elastini krstasti i T-spojevi) zajednike pregrade sa bonim.
8.1. Postavke prorauna

Za potrebe analiza posmatrane su nesmaknute predajna i prijemna prostorija

jednakih dimenzija (4 5 2,7 m3). Za proraun izolacije od vazdunog zvuka
razmatrana su oba sluaja prostorija jedna pored druge (zajedniki zid je dimenzija
4 2,7 m2) i jedna iznad druge, dok je za proraun izolacije od zvuka udara razmatran
samo sluaj prostorija jedna iznad druge. Kako su prema EN 12354, pojednostavljeni
prorauni pre svega namenjeni sluaju homogenih pregrada, one su dominantno
zastupljene u analizama, mada su u odreenoj meri analizirane i lake nehomogene
pregrade, radi sticanja detaljnijeg uvida u potencijalne razlike. Takoe, analizirani tipovi
homogenih pregrada odgovaraju najee zastupljenim u zgradama u Republici
Srbiji [Miji et al., 2012]. Dodatni elementi u vidu prozora, vrata, ventilacionih otvora i
slino nisu obuhvaeni proraunima. Detaljni prorauni vreni su opisanim
specijalizovanim softverom za proraun izolacije baziranog na detaljanom klasinom
modelu [URSA, 2014], a pojednostavljeni prorauni pomou odgovarajuih procedura
kreiranih u Matlab okruenju.
Razlike izmeu vrednosti dobijenih detaljnim i pojednostavljenim modelima
ispitivane su u dva pravca. Najpre je analiziran uticaj razlike izolacionih moi
zajednike i bonih pregrada na odstupanja u rezultatima dva modela. Sve bone
pregrade (zidovi, podovi i tavanice) u tom sluaju nainjene su od istog osnovnog
homogenog i masivnog materijala. Razmatrana su dva tipa bonih pregrada betonske
pregrade debljine 16 cm i povrinske mase 400 kg/m2 (Rw = 61) i betonske pregrade
debljine 22 cm i povrinske mase 515 kg/m2 (Rw = 62). Sa druge strane, analizirano je
vie tipova zajednikih pregrada, i to:

127

18 homogenih zidova (32 dB Rw 64 dB),

9 lakih zidova (42 dB Rw 64 dB),

8 homogenih tavanica (54 dB Rw 64 dB, 66 dB Ln,w 77 dB) i

jedna drvena podna konstrukcija (Rw = 61 dB, Ln,w = 56 dB).

Pregled svih analiziranih zajednikih i bonih pregrada dat je u Tabeli 8.1. Vrednosti
faktora unutranjih gubitaka i brzine longitudinalnih talasa masivnih pregrada preuzete
su iz Tabele 3.2, a frekvencije koincidencije izraunate po formuli (J3.3). Vrednosti
izolacionih moi i normalizovanih nivoa zvuka udara pregrada u tercnim frekvencijskim
podopsezima preuzeti su iz laboratorijskih merenja izolacije pregrada. Svi spojevi
izmeu pregrada su u ovom sluaju kruti krstasti spojevi.
Nakon toga, u drugoj analizi ispitivan je i uticaj vrste spojeva izmeu zajednike
i bonih pregrada na razlike u rezultatima dva prorauna. Za te potrebe sve pregrade
(zajednika i bone) su u proraunima nainjene od istog osnovnog materijala.
Posmatrano je devet tipova pregrada 8 homogenih masivnih (54 dB Rw 64 dB i
66 dB Ln,w 77 dB u sluaju tavanica) i jedna laka nehomogena (Rw = 61 dB i Ln,w =
56 dB u sluaju tavanice), a njihove karakteritike date su u poslednja dva reda
Tabele 8.1. Svi spojevi zajednike pregrade su jednaki i analizom je obuhvaeno etiri
njihova tipa. Tipovi spojeva i njihove oznake koriene u nastavku date su u Tabeli 8.2.
Svi ostali spojevi izmeu bonih pregrada su kruti krstasti spojevi.

8.2. Rezultati
Kako bi se uporedile jednobrojne vrednosti deskriptora zvune izolacije
dobijene korienjem detaljnog i pojednostavljenog modela, identine postavke
prorauna tretirane su pomou oba modela. Izraunate razlike u rezultatima, u
zavisnosti od izolacionih karakteristika zajednike i bonih pregrada, prikazane su na
Slici 8.1 za vazduni zvuk i Slici 8.2 za zvuk udara. Na slikama je data razlika izmeu
merodavnih vrednosti zvune izolacije dobijenih korienjem pojednostavljenog i
detaljnog modela u funkciji razlike merodavnih izolacionih moi zajednike i bonih
pregrada. Rezultati za homogene zajednike pregrade prikazani su crnom, a za lake
nehomogene pregrade sivom bojom.

128

Tabela 8.1. Tipovi i osnovne fizike karakteristike analiziranih pregrada

tip pregrade

t
[cm]

homogeni zid/tavanica
homogeni zid/tavanica

16
22

homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
homogeni zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
laki zid
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
homogena tavanica
laka tavanica

14
14
16
18
16
20
22
24
5
7
14
11
22
24
21
16
24
30
7,5
10
10
10
14
15,5
15,5
21
25,5
14
14
16
18
16
20
22
24
45

m
[kg/m2]

fc
[Hz]

int
[/]

cL
Rw Ln,w
[m/s] [dB] [dB]

bone pregrade
400
114,68 0,006 3500
515
83,41 0,006 3500
zajednike pregrade
325
131,07 0,006 3500
400
131,07 0,006 3500
375
114,68 0,006 3500
425
101,94 0,006 3500
400
114,68 0,006 3500
470
91,75 0,006 3500
515
83,41 0,006 3500
565
76,46 0,006 3500
50
494,02 0,015 2600
70
352,87 0,015 2600
210
327,66 0,010 1400
240
417,03 0,010 1400
250
208,51 0,010 1400
330
191,14 0,010 1400
275
218,44 0,010 1400
330
114,68 0,006 3500
410
191,14 0,010 1400
540
152,91 0,010 1400
20
3000
20
3000
38
3000
38
2500
38
2500
40
2500
40
2500
40
2500
40
2500
325
131,07 0,006 3500
400
131,07 0,006 3500
375
114,68 0,006 3500
425
101,94 0,006 3500
400
114,68 0,006 3500
470
91,75 0,006 3500
515
83,41 0,006 3500
565
76,46 0,006 3500
140
2000
-

izolacione
karakteristike
(Prilog B)

61
62

75
68

Tabela B.5
Tabela B.7

54
56
57
59
61
61
62
64
32
35
45
50
52
55
55
56
59
61
42
47
54
54
56
59
62
63
64
54
56
57
59
61
61
62
64
61

77
77
75
72
75
70
68
66
56

Tabela B.1
Tabela B.2
Tabela B.3
Tabela B.4
Tabela B.5
Tabela B.6
Tabela B.7
Tabela B.8
Tabela B.9
Tabela B.10
Tabela B.11
Tabela B.12
Tabela B.13
Tabela B.14
Tabela B.15
Tabela B.16
Tabela B.17
Tabela B.18
Tabela B.20
Tabela B.21
Tabela B.22
Tabela B.23
Tabela B.24
Tabela B.25
Tabela B.26
Tabela B.27
Tabela B.28
Tabela B.1
Tabela B.2
Tabela B.3
Tabela B.4
Tabela B.5
Tabela B.6
Tabela B.7
Tabela B.8
Tabela B.19

129

Tabela 8.2. Tipovi i oznake analiziranih spojeva zajednike pregrade

tip spoja

skica

oznaka

kruti krstasti spoj

krut X

elastini krstasti spoj sa

elastinim dodacima na
bonim pregradama

elast. X (f)

kruti T-spoj

krut T

elastini T-spoj sa elastinim

dodacima na bonim
pregradama

elast. T (f)

Slika 8.1. Razlika merodavnih vrednosti graevinske izolacione moi izraunatih

primenom pojednostavljenog i detaljnog klasinog modela u funkciji razlike
merodavnih izolacionih moi zajednike i bonih pregrada, levo prostorije jedna
pored druge, desno prostorije jedna iznad druge
Kada su razlike izmeu merodavnih vrednosti izolacionih moi bonih i
zajednikih pregrada velike (Rw,sep Rw,flank iznosi ispod -10 dB na Slici 8.1 levo),
najee zbog debljih i masivnijih bonih pregrada, ne postoji razlika u rezulatima
dobijenim korienjem dva modela. Ovo se objanjava malim uticajem bonog prenosa
na ukupnu izolaciju izmeu predajne i prijemne prostorije, jer zajednika pregrada
manje izolacione moi i povrinske mase ne moe pobuditi znatno masivnije bone
pregrade i predstavlja glavni put prolaska zvuka. Stoga je graevinska vrednost izolacije
izmeu prostorija praktino jednaka laboratorijskoj vrednosti izolacije zajednike
pregrade. Dodatne korekcije u vidu odnosa terenske i laboratorijske vrednosti

130

strukturnog vremena reverberacije zajednike pregrade ili bonih izolacionih moi

nemaju uticaj na rezultat i dva modela daju identine jednobrojne vrednosti deskriptora.

Slika 8.2. Razlika merodavnih vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara izraunatih
primenom pojednostavljenog i detaljnog klasinog modela u funkciji razlike
merodavnih izolacionih moi zajednike i bonih pregrada, za prostorije jedna iznad
druge
Nasuprot tome, kada zajednika i bone pregrade imaju slina fizika i
izolaciona svojstva, razlike izmeu rezultata dva modela rastu do 4 dB, pri emu
pojednostavljeni model daje vie vrednosti izolacije (vie merodavne vrednosti
graevinske izolacione moi, osnosno nie vrednosti normalizovanog nivoa zvuka
udara). Na dijagramu na Slici 8.1, odstupanja su aproksimirana isprekidanom linijom.
Izvedena zavisnost vai za sve homogene i masivne pregrade i ne zavisi od meusobnog
poloaja prostorija (jedna iznad druge ili jedna pored druge) u proraunima izolacije od
vazdunog zvuka. Razlike u rezultatima znatno su manje kada je zajednika pregrada
laka, nehomogena i iznose do 1 dB. Razlog za to je u slabijem prenosu zvune energije
kroz spoj lake zajednike i masivnih bonih pregrada i malom doprinosu bonog
provoenja. Ipak, sa Slike 8.1 ovo se ne moe sa sigurnou tvrditi, posebno za
prostorije jedna iznad druge, zbog ogranienog broja analiziranih sluajeva sa
nehomogenim pregradama, pa su za osnovanije zakljuke neophodne opsenije analize.
Rezultati dobijeni za zvuk udara (Slika 8.2) pokazuju sline tendencije u

131

razlikama izmeu dva modela samo sa suprotnim predznakom u odnosu na izolaciju od

vazdunog zvuka, odnosno niim vrednostima normalizovanog nivoa zvuka udara
prema pojednostavljenom modelu. Kada su zajednika i sve bone pregrade homogene i
masivne, razlike izmeu dva modela su najvee, do 4 dB, kada svi elementi imaju
priblino jednake vrednosti izolacionih moi i povrinske mase. Dobijene razlike u
sluaju jedine analizirane drvene podne konstrukcije su manje, do 1 dB.
Rezultati analize uticaja spojeva zajednike pregrade prikazani su na graficima
na Slikama 8.3 i 8.4 za izolaciju od vazdunog zvuka i zvuka udara, respektivno. Oni
prikazuju

razliku

merodavnih

vrednosti

izolacije

izraunatih

korienjem

pojednostavljenog i detaljnog modela u funkciji izolacione moi zajednike i svih

bonih pregrada. Razliite vrste spojeva predstavljene su razliitim simbolima. Posebno,
nekoliko analiziranih sluajeva nehomogene drvene tavanice prikazane su simbolom

Slika 8.3. Razlika merodavnih vrednosti graevinske izolacione moi izraunatih

primenom pojednostavljenog i detaljnog klasinog modela u funkciji izolacione moi i
tipa spojeva zajednike pregrade, levo prostorije jedna pored druge, desno prostorije
jedna iznad druge
Razlike izmeu dva modela vee su u sluaju elastinih spojeva zajednike
pregrade nego u sluaju krutih veza. Pojednostavljeni model daje do 6 dB vie vrednosti
izolacije u sluaju elastinih T-spojeva, odnosno 2 dB nie vrednosti u sluaju elastinih
krstastih spojeva, uz blag rast vrednosti sa viim vrednostima izolacione moi pregrada.
Suprotan predznak razlika pri krstastim i T-spojevima moe se objasniti time to

132

pojednostavljeni proraun ne uzima u obzir terensku vrednost strukturnog vremena

reverberacije zajednike pregrade. Kada krstasti spojevi sadre elastine veze prema
bonim pregradama, zvuna energija koja dospe u zajedniku pregradu prenosi se ka
pregradi u njenom nastavku, normalno na bone pregrade, ime se smanjuje prenos
zvune energije prema prijemnoj prostoriji i ostvaruje via izolacija. Pojednostavljeni
model ovo ne uzima u obzir i stoga daje nie vrednosti izolacije. Slino tome, kada
zajednika pregrada ima elastine T-spojeve prema bonim pregradama, energija koja
dospe u nju ne prenosi se prema ostalim pregradama ve veinski biva izraena u
prijemnu prostoriju, ime se smanjuje graevinska vrednost izolacije izmeu prostorija,
to je opet obuhvaeno samo detaljnim modelom.

