Povratak svitaca

Scritti politici 19681975

Pier Paolo Pasolini

2015.

Sadraj
Prolog: Io sono una forza del Passato

Predgovor

Prvi deo: Sal

11

Uvod

13

Odricanje od Trilogije ivota

16

Pazolini izbliza
PROLOG . . . . . . . . . . . .
120 DANA . . . . . . . . . . .
SALO . . . . . . . . . . . . . .
MLADI . . . . . . . . . . . . .
KONZUMERIZAM . . . . . . .
CIKLUS MANIJA . . . . . . .
ANTROPOLOKA MUTACIJA
CIKLUS GOVANA . . . . . . .
VLAST . . . . . . . . . . . . .
CIKLUS KRVI . . . . . . . . .
SLIKE I REI . . . . . . . . . .
O METODI . . . . . . . . . . .
SLOBODA . . . . . . . . . . .
ILUMINACIJA . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

19
19
19
19
20
21
21
22
23
24
24
25
25
27
28

Pazolini o de Sadu
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29
29
30

Beleke o filmu Sal

1. Predgovor . . . . . . . . . . . . . . .
2. Sal i de Sad . . . . . . . . . . . . . .
IDEOLOGIJA I ZNAENJE FILMA
STILSKI ELEMENTI FILMA . . .

36
36
36
37
37

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

Seks kao metafora vlasti (autointervju)

39

Neobjavljeni autointervju

42

Svi smo u opasnosti

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

43
43
43

Drugi deo: Dragi enarijelo

47

Nesrena omladina

49

enarijelo: pedagoka rasprava

Kako te zamiljam . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako ti sigurno zamilja mene . . . . . . . . . .
Jo neto o tvom uitelju . . . . . . . . . . . . .
Kako emo razgovarati . . . . . . . . . . . . . .
Plan rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prva lekcija, koju mi je odrala jedna zavesa . .
Naa nemo pred pedagokim jezikom stvari . .
Mi smo jedno drugom stranci, kau oljice za aj
Kako se promenio jezik stvari . . . . . . . . . . .
Bolonja, konzumeristiki i komunistiki grad . .
Momci su dvostruko vei konformisti . . . . . .
ivi su, ali trebalo bi da su mrtvi . . . . . . . . .
Tako smo lepi, budimo onda prljavi . . . . . . .
Madone vie ne liju suze . . . . . . . . . . . . . .

53
53
54
55
57
58
59
61
62
63
64
66
67
68
69

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

Trei deo: Olovne godine

72

Akulturacija i akulturacija

74

Oblik grada
Orte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sabaudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

76
76
78

Studija o antropolokoj revoluciji u Italiji

80

Dva skromna predloga za ukidanje kriminala u Italiji

83

Izvan Palate

87

Demohrianskim voama treba suditi

90

Bezlina vlast

94

Kakav je ovo udar? Ja znam.

97

Vakuum vlasti u Italiji ili lanak o svicima

100

etvrti deo: Komunizam

104

KPI mladima! i Apologija

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
KPI mladima! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Apologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

106
106
108
113

I Markuze meu laskavcima?

117

12. decembar
119
O filmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
12. decembar 1972. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Beleke za poeziju na laponskom

122

Referat pripremljen za kongres Radikalne partije

123

Trasumanar e organizzar: Razgovor s Pjerom Paolom Pazolinijem

129
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Injacio Butita: Ja sam pesnik

132

Beleke za poeziju na junjakom dijalektu

136

Peti deo: Povratak svitaca

137

Ja sam sila prolosti . . . . . . . . . . . . .

Orson Vels i Piter Bogdanovi o Pazoliniju .
Pazolini i prolost . . . . . . . . . . . . . . .
Vie nuove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nineto Davoli: Razgovor o Pazolinju . . . . .
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nineto Davoli, u razgovoru sa Svicima .
Bibliografska napomena
POEZIJA . . . . . . . . . .
PROZA . . . . . . . . . . .
ESEJI . . . . . . . . . . . .
POZORITE . . . . . . . .
BIOGRAFIJE I INTERVJUI
SABRANA DELA . . . . .
OSTALI PREVODI (IZBOR)

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

138
138
139
141
142
142
143

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

147
148
148
148
148
149
149
149

Impresum

151

Prolog: Io sono una forza del Passato

Ja sam sila prolosti.
Samo u tradiciji je moja ljubav.
Dolazim iz ruevina, iz crkvi,
sa oltara, iz naputenih sela
s Apenina ili iz podnoja Alpa,
u kojima su ivela moja braa.
Tumaram Tuskolanom kao ludak,
ili Apijskim putem, kao pas bez gospodara.
Ili gledam sutone, jutra
iznad Rima, iznad oarije, iznad sveta,
kao prve inove postistorije,
iji sam svedok, zahvaljujui datumu roenja,
na dalekom kraju nekog pokopanog
doba. Iz utrobe mrtve ene,
moe izai samo udovite.
A ja, odrasli fetus, lutam,
moderniji od bilo kog modernog,
u potrazi za braom, koje vie nema.1

P. P. Pasolini, 10. giugno 1962, Poesia in forma di rosa (19611964), Garzanti, Milano, 1964.

Predgovor
Prijateljstvo je veoma lepa stvar. Te noi o kojoj ti priam, veerali smo u Padernu, a
onda smo se, po mraku bez meseine, uspeli ka Pieve del Pinu, gde smo videli neizmerno
mnotvo svitaca, koji su od bunova pravili vatrene gajeve, i zavideli smo im, jer su se
voleli, jer su se traili u svom ljubavnim letu i svojim svetlima, dok smo mi bili tako
trezveni, samo mukarci, u vetakom lutanju. (P. P. Pasolini, iz pisma Francu Faroliju,
od 31. I 1. II 1941.)
ovek od kulture, dragi enarijelo, moe biti samo ili daleko ispred ili daleko iza svog
vremena (ili oboje u isti mah; kao u mom sluaju). (enarijelo, 1975)
Kada se klasini svet iscrpi, kada svi seljaci i zanatlije izumru, kada industrija uspostavi
neprekidni ciklus proizvodnje i potronje, naoj e istoriji doi kraj S tim kricima, s tim
meteom, s tim masovnim skupovima, s tim svetlima, s tim mehanizmima, s tim saoptenjima, s tim orujem, s tim vojskama, s tim pustinjama, pod neprepoznatljivim suncem,
poinje nova Praistorija. (La rabbia, 1963)
Kako napraviti izbor Pazolinijevih tekstova, u obimu koji vidite pred sobom, iz tako velikog i razuenog opusa, a da to ima nekog smisla? Nije re samo o zapanjujuoj koliini materijala: Pazolinijevo
knjievno delo poezija, proza, film, esejistika, pozorite, prepiska, intervjui, skice sastoji se od
nekoliko desetina tomova (u zavisnosti od izdanja), sa preko dvadeset hiljada stranica. Ovaj izbor je
dobrim delom nastao na osnovu toma s njegovim politikim i drutvenim spisima, koji ima skoro dve
hiljade stranica. Stvar je u tome to se sve to preplie ili stapa, kako je to govorio sam Pazolini.
Stvarnost nam se obraa jednim jezikom, objanjavao je; sredstva i forme izraavanje se menjaju; isti
motiv ili fenomen razmatra se u nekom politikom eseju, dokumentarcu, igranom filmu ili pesmi iz
zbirke Poezija u obliku rue. Nemogue je ili besmisleno praviti strogu formalnu podelu; to bi bilo kao
da komadamo samog oveka.
Ali, ovde nije bilo veih tekoa makar u poetku, u danima blaenog neznanja, kada jo nisam bio
svestan punog obima dela u koje sam zabasao. Sve je poelo bez pretenzija da se napravi neki iri izbor,
ve da se samo predstave tekstovi i intervjui o Pazolinijevom filmu Slo, to je bila vrlo vrsta i jasno
zaokruena celina. Tako je nastao prvi od nekoliko bukleta anarhije/ blok 45 posveenih Pazoliniju,
koji su bili distribuirani tokom 201314. Onda se pokazalo da je taj prvi izbor zapravo nit, koja vodi
dalje, bez gubitka otrine. Konani izbor je mogao da bude iri ili ui, ali zadran je isti fokus; samo
se menjaju forme u kojima je Pazolini razvijao svoju kritiku moderniteta: progresa, modernizacije,
poklonjenih sloboda (graanskih prava), sve ubrzanijeg ciklusa proizvodnje i potronje, novog lica
dominacije, celog tog apsurdnog i pogubnog sklopa, koji se kao takav dakle, kao celina vie i
ne dovodi u pitanje. Ovde emo ga, zajedno s Pazolinijem, ipak dovesti u pitanje u formi poezije,
eseja, intervjua, beleki, komentara i pokuati da doaramo puteve koji, na ljudskom planu, linom
i moda nekom irem, vode dalje od te klopke.
Svi tekstovi iz ovog izbora imaju isto geografsko i kulturno poreklo: potpuno su uronjeni u italijanski kontekst. Pazolini se nije bavio samo Italijom, ali, iako to nije bio nikakav kriterijum, ovde se
neemo mai dalje od Italije (osim pomalo i posredno, u tekstu Oblik grada i nekim primerima iz enarijela). Neke knjike ljude je to odmah odbilo: ah, kako se snai meu svim tim dalekim referencama,
6

udnim imenima, stranim politikim kontroverzama i aferama? U jednom prikazu Pazolinijeve zbirke
lanaka i eseja, Luteranska pisma (Lettere luterane, 1976), koji dolazi iz amerikog miljea (ugledni
Kirkus Reviews), kritiar je brzo otpisao celu knjigu kao puki kuriozitet, koji moe biti zanimljiv samo
rabidnim (!) marksistima.2 Toliko o otvorenosti za druge ljudske svetove i iskustva! Toliko, uzgred, i
o elementarnoj obavetenosti, budui da ta knjiga, iako dolazi od ubeenog komuniste (odbaenog od
Partije), sigurno nije bila poslastica za rabidne marksiste. Ovde, nadam se, nee biti takvih reakcija.
Italijanski kontekst je ljudski kontekst ako na to treba nekog podseati. Dodirnih taaka ima sasvim
dovoljno, nezavisno od specifinih politikih i kulturnih istorija. Ali, tu su i drugi razlozi.
Italijanski kontekst prua jednu od najvanijih, jo nesavladanih lekcija iz politike drame naeg
doba. Ako pogledate za ime vape oni aktivisti koji sve oekuju od neeg spoljanjeg od kritine
mase, jake organizacije, dobre strategije, jasnog i detaljnog plana i programa, infiltracije u sve pore
drutvenog ivota onda je Italija, makar u jednom periodu, bila obeana zemlja. Tamo su svi ti uslovi
bili zadovoljeni, mimo svih oekivanja i bez premca u celom Zapadnom svetu: konvencionalni politiki
kanali (velike i vrsto organizovane partije i sindikati), kritina masa (daleko najvea KP u nekoj
kapitalistikoj zemlji, sa ogromnim uticajem na javni ivot), neformalna levica (makar i neposluna,
kao u sluaju raznih ekstremistikih grupa), mediji (mone izdavake kue, dnevni listovi, periodika),
film (praktino sva bitna imena italijanskog filma, naroito rediteljska, ali i mnoga glumaka, bila su
lanovi ili simpatizeri KPI), ak i televizija (udna simbioza dravne uprave i leviarskih ili makar
liberalnih redakcija) sve to, i jo mnogo toga drugog, bilo je stavljeno u pokret. Demohriani i
satelitska desnica i dalje su imali snano uporite; pored toga, uvek prisutni ameriki uticaj, koji je jo
od prvih posleratnih izbora pretio direktnom vojnom intervencijom u sluaju komunistike pobede,
u okviru (eh) demokratske procedure, stvarao je ogroman pritisak; opet, ak je i crkva, naroito za
vreme kratke vladavine pape Jovana XXIII (19581963), poinjala, ako ne da se naginje ulevo, onda da
ulazi u dijalog o pitanjima koja su do jue za nju bila tabu. Gramijeva ideja o kulturnoj hegemoniji
kao da je poela da se ostvaruje, s levicom koja se, za svega par decenija posle Drugog svetskog rata
(iako s duom tradicijom, to nikako ne treba gubiti iz vida), razvila u pravu zemlju unutar zemlje.
Novost, meutim, nije bilo samo eksplozivno irenje leviarskog sentimenta: i mnoge gradske i regionalne uprave, naroito na razvijenom severu, bile su komunistike. I tu paradoks postaje oigledan:
komunisti nisu niim ugrozili kapitalistiku aktivnost u tim monim industrijskim centrima, glavnim
generatorima italijanskog ekonomskog uda; naprotiv, diili su se njihovom jo efikasnijom upravom,
iako uz neke vidljive promene u socijalnoj i kulturnoj politici naravno, do take koja ne ugroava
promet.
Ali, ni ostali elementi ove slike najgrublje mogue, koja treba samo da doara obim i dubinu
komunistikog prisustva u ivotu Italije nisu bili znamen velike i toliko uene promene. Otklon
od kapitalistike paradigme kretao se u rasponu od minimalnog do nikakvog. Gramijev koncept
kulturne hegemonije, koji je intuitivno moda prepoznao pravi teren borbe, ostao je u okvirima prosvetiteljskog racionalizma i u praksi se pretakao u nove obrazovne programe ili samo intenzivniju
propagandu. Svi kljuni koncepti i institucije masovnog drutva forme koju je mogao da razvije
samo kapitalizam, u kontinuitetu s prethodnim oblicima dominacije prihvaeni su kao neto pozitivno i ak s jo veim arom nego na drugoj strani, koja ionako nikada nije hrlila da se prlja
neposrednom praksom. Progres, razvoj, rad, masovna proizvodnja, feti organizacije i administracije,
oboavanje tehnologije, doslovno sve konvencije politikog ivota, liberalno obrazovanje i ceo baga
malograanskih vrednosti, osim nekih smatranih za najzaostalije, bili su zadrani, samo s drugim
ideolokim ili tek retorikim predznakom. Ukratko, teilo se nekim korekcijama sistema, ali nije bilo
motivacije, elje, reenosti za potpuno drugaijim nainom ivota.
2

www.kirkusreviews.com Poslednji put poseeno 31. III 2015.

Bez tog elementa, na istom terenu na terenu kapitala neumoljivi tehniki imperativi svake masivne drutvene konfiguracije nameu samo jedan ishod. Ako ljudsko dobro, dakle, sam ivot, u
krajnjoj liniji, zavisi od ostvarenog profita u takvoj postavci, sve se uvek svodi na pitanje para
onda u svom leviarenju, makar i najiskrenijem, jednostavno ne moete ii predaleko. Potrebe masovnog drutva u radu i energiji takoe neete moi da zadovoljite u duhu bratstva i egalitarizma. Pri
tom, u samom tom procesu, menjaju se i ljudi, utoliko to se sve vie vezuju za postojee propozicije i
institucije; autonomija i zajednica kao ideja, iskustvo, odnos nestaju; stari antagonizmi jenjavaju;
ostaju samo njihove pesme i zastave. Nezadovoljstvo i frustracije nastavljaju da se gomilaju, ali to
su sada protesti korisnika, koji ak i u svojim najekstremnijim ispadima ostaju sutinski lojalni, ne
nekom reimu ili ideologiji, ve jednom nainu ivota. Neto od onog duha i intuicije koji se ne mire
s takvim stanjem stvari uvek ostaju; ali, na masovnom planu, novi ivot vie nije agenda. Revolucija?
Non capisco di cosa stai parlando. To ne znai da od promene i revolucije nema nita ve samo da od
njih nikada nita nije ni moglo da bude na planu i sa idejama koje smo upravo naznaili. Nikakvi materijalni, programski i tehniki uslovi ne mogu da zamene volju za drugaijim ivotom, koja se moe
iskusiti i razvijati samo na linom planu, kao aktivni, lini in, u svakodnevnoj interakciji s drugim
takvim voljama. Treba spasavati i obnoviti samu sr ivota, naa bia i odnose, nae dane i noi, svetove u kojima realno ivimo a ne Svet, Drutvo, Planetu. To je jedina realna polazna taka. Ovde
se moda zaleem sa svojim tezama, ali to je opet Pazolini. Bila je to jedna od glavnih taaka prepoznavanja; taj vitalni, ulni (on bi rekao egzistencijalni) aspekt njegove misli, ta osetljivost na ono to
nas zaista vezuje za ivot. To sasvim sigurno nisu formalni i tehniki parametri ve konkretni kvaliteti:
ukus, dra, dubina, punoa iskustva, poverenje, samopouzdanje sve ono to moe da cveta samo u
zajednici, kao glavnom ljudskom odnosu. Pazolini je polazio od tela, lica, gestova, nareja, ambijenata,
umea i obiaja, koju su mu toliko znaili, a koji su poeli da nestaju, doslovno preko noi. Svako od
nas moe poi od neeg drugog, ali sutinski istog. Sve to su realni kvaliteti ljudskog stanja. ta, bez
toga, znae progres, tehnoloki razvoj, ivotni standard, demokratija, graanska prava? Naa
dezorijentacija je, u tom pogledu, potpuna.
U to vreme, Pazolini je bio jedan od retkih u Italiji moda jedini koji je upozoravao da je kapitalizam postao ljudsko stanje; da to vie nije neto odvojeno od nas; da stari antagonizmi vie nisu
operativni; da se kapitalizam mora posmatrati antropoloki, kao kultura, kao nain i shvatanje ivota,
a ne samo kao oblik proizvodnje i uprave; samim tim, da se moe prevazii samo kao kultura, dakle,
kao celina, drugom kulturnom paradigmom, koja sa ovom ne bi imala nikakve dodirne take osim
onog nasunog ljudskog sadraja, koji je, sve do sada, odolevao svim drutvenim formacijama. Pitanje
je da li e, u mutaciji kroz koju prolazi u sutinski novom, ekstremno tehnicizarnom i administriranom
miljeu, odoleti i ovoj. Za tako neto, nije dovoljna samo drugaija kulturna produkcija drugaija
umetnost, edukacija i propaganda kao to nisu dovoljni, a verovatno ni mogui, samo neki tehniki
pomaci: pre svega, taj veito snevani spoj kapitalistike cirkulacije (proizvodnja, promet, nove tehnologije) i socijalistike redistribucije. Potrebna je potpuno nova vizija ivota svakodnevnog ivota;
neka drugost (alterit), a ne samo alternativa, kako to kae Pazolini.
To je krajnje neizvestan ishod i sve neprivlaniji ili sve nerazumljiviji predlog, ali i nesumnjiva propozicija, ako neko jo razmilja o izlasku iz ove malograanske entropije (ili buroaskog zla, kako
to jo otvorenije kae Pazolini). Ali, to je, kao i danas, bilo nemogue doarati aktivistima, intelektualcima i teoretiarima, koji su u svemu ivotnom i svakodnevnom, osim u nekim racionalno usvojenim
stavovima u usvojenoj liniji sledili vladajui princip stvarnosti, koji je mogao biti samo onaj
nasleeni, malograanski.
I ako je tako bilo u Italiji u kojoj se levica nije nametala odozgo, kao vlast, ali od koje opet nije
ostalo nita, osim mlakog, liberalnog bukuria partija i pokreta socijaldemokratske orijentacije
kako gledati na one koji i danas sve oekuju od sutinski istih koncepata i oblika delovanja?
8

To je kompleks koji se, u Evropi i drugde, formirao posle Drugog svetskog rata, te glavne prekretnice
u razvoju nove tehnike organizacije. Hroniar te promene u sluaju Italije bio je Pazolini. Stari svet,
na ijem se nestanku toliko radilo, u ime neeg boljeg, pokazalo se, bio je prepun rupa, koje su jo
uvek ostavljale prostora za samoodreenje, makar samo na marginama, samo to su one nuno bile
ire: tehnike vlasti jo nisu bile toliko efikasne; svici su jo mogli da luduju. Novi reim, nastao kroz
spregu striktne tehnike organizacije, koja je u poslednjem svetskom ratu nauila kako da se otarasi
svih skrupula, i, makar na Zapadu, liberalne administrativne revolucije, doneo je, pod izgovorom
slobode (graanskih prava) i inkluzivnosti (svi su, naravno, dobro doli u svet rada i potronje),
nezabeleen stepen uniformnosti i korisnike zavisnosti.
To je i kontekst u kojem se razvijala Pazolinijeva misao, uporno se drei svog nezavisnog poloaja
daleko iza ili daleko ispred svog vremena (ili oboje u isti mah), kako je tu poziciju Pazolini pokuao
da doara svom zamiljenom Napolitancu, enarijelu. (Ili, kao to je pisao na drugom mestu: Ja sam
sila prolosti moderniji od bilo kog modernog.) Znaaj oseaja za ono iza i izvan ovog reima (kod
Pazolinija, ovo drugo je znailo posebnu naklonost prema nekim aspektima ivota Treeg sveta), koji
see mnogo dalje od bilo ije nostalgije, ovde smo dovoljno naznaili; ta je daleko ispred? Opet ta
prastara ideja o samoodreenju, o disanju punim pluima, neto za ta bi se tek trebalo izboriti. Nijedna
ideja, u isti mah tako drevna i avangardna, ne stoji u veoj opoziciji spram tog glavnog sadraja
moderniteta, sve temeljnijeg onesposobljavanja ljudskih bia za autonomiju i konvivijalnost, za ivot
bez otuenih posrednika-institucija. Kod Pazolinija je sve bilo proeto tim otporom i tom udnjom, do
pucanja, ali je i ostalo za dlaku nedoreeno (uslovno reeno: tu smo i mi, koji bismo to mogli dorei,
uz neznatan napor); opet, primetio je toliko toga drugog, to je onima koji su suvie lako prihvatali
obeanja modernizacije moralo ostati skriveno.
Zbog svega toga, ovi tekstovi, ak i oni naizgled najefemerniji neki Pazolinijevi polemiki lanci
iz novina, na primer, u kojima je platio najvei danak realpolitikom angamanu3 imaju pravi
klasini kvalitet: Pazolinija danas moemo da itamo kao to je u on u svoje vreme itao autore iz
klasine epohe, samo to nam je vreme iz kojeg nam se on obraa ipak blie. U druenju s takvom
literaturom, samo gubimo, ako ne idemo dalje od slaganja ili neslaganja s pievim polazitima i zakljucima, iako je neki stepen saglasnosti verovatno neophodan (toga ovde ima dovoljno): stvar je u
zapaanjima, naglascima, uglu posmatranja, u onome to neki nezavisni duh vidi usput, izmeu tih
krajnjih taaka svog izlaganja. Klasini svet, koji Pazolini esto evocira, nije neka akademska ili
knjievna kategorija ve carstvo nijansi, dubine, raznolikosti, detalja, bogatog, ivog iskustva. To je
ono to ovde ne prestaje da iznenauje i nadahnjuje. Usput se moemo i posvaati s Pazolinijem, ali
sigurno nisam jedini koji je, posle svih tih svaa, poeo da ga citira ili uzima za polazite, u celom nizu
kritinih pitanja.
Zbirka je podeljena na nekoliko celina. Nekima prethode uvodi pisani za buklete i urnale anarhije/
blok 45 iz 201314, nekima neto kraa objanjenja konteksta i izvora. Mali odlomci iz tekstova koji
nisu prevedeni u celini i kojima je knjiga pomalo proarana, trebalo bi da nagoveste ta se sve moe
pronai u delu osobe koja je ovde poznata pre svega kao filmski reiser.4 U poslednjem, najproizvolj3

A opet, kakva lekcija za dananje kolumniste! Treba, meutim, napomenuti da se Pazolinijevo urnalistiko iskustvo, formalno i sadrajno, nikada nije ograniavalo na klasini urnalizam, niti samo na saradnju s nekoliko najitanijih
tampanih medija, iz perioda 19731975 (poglavlja Olovne godine i Dragi enarijelo). Naroito su zanimljivi njegovi lanci i
polemike iz komunistike publikacije Vie nuove (u periodu 19561965) i asopisa Nuovi argomenti (jo od 1953), to je ovde,
naalost, predstavljeno samo u nekim odlomcima. Takoe, zapanjuje i njegova aktivnost u ivim polemikama i debatama,
jo od polovine pedesetih godina; uestvovao je, doslovno do poslednjeg dana, na bezbrojnim tribinama, knjievnim i naroito politikim, irom Italije, od lokalnih debatnih kruoka i poluileglanih ultraleviarskih elija, do velikih javnih tribina i
politikih skupova.
4
Samo podseam na neto to ipak ne bi trebalo da je toliko nepoznato: Pazolini je svoj prvi film snimio tek 1961 (Accattone), u svojoj trideset devetoj godini. Do tada je ve bio smatran za najvanije novo ime u italijanskoj knjievnosti. Tokom

nijem delu, nanizani su neki odlomci i komentari, koji takoe potiu iz materijala anarhije/ blok 45
(buklet u kojem je prvi put predstavljen plan knjige), koji dodatno ilustruju neka najkontroverznija
pitanja. Biografski podaci stiu iz prve ruke, u samim tekstovima, najvie u razgovorima i nekim napomenama, tako da tome nije posveena neka posebna celina. Tu je i izabrana bibliografija, kao dodatni
orijentir, iako je te podatke danas lako proveriti i drugaije. itaocima je ostavljeno da istrauju dalje
i tako moda prevaziu sve nune nedostatke bilo kog izbora.
Na kraju, ovaj izbor ipak ostaje samo gruba, radna verzija. Izostavljeno je previe toga. Koliko sam
stigao da vidim, krstarei, prvo nasumino, ali ipak s nekom panjom, onda ve omamljeno, uzdu
i popreko tog nepreglednog opusa, naroito su zanimljivi Pazolinijevi lanci i polemike iz vremena
saradnje s asopisima Vie nuove i Nuovi argomenti, kasnije sakupljeni u zbirke Le belle bandiere. Dialoghi 196065 (1977) i Il chaos i (1979); ili neki njegovi dui intervjui, koji su se takoe pojavili kao
posebna izdanja (naroito, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Duflot, 19691975). Ali, tu je i more
drugih intervjua, eseja i beleki koji su pratili njegove filmove, nedovreni roman Petrolio (19721975,
neka vrsta summe svih mojih iskustava, svih mojih seanja), poezija ta tek rei za njegovu glavnu
zbirka eseja o jeziku, knjievnosti i filmu, Empirismo eretico (1972) Na kraju vas ipak obuzme oaj.
Ali, makar sve ostaje otvoreno. Moda e se na ovaj izbor nadovezati neko drugi, moda emo i sami
nastaviti dalje. Upoznavanje sa Pazolinijem se nastavlja.
AG, 2015.

pedesetih godina, objavo je tri zbirke poezije, meu kojima je ona posveena Antoniju Gramiju, Le ceneri di Gramsci, iz
1957, bila prava senzacija, koja se i danas smatra za klasik. Na poetku rediteljske karijere, za njim su ve bila dva velika
sudska procesa, koja su uzdrmala celu Italiju, zbog njegova prva dva romana, Ragazzi di vita (1955) i Una vita violenta (1959),
proglaena za opscene. Sve to su pratili bezbrojni lanci, prikazi, polemike i druga kraa proza, uz nekoliko urednikih ostvarenja, meu kojima su i dve velike antologije poezije italijanskih nareja (Poesia dialettale del Novecento, 1952; Canzoniere
italiano. Antologia della poesia popolare, 1955). Opet, filmski zanat je pekao jo od polovine pedesetih godina, pre svega kao
vrsni scenarista, strunjak za lokalna nareja, izmeu ostalog, i u dva Felinijeva filma, Le notti di Cabiria (1957) i La dolce
vita (1960).