Slika 8.4. Razlika merodavnih vrednosti normalizovanog nivoa zvuka udara izraunatih
primenom pojednostavljenog i detaljnog klasinog modela u funkciji izolacione moi i
tipa spojeva zajednike pregrade, za prostorije jedna iznad druge
Kod krutih spojeva, pojednostavljeni model daje u proseku 2-3 dB vie
vrednosti izolacije, sa neto veim razlikama kada su spojevi krstasti u poreenju sa Tspojevima. Iz prethodne analize uticaja odnosa izolacionih karakteristika zajednike i
bonih pregrada, moe se zakljuiti da su ove razlike posledica jednakih izolacionih
moi i povrinskih masa svih pregrada u proraunima, a da kruti spojevi ne unose
dodatnu razliku izmeu dva modela. Ipak, primetno je da razlike blago zavise od
izolacionih moi pregrada i tipa krutih spojeva krstati ili T-spojevi.

133

U sluaju izolacije od vazdunog zvuka ne postoji znaajna razlika izmeu

rezultata za prostorije sa zajednikim zidom i zajednikom tavanicom. Kao i u
prethodnoj analizi (Slike 8.1 i 8.2), razlike u rezultatima prorauna izolacije od zvuka
udara date na Slici 8.4 imaju sline apsolutne vrednosti kao izolacija od vazdunog
zvuka, uz suprotan predznak. Takoe, analize jedine nehomogene drvene zajednike
tavanice pokazuju da detaljni i pojednostavljeni model daju priblino jednake vrednosti
nezavisno od tipa spojeva.

8.3. Diskusija
Rezultati sprovedenih analiza pokazuju da u mnogim scenarijima prorauna
zvune izolacije od praktinog interesa ne postoji zadovoljavajue slaganje u
rezultantnim

vrednostima

detaljnog

pojednostavljenog

klasinog

modela.

Pojednostavljeni model iako saet i laki za implementaciju ne moe se u opem sluaju

koristiti kao zamena za detaljni, posebno u sluaju masivnih homogenih zajednikih
pregrada i bonih pregrada slinih fizikih karakteristika (pre svega povrinskih masa i
vrednosti izolacionih moi), kao i eventualnog prisustva elastinih spojeva izmeu
pregrada. Razlike u izraunatim merodavnim vrednostima izolacije od vazdunog i
zvuka udara dobijenim detaljnim i pojednostavljenim modelom od 4 dB svakako
predstavljaju znaajna odstupanja. To nije u skladu sa tvrdnjama u [EN 12354] i
[Metzen, 1999], na osnovu kojih sledi da dva tipa matematikih modela imaju priblino
jednaku tanost i vrednost standardne devijacije odstupanja od realnih izmerenih
vrednosti, uz samo neto vie vrednosti izolacije u sluaju pojednostavljenog modela.
Stoga se postavlja pitanje validnosti pojednostavljenih modela u ovim sluajevima od
praktine vanosti, posebno imajui u vidu da i pored uvedenih pojednostavljenja
matematiki model ostaje relativno sloen uz neizvesnu tanost.
Uzroci razlika dva modela svakako se nalaze u drugaijim matematikim
modelima i razliitom nainu na koji oni tretiraju terenske (in situ) izolacione
karakteristike relevantnih graevinskih pregrada i boni prenos. Ukoliko se izostavi
eventualni uticaj dodatnih obloga i ostalih graevinskih elemenata, izolaciona mo
direktnog prenosa (RDd) jednaka je in situ vrednosti izolacione moi zajednike
pregrade (Rs,situ). Prema detaljnom modelu u svakom od tercnih frekvencijskih

134

podopsega one iznose, prema formulama (J3.14) i (J3.16):

Ts , situ
,
RDd Rsep, situ Rsep 10 log 10

T
s ,lab

(J8.1)

gde su Rsep laboratorijska vrednost izolacione moi, Ts,situ i Ts,lab in situ i laboratorijsko
strukturno vreme reverberacije zajednike pregrade, respektivno. Sa druge strane,
pojednostavljeni model u istom sluaju zanemaruje razliku izmeu laboratorijske i in
situ izolacione moi i izjednaava merodavne vrednosti izolacione moi direktnog
prenosa i zajednike pregrade:

RDd ,w Rsep,w ,

(J8.2)

Uticaj zanemarivanja faktora strukturnih vremena reverberacije zajednike

pregrade (10log10(Ts,situ/Ts,lab)) teko je odrediti u optem sluaju. Jednobrojna vrednost
RDd,w, prema procedurama datim u ISO 717-1, zavisi ne samo od vrednosti RDd, ve i od
odnosa oblika njene krive i referentne krive izolacione moi (poglavlje 2.3.2). Ipak, pod
pretpostavkom da se oblik krive terenske izolacione moi zajednike pregrade ne menja
u odnosu na krivu laboratorijske izolacione moi u meri u kojoj bi znaajno uticao na
ponderaciju i dobijenu jednobrojnu vrednost izolacione moi, razlika izmeu
jednobrojnih vrednosti RDd,w prema pojednostavljenom i detaljnom modelu moe se
aproksimirati kao srednja vrednost veliine 10log10(Ts,situ/Ts,lab) u svim tercnim
podopsezima u opsegu 50-5000 Hz. U praktinim okolnostima, ova aproksimacija je
opravdana kada faktor strukturnih vremena reverberacije ne varira znaajno (do
nekoliko decibela) izmeu frekvencijskih podopsega. U suprotnom sluaju, razumno bi
bilo pretpostaviti da e vrednosti faktora na niskim frekvencijama imati vei uticaj na
jednobrojnu vrednost RDd,w, jer su nepovoljna odstupanja krivih izolacionih moi u
odnosu na referentnu krivu u ovom delu frekvencijskog opsega ea u praksi.
Strukturno vreme reverberacije pregrade je retko merena veliina i njene
vrednosti potrebne za proraun izolacije najee se raunaju prema jednainama (J3.4)
i (J3.5). Ono zavisi od niza, meusobno povezanih, fizikih parametara pregrada kao to
su faktor unutranjih gubitaka u materijalu pregrade, brzina fleksionih talasa u njoj,
faktor zraenja, povrina i dimenzije pregrade, njena povrinska masa, apsorpcione i
transmisione karakteristike spojeva i frekvencija. U ovom radu analiziran je uticaj
debljine homogenih pregrada. Ispitivanje uticaja strukturnih vremena reverberacije
pregrada na proraunate vrednosti izolacije prema detaljnom i pojednostavljenom

135

modelu vreno je na primeru pravougaone betonske pregrade dimenzija 4 2,7 m2,

gustine 2300 kg/m3, faktora unutranjih gubitaka 0,006 i brzine fleksionih talasa
3500 m/s. Pregrada se nalazi izmeu predajne i prijemne prostorije jednakih duina
5 m. Du sve etiri ivice pregrade nalaze se kruti krstasti spojevi zajednike pregrade sa
homogenim bonim pregradama (meusobno jednakih debljina), indeksa prenosa
vibracija raunatog prema empirijskim formulama datim u Aneksu E norme EN 123541. Debljina zajednike i bonih pregrada varirana je u rasponu 5 cm do 40 cm u
koracima od po 5 cm.
Radi jednostavnijeg poreenja dva modela, frekvencijski zavisne vrednosti
faktora 10log10(Ts,situ/Ts,lab), raunate prema formulama (J3.5) i (J3.4), svedene su na
njihovu srednju vrednost u svim tercnim frekvencijskim podopsezima proirenog
opsega, od 50 Hz do 5000 Hz. Rezultati su prikazani na Slici 8.5. Na horizontalnoj i
vertikalnoj osi date su debljine zajednike i bonih pregrada, respektivno.

mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]
40
3
35
2
30

-1

t [cm]

0
25

20

-2
-3

15

-4
10

-5
-6
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

Slika 8.5. Zavisnost odnosa in situ i laboratorijske vrednosti strukturnog vremena

reverberacije zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada (zajednike i bonih)
Srednja vrednost kolinika 10log10(Ts,situ/Ts,lab) varira u rasponu od -6 dB do
+4 dB i poveava se sa debljinom (i povrinskom masom) bonih elemenata. Najnie
vrednosti javljaju se za veoma masivne zajednike pregrade smetene izmeu bonih

136

pregrada znaajno manje povrinske mase. Meutim, kada su zajednika i bone

pregrade priblino jednakih debljina, oko 0,2 m, srednja vrednost faktora je 1-2 dB. Ovo
delimino objanjava razlike u rezultatima dva modela za proraun izolacije sa Slika 8.1
i 8.2, jer samo detaljni model ukljuuje ovaj faktor pri izraunavanju izolacione moi
direktnog prenosa. Meutim, in situ vrednosti izolacione moi pregrada figuriu u
detaljnom modelu i u proraunu bonih izolacionih moi (jednaina (J3.19)). Stoga se
uticaj faktora akumulira kroz sve pregrade, a razlika izmeu rezultata dva modela
dodatno poveava.
Dodatna razlika izmeu dva modela pojavljuje se u proraunu bonih
izolacionih moi. Ponovo izuzimajui uticaj obloga i ostalih dodatnih elemenata iz
jednaine (J3.19), izolacione moi bonih putanja prema detaljnom modelu imaju
vrednosti:
Rij

Ri , situ R j , situ
2

Dv ,ij , situ 10 log 10

Ss

(J8.3)

Si S j

gde su Ri i Rj izolacione moi dve pregrade ukljuene u boni prenos, Si i Sj njihove

povrine, a Ss povrina zajednike pregrade. Dv ,ij ,situ je srednja vrednost in situ razlike
nivoa brzine vibracija izmeu pregrada i povezana je sa indeksom prenosa vibracija
(Kij) relacijom (J3.18b). Merodavne vrednosti bonih izolacionih moi prema
pojednostavljenom modelu (jednaina (J3.28)) u istom sluaju iznose:
Rij ,w

Ri ,w R j ,w
2

K ij 10 log 10

Ss
,
lf

(J8.4)

gde je lf duina spoja izmeu elemenata i i j. Korienjem jednaine (J3.18b), lako se

moe izvesti da se detaljni model i jednaina (J8.3), svode na pojednostavljeni i
jednainu (J8.4), kada su apsorpcione duine svih pregrada numeriki jednake njihovim
povrinama (ai,situ = Si/1m za svaki element i).
Stoga je uticaj ovog faktora analiziran preko frekvencijski usrednjenog
logaritma kvadratnog korena odnosa ai,situ/Si zajednike pregrade. Kvadratni koren dodat
je na osnovu jednaina (J3.18b) i (J8.3) iz kojih sledi da su boni koeficijenti transmisije
proporcionalni kvadratnom korenu apsorpcionih duina. Slika 8.6 prikazuje vrednost
faktora usrednjenu po tercnim podopsezima proirenog opsega u funkciji debljine
zajednike i bonih pregrada.

137

mean(10log(sqrt(Ss /asitu))) [dB]

40
3
35
2
30

25
0

t [cm]

20

-1

15

-2

10

-3

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

Slika 8.6. Zavisnost odnosa povrine zajednike pregrade i in situ vrednosti

apsorpcione duine zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada (zajednike i
bonih)
Varijacije su neto manje nego u sluaju uticaja faktora strukturnih vremena
reverberacije, oko 4 dB. Uticaj razlika Ss i asitu je najmanji kod pregrada priblino
jednakih debljina (srednja vrednost faktora je oko 0 dB). Ipak, ak i u takvom sluaju,
vrednosti izmeu 0,5 dB i 1 dB su dovoljne da obore vrednosti bonih izolacionih moi
u detaljnom modelu i poveaju razliku u konanim jednobrojnim vrednostima
deskriptora dobijenim pomou detaljnog i pojednostavljenog modela. To znai da u
realnim okolnostima pojednostavljeni model moe davati nie jednobrojne vrednosti
graevinske izolacione moi, posebno imajui u vidu da ova razlika uvodi sistematsko
odstupanje koje se akumulira po svim bonim putanjama i njihovim odgovarajuim
izolacionim moima. Ipak, ovo vai samo u situacijama kada boni prenos znaajno
utie na ukupnu izolaciju izmeu predajne i prijemne prostorije, kao na primer kada
zajednika i bone homogene pregrade imaju priblino jednake povrinske mase. Uticaj
faktora apsorpcionih duina se tada pridodaje uticaju faktora strukturnih vremena
reverberacije, rezultirajui u poveanoj razlici izmeu dva modela.
Kada je zajednika pregrada laka u odnosu na bone, bone izolacione moi su
znatno vee od direktne i ne utiu na merodavnu vrednost graevinske izolacione moi

138

izmeu prostorija. Istovremeno, iz dijagrama na Slici 8.5 sledi da za tako tanke

zajednike pregrade logaritam odnosa strukturnih vremena reverberacije retko
prevazilazi opseg 0,5 dB u uobiajenim scenarijima zvune izolacije (leva strana
dijagrama). Stoga je graevinska vrednost izolacione moi priblino jednaka izolacionoj
moi zajednike pregrade prema oba modela prorauna. Slino vai i kada je zajednika
pregrada veoma debela i masivna u odnosu na bone (desna strana dijagrama na
Slikama 8.5 i 8.6). Iako boni prenos ima povean udeo u ukupnoj izolaciji u ovom
sluaju, dva faktora apsorpcionih duina i strukturnih vremena reverberacije imaju
suprotne predznake i meusobno se ponitavaju, ostavljajui manju konanu razliku
izmeu dva modela.
Proraun izolacije od zvuka udara izmeu prostorija jedna iznad druge prema
pojednostavljenom modelu je jo svedeniji. Detaljni model obuhvata i direktan i boni
prenos nezavisno i, iskljuujui doprinos dodatnih elemenata iz jednaina (J3.15),
(J3.17) i (J3.20), oni se mogu izraziti formulama:
T

Ln,d Ln,situ Ln 10 log 10 s ,situ i:

Ts ,lab
Ln,ij Ln, situ

Ri , situ R j , situ
2

Dv ,ij , situ 10 log 10

(J8.5)
Si
.
Sj

(J8.6)

Umesto razliitih faktora iz ovih jedniina kojima su kvantifikovane terenske izolacione

karakteristike elemenata i boni prenos, pojednostavljeni model uvodi jedinstveni
korekcioni faktor K, ija vrednost zavisi od odnosa povrinskih masa zajednike i
bonih pregrada prijemne prostorije. Iz jednaine (J3.31) sledi:
L' n,w Ln,w K ,

(J8.7)

pri emu vrednost faktora K varira izmeu 0 dB i 6 dB i najvea je kada je masivna

tavanica okruena mnogo lakim bonim pregradama, dok u sluaju pregrada priblino
jednakih masa ili masivnijih bonih pregrada ima nultu vrednost.
U zavisnosti od toga koliko faktor K precizno aproksimira faktore

10 log10 Ts ,situ / Ts ,lab i Dv,ij , situ 10 log 10 S i / S j , slaganje jednobrojnih vrednosti dobijenih

pomou dva modela bie manje ili vee. Nakon poreenja jednaina (J8.1) i (J8.5) i
jednaina (J8.3) i (J8.6), zakljuci izvedeni za izolaciju od vazdunog zvuka mogu se
preneti na zvuk udara. Analizirani faktori imaju veoma slian uticaj na vrednosti
dobijene detaljnim modelom, samo drugaijeg predznaka, dok se pojednostavljenim

139

modelom oni (a time i terenske izolacione karakteristike elemenata i boni prenos)

aproksimiraju faktorom K. Razlika izmeu K i srednje vrednosti prvog fakora po
tercnim podopsezima data je na Slici 8.7.

K-mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]
12
20
10

8
15

t [cm]

4
10

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

Slika 8.7. Zavisnost razlike faktora K i faktora odnosa in situ i laboratorijske vrednosti
strukturnog vremena reverberacije zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada
(zajednike i bonih)
Prema Slici 8.7, za sve pregrade priblino jednakih povrinskih masa, razlika je
mala, do 1 dB, a faktor K, prema tabeli datoj u Aneksu B EN 12354-1, ima vrednost 01 dB. To, meutim, nije dovoljno da nadoknadi sve dodatne aproskimacije koje se
uvode pojednostavljenim modelom. Pojednostavljeni model ne uraunava ni etiri
dodatne putanje prenosa zvuka udara, od zajednike tavanice ka bonim zidovima
prijemne prostorije. Njihov doprinos poveava ukupni normalizovani nivo zvuka
raunat prema detaljnom modelu, pa razlika izmeu jednobrojnih vrednosti dva modela
raste. Nasuprot tome, kada je zajednika tavanica znatno masivnija od bonih zidova,
faktor K raste i kompenzuje boni prenos zvuka, pa se razlike izmeu rezultata dva
modela smanjuju.
Razlike detaljnog i pojednostavljenog modela ispitane su i za razliite tipove
spojeva zajednike pregrade. Ponovo je to uraeno za etiri tipa spojeva iz Tabele 8.2,

140

pri emu su sva etiri spoja zajednike pregrade istog tipa. Grafici na Slikama 8.5, 8.6 i
8.7 dati su za krute krstaste spojeve. Rezultati za preostala tri tipa spoja prikazani su na
Slikama 8.8-8.10.

mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]

mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]

40

40
-1

35

35
-2

30

30

25
-1

-4

t [cm]

25

t [cm]

-3

20

-5

20

15

-6

15

10

-7

10

-8

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

-2
-3

-4
-5
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]
40
5
35
4
30

25
2

t [cm]

20

15

10

-1

-2
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

Slika 8.8. Zavisnost odnosa in situ i laboratorijske vrednosti strukturnog vremena

reverberacije zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada (zajednike i bonih)
za razliite tipove spojeva zajednike pregrade: gore levo elast. X (f), gore desno
krut T, dole elast. T (f) spojevi na zajednikoj pregradi

141

mean(10log(sqrt(Ss /asitu))) [dB]

mean(10log(sqrt(Ss /asitu))) [dB]

40

40

0.5
35

35

2.5

-0.5
30

30
2

25

25
1.5

-2

t [cm]

-1.5

t [cm]

-1

20

-2.5
-3

15

20
1
15

-3.5
0.5
10

-4

10

-4.5
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

0
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

mean(10log(sqrt(Ss /asitu))) [dB]

40
3.2
35
3
30

25

2.6
2.4

t [cm]

2.8

20

2.2
15
2
10

1.8
1.6
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

40

Slika 8.9. Zavisnost odnosa povrine zajednike pregrade i in situ vrednosti apsorpcione
duine zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada (zajednike i bonih) za
razliite tipove spojeva zajednike pregrade: gore levo elast. X (f), gore desno krut
T, dole elast. T (f) spojevi na zajednikoj pregradi

Razlike koje nastaju u rezultatima detaljnog i pojednostavljenog modela pri

razliitim tipovima spojeva zajednike pregrade mogu se objasniti dijagramima na
Slikama 8.8-8.10. U sluaju izolacije od vazdunog zvuka i T-spojeva izmeu
zajednike i bonih pregrada slinih debljina, faktor 10 log10 Ts ,situ / Ts ,lab ima dominantan
uticaj na rezultantne vrednosti. Za krute krstaste i T-spojeve on ima priblino jednaku
vrednost, pa su i rezultati za ova dva tipa spoja dati na Slici 8.2 priblino jednaki. U
sluaju analiziranog tipa elastinog T-spoja, ovaj faktor ima oko 3 dB viu vrednost u
odnosu na prethodna dva tipa spojeva, to dodatno utie na razlike dva modela. Kada je
zajednika pregrada povezana sa bonim analiziranim elastinim krutim spojem, najvei

142

uticaj ima putanja zvuka u nastavku zajednike pregrade, koja zaobilazi elastinu vezu.
To se ne odraava znaajno na odnos strukturnih vremena reverberacije pregrade, ali
utie na poveanje apsorpcione duine spojeva, usled poveanja gubitaka zvune
energije na njima, i smanjenje vrednosti faktora Ss/asitu od oko 2 dB. U sluaju izolacije
od zvuka udara, na sva tri dijagrama sa Slike 8.10 primetna je direktna veza izmeu
razlike faktora K i 10 log10 Ts ,situ / Ts ,lab i razlike rezultata dva modela, datih na Slici 8.3.

K-mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]

K-mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]
6

20

20

13

12
11

4
10

t [cm]

15
t [cm]

15

7
10

2
10
1

5
4

0
3
5

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

K-mean(10log(Ts,situ/Ts,lab)) [dB]
3

20

1
15

t [cm]

-1
10

-2

-3

10

15

20
25
ts [cm]

30

35

-4

Slika 8.10. Zavisnost razlike faktora K i faktora odnosa in situ i laboratorijske vrednosti
strukturnog vremena reverberacije zajednike pregrade od debljine betonskih pregrada
(zajednike i bonih) za razliite tipove spojeva zajednike pregrade: gore levo elast.
X (f), gore desno krut T, dole elast. T (f) spojevi na zajednikoj pregradi
Dobijeni rezultati ostavljaju mogunost za korekciju vrednosti koje se dobijaju
izvravanjem prorauna prema pojednostavljenom modelu, radi usaglaavanja sa

143

detaljnim, ali i mogunost za definisanje drugaijih pojednostavljenih modela, koji bi uz

potencijalno jo jednostavnije procedure davali vrednosti priblinije detaljnom modelu.
U sledeem poglavlju testiran je jedan takav aproksimativan empirijski model. Ipak, svi
rezultati su ogranieni na sluaj bonih pregrada od istog materijala i izvedeni na
relativno malom uzorku materijala pregrada i broju scenarija zvune izolacije. Opirnije
analize modela na veem broju scenarija neophodne su da bi se sa sigurnou potvrdila
njihova osnovanost.
Prema linearnoj aproksimaciji izvedenoj na Slici 8.1 levo (isprekidana linija),
korekcija vrednosti izolacije od vazdunog zvuka izraunatih prema pojednostavljenom
modelu iznosi:
R' w, simpl,correct R' w, simpl K simpl ,

(J8.8)

0,4 Rw, sep Rw, flank 4; Rw, sep Rw, flank 10dB

,
K simpl
0;
R

10
dB

w, sep
w, flank

(J8.9)

gde je:

korekcioni faktor. Slino tome, korekcija normalizovanih vrednosti nivoa udara za

prostorije jedna iznad druge:
L' n, w, simpl,correct L' n, w, simpl K simpl .

(J8.10)

Za dodatnih 0,2(Rw,sep50 dB) potrebno je uveati vrednost faktora Ksimpl kada je

zajednika pregrada visoke izolacione moi sa vrednostima Rw,sep > 50 dB. Na osnovu
rezultata na Slici 8.3, kada spojevi zajednike pregrade imaju elastine veze prema svim
bonim pregradama, vrednostima Ksimpl dodaje se i +2,5 dB u sluaju T-spojeva,
odnosno -2,5 dB u sluaju krstastih spojeva. U svim sluajevima, korekciju
jednobrojnih vrednosti deskriptora dobijenih pojednostavljenim modelom potrebno je
izvriti u proraunu pre zaokruivanja njihovih vrednosti na ceo broj.
Ukoliko sve bone pregrade nisu jednake ili nemaju iste tipove spojeva sa
zajednikom, vrednost korekcionog faktora moe se usrednjiti prema formuli:

K simpl

1
N

K
i 1

simpl,i

(J8.11)

gde je Ksimpl,i vrednost faktora za odgovaraju odnos izolacionih moi zajednike i

pojedinane bone pregrade i tip spoja izmeu njih, izraunat prema navedenim
uputstvima, a N ukupan broj bonih pregrada.

144

8.4. Zakljuci
Rezultati prikazani u ovom poglavlju upuuju na nekoliko zakljuaka u vezi sa
razlikama u rezultatima prorauna zvune izolacije prema detaljnom i klasinom
modelu:
-

detaljni i pojednostavljeni klasini model u mnogim praktinim situacijama

mogu davati znaajno drugaije rezultate sa razlikama merodavnih jednobrojnih
vrednosti deskriptora do 3-4 dB;

u sluaju izolacije od vazdunog zvuka pojednostavljeni model daje neto vee

merodavne vrednosti graevinske izolacione moi, dok u sluaju izolacije od
zvuka udara daje neto manje jednobrojne vrednosti normalizovanog nivoa
zvuka udara u poreenju sa detaljnim modelom;

razlike postaju najizraenije, do nekoliko decibela, kada su sve pregrade

homogene i masivne, a zajednika i bone pregrade imaju pribline vrednosti
povrinskih masa i izolacionih moi;

kruti spojevi zajednike pregrade ne utiu u veoj meri na poveanje razlika;

nasuprot tome, ukoliko spojevi sadre elastinu vezu na bonim pregradama,
krstasti spojevi doprinose smanjenju a T-spojevi poveanju razlika u vrednosti
izolacije dva modela; za sve analizirane tipova spojeva, razlike unekoliko rastu
sa poveanjem izolacionih moi pregrada;

sve navedeno za izolaciju od vazdunog zvuka vai u jednakoj meri kako za

prostorije sa zajednikim zidom tako i za prostorije sa zajednikom tavanicom

razlike dva modela nastaju usled drugaijeg tretmana terenskih vrednosti

izolacije pregrada i bonog prenosa, odnosno dodatnih aproksimacija
pojednostavljenog modela.
Ipak, rezultati i zakljuci ogranieni su na sluaj bonih pregrada od istog

materijala i izvedeni na osnovu relativno malog uzorka materijala pregrada i broja

scenarija zvune izolacije. Opirnije analize modela na veem broju scenarija
neophodne su da bi se sa sigurnou potvrdila njihova osnovanost.