10

Prvi deo: Sal

11


an Diflo: Danas, znai, ivimo u doba neodreenosti, u periodu dekadencije?
Pazolini: ivimo u paklu.5

P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Duflot, 19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str.
1448.

12

Uvod

Ono to sledi je niz tekstova i razgovora koji gravitiraju oko Pazolinijevog filma Salo: 120 dana Sodome (Sal o le 120 giornate di Sodoma, 1975). To je ujedno bio i njegov poslednji film. Ubrzo posle prvih
ogranienih projekcija, 2. XI 1975, Pazolini je ubijen prvo prebijen, a zatim nekoliko puta pregaen
sopstvenim automobilom pod okolnostima koje su ostale nerazjanjene. Zvanina verzija govori o
seksualnoj aferi; bliski prijatelji i poznavaoci njegovog dela govore o politiki motivisanom ubistvu.
Sam film, koji je daleko preao crtu, ne samo u oima italijanske desnice,6 kao i niz estokih, kritikih
lanaka na raun tadanjeg demohrianskog reima, objavljenih u nekoliko italijanskih dnevnih listova i revija (19731975), moda su zaista naveli neke krugove sa italijanske desnice da pokau dokle
se u kritici vladajueg poretka i nekih njegovih istorijskih pretea (faizma) moe ii. U to vreme, bilo
je i drugih sluajeva cenzure ili direktnih obrauna sa onima koji su pokazivali slinu smelost;7 takoe,
bila je re o periodu koji je u novijoj italijanskoj istoriji ostao upamen po nezabeleenoj eskalaciji
politikog nasilja (Anni di piombo, Olovne godine).
Ipak, iako je sluaj u jednom trenutku bio ponovo otvoren, sudske vlasti su zakljuile da nema dovoljno dokaza za pokretanje nove istrage. Zbog nekih poznatih detalja i kontradiktornih izjava jedinog
osumnjienog, uzepea Pelozija (Giuseppe Pelosi, koji je 1975. imao sedamnaest godina), muke prostitutke iz Rima, s kojim se Pazolini navodno sreo i pokuao da ima seksualni odnos, ta kontroverza je
ostala aktuelna.8
Ovaj deo poinje uvenim Pazolinijevim Odricanjem od Trilogije ivota (1975), osvrtom na razloge
zbog kojih je snimio te filmove (Dekameron, 1971; Kanterberijske prie,1972; Cvet 1001 noi, 1974), ali i
na stanje koje je u meuvremenu prevagnulo. U jednom od najsumornijih i najiskrenijih suoavanja
sa svojim vremenom, Pazolini je reio da se vie ne zavarava. Nevina nagost tela, igre i vrtlozi
6

Film je bio zabranjen u velikom broju zemalja, ukljuujui i mnoge zapadne demokratije, skoro dve decenije, a ta
zabrana negde vai i dalje.
7
Blokada filma Todo modo, Elija Petrija, iz 1976; progon situacioniste anfranka Sangvinetija, najblieg saradnika Gija
Debora, zbog njegovog pamfleta Verodostojni izvetaj: poslednja ansa za spas kapitalizma u Italiji, iz 1975 (Gianfranco
Sanguinetti, Rapporto veridico sulle ultima opportunita di salvare il capitalismo in Italia).
8
U pravom barau lanaka i drugih izjava iz tog perioda, Pazolini je optuio vrh Demohrianske stranke za niz poremeaja i zloina, ali i izrazio spremnost da obelodani sva saznanja, do kojih bude mogao da doe, o umeanosti vlasti u
faistike bombake napade u Milanu, Brei i Bolonji. Pazolinijeva kampanja bila je tako estoka da je to navelo tadanjeg
ministra unutranjih poslova, ulija Andreotija (Giulio Andreotti) inae biveg i budueg premijera Italije, koji je izmeu
tih mandata uvek zauzimao neke od kljunih pozicija u vlasti da javno odgovori na te optube. Pazolini je do tada ve
uveliko bio jedna od glavnih meta desniarske tampe, kao neprekidni, nesvarljivi skandal italijanske kulturne scene (homoseksualac, nezavisni komunista, neposluni katolik, uporni kritiar graanske normalnosti), da bi sa filmom Sal, samo na
osnovu glasina, pre prvih zvaninih projekcija, ta tenzija dostigla vrhunac. ok je bio preveliki, ak i za one koji su rutinski
konstatovali kako se od Pazolinija moe oekivati sve (posle takvih filmova kao to su bili Teorema iz 1968. i Svinjac iz
1969, s varljivim, iako opet skarednim predahom u obliku Trilogije ivota, 19711974). Pretea pisma su poela da stiu
jo za vreme snimanja, a poslednje klapne filma snimljene su, na zahtev producenta, uz policijsko obezbeenje. Sve to ne
mora da znai da je Pazolini bio ubijen po nalogu svojih politikih neprijatelja, ali, u politikoj klimi koja je tada vladala u
Italiji, s nasiljem koje je prevazilazilo sve to se u istom periodu deavalo u Evropi (osim, moda, u Severnoj Irskoj, gde su
sukobi ili drugom putanjom), ta mogunost se ne moe odbaciti tako lako, kao to su to uradili italijanska policija i sudstvo.
Videti, izmeu ostalog, www.pasolini.net i dokumentarace, Pier Paolo Pasolini: a futura memoria (Ivo Barnab Micheli, 1986)
i Whoever Says the Truth Shall Die (Wie de Waarheid Zegt Moet Dood, Philo Bregstein, 1981).

13

nagona, vie nisu poslednji bastioni stvarnosti, autentinog iskustva; preoteti su, kao i svi ostali
aspekti ljudskosti, i ugraeni u socijalne i bihevioralne imperative novog konzumeristikog reima.
Tom stanju se sada treba prilagoditi, kae Pazolini. Kako? Filmom Sal.9
Taj obrt nije bio tako neoekivan, kao to bi se moglo pomisliti: njega sasvim jasno, jo od kasnih
pedesetih godina, najavljuje niz eseja, lanaka i pesama, u kojima se Pazolini uporno suprotstavljao
napretku, po meri tehnokratskog kapitalizma. Njegovu panju su naroito privlaili oni prezreni
depovi puke autonomije, u kojima je malograantina desna, leva, liberalna videla samo smetnju
modernizaciji, koju treba ukloniti (pored ostalog, relativno autonomni ljudi nisu dovoljno neurotini
da bi dovoljno troili i oponaali nove robe, servise i modele ponaanja). Prvu fazu te promene Pazolini
je opisao jo krajem pedesetih godina, u maloj seriji lanaka o Rimu;10 zatim u svojoj poeziji i skoro
svim filmovima do Trilogije ivota, s kojom se, opet, direktno vratio nazad. Ali, Odricanje ne samo
da je najeksplicitniji od tih tekstova ve je i napisan u toku snimanja filma Sal, koji na samom kraju,
na poseban nain, i najavljuje.
Zatim slede intervju i tekstovi o filmu Sal. Glavni materijal su razgovori koje je izraelski novinar
Gideon Bahman (Gideon Bachmann) vodio sa Pazolinijem, tokom 1975, za vreme snimanja filma, i
koji su kasnije, delimino, objavljeni u dve verzije, filmskoj i tampanoj. Re je o jednom od poslednjih velikih Pazolinijevih intervjua, u kojem je ovaj detaljno objasnio svoje motive, metod i glavne
kritike preokupacije. Filmski snimak je dugo tavorio u nekoj arhivi, sve dok ga 2006. nije montirao
i objavio uzepe Bertolui, pod naslovom Pasolini prossimo nostro (Giusepe Bertolucci, 19472012,
mlai brat Bernarda Bertoluija). Razgovor iz filma je ovde preveden u celini, a izostavljeni su samo
neki nepovezani fragmenti sa samog poetka filma, u kojima se uju glasovi lanova filmske ekipe.
tampana verzija, na osnovu istih razgovora, ali s neto drugaijim izborom segmenata, objavljena
je 1975. godine u amerikom asopisu Film Quarterly, sa uvodom Gideona Bahmana (zima 19751976),
kao i u dve italijanske publikacije, opet s nekim varijacijama (1975. i 1979, videti f. 14). Re je o redigovanoj, posebno pripremljenoj verziji, iako uz neke biografske nepreciznosti i opte ublaavanje
Pazolinijevog izraza. U filmu, Pazolini govori neusiljeno, bez podizanja tona, ali i bez dlake na jeziku; naglasak nije toliko na filmskom postupku koliko na kritikim zapaanjima o modernom drutvu;
Bahman ili redakcija Film Quarterly kao da su procenili da bi za ameriku publiku to bilo previe; promena tona i pomeranje fokusa su oigledni iako, sreom, daleko od toga da bismo mogli govoriti o
neemu potpuno ispranom. Opet, mogue je da je sve bilo objavljeno prosto onako kako je do tada bilo
usaglaeno, bez Pazolinijevog uvida u Bahmanov uvod i redakturu i, naalost, bez mogunosti za jo
neke korekcije. Izgleda da Gideon Bahman nikada nije sredio i objavio ceo materijal; ali, zahvaljujui
Bertoluijevom naporu, njegov najvei i najvaniji deo snimljeni deo razgovora ipak je ugledao
svetlost dana.
Slede predgovor i beleke za film Sal (19741975), kao i dva Pazolinijeva autointervja, u kojima je
najavio film. Time se ciklus tekstova koji se neposredno bave filmom Sal ovde zavrava. Kompletan
Dosije Sal sastojao bi se od jo nekih tekstova intervjua, beleki, sudskih presuda, reakcija ali,
mislim da smo ovako obuhvatili ono najvanije.
9
Naravno, ni Sal nije odoleo rekuperaciji od strane samog medija, filmske industrije; i taj film je imao svoje kopije, ceo
anr, kao to se to dogodilo ve s prvim filmom iz Trilogije ivota, Dekameronom (1971). Iako nije doiveo da vidi sudbinu
tog filma, Pazolini je ve slutio da je kritikom ili polemikom potencijalu tog oblika izraavanja, u njegovom sluaju, doao
kraj. Sal je trebalo da bude njegov poslednji ili pretposlednji film. Videti Neobjavljeni intervju.
10
Serija od tri dokumentaristike vinjete, Viaggio per Roma e dintorni (Obilazak Rima i okoline), objavljena maja 1958, u
asopisu Vie Nuove: Il fronte della citt (Pravo lice grada, 3. V 1958), I campi di concentramento (Koncentracioni logori,
10. V), I tuguri (Sirotinjska predgraa, 24. V). P. P. Pasolini, Storie della citt di Dio: Racconti e cronache romane (19501966),
ed. Walter Siti, Torino, Einaudi, 1995; Stories from the City of God: Sketches and Chronicles of Rome, New York, Handsel Books,
2003.

14

Na kraju, tu je i njegov poslednji intervju, od 1. XI 1975, uraen iste veeri kada je i ubijen. Retko
tragian dokument, ako se pogledaju tok razgovora i Pazolinijevi naglasci, i konano, naslov, koji je
sam predloio. Ali, njegova prava vrednost su Pazolinijeva razmiljanja, zabeleena u trenutku kada
je oigledno hvatao novi zalet, u svom linom obraunu s besmislom i novim stegama modernog
sveta. Oni ne vide da u Italiji postoji ak i policijski as, pisao je u tekstu s poetka ovog izbora; no
je pusta i zlokobna, kao u najcrnjim trenucima prolosti. Jedna od tih noi progutala je i njega, samo
nekoliko sati posle tog razgovora. Ipak, Sal je krenuo u svet, a Pazolinijevo prisustvo meu ivima
samo se nastavilo, u novom, moda jo istijem svetlu. Poteeno buke i besa novih kontroverzi, kao i
burnih ivotnih kontradikcija svog autora, kojima je ovaj esto ugroavao sopstvenu poziciju emu,
najzad, slue ljudske slabosti i strasti, sam ivot, iskustvo, ako se zaista bacimo u njega? njegovo
delo, naroito ono knjievno i kritiko, zapoelo je svoj drugi ivot.
AG, na osnovu bukleta anarhije/ blok 45, od 12. XI 2013.

15

Odricanje od Trilogije ivota

I
Mislim, pre svega, da se nikada, u bilo kakvim okolnostima, ne smemo plaiti instrumentalizacije
od strane vlasti i njene kulture. Moramo se ponaati kao da ta opasna mogunost ne postoji. Ono to
je vanije od svega jesu iskrenost i potreba da se kae ono to ima da se kae. Tu potrebu ne smemo
da izdamo, na bilo koji nain, a najmanje tako to emo se zadovoljiti principijelnim diplomatskim
utanjem.
Ali, isto tako mislim da bismo kasnije morali biti u stanju da shvatimo na koji je nain integriua
vlast ipak mogla da nas instrumentalizuje. I ako se pokae da su naa iskrenost ili potrebe bili preoteti
ili izmanipulisani, mislim da bismo onda morali imati hrabrosti da ih se odreknemo.
Odriem se Trilogije ivota, iako se ne kajem zbog toga to sam je napravio. U stvari, nikako ne
mogu da osporim iskrenost i potrebu s kojom sam prikazao tela i njihov vrhunski simbol, seks. Ta
iskrenost i potreba imale su razna istorijska i ideoloka opravdanja.
One su, pre svega, bile deo borbe za demokratizaciju prava na izraavanje i seksualno osloboenje,
dva kljuna elementa progresivne tenzije iz pedesetih i ezdesetih godina.
Drugo, u prvoj fazi kulturne i antropoloke krize, koja je poela krajem ezdesetih godina kada
nerealnost masovnih medija i zatim masovna komunikacija poinju da odnose prevagu izgledalo
je da su poslednji bastioni realnosti nevina tela i arhaini, mrani, estoki ivot njihovih seksualnih
organa.
Najzad, prikazivanje erosa, koji je, po svemu sudei, u ljudskom ambijentu poeo da podlee istoriji,
iako je i dalje fiziki prisutan (u Napulju, na Bliskom istoku), privlailo me je iz linih razloga, kao
autora i kao oveka.
Sada se sve preokrenulo.
Prvo: progresivna borba za demokratizaciju izraavanja i seksualno osloboenje brutalno je preoteta
i ponitena odlukom konzumeristikih vlasti da dopuste iroku (i isto toliko lanu) toleranciju.
Drugo: ak je i realnost nevinih tela bila naruena, izmanipulisana i izmenjena snagom konzumerizma: u stvari, to nasilje nad telima je u kontekstu nove ljudske epohe postalo jo vea makroskopska
injenica.
Tree: privatni seksualni ivoti (kao to je moj) osetili su traumu te lane tolerancije kroz degradaciju
tela, dok je ono to je u seksualnim fantazijama znailo tugu i radost postalo samoubilako razoaranje,
bezoblina malodunost.
II
Meutim, neka oni koji su, sa aljenjem ili s prezirom, kritikovali Trilogiju ivota, ne misle da me
moje odricanje pribliava njihovoj dunosti. Moje poricanje vodi ka neemu drugom. Plaim se da
to izgovorim i pre nego to to uinim (to je moja prava dunost), potraiu jo neke razloge za
odlaganje. A to su:
a) Neporeciva je injenica da ak i kada bih hteo da nastavim sa snimanjem filmova kao to je Trilogija ivota, to ne bih mogao, zato to sada mrzim njihova tela i njihove seksualne organe. Naravno,
govorim o tim telima, o tim seksualnim organima. To jest, o telima i seksualnim organima nove dece,
16

nove italijanske omladine. Neko e prigovoriti: Ako emo pravo, u Trilogiji niste predstavili savremena tela i seksualne organe, ve one iz prolosti. To je tano: ali, nekoliko godina sam mogao da se
zavaram. Degeneracija u sadanjosti bila je nadometena objektivnim preivljavanjem prolosti, koja
se, shodno tome, mogla evocirati. Ali, degeneracija tela i polova danas je poprimila retroaktivni karakter. Ako su oni koji su nekada bili jedno, sada postali neto drugo, to znai da su i onda potencijalno
bili takvi: prema tome, njihov nain postojanja je jo onda bio obezvreen sadanjou. Ako su deca
i mladi iz Rima, iz najnie klase koje sam nekada projektovao u stari i nepokorni Napulj, a zatim u
siromane zemlje Treeg sveta sada samo ljudsko smee, to znai da su i onda to bili potencijalno:
i onda su morali da budu ljupki imbecili; prljavi kriminalci su morali da budu simpatini razbojnici;
bedne kukavice su morale da glumataju sveta nevinaca, itd., itd. Kolaps sadanjosti ukljuuje i kolaps
prolosti. ivot je samo hrpa besmislenih i ironinih ruevina.
b) Oni koji me kritikuju, sa aljenjem ili s prezirom, dok se sve to deava, oni su ti, kao to sam
ve rekao, koji imaju idiotsku dunost da nam i dalje nameu dunosti u borbi za progres, poboljanja, liberalizaciju, toleranciju, kolektivizam, itd., itd. Nisu shvatili da je do degeneracije dolo zbog
falsifikovanja njihovih sopstvenih vrednosti. I sada misle da su sreni! Stalno pronalaze nove dokaze
da je italijansko drutvo napredovalo, da je sada jo demokratskije, tolerantnije, modernije. Ne vide
lavinu zloina koja se sruila na Italiju: potiskuju tu pojavu na nivo tekuih vesti, to joj oduzima
svaku teinu. Oni ne shvataju da nema prekida u kontinuitetu izmeu onih koji su tehniki gledano
kriminalci i onih koji to nisu; i da isti model bezobzirnosti, neljudskosti i okrutnosti vai za celu masu
mladih ljudi. Ne shvataju da u Italiji postoji ak i policijski as; no je pusta i zlokobna kao u najcrnjim
trenucima prolosti: ali, to za njih nije iskustvo, ako ostaju u kui (gde moda pokuavaju da zadovolje
svoju modernistiki savest uz pomo televizije). Ne shvataju da e televizija i, moda jo vie, obavezno kolovanje, degradirati svu decu i omladinu u gadljive, iskompleksirane, drugorazredne rasistike
malograane; ali, oni u tome vide samo neprijatno stanje stvari, koje e se svakako razreiti kao da
je antropoloka mutacija neto reverzibilno. Ne shvataju da je liberalizacija seksualnosti, umesto da
mlade ljude uini oputenijim i radosnijim, ove uinila nesrenim, zatvorenim i, samim tim, idiotski
arogantnim i agresivnim: ali, njih to ne zanima, zato to ih nije briga za decu i mlade.
c) Izvan Italije, u razvijenim zemljama naroito u Francuskoj u igri je ostala samo jedna figura.
A ta figura je narod koji u antropolokom smislu vie ne postoji. Za francusku buroaziju, puk se
sastoji od Marokanaca ili Grka, Portugalaca ili Tuniana. A njima, jadnicima, ne preostaje nita drugo
nego da to pre ponu da se ponaaju kao francuski buruji. Mislim i da intelektualci, kako oni s
desnice, tako i oni s levice, na njih gledaju na potpuno isti nain.
III
Uglavnom, sada je dolo vreme da se suoimo s pitanjem: ka emu me vodi moje odricanje od
Trilogije?
Vodi me u prilagoavanje.
Piem ove stranice 15. juna 1975, na dan izbora. Znam da e ak i ako pobedi levica, to je vrlo
verovatno, nominalna vrednost glasova biti jedno, a njihova realna vrednost neto sasvim drugo. Prvi e iznositi dokaze kako je dolo do unifikacije modernizovane Italije, u pozitivnom smislu; drugi
e dokazivati kako je Italija sa izuzetkom tradicionalnih komunista, naravno sada u potpunosti
depolitizovana, mrtvo telo, iji su refleksi isto mehaniki. Drugim reima, Italija opstaje samo kroz
proces prilagoavanja sopstvenoj degradaciji, od koje se oslobodila samo nominalno. Tout va bien (sve
je u redu): ne postoje mase mladih, koje su ili kriminalizovane ili neurotine ili potpuno netolerantne
i konformistike, do take ludila; noi su mirne i bezbedne, udesno mediteranske; otmice, pljake,
smrtne kazne, milionske prevare i krae, samo su materijal za novinske lanke, itd. Svi se prilago17

avaju ili tako to to prosto zatvaraju oi ili uz pomo inercije, koja celu tu situaciju liava drame.
Ali, treba priznati da ak i oni kojima je uspelo da tu situaciju primete ili dramatizuju, nee moi da
izbegnu prilagoavanje ili pristanak. I tako se prilagoavam degradaciji i prihvatam neprihvatljivo.
Manevriem, da bih preuredio svoj ivot. Zaboravljam kako je bilo nekada. Voljena lica iz prolosti sve su blea. Suoavam se malo po malo, bez alternative sa sadanjou. Prilagoavam svoju
posveenost boljoj itljivosti (Sal?).
Pier Paolo Pasolini, Abiura dalla Trilogia della vita, Corriere della Sera, 9. novembar 1975
(napisano 15. VI 1975). Lettere luterane, ed. Giulio Einaudi, Torino, 1976. Lutheran Letters,
Carcanet Press, Manchester, 1983, Trilogy of Life rejected, str. 4952. Takoe, Repudiation of The Trilogy of Life, Heretical Empiricism, New Academia Publishing, 2005, str.
xviixx.

18

Pazolini izbliza
Dokumentarni film, razgovor sa Gideonom Bahmanom (1975)

PROLOG
Fragmenti razgovora sa snimanja filma i pre poetka intervjua
lan filmske ekipe: Trea i etvrta grupa Ima isti spisak kao i ja. Dakle, Bruno mu kopa
oi, skalpira Faridu, biuje Antinisku
Pier Paolo Pasolini: Idemo, panja! Kamera! Ne, to je bilo dobro. Tako mogu da ga vidim!
Ostani tako. Nagni se i gledaj ta mu rade. Dobro, kamera Akcija! Vriti, Tonino! Vriti!
Mladi glumac: ta je to?
PPP: To je mikrofon.
Glumac: Kako radi?
PPP: Povezan je tamo unutra, vidi? Sada snimaju ono to pria.
Glumac (smeje se): Stvarno?
PPP: Da.
Glumac: Ne, stid me je
PPP: Stidi se?
Glumac: Da Stidim se Ne mogu da priam!

120 DANA
PPP: Kao to znate, film se zasniva na de Sadovoj knjizi 120 dana Sodome, ali deava se u vreme
Republike Salo, 194445.
Zato u filmu ima mnogo seksa; ali, to je tipino de Sadov seks, za koji je karakteristino da je
iskljuivo sadomazohistiki, u svim svojim groznim detaljima i situacijama.
Takav seks me zanima kao to je zanimao i de Sada, zbog onoga to predstavlja, ali, u mom filmu, sav
taj seks poprima posebno znaenje: to je metafora o tome ta vlast radi s ljudskim telom, o njegovom
redukovanju na stvar, to je tipino za vlast, za svaku vlast.
Umesto rei bog, koju koristi de Sad, stavio sam re vlast; ishod je bio udna i vrlo savremena
ideologija. Ta savremenost je oznaila preokret u odnosu na filmove koje sam radio do sada, to jest,
na Trilogiju ivota: filmove Dekameron, Kanterberijske prie i Cvet 1001 noi.
To je ist marksizam; u Manifestu Marks kae upravo to: vlast komercijalizuje telo, ona pretvara
telo u robu. Kada Marks govori o eksploataciji oveka od strane oveka, on u stvari govori o sadomazohistikom odnosu.

SALO
PPP: injenica je da su sadisti uvek bili ljudi od vlasti. U stvari, kod de Sada, etvorica mukaraca koji
tokom 120 dana ine sva ta zlodela, jesu bankar, vojvoda, biskup i predsednik suda. Oni predstavljaju
vlast, svetovnu ruku vlasti. To su etvorica nacista-faista, iz tog perioda; ali, oni su veoma kultivisani,
19

mogu da itaju Niea i Bodlera, moda ak i Lotreamona. To su prilino dvosmisleni likovi. Meutim,
film je, pre svega, lien psihologije, tako da u njemu nema pravih personalnih informacija.
Drugi element koji je posluio kao inspiracija za film, jesu moje uspomene iz tih dana, iz vremena
Republike Salo.
Gideon Bachmann: Da li ste u to vreme iveli tamo?
PPP: Nisam iveo u Salu, ve u Furlaniji. Furlanija je postala nemaka pokrajina, birokratski pripojena Nemakoj. Zvali su je Jadranska obala. Tu je bio gaulajter neka vrsta guvernera od 8.
septembra 1943. do kraja rata.
U Furlaniji sam proiveo strane dane. Na primer, tu su se vodile neke od najveih partizanskih
bitaka, u kojima je poginuo i moj brat. Tamo je bio uspostavljen i jedan od najokrutnijih reima, zato
to je cela Furlanija bila pod nemakom kontrolom, s neto domaih faista, koji su bili prave ubice.
Pored toga, Furlaniju su stalno bombardovali Amerikanci, ije su letee tvrave tu bacale bombe, na
svom letu ka Nemakoj. Racije, naputeni gradovi, bombardovanje, skoro besmisleno, ista okrutnost.
GB: U kojem ste gradu vi bili?
PPP: U Kazarsi, rodnom mestu moje majke.
GB: Kazarsa?
PPP: Da, Kazarsa.
GB: Tamo ste roeni?
PPP: Ne, roen sam u Bolonji. Kazarsa je rodno mesto moje majke, u kojem sam proveo deo detinjstva; kao dete, tamo sam iao svakog leta. Godine 1943. bili smo evakuisani.
GB: Evakuisani?
PPP: To znai izbeglice.
GB: Iz Bolonje?
PPP: Da, iz Bolonje.
GB: Tamo, znai, niste radili?
PPP: Ne, jo uvek sam studirao. Pisao sam poeziju, svoje prve furlanske pesme.
GB: Kada ste roeni?
PPP: 1922.

MLADI
GB: Kako bi poruku ovog filma mogli da razumeju dananji mladi ljudi?
PPP: Ne mislim da e ga mladi razumeti. Nemam iluzija o tome da u naii na razumevanje kod
mladih ljudi, zato to je s njima nemogue uspostaviti kulturalnu vezu. Oni ive u skladu s novim
vrednostima, koje nemaju nita zajedniko sa onim starim, na koje se ja pozivam.
Kao da su oduvek bili u dosluhu! Govore, smeju se i ponaaju na isti nain, prave iste gestove, vole
iste stvari, voze iste motocikle Ukratko, video sam uniforme.
Kao deak, video sam Faistiku omladinu, ali nisam primetio da se ljudi konformiraju kao danas.
Naime, danas se to ne radi u ime neke organizacije, to vie nisu Mladi izviai, Balila11 ili Faistika
omladina, nema vie tih naziva, ali opet je re o konformiranju, na osnovu tog neformalnog i samoniklog omladinskog pokreta. Sve to poiva na deci, na mladim ljudima.
Uasna stvar sa italijanskim urnalizmom i kulturom jeste to to su, po njima, mladi ljudi slobodni,
poteeni kompleksa, neinhibirani, sreni. Zamislite, cela italijanska buroazija veruje u to. Ali, i cela
11

Opera Nazionale Balilla (ONB), faistika paravojna organizacija, koja je u periodu 19261937. bila sastavni deo kolskog sistema. Balilla je inae bio nadimak deaka ovana Batiste Perasoa (Giovan Battista Perasso) koji je, prema legendi,
zapoeo pobunu protiv austrijskih vlasti u enovi, 1746, tako to je kamenom gaao austrijske vojnike.

20

levica. Oni zaista veruju da su ti mladi ljudi konano postali mladi razumete? Oni ne razumeju, ne
vide, zato to ih ne vole!
Oni koji ne vole seljake, ne razumeju njihovu tragediju. Oni koji ne vole mlade, ne mogu da mare za
njih. Nije ih briga, jer ih ne vole. Poto nisu voleli ni jueranju omladinu, ne shvataju da se dananja
omladina promenila. Ona je za njih uvek ista, razumete? Uvek sam ih iskreno voleo, uvek sam ih
sledio. Zato je ovo to se danas deava za mene katastrofa!
Sve to sam radio posveeno je toj ljubavi. Sve moje knjige i narativna dela govore o mladima. Voleo
sam ih i opisivao sam ih. Ali, danas ne bih mogao da napravim film o tim imbecilima koji nas okruuju.
Ponekad mi se oi doslovno napune suzama, kada gledam Ninetovog12 jednogodinjeg sina. Oi
mi zasuze, pri pomisli na njegovu budunost. Da, zbog oeva tih stranih mladih ljudi, zbog oeva te
nove generacije ozlojeenih, mladih ljudi. Govorim o masama, o tim sirotim ljudima, ali ima bezbroj
izuzetaka. U velikim, industrijalizovanim gradovima, ta mlada generacija puca od mrnje, postaje
nesnosna. Najzad, ta su uradili njihovi oevi, oni koji danas imaju 40-50 godina? ta su uradili da im
deca ne postanu takva? Oevi ija deca danas imaju izmeu petnaest i dvadeset godina objektivno ne
mogu da ih naue niemu, zato to nisu iskusili ivot kojim ive njihova deca. Oni nemaju pravo da im
kau: Pazi Kada su oni bili mladi, njihov problem je bio da dou do hleba, dok njihova deca imaju
problem da dou do motocikla. Zato nemaju pravo da im govore, Kada sam ja bio mlad Nemaju,
jer je njihov tip ivota bio toliko drugaiji da ne mogu da dre pridike i zato ostaju nemi. Ali, koja
je generacija stvorila te uslove u kojima njihova deca danas ive? To je uvek njihova krivica. I zato
su te sirote budale sada nemone u odnosu na svoju decu, da ih skoro moemo razumeti. Ali, oni su
odgovorni za tu situaciju.

KONZUMERIZAM
PPP: Dananji ideal je konzumerizam. Pojavila se ogromna grupa, koja se protee od Milana do
Bolonje, ukljuujui i Rim, i koja se iri na jug, ta uniformiua civilizacija, koja nastoji da sve uini
istim. Prema tome, jasno je da se sve granice rue, a male grupe razbijaju.
GB: Bez pomoi ideologije?
PPP: ta, to nije ideologija? U konzumerizmu ne morate da imate zastavu; odea koju nosite je
vaa zastava. Neka sredstva i neki spoljanji znaci su se promenili, ali, u praksi, re je o osiromaenju
individualnosti, koje se maskira kao njeno vrednovanje.

CIKLUS MANIJA
PPP: Film je bio ponuen Seru itiju (Sergio Citti). On i ja smo radili na scenariju. Moj glavni
doprinos scenariju bio je njegova danteovska struktura, koju je i de Sad verovatno imao na umu.
Scenario sam podelio na cikluse. Dao sam mu odreenu vertikalnost i danteovsku organizaciju. Ali,
dok smo radili na scenariju, Sero iti je, malo pomalo, gubio interesovanje, zato to je imao ideju za
drugi film. Ja sam se, opet, malo pomalo, zaljubio u priu. A konano sam se zaljubio kada smo doli
na sjajnu ideju da de Sada prebacimo u 1944. i Republiku Salo.
U takozvana represivna vremena, seks je bio radost, zato to se upranjavao u potaji i pravio
sprdnju od svih obaveza i dunosti koje je represivna vlast nametala. Nasuprot tome, u tolerantnim
drutvima, kao to je, navodno, i ovo u kojem ivimo, seks proizvodi neuroze, zato to je ta doputena
sloboda lana i, iznad svega, dodeljena odozgo, a ne osvojena odozdo. Prema tome, ljudi ne uivaju u
seksualnoj slobodi, nego se, umesto toga, prilagoavaju slobodi koja im je dodeljena.
12

Ninetto Davoli (1948, pravo ime Giovanni). Pazolinijev omiljeni glumac i najblii prijatelj.

21

I zato, na jednom mestu, jedan od likova iz filma kae upravo to: Represivna drutva potiskuju sve;
prema tome, ljudi mogu da rade sve.
Ali, tom konceptu hteo sam da dodam neto to, po meni, sve to saima: popustljiva drutva doputaju neke stvari i onda je samo to doputeno. Ali, hej! To je strano.
Danas su u Italiji neke stvari doputene. Ranije, u stvarnosti, nita nije bilo doputeno. ene su
imale status skoro kao u arapskim zemljama. Seks je bio skriven, o tome se nije smelo priati, a u
asopisu niste smeli da prikaete ni delimino obnaene grudi. Sada su neke stvari doputene, toleriu
se fotografije nagih ena, ali ne i mukaraca.
Pesma: Na peratskom mostu / crni se barjak vijori/ To je barjak Alpske brigade (Julija)
koja odlazi u rat/ To je barjak cveta nae mladosti/ koji odlazi u smrt13
PPP: Tu je i ta velika sloboda za heteroseksualne parove, takozvana sloboda, zato to ne moe biti
drugaije i koja je zato obavezna. Poto je dodeljena (odozgo), postala je obavezna. I poto je dodeljena,
mladoj osobi ne preostaje nita drugo nego da iskoristi taj ustupak. Zato se osea obaveznom da uvek
bude deo nekog para, a par postaje komar, opsesija, a ne sloboda.
Da li ste primetili koliko su parovi danas popularni? Ali, to su potpuno lani i neiskreni parovi,
zastraujue neiskreni. Pogledajte tu decu, u vlasti ko zna kakve romantine predstave, kako hodaju
zajedno, ruku pod ruku, mladi i devojka. Moete se upitati, Odakle odjednom ta romantika, ta je
to?. Nita. To je samo novi par koji je oiveo konzumerizam, zato to su konzumeristiki parovi ti
koji kupuju. Razumete?
GB: Razumem, upravo tako.
PPP: Ruku pod ruku, oni idu u La Rinascente, UPIM14
Italijani su neurotini. U vreme represije, bili su seksualno uravnoteeniji. S napredovanjem tolerancije, svi su postali neurotini.

ANTROPOLOKA MUTACIJA
PPP: Pored toga to se bavi anarhijom vlasti, moj film govori i o moguem nepostojanju istorije.
Naime, on se suprotstavlja ideji o istoriji koja prevlauje u evrocentrinoj kulturi, to jest, s jedne
strane, u buroaskom racionalizmu ili empirizmu, a s druge u marksizmu.
Uzmimo, na primer, Francusku, njen odnos prema Aliru i Treem svetu u celini. Francuska je ostvarila najvii stepen racionalizma na svetu. U Francuskoj, re sloboda odgovara rei racionalnost.
Francuska je danas dostigla neku vrstu zasienja, u okvirima sopstvene racionalnosti. I kako onda
drava kao to je Francuska doekuje tu plimu iracionalnosti, koja dolazi iz Treeg sveta, iz sveta
gladi? Tu je taj veliki svet, Trei svet. Doslovno ljudi treeg sveta, zato to su bili potisnuti i drani
na marginama drutva i politikog ivota, kao i sve ostale marginalne oblasti koje su zadrale ranije
oblike kulture, na neki nain, po svom karakteru, praistorijske.
Francuska se ponaa kao neka vrsta krotitelja kolonizovanih naroda. Ona ih, u stvari, dobro edukuje.
(uje se lave iz filma, iz scene kada zarobljene mladie i devojke, straari privode na uzicama za pse.) Od
njih nije preuzela nita, samo im je davala. Dala im je model obrazovanja, racionalnosti, civilizacije.
Ali, nije bila u stanju da naui bilo ta od njih, zato to se ta vrsta religiozne, iracionalne, praistorijske
kulture, koju Trei svet nosi sa sobom, ne moe racionalizovati. Zato Francuska mora da modifikuje
njihov razum, ako ovi hoe da razumeju, da ne zaostaju.
13
14

Sul ponte di Perati, pesma o alpskoj brigadi Julia, iz vremena italijanske invazije na Albaniju i Grku, 194041.
La Rinascente, UPIM (Unico Prezzo Italiano Milano): italijanski lanac robnih kua.

22

Pariz je udesan grad, kojem se divim, zato to se u njemu nalazi matrica moje kulture. Moete samo
da mu se divite, ali u isti mah oseate da je udaljeniji, zatvoreniji i arhainiji od nekog malog grada iz
bilo koje zemlje u razvoju.
(Opet imitacija pseeg lavea, fijuk bia, krici.)
Moderni svet e biti sinteza izmeu dananje srednje klase razvijenog sveta i sveta nerazvijenih
nacija, koje se sada sreu sa istorijom; drugim reima, zapadana racionalnost bie modifikovana prisustvom drugaije vizije sveta, koju ti narodi izraavaju. Modernitet se sastoji od te modifikacije.
Tano je da je ovek uvek isti, ali i da se stalno menja. Danas vie nego ikad, zato to nam u ovom
trenutku preti prava antropoloka mutacija. Prava apokalipsa je ona koju donosi tehnologija, era primenjene nauke, koja e oveka pretvoriti u neto drugaije od onoga to je bio nekada. Dogodilo se
neto bez ekvivalenta u dosadanjoj istoriji oveanstva. Zastrauje nas ideja da naa deca i potomci
nee biti kao mi. To je, u neku ruku, kraj sveta.
(Jedna od pripovedaica iz filma prilazi prozoru i razmie zavese; uje se zvuk bombardera.)

CIKLUS GOVANA
Ceo ovaj segment je ilustrovan kadrovima iz filma, koji prikazuju uvenu gozbu.
PPP: Sadomazohizam je vena ljudska kategorija: postojala je u de Sadovo vreme, postoji i danas,
itd. Ali, nije to ono to me zanima. Tanije, i to mi je vano, ali, kao to sam ve rekao, pravi smisao
seksa u mom filmu je metafora o odnosu izmeu vlasti i podanika. A to, u stvarnosti, vai za sva
vremena. Moja motivacija izvire iz injenice da ja, iznad svega, prezirem vlast. Svako mrzi vlast kojoj
je potinjen. Prema tome, mrzim vlast, a naroito estoko ovu sadanju vlast, iz godine 1975. To je
vlast koja manipulie telima na najuasniji nain i koja u tome nema na emu da pozavidi Himleru
ili Hitleru. Ona manipulie ljudima, menja njihovu svet, na najgori nain, uspostavlja nove vrednosti,
koje su otuujue i lane. Vrednosti su kao to su konzumerizam, koji ostvaruje ono to je Marks
nazivao genocidom ivih, pravih, prethodnih kultura. Na primer, unitio je ceo Rim. Rimljani vie ne
postoje. Mladi Rimljanin vie ne postoji. On je le. On je senka samog sebe, koji nastavlja da postoji
bioloki, ali u stanju limba, gde visi izmeu drevnih vrednosti svoje narodne, rimske kulture i novih
konzumeristikih vrednosti nie srednje klase koje mu se nameu.
Taj tip promene je meu Italijanima rairio ideologiju konzumeristikog hedonizma, ideologiju koja
je moda sekularna i racionalna, ali na glup nain, koja je kratkovida, ograniena. Ta ideologija utie
na sve Italijane, ukljuujui i intelektualce. Iako to ne elim, i sam, na neki nain, uestvujem u toj
ideologiji, zato to sam srean zbog toga to imam kola ili to mogu da ukljuim grejanje pritiskom
na neko dugme. I ja, na neki nain, naginjem nepotrebnim stvarima, osim to ne prihvatam ba sve,
zahvaljujui kulturi, itd. U tom smislu, spadam meu privilegovane. Ipak, ogromna veina Italijana
potpuno je podlegla tom mehanizmu. Vrednosti su se raspale i zamenile su ih neke druge. Modeli
ponaanja su se raspali i zamenili su ih neki drugi. Do te zamene nije dolo voljom ljudi, odozdo; nju je
nametnula konzumeristika vlast, ije poluge dri krupna italijanska i multinacionalna industrija, kao
i neki domai pseudoindustrijalci, koji ele da Italijani konzumiraju odreene vrste robe, na odreeni
nain. A da bi mogli da konzumiraju, trebalo je stvoriti drugaiji ljudski model. Neki seljak starog kova,
tradicionalan i religiozan, ne konzumira brzu hranu koja se reklamira na televiziji. Zato je trebalo
smisliti nain da se ovaj natera da je konzumira.
U stvarnosti, industrijalci primoravaju ljude da jedu govna. Knappovu supu iz kesice ili Daju im
krivotvorene, loe stvari, male robiola sireve, vetake sireve za bebe, sve te uasne stvari, koje su
obino sranje.
23

Da sam napravio film o nekom industrijalcu iz Milana, koji pravi keks, reklamira ga i navodi potroae da ga jedu, ishod bi bio film o stranom zagaenju, krivotvorenju, o ulju dobijenom iz kostiju
leeva. Mogao sam da napravim takav film, ali nisam hteo! Zato da prvo ekam godinu dana, dok sve
ne osmislim, da bih ga onda snimio? Bilo bi mnogo korisnije, u direktnom, praktinom smislu te rei,
prikazati stvarnost kakva jeste. Ali, emu to? To bi bilo samokanjavanje.

VLAST
PPP: Vlast ostaje ista, menjaju se samo njene crte, podanik vie nije tedljiv ili religiozan, on je
potroa i zato je ogranien, nereligiozan, sekularan, itd. Kulturne karakteristike se menjaju, ali odnos
ostaje isti.
Prema tome, to nije samo film o vlasti ve o onome to nazivam anarhijom vlasti. Nita nije anarhinije od vlasti. Ona radi ta hoe, a ono to hoe je potpuno proizvoljno ili diktirano ekonomskim
razlozima, koji izmiu obinoj logici.
I hrianstvo i marksizam su uvek bili nametani odozgo; nikada nisu doli odozdo. Naelo potinjavanja mora da ima neke veze s Marksovim (Frojdovim)15 nagonom smrti, zar ne? Ono koegzistira sa
agresivnim duhom ljubavi. Po meni, to naelo nastavlja da ivi u neizmenjenom obliku u hrianstvu,
zato to je hrianstvo brzo postalo dravna religija, to jest, religija vladajue klase, i bilo nametano,
tako da nije promenilo te duboke nagone.
S druge strane, jedini ideoloki sistem koji je istinski vezao za sebe i vladajuu klasu, jeste konzumerizam, zato to je on jedini koji je iao do kraja, to daju odreenu dozu agresivnosti, neophodnu za taj
vid potronje. Ako je potronja isto podanika, osoba samo sledi nagon za potinjavanjem, kao neki
starinski seljak, koji rezignirano povija glavu to je uzvien in, oblik heroizma. Danas vie nema
tog duha rezignacije, potinjavanja; kako potroa moe sebi da dopusti rezignaciju ili da prihvati,
da tako kaemo, neko arhaino, nazadno i inferiorno stanje? On mora da se bori za poboljanje svog
drutvenog statusa.
Pognuo sam glavu u ime Boga: to su velike rei. Dananji potroa i ne zna da je pognuo glavu,
naprotiv, on ivi u glupom uverenju da se nije pokorio i da se izborio za svoja prava. On stalno trai
svoja prava, veruje kada mu kau da je u pravu, iako je zapravo samo jadna budala.
Vlast je uvek zakonodavac, ali i ritual. Iako mi to nije bila namera, primetio sam da u ovom filmu
predstavljam i pravu buroaziju, s njenim salonima i dvorednim odelima, i nacistiku ceremoniju, sa
svom njenom jezivom ozbiljnou, turobnu i munu, zato to vlast jeste i zakonodavac i ritual. Ali, ono
to ritualizuje, to kodifkuje, uvek je nitavilo, ista proizvoljnost, to jest, njena sopstvena anarhinost.

CIKLUS KRVI
PPP: Ljudima je bio potreban mit. Ipak, u obinom, seljakom svetu, mitovi su se uvek izraavali
kroz obrede. Misa je bila obred koji je tokom milenijuma kristalizovao versko uenje.
Sve te drevne religije mogu se saeto izraziti pomou jednog modela: onog o venom povratku, o
smrti i vaskrsnuu. Smrt i vaskrsnue prirode, biljaka, useva Za modernog oveka taj veni povratak
vie nema nikakvog smisla. Smenjivanje godinjih doba zamenili su beskonani ciklusi proizvodnje
i potronje.. bicikala, automobila, odee Postoji mnogo malih ciklusa. Proizvodnja i potronja, proizvodnja i potronja to je vetaki, a ne prirodni ciklus, ali je opet ciklus.
Danas postoje druge vrste rituala, na primer, postrojavanje ispred televizora ili ekanje u koloni
automobila za vreme vikenda ili odlazak na piknik na neko izletite. Svaki oblik vlasti ima svoje rituale.
15

Pazolinijeva omaka, ispravljena u tampanoj verziji intervjua.

24

Jedna od karakteristika iezavanja mita i drevnog, seljakog obreda, u korist industrijalizacije, jeste
i iezavanje inicijacije. U katolikoj religiji, pubertet je imao priest i krizmanje, koji danas nemaju nikakvu teinu, nikakav smisao. Nema inicijacije, zato to je novoroene ve potroa. Nema inicijacije
u potroako drutvo. Kao potroai, mladi ljudi imaju iste autoritete kao i stariji.
ovek je uvek bio konformista. Njegova glavna crta je prilagoavanje ma kojem obliku vlasti ili
nainu ivota koji zatie roenjem. Moda je, bioloki, ovek narcisoidan, buntovan, zaljubljen u sopstveni identitet, itd., ali drutvo je to koje ga ini konformistikim i on se pokorava, jednom za svagda,
obavezama koje mu to drutvo namee.
Ne budim saaljenje prema rtvama, ili tek jedva, krajnje diskretno. Film bi onda bio uasan, nepodnoljiv. Da sam kreirao simpatine rtve, koje plau i dotiu vas, izali biste iz bioskopa posle pet
minuta. A onda, iznad svega, nisam to uradio zato to ne verujem u to. Tu je jedan lik koji se buni, ali
jedva, nesvesno, i on je samo jedan. To je vrhunac filma: on umire sa podignutom pesnicom. Ali, ne
zapisujte to, hou da to bude iznenaenje.
Ne verujem da e ikada postojati drutvo u kojem e ovek biti slobodan. Prema tome, uzaludno je
nadati se tome. Ali, ne treba da se nadamo niemu. Nada je neto strano, to su izmislile politike
partije, da bi njihovo lanstvo bilo sreno.

SLIKE I REI
PPP: Ne piem kao nekad, to je isto kao da sam rekao da vie ne piem. U poetku, kada sam
poeo da pravim filmove, mislio sam da e to biti samo usvajanje neke druge tehnike; ak bih mogao
da kaem, neke druge knjievne tehnike. Ali, onda sam, malo pomalo, shvatio da to znai usvajanje
drugaijeg jezika. I tako sam odbacio italijanski jezik, koji sam koristio da bih se izrazio kao knjievnik,
da bih usvojio jezik filma. Mnogo puta sam, iz protesta, iz istog prkosa, rekao kako bih se rado
odrekao italijanske nacionalnosti. Pravei filmove, na neki nain sam se odrekao italijanskog jezika, to
jest, svoje nacionalnosti. Ali, tu je jo jedna injenica, moda mnogo sloenija i dublja: jezik izraava
stvarnost pomou sistema znakova. Nasuprot tome, reditelj izraava stvarnost pomou stvarnosti.
Moda je to razlog zato volim film i dajem mu prednost nad knjievnou, zato to kada stvarnost
izraavam kao stvarnost, stalno ivim i radim na planu stvarnosti.
Pesnik koristi re cvet, ali odakle je uzima? Uzima je iz ljudskog jezika, kojim se sluimo u komunikaciji. Poezija nam ne znai nita. Koristimo re cvet zato to nam je ona potrebna u naim
ljudskim odnosima. Na emu poivaju druge slike, van jezika? One poivaju na slikama iz snova i
seanja. Kada sanjamo i priseamo se, u svojim glavama snimamo kratke filmove. Prema tome, film je
utemeljen, vue korene iz potpuno iracionalnog jezika: iz snova, seanja i stvarnosti, koji se posmatraju kao injenice. Zato je slika beskrajno onirinija od rei. Na kraju, dok gledate neki film, to izgleda
kao san.

O METODI
Scene sa snimanja poslednjih kadrova filma.

25

PPP (za kamerom): To, divno! Divno!

Bolje je tako!
Dakle? Da li si stavio 25?
Sada treba da je spustimo malo (postolje kamere).
lan ekipe: Da malo spustimo?
PPP: Da, jer ovako
lan ekipe: Pazi.
PPP: Da Evo ga Ne, to je previe.
lan ekipe: Previe?
PPP: Malo, samo malo.
lan ekipe: Ovako?
PPP: Da, to je dobro.
Kamera! Hajde, vriti, vriti!
Panja
Stop! Treba da muri i ne gleda u kameru. Razume? Ako muri, nee gledati u
kameru.
PPP: U naelu, na moj rad je uticalo korienje neprofesionalnih glumaca i scenografije koja nije
rekonstruisana u studiju. Koristim pravu scenografiju: kada snimam, u stvari samo prikupljam materijal. Odlazim na neko pravo mesto, koje nije rekonstruisano, koje sam izabrao, u prirodu, i prikupljam
materijal, u zavisnosti od osvetljenja, od svega to zateknem na licu mesta.
Kada se naete usred nekog lepog predela, s likovima koji vam se sviaju, postajete pohlepni, kao
prodrljivac usred raznih akonija, valjate se u tome kao zver i grabite malo odavde, malo odande.
Takav sam bio.
Uzmem nekog momka koji nikada nije glumio, postavim ga ispred kamere i dugo ga drim tamo,
prikupljajui materijal. To znai da mi predstoji veliki posao montae, da bih uklonio sve nepotrebno i da bih, umesto toga, uhvatio onaj trenutak istine, koji je moda bljesnuo u njegovim oima, u
njegovom osmehu, dok sam ga snimao.
Sa ovim filmom nije bilo tako, zato to to nije film koji poiva na prikupljenom materijalu, obraenom u montai. On je zavren i montiran tokom snimanja. Zato mi je bilo potrebno vie profesionalizma od glumaca. U stvari, tu je etiri ili pet profesionalnih glumaca, u najistijem smislu te rei, ali
i glumce koje sam pronaao na ulici i koji su prvi put glumili, tretirao sam kao profesionalce. Od njih
sam traio profesionalno izvoenje, dostojno pravih glumaca: moraju da izgovore ceo tekst, s pravim
izrazom, od poetka do kraja, itd.
Scene sa snimanja.
PPP: Vriti, vriti!
Spusti glavu! Skloni sveu! Stop!
Renata! Momci! Kada kaem akcija, pustite Renatinu glavu da padne, kao sama od
sebe, kao da se onesvestila. Nemojte je gurati dole.
Panja! Kamera! Akcija!
Stop!
lanovi ekipe: Okupimo ih, da napravimo beleke.
Da li je bilo dobro?
PPP: Polako spusti sveu tamo i kreni prema Frankinu. Tu Tako je. A ti, Frankino, sea
26

se, treba dobro da im se otima. U redu?

lanovi ekipe: Etore, idemo jo jednom.
PPP: Dobro, hajde jo jednom, isto tako. Spremni? Kamera! Akcija!
Stop! Valeti, spusti sveu jo mirnije. Mnogo mirnije, to mora da izgleda kao ritual, koji
izvodi neki svetenik. Bio si malo uurban.
PPP: Zatim, prirodno, ostavljam veliki prostor za improvizaciju i slobodu. Ali, u ovom sluaju, sve
je bilo unapred osmiljeno, vie nego inae.
Hou da to savreno montiram. Na kraju, film bi trebalo da bude kao kristal, u formalnom smislu.
Ne sme da bude stihijski, haotian, nasumian, neskladan. Sve mora da bude dobro sraunato, mnogo
preciznije. Sve: pokreti, kompozicije, trikovi Ranije nisam mnogo razmiljao o trikovima, ali, u ovom
filmu, kada neko treba da padne mrtav, to mora da ponovi hiljadu puta, sve dok ne izgleda kao pravo
mrtvo telo. Uvek sam teio formalnoj perfekciji, koja mi ovde slui kao omota, za te uasne stvari
kod de Sada i faizma.
Scene sa snimanja.
PPP: Dobro, stop! Ne. Jo malo ulevo. Tako! Jo malo U redu?
Svi napred Jo malo Dobro je!
PPP: Opsesivno korienje kadrova i kontrakadrova, smenjivanje krupnih planova, izbegavanje snimanja preko ramena, izbegavanje likova koji ulaze i izlaze iz kadra, iznad svega, odsustvo dugakih
kadrova, sve su to tipine crte mojih filmova.
U ovom filmu sve to je dovedeno do vrhunca lucidnosti i do svog apsolutnog stanja. Moje skoro
opsesivne navike dostigle su takav stepen opsesivnosti, da to moda utie na kvalitet.
Kada bih verovao da je moje filmsko stvaralatvo potpuno integrisano u drutvo, koje i samo eli
takve filmove, onda ih moda ne bih pravio. Ali, verujem da u njima ima neeg to se ne moe integrisati. Buroazija upija, usvaja i vari sve. Ali, u svakom delu koje se istie po individualnosti i posebnosti,
pored originalnosti i nasilnosti, ima neeg to se ne moe integrisati.