145

9. Predlog jednog aproksimativnog postupka prorauna

zvune izolacije
U literaturi je ve pokazano da u najveem broju praktinih sluajeva direktan
prenos kroz zajedniku pregradu ima odluujui uticaj na ukupnu zvunu izolaciju
[Gerretsen, 1979]. To je dokazano i u poglavlju 7, gde su odvojeno analizirani uticaji
izolacionih karakteristika bonih pregrada i spojeva zajednike pregrade. Relacije koje
su tako dobijene otvaraju mogunost za izvesno pojednostavljenje procene zvune
izolacije uz razumno smanjenje tanosti rezultata. Prema navodima iz literature (videti
poglavlje 3.2.4), oekivana odstupanja proraunatih vrednosti izolacije u odnosu na
realne, to jest izmerene u zgradama, imaju standardnu devijaciju izmeu 2 dB i 3 dB.
Prihvatljivo smanjenje tanosti rezultata koje bi se postiglo bilo kojim novouvedenim
matematikim modelima bilo bi ono koje ne bi znaajno povealo ovu standardnu
devijaciju,. U 7. poglavlju pokazano je, pak, da se doprinos bonih pregrada dobijenoj
vrednosti izolacije u veini okolnosti, osim u ekstremnim sluajevima, kree u rasponu
od svega nekoliko decibela. U skladu sa tim, razumno je postaviti praktino pitanje
neophodnosti korienja sloenih matematikih procedura klasinog modela za
kvantifikovanje bonog prenosa, ionako ograniene tanosti, ukoliko se zahteva grublja
predikcija jednobrojne vrednosti izolacije.

9.1. Aproksimativne formule

U poglavlju 7 prikazana je ira analiza uticaja pojedinanih izolacionih moi
zajednike i bonih pregrada na rezultantnu jednobrojnu vrednost izolacije. Analiza je
realiziovana korienjem detaljnog modela prorauna. Na osnovu dobijenih rezultata je
za sluaj masivnih pregrada mogue odrediti izvesne zakonitosti koje se mogu koristiti
za odreivanje aproksimatinih formula za izraunavanje jednobrojnih vrednosti
izolacije.
Tako je na osnovu rezultata prikazanih na Slici 7.9 definisana aproksimativna
empirijska formula za proraun merodavne vrednosti graevinske izolacione moi (Rw)
na osnovu merodavnih izolacionih moi zajednike (Rw,sep) i bonih pregrada (Rw,flank):

146

 4 Rw, sep Rw, flank 132

R' w Rw, sep

,
10
10

(J9.1)

gde uglasta zagrada predstavlja zaokruivanje na najblii ceo broj. Slino tome, prema
rezultatima sa Slike 7.10 definisana je empirijska formula za jednobrojnu vrednost
izolacije od zvuka udara:

Ln , w, sep Rw, flank 21

L' n, w Ln, w, sep
,
10
5

(J9.2)

gde Ln,w i Ln,w,sep predstavljaju merodavnu graevinsku i laboratorijsku vrednost

normalizovanog nivoa zvuka udara zajednike tavanice, respektivno, a Rw,flank
merodavnu vrednost izolacione moi bonih zidova. U obe formule kao parametri
koriste se samo jednobrojne merodavne vrednosti izolacije zajednikog i njemu
susednih bonih elemenata, to daleko pojednostavljuje raun. To znai da se predloeni
aproksimativni model uslovno moe koristiti kao zamena za pojednostavljeni model.
Namena formula koje su ovde definisane je za prvu procenu izolacije od
vazdunog i udarnog zvuka u zgradi, umesto daleko sloenijih prorauna prema
klasinom modelu. Njihova primena podrazumeva neznatno smanjenu tanost, to jest
razliku u odnosu na vrednosti dobijene procedurama prorauna klasinog detaljnog
modela.
Obe relacije vae za sluaj masivnih pregrada od istog osnovnog materijala, pri
emu su zajednike i bone pregrade jednake debljine, i kada su sva etiri spoja
zajednike pregrade istog tipa. Ipak, kao aproksimacija mogu se primeniti i u drugim
kompleksnijim sluajevima sa masivnim pregradnim elementima. Na primer, ukoliko su
svi boni zidovi u predajnoj i prijemnoj prostoriji sa zajednikim zidom od istog
osnovnog materijala i iste debljine, a podovi i tavanice od drugog osnovnog materijala i
druge debljine, merodavna vrednost graevinske izolacione moi moe biti procenjena
korienjem gornjih formula na sledei nain:
-

izraunati vrednost Rw za sluaj svih bonih pregrada od istog osnovnog

materijala i iste debljine kao dati boni zidovi,

izraunati vrednost Rw za sluaj svih bonih pregrada od istog osnovnog

materijala i iste debljine kao date tavanice i podovi,

Rw za dati sluaj proceniti kao srednju vrednost prethodno dve izraunate

vrednosti.

147

Iz rezultata analiza uticaja tipa spojeva zajednike pregrade sa bonim

prikazanim na Slikama 7.13 i 7.14 mogu se izvesti relacije izmeu merodavnih
laboratorijskih i graevinskih vrednosti zvune izolacije:

R' w

4
Rw,sep 12 C R i
5

L' n , w

(J9.3)

4
Ln,w,sep 14 C L ,
5

(J9.4)

gde CR i CL predstavljaju korekcione faktore za vazduni zvuk i zvuk udara,

respektivno, kojim se u formulama unosi uticaj spojeva zajednike pregrade. Njihove
vrednosti zavise od spojeva zajednike pregrade. Za spojeve koji su analizirani u
poglavlju 7, vrednosti ovih korekcionih faktora prikazane su u Tabeli 9.1.
Tabela 9.1. Vrednosti korekcionih faktora za razliite tipove spojeva zajednike
pregrade
tip spoja
krut X
elast. X (f)
elast. X (s)
krut T
elast. T (s)
elast. T (f)

CR
5
0.5
5.5
5
6
6.5

CL
3.5
0.5
6.5
3.5
6.5
6.5

Kao u prethodnom sluaju, i ove formule su izvedene samo za sluaj masivnih

pregrada od istog osnovnog materijala jednake debljine, i kada su sva etiri spoja
zajednike pregrade istog tipa. Meutim, u svrhu aproksimacije mogu se primeniti i u
kompleksnijim sluajevima, kada etiri spoja zajednike pregrade nisu istog tipa. Na
primer, u sluaju da spojevi zajednikog zida sa bonim zidovima pripadaju jednom
tipu, a spojevi sa podovima i tavanicama drugom, razumno je oekivati da e zvuna
izolacija biti izmeu procenjenih vrednosti u dva sluaja u kojima su sva etiri spoja
istog tipa kao spojevi sa podovima i tavanicama i istog tipa kao spojevi sa bonim
zidovima. Korekcioni faktori se tada mogu izraunati kao aritmetika sredina dva
odgovarajua korekciona faktora iz Tabele 9.1.

148

9.2. Diskusija
Rezultati izvedeni u ovom poglavlju pokazuju da je detaljni proraun mogue u
izvesnoj meri aproksimirati veoma jednostavnim formulama u kojima figuriu samo
merodavne vrednosti izolacije zajednike i bonih pregrada. Ovo je pokazano samo za
sluaj svih masivnih i homogenih pregrada, pa su iz tog razloga, dve vrste modela
(pojednostavljeni prema [EN 12354] i aproksimativni prema [Maovi et al., 2013 f;
Maovi et al., 2013 h]) uporeeni prema dobijenim jednobrojnim vrednostima
deskriptora zvune izolacije sa detaljnim klasinim modelom. Razlike jednobrojnih
vrednosti u odnosu na detaljne modele date su na dijagramima na Slikama 9.1 i 9.2.
Slika 9.1 ih prikazuje u funkciji razlika merodavnih izolacionih moi zajednike i
bonih pregrada, a Slika 9.2 u funkciji merodavne izolacione moi zajednike pregrade i
tipova njenih spojeva sa bonim pregradama. Na oba dijagrama istovremeno su
prikazani rezultati za prostorije jedna pored druge i jedna iznad druge. Takoe, radi
lakeg poreenja sa odgovarajuim vrednostima za izolaciju od vazdunog zvuka,
razlike normalizovanih nivoa zvuka udara tavanica date su sa suprotnim predznakom.
Na

Slici 9.2

tipovi

spojeva

prikazani

su

razliitim

simbolima.

Rezultati

pojednostavljenog modela (P) dati su crnom, a aproksimativnog (uproenog) modela

(U) crvenom bojom. Svetlijim nijansama obeleeni su elastini spojevi.
Sa Slike 9.1 uoljivo je da dobijene jednostavne empirijske formule daju
vrednosti priblinije detaljnim modelima u svim sluajevima zajednike i bonih
pregrada slinih fizikih karakteristika i razlika u vrednostima merodavnih izolacionih
moi ispod 10 dB. Za mnogo vee vrednosti izolacione moi bonih pregrada u odnosu
na zajedniku, formule ne daju zadovoljavajue rezultate, ali se u takvim okolnostima
uticaj bonog prenosa moe zanemariti, a graevinska izolaciona mo aproksimirati
laboratorijskom izolacionom moi zajednike pregrade.
Slino tome, prema rezultatima prikazanim na Slici 9.2, aproksimativni model
za sve analizirane tipove spojeva zajednike pregrade daje u praktino svim
okolnostima merodavne vrednosti izolacije u opsegu 1 dB oko jednobrojnih vrednosti
dobijenih detaljnim modelom. To nije sluaj sa pojednostavljenim modelom, po kome
odstupanja u velikoj meri zavise od tipova spojeva, ali i od izolacionih karakteristika
pregrada (poglavlje 8). Ipak, treba jo jednom napomenuti da su svi rezultati ogranieni

149

na sluaj bonih pregrada od istog materijala i izvedeni na relativno malom uzorku

materijala pregrada i broju scenarija zvune izolacije. Opirnije i detaljnije analize
modela neophodne su da bi se sa sigurnou potvrdila njihova osnovanost.

Slika 9.1. Poreenje razlika merodavnih vrednosti izolacione moi izraunatih

primenom detaljnog i pojednostavljenog i aproksimativnog modela u funkciji razlike
izolacionih moi pregrada

Slika 9.2. Poreenje razlika merodavnih vrednosti izolacione moi izraunatih

primenom detaljnog i pojednostavljenog i aproksimativnog modela u funkciji izolacione
moi zajednike i bonih pregrada i tipa spojeva izmeu njih

150

Predloene aproksimativne formule zahtevaju dalju proveru u razliitim

okolnostima da bi se detaljnije odredio domen njihove primenljivosti. Potrebno je
izvriti analize i za sluaj prostorija razliitih veliina i razliitih povrina zajednikog i
bonih elemenata. Od presudnog znaaja bilo bi i da se rezultati dobijeni ovakvim
formulama verifikuju i merenjima na terenu, zajedno sa rezultatima detaljnog i
pojednostavljenog modela. Posebno, u proraun izolacije od zvuka udara potrebno je
ukljuiti i u praksi verovatniji scenario sa plivajuim podom kao dodatnim elementom.

151

10. Zakljuak
Cilj ovog rada bio je istraivanje mogunosti za unapreenje metoda prorauna
zvune izolacije u zgradama. Proraun zvune izolacije se u optem sluaju sastoji iz
dva koraka. Prvi je proraun vrednosti frekvencijski zavisnih deskriptora izolacije
izolacione moi za vazduni zvuk ili nivoa zvuka udara. Rezultat je predstavljen
dijagramom ili tabelom s vrednostima po frekvencijskim podopsezima. Drugi korak je
izraunavanje vrednosti jednobrojnog deskriptora na osnovu prethodno odreenih
vrednosti u frekvencijskim podopsezima. Ovako dobijena jednobrojna vrednost,
oznaena kao merodavna (rated), predstavlja konaan rezultat prorauna zvune
izolacije i slui za ocenu stanja u zgradama. Za oba ova proraunska koraka postoje
usvojene procedure utvrene standardima. One su detaljno opisane u poglavljima 2 i 3
ovog rada.
Proces prenosa zvuka izmeu susednih prostorija odvija se brojnim putanjama
na kojima imaju uticaja razni fiziki faktori. Taj proces je suvie sloen da bi se mogao
modelovati na nain prihvatljiv za projektantsku praksu, to znai da se do rezultata
dolazi u razumnom vremenu, sa dostupnim podacima o graevinskim materijalima i
konstrukcijama i sa standardnim nivoom inenjerskih alata (raunara). Zbog toga
usvojeni postuci prorauna podrazumevaju izvesna pojednostavljenja, to uvodi
neminovnu greku u rezultatu. Tome jo treba dodati injenicu da podatke s kojim se
ulazi u proraune karakterie merna nesigurnost proizala iz naina na koji se oni
dobijaju. Najzad, subjektivni doivljaj buke od koje izolacija treba da zatiti
kompleksan je fenomen zavisan od nivoa, ali i od prirode zvunog signala, to
uslonjava pitanje dovoljne zvune izolacije za postizanje akustikog komfora u
zgradama.
Imajui sve to u vidu, procedure prorauna zvune izolacije koje se danas
koriste ostavljaju prostor za kritiku analizu njihove pouzdanosti i tanosti u raznim
okolnostima graevinske realnosti, a time i za eventualna usavravanja, poboljanje
tanosti rezultata prorauna i usklaivanje rezultata sa subjektivnom percepcijom buke
od koje izolacija treba da titi. Polazei od takvog stava, u ovom radu su analizirani i
predloeni sledei doprinosi unapreenju metoda prorauna zvune izolacije:

152

predloena je modifikacija referentnih spektara buke za izraunavanje

korekcionog lana jednobrojne vrednosti izolacione moi i izolovanosti da bi se
dobile vrednosti koje su prilagoene realnoj buci od koje se titi;

utvren je nivo impulsivnosti buke koja nastaje u domainstvima da bi se

realnije procenjivale minimalne potrebne vrednosti zvune izolacije izmeu
stanova;

utvren je uticaj vrednosti pojedinih ulaznih parametara prorauna zvune

izolacije izmeu susednih prostorija na rezultat prorauna i na osnovu toga su
izvedene preporuke za potrebnu preciznost pri usvajanju vrednosti tih
parametara, a sa ciljem da se pobolja tanost;

predloeni su korekcioni faktori kojim se poboljava tanost rezultata dobijenih

pojednostavljenom procedurom prorauna definisanom standardom;

predloen je jedan aproksimativni model prorauna zvune izolacije.