SLOBODA
GB: Kome je namenjen ovaj film?
PPP: U naelu, svakome. Nekom drugom meni
Tano je da se meu masama umetnost otuuje i menja, kada se komercijalizuje i predstavlja ljudima
na odreeni nain, ali mase se i dalje sastoje od individua. Prema tome, u bioskopu, kao, recimo,
drutvenom ritualu gde se moji filmovi prikazuju na takav nain, itd. u tim salama sede individue.
Individua internalizuje probleme sveta. Sve se deava unutar individue.
Doputam mogunost da i drugi, ak i oni najsputaniji, najporobljeniji drutvenim konvencijama,
shvate neko delo na svoj nain, na svom nivou. Imam tu veru u ljudsku slobodu, koju ne znam kako
da racionalizujem. Ali, jasno mi je da e, ako se ovako nastavi, ovek postati toliko mehanizovan,
konformiran, neprijatan i odbojan, da e ta sloboda zauvek nestati.
Nastavio bih da pravim filmove ak i ako bih bio jedini slobodni ovek i ako bi ta sloboda trebalo
da umre zajedno s mojim filmom. Moda bih nastavio da snimam filmove zato to imam tu potrebu.
Volim da ih pravim i radio bih to; ubio bih se kada ne bih mogao da ih pravim. Kada pravim film, time
se izraavam. Taj moj izraz posle moe da se mehanizuje, da se otui. Pa ta? U meuvremenu, uspelo
mi je da se izrazim, na najslobodniji mogui nain.

27

ILUMINACIJA
Opet scene muenja iz dvorita zamka.
Glumac, koji igra jednog od etiri glavna zlikovca: Zar nije trebalo da i ja malo igram loeg
momka? Eh, nikada neu igrati nitkova
PPP: Saekaj malo, videe ta treba da radi u sledeoj sceni.
Glumac: Sjajno! Hvala.
PPP: Saekaj i videe ta treba da radi. Ne moe ni da zamisli.
Glumac: Hvala nebesima!
GB: ta je po vama sredinji element vaeg dela? Mislim na ono to se nalazi u jezgru vaeg dela,
na ono to vas vodi od jednog filma do drugog. Neka poruka, opsesija ili ideja
PPP: To je neka formalna (opta) ideja, o tome ta moram da uradim, koja je u svakom filmu ista.
Formalni model, iznenadna iluminacija o tome ta bi neki film morao da bude, to ne mogu da izrazim
reima. To razumete ili ne razumete, ne mogu da vam objasnim. Kada reim da snimim film, to je zato
to sam imao tu iluminaciju, tu formalnu ideju o filmu. To je sinteza filma. Ideja o filmu nikada nije
plod povezanog razmiljanja. Moe se govoriti samo o nizu isprekidanih misli, o bljeskovima, kao u
sluaju de Sada.
Kada pravite neki film, kao i kada piete roman, postoje faze. To je pria o stvarima koje postaju
to to jesu, a autor, na kraju, postie neto to je samo delimino bilo u njegovoj glavi. Montiranje
filma je trenutak velikih iznenaenja, i za samog autora, ne toliko zbog njegovih ishoda, drugaijih
od onoga to je imao na umu, ve zato to se pojavljuju prave stvari!
Kada gledam stvari, sluim se racionalnim, kritikim okom, pozajmljenim iz moje laike kulture,
one buroaske, a onda i marksistike. Prema tome, moj razum stalno veba kritiko preispitivanje
svetskih zbivanja. Ali, moja prava vizija, ona starija, arhainija, data roenjem i oblikovana mojim
ranim detinjstvom, moja prvobitna vizija, jeste ona sakralna. Na kraju, svet vidim kao oni s poetskim
darom, kao udo, skoro kao neto sveto. I nita ne moe da oskrnavi taj moj temeljni oseaj za sveto.
Mislim da nijedan umetnik, u ma kojem drutvu, nije slobodan. Pod pritiskom normalnosti i medija
svakog drutva u kojem ivi, umetnik je, na neki nain, ivo osporavanje. On uvek predstavlja sve
suprotno ideji koju ovek u nekom drutvu ima o sebi.
Po meni, minimum, moda nemerljiv, prostora za slobodu postoji uvek. Ne mogu da kaem do koje
take to jeste ili nije sloboda. Ali, neto svakako izmie matematikoj logici masovne kulture, jo uvek.
GB: ta treba da radimo, u meuvremenu?
PPP: Eh, ta bi trebalo da radimo? Da ivimo u skladu sa svojim idejama i pokuamo da postignemo
taj minimum, to svako od nas moe da uradi.
GB: Ukratko, da verujemo?
PPP: ak i da ne verujemo! Sve dok u tome ima neke dinamike! Onaj koji ne veruje, ali koji od svog
neverovanja pravi zastavu, moe doi do neega. injenica je da savremeni ovek ne veruje i veruje.
GB: Ali, da li Pazolini veruje ili ne veruje?
PPP: Verujem i ne verujem (smeh). To je moj odgovor.
Kraj razgovora. Fotografije s kraja snimanja filma, na kojima svi glumci i cela ekipa pleu
uz melodiju Son tanto triste.

Pasolini prossimo nostro, dokumentarni film, 58 min, 2006. Reija: Giuseppe Bertolucci.
Pier Paolo Pasolini i Gideon Bachmann, intervju, 1975.

28

Pazolini o de Sadu
Uvod
Pria se da je Donasje Alfons Fransoa, markiz de Sad (Donatien Alphonse Franois, Marquis de
Sade, 17401814) napisao svoje remek delo, 120 dana Sodome (Les 120 journes de Sodome ou lcole du
libertinage, 1785), prvu psychopatia sexualis ikada napisanu, za svega trideset sedam dana, tako to je
radio na njemu svake noi izmeu sedam i deset sati. Roman je ostao sauvan samo u fragmentima.
Vie od polovine onoga to je ostalo ine samo spiskovi perverzija, bez dubokih sociolokih i politikih
uvida, koji odlikuju vei deo markizovog dela, i koji su mu obezbedili istaknuto mesto u francuskoj
knjievnosti iz predrevolucionarnog perioda.
Jo niko nije upotrebio de Sadovu knjigu kao materijal za film. Utoliko vie iznenauje to to Pazolini
nije izabrao bilo koje de Sadovo delo ve upravo tu mamutsku krhotinu, od preko etvrt miliona rei,
kao temu svog najnovijeg filma, odustajui od drugih projekata da bi radio na tome. Poto sa ovim
filmom eli da se vrati, kako je sam rekao, politikim preokupacijama, moda je mogao da izabere
neki manje sugestivan i vie filozofski izvor.
Ali, posle susreta sa autorom i razgovora o njegovim dilemama, postalo je jasno kako namerava
da to izvede. Preuzeo je priu o etvorici razvratnih dentlmena, koji izvode sve mogue oblike muenja i zlostavljanja bezbrojnih rtava, izmestio je iz vajcarske vile, u koju ju je smestila de Sadova
imaginacija, i prebacio je u 1944, u jedan letnjikovac u faistikoj Republici Salo, na severu Italije,
Musolinijevo poslednje uporite. I tamo gde de Sad napada boga i prirodu, Pazolini napada vlast i
izrabljivanje. Sadizam je za Pazolinija seksualna metafora klasne borbe i politike moi.
U isto vreme, Pazolini ne moe da sakrije injenicu da ga onaj isto senzualni aspekt sadistikih
orgija privlai i to otvoreno priznaje. Koristei na taj nain delo kao linu izjavu, on mu dodaje jo
jednu, treu dimenziju: ono mu je pruilo priliku da evocira sopstvenu mladost, kada je kao uenik
morao da napusti Bolonju i ivi u jednom malom mestu, u toj istoj faistikoj, satelitskoj dravi, u koju
je smestio svoju priu. Bilo je to vreme i kada su mu nacisti ubili brata i kada je sam, kao partizan,16
napisao pesme koje su mu donele prvu knjievnu slavu.
16

Ovaj deo Bahmanovog uvoda je zauujue netaan i dovodi u pitanje Pazolinijev uvid u konanu verziju intervjua
iako ni u filmskoj verziji razgovora Pazolini nije rekao celu istinu o pogibiji svog brata, osim da su u tom kraju voene neke
od najveih partizanskih bitaka, u kojima je poginuo i (njegov) brat. Opet, jo 15. IX 1971, u jednom izdanju komunistikog
asopisa Vie Nuove, Pazolini je objasnio da je njegov brat poginuo u meupartizanskom obraunu. Sve to ukazuje na izuzetno
sloen i teak odnos Pazolinija s Komunistikom partijom Italije, koju je decenijama kritiki podravao, iako je iz nje bio
izbaen jo 1949, posle svog prvog homoseksualnog skandala. Pazolinijev mlai brat, Gvido (Guido, 19251945), zaista
je bio u partizanima, ali sam Pazolini, iako ubeeni antifaista, nikada nije bio aktivni lan Pokreta otpora. Istina je da je
nakratko bio mobilisan u italijansku vojsku i da je posle kapitulacije Italije, 8. IX 1943, odbio da preda oruje Nemcima, posle
ega se skrivao u raznim delovima Italije, da bi na kraju doao u rodno mesto svoje majke, Kazarsu. Gvido je poginuo u
sukobu rivalskih partizanskih frakcija, titoistikih komunista, Garibaldijevaca, koji su hteli da Furlaniju pripoje Jugoslaviji,
i brigade Osoppo, u kojoj je bio i Gvido, koja se zalagala za italijanizaciju Furlanije i okupljala liberale, socijaliste i katolike.
Gvido je poginuo u zasedi koji su Garibaldijevci postavili 12. februara 1945, kada su zarobili i zatim streljali skoro celu
komandu te brigade. Glavni razlog, pored niza starih trzavica, bilo je njihovo odbijanje da se spoje s jedinicama IX Korpusa
NOVJ, koje su napredovale sa istoka. Ti meufrakcijski obrauni na severoistoku Italije, izmeu komunista i nacionalista,
spadaju u najtee i najmunije epizode iz istorije italijanskog Pokreta otpora. Videti www.pasolini.net

29

Snimanje je poelo 3. marta, da bi, pukim sluajem, ceo posao, inae planiran u veoma kratkom roku,
bio zavren 14. aprila posle tano 37 radnih dana. Ali, dok je de Sad za isto vreme uspeo da opie
zbivanja iz perioda od 120 dana, Pazolini opisuje samo tri dana, u nadi da e koncentrat de Sadove
filozofije, u toj svedenoj, filmskoj kondenzaciji, odgovarati potrebama naeg vremena. Nadamo se e
uspeti da napravi neto vie od spiska zverstava.
U sudu o Pazolinijevom delu, moda treba primeniti istu onu toleranciju koja se pokazuje i prema
markizu: o tom delu treba suditi u celini i u istorijskoj perspektivi. De Sad je polagao nade u Francusku
revoluciju, koja mu nije donela mnogo toga dobrog, dok je Pazolini izgleda izgubio nadu u neku
savremenu revoluciju. Moda zato to osea da bi ak i neka uspena revolucija danas donela slino
razoaranje.
Gideon Bahman, Film Quarterly, 1975.

Intervju
Pier Paolo Pasolini: Nameravam da prosto zamenim re bog, koju koristi de Sad, reju vlast.
Sadisti su uvek oni moni. Ta etvorica dentlmena iz prie su bankar, vojvoda, biskup i sudija. Oni
predstavljaju zvaninu vlast. Analogija je oigledna, nisam je ja izmislio. Samo dodajem neto svoje i
pravim zaplet tako to sve prebacujem u nae vreme.
Gideon Bachmann: ta ostaje, od onoga to je u de Sadovom delu i dalje znaajno?
PPP: injenica da telo postaje roba. Moj film je zamiljen kao seksualna metafora, koja, na vizionarski nain, simboliki predstavlja odnos izmeu eksploatatora i eksploatisanih. U sadizmu, kao i
u politici moi, ljudska bia postaju stvari. Ta slinost predstavlja ideoloku osnovu filma.
GB: ta je s priom?
PPP: Sigurno ne elim da napravim neki asketski, puritanski politiki film. Oigledno je da me te
sadistike orgije fasciniraju same po sebi. Zato tu imamo dve osnovne dimenzije: politiku i seksualnu.
GB: Kako ste, u dramaturkom smislu, osavremenili materijal?
PPP: Na autobiografski nain, da tako kaem. Tako to sam se priseao dana koje sam proiveo
u Republici Salo, u Furlaniji. To je postala nemaka pokrajina; bila je birokratski aneksirana i imala
gaulajtera, iako ne mogu da se setim njegovog imena. Zvali su je Jadranska obala. To je bilo posle
kapitalucije, od 8. IX 1943. i trajalo je sve do kraja rata. Tamo sam proveo strane dane. Bila je to i
oblast u kojoj su partizani izvodili akcije veih razmera; moj brat je poginuo tamo. Domai faisti, iz
tog kraja, bili su pravi koljai. I tu su bila stalna bombardovanja: letee tvrave su nas preletale danju
i nou, na svom putu ka Nemakoj. Bilo je to vreme iste okrutnosti, racija, streljanja, opustoenih
sela, sve potpuno besmisleno, nepodnoljivo.
GB: Gde ste tano bili?
PPP: U Kazarsi, rodnom mestu moje majke. U detinjstvu sam tamo provodio svako leto. I tamo sam
se vratio, posle bekstva iz Bolonje, gde sam studirao. Pisao sam i poeziju ono to e postati moje
prve furlanske pesme. Roen sam 1922
GB: Kako marksizam spreava da telo postane roba? Pojedinac i dalje prodajesvoju produktivnost,
svoju fiziku energiju.
PPP: Marks definie vlast kao silu koja ljudska bia pretvara u robu. Eksploatacija oveka od strane
oveka je sadistiki odnos. Svejedno je da li je rukovodilac vlasnik fabrike ili despot neke druge vrste.
Ali, zaista nemam dovoljno iskustvo da bih odgovorio na to pitanje. U svakom sluaju, ta sadistika
organizacija naeg ekonomskog ivota nije izum industrijalizma, ona prethodi naem dobu.
30

GB: Zar neki birokrata nije rukovodea vlast?

PPP: Da, verovatno. Osim to se onaj kome je ta vlast data ponaa drugaije nego vlasnik. Mislim
da tu postoji i temeljna psiholoka razlika: radnik iz neke ruske fabrike, ima oseaj da je i on, nekako,
drava, on lino, i da je zato ta fabrika njegova.
GB: To je samo drugi oblik mitologije.
PPP: Ali opet postoji ta temeljna svest. Na osnovu malo onoga to sam video u Rusiji, ljudi imaju to
drugaije, temeljno oseanje. Moda je to samo neto mentalno, ali to i jeste ono to se rauna.
GB: Zar ponekad nemate oseaj da je jednakost samo ljudska izmiljotina? Svi hijerarhijski odnosi
poivaju na strahu, dok je u prirodi nagon za potinjavanjem snaan isto koliko i onaj za dominacijom.
Samo mi, ljudi, pridajemo tih osnovnim nagonima drugaije vrednosti
PPP: Po meni, nagon za potinjavanjem se nije promenio. I marksizam i hrianstvo su bili nametani
odozgo, a ljudi su nastavljali da ive kao da ovih nije ni bilo. Jedna kultura uvek zamenjuje drugu; sve
to su naini na koji ljudi pokuavaju da ive. Moda taj nagon za potinjavanjem podsea na Frojdovu
elju za smru? A ona opet koegzistira sa agresivnim duhom ljubavi. Hrianstvo nije promenilo
mnogo toga, u tom smislu, poto je bilo nametano kao religija vladajue klase. Nagoni su ostali.
Postoji samo jedan sistem koji je doveo do promene i to je konzumerizam. On je uspeo da promeni
psihologiju vladajue klase. To je jedini sistem koji je dotakao samo dno: podstakao je novi agresivni stav, zato to je agresivnost neto obavezno za indviduu u potroakom drutvu; heroizam gesta
pokoravanja, kao kod nekog starinskog seljaka koji stoiki prihvata svoju sudbinu, danas je prilino
beskoristan. Kakav bi to potroa bio, ako bi prihvatio regresivni, arhaini, inferiorni poloaj? On
mora da se bori za poboljanje svog drutvenog statusa! I tako, svi odjednom postajemo mali Hitleri,
mali tragai za moi.
GB: Da li na taj nain konzumerizam popularizuje vlast? A vi elite da na to ukaete, tako to
pravite film pun malih de Sadova? Industrijalizacija surovosti? Globalni sadizam? Seksualni odnosi
lieni emocija i kao takvi karakteristini za moderne drutvene odnose?
PPP: Da, ali i neto vie od toga: elim da napadnem popustljivost naih novih metoda. Sve do sada,
drutvo je bilo represivno. Danas nam nudi samo onu lanu stranu popustljivosti. Jedan lik iz mog
filma u stvari kae: Sve dok drutvo sve zabranjuje, ovek moe da radi sve. Kada drutvo neto
dopusti, onda je samo to doputeno. To je to strano, dvostruko dno naih novih sloboda. Mnogo vei
konformizam od onog ranijeg.
GB: Da li ste ovog puta radili s poznatim glumcima?
PPP: Ne; samo s dve glumice iz etrdesetih godina: Katerinom Burato (Buratto) i Elzom de ori
(Elsa de Giorgi). One igraju dve racconteuses (pripovedaice). Kod mene one nisu dve stare prostitutke
ve neto dvosmisleniji likovi, s vie belina. Radnju nisam direktno vezao za Republiku Salo, preuzeo
sam samo ambijent te epohe. etvorica mukaraca su faisti iz tog vremena. Predstavljam ih kao
veoma kultivisane, naitane, sposobne da itaju Niea i Lotreamona, i svakako Bodlera, ali opet ne tako
da podseaju na nae slavne intelektualce. I oni ostaju donekle dvosmisleni. Pokuao sam da izbegnem
svaku vrstu psihologije u pisanju scenarija, svaku vrstu doslovne realnosti, osim to smetanje radnje
u faistiku republiku ostavlja prostor za neka dalja tumaenja ili proirenja. Sve se deava na dve
lokacije, u samom Salu, Musolinijevom poslednjem uporitu, i Marcabotu (Marzabotto), gde su nacisti
pobili celo stanovnitvo, to je bila jedna od najveih tragedija. Moda se neki stariji ovek iz Nemake
jo sea toga
GB: Glavna pria ostaje ista kao u de Sadovoj knjizi?
PPP: Da. To je organizacija orgija i njihovo izvoenje. I na kraju, smrt svih, konano ubijanje. etvorka naputa vilu u okolini Marcabota i odlazi u Salo, gde e biti ubijeni.17 To me pomalo podsea
17

U konanoj verziji filma ta epizoda je izostavljena. Nita ne sugerie da je glavne zlikovce stigla zasluena kazna.

31

na Musolinijev mar ka jezeru Komo. Film sam podelio na segmente, kao Danteova Pakao, i dao mu,
i u drugim aspektima, strukturu koja podsea na Dantea, odreeni teoloki vertikalizam. To je neto
to sam odavno hteo da uradim. Onda sam proitao knjigu savremenog francuskog filozofa Morisa
Blanoa, Lotreamon i Sad,18 i reio da se upustim u taj poduhvat. Odustao sam od filma o Svetom Pavlu.
Moda ova pria ima vie smisla za nae vreme.
GB: Da li ste morali da znaajno menjate priu da biste je prilagodili naem vremenu?
PPP: U stvari, nisam je uopte izmenio, osim, naravno, to su period i dekor oni iz italijanske verzije
Bauhausa, znate, te imperijalne musolinijevske adaptacije, a tu su i platna Fajningera (Lyonel Feininger), Severinija, Diana i drugih iz tog vremena, reprodukovana radi ukraavanja vile. Na scenograf,
Dante Fereti (Ferreti), na svoj nain je rekonstruisao ambijent koji bi pod Musolinijem bio proglaen
dekadentnim, tako da gledalac pomisli kako je vila koju razvratnici koriste oteta od nekog kultivisanog Jevreja. U snimanju scena pogubljenja, na primer, koristio sam etiri vrste ubijanja koju nae
zakonske institucije i dalje upranjavaju: veanje, streljanje, davljenje i elektrinu stolicu, metode na
koje de Sad u stvari nije pomiljao ili nije mogao da ih zamisli, koliko god da je bio matovit. Tu su
i mnogi savremeni dodaci: jedan mladi umire sa podignutom pesnicom; jedna ena izvrava samoubistvo. Sve to modernizuje priu, ali joj ne menja supstancu. Pokuao sam da ne budem oigledan.
Ne elim da maljem zakucavam neku politiku lekciju.
GB: Na koje je danteovske segmente podeljen va pakao?
PPP: To su Ciklus manija, Ciklus izmeta i Ciklus krvi. Prvo sam hteo da prikaem samo tri od 120 dana, ali sada, tokom snimanja, sve to ide zajedno, bez jasne podele na dane. To postaje neka vrsta svetog
obreda, poto se sva zverstva obavijaju odreenim stilom, u skladu s briljivo osmiljenim pravilima.
Napisao sam i dijaloge za etvoricu protagonista, preuzete iz knjiga Blanoa i Klosovskog (Pierre Klossowski),19 i dodao malo tipinih, snobovskih detalja, dok razgovaraju i optuuju jedan drugog zbog
pogrenih citata ili brkanja autora. Muziki deo, koji nee biti samo pratnja ve dramaturki usidren
u radnju, jeste Carmina Burana Karla Orfa (Carl Orff), tipino faistika muzika, kao i jo neke melodije. Najzad, kao poslednji savremeni element, tu je i grupa mladih pomagaa, koji nose faistike
uniforme, naoruana mainkama.
GB: ta je sa oseanjima? Veina uesnika nisu glumci i primetio sam da ih upoznajete sa scenarijem
kada je snimanje ve poelo, tako da je praktino nemogue da se osoba koja se nalazi ispred kamere
uivi u lik. Kakve su emocije prikazane ili izraene, ako ih uopte ima, u interakciji izmeu muitelja
i njihovih rtava?
PPP: Ne elim da napravim film koji vam se obraa preko emocija, ali mogu da vam citiram neto
to kae jedan od likova, o pravilu koje su postavili, da e za vreme finalnih pogubljenja svako od
njih, na smenu, biti ubica, sauesnik i onaj koji sve to gleda s prozora. Tako e, kae on, svako do
nas imati filozofsko zadovoljstvo kontemplacije, naroito podlo uivanje u sauesnitvu i vrhunsko
uivanje u akciji. Ali, poto je film zamiljen kao obred, povremeno moram da ih podsetim da ne
reaguju prekomerno, da nita ne izvode preterano ivahno, tako da zatiem sebe kako koristim rei
hijeratino ili sveano dok dajem instrukcije glumcima.
GB: U ovom filmu dajete mnogo preciznije instrukcije, nego to sam viao na vaim drugim snimanjima. Po emu se ovaj film zapravo razlikuje od prethodnih, u pogledu strukture?
PPP: Ovog puta elim da napravim drugaiji film, na neki nain profesionalniji. Na primer, u drugim
filmovima imao sam obiaj da glumcima dajem vizuelne instrukcije, preputajui im da sami izau na
kraj s tekstom i ne marei ako to ne izgovore savreno ili ako neto izmene. Ovog puta elim da se i
neprofesionalni glumci ponaaju kao profesionalci. Umesto biranja, u sobi za montau, najuspenijih
18
19

Maurice Blanchot, Lautramont et Sade, dtions de Minuit, Paris, 1949.

Pierre Klossowski, Sade mon prochain, le philosophe sclrat, dtions du Seuil, Paris, 1947.

32

improvizovanih delova koje sam prikupio kamerom, da bi ih onda ponovio pomou sinhronizacije ili
nasnimavanja, to je za ishod imalo veliki broj rezova, da bi se popunile oigledne rupe u kontinuitetu,
ovog puta odbacujem rezove i insistiram na preciznom izgovaranju teksta, da bi se dobila uravnoteena, dramska struktura. U formalnom smislu, elim da ovaj film bude kao kristal, a ne stihijski, haotian
nasumian i preteran, kao to su to bili moji prethodni filmovi. Sve je savreno sraunato, tako da po
prvi put imam problema sa neprofesionalcima. Ne mogu da im dopustim isto onoliko slobode i inventivnosti kao ranije. Sve to mora da se uklopi.
GB: Zato onda toliko izbegavate probe? Vidim da praktino odmah poinjete da gledate kroz kameru i onda ponavljate scene, da biste ispravili glumake greke.
PPP: Pokuavam da pronaem neku srenu sredinu. Glumci esto ne mogu da ponove neku dobro
izgovorenu reenicu, zato to su to uradili po nekom svom vienju. Intuicija koju primenjuju je korisna; ne elim da propustim srean sluaj neijeg instinktivnog razumevanja znaenja neke scene. S
druge strane, ne oklevam da ponavljam scene sve dok ne postignem ono to elim. Pokuavam da ih
navedem da se ne oseaju previe odgovornim za svoje greke, a to to odmah poinjem sa snimanjem
podstie oseanje da radimo zajedno. U retkim sluajevima, kada ne mogu da se sete teksta, primeujem to u prvom pokuaju i onda mogu da podelim tekst na dva pokuaja. Ali, to se deava veoma
retko. Princip je sledei: ne eli da koristim neke snimljene scene samo zato da bih popunio praznine;
sve, svaki rez, treba da ima smisla.
GB: Na koji jo nain pokuavate da svom filmu date formu kristala?
PPP: U pokretima, kompozicijama, kostimima, u svim formalnim elementima filmskog stvaralatva.
Teim perfekciji, zato to mi modernistiko zanemarivanje forme izgleda kao element otuenja u
odnosu na gledaoca, koji se koristi u odreenom filmskom jeziku. Cela struktura slui kao neka vrsta
kitnjastog omotaa za uasan sadraj, koji je potie od de Sada kao i od faista. elim da prenesem
oseanje elegancije i preciznosti, nestvarnosti. Moj stari, stihijski nain bio je realistiniji, zato to
neka stvar uraena loe i nasumino, spojena sa ostalima, deluje realnije od onoga to se strogo dri
pravila. To je manje stvarno, zato to je savrenije.
GB: Da li to radite zato da biste oponaali de Sada?
PPP: Ne, zaista, iako je on bio prilino elegantan pisac. Ali, nije bio i od onih pisaca koje uvek tee
savrenoj stranici. Neke njegove stranice su u stvari prilino loe, ali uvek se, tu i tamo, nae neka
fraza koja se istie izuzetnom lepotom. Na primer, sve to je dobro zato to je preterano. Lepo reeno.
Ali, da je mario za stranicu kao takvu, mislim da bi postigao onu vrstu elegancije kojoj teim.
GB: Mislim da nije imao neke naroite uslove, tamo u Bastilji, da bi mario za prefinjenost stranice.
To trai neka sredstva, mir i istou: fizike stvari.
PPP: Naravno. Ali mislim da on, na kraju krajeva, nije imao tu vrstu prefinjenosti. Njega nije zanimala povezanost napisane stranice. On je bio pisac struktura. One su esto bile dobro kontrolisane,
doro zamiljene, elegantne, kao u 120 dana, koje ima preciznu strukturalnu osnovu. Opet, njegove
strukture su ponekad otvorene, rastegljive kao harmonika, sa idejama nanizanim kao na ranju.
GB: Da li se na bilo koji nain poistoveujete sa de Sadom?
PPP: Ne zaista. Formiran sam i obrazovan u kulturnoj, knjievnoj klimi koja pazi na formu, i zato
mi je stranica vana. Umetniku injenicu doivljavam vrlo konkretno.
GB: Pitao sam vas to iz pomalo udnog razloga: kada vas gledam kako radite, izgledate kao neko
kome se uri. Da sve ve spremne ideje, koje kipte od elje da se izraze, pretoi u stvarnost, kao
neko ko skoro nema strpljenja za mehanizam prevoenja tih ideja u slike. I de Sad je, makar u ovom
fragmentarnom delu, koje se nalazi u osnovi vaeg filma, bio u urbi, plodan i neodoljiv.
PPP: Ono zbog ega delujem uurbano je puka lakomost. Kada se zateknete u nekom lepom predelu,
s prijatnim ljudima, postajete prodrljivi, pokuavate da zgrabite to vie i da sve doivite to intenzivnije. Uvek sam bio sreni sladokusac u vrtu punom slatkog voa. Stvarnost doivljavam tako to je
33

prodirem. Od tog ludila sam napravio metod: sakupljao sam materijal, koji sam posle montirao, da
bih napravio film. Morao sam da sakupim mnogo toga, pun dak, da tako kaem, da bih imao bogat izbor. Ovog puta je drugaije i zato je moja urba mnogo sraunatija. Pre svega, sada uglavnom snimam
unutra. I hou da napravim formalno savren film. Ne mogu da sebi dopustim stihijsko sakupljanje. U
snimanju ovog filma moram da budem mnogo organizovaniji nego ranije. Ve sam pravio takve filmove, kao to je Teorema (1968). S druge strane, moji romani su opet postali stihijski, unutar odreene,
jasne strukture. Ali, uvek sam bio sklon da sebi dam oduka kada me neto privlai, tako da sam, na
primer, u svojim romanima imao vrlo neskladna poglavlja, prenaglaene naine govora, i sakupljao
situacije, koristei previe detalja.
GB: Da li u svom knjievnom stvaralatvu postupate isto kao i u filmu, tako to delo stvarate kako
napredujete, prilagoavajui svaki deo oseanju trenutka?
PPP: Mislim da istovremeno radim u dva razliita emocionalna registra. Jedan je strukturalna disciplina, uvek vrlo precizna. Ali, primeujem da sam u stanju da unutar te strukture haotino prikupljam
materijal. To sam radio u svim svojim filmovima, osim u Teoremi i delimino u Svinjcu (Porcile, 1969).
Ali, kada pravim film koji je u osnovi metafora, alegorija, moram da budem strog. Sve to prikazujem
mora da ima vrlo precizno znaenje, a tada ne moete da se oslonite na nasumian izbor. U Teoremi
je sve bilo alegorino i zato funkcionalno i smisleno. Nisam mogao da sebi dopustim luksuz gubljenja
u naletu intuicije. Isto vai i za ovaj film. On nije tako alegorijski kao Teorema, koji je bio direktna
apologija o silasku boga i njegovom odnosu prema oveku.
GB: Ali sada opet koristite metaforu i alegoriju. ta bi trebalo da znai prikazana zloupotreba seksa?
PPP: Sloboda u heteroseksualnim odnosima je postala obavezna. Takva sloboda je oblik eksploatacije, diktatura konformizma. Par je postao opsesija, komar; mladi ljudi se oseaju obaveznim da budu
u paru. I to je zloupotreba seksa. I to je, kao i kod de Sada, zloupotreba vlasti i oblik izrabljivanja
ljudskog tela. Telo je prisiljeno prodato da prihvati stanje koje dehumanizuje njegovu duu.
GB: Da li onda mislite da bi de Sad, kada bi pisao danas, u svetlu psihoanalitikih otkria, na primer,
bio prihvaeniji?
PPP: Mislim da bi opet bio progonjen. Psihoanaliza je i dalje racionalni, kritiki instrument, u rukama nekolicine. Svetenstvo i sudije izgleda imaju vrlo povrnu svest o tome. To je i dalje kulturna
privilegija odreene elite. Ne koristim je ni u filmu, kao to ne koristim ni na moderni nain spoznaje
preko oseanja. Ni na koji nain ne pokuavam da probudim simpatije; film bi u stvari izgubio svoju
aoku, kada bih to uradio. U tome sam vrlo veran de Sadu: nisam prikazao rtve kao one kojima bi
gledalac trebalo da se prikloni. Saaljenje bi bilo uasan element u ovom filmu, niko to ne bi mogao
da podnese. Ljudi koji plau i kojima se srce cepa naterali bi sve ostale da napuste bioskop posle pet
minuta. U svakom sluaju, ne verujem u saaljenje.
GB: Koje citate koristite u filmu, recimo od Klosovskog?
PPP: Nasumino sam izabrao neke odlomke, ono kada govori o gestikulaciji, mimici ljubavi ili erosa, koja se beskonano ponavlja. Taj zakon ponavljanja, koji ga, na primer, dovodi do zakljuka da
je sodomistiki in najtipiniji u tom pogledu, zato to je najjaloviji, najbeskorisniji. To je najnesraunatiji gest i samim tim najekspresivniji za beskonano ponavljanje ina ljubavi, ali je u isti mah i
najmehanikiji. To je jo gore u sluaju krvnika ili muitelja, zato to on svoj in moe da izvede samo
jednom. On se suoava s problemom kvantiteta, zato to umesto ubijanja jedne osobe, on mora da
ubije hiljade njih, da bi mogao da ponavlja svoj gest. Ili mora da naui da veruje kako ubija, ali da
ne ubije. Tu mogunost sam iskoristio u filmu, to nije preuzeto od de Sada. A trea adaptacija koju
sam pozajmio od Klosovskog i Blanoa jeste model boga koji predlau. Svi ti nieanski nadljudi koji
tela koriste kao stvari jesu drugi oblik boga na zemlji. Njihov model je uvek bog. Negirajui ga, oni
prihvataju njegovo postojanje.

34

GB: Skatoloka tema nikada nije bila prikazana na filmu; ovo e biti prvi grafiki opis te perverzije
na filmskom platnu. Nema sumnje da e izazvati burne reakcije. ta ta tema predstavlja u filmu, u
metaforikom smislu?
PPP: Uglavnom sledee: da proizvoai, industrijalci, prisiljavaju potroaa da jede izmet. Sva ta
industrijski proizvedena hrana je bezvredno ubre.
GB: Sa ovakvim filmom zalazite na opasan teren, ne samo zato to biste mogli biti neshvaeni ve i
zato to biste mogli biti pogreno shvaeni. Zar ne mislite tako?
PPP: Ne, zato to je moj film misterija, srednjovekovna misterija: sveta predstava, samim tim, vrlo
enigmatina. To nije neto to treba shvatiti. Naravno, uvek je prisutan rizik od toga da vas ne shvate
ili pogreno shvate, ali to je sastavni deo filma.20
GB: Kako vidite ovaj film u okviru svog celokupnog dela?
PPP: To je prvi put da pravim film o modernom svetu.
Gideon Bachmann, Pasolini on de Sade, Film Quarterly, Vol. 29, No. 2, Winter 19751976,
str. 3945.

20

Pitanje i odgovor iz intervjua od 2. maja 1975, objavljenog pod naslovom De Sade e luniverso dei consumi (De Sad i
konzumeristiki univerzum, P. P. Pasolini i Gideon Bachmann), Paolo Pasolini. Il cinema in forma di poesia, ed. Luciano De
Giusti, Cinemazero, Pordenone, 1979 (takoe, P. P. Pasolini, Per il cinema, tomo II, str. 30193022). Re je o istom materijalu
od kojeg je napravljen i ovaj intervju, uz svega nekoliko varijacija. Jo jedan fragment objavljen je u asopisu Filmcritica,
n. 256, u avgustu 1975 (Intervista rilasciata a Gideon Bachmann e Donato Gallo; P. P. Pasolini, Per il cinema, tomo II, str.
30233031).

35

Beleke o filmu Sal

1. Predgovor
Ovaj film je kinematografska transpozicija de Sadovog romana 120 dana Sodome. elim da naglasim
da sam bio apsolutno veran psihologiji likova i njihovih postupaka i da tome nisam dodao nita svoje.
ak je i struktura prie identina, iako u oigledno svedenom obliku. Da bih postigao sintezu, oslonio sam se na ideju koju je de Sad svakako ima o na umu na Danteov Pakao. Mogao sam da odreene
postupke, govore, dane, iz de Sadovog ogromnog kataloga, prikaem na danteovski nain.
Tu je i neka vrsta Predvorja pakla (Anti-Inferno), za kojim slede tri ciklusa: Ciklus manija, Ciklus
govana i Ciklus krvi. Shodno tome, tu su i tri pripovedaice, umesto etiri, koliko ih ima kod de Sada;
etvrta je postala muziarka ona daje klavirsku pratnjama priama ostale tri pripovedaice.
I pored toga to sam bio veran de Sadovom tekstu, uveo sam potpuno novi element. Umesto u
Francuskoj, u XVIII veku, radnja se deava praktino u nae vreme, u Republici Salo, oko 1944, da
budem precizniji. To znai da je ceo film, sa svojim neuvenim, skoro nezamislivim zverstvima, zamiljen kao velika sadistika metafora onoga to se naziva nacistiko-faistikim distanciranjem od
njihovih zloina protiv oveanstva.
Kirval, Blanis, Dirse i Biskup, de Sadovi likovi (oigledno esesovci u civilu), ponaaju se prema
svojim rtvama potpuno isto kao i nacisti prema svojim. Oni u njima vide predmete i tako automatski
unitavaju svaku mogunost ljudskost kontakta s njima.
To ne znai da je sve to u filmu prikazano na eksplicitan nain. Ne, ponavljam, nisam dodao nijednu
re onome to ti likovi kod de Sada govore, niti sam dodao ijedan detalj njihovim postupcima. Jedine
reference na dvadeseti vek su njihova odea, dranje i kue u kojima ive. Naravno da ima neke
disproporcije izmeu etvorice protagonista iz de Sadovog romana i pravih, istorijski poznatih nacistafaista.
Tu su i neke razlike u psihologiji i ideologiji. Razlike, kao i neke nedoslednosti. Ali, to samo naglaava vizionarski aspekt filma, njegov nestvarni, komarni karakter. Ovaj film je ludaki san, koji ne
objanjava ono to se deavalo u svetu tokom etrdesetih godina. San jezivo logian u celini i haotian
u svakom svom detalju.
1974.

2. Sal i de Sad
S praktinog stanovita, ako se ima u vidu atmosfera koja je vladala u to vreme, jasno je da se u
Republici Salo mogla lako organizovati velika orgija, kao ona koju prireuju de Sadovi protagonisti, u
nekoj vili, pod straom esesovaca. U jednoj frazi, ne tako poznatoj kao tolike druge, de Sad eksplicitno
kae da nita nije tako duboko anarhino kao vlast svaka vlast. Prema mojim saznanjima, u Evropi
nije postojala vlast anarhinija od one iz Republike Salo: to to je funkcionisala i kao vlada, bilo je
samo bedni dodatak. Ono to vai za svaku vlast, naroito jasno se vidi u tom sluaju.
Pored te anarhinosti, ono to najbolje karakterie vlast svaku vlast jeste njena prirodna sposobnost da ljudska tela pretvara u stvari. Nacistiko-faistika represija se isticala u tome.
36

Druga veza s de Sadovim delom jeste prihvatanje i neprihvatanje filozofije i kulture tog vremena.
Kao to de Sadovi junaci prihvataju metod makar na mentalnom ili lingvistikom planu filozofije
prosvetiteljstva, a da pri tom ne prihvataju celu stvarnost koju je onda proizvela, tako i predstavnici
faistike republike prihvataju faistiku ideologiju s one strane svake realnosti. Njihov jezik je u
stvari njihov manir, ponaanje, a jezik njihovog ponaanja povinuje se pravilima mnogo sloenijim i
dubljim od onih ideolokih. Renik muenja je samo formalno povezan sa ideolokim razlozima koji
te ljude nagone na muenje.
Iako je ono najvanije kod likova iz mog filma njihov podverbalni jezik, njihove rei ipak imaju
veliki znaaj. Pored toga, njihova govorljivost je prilino reita. Ali, ta reita govorljivost je vana iz
dva razloga: prvo, ona je deo predstavljanja, kao de Sadov tekst, naime, ona otkriva ta likovi misle
o sebi i onome to rade; drugo, ona je deo ideologije filma, budui da likovi, koji nasumino citiraju
Klosovskog i Blanoa, prenose poruku koju sam utvrdio i pripremio za ovaj film: o anarhinosti vlasti,
nepostojanju istorije, cirkularnosti izmeu krvnika i rtava (koja nije psiholoka, ak ni u psihoanalitikom smislu), o instituciji nadreenoj stvarnosti i koja moe biti samo ekonomska (sve ostalo, to
jest nadgradnja, jeste san ili komar).

IDEOLOGIJA I ZNAENJE FILMA

Ne treba meati ideologiju s porukom, niti poruku sa znaenjem. U svom loginom delu, poruka
pripada ideologiji, a u onom iracionalnom znaenju. Logina poruka je skoro uvek zla, laljiva, licemerna, ak i kada je sasvim iskrena. Ko bi mogao da posumnja u moju iskrenost kada kaem da je
poruka filma Salo osuda anarhinosti vlasti i nepostojanja istorije? Ipak, izraena na ovakav nain,
poruka je zla, laljiva, licemerna u smislu iste one logike po kojoj vlast nije uopte anarhina i koja
je ubeena u postojanje istorije. Deo poruke koji pripada znaenju filma beskrajno je stvarniji zato
to ukljuuje i ono to autor ne zna, to jest, bezgraninost njegovih vlastitih drutvenih i istorijskih
ogranienja. Ali takva poruka se ne moe preneti. Ona se moe prepustiti samo utanju i tekstu. ta
je onda znaenje nekog dela? To je njegova forma. Prema tome, poruka je formalistika; i upravo
zato beskrajno bogatija svim moguim sadrajima, pod uslovom da je, u pogledu strukture, dovoljno
povezana.

STILSKI ELEMENTI FILMA

Zbirka svakodnevnih karakteristika imunog, buroaskog ivota, sve vrlo autentino i precizno:
dvoredni sakoi, ljokice, noni ogrtai, duboki dekoltei, krzna polarne lisice, uglaani podovi, usporeno posluivanje za trpezom, zbirka slika, delom degenerisanih umetnika (futuristi, formalisti);
uobiajeni govor, birokratska preciznost, do take autokarikature.
Uvijena rekonstrukcija nacistikog ceremonijalizma: njegova golotinja, njegova militaristika jednostavnost, u isti mah dekadentna; njegova razmetljiva i hladna vitalnost; njegova disciplina, koja
deluje kao vetaki sklad izmeu autoritarnosti i poslunosti, itd.
Opsesivno gomilanje, do take manije, sadistikih ritualnih i organizovanih inova, koji ponekad
poprimaju brutalni, spontani karakter.
Ironinu korekciju svega toga obezbeuje humor, koji moe da iznenada eksplodira u detaljima
neeg zlokobnog, otkrivajui njegovu kominu stranu. Zavaljujui tome, sve odjednom poinje da
treperi, da deluje kao da nije istinito i grubo, upravo zbog tog samosvesnog, teatralnog satanizma.
U tom smislu, reija e doi do izraaja u montai. Tu e pokuati da napravi kombinaciju izmeu
ozbiljnosti i nemogunosti da se bude ozbiljan, izmeu mranog, krvavog Tanatosa i Baubo (Baubo je
grka boginja oslobaajueg smeha ili, jo bolje, opscenog i oslobaajueg smeha).
37

Moglo bi se rei da se u svakom kadru suoavam s problemom kako da gledaoca izloim nekom
nesnosnom oseanju, da bih ga odmah zatim oslobodio toga.
1975.

Tekstovi objavljeni u okviru DVD izdanja filma Slo (BFI, 2008), bez navoenja originalnih
naslova i izvora. Na stranici Euro Screenwritters, navedeno je da su se tekstovi pojavili u
promotivnom materijalu za film, objavljenom u Italiji, 1975, na engleskom i italijanskom
jeziku. http://zakka.dk/euroscreenwriters/interviews/pier_paolo_pasolini.htm

38

Seks kao metafora vlasti (autointervju)

Da li ovaj film ima neke pretee u vaem delu?

Da. Podseam vas na Porcile (Svinjac, 1968). Tu je i Orgia, pozorino delo koje sam lino reirao
(u Torinu, 1968). Prvobitno je i Teorema trebalo da bude pozorini komad (objavljena kao film, 1968).
De Sad je doao preko teatra okrutnosti, preko Artoa, i ma koliko to izgledalo udno, preko Brehta,
autora koga ranije nisam mnogo voleo, da bih onda prema njemu razvio naglu, iako ne i preveliku
ljubav, upravo u godinama koje su neposredno prethodile pojavi protestnog pokreta.
A Sal?
Da, tako je, Sal e biti okrutan film, toliko okrutan da u (pretpostavljam) morati da se distanciram, da se pretvaram kako ne verujem u njega, da se poigravam s njime, na pomalo jeziv nain Ali,
dopustite mi da zavrim ono to sam poeo da priam o tome ta je prethodilo ovom filmu. Godine
1970. bio sam u dolini Loare. Traio sam lokacije za snimanje Dekamerona. Tamo su me pozvali na
jednu debatu, sa studentima sa Univerziteta iz Tura. Franko Kanjeta21 predaje tamo i on mi je dao da
proitam knjigu o ilu de Reu,22 kao i dokumente o njegovom suenju. Mislio je da bi mi to moglo
posluiti za neki film. Nekoliko nedelja sam ozbiljno razmiljao o tome (pre nekoliko meseci u Italiji
je izala divna biografija ila de Rea, koju je priredio Ernesta Ferera).23 Naravno, odustao sam od toga.
Bio sam suvie obuzet Trilogijom ivota.
Zato?
Okrutan film bi morao da bude otvoreno politiki (u isto vreme destruktivan i anarhian) i zato
neiskren. Moda sam, pomalo proroki, osetio da bi u ovom trenutku najiskrenije bilo da napravim
film o obliku seksualnosti ija je razdraganost kompenzacija (kao to je zaista i bila) za represiju
o fenomenu kojem je doao kraj, zauvek. Za vrlo kratko vreme, tolerancija e uiniti seks tunim i
opsesivnim. U Trilogiji prizivam duhove likova iz svojih ranijih realistikih filmova. Bez osude, naravno, ali s tako estokom ljubavlju za izgubljenim vremenom da to postaje osuda, ne nekih aspekata
ljudskog stanja ve cele nae sadanjosti (nuno popustljive). Sada ivimo u tom neopozivom trenutku: prilagodili smo se. Nae pamenje je uvek slabo. I tako ivimo u onome to se deava danas: u
represiji koju namee tolerantna vlast, najstraniji od svih moguih oblika vlasti. U seksu nema vie
nieg razdraganog. Mladi su runi ili oajni, pokvareni ili poraeni
Da li je to ono to elite da kaete sa filmom Sal?
Ne znam. To je ono to sam iskusio. To ne mogu da ignoriem. To je stanje duha. To je ono to
me opseda u mislima, to me lino pogaa. Prema tome, moda je to ono to elim da izrazim u Sal.
Seksualni odnos je jezik (to sam, to se mene tie, izrazio vrlo jasno i eksplicitno, naroito u Teoremi):
jezici ili sistemi znakova sada se menjaju. U Italiju su se jezici i sistemi znakova seksa u poslednji
nekoliko godina radikalno promenili. Ne mogu da budem poteen evolucije lingvistikih konvencija
drutva u kojem ivim, ukljuujui i one u vezi sa seksualnou. Seks je danas postao ispunjavanje
drutvene obaveze, umesto da bude uivanje koje se suprotstavlja drutvenim obavezama. To je dovelo
21

Franco Cagnetta (19261999), italijanski antropolog.

Gilles de Rais (14051440), maral Jovanke Orleanke, uhapen i obeen kao nekrofil, koji je ubio na stotine dece. Prema
nekim istoriarima, mogue je da je bio rtva crkvene intrige.
23
Ernesto Ferrero, Barbabl. Gilles de Rais e il tramonto del Medioevo, Einaudi, Torino, 1975.
22

39

do pojave oblika seksualnosti radikalno drugaijeg od onog na koji sam navikao. Prema tome, trauma
je za mene bila (i jeste) skoro nepodnoljiva.
Ukratko, kada je re o Sal
Seks je u Sal prikaz ili metafora te situacije, onoga to smo iskusili poslednjih godina: seks kao
obaveza i ruglo.
Ali, koliko sam shvatio, imali ste i druge namere, moda manje interne, direktnije
Da, to je ono to elim da postignem. Pored toga to je metafora seksualnog odnosa (obaveznog
i runog) koji nam danas namee tolerancija konzumeristikog reima, sav seks u Sal (a ima ga u
ogromnim koliinama) jeste i metafora za odnos izmeu vlasti i onih koji su joj potinjeni. Drugim reima, to je prikaz (moda oniriki) onoga to je Marks nazvao komodifikacijom ljudskih bia: svoenja
tela na stvar (kroz izrabljivanje). Prema tome, seks bi u mom filmu trebalo da igra jezivo metaforinu ulogu. Potpuno suprotnu onoj iz Trilogije (ako je seks u represivnom drutvu takoe bio nevino
izrugivanje vlasti).
Ali, 120 Sodome se deava u Salo, 1944?
Da, u Salo i Marcabotu. Za simbol sam uzeo vlast koja individue pretvara u predmete (kao u boljim
filmovima Mikloa Jana24 ), faistiku vlast, u ovom sluaju faistiku vlast Republike Salo.25 Ali, to je,
dakle, simbol. Taj stari oblik vlasti mi je olakao prikazivanje svega toga. U stvarnosti, u celom filmu
sam ostavio veliku praznu marginu, u kojoj se ta arhaina vlast proiruje u simbol svake vlasti, koja
se u mati moe javiti u svim moguim oblicima I onda Evo: vlast je anarhina. Konkretno, nikada
nije postojala vlast anarhinija od one iz vremena Republike Salo.
I kako se onda de Sad uklapa u sve to?
Uklapa se, uklapa, zato to je de Sad bio veliki pesnik upravo te anarhine vlasti.
Na koji nain?
U vlasti svakoj vlasti, zakonodavnoj izvrnoj ima neeg bestijalnog. Kroz svoje zakone i prakse
ona u stvari ne radi nita drugo osim to sankcionie i sprovodi najiskonskije i najbezumnije nasilje jaih nad slabijima; to je jest, dopustite mi da to ponovim, nasilje izrabljivaa nad izrabljivanima.
Anarhija izrabljivanih je beznadena, idilina i, iznad svega, nerealistina, veito neostvarena. S druge strane, anarhija vlasti s velikom lakoom sprovodi u stvarnosti svoje zakone i prakse. De Sadovi
monici ne rade nita drugo osim to piu propise i onda ih redovno sprovode.
Oprostite mi to se vraam na praktine stvari: ali, kako se to odvija u filmu?
Vrlo jednostavno, manje-vie kao i u de Sadovoj knjizi: etiri monika, u ontolokom smislu, i zato
proizvoljna (vojvoda, bankar, predsednik suda i biskup), svode na stvari svoje ponizne rtve. To se
deava u nekoj vrsti mistine predstave, koja, u skladu s neim to je moda bila de Sadova namera,
ima neku vrstu danteovske formalne organizacije. To je Predvorje pakla, sa svoja Tri kruga (ciklusa).
Glavna slika (metonimijska) jeste akumulacija (zloina) ali i hiperbola (zato to elim da idem dalje
od granica podnoljivosti).
Ko su glumci koji igraju etvoricu monstruma?
Ne znam da li su monstrumi. U svakom sluaju, nita manje ili vie nego njihove rtve. U izboru
glumaca sluio sam se svojom uobiajenom kontaminacijom: izabrao sam jednog sporednog glumca,
koji za dvadeset godina karijere nije izgovorio ni jednu jedinu re, Alda Valetija (Aldo Valletti); zatim
jednog starog prijatelja iz rimske borgate (predgraa), ora Kataldija (Girogio Cataldi), koga sam
upoznao za vreme snimanja filma Accattone; zatim jednog pisca, Uberta Paola Kvintavalea (Uberto
Paolo Quintavalle) i konano jednog glumca, Paola Bonaelija (Paolo Bonacelli).
24

Mikls Jancs (19212014), maarski reditelj i scenarista.

U originalu Pazolini kae vlast repubblichino vlast republikanaca, sledbenika Republike Salo; ponekad se koristi
i kao sinonim za samu Republiku Salo.
25

40

A ko e igrati etiri stare kurve, pripovedaice?

Bie to tri prelepe ene (etvrta e biti pijanistkinja, zato to ovde u stvari imamo samo tri Ciklusa):
Elen Sirer (Hlne Surgre), Katerina Borato (Caterina Boratto) i Elza de ori (Elsa De Giorgi).
Pijanistkinja e biti Sonja Savjan (Sonia Saviange). Izabrao sam dve francuske glumice, poto sam u
Veneciji gledao Vekijalijev (Paul Vecchiali) film Femmes femems (1974): veoma lep film, u kojem su te
dve glumice, u francuskom jezikom kontekstu, bile uzviene (ali, zaista uzviene).
A rtve?
Sve mladii i devojke, neprofesionalci (makar delimino: devojke sam izabrao meu modelima, zato
to, naravno, moraju da imaju lepa tela i da se, iznad svega, ne plae da ih pokau).
Gde snimate?
U Salo (eksterijeri), Mantovi (enterijeri i eksterijeri, u kojima se deavaju scene otmica i racija), u
Bolonji i okolini: u gradiu Reno, koji e posluiti kao zamena za uniteno selo Marcaboto
Znam da je snimanje poelo pre dve nedelje. Moete li nam rei jo neto o svom delu?
Potedite me toga, molim vas. Nema nieg sentimentalnijeg od reisera koji pria o svom delu za
vreme snimanja.
Il sesso come metafora del potere, Corriere della Sera, 25. III 1975. P. P. Pasolini, Per il
cinema, tomo II, 1999, str. 20632067.