Odreivanje jednobrojnih vrednosti izolacije od vazdunog zvuka pomou

referentnih spektara, bez obzira da li se oni koriste za dobijanje spektralnih korekcionih

faktora ili za direktno izraunavanje jednobrojnih vrednosti izolacije kao to je
predloeno u novim ISO standardu, daje oblicima referentnih spektara kljuni uticaj na
konaan rezultat. Za neke oblike frekvencijske zavisnosti izolacije promene u obliku
referentnog spektra variraju izraunate jednobrojne vrednosti za preko 10 dB. Stoga je
od izuzetne vanosti da referentni spektar odslikava realnost spektra buke u ivotnoj
sredini. Na osnovu analize rezultata monitoringa buke sprovedenog u stanovima tokom
obavljanja svakodnevnih ivotnih aktivnosti pokazano je da referentni spektar Lliving
definisan ISO standardom ne odslikava stanje buke za najvei broj tipinih okolnosti u
stanovima. Konstatovano je da ovaj referentni spektar ima suvie velike vrednosti u
najniim frekvencijskim podopsezima. Stoga je u radu predloena jedna modifikacija
oblika referentnog spektra za izraunavanje zvune izolacije od vazdunog zvuka da bi
se rezultat podesio prema realnosti buke u zgradama i tako pribliio subjektivnim
kriterijumima za ocenu akustikog komfora.
Monitoring buke sproven u stanovima u okviru ovog rada pokazao je da su
mnogi izvori buke u domainstvima preteno impulsnog tipa. To su udarci posuem ili
nametajem, glasan govor i smeh, i slino. Karakteristino za ovu vrstu buke je da
generisani dugovremenski ekvivalentni nivo moe biti znaajno ispod opte prihvaene

153

granice izrazito bunih aktivnosti (80 dB), pa ak i ispod usvojene granice za normalne
aktivnosti (70 dB), ali da postoje povremeni ekscesni dogaaji tokom kojih nivo
zvunog pritiska neretko prelazi 90 dB. Njihov impulsni karakter dodatno moe delovati
uznemirujue, posebno tokom sna, to se mora uzeti u obzir i oblikom referentnog
spektra. Za kvantifikovanje impulsivnosti buke u domainstvima predloeno je
korienje kombinacije kvantila L5-L95 i L10-L90, standardne devijacije vremenski
promenljivog nivoa zvuka, kao i emergence deskriptora, pre svega procentualnog
trajanja bunih dogaaja u odnosu na ukupno trajanje aktivnosti. Za prag bunih
dogaaja preporuena je relativna vrednost 10 dB iznad dugovremenog ekvivalentnog
nivoa zvunog pritiska. Sve ovo u izvesnoj meri zahteva dalje preispitivanje kriterijuma
za zvunu izolaciju izmeu stanova.
Analiza impulsivnosti je uzgred donela jo jedan argument u korist uem
obliku

referentnog

spektra

Lliving.

Pokazano

je

da

muzika

sa

izraenim

niskofrekvencijskim komponentama reprodukovana preko kunih audio ureaja, koja

predstavlja i najvaniji izvor buke u domainstvima na niskim frekvencijama, generalno
ne pokazuje impulsni karakter. Istovremeno, glavni izvori impulsne buke proizvode
zvunu energiju dominantno koncentrisanu u viim frekvencijskim podopsezima.
Klasini model prorauna zvune izolacije, s obzirom na njegovu kompleksnost
usled velikog broja ulaznih fizikih i akustikih parametara potrebnih za proraun,
analiziran je sa stanovita uticaja pojedinih ulaznih parametara na krajnji rezultat
prorauna. Pokazano je da u praktinim okolnostima fiziki parametri pregrada, poput
faktora unutranjih gubitaka i brzine longitudinalnih talasa u materijalima homogenih
pregrada, nemaju znaajan uticaj na rezultate prorauna. U radu je pokazano da se u
praksi oni mogu priblino aproksimirati bez bitnih posledica na tanost rezultata
prorauna. Nasuprot tome, indeksi prenosa vibracija kroz spojeve pregrada mogu
znaajnije uticati na konanu izraunatu vrednost izolacije, i do nekoliko decibela.
Problem u realizaciji prorauna zvune izolacije je u tome to su to do sada retko
merene veliine o ijim realnim vrednostima postoje malobrojni i meusobno razliiti
podaci u literaturi. Uticaj spojeva i izolacionih moi bonih pregrada posebno je izraen
u sluajevima visokoizolacionih zajednikih pregrada, kada izolacija od vazdunog
zvuka izmeu prostorija moe biti do oko 5 dB nia od izolacije same zajednike
pregrade. U sluaju izolacije od zvuka udara, nivo zvuka udara moe biti i do 3 dB vii

154

od nivoa zvuka udara tavanice izmerenog u laboratorijskim uslovima. U radu je

predloena modifikacija standardnog postupka prorauna koja se zasniva na uvoenju
margine sigurnosti u odreivanju vrednosti indeksa prenosa vibracija. Usvojenom
marginom se poveava vrednost indeksa prenosa pre pristupanja proraunu (do 5 dB).
Zbog injenica da je krajnji rezultat prorauna zvune izolacije jednobrojna,
merodavna vrednost, esto se u praksi umesto detaljnog prorauna zvune izolacije
koristi pojednostavljeni proraun. Za njegovu primenu dovoljno je poznavanje
merodavnih, jednobrojnih vrednosti izolacije svih elemenata graevinskog sklopa.
Algoritam ovog prostupka takoe je definsan standardom. Ipak, u ovom radu je
pokazano da dva prorauna definisana standardom, detaljni i pojednostavljeni, iako
zasnovani na istom klasinom modelu prenosa zvuka u zgradama ne daju uvek jednake
vrednosti. To je posebno sluaj sa proraunom izolacije izmeu prostorija u sluaju
kada homogena zajednika pregrada ima sline fizike i akustike karakteristike kao i
bone, njoj susedne pregrade. Tada razlike izmeu rezultata dobijenih pomou dva
modela mogu biti do 3-4 dB, pri emu pojednostavljeni model daje vie vrednosti
izolacione moi od vazdunog zvuka, odnosno nie vrednosti normalizovanog nivoa
zvuka udara. Pokazano je da razlika nastaje kao posledica drugaijeg tretmana terenskih
izolacionih moi pregrada i bonog prenosa u dva modela i mora se uzeti u obzir pri
korienju pojednostavljenog modela. Razlike izmeu dva prorauna dodatno variraju u
zavisnosti od vrste spojeva izmeu zajednike i susednih pregrada. Te razlike su
najvee u sluaju elastinih spojeva. Jedna mogunost korekcije rezultata dobijenog
pojednostavljenim proraunom predstavljena je u radu.
U radu je pokazano da se u sluaju pregradnih konstrukcija koje se veoma esto
pojavljuju u praksi graenja zgrada, kao to je masivna zajednika homogena pregrada
okruena masivnim bonim pregradama slinih izolacionih karakteristika, merodavna
vrednost izolacije moe dobiti jednostavnim, aproksimativnim formulama. Ovakve
konstrukcije se iroko primenjuju u ovom regionu, delimino i zbog zahteva seizmike.
Na osnovu analize izvrene detaljnim proraunima pomou softvera napravljenog za tu
namenu predloen je novi aproksimativni model za izraunavanje merodavnih vrednosti
zvune izolacije. Vrednosti koje se tako dobijaju blie su vrednostima dobijenim
detaljnim modelom nego one koje se dobijaju korienjem pojednostavljenog modela
opisanog u standardu. Utvreno je da u sluaju masivne zajednike homogene pregrade

155

okruene masivnim bonim pregradama slinih izolacionih karakteristika odstupanje

rezultata dobijenih predloenom metodom od rezultata s detaljnim modelom je do
1 dB.
Zakljuak ovde prikazanog rada je da postoji znaajan prostor za poboljanje i
pojednostavljenje postojeih metoda za proraun zvune izolacije u zgradama. To je
omogueno kako modifikacijom matematikih procedura prorauna, uz jasniji uvid u
relacije izmeu ukljuenih parametara i njihov znaaj na rezultate prorauna, tako i
boljim uvidom u karakteristike same buke od koje izolacija titi i njenu potencijalnu
subjektivnu percepciju. U skladu sa tim, najkorisnije budue dopune analizi bila bi sa
jedne strane opsena laboratorijska ili terenska merenja zvune izolacije, u cilju provere
modifikovanih procedura i zakljuaka, a sa druge psihoakustiki testovi uticaja buke
razliitih karakteristika (kako spektralnih tako i vremenskih) na subjektivan oseaj
ugroenosti bukom. Znanja u oba pravca svakako bi doprinela efikasnijim i subjektivno
prilagoenijim metodama za ocenu i predikciju zvune izolacije u zgradama.

156

Literatura
[AcouBAT, 2014] http://www.cstb.fr/dae/en/nos-produits/logiciels/acoubat-sound.html
[Adnaevi et al., 2010] M. Adnaevi, M. Miji, D. umarac Pavlovi, D. Maovi,
Statistics of Sound Level Generated in Dwellings During Everyday Activities
Preliminary Analysis, European (EAA-COST) Symposium Harmonization of
European Sound Insulation Descriptors and Classification Standards, Firenca,
Zbornik radova, 2010.
[Adnaevi et al., 2011 a] M. Adnaevi, M. Miji, D. umarac Pavlovi, D. Maovi,
Noise in dwellings generated in normal home activities general approach,
Proceedings of Forum Acusticum, Aalborg, Denmark (2011), pp. 13351340.
[Adnaevi et al., 2011 b] M. Adnaevi, D. Maovi, M. Miji, D. umarac Pavlovi,
The use of emergence descriptors for noise in dwellings evaluation, 19.
TELFOR, zbornik radova, Beograd, Zbornik radova, 1107-1110, 2011.
[Adnaevi et al., 2011 c] M. Adnaevi, D. Maovi, Analiza buke u stanovima
generisane u svakodnevnim aktivnostima korienjem klasinih deskriptora
buke, 55. ETRAN, Tesli, Zbornik radova, AK1.2-1-4, 2011.
[Alba et al., 2007] J. Alba, J. Venero, R. Del Rey, J. Ramis Soriano, E. Escuder, R.
Gavald, In situ measurements of the structural reverberation time of several
brick walls, Proc. ICA 2007, Madrid, panija, 2007.
[Barbaresi et al., 2007] L. Barbaresi, G. Semprin, Laboratory measurements of the
flanking transmission for brick wall junctions, Proc. ICA 2007, Madrid, panija
(2007).
[Bastian, 2014] http://www.datakustik.com/en/products/bastian/
[Beranek, 1960] L. L. Beranek, Noise reduction, prvo izdanje, McGraw-Hill Book
Company, Inc., pp. 292-293, (1960).
[Buratti et al., 2014] C. Buratti, E. Belloni, E. Moretti, Faade noise abatement
prediction: New spectrum adaptation terms measured in field in different road
and railway traffic conditions, Appl. Acoust. 76, 238-248 (2014).
[Can et al., 2008] A. Can, L. Leclercq, J. Lelong, J. Defrance, Capturing urban traffic
noise dynamics through relevant descriptors, Appl. Acoust. 69 (12), 1270-1280
(2008).

157

[COST Action TU0901, 2014] COST Action 0901, http://www.costtu0901.eu/, 2014.

[Craik, 2001] R. J. M. Craik, The contribution of long flanking paths to sound
transmission in buildings, Appl. Acoust. 62 (1), 2946 (2001)
[Cremer et al., 2005] L. Cremer, M. Heckl, B. A. T. Petersson, Structure-Borne Sound,
tree izdanje, Springer, (2005).
[Crispin et al., 2004] C. Crispin, C. Mertens, M. Blasco, B. Ingelaere, M. Van Damme,
D. Wuyts, The vibration reduction index Kij: laboratory measurements versus
predictions EN 12354-1 (2000), Proc. Internoise 2004, Prag, eka Republika
(2004).
[Crocker et al., 1969] M. J. Crocker, A. J. Price, Sound transmission using statistical
energy analysis, J. Sound Vib. 9 (3), 469-486, (1969).
[DIN 4109, 1989] DIN 4109, Sound insulation in buildings Requirements and testing,
1989.
[Directive 2002/49/EC, 2002] Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of
the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of
environmental noise, Official Journal of the European Communities, 2002.
[Eberhardt et al., 1987] J. L. Eberhardt, L.-O. Strle, M. H. Berlin, The influence of
continuous and intermittent traffic noise on sleep, Journal of Sound and
Vibration, 116(3), 445-464 (1987).
[EN 12354] EN 12354, Building acoustics Estimation of acoustic performance of
buildings from the performance of elements
Part 1: Airborne sound insulation between rooms, 2000.
Part 2: Impact sound insulation between rooms, 2000.
Part 3: Airborne sound insulation against outdoor noise, 2000.
Part 4: Transmission of indoor sound to the outside, 2000.
Part 5: Noise from technical installations and equipment, 2009.
Part 6: Sound absorption in enclosed spaces, 2003.
[Galbrun, 2008] L. Galbrun The prediction of airborne sound transmission between two
rooms using first-order flanking paths, Appl. Acoust. 69 (12), 13321342 (2008)
[Gerretsen, 1979] E. Gerretsen, Calculation of the sound transmission between
dwellings by partitions and flanking structures, Appl. Acoust. 12 (6), 413-433
(1979).

158

[Gerretsen, 1986] E. Gerretsen, Calculation of Airborne and Impact Sound Insulation

Between Dwellings, Appl. Acoust. 19 (4), 245-264 (1986).
[Gerretsen, 1994] E. Gerretsen, European developments in prediction models for
building acoustics, Acta Acust. 2(3), 205214 (1994).
[Grimwood, 1997] C. Grimwood, Complaints about poor sound insulation between
dwellings in England and Wales, Appl. Acoust. 52(3/4), 211223 (1997).
[Guski, 1977] R. Guski, An analysis of spontaneous noise complaints, Environmental
Research 13 (2), 229236 (1977).
[Harris, 1957] C. M. Harris, Handbook of Noise Control, prvo izdanje, McGraw-Hill
Book Company, pp. 1-1, (1957).
[Heckl et al., 1963] M. Heckl, E. J. Rathe, Relationship between the Transmission Loss
and the Impact-Noise Isolation of Floor Structures, J. Acoust. Soc. Am. 35 (11),
18251830 (1963)
[Insul, 2014] http://www.insul.co.nz/
[ISO 10140] ISO 10140 Acoustics Laboratory measurement of sound insulation of
building elements, svi delovi.
[ISO 140] ISO 140 Acoustics Measurement of sound insulation in buildings and of
building elements, svi delovi.
[ISO 16717] ISO 16717, Acoustics Evaluation of sound insulation spectra by singlenumbers
Part 1: Airborne sound insulation, 2012.
Part 2: Impact sound insulation, 2012.
[ISO 1996] ISO 1996, Acoustics Description, measurement and assessment of
environmental noise
Part 1: Basic quantitites and assessment procedures, 2003.
Part 2: Determination of sound pressure levels, 2007.
[ISO 6242-3] ISO 6242-3:1992 Building construction Expression of users
requirements Part 3: Acoustical requirements, 1992
[ISO 717] ISO 717, Acoustics Rating of sound insulation in buildings and of building
elements
Part 1: Airborne sound insulation, 2013.
Part 2: Impact sound insulation, 2013.

159

[ISO 717-1, 1996] ISO 717-1:1996, Acoustics Rating of sound insulation in buildings
and of building elements Part 1: Airborne sound insulation, 1996.
[Jackson et al., 1975] G. M. Jackson and H. G. Leventhall, Household appliance noise,
Appl. Acoust. 8(2), 101108 (1975).
[Josse et al., 1964] R. Josse, C. Lamure, Transmission du son par une paroi simple,
Acustica 14, 266-280 (1964).
[Kropp et al., 1994] W. Kropp, A. Pietrzyk, T. Kihlman, On the meaning of the sound
reduction index at low frequencies, Acta Acust. 2(5), 379392 (1994).
[Kryeter, 1982] K. D. Kryter, Community annoyance from aircraft and ground vehicle
noise, J. Acoust. Soc. Am. 72 (4), 12221242 (1982)
[Kurtovi, 1977] H. Kurtovi, Osnovi tehnike akustike, prvo izdanje, Nauna knjiga,
Beograd, pp. 472-473, (1977).
[Kuttruff, 2007] H. Kuttruff, Acoustics An introduction, prvo izdanje na engleskom
jeziku, Taylor & Francis, pp. 287-289, 309-310 (2007).
[Langdon et al., 1977] F. J. Langdon, I. B. Buller, Party wall insulation and noise from
neighbours, J. Sound Vib. 55 (4), 495-507 (1977)
[Lyon et al., 1962] R. H. Lyon, G. Maidanik, Power Flow between Linearly Coupled
Oscillators, J. Acoust. Soc. Am. 34 (5), 623639 (1962)
[Lyon et al., 1965] R. H. Lyon, T. D. Scharton, Vibrational-Energy Transmission in a
Three-Element Structure, J. Acoust. Soc. Am. 38 (2), 253261 (1965)
[Ljunggren et al., 2014] F. Ljunggren, C. Simmons, K. Hagberg, Correlation between
sound insulation and occupants perception Proposal of alternative single
number rating of impact sound, Appl. Acoust. 85, 57-68 (2014).
[Manuel de Abreu Dias, 2009] R. Manuel de Abreu Dias, Extended Abstract,
Comparative analysis between airborne sound insulation prediction methods,
Universidade Tecnica de Lisboa Instituto Superior Tecnico, novembar 2009.
[Maovi et al., 2011 a] D. Maovi, M. Miji, D. umarac Pavlovi, M. Adnaevi,
Noise in dwellings generated in normal home activities spectral approach,
Proceedings of Forum Acusticum, Aalborg, Denmark (2011), pp. 13831388.
[Maovi et al., 2011 b] D. Maovi, M. Adnaevi, Spektralna analiza uobiajene buke
u domainstvima, 55. ETRAN, jun 2011, Tesli, Zbornik radova, AK1.3-1-4

160

[Maovi et al., 2013 a] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, On the suitability

of ISO 16717-1 reference spectra for rating airborne sound insulation', J. Acoust.
Soc. Am. Express Letters, Vol.134, No.5, 2013, 420-425
[Maovi et al., 2013 b] D. Maovi, M. Miji, D. umarac Pavlovi, Comparison
between the spectrum shape of traffic noise in Belgrade and the ISO 717-1
reference spectrum, Internoise 2013, septembar 2013, Insbruk, Austrija,
Proceedings, ID 0523
[Maovi et al., 2013 c] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, Uticaj pojedinih
fizikih parametara na tanost prorauna zvune izolacije prema standardima
EN 12354, 57. ETRAN, jun 2013, Zlatibor, Zbornik radova, AK1.2
[Maovi et al., 2013 d] D. Maovi, M. Miji, D. umarac Pavlovi, An insight into
EN 12354 sound insulation calculation results dispersion due to variations of
building element performance quantities, Internoise 2013, septembar 2013,
Insbruk, Austrija, Proceedings, ID 0522
[Maovi et al., 2013 e] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, The influence of
less available physical parameters on the sound insulation calculation according
to EN 12354, XLVIII ICEST, jun 2013, Ohrid, Makedonija, Zbornik radova
Vol. 1, 153-156
[Maovi et al., 2013 f] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, Calculation of
sound insulation according to EN 12354: Influence of sound reduction index of
flanking elements, 21. TELFOR, novembar 2013, Beograd, Zbornik radova,
789-792
[Maovi et al., 2013 g] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, Uticaj bonog
prenosa na vrednost izolacije od vazdunog zvuka studijskih prostorija, Taktons
2013, novembar 2013, Novi Sad, Srbija, Proceedings, 37-40
[Maovi et al., 2013 h] D. Maovi, D. umarac Pavlovi, M. Miji, Calculation of
sound insulation according to EN 12354: Influence of type of the separating
element junctions, 21. TELFOR, novembar 2013, Beograd, Zbornik radova,
793-796
[Maovi et al., 2013 i] D. Maovi, N. Arsi, D. umarac Pavlovi, M. Miji,
Customization of software for sound insulation prediction in buildings to

161

national legislations Case study: Slovenia, XLVIII ICEST, jun 2013, Ohrid,
Makedonija, Zbornik radova Vol. 1, 149-152
[Maovi et al., 2013 j] D. Maovi, N. Arsi, M. Stanojevi, M. Bjeli, D. umarac
Pavlovi, M. Miji, Problemi softverske implementacije prorauna zvune
izolacije po standardima SRPS EN 12354, 57. ETRAN, jun 2013, Zlatibor,
Zbornik radova, AK1.3
[Maovi et al., 2013 k] D. Maovi, K. Miskinis, M. Oguc, F. Scamoni, C. Scrosati,
Analysis of faade sound insulation field measurements Influence of acoustic
and non-acoustic parameters, Internoise 2013, Insbruk, Austrija, Proceedings,
septembar 2013
[Maovi et al., 2013 l] D. Maovi, K. Miskinis, M. Oguc, F. Scamoni, C. Scrosati,
Analysis of faade sound insulation field measurements Comparison of
different performance descriptors and influence of low frequencies extension,
Internoise 2013, Insbruk, Austrija, Proceedings, septembar 2013
[Maovi et al., 2014 a] D. Maovi, M. Miji, The difference between single number
values of sound insulation calculated using detailed and simplified model of EN
12354, Forum Acusticum 2014, septembar 2014, Krakov, Poljska, neobjavljeno
[Maovi et al., 2014 b] D. Maovi, M. Miji, Razlika izmeu vrednosti zvune
izolacije izraunatih korienjem detaljnog i pojednostavljenog modela prema
EN 12354, Etran 2014, Vrnjaka Banja, Srbija, Zbornik radova, jun 2014
[Metzen, 1999] H. A. Metzen, Accuracy of CEN-prediction models applied to German
building situations, Building Acoustics, 6 (3), 325-340 (1999)
[Metzen, 2005] H. A. Metzen, Prediction of Sound Insulation in Timber Frame
Buildings, Proceedings of Forum Acusticum, Budimpeta, Maarska (2005), pp.
23472352.
[Miji et al., 2012] M. Miji, D. umarac Pavlovi, D. Todorovi, A. Radivojevi,
Sound insulation between dwellings in existing housing stock in Serbia,
Proceedings of Euronoise 2012, Prag, eka Republika, pp. 1254-1259, 2012.
[Monteiro et al., 2012] C. R. A. Monteiro, C. M. Marino, F. Torchia, E. Nannipieri, N.
Robertson, S. R. Smith, M. Machimbarrena, Comparative analysis of airborne
sound insulation field measurements using different ISO 717-1 performance

162

descriptorsLightweight separating walls and floors, Proceedings of Euronoise,

Prague, Czech Republic (2012), pp. 12021207.
[Mortensen, 1999] F. R. Mortensen, Subjective evaluation of noise from neighbors with
focus on low frequencies, Technical University of Denmark, 1999.
[Muellner et al., 2012] H. Muellner, M. M. Stani, Living-Noise Spectrum Evaluation
Empirical Evaluation of the Contemporary Living Noise Spectrum in MultiFamily Houses, Federal Institute of Technology Vienna (TGM), izvestaj br.
11977/AB, jul 2012.
[Neubauer, 2005] R. O. Neubauer, Airborne sound insulation in dwellings and its
subjective estimation, 12th ICSV 2005, Lisabon, Portugal, 2005.
[hrstrm et al., 1982] E. hrstrm, R. Rylander, Sleep disturbance effects of traffic
noise A laboratory study on after effects, Journal of Sound and Vibration,
84(1), 87-103 (1982).
[Park et al., 2009] H. K. Park, J. S. Bradley, Evaluating standard airborne sound
insulation measures in terms of annoyance, loudness, and audibility ratings, J.
Acoust. Soc. Am. 126(1), 208219 (2009).
[Pedersen, 1995] D. B. Pedersen, Estimation of vibration attenuation through junctions
of building structures, Appl. Acoust., vol. 46, no. 3, pp. 285-305, 1995.
[Pedersen, 1999] D. B. Pedersen, Evaluation of EN 12354 part 1 and 2 for Nordic
Dwelling Houses, Building Acoustics, 6 (3), 259-268 (1999)
[Raimbault et al., 2003] M. Raimbault, C. Lavandier, M. Berengier, Ambient sound
assessment of urban environments: field studies in two French cities, Appl.
Acoust. 64 (12), 1241-1256 (2003).
[Rasmussen et al., 2010] B. Rasmussen, J. H. Rindel, Sound insulation between
dwellings Descriptors applied in building regulations in Europe, Appl. Acoust.
71 (3), 171-180 (2010).
[Rasmussen, 2006] B. Rasmussen, Faade sound insulation comfort criteria in European
classification schemes for dwellings, Proceedings of Euronoise 2006, Tampere,
Finska, 2006.
[Rasmussen, 2010] B. Rasmussen, Sound insulation between dwellings Requirements
in building regulations in Europe, Appl. Acoust. 71 (4), 373-385 (2010).