41

Neobjavljeni autointervju
Sada mi je ve uspelo da zaboravim kakva je bila Italija do pre deset godina, ili manje; i poto
nemam nikakvu alternativu, ostaje mi da prihvatim Italiju kakva je postala. To dinovsko zmijsko
leglo, u kojem su svi, uz neke izuzetke i neto malo izmodene intelektualne elite, samo zmije, glupe
i podmukle, neprepoznatljive, dvosmislene, odbojne
I sve to zbog a) njihovog degradirajueg kompulzivnog konzumerizma, b) obaveznog kolovanja,
koje ih u isti mah ini frustriranim zbog njihovog neznanja i tako arogantnim, zbog onih nekoliko
moralistikih i pseudodemokratskih gluposti koje su nabubali, c) televizije, koja im, svojim jezikom,
prikazuje modele ivljenja i vrednosti, koji, budui da su samo predstave, ne doputaju logian odgovor, i d) bezbroj drugih razloga, meusobno konkurentskih i bez izuzetka nastalih po istoj matrici,
koja je izmenila samu prirodu ekonomske moi.
Tome se sada treba prilagoditi. A poto je prilagoavanje poraz i poto poraz ini oveka agresivnim
i ak pomalo okrutnim, odatle Sal, ili moda salaud (gad, kopile, ubre). Ovaj film daleko prekorauje
granice uobiajenog izlaganja, tako da u morati da se izrazim u drugim okvirima. To je novi pristup.
Novi reiser. Spreman za moderni svet
Posle Sal, napraviu jedan film koji mi lei na srcu26 i onda se povui u svoju kuu na selu, da bih
napisao knjigu o svom ivotu
Recimo da sa Sal i narednim filmom, zavravam svoju filmsku karijeru.
P. P. Pasolini, Autointervista, Le regole di unillusione, a cura di Laura Betti e Michele
Gulinucci, Roma, Associazione Fondo Pier Paolo Pasolini, 1991, str. 319.

26

Verovatno Porno-Teo-Kolossal, za koji je uradio kompletan nacrt (njegova vizija kraja sveta), iako je godinama unazad
najavljivao i film o svetom Pavlu.

42

Svi smo u opasnosti

Poslednji intervju s Pjerom Paolom Pazolinijem

Uvod
Ovaj razgovor je voen 1. XI (1975), izmeu etiri i est sati popodne, nekoliko sati pre Pazolinijevog
ubistva. elim da naglasim da ovaj naslov nije bio moja ve njegova ideja. Tanije, na kraju razgovora,
kada smo se, kao i ranije, u nekim stvarima nali na suprotnim stranama, pitao sam ga da li bi hteo
da sam da neki naslov za intervju.
Malo se zamislio, rekao kako to nije vano, promenio temu, da bi nas onda neto vratilo na motiv
koji se esto provlaio kroz njegove odgovore. To je klica, sutina svega, rekao je. I ne znate ko sve
ovog asa razmilja da vas ubije. Uzmite to kao naslov, ako hoete. Zato to smo svi u opasnosti.
Furio Kolombo (Furio Colombo), lUnit, 9. V 2005.

Intervju
Furio Colombo: Pazolini, u svojim lancima i drugim tekstovima, na razne naine ste pokazali ta sve
prezirete. Vodili ste usamljeniku borbu protiv mnogo stvari, institucija, uverenja, osoba, vlasti. Da
bih pojednostavio, nazvau sve to situacijom, a vi ete znati da mislim na celu tu scenu protiv koje
se inae borite. Sada mogu da postavim jedan prigovor. To stanje, sa svim nedaama koje opisujete,
sastoji se i od svega onoga to jednog Pazolinija ini moguim. Mogao bih da kaem: sve to je plod
vaeg zalaganja i talenta. Ali, ta je sa sredstvima? Sredstva potiu od situacije. Izdavatvo, film,
organizacija, ak i predmeti. Recimo da ste obdareni arobnom milju. Jedan mali gest i sve to mrzite
nestaje. Ali, ta bi bilo s vama, zar tako ne biste i vi ostali sami, bez sredstava koja su vam potrebna?
Mislim na sredstva ili alate za izraavanje, na
Pier Paolo Pasolini: Da, razumem. Ali, nije da samo pokuavam da doem do te arobne misli, ja zaista verujem u to. Ne u smislu vidovnjatva. Naime, znam da ako stalno udarate ekiem u isto mesto
na kraju moete da sruite celu kuu. Mali primer su i radikali (Radikalna partija; Parito Radicale, PR),
aica ljudi koja je uspela da probudi svest cele zemlje (znate da se ne slaem uvek s njima, ali upravo
sada se spremam za njihov kongres). Ali, istorija je ta koja prua najbolji primer. Suprotstavljanje je
uvek bilo sutinski vaan in. Sveci, pustinjaci, ak i intelektualci. Tu nekolicinu onih koji su stvarali
istoriju ine oni koji su rekli ne, a ne dvorjani i kardinalske sluge. Da bi imalo smisla, to odbijane
mora da bude veliko, celovito, a ne samo u ovoj ili onoj stvari, apsurdno i to ne na neki dobar nain.
Ajhman je, dragi moj, bio prilino razuman. ta mu je onda nedostajalo? Nije odmah rekao ne, na
samom poetku, dok je bio obian administrativac, birokrata. Mogao je da kae nekim svojim prijateljima, Ne svia mi se Himler. Mogao je da promrmlja neto, kao to se kriom pria u izdavakim
kuama, novinskim redakcijama, kuloarima vlasti, na televiziji. Mogao je ak da protestuje zbog toga
to se vozovi sa deportovanima zaustavljaju samo jednom dnevno, zbog njihovih potreba, zbog hleba
43

i vode, iako bi dva zaustavljanja moda bila praktinija i ekonominija. Ali, nijednom nije zaustavio
mainu. Prema tome, moemo da govorimo o tri stvari. ta je to to nazivate situacijom i zato bi je
trebalo zaustaviti ili unititi? I kako?
FC: Dobro, opiite onda situaciju. Dobro znate da vaa dela i jezik imaju neto od efekta sunca
koje se probija kroz prainu. To je lepa slika, ali malo ta se moe jasno videti ili razumeti.
PPP: Hvala vam na poreenju sa suncem, ali oekujte mnogo manje od toga. Sve to traim jeste
da se osvrnete oko sebe i vidite tragediju. U emu je tragedija? U tome to nema vie ljudskih bia;
tu su samo te udne maine, koje se stalno sudaraju. A mi, intelektualci, gledamo u vozni red od pre
godinu dana ili od pre deset godina i kaemo: ba udno, zar ti vozovi ne bi trebalo da idu tuda i kako
to da su se onda sudarili? Ili je mainovoa lud ili je neki izolovani zlikovac ili je sve neka zavera. To
sa zaverama nas posebno oduevljava, zato to nas oslobaa od tekog suoavanja sa istinom. Kako
bi bilo lepo kada bi neko, dole u podrumu, dok mi priamo, kovao planove kako da nas sredi. To je
tako lako, to je prosto, a tu je i otpor. Moda emo izgubiti neke prijatelje, mislite vi, ali onda emo se
organizovati i mi emo srediti njih, jednog po jednog. I znam da e kada na televiziji opet puste Da li
Pariz gori?27 svi to gledati sa suzama oima i eleti da se istorija ponovi, ali na ist i lep nain (jedna
od posledica protoka vremena jeste da ispira dogaaje kao fasade kua). To je prosto, ja sam na jednoj
strani, ti na drugoj. Ne zavaravajmo se o ceni u krvi, patnji i kuluenju koju su ljudi i tada morali
da plate da bi napravili izbor. Kada vas istorija suoi s takvim vremenima ili trenutkom, izbor je uvek
tragedija. Ali, suoimo se s tim, tada je bilo lake. Uz pomo hrabrosti i savesti, normalna osoba je uvek
mogla da odbaci faistiku Republiku Salo ili onu nacistiku, esesovsku, makar u svom unutranjem
ivotu (gde svaka prava revolucija i poinje). Ali, danas je drugaije. Danas vam moe prii neko ko
izgleda kao prijatelj, neko dobar i ljubazan, ali ko je kolaborator (recimo neke televizijske stanice).
Treba nekako zaraditi za ivot, a to nije zloin. Neko drugi, razne grupe, prilaze vam agresivno, sa
svojom ideolokom ucenom, upozorenjima, propovedima, anatemama, koje su takoe pretnje. Oni
mariraju sa svojim parolama i zastavama, ali po emu se takvi razlikuju od vlasti?
FS: Dobro, ta je onda, po vama, vlast? Odakle dolazi, gde se nalazi?
PPP: Vlast se nalazi u celom tom obrazovnom sistemu, koji nas deli na podanike i gospodare. Opet,
taj obrazovni sistem formira sve nas, od takozvane elite, do onih najsiromanijih. To je razlog zato svi
ele iste stvari i da se ponaaju na isti nain. Da sam imao pristup upravnom odboru ili mogunost da
izvedem neki manevar na Berzi, iskoristio bih to. Ovako, koristim tanglu. To znai da sam spreman
da silom doem do onoga to elim. A zato to elim? Zato to su mu rekli da je to dobro. Prema tome,
samo koristim svoje pravo na dobro. Ubijam, ali sam dobra osoba.
FC: Kritikovali su vas zbog toga to ne primeujete politike ili ideoloke razlike. Rekli su da ste
izgubili sposobnost da uoite znake duboke razlike izmeu faista i nefaista, naroito meu mladima.
PPP: To je ono na ta sam mislio kada sam priao o voznom redu. Da li ste ikada videli one lutke,
koje toliko zasmejavaju decu, zato to im je telo okrenuto na jednu, a glava na drugu stranu? Mislim da
je Toto bio u stanju da izvede taj trik. Tako vidim te sjajne trupe intelektualaca, sociologa, strunjaka
i novinara, pune najboljih namera. Neto se deava ovde, a njima su glave okrenute na drugu stranu.
Ne kaem da nema faizma. Samo kaem sledee: ne priajte mi o moru, ako smo u planini. To je
drugaiji predeo. Ovde postoji elja za ubijanjem. I ta elja je ono to od nas pravi zlokobnu brau tog
zlokobnog neuspeha celog drutvenog sistema. I ja bih voleo kada bi bilo lako izdvojiti crne ovce. I ja
vidim crne ovce. Mnogo njih. Vidim ih sve. U tome je problem, to je ono to sam rekao i Moraviji. S
obzirom na to kako ivim, ve sam platio cenu. To je kao da sam siao u pakao. I kada se vratim, ako
se uopte vratim, vraam se sa onim to sam tamo video, s mnogo toga, u ta ne morate da poverujete.
Samo kaem da stalno zatiemo sebe kako menjamo temu, da se ne bismo suoili sa istinom.
27

Igrani film, Paris brle-t-il? (Ren Clment, 1966), o osloboenju Pariza 1944.

44

FC: A ta je istina?
PPP: Izvinite to sam upotrebio tu re. Hteo sam da kaem dokaz, injenica. Dozvolite mi da to
objasnim drugaije. Prva tragedija: opte obrazovanje, obavezno i pogreno, koje nas sve gura u istu
arenu, u kojoj sve hoemo da postignemo po svaku cenu. Po toj areni tumaramo kao neka udna i
mrana vojska, naoruana pitoljima i gvozdenim ipkama. Odatle ona, prva klasina podela, po kojoj
treba biti uz slabije. Ali, ja kaem da su, na neki nain, svi slabi, zato to je svako rtva. I svako je kriv,
zato to je spreman da se upusti u tu ubilaku igru posedovanja. Naueni smo da imamo, posedujemo
i unitavamo.
FC: Vratimo se onda na prvo pitanje. Uz pomo magije, ukinuli ste sve. Ali, vi ivite od knjiga i potrebna vam je inteligencija koja ita. Obrazovani potroai intelektualnih proizvoda. Pravite filmova
i zato vam je potrebna velika publika (u stvari, vi ste veoma uspeni, a vaa publika vas eljno konzumira), ali i cela ta tehnika, organizaciona i industrijska mainerija, koja se nalazi u sreditu svega
toga. Ako sve to uklonite, u korist nekog paleokatolikog ili neokineskog monatva, ta ostaje?
PPP: Ostaje sve, naime, ostajem ja, kao ivo bie, koje ivi u svetu, koje gleda, radi, razmilja. Ima na
stotine naina da se ispriaju prie, oslukuju jezici, reprodukuju dijalekti, prave lutkarske predstave.
Nekima ostaje i vie od toga. Mogu da prate to to radim, oni obrazovani ili neobrazovani kao i ja. Svet
postaje vei, sve je nae i nema potrebe za Berzom, upravnim odborima ili tanglama, radi pljake.
Vidite, u svetu u kojem smo nekada sanjali (ponavljam, tako to smo itali stare vozne redove, od
prole godine ili od pre trideset godina), postojali su odvratni gazda, s cilindrom i dolarima koji mu
se prelivaju iz depova, i izgladnela udovica i njena deca, koji trae pravdu, kao u lepom Brehtovom
svetu, u stvari.
FC: Nije valjda da oseate nostalgiju za takvim svetom?
PPP: Ne! Oseam nostalgiju prema pravim, siromanim ljudima koji su se borili protiv gospodara, a
da pri tom ne postanu kao ti gospodari. Poto su bili iskljueni iz svega, ostali su nekolonizovani. Zazirem
od tih crnih revolucionara, koji su isti kao i njihove gazde, podjednako kriminalni, koji ele sve po
svaku cenu. Zbog tog mranog, upornog srljanja u opte nasilje vie ne vidim ko je na kojoj strani.
Svako koga hitna pomo doveze u bolnicu, na ivici smrti, verovatno je zainteresovaniji za ono to
lekari imaju da mu kau o njegovim ansama, nego za ono to policija ima da kae o mehanizmu
zloina. Budite sigurni da ne osuujem niije namere, kao to me ne zanima ni lanac uzroka i posledica:
prvo ovaj, onda onaj, ili ko je glavni krivac. Mislim da smo definisali ono to se naziva situacijom.
To je kao grad na koji se sruio potop, a kanalizacija se zapuila. Voda raste, ali voda je neduna, to
je kia, to nema nikakve veze ni sa uzburkanim morem, niti sa pobesnelom renom bujicom. Ali, iz
nekog razloga, voda raste, umesto da opada. To je ista ona voda iz deijih ili popularnih pesmica, kao
to je Pevajmo na kii. Ali, ona raste i vi se utapate. I ako je to situacija u kojoj se nalazimo, onda
prestanimo da gubimo vreme na lepljenje etiketa. Bolje pogledajmo kako da ta prokleta voda otee
nekud, pre nego to se svi podavimo.
FC: A da bismo doli dotle, predlaete da svi postanemo nekolovani pastiri, srene neznalice?
PPP: Kada to tako kaete, to izgleda glupo, ali takozvano obavezno obrazovanje, kakvo jeste, moe
da proizvodi samo oajne gladijatore. Mase narastaju, kao i oajanje i gnev. Recimo da samo zbijam
alu (iako ne verujem u to), ali dajte mi onda neto drugo. Naravno da jadikujem nad nekom istom i
direktnom revolucijom siromanih ljudi, koji samo ele da se oslobode i da sami upravljaju svojim ivotima. Naravno da pokuavam da zamislim kako se taj trenutak jo uvek moe dogoditi u italijanskoj
i svetskoj istoriji. Ono najbolje to mislim moda e nadahnuti neke moje budue pesme. Ali, to nije
ono to znam i vidim sada. Jasno i glasno reeno, siao sam u pakao i video stvari koje ne remete miran
san drugih ljudi. Ali, pazite. Pakao se podie i ka vama. Tano je da nastupa pod razliitim maskama
i zastavama. Tano je da sanjari o svojim uniformama i trai opravdanje za njih. Ali, tano je i da je
njegova elja, njegova potreba da uzvrati, da napadne i ubija, snana i opta. Privatno i rizino iskus45

tvo onih koji su, da tako kaemo, okusili estoki ivot, nee nam jo dugo biti na raspolaganju. Ne
zavaravajte se. I vi ste, zajedno sa obrazovnim sistemom, televizijom i vaim umirujuim novinama,
veliki uvari tog uasnog poretka koji poiva na konceptima posedovanja i unitavanja. Vaoj srei
nema kraja kada na nekog prestupnika moete da nalepite svoju etiketu. Meni to izgleda kao jedna
od mnogih operacija masovne kulture. Poto ne moemo da spreimo neke stvari, umirujemo se tako
to za njih pravimo police na kojima emo ih drati.
FC: Ali, ukidanje znai i stvaranje, osim ako i sami niste ruitelj. ta bi se dogodilo sa knjigama, na
primer? Sigurno ne spadam u one koje se vie brinu zbog kulture nego zbog ljudi. Ali, ti ljudi iz vae
vizije drugaijeg sveta ne mogu vie da budu primitivni (to je prigovor koji su vam esto upuivali)
i ako ne elimo da se oslonimo na represiju onih razvijenijih
PPP: Od ega me podilazi jeza
FC: Ako ne elimo da ostanemo na optim mestima, mora da postoji neko reenje. Na primer, u naunoj fantastici, kao i u nacizmu, spaljivanja knjiga je uvek uvod u istrebljenje. Kada jednom zatvorite
kole i ukinete televiziju, kako ete pokrenuti svet?
PPP: Mislim da sam o tome ve priao sa Moravijom. Zatvoriti ili ukinuti na mom jeziku znai
promeniti. Ali, promeniti na drastian i oajniki nain, kao to to nalae isto tako drastina i oajna
situacija. Ono to spreava pravi dijalog s Moravijom ili, jo vie, sa Firpom (Luigi Firpo), jeste to
to izgleda ne vidimo istu scenu, iste ljude, ne ujemo iste glasove. I za vas se neto deava tek kada
postane vest, lepo napisana, sloena, montirana i naslovljena vest. Ali, ta je sa onim to se nalazi
iza svega toga? Nedostaje nam hirurg koji e pregledati tkivo i rei: gospodo, ovo je rak, i to nimalo
benigan. ta je rak? To je neto to menja sve elije, to podstie njihov nekontrolisani rast, mimo
svake vaee logike. Da li se za osobu obolelu od raka, koja sanja o istom, zdravom telu, koje je
imala pre bolesti, ak i ako je tada bila glupa i bedna, moe rei da je nostalgina? Pre raka, kaem.
Prema tome, trebalo bi da se potrudimo da postignemo istu sliku. Sluam politiare i njihove fraze,
sve politiare, i to me izluuje. Oni i ne znaju o kojoj zemlji priaju, od nje su udaljeniji nego Mesec.
Kao i pisci. I sociolozi. I eksperti svih fela.
FC: Zato mislite da su neke stvari vama jasnije?
PPP: Ne elim vie da priam o sebi; moda sam ve rekao previe. Svi znaju da sam debelo platio
za svoje iskustvo. Ali, tu su i moje knjige i filmovi. Moda greim, ali i dalje tvrdim da smo svi u
opasnosti.
FC: Pazolini, ako tako gledate na ivot ne znam da li ete prihvatiti ovo pitanje kako mislite da
izbegnete sve rizike i opasnosti?
Kasno je, Pazolini nije upalio svetlo, tako da je bilo teko praviti beleke. Gledamo ono to sam zapisao.
Onda mi kae da mu ostavim pitanja.
PPP: Neki delovi mi zvue previe apsolutno. Pustite me da razmislim o tome, da jo malo pogledam.
I ostavite mi vremena za zakljuak. Imam na umu odgovor na vae pitanje. Lake mi je da piem, nego
da priam. Poslau vam ono to sam dodao sutra ujutru.
Sutradan, u nedelju, njegovo telo je bilo u policijskoj mrtvanici.
Siamo tutti in pericolo, Furio Colombo i Pier Paolo Pasolini, La Stampa, l8. XI 1975;
lUnit, 9. V 2005. Eng. We are all in danger, In Danger: A Pasolini Anthology, City Light
Books, San Francisco, 2010.

46

Drugi deo: Dragi enarijelo

47

ovek od kulture, dragi enarijelo, moe biti samo ili daleko ispred ili daleko iza svog vremena (ili oboje u isti mah; kao u mom sluaju).
enarijelo, 1975,

48

Nesrena omladina
Jedna od najmisterioznijih tema grkog traginog pozorita jeste predodreenost sinova da plaaju
za grehe svojih oeva.
Nije vano da li su sinovi dobri, nevini, poboni; ako su njihovi oevi zgreili, sinovi moraju biti
kanjeni.
Za hor demokratski hor koji sebe smatra uvarem te istine, koji je objavljuje bez obrazloenja
i bez primera, to je neto sasvim prirodno.
Priznajem da sam u toj temi grkog pozorita uvek video neto strano mojim saznanjima, neto
to se deava negde drugde i u drugom vremenu. Pomalo sholastiki naivno, smatrao sam da je ta
tema apsurdna i da je i sama naivna, antropoloki naivna.
Ali, onda je u mom ivotu nastupio trenutak kada sam shvatio da i ja neizbeno pripadam generaciji
oeva. Neizbeno, zato to se sinovi nisu samo rodili i odrasli ve i dostigli doba razumnosti, tako da
njihova sudbina neminovno postaje ono to i mora biti, kada stupe u redove odraslih.
Poslednjih nekoliko godina, dugo sam posmatrao tu decu. Na kraju, moj sud, koji i meni samom
deluje nepravedno i nemilosrdno, jeste osuda. Pokuavao sam da razumem, pretvarao se da ne razumem, pozivao se na izuzetke, uzdao se u neku promenu, gledao na sve istorijski to jest, s one strane
subjektivnog poimanja dobra i zla. Ali, sve je bilo uzalud. Moje oseanje je bilo osuujue. Oseanja
se ne mogu menjati. Ona su, zapravo, istorijska. Ono to oseamo je ono pravo (koliko god moda bili
neiskreni prema samima sebi). Na kraju to jest, danas, poetkom 1975. moje oseanje je, ponavljam, osuda. Ali, poto je osuda moda pogrena re (koju moda diktira poetni osvrt na lingvistiki
kontekst grkog pozorita), pokuau da je definiem: vie nego osuda, moje oseanje je prestanak
ljubavi; prestanak ljubavi, koji, naravno, nije vodio u mrnju ve u osudu.
Ono to zameram sinovima je neto uopteno, ogromno i mrano. Neto to ne dopire do verbalnog:
to se u stvarnosti ispoljava iracionalno, kao imati oseanje. Sada, poto sam kao idealni otac,
istorijski otac osudio sinove, prirodno je da kao posledicu toga, u odreenom smislu, prihvatim
ideju o njihovom kanjavanju.
Po prvi put u ivotu u stanju sam da, pomou intimnih i linih mehanizama, oslobodim svoju svest
od strane, apstraktne, fatalne neminovnosti atinskog hora, koji kanjavanje sinova potvruje kao
neto prirodno.
Samo to je hor, obdaren drevnom i dubokom mudrou, dodao da su ono zbog ega se sinovi
kanjavaju gresi oeva.
U redu, ne oklevam ni sekunda da to priznam to jest, da na sebe lino preuzmem te grehe. Ako
osuujem sinove (zbog toga to sam prestao da ih volim) i podrazumevam njihovo kanjavanje, onda
makar ne sumnjam da je to moja krivica. Kao oca. Kao jednog od oeva. Jednog od oeva koji su
bili odgovorni, prvo za faizam, onda za lano demokratski, klerofaistiki reim, i koji su konano
prihvatili novi oblik vlasti, konzumeristiki reim, poslednju ruevinu, ruevinu ruevina.
Da li to onda znai da je greh oeva, koji sinovi moraju da plate, faizam, kako u njegovom arhainom, tako i u njegovom potpuno novom obliku novom, bez mogueg ekvivalenta u prolosti?
Nalazim da mi je teko da priznam da je to krivica. Moda i iz privatnih i subjektivnih razloga.
Lino sam oduvek bio antifaista i nikada nisam prihvatio novu vlast, o kojoj je Marks zapravo govorio

49

u Manifestu, tako proroki, mislei da govori o kapitalizmu svog vremena. ini mi se da ima neeg
konformistikog i previe loginog to jest, neistorijskog u poistoveivanju krivice s neim takvim.
Ve oseam svuda oko sebe zgraavanje sitniara a onda i njihove ucene zbog onoga to
nameravam da kaem. Ve ujem njihove argumente: nazadni su, reakcionarni i neprijatelji ljudi svi
oni koji ne mogu shvati element novog, svakako dramatian, koji to novo ne vide u sinovima, koji ne
mogu da prihvate da su i oni ivot. U redu, ali mislim da i ja imam pravo na ivot, zato to, iako otac,
ne mogu da prestanem da budem i sin. Pored toga, ivot, za mene, moe da se ispolji na veoma dobar
nain, ako, na primer, imam hrabrosti da tim novim sinovima kaem ta zaista oseam prema njima.
ivot se sastoji u neustraivom vebanju razuma a ne u ispoljavanju predrasuda, naroito ne ivotnih
predrasuda, to je ist kvalunkvizam.28 Bolje je biti neprijatelj ljudi nego neprijatelj stvarnosti.
Sinovi koji nas okruuju, naroito oni mlai, maloletnici, skoro bez izuzetka su udovita. Njihova
fizika pojava je skoro zastraujua, a kada nije zastraujua, onda je zamorno nesrena. Grozne dlake,
karikature od frizura, bled ten, tupi pogledi. To su maske iz neke varvarske inicijacije. Ili maske duboke
i nesvesne integracije, koje ne bude saaljenje.
Poto su podigli barijere prema oevima, koji su teili da ih potisnu u geto, sinovi su se nali zatvoreni u drugom getu. U najboljem sluaju stoje naikani na bodljikavoj ici geta i gledaju nas, kao
oajni prosjaci, koji trae neto oima, zato to nemaju hrabrosti ili nisu u stanju da govore. Oni meu
njima koji nisu ni gori, ni bolji od ostalih (milioni njih), nemaju nikakav izraz: oni su dvosmislenost
od krvi i mesa. Pogled im je neuhvatljiv; misli uvek negde drugde; u isti mah imaju previe potovanja
i previe prezira, previe strpljenja ili previe nestrpljenja. Nauili su neto vie od svojih vrnjaka od
pre deset ili dvadeset godina, ali nedovoljno. Integracija vie nije moralni problem, a pobuna je postala
deo koda. U najgorem sluaju su pravi kriminalci. Koliko ima takvih? U stvari, to bi mogli biti svi oni.
Nema uline grupe mladih koja ne bi mogla biti grupa kriminalaca. Oi su im bez sjaja; crte lica su
im kopije crta automata, bez ieg osobenog, to bi im davalo unutranji karakter. Stereotipi ih ine
podmuklim. Njihovo utanje moe biti uvod u skruenu molbu za pomo (kakvu pomo?) ili za ubod
noem. Vie ne gospodare svojim postupcima, u stvari, reklo bi se, svojim miiima. Ne uviaju razliku
izmeu uzroka i posledice. Regresirali su iza privida boljeg obrazovanja i vieg ivotnog standarda
u primitivnu sirovost. Ako s jedne strane govore bolje to jest, ako su usvojili degradiranu, prosenu
verziju italijanskog s druge su skoro afatini: govore starim, nerazumljivim dijalektima ili prosto
ute, povremeno isputajui grlene uzvike i druge krike, po pravilu opscene. Ne znaju da se osmehnu
ili smeju. Znaju samo da se keze i kikou. U toj ogromnoj masi, tipinoj pre svega (i jo jednom!)
za bespomoni centar i jug Italije, postoji i elita plemenitih, u koju, naravno, spadaju i deca mojih
italaca. Ali, ti itaoci valjda nee rei kako su njihova deca srena (neinhibirana i nezavisna, kao to
veruju i uporno ponavljaju neki imbecilni novinari, koji se ponaaju kao faistiki dopisnici iz nekog
koncentracionog logora). Lana tolerancija je, u masi mukaraca, donela i veu vanost devojkama.
One lino su, uglavnom bolje: najzad, ivele su u vreme tenzija, osloboenja, dostignua (iako iluzornih). Ali, u ukupnoj slici, njihova funkcija na kraju postaje regresivna. Naime, poklonjena sloboda
ne moe da nadjaa njihovu prastaru naviku potinjavanja pravilima.
28
Qualunquismo; kvalunkvizam, kvalunkvista: kod Pazolinija, u svim tekstovima (u kojima se taj izraz esto sree), sinonim za populistiki feti obinog oveka i konformizam. Termin je skovao italijanski novinar i pisac Guljelmo anini
(Guglielmo Giannini, 18911960), koji je krajem 1944. pokrenuo asopis Luomo qualunque (Obini ovek), a zatim osnovao pokret Fronte delluomo qualunque (Front obinih ljudi), aktivan do 1949. asopis i Front su, deklarativno, bili protiv
partijske politike (partitokratije, jo jedan aninijev izum), koja zanemaruje prave interese ljudi. Platforma Fronta bila
je monarhistika i izrazito antikomunistika, a njegova populistika i navodno apolitina retorika privlaila je i bive
faiste, koji nisu otvoreno izraavali svoja uverenja. Suprotstavljao se koaliciji svih antifaistikih snaga, zbog uea komunista, a kada su demohriani izbacili komuniste iz koalicije, lanstvo i simpatizeri pokreta postepeno su se utopili u
demohriansko glasako telo.