163

[Rasmussen et al., 2013] B. Rasmussen, M. Machimbarrena (editors), COST Action

TU0901 Towards a common framework in building acoustics throughout
Europe, COST Office, pp. 2628 (2013).
[Richter, 1986] U. Richter, Nachhallzeit und mittlere Schnelle von ebenen Platten bei
Biegewellenanregung, Hochfrequenztechnik und Elektroakustik 5-6, 189-192
(1968)
[Rychtrikov et al., 2012] M. Rychtrikov, H. Mlner, M. Stani, V. Chmelk, C.
Glorieux, Does the living noise spectrum adaptation of sound insulation match
the subjective perception, Proceedings of Euronoise 2012, Prag, eka
Republika, pp. 180-184, 2012.
[Schiavi et al., 2010] A. Schiavi, A. Astolfi, The prediction of the vibration reduction
index Kij for brick and concrete rigid junctions, Appl. Acoust., vol. 71, no. 6,
pp. 523-530, 2010.
[Schneider et al., 2011] M. Schneider, H-M. Fischer, M. Weimer, Vibration reduction
index of real junctions, Proc. Forum Acusticum 2011, Alburg, Danska, 2011.
[Schultz, 1978] T. J. Schultz, Synthesis of social surveys on noise annoyance, J. Acoust.
Soc. Am. 64 (2), 377405 (1978)
[Smith et al., 2003] S. Smith, R. Mackenzie, R. Mackenzie, T. Waters-Fuller, The
implications of ISO 717 spectrum adaptation terms for residential dwellings,
Proceedings of the Institute of Acoustics, 25 (3), 2003.
[SONarchitect ISO, 2014] http://www.soundofnumbers.net/index.php/sonarchitect-iso
[SRPS U.J6.201] SRPS U.J6.201:1990, Akustika u gradarstvu Tehniki uslovi za
projektovanje i graenje zgrada, 1990.
[TSG-1-005] TSG-1-005:2012, Tehnina smernica, Zaita pred hrupom v stavbah,
Ministarstvo za okilje in prostor, Republika Slovenija, 2012.
[URSA 2014] URSA, http://www.ursa.si/sl-si/arhitekti/strani/program-akustika.aspx,
2014.
http://www.ursa.com.hr/hr-hr/arhitekti/strani/program-akustika.aspx
http://www.ursa.rs/sr-latn-cs/arhitekti/stranice/program-akustika.aspx
[Van den Berg, 2004] M. Van den Berg, Neighbour noise: A rational approach,
Proceedings of the 2nd WHO International Housing and Health Symposium,
Bon, Nemaka, pp. 151-154, 2004.

164

[Vr et al., 2006] I. L. Vr, L. L. Beranek, Noise and vibration control engineering
Principles and applications, drugo izdanje, John Wiley & Sons, Inc., pp. 444445, (2006).
[Vian et al., 1983] J.-P. Vian, W. F. Danner, J. W. Bauer, Assessment of significant
acoustical parameters for rating sound insulation of party walls, J. Acoust. Soc.
Am. 73(4), 12361243 (1983).
[Vorlnder, 2008] M. Vorlnder, Auralization Fundamentals of acoustics, modelling,
simulation, algorithms and acoustic virtual reality, prvo izdanje, Springer, pp.
160162 (2008).
[Vos, 1992] J. Vos, Annoyance caused by simultaneous impulse, road-traffic, and
aircraft sounds: A quantitative model, J. Acoust. Soc. Am. 91 (6), 33303345
(1992)
[Vos, 2001] J. Vos, On the annoyance caused by impulse sounds produced by small,
medium-large, and large firearms, J. Acoust. Soc. Am. 109 (1), 244253 (2001)
[WHO, 2014] WHO, http://www.euro.who.int/, 2014.
http://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/noise/noise
http://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/noise/dataand-statistics
[ II-12-77, 1978] II-12-77, , II
, 12: , pp. 15 (1978)

165

PRILOG A: Grafiko okruenje softvera za proraun zvune izolacije

Izgled glavnog prozora grafikog interfejsa za svaki pojedinani proraun dat je
na Slici A.1. Stablo sa svim proraunima obuhvaenih projektom dato je u levom delu
prozora, geometrijski model prostorija za trenutno aktivan proraun (Slika A.2) zauzima
centralni deo prozora, dok se svi ulazni podaci unose od strane korisnika u desnom delu.
Ovi podaci obuhvataju dimenzije prostorija, odabir osnovnih materijala svih pregrada,
dodatnih obloga, malih i ostalih elemenata iz baze elemenata, odabir tipova svih spojeva
itd.

Slika A.1. Grafiko okruenje softvera za proraun zvune izolacije

Korisnik zadavanje ulaznih parametara vri popunjavanjem odgovarajuih polja
u grafikom okruenju softvera, kroz padajue menije i odabiranje za proraun
relevantnih elemenata iz baze graevinskih elemenata, pridruenoj softveru. Nakon
definisanja scenarija svakog pojedinanog prorauna, vri se kalkulacija i program kao
izlazni podatak nudi izraunatu vrednost graevinske izolacione moi. Pored dimenzija
prostorija, desni deo glavnog prozora (Slika A.1) rezervisan je za unos drugih
neophodnih veliina od strane korisnika: tipova pregrada (Slika A.3) i spojeva i
eventualnih dodatnih obloga i drugih relevatnih graevinskih elemenata.

166

Slika A.2. Geometrijska konfiguracija prostorija sa zajednikim zidom (levo),

zajednikom tavanicom (u sredini) i prijemne prostorije sa fasadnim zidom (desno)

Slika A.3. Izgled prozora baze graevinskih elemenata (primer masivnih homogenih
tavanica)
Na Slici A.4 dati su simboliki prikazi spojeva, pri emu svetlo osenena
povrina oznaava predajnu ili prijemnu prostoriju. Sa slike se vidi da se, radi bolje
razumljivosti, prikaz spoja mora prilagoditi u zavisnosti od toga da li se nalazi na
zajednikoj ili samo nekoj od bonih pregrada, kako je orijentisan (u sluaju T-spojeva)

167

i gde se nalazi eventualni elastini dodatak. Takoe, prikazane oznake spojeva

zajednike pregrade potrebno je rotirati za 90 stepeni ukoliko se radi o tavanici.

(a)

(b)

Slika A.4. Simboliki prikaz razliitih tipova spojeva (a) zajednike pregrade (b) ostalih
pregrada
Formiranje projekta u softveru vre se kroz niz sukcesivnih prozora. Korisnik
najpre unosi osnovne podatke o novom projektu u prozoru na Slici A.5. U prozoru
prikazanom na Slici A.6, korisnik moe izabrati, prema dokumentu Tehnina smernica
TSG-1-005:2012. Za svaki od izabranih tipova moe se kasnije izvriti proizvoljan broj
prorauna, a, ukoliko je potrebno, mogu se naknadno dodavati i drugi tipovi.

Slika A.5. Unos osnovnih podataka o projektu

168

Slika A.6. Odabir tipova pregrada za koje se vri proraun

Nakon unoenja svih parametara i izvravanja prorauna, rezulatati u vidu
merodavnih vrednosti izolacije prikazuju se u okviru prozora datog na Slici A.7.

Slika A.7. Rezultati prorauna zvune izolacije i poreenje sa minimalnim

kriterijumima
Rezultate prorauna mogue je na kraju izvesti u vidu izvetaja u dve forme,
prikazane na Slici A.8. Sa leve strane dat je prikaz rezultata pojedinanog prorauna (u
ovom sluaju graevinske izolacione moi) u tercnim frekvencijskim podopsezima. Sa
desne strane dat je tabelarni prikaz izraunatih merodavnih vrednosti zvune izolacije u

169

zakonski propisanoj formi [TSG-1-005:2012, 2012] za sve proraune obuhvaene

projektom. Tabelarni prikaz dat je sa razlogom poreenja izraunatih vrednosti sa
zakonski propisanim minimalnim kriterijumima za date tipove zgrada i pregrada, kao i
vrednostima izmerenim na terenu, nakon izgradnje objekta

Slika A.8. Izgled izvetaja sa rezultatima prorauna: levo rezultati pojedinanog

prorauna sa vrednostima u tercnim podopsezima, desno izraunate merodavne
vrednosti radi poreenja sa minimalnim kriterijumima i izmerenim vrednostima

170

PRILOG B: Izolacione karakteristike analiziranih pregrada

Homogene pregrade
Tabela B.1. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 325 kg/m2, Rw = 54 dB, Ln,w =
77 dB)
naziv
opis
Rw
54
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
35
100
63

betonska tavanica 14 cm
armirani beton debljine 14 cm, gustina 325 kg/m2
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
52
48
77
66
325
2321
0,14
0,006
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
37
35
41
44
46
49
52
54
55
58
60
63
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
66
65
67
68
68
67
68
68
69
70
71
71

cL
fc
3500 131,1
2k 2,5k 3,15k
66
68
70
2k 2,5k 3,15k
72
72
70

Tabela B.2. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 400 kg/m2, Rw = 56 dB, Ln,w =

77 dB)
naziv
opis
Rw
56
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
38
100
63

betonska tavanica 14 cm
armirani beton debljine 14 cm, gustina 400 kg/m2
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
54
50
77
66
400
2857
0,14
0,006
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
36
39
41
46
47
50
54
56
57
59
63
66
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
66
65
67
68
68
67
68
68
69
70
71
71

cL
fc
3500 131,1
2k 2,5k 3,15k
66
67
67
2k 2,5k 3,15k
72
72
70

Tabela B.3. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 375 kg/m2, Rw = 57 dB, Ln,w =

75 dB)
naziv
opis
Rw
57
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
38
100
61

betonska tavanica 16 cm
armirani beton debljine 16 cm, gustina 325 kg/m2
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
55
51
75
64
375
2344
0,16
0,006
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
36
41
44
46
49
52
54
56
58
60
63
66
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
64
63
65
66
66
65
66
66
67
68
69
69

cL
fc
3500 114,7
2k 2,5k 3,15k
68
70
72
2k 2,5k 3,15k
70
70
68

171

Tabela B.4. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 425 kg/m2, Rw = 59 dB, Ln,w =

72 dB)
naziv
opis
Rw
59
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
40
100
61

Rw+C Rw+Ctr
57
53
125 160 200
38
43
46
125 160 200
61
62
63

betonska tavanica 18 cm
armirani beton debljine 18 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
72
61
425
2361
0,18
0,006
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
48
51
54
56
58
60
62
65
68
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
61
62
62
63
63
64
65
66
66

cL
fc
3500 101,9
2k 2,5k 3,15k
70
72
74
2k 2,5k 3,15k
66
67
66

Tabela B.5. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 400 kg/m2, Rw = 61 dB, Ln,w =

75 dB)
betonska tavanica 16 cm
naziv
armirani beton debljine 16 cm, gustina 400 kg/m2
opis
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
61
60
55
75
64
400
2500
0,16
0,006
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
47 44,5 50
53
56 60,5 61,5 59,5 64
70
71
R[dB] 44,5 44
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
64
63
65
66
66
65
66
66
67
68
69
69
Ln[dB] 61

cL
fc
3500 114,7
2k 2,5k 3,15k
76
77
76
2k 2,5k 3,15k
70
70
68

Tabela B.6. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 470 kg/m2, Rw = 61 dB, Ln,w =

70 dB)
naziv
opis
Rw
61
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
41
100
59

Rw+C Rw+Ctr
59
54
125 160 200
40
44
47
125 160 200
59
60
61

betonska tavanica 20 cm
armirani beton debljine 20 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

70
59
470
2350
250 315 400 500 630 800 1k
50
53
56
58
60
62
64
250 315 400 500 630 800 1k
59
60
60
61
61
62
63

t
int
0,2
0,006
1,25k 1,6k
67
70
1,25k 1,6k
64
64

cL
fc
3500
91,7
2k 2,5k 3,15k
72
74
76
2k 2,5k 3,15k
64
65
64

Tabela B.7. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 515 kg/m2, Rw = 62 dB, Ln,w =

68 dB)
naziv
opis
Rw
62
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
43
100
57

Rw+C Rw+Ctr
61
56
125 160 200
44
47
50
125 160 200
57
58
59

betonska tavanica 22 cm
armirani beton debljine 22 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
68
57
515
2341
0,22
0,006
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
52
54
56
58
60
62
65
67
69
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
57
58
58
59
59
60
61
62
62

cL
fc
3500
83,4
2k 2,5k 3,15k
72
74
77
2k 2,5k 3,15k
62
63
62

172

Tabela B.8. Parametri homogenog zida/tavanice (m = 565 kg/m2, Rw = 64 dB, Ln,w =

66 dB)
naziv
opis
Rw
64
f[Hz]
R[dB]
f[Hz]
Ln[dB]

100
45
100
55

Rw+C Rw+Ctr
63
58
125 160 200
46
49
51
125 160 200
55
56
57

betonska tavanica 24 cm
armirani beton debljine 24 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
66
55
565
2354
0,24
0,006
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
54
56
58
60
62
64
67
70
72
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k
55
56
56
57
57
58
59
60
60

cL
fc
3500
76,5
2k 2,5k 3,15k
74
76
79
2k 2,5k 3,15k
60
61
61

Tabela B.9. Parametri homogenog zida (m = 50 kg/m2, Rw = 32 dB)

naziv
opis
Rw
32
f[Hz] 100
R[dB] 28

Rw+C Rw+Ctr
32
30
125 160 200
30
33
33

zid od blokova 5 cm
gipsana cigla irine 5 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
/
/
50
1000
0.05
0.015 2600 494.0
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
33
32
30
28
27
26
29
34 36,5 39 41,5 44

Tabela B.10. Parametri homogenog zida (m = 70 kg/m2, Rw = 35 dB)

naziv
opis
Rw
35
f[Hz] 100
R[dB] 35

Rw+C Rw+Ctr
34
33
125 160 200
34
34
32

zid od blokova 7 cm
gipsana cigla irine 7 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
/
/
70
1000
0,07
0,015 2600 352,9
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
30
28
27
27
30
34
37
40
43 45,5 48 50,5

Tabela B.11. Parametri homogenog zida (m = 210 kg/m2, Rw = 45 dB)

naziv
opis
Rw
45
f[Hz] 100
R[dB] 36

Rw+C Rw+Ctr
44
42
125 160 200
37
38
38

zid od blokova 11 cm
uplji blok irine 11 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
210
1500
0,14
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
36
35
36
39
42
45
48
51

int
0,01
1,6k
54

cL
fc
1400 327,7
2k 2,5k 3,15k
56
58
60

Tabela B.12. Parametri homogenog zida (m = 240 kg/m2, Rw = 50 dB)

naziv
opis
Rw
50
f[Hz] 100
R[dB] 40

Rw+C Rw+Ctr
49
46
125 160 200
39
38
39

zid od betonskih blokova 10 cm

perforirani betonski blok irine 10 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
240
2182
0,11
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
40
41
43
45
48
50
52
54

int
0,01
1,6k
56

cL
fc
1400 417,0
2k 2,5k 3,15k
58
61
64

173

Tabela B.13. Parametri homogenog zida (m = 250 kg/m2, Rw = 52 dB)

naziv
opis
Rw
52
f[Hz] 100
R[dB] 42

Rw+C Rw+Ctr
51
49
125 160 200
44
46
45

zid od blokova 20cm

uplji blok irine 20 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
250
1136
0,22
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
44
44
47
48
49
50
52
53

int
0,01
1,6k
54

cL
fc
1400 208,5
2k 2,5k 3,15k
56
56
55

Tabela B.14. Parametri homogenog zida (m = 330 kg/m2, Rw = 55 dB)

naziv
opis
Rw
55
f[Hz] 100
R[dB] 41

Rw+C Rw+Ctr
54
51
125 160 200
40
39
43

zid od opeke 22 cm
perforirana opeka irine 22 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
330
1375
0,24
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
46
49
51
53
54
55
56
56

int
0,01
1,6k
57

cL
fc
1400 191,1
2k 2,5k 3,15k
58
59
60

Tabela B.15. Parametri homogenog zida (m = 275 kg/m2, Rw = 55 dB)

naziv
opis
Rw
55
f[Hz] 100
R[dB] 43

Rw+C Rw+Ctr
54
51
125 160 200
42
42
43

zid od betonskih blokova 20 cm

perforirani betonski blok irine 20 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
275
1310
0,21
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
46
48
50
53
55
56
57
58

int
0,01
1,6k
58

cL
fc
1400 218,4
2k 2,5k 3,15k
59
57
55

Tabela B.16. Parametri homogenog zida (m = 330 kg/m2, Rw = 56 dB)

naziv
opis
Rw
56
f[Hz] 100
R[dB] 44

Rw+C Rw+Ctr
55
51
125 160 200
43
42
43

zid od blokova 15cm

betonski blok irine 15 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
/
/
330
2062
0,16
0,006 3500 114,7
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
45
47
49
52
54
56
58
60
62
64
65
66

Tabela B.17. Parametri homogenog zida (m = 410 kg/m2, Rw = 59 dB)

naziv
opis
Rw
59
f[Hz] 100
R[dB] 49

Rw+C Rw+Ctr
58
55
125 160 200
48
47
47

zid od opeke 22 cm
puna opeka irine 22 cm
Ln,w
Ln,w+CI m

t
/
/
410
1708
0,24
250 315 400 500 630 800 1k 1,25k
48
50
52
54
56
58
60
62

int
0,01
1,6k
64

cL
fc
1400 191,1
2k 2,5k 3,15k
66
67
68

Tabela B.18. Parametri homogenog zida (m = 540 kg/m2, Rw = 61 dB)

zid od blokova 25 cm
naziv
2,5 cm malter + zvuno izolaciona opeka 25 cm, upljine popunjene malterom + 2,5 cm malter
opis
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
61
59
56
/
/
540
1800
0,3
0,01
1400 152,9
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
49
45
48
51
52
53
56
59
61
63
64
66
68
67
67
R[dB] 57

174

Nehomogene pregrade
Tabela B.19. Parametri nehomogene tavanice (m = 140 kg/m2, Rw = 61 dB, Ln,w =
56 dB)
laka tavanica
vodootporni per 1,5 cm + pesak 7 cm + vodootporni per 1,5 cm + drvene grede 20 x 10 cm na
opis
rastojanju 80 cm,meuprostor ispunjen vunom + takasto oveane gipsane ploe 2 x 1,25 cm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
61
59
56
56
58
140
311
0,45
/
/
2000
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 46,6 54,8 48,1 46,5 47,4 48,5 58 58,7 58,2 63,2 65,8 63,7 64,7 65,2 66,1 71,3
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
Ln[dB] 49,9 49 55,2 58,8 61,6 61,5 58,3 58,3 59 57,3 52,9 52,8 47,3 43,5 39,9 33,4
naziv

Tabela B.20. Parametri nehomogenog zida (m = 20 kg/m2, Rw = 42 dB)

gipsani zid 7,5 cm 2 x GKP + URSA TWF 1 (50 mm)
gipsani zid 7,5 cm: 1 x 12,5 mm GKP + profil 50 mm (vuna URSA TWF 1 debljine 50 mm) + 1 x
opis
12,5 mm GKP
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
42
37
30
/
/
20
267
0,075
/
/
3000
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 12,1 16,4 23,9 29,3 33 39,7 45,8 49,9 54,7 56,9 59,7 62,1 64,5 62,9 51,4 44,6
naziv

Tabela B.21. Parametri nehomogenog zida (m = 20 kg/m2, Rw = 47 dB)

gipsani zid 10 cm 2 x GKP + URSA TWF 1 (60 mm)
gipsani zid 10 cm: 1 x 12,5 mm GKP + profil 75 mm (vuna URSA TWF 1 debljine 60 mm ) + 1 x
opis
12,5 mm GKP
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
47
42
34
/
/
20
200
0,1
/
/
3000
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 14,5 26,3 30,2 35,9 39,2 44,4 48,5 52,1 54,6 57,1 61,2 63,9 64,7 63 49,8 45,5
naziv

Tabela B.22. Parametri nehomogenog zida (m = 38 kg/m2, Rw = 54 dB)

gipsani zid 10 cm 2 x GKP + URSA FDP 2 (60 mm)
gipsani zid 10 cm: 1 x 12,5 mm GKP + profil 75 mm (vuna URSA FDP 2 debljine 60 mm) + 1 x 12,5
opis
mm GKP
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
54
52
46
/
/
38
380
0,1
/
/
3000
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
49 54,2 57,1 59,7 62,3 65,6 67,8 69,7 68,6 56 53,5
R[dB] 29,2 31,8 36,5 40,8 44
naziv

175

Tabela B.23. Parametri nehomogenog zida (m = 38 kg/m2, Rw = 54 dB)

gipsani zid 10 cm 4 x GKP + URSA TWF 1 (50 mm)
gipsani zid 10 cm: 2 x 12,5 mm GKP + profil 50 mm (vuna URSA TWF 1 debljine 50 mm) + 2 x
opis
12,5 mm GKP
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
54
49
40
/
/
38
380
0,1
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 20,9 33,1 42 43,1 44,4 47,9 54,4 58,9 62,4 64,4 66,5 69,8 72,9 72,4 60,5 55,7
naziv

Tabela B.24. Parametri nehomogenog zida (m = 38 kg/m2, Rw = 56 dB)

gipsani zid 15 cm 4 x GKP + URSA TWF 1 (75 mm)
gipsani zid 15 cm: 2 x 12,5 mm + profil 100 mm (vuna URSA TWF 1 debljine 75 mm) + 2 x 12,5
opis
mm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
56
54
48
/
/
38
253
0,15
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 30,7 39,5 42,1 43,5 42,5 47,7 53 55,3 58,7 60,8 63,4 66,8 69,1 69,5 58,3 55,1
naziv

Tabela B.25. Parametri nehomogenog zida (m = 40 kg/m2, Rw = 59 dB)

gipsani zid 15,5 cm 4 x GKP + URSA TWP 1 (2 x 50 mm)
gipsani zid 15,5 cm: 2 x 12,5 mm + 2 x profil 50 mm s razmakom 5 mm (2 x vuna URSA TWP 1
opis
debljine 50 mm) + 2 x 12,5 mm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
59
55
47
/
/
40
258
0,155
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 28,6 35,7 44,2 44,5 49,4 51,9 57,7 62,2 65,3 66,9 71,3 74,2 76 76,5 67,3 63,4
naziv

Tabela B.26. Parametri nehomogenog zida (m = 40 kg/m2, Rw = 62 dB)

gipsani zid 15,5 cm 4 x GKP + URSA TWF 1 (2 x 50 mm)
gipsani zid 15,5 cm: 2 x 12,5 mm + 2 x profil 50 mm s razmakom 5 mm (2 x URSA TWF 1 debljine
opis
50 mm) + 2 x 12,5 mm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
62
60
53
/
/
40
258
0,155
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 35,1 44,2 46,6 48,1 50,9 54,5 59,6 62,9 65,7 67,9 73,2 76,1 77,9 77,7 72,2 71
naziv

Tabela B.27. Parametri nehomogenog zida (m = 40 kg/m2, Rw = 63 dB)

gipsani zid 20,5 cm 4 x GKP + URSA TWF 1 (2 x 75 mm)
gipsani zid 20,5 cm: 2 x 12,5 mm + 2 x profil 75 mm s razmakom 5 mm (2 x vuna URSA TWF 1
opis
debljine 75 mm) + 2 x 12,5 mm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
63
62
56
/
/
40
190
0,21
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 41,8 44,1 45,8 48 51,7 55,9 59,5 62,4 65 67,8 72,5 74,7 77 77,9 73,3 71,2
naziv

176

Tabela B.28. Parametri nehomogenog zida (m = 40 kg/m2, Rw = 64 dB)

gipsani zid 25,5 cm 4 x GKP + URSA TWF 1 (2 x 100 mm)
gipsani zid 25,5 cm: 2 x 12,5mm + 2 x profil 100 mm s razmakom 5 mm (2 x vuna URSA TWF 1
opis
debljine 100 mm) + 2 x 12,5 mm
Rw
Rw+C Rw+Ctr
Ln,w
Ln,w+CI m

t
int
cL
fc
64
62
56
/
/
40
157
0,255
/
/
2500
f[Hz] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k
R[dB] 40,2 46,1 45 47,8 52,3 56,5 61 63,8 66,7 70,5 74,9 78,5 80,4 80,9 78,3 75,2
naziv

177

Biografija autora
Drako (Bogosav) Maovi roen je 28.10.1985. godine u Beogradu, gde je
zavrio osnovnu kolu i gimnaziju sa Vukovom diplomom. Diplomirao je jula 2008.
godine na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu, na Odseku za telekomunikacije i
informacione tehnologije (smer Audio i video tehnologije). Tema diplomskog rada bila
je: Dinamika muzikog signala za razliite anrove. Master studije na
Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu (Smer za audio i video tehnologije) zavrio je
decembra 2009. godine, nakon uspeno odbranjene master teze pod nazivom: Analiza
veliine kritinog rastojanja u realnim prostorijama.
Drako Maovi upisao je doktorske studije na Elektrotehnikom fakultetu u
Beogradu, decembra 2010. godine (modul Telekomunikacije), sa rukovodiocem
nauno-istraivakog rada prof. dr Miomirom Mijiem. Od juna 2011. do septembra
2014. godine bio je zaposlen na Elektrotehnikom fakultetu u svojstvu istraivaapripravnika, angaovan na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije broj TR036026: Integracija i harmonizacija sistema zvune zatite u
zgradama u kontekstu odrivog stanovanja. Od septembra 2014. godine, radi na
institutu Virtual Vehicle pri Tehnikom univerzitetu u Gracu (Austrija) kao istraiva
na meunarodnom Batwoman (Basic Acoustics Training & Workprogram on
Methodologies for Acoustics Network) projektu FP7 ITN No. 605867. Podruje
istraivakog rada Draka Maovia obuhvata, izmeu ostalog, graevinsku i
arhitektonsku akustiku, zatitu od buke, teorijsku akustiku i aeroakustiku.
Drako Maovi je dobitnik nagrade Telenor fondacije za najbolji studentski rad
iz oblasti telekomunikacija prezentovan na 17. TELFOR konferenciji, odranoj
novembra 2009. godine u Beogradu. Autor je jednog rada u meunarodnom asopisu,
etiri rada u domaem asopisu, 17 radova na meunarodnim konferencijama i 17
radova na nacionalnim konferencijama.

178

1. - ,
, ,
, .
.
2. . ,
, ,
.
.
3. - . ,
, ,
,
.
. ,
.
4. - .
, , ,

.
.
5. . ,
, , ,

. .
6. - . ,
, ,

.
. ,
.

182