50

Naravno: grupe obrazovanih mladih ljudi (uzgred, kojih danas ima mnogo vie nego ranije) deluju
nam tako neodoljivo upravo zato to su tako potresne. Zbog okolnosti koje su za velike mase ljudi
sve do sada bile samo negativne, i to grozno negativne, oni su napredniji, prefinjeniji i obaveteniji od
mladih iz slinih grupa od pre deset ili dvadeset godina. Ali, ta mogu da urade sa svojom prefinjenou
i kulturom?
Prema tome, sinovi koje vidimo oko sebe su kanjeni sinovi danas kanjeni svojom nesreom,
a sutra ko zna kakvim hekatombama29 (to je moje neodoljivo oseanje).
Ali, ti sinovi su kanjeni zbog naih grehova, to jest, zbog grehova svojih oeva. Da li je to poteno?
To je pitanje koje, prema dominantnom motivu grkog teatra, za modernog itaoca zapravo ostaje bez
odgovora.
U stvari, da, poteno je. Savremeni italac je proao kroz iskustvo koje mu je konano i tragino
uinilo pojmljivim stav demokratskog hora drevnih Atinjana, koji mu je izgledao tako slepo iracionalan i okrutan: da sinovi moraju platiti za grehe svojih oeva. I zaista, sinovi koji se nisu oslobodili
grehova svojih oeva su nesreni a nema jasnijeg i teeg znaka krivice od nesree. Bilo bi suvie
lako, i u istorijskom i politikom smislu nemoralno, kada bi se za sinove potrailo opravdanje za
ono to je u njima runo, odbojno, neljudsko u injenici da su oevi ti koji su zgreili. Negativno
roditeljsko naslee moe da objasni pola toga, ali ona druga polovina je njihova odgovornost. To nisu
nevina deca. Tijest30 je kriv, ali kriva su i njegova deca. I zato moraju biti kanjena i za onu polovinu
krivice drugih, od koje nisu bili u stanju da se oslobode.
Ipak, ostaje pitanje u emu se zapravo sastoji krivica oeva.
U stvari, to je ono najvanije. I utoliko vanije to je samo neki veoma teak greh mogao da sinove
dovede u tako strano stanje i izazove njihovo zversko kanjavanje. To je moda najvei greh koji su
oevi ikada poinili, u celoj ljudskoj istoriji. A svi mi smo ti oevi. To nam izgleda neverovatno.
Kao to sam rekao, moramo se otarasiti ideje da se taj greh moe poistovetiti sa faizmom, starim ili
novim, to jest, sa efektivnom vlau kapitalizma. Deca koja se danas tako okrutno kanjavaju samim
svojim nainom ivota (a sutra, sigurno, neim jo objektivnijim i stranijim) jesu i deca antifaista i
komunista.
Prema tome, faisti i antifaisti, gazde i revolucionari, dele isti greh. Sve do sada, kada bismo govorili
o oevima i deci, svi mi smo uvek, s nesvesnim rasizmom, mislili na oeve i sinove buroazije.
Istorija je bila njihova istorija.
Narod je, po meni, imao odvojenu istoriju, onu arhainu, u kojoj su sinovi kao to nas poduava
antropologija drevnih kultura prosto reinkarnirali i duplirali oeve.
Danas se sve promenilo: kada govorimo o oevima i sinovima, pod oevima i dalje podrazumevao
one buroaske, a pod sinovima i one buroaske i one proleterske. Apokaliptina slika mladih koju sam
malopre skicirao, ukljuuje i buroaziju i proletarijat.
Te dve istorije su se onda pomeale: to se dogodilo po prvi put u istoriji.
To ujedinjenje se odigralo pod znakom i po volji konzumeristikog drutva razvoja. Ne moe se
rei kako su se antifaisti generalno, a komunisti posebno, zaista protivili takvom ujedinjenju, totalitarnom po karakteru po prvi put istinski totalitarnom iako njegova represivnost nije ona stara,
policijska (ako se uopte moe rei da se ona danas oslanja na lanu popustljivost).
Prema tome, greh oeva nije samo nasilje vlasti, faizam. On se sastoji i u sledeem: prvo, u tome to
smo iz svoje svesti, mi, antifaisti, potisnuli stari faizam, u injenici da smo se suvie lako oslobodili
svoje duboke bliskosti s njim (Panella)31 (utoliko to smo faiste smatrali za svoju kretensku brau,
29

Hekatomba (gr., ): pokolj, masovno rtvovanje, masovna stradanja. U antikoj Grkoj, rtvovanje 100 volova
ili bikova (kod Homera, rtvovanje 12 do 100 grla stoke).
30
Tijest, lik iz grke mitologije, koji je na prevaru postao kralj Mikene.
31
Marco (Giancinto) Panella (1930), italijanski politiar, osniva Radikalne partije (Partito radicale).

51

kako je Sforcinu frazu zabeleio Fortini);32 drugo, iznad svega, u prihvatanju (utoliko teem to je bilo
podsvesno) degradirajueg nasilja onog pravog, neizmernog genocida novog faizma.
Zato imamo to sauesnitvo sa starim faizmom i pristanak na novi faizam?
Zato to i u tome je sr problema to dvoje, iskreno ili neiskreno, povezuje ista ideja vodilja:
da je najvee zlo na svetu siromatvo i da se kultura siromanih klasa zato mora zameniti kulturom
vladajue klase.
Drugim reima, za nau krivicu, kao oeva, moe se rei da se sastoji u sledeem: u naem verovanju
da nema, niti moe biti, neke druge istorije osim one buroaske.
Pier Paolo Pasolini, I giovani infelici (1975), Lettere Luterane, Einaudi, Torino, 1976. P. P.
Pasolini, Unhappy Youths, Lutheran Letters, Carcanet New Press, 1983 (1987), str. 1116.
U ovom prevodu oslanjao sam se na raniji prevod Valtera Milovana:: P. P. Pasolini, Nesretna mlade, Europski glasnik, br. 13, Zagreb, 2008, str. 3539. Jo jednom se zahvaljujem
Nikoli, iz Zagreba, koji mi je poslao kopiju tog prevoda. (AG, jul 2014)

32

Franco Fortini (Franco Lattes, 19171994), italijanski pisac i prevodilac, marksista, jedno vreme saraivao sa Pazolinijem. Nejasno je na koju Sforcinu (Sforza) frazu Pazolini misli.

52

enarijelo: pedagoka rasprava

Kako te zamiljam
Poto je ova pedagoka rasprava, koja stie u nastavcima uz, naravno, rizik od rtvovanja aktuelnosti, zarad progresivnog ostvarivanja planiranog programa namenjena tebi, bie dobro ako prvo
opiem kako te zamiljam.
To je veoma vano zato to uvek treba priati i delovati u konkretnim okvirima.
Kao to tvoje ime odmah sugerie, ti si Napolitanac. I poto se to pitanje odmah namee, pre nego
to nastavim s tvojim opisom, objasniu u par rei zato sam hteo da bude Napolitanac.
Ovo piem poetkom 1975: iako je prolo ve neko vreme od kada sam poslednji put bio u Napulju,
Napolitanci su za mene i dalje kategorija osoba koja je u isti mah konkretna i ideoloki simpatina.
Oni se, tokom ovih poslednjih godina ili, konkretno, tokom poslednje decenije nisu bitno promenili. Bili su uvek isti Napolitanci, tokom cele istorije. A to mi je veoma vano, iako znam da bih zbog
toga mogao budem optuen za najstranije stvari ili ak proglaen za izdajnika, otpadnika, nitariju.
Ali, ta ja tu mogu? Vie volim siromatvo Napolitanaca nego prosperitet italijanske republike; vie
volim neznanje Napolitanaca nego kole italijanske republike; i vie volim male scene, iako pomalo
naturalistike, koje se jo uvek mogu videti u napolitanskim udericama (bassi), nego prizore sa televizije italijanske republike. Napolitance doivljavam kao vrlo bliske, zato to smo prosto duni da
razumemo jedni druge. Prema njima nemam nikakvih fizikih rezervi, zato to ih ni oni, u svojoj nevinosti, nemaju prema meni. S Napolitancima imam oseaj da mogu da im prenesem neto, zato to
oni znaju da mi time to mi poklanjaju panju ine uslugu. Stoga je razmena znanja s njima potpuno
prirodna. Nekom Napolitancu prosto mogu da kaem ono to znam, zato to je nain na koji vidim
njegovo znanje pun skoro mistinog potovanja, ali i radosti i naklonosti. Smatram i da prevara moe biti razmena znanja. Jednog dana sam primetio da mi jedan Napolitanac, usred izliva naklonosti,
izvlai novanik iz depa; skrenuo sam mu panju na to i naa se uzajamna naklonost samo poveala.
Mogao bih da ovako ispiem cele stranice i tako svoju raspravu pretvorim u razmatranje odnosa
nekog pripadnika srednje klase sa severa Italije prema Napolitancima. Ali, sada odustajem od toga i
okreem se tebi.
Pre svega, ti si, i mora biti, veoma lep. Moda ne u uobiajenom smislu. Sitnije si grae i ak pomalo
mrav; na licu ve nosi crte koje e ga s godinama neizbeno pretvoriti u masku. Ali, oi ti moraju
biti crne i blistave; usta malo vea; lice pravilno, a kosa ti mora biti kratka, do vrata i obavezno iza
uiju; mogu lako da dopustim da ti se iznad ela izvijan jedna lep pramen, malo dui, ratoboran, moda
malo prenaglaen i smean. Ne bi mi smetalo ni ako si pomalo sportski tip i, samim tim, vitkog struka
i snanih nogu (kad smo ve kod sporta, voleo bih da te privlai fudbal, zato to bismo onda mogli da
s vremena na vreme odigramo neku utakmicu). Sve to sve to to se tie tvog tela, to mora biti jasno
u tvom sluaju nema nikakvu praktinu ili sraunatu svrhu; to je isto estetska zamisao, s kojom
se oseam oputenije. Da to odmah raistimo: da si ruan, zaista ruan, opet bi bilo isto, sve dok si
prijatna, normalno inteligentna i srdana soba, kao to inae jesi. U tom sluaju, dovoljno je da ti se
oi smeju; isto bi bilo i da nisi enarijelo nego Konketina (ensko ime).
Neko e pomisliti da deak koga opisujem mora biti neko udo. Ali, ti samo deko iz srednje klase, to
jest, uenik prvog ili drugog razreda gimnazije. Mogao bih da dopustim da je re o udu da si iz Milana,
53

Firence ili ak Rima. Ali, injenica da si Napolitanac, makar i iz srednje klase, ne doputa nita drugo
osim da bude lep iznutra. Napulj je i dalje poslednja plebejska metropola, poslednje veliko selo (s
kulturnom tradicijom, koja, povrh svega, nije strogo italijanska); ta opta i istorijska crta izjednaava
sve drutvene klase u fizikom i intelektualnom smislu. Vitalnost je uvek izvor ljubavi i naklonosti. U
Napulju su i neki siromaak i neki deak iz srednje klase puni vitalnosti.
I tako sam te izabrao, kao to si izabrao mene. Jednaki smo. Razmenjujemo naklonost. Naravno, ako
ovo budu itali drugi, moj pedagoki tekst bie la, zato to nema tebe: nema tvojih rei, tvog glasa,
tvog osmeha. Utoliko gore po itaoca koji ne moe da te zamisli. Ako nisi udo, onda si izuzetak,
to je sigurno. Moda ak i za Napulj, u kojem su mnogi tvoji vrnjaci samo prljavi faisti. Ali, koga
sam drugog mogao da pronaem, da bih ovaj svoj tekst uinio posebnim, makar samo u knjievnom
smislu?
Il Mondo, Gennariello, Paragrafo primo: come ti immagino, 6. mart 1975.

Kako ti sigurno zamilja mene

Mogao bih da ti kaem mnogo toga, enarijelo, to bi trebalo da zna o svom uitelju. Ne elim
da pravim spisak detalja, koji e ionako izai na videlo, malo pomalo, kako se ukae prilika (naa
pedagoka rasprava e u stvari biti puna zagrada i digresija: kad god se u vestima pojavi neto dovoljno
hitno i znaajno da bismo prekinuli nau raspravu, mi emo je prekinuti).
Hteo bih da izdvojim jednu stvar: naime, ono to priaju drugi ljudi, na osnovu ega ve zna neto o meni. Ono to zna o meni od drugih ljudi, moglo bi se eufemistiki saeti na sledei nain:
pisac-reiser, o kojem se mnogo raspravlja i vrlo problematian, ne ba ortodoksni komunista, koji
zarauje na filmu i loa sorta, pomalo kao DAnuncio.
Neu sada ulaziti u polemiku s tim deliima informacija koje su, u dirljivom saglasju, dole to tebe
od jedne faistike dame i jedne mlade osobe iz vanparlamentarnog pokreta, od jednog leviarskog
intelektualca i jednog svodnika.
Znam da ovo zvui pomalo kvalunkvistiki. Ali, upamti: ne sme se plaiti niega, a pre svega se ne
sme plaiti negativnih opisa, koji mogu biti beskrajno iskrivljeni.
Svi Italijani mogu da govore jedni drugima da su faisti, zato svi imaju neke faistike crte, koje se,
kao to emo videti, mogu objasniti istorijski, izostankom liberalne ili buroaske revolucije; svi Italijani, s jo vie razloga, mogu da jedni druge nazivaju katolicima ili klerikalcima. Najzad, svi Italijani
mogu da jedni druge nazivaju kvalunkvinistima, u politikom smislu. Upravo to nas zanima u ovom
trenutku. Ne zato to smo ti i ja naruili ono to bi se moglo nazvati preutnim paktom meu civilizovanim ljudima, da jedni druge nikada ne nazivaju faistima, klerikalcima ili kvalunkvistima ve
zato to, ovde i sada, optuujem samog sebe zbog odreenog kvalunkvizma.
ta je to to ja (kao kvalunkvista) vidim kao zajedniko izmeu jedne faistike dame, pripadnika
vanparlamentarnog pokreta i svodnika? To je njihova strana, neiskorenjiva udnja za konformiranjem.
U naem drutvu se esto deava da neki ovek (malograanin, katolik, ak i potencijalni faista),
svesno ili nesvesno gonjen tom potrebom za konformiranjem, napravi odluan izbor i postane progresivan, revolucionar, komunista; ali (esto se pitamo), s kojim ciljem? Da bi se konano izmirio s tom
potrebom za konformiranjem. On to ne zna, ali injenica da je smelo preao na stranu koja zastupa
ono to je ispravno i razumno (tu re koristim u isto vreme u kolokvijalnom i filozofskom smislu)
omoguava mu da se nagodi sa starim navikama, u kojima vidi neto obnovljeno, neto objektivno.
Ali, naravno, to je samo stara udnja za konformiranjem.
54

To je ono to se stalno deavalo tokom ovih trideset postfaistikih, ali ne i antifaistikih godina.
Ali, posle 1968, to se samo pogoralo. Naime, s jedne strane, ono to bismo mogli nazvati zvaninim,
dravnim, sistemskim konformizmom, preraslo je u neizmerno vei konformizam od kada je vlast
postala konzumeristika i, samim tim, neizmerno efikasnija u nametanju svoje volje od bilo koje prethodne vlasti na svetu. Ubeivanje da se sledi hedonistiko shvatanje ivota (i da se, shodno tome,
bude dobar potroa) ini smenim svaki autoritarni pokuaj ubeivanja: na primer, da se sledi neko
religiozno ili moralistiko shvatanje ivota.
S druge strane, velike mase radnika i progresivne elite ostale su izolovane u svetu te nove vlasti. Ta
izolacija je, opet, s jedne strane, sauvala u njima odreenu jasnou i higijenu, kako mentalnu, tako i
moralnu, dok ih je s druge strane uinila konzervativnijim. To je sudbina svih ostrva (ili marginalnih
oblasti). Tako se poslednjih godina fosilizirao i konformizam levice, inae stalno prisutan.
Jedno od najtipinijih optih mesta leviarskih intelektualaca jeste njihova elja da desakralizuju
i (da izmislimo jednu re) desentimentalizuju ivot. U sluaju starih progresivnih intelektualaca, to
se objanjava time to su se formirali u klerofaistikom drutvu, koje je propovedalo lanu svetost i
lana oseanja. I zato je njihova reakcija bila ispravna. Ali, nova vlast danas ne namee tu lanu svetost
i lana oseanja. Ona je zapravo prva, ponavljam, koja eli da ih se potpuno otarasi, zajedno sa svim
njihovim institucijama (vojskom i crkvom, na primer). Zato je polemika protiv svetosti i oseanja,
koju vode progresivni intelektualci, koji i dalje drve o starim vrednostima prosvetiteljstva, kao da su
one mehaniki postale deo humanistikih nauka, beskorisna. Ili je od koristi samo postojeoj vlasti.
Nema nikakve sumnje da u te tokom ovih lekcija, iz tih razloga, navoditi na svaku moguu desakralizaciju, na gubljenje potovanja prema svakom institucionalizovanom oseanju. Ali, osnovni cilj
mojih lekcija bie da te ubedim da ne zazire od oseaja za sveto i onih oseanja koje konzumeristiki
sekularizam oduzima ljudima i tako ih pretvara u rune i glupe automate, koji oboavaju fetie.
Paragrafo secondo: come devi immaginarmi, 13. mart 1975.

Jo neto o tvom uitelju

Hteo bih da dodam jo neto onome to sam rekao u poglavlju Kako ti sigurno zamilja mene.
Mnogo emo priati o seksu, bie to jedna od naih najvanijih tema, i ja svakako neu propustiti
priliku da ti kaem neke istine o tome, ak i neke proste, koje e ipak, kao i obino, skandalizovati
italijanske itaoce, uvek spremne da bezoniku oduzmu re i potpuno ga ignoriu..
U redu: u tom smislu, ja sam kao crnac u nekom rasistikom drutvu, koje sebi doputa da usvoji
duh tolerancije. Drugim reima, ja sam neko ko se trpi.
Kao to zna, ta tolerancija je uvek i samo nominalna. Ne znam ni za jedan primer prave tolerancije.
To je zato to prava tolerancija moe da bude samo kontradiktoran pojam. Naime, injenica da se
neto trpi, isto je to i rei da je prokleto. Tolerancija je samo prefinjeniji oblik osude. U stvari,
nekome tolerisanom recimo, crncu koga sam uzeo za primer moe se rei kako moe da radi ta
hoe, da ima puno pravo da sledi sopstvenu prirodu, da to to pripada manjini ne znai da je inferioran,
itd. Ali, njegova razliitost ili bolje, zloin to je drugaiji ostaje ista kako u oima onih koji su
reili da ga toleriu, tako i u oima onih koji su reili da ga osuuju. Nijedna veina nikada nee moi
da iz svoje svesti izbrie oseaj razliitosti manjina. Taj oseaj je uvek, veno, neizbeno prisutan.
Prema tome, crnac e moi naravno da bude crnac, da slobodno ivi svoju razliitost, ak i izvan
naravno fizikog i mentalnog geta, na koji je u vreme represije bio ogranien.
55

Ali, mentalna slika geta ostaje nepobediva. Crnac e biti slobodan, moi e da ivi normalno, bez
ometanja zbog svoje razliitosti, itd., ali e uvek ostati unutar mentalnog geta i teko njemu ako ga
napusti.
On moe izai iz njega samo ako prihvati stavove i mentalitet onih koji ive izvan geta, to jest,
veine.
Nijedno njegovo oseanje, gest, re, ne mogu biti obojeni osobenim iskustvom nekoga ko ivi konceptualno zatvoren unutar granica nametnutih nekoj manjini (mentalni geto). On mora da potpuno
porekne sebe i da se pretvara kako je njegovo iskustvo neto normalno, za pripadnika jedne manjine.
Poto smo ovde uspostavili pedagoki odnos (pre svega, tako to smo utvrdili ta sam ja za tebe),
ilustrovau ono to sam rekao, pomalo aforistiki, pomou konkretnog sluaja, koji me se naroito
tie.
Proteklih nekoliko nedelja bio sam u prilici da javno iznesem stavove o dva pitanja: o abortusu33 i
politikoj neodgovornosti ljudi iz vlasti.
Ko je za abortus? Oigledno niko. Treba biti lud da bi se bilo za abortus. Problem nije biti za ili
protiv abortusa ve za ili protiv njegove legalizacije. Prirodno, ja sam protiv abortusa, ne mogu biti za
nekontrolisani, totalni, fanatini, retoriki abortus. Kao da je legalizacija abortusa neka radosna pobeda, koja donosi mir. Zalaem se za opreznu i teku legalizaciju. Drugim reima, u okvirima praktine
politike, ovog puta delim stav Komunistike partije, pre nego radikala.
Zato pitanje abortusa izaziva u meni tako snano oseanje krivice? I to sam jasno rekao. Zato
to je abortus problem veine koja na njegov uzrok, snoaj, gleda na takav ontoloki nain da ga
svodi na neto mehaniko, banalno, irelevantno, na ispad prirodnosti. U tome ima neeg mranog,
to me duboko vrea. To me postavlja pred jednu zastraujuu stvarnost (roen sam i iveo sam u
represivnom, klerofaistikom svetu).
Sve to je mom stavu o abortusu dalo odreenu boju, koja potie iz mog posebnog i drugaijeg
ivotnog i seksualnog iskustva.
Svi su skoili na mene, kao besni psi, ne zbog onoga to sam rekao (to je, naravno, bilo potpuno
razumno) ve zbog te boje. Besni, glupi, slepi psi. Utoliko besniji, gluplji i zaslepljeniji, jer sam (to
je bilo oigledno) traio njihovu solidarnost i razumevanje. Naime, ne priam o faistima. Priam o
prosveenima, progresivnima. Priam o tolerantnima. To je dokaz za ono to elim da ti kaem:
sve dok drugaiji ivi svoju razliitost u tiini, zatvoren u mentalni geto koji mu je odreen, sve je u
redu; i svima je veoma drago zbog tolerancije koja mu se poklanja. Ali, im izgovori jednu re o svom
iskustvu drugaijeg ili se usudi da izgovori neto obojeno vlastitim iskustvom drugaijeg, dolazi
do eksplozije ubilakog besa, kao u najmranijim klerofaistikim danima. Najvulgarnije ismevanje,
najgore ake ale, najsurovije nerazumevanje, bacaju ga u ponienje i sramotu.
I tako, dragi enarijelo, buka koja se podigla oko pitanja abortusa moe se meriti samo sa apsolutnim mukom o ljudima iz vrha demohrianske vlasti. S tim u vezi, neka bude jasno da se ovde neu
izjanjavati o tome na isto administrativnom nivou, naime, na nivou kostima Ali, to je pitanje koje
emo razmotriti u narednom poglavlju, ija e tema biti jezik.
33
P. P. Pasolini, Sono contro laborto (Ja sam protiv abortusa), Scritti corsari, 1975. Prvi put objavljeno pod naslovom
Il coito, laborto, la falsa tolleranza del potere, il conformismo dei progressisti (Koitus, abortus, lana tolerancija vlasti,
konformizam progresivaca), Corriere della sera, 19. I 1975. Pazolini je podrao predlog Radikalne partije o referendumu o
legalizaciji abortusa, ali se lino (ne i pravno) izjasnio protiv samog abortusa, zbog, kako je tada napisao, niza haotinih,
burnih i emocionalnih razloga. Bio je to njegov pokuaj da to pitanje postavi u etikim i najirim sociolokim (ekolokim)
okvirima, umesto da se ono razmatra isto tehniki i konzumeristiki, odnosno, u kontekstu u kojem se cela sfera (poklonjenih) ljudskih prava oblikuje prema modelu robne potronje i osobe shvaene u buroasko-individualistikom smislu.
Kritikovao je radikale i progresivce zbog toga to pitanje abortusa (kao i koitusa i kontracepcije) svode na sluaj puke
praktinosti; bave se njime u praktinom duhu. A to je, kao to i oni dobro znaju, uvek pogreno.

56

Paragrafo terzo: ancora sul tuo pedagogo, 20. mart 1975.

Kako emo razgovarati

Proli put smo rekli kako je velikoj halabuci oko pitanja abortusa odgovarala grobna tiina o problemu nesposobnosti koja se granii sa kriminalom ljudi iz vrha demohrianske vlasti. Ili se to
pitanje izokretalo u veitu i dosadnu raspravu o looj vlasti i vladi u senci, moda sa skrivenim prizivanjem intervencije komunista, to jest, istorijskog kompromisa, koji bi samo kodifikovao postojee
stanje.
Zna, enarijelo, mnogi sekularni i demokratski Italijani pridaju sebi veliki znaaj zato to oseaju
da na neki muevni nain ive unutar istorije: oni realistiki prihvataju svoju sposobnost da menjaju
stvarnost i ljude, potpuno ubeeni da je to realistiko prihvatanje posledica upotrebe razuma.
Ali, ja ne, enarijelo. Upamti da ja, kao uitelj, ne verujem u tu istoriju i u taj progres. U svakom
sluaju, nije tano da se uvek ide napred. Vrlo esto se deava da pojedinci i drutva nazaduju ili
propadaju. U tom sluaju, promena se ne sme uzeti zdravo za gotovo; njeno realistiko prihvatanje
realno postaje manevrisanje oseanjem krivice, da bi se umirila vlastita savest i nastavilo po starom. A
to je suta suprotnost racionalnom procesu, iako esto, na planu jezika, moe da ima privid racionalne
argumentacije.
Nazadovanje i propadanje se ne mogu prihvatiti; ak ni sa ogorenjem i gnevom, zato su to, suprotno
prividu, i u ovom posebnom sluaju, duboko racionalne injenice. Ono to je potrebno jeste snaga za
totalnu kritiku, za potpuno odbacivanje, za oajniku i uzaludnu osudu.
Svako ko realistiki prihvata promenu koja je realno nazadovanje i propadanje, time pokazuje da
ne voli one koji su najvee rtve tog nazadovanja i propadanja, ljude od krvi i mesa, koji ga okruuju.
S druge strane, svako ko iz sve snage, makar to bilo i sentimentalno, protestuje zbog nazadovanja i
propadanja, pokazuje da voli ljude od krvi i mesa. To je ljubav koju na svoju nesreu oseam i koju
u, nadam se, uspeti da ti prenesem.
Najvei krivci, zbog tog nedostatka ljubavi prema ljudima degradiranim lanim istorijskim progresom, jesu upravo ljudi iz vrha demohrianske vlasti.
Ostavimo po strani prvu fazu njihovog reima, koji je oigledno bio nastavak onog faistikog;
sada se nalazimo u drugoj fazi, u kojoj oni i dalje postoje i ponaaju se na stari nain, iako vlast kojoj
slue vie nije ona paleokapitalistika (klerofaistika) ve nova vlast konzumerizma (i njene lane
tolerancije). U toj drugoj fazi prisutan je zastraujui kontinuitet politikih ubistava i kriminala. I to
je ono zbog ega su ljudi iz vrha demohrianske vlasti, u ovom sluaju, i formalno krivi, i to na osnovu
svega tri mogunosti.
Prvo: vladajui demohriani (ili grupa njih) direktno su odgovorni ili su direktno podsticali strategiju napetosti i bombake napade. Skandal sa SID (Servizio Informazioni Difesa, vojna kontraobavetajna sluba) dovoljno snano potvruje ovu hipotezu. Pored toga, to se moe proitati i izmeu
redova nedavnih i u drugom smislu eksplicitnih optubi koje je izneo De Martino.34
Drugo: ako, meutim, demohrianski lideri nisu znali sve, ili skoro sve, ili dovoljno, ili ak bilo ta
o tome, onda je re o nesposobnjakoviima koji ne primeuju ta im se deava pod nosom.
Tree: demohrianski lideri ipak znaju sve, ili skoro sve, ili mnogo, ili makar neto o svim tim
ubistvima, ali se prave da ne znaju i ute o tome.
34

Francesco De Martino (19072002), dugogodinji lider Socijaistike partije Italije (PSI), koji je izneo neke detalje o vezi
izmeu SID i faistikih terorista.

57

U sva tri sluaja, demohrianski lideri, koji su tokom svih tih godina bili na vlasti, morali bi da odu,
nestanu, da ne kaem neto gore.
Umesto toga, oni ne samo da su ostali na vlasti nego i govore. Sam njihov jezik je postao skandal.
U stvari, svaki put kada otvore usta oni prosto ne mogu a da ne slau: iz neiskrenosti, krivice, straha,
lukavosti. Njihov jezik je jezik lai. A poto je njihova kultura ona trula, forenzika i akademska,
udovino pomeana s tehnolokom kulturom, konkretan oblik njihovog jezika je ista teratologija.35
ovek ne moe da ih slua. Mora da zaepi ui.
Danas je prva dunost intelektualaca da podue ljude da ne sluaju lingvistike monstruoznosti
vladajuih demohriana i da na sav glas, s gaenjem protestuju zbog svake rei koju izgovore. Drugim reima, dunost intelektualaca je da odbacuju sve lai kojima se, preko tampe i naroito preko
televizije, zatrpava i gui pasivno telo Italije.
Ali, skoro svi intelektualci iz opozicije sutinski prihvataju ono to prihvataju i demohrianski
efovi. Njih nimalo ne skandalizuju lingvistike monstruoznosti demohriana.
Moj san, dragi enarijelo, jeste da u naem pedagokom odnosu priamo na napolitanskom. Naalost, ne znam taj jezik. Zato se oslanjam na italijanski, koji nema nikakve sa jezikom monika i
njihovih jednako monih protivnika. Na italijanski iz one kulturne i humanistike tradicije koja ne
zazire od odreenog manirizma, koji je u odnosu kao to je na neizbean.
Zavrili smo sa uvodnim delom. Sledei put u saeto izloiti plan rada neku vrstu popisa a onda
emo konano poeti sa lekcijama.
Paragrafo quarto: come parleremo, 27. mart 1975.

Plan rada
Ovo je, manje ili vie, plan rada sa hiljadu znakova interpunkcije i zagrada, zbog nametljivosti
aktuelnih zbivanja, gde e imati pravo da iz mojih slabosti izvue neku korist.
Prvih nekoliko poglavlja bie posveeno tvojim neposrednim obrazovnim izvorima. Odmah e
pomisliti na svog oca, majku, kolu, televiziju. Ali, to nisu oni. Tvoji najneposredniji obrazovni izvori su nemuti, materijalni, objektivni, inertni, prosto prisutni. A ipak ti se obraaju. Oni imaju svoj
vlastiti jezik, koji ti i tvoji vrnjaci umete dobro da deifrujete. Govorim o predmetima, stvarima, o
fizikim injenicama koje te okruuju. Suprotno tvojim oekivanjima, o tome u izneti nekoliko otrih zapaanja. Taj jezik stvari, prek kojeg si dobio svoje rano obrazovanje, nije uvek neka gnjavaa
(izvinjavam se zbog ovog manirizma, u kojem pomalo oponaam jezik ragacija).
Posle poglavlja posveenih pedagokom jeziku stvari (jeziku robe ili potroakih dobara), jedno
due poglavlje knjige posvetiu tvojim vrnjacima, koji su, podseam te, tvoji pravi vaspitai. Oni su
nesvesni i zato jo arogantniji nosioci apsolutno novih vrednosti, koje samo ti i oni ivite. Mi vai
oevi iskljueni smo iz toga. Te vrednosti se u stvari ne mogu ni prevesti na na jezik. A ipak u o
njima pokuati da ti govorim oinskim jezikom. I zato u ovde, na pomalo oinski nain, oekivati od
tebe razumevanje ili radoznalost
Trei deo ove rasprave bie posveen tvojim roditeljima: tvojim zvaninim vaspitaima, ali i nevaspitaima. Kao to emo videti, izmeu njihove pedagoke namere i njenog ostvarenja, stoji neizmerno
debela dijafragma: tvoj odnos ljubavi i mrnje prema roditeljima. Ukratko, govoriu o onome to se
deava u porodici.
35

Nauka o anomalijama u fizikom razvoju.

58

Onda emo prei na kolu, to jest na onaj organizacioni i kulturni sklop koji te liava svakog pravog obrazovanja i postavlja pred mene kao nekog sirotog idiota, ponienog, zapravo degradiranog,
nesposobnog za razumevanje, zarobljenog u zamci mentalne skuenosti, koja ti, uz sve ostalo, izaziva
patnju. Antikola nije nita manje needukativna (to jest, polemika protiv kole, koju si pratio i usvojio
iz debate iz poslednjih nekoliko godina, koja je u meuvremenu potpuno osiromaila i izgubila svaku
uverljivost). Ona od tebe zahteva konformizam nita manje poniavajui i okrutniji od onog kolskog.
Prvo u govoriti o tvojim uiteljima iz osnovne kole, a zatim o onima iz srednje: vernim kopijama
oeva i majki, pravim autorima tvoje neobrazovanosti. (Ako te je neko od njih ipak nauio neemu,
onda je to mogao da postigne pre svega svojim biem, a ne govorom. Drugim reima, svojom ljubavlju
ili sposobnou za ljubav; to znai i da, u nekim sluajevima, neki od tvojih najskromnijih uitelja
mogu dolaziti i iz zvanine kulture, a ne samo iz potkulture.)
Peti deo nae rasprave bie posveen tampi i televiziji, tim zastraujuim pedagokim organima,
lienim svake alternative. U tom delu nita nee moi da obuzda moj bes, koji je bes, kao to vidi,
blage osobe. Ukratko, do petog poglavlja, predmet nae poduke postae supstanca same pedagogije.
Tek na osnovu dugog gledanja unutra, stalni pogledi na spoljanji svet dobijaju smisao. S druge strane,
kao to kae Bart, u jednom od aforizma iz svoje najnovije, velianstvene knjige (Le plaisir du texte),36
mogue je da smo postali nauni iz nedostatka tananosti. Pokuau da ne budem nauan, iako moda
neu biti dovoljno tanan u bavljenju razliitim temama.
Kada zavrimo s tih pet poglavlja, usledie pet jo vanijih delova, u kojima u se kretati bez unapred
utvrenih ogranienja, s punom slobodom improvizacije.
Prvi e se baviti seksom, drugi ponaanjem, trei religijom, etvrti politikom, peti umetnou. U
svima e dominirati pragmatini stav. Drugim reima, davau ti savete. U zakljuku ovog popisa, oseam da izmeu nas dvojice ima jedna tajna. Ura. Sigurno ne mislim da bi neko makar ne iz mog
sveta, sveta takozvane kulture bio u stanju da makar minimalno uvai ideju o sastavljanju pedagoke rasprave namenjene nekom deaku. Neizmerna vulgarnost ih navodi da takvu raspravu zamiljaju
i prihvataju samo kao potpuno i savreno itljivo askanje. U redu: to znai da emo ovu raspravu,
umesto udovinoj senci Rusoa, posvetiti oholoj senci de Sada.
Progetto dellopera, 3. april 1975.

Prva lekcija, koju mi je odrala jedna zavesa

Naa prva seanja su ona vizuelna. U seanju, ivot postaje nemi film. Svi nosimo u svesti neku sliku,
koja je prva ili jedna od prvih, u naim ivotima. Ta slika je znak, ili preciznije, lingvistiki znak. I ako
je taj znak lingvistiki, onda on prenosi ili izraava neto. Naveu ti jedan primer, enarijelo, koji e
ti, kao Napolitancu, moda izgledati egzotian. Prva slika u mom ivotu je jedna bela, providna zavesa,
koja visi, verujem nepomino, iznad prozora koji gleda na prilino tugaljivi i mrani sokak. Ta zavesa
me uasava, ne kao neto zastraujue ili neprijatno, ve kao neto kosmiko. U toj zavesi je saet i
materijalizovan ceo duh kue u kojoj sam roen. Bila je to jedna buroaska kua u Bolonji. U stvari,
slike koje se nadmeu s tom zavesom za hronoloko prvenstvo su sledee: soba sa niom (u kojoj je
spavala moja baka); masivni, stilski nametaj; koija na ulici, u koju sam eleo da se popnem. Te slike
su za mene manje bolne nego slika zavese: ali, i u njima je zgruan element kosmikog, od kojeg je
sainjen taj malograanski duh sveta u kojem sam se rodio. Ali, ako je u predmetima i stvarima, ije
36

Roland Barthes, Le plaisir du texte, 1973; Rolan Bart, Zadovoljstvo u tekstu, Gradina, Ni, 1975.

59

su mi slike ostale urezane u seanje, kao neki neizbrisiv san, nataloen i zgruan ceo svet uspomena,
koje pomou tih slika mogu odmah da prizovem, kao da su ti predmeti i stvari spremita u kojima je
odloen univerzum koji mogu da izvuem i posmatram ga, onda su, u isto vreme, ti predmeti i stvari
neto drugaije od samog spremita.
To su zapravo lingvistiki znaci, koji su mi, iako meni lino evociraju svet buroaskog detinjstva,
u tim prvim trenucima prenosili i neto objektivno i zahtevali da ih deifrujem, kao neto novo i
nepoznato. Oni se nisu preklapali sa sadrajem mojih uspomena; njihov sadraj bio je samo njihov.
I on mi je govorio neto. Njihov govor bio je, dakle, sutinski pouan. Uio me je gde sam se rodio,
u kakvom sam svetu iveo i, to je najvanije, kako da mislim o svom roenju i svom ivotu. Kao
neartikulisani, kruti i nepromenljivi pedagoki diskurs, nje mogao da bude drugaiji, osim, kako to
danas kaemo, autoritaran i represivan. Ono to mi je ta zavesa govorila i emu me je uila nije trpelo
(niti trpi) replike. Pored toga, ona nije omoguavala ili doputala bilo kakav dijalog ili autodidaktiki
in. Zato sam verovao da je ceo svet bio svet kojem me je ta zavesa poduavala: drugim reima, mislio
sam da je ceo svet pristojan, idealistiki, tuan i skeptian, pomalo prostaki: ukratko, malograanski.
Drugi govori stvari umeali su se malo kasnije, a onda i tokom detinjstva i mladosti. esto su ti
novi govori stvari (naroito posle ranog detinjstva) protivreili onim poetnim. Video sam rustine
predmete u dvoritima siromanih kua; video sam nametaj i pokustvo koji su bili proleterski i
podproleterski; video sam predele koji nisu bili gradski ve prigradski ili siromani ruralni, itd. Ali,
koliko je vremena trebalo da proe, dragi enarijelo, da bi se nad tim prvim porukama eksplicitno
nadvila senka sumnje i da bi one kasnije poele da im eksplicitno protivree! Tokom mnogih godina
njihova represivna snaga i autoritarni duh bili su nepobedivi. Tano je da sam brzo shvatio da pored
mog malograanskog sveta, tako komino apsolutnog, postoji i drugi svet, tanije, da postoje drugi
svetovi. Ali, jo dugo mi je izgledalo da je jedini pravi svet, kojem sam bio poduen preko predmeta,
preko fizike stvarnosti, bio moj svet; ostali su mi izgledali strani, drugaiji, udni, uznemiravajui i
neistiniti.
Obrazovanje koje se nekom deaku prenosi preko predmeta, preko fizike stvarnosti drugim reima, preko materijalnih fenomena njegovog drutvenog poloaja ini tog deaka telesno onakvim
kakav jeste i kakav e biti celog ivota. Ono to tu treba edukovati jeste njegovo telo, kao oblik njegovog duha. Svoj drutveni poloaj pojedinac prepoznaje preko tela (makar u mom istorijskom iskustvu);
zato to je fiziki oblikovan tim obrazovanjem, fizikim obrazovanjem, preko materijalnih stvari koje
ine njegov svet.
Ono to mu priaju roditelji, uitelji i konano profesori, nadograjuje se, kao kristalizovano, na
ono emu su ga ve poduile stvari i dela. Samo se obrazovanje koje e dobiti od svojih vrnjaka moe
meriti sa onim to su mu preneli stvari i dela to jest, samo e to obrazovanje biti isto pragmatino,
u apsolutnom i izvornom znaenju te rei.
urim da dodam, unapred, da je znaaj onoga emu poduava televizija ogroman, zato to ona ne
radi nita drugo osim to nudi niz primera ivljenja i ponaanja. Iako su najavljivai, voditelji i ostalo
ljudsko ubre te vrste, ti koji govore (i to uasno), pravi jezik televizije je jezik stvari; on je savreno
pragmatian i takoe ne doputa nikakve prigovore, alternative, otpor.
Izvini zbog ovog zaletanja, ali mogu to sebi da dopustim, zato to se moramo zadrati na jeziku
stvari, da bismo shvatili da je ono to je zaista vano ono emu su te poduile stvari. Osvrnuo sam se na
vlastito iskustvo, samo zato da bismo doli do sadanjeg iskustva kao to je tvoje i tako konstatovali,
iako prilino blago i idilino, jedan od najstranijih generacijskih jazova ikada zabeleenih u istoriji.
La prima lezione me lha data una tenda, 10. april 1975.

60

Naa nemo pred pedagokim jezikom stvari

Nita te ne tera da toliko gleda stvari kao snimanje nekog filma. Nain na koji pisac posmatra neki
predeo, urbani ili ruralni, moe da iskljuuje bezbroj stvari, i da iz celine izvlai samo ono to budi neku
emociju ili se pokae korisnim. Pogled reditelja, na isti predeo, moe biti samo svesno skoro kao
pravljenje spiska posmatranje svih stvari koje se u njemu nalaze. I dok je u sluaju pisca stvarima
sueno da postanu rei, to jest, simboli, u izrazu filmskog reditelja svari ostaju stvari. Prema tome,
znaci verbalnog sistema su simboliki i konvecionalni, dok su znaci kinematografskog sistema
same stvari, u svojoj materijalnosti i realnosti. One, istina, postaju znaci, ali to su znaci koji, da
tako kaemo, ive sami za sebe. Sve to je deo jedne nauke semiologije koja bi tebi, enarijelo,
morala biti poznata, makar po nazivu ili u njenom popularnom izdanju, ako namerava da me prati,
naroito kada govorim o primarnom jeziku stvari i njegovoj kasnijoj pedagokoj zloupotrebi.
Ako bih, dakle, otiao u Jemen kao pisac, vratio bih se s potpuno drugaijom predstavom o Jemenu
nego da sam tamo otiao kao filmski reditelj. Ne znam ta bi od to dvoje bilo istinitije. Kao pisac, vratio
bih se sa idejom statinom i uzbudljivom o zemlji kristalizovanoj u istorijskom srednjovekovnom
stanju: s njenim visokim, uskim kuama, s belim kupolama, sa arama slinim nekom grubom filigranskom vezu, nagomilanim jednim preko drugih, usred uarene pustinje, tako jasne, da ti moe zasei
ronjau; i s njenim malim dolinama, tu i tamo, sa selima koja ponavljaju potpuno iste arhitektonske
oblike grada, izmeu ratrkanih terasastih polja ita, jema i niske vinove loze.
Kao filmski reditelj, meutim, video bih usred svega toga ekspresivno, uasno prisustvo moderniteta lepru haotino postavljenih ulinih svetiljki kuice od betona ili talasastog lima, podignute bez
ikakvog smisla, tamo gde su nekada bile gradske zidine javna zdanja u zastraujuem arapskom stilu
iz dvadesetog veka, itd. I naravno, pogled bi morao da mi se zadri i na drugim stvarima, manjim ili
ak siunim: na plastinim predmetima, konzervama, obui i odei od loeg pamuka, konzerviranim
krukama (iz Kine), tranzistorima.
Ukratko, video bih koegzistenciju dva semantiki razliita sveta, sjedinjena u jedan ekspresivni
sistem, u stanju vavilonske pometnje.
Moderni deo tog lingvistikog sistema, meni bi, naravno, izgledao kao gnusni i poniavajui poremeaj. Ako emo pravo, takav je objektivno i bio, zato to je sve bilo uraeno tako bedno i bez ikakvih
rezervi ili oklevanja u odnosu na bezone spekulantske interese. Jemen je i dalje malo, siuno trite
za zapadne industrije. Zato je tako prezren i objektivno smean. Njegovo propadanje deluje prirodno. injenica da to zahteva odricanje Jemenaca od samih sebe, za nemake i italijanske spekulante
je neto savreno normalno; Jemenci moraju bezrezervno prihvatiti propozicije sopstvenog genocida:
kulturnog i fizikog, iako ne nuno fatalnog, kao i ljudi u koncentracionom logoru.
Ali, vratimo se stvarima. Jezik novih stvari, koji je u Jemenu kao i u mom detinjstvu samo
nerazgovetno brbljanje, za tebe je, enarijelo, postao artikulisan, logian i normalan govor; ak i ako
te neto, kao Napolitanca, i dalje odvaja od njega.
Ne elim da te uvlaim u svoj estetiki greh. Nadam se da e opor moralista ostati na odstojanju
i da nee nagrnuti na tebe sa svojim optubama, koje treba i to rei izvlae iz svojih odvratnih
testisa (koji nisu kao tvoji, deaki, ili moji, budui da ih ne brkam sa uvredljivim i vulgarnim duhom
Zakona).
Moj esteticizam se ne moe odvojiti od moje kulture. Zato liavati moju kulturu jednog njenog
elementa, makar i lanog i moda suvinog? On upotpunjuje celinu. Ne ustruavam se da to kaem,
zato to sam se poslednjih godina uverio da siromatvo i zaostalost uopte nisu najgore zlo. Svi u tom
pogledu greimo. Moderne stvari, koje je kapitalizam doneo u Jemen, nisu od Jemenaca napravile
klonove samo fiziki: uinile su ih i nesrenijim. Imam (svrgnuti vladar), bio je uasan; ali, gnusni
konzumerizam koji je ga je zamenio nije nita manje uasan.
61

Sve to mi daje pravo da se ne stidim svog oseaja za lepo. ovek od kulture, dragi enarijelo, moe
biti samo ili daleko ispred ili daleko iza svog vremena (ili oboje u isti mah; kao u mom sluaju). Zato
ga treba posluati: zato to u njegovom postojanju, ovde i sada, u njegovim neposrednim postupcima,
to jest, u njegovoj sadanjosti, stvarnost poseduje samo jezik stvari i moe se samo iskusiti.
Stvar je u sledeem: moja kultura (sa svojim esteticizmom) navodi me da usvojim kritiki stav prema
modernim stvarima, kao lingvistikim znacima. Tebe, meutim, tvoja kultura navodi da te moderne
stvari prihvati kao prirodne i da ono emu te ue upija kao neto apsolutno.
Pokuau da unitim, ili da makar dovedem u pitanje, ono emu te ue tvoji roditelji, uitelji, televizija, novine i, iznad svega, deaci tvog uzrasta. Ali, potpuno sam nemoan spram onoga emu su te
nauile i emu te ue stvari. Njihov jezik je neartikulisan i apsolutno rigidan, kao i duh tvog uenja i
oni neverbalni stavovi koje si formirao kroz takvo uenje. U tom pogledu, mi smo stranci, koje nita
ne moe pribliiti.
Paragrafo sesto: impotenza contro il linguaggio delle cose, 17. april 1975.

Mi smo jedno drugom stranci, kau oljice za aj

Nikada mi nee biti teko da ponovim: time to ti se obraam, moda u pronai snagu da zaboravim,
ili poeleti da zaboravim, ono emu su me poduile rei. Ali, nikada neu zaboraviti ono emu su
me poduile stvari. Prema tome, u sferi jezika stvari, nas dvojicu deli pravi jaz: jedan od najveih
generacijskih prekida ikada zabeleenih u istoriji. Ono emu su stvari, na svom jeziku, poduile mene,
potpuno je drugaije od onoga emu su stvari, na svom jeziku, poduile tebe. Ali, sam jezik stvari se
nije promenio, dragi enarijelo; promenile su se same stvari. I to radikalno.
Rei e: stvari se stalno menjaju. O munno cagna.37 To je istina. Svet je u venoj, neiscrpnoj
promeni. Ali, otprilike svakih hiljadu godina, nastupi kraj sveta. Promena je onda, u stvari, totalna. I
kraj sveta je ono to se sada dogaa, izmeu mene, koji imam pedeset godina, i tebe, koji ima petnaest.
Moja figura uitelja tako dospeva u permanentnu krizu. Ne moe da poduava, ako u isto vreme i
ne ui. A sada, ja ne mogu da ti prenesem stvari koje su me obrazovale, kao to ni ti ne moe da
prenese meni stvari koje su obrazovale tebe (to jest, svoje iskustvo). Ne moemo da poduimo jedan
drugog, iz prostog razloga to se stvari nisu promenile samo u nekom svom kvalitetu ve u celini.
Pogledajmo jedan fenomen koji deluje beznaajno. Predmeti iz tridesetih i etrdesetih godina od
skora su opet poeli da ulaze u modu: a ja sada snimam film koji se deava ba 1944 (Slo). Prema
tome, primoran sam da svakog dana s tim neumoljivim i popisivakim okom koji zahteva snimanje
filmova gledam predmete koje snimam. Ovih dana sam snimao scenu u kojoj mlade buroaske
dame piju aj. I tako sam, izmeu ostalog, posmatrao oljice za aj.
Moj scenograf, Dante Fereti (Ferretti), uradio je mnoge sjajne stvari: za tu scenu je obezbedio vrlo
skupoceni servis. oljice su bile ute i sjajne kao umance, sa naglaenim belim takama. Dolazile su
iz sveta Bauhausa i bunkera, i kao takve bile duboko potresne. Nisam mogao da ih pogledam bez bola
u srcu, praenog tekom slabou. A ipak su te oljice za as imali neki tajanstveni kvalitet, koji su
delile s nametajem, tepisima, enskim kostimima i eirima, s kunim priborom, ak i sa tapetama:
taj tajanstveni kvalitet, meutim, nije izazivao bol, niti snanu regresiju u stara i strana vremena
(koja sanjam nou). U stvari je budio radost. Taj tajanstveni kvalitet bilo je umee s kojim su bile
napravljene. Sve do pedesetih i ranih ezdesetih godina, to je bilo tako. Stvari je jo uvek pravila ili
37

Na napolitanskom, Svet se menja.

62

sastavljala ljudska ruka; strpljive ruke starih stolara, krojaa, tapetara, majstora majolike. Stvari su
imale ljudsku, dakle, linu sudbinu. Onda je zanatima i njihovom duhu iznenada doao kraj. Ba kada
si ti poeo da ivi. Danas, u mojim oima, nema nikakvog kontinuiteta izmeu tih oljica i nekog
nokira.
Jaz koji deli konzumeristiki svet od onog paleoindustrijskog jo je vei i potpuniji od jaza koji
deli paleoindustrijski svet od onog preindustrijskog. Ovaj poslednji je u stvari konano prevazien
ukinut, uniten tek sada. On je, sve do danas, snabdevao paleoindustrijsku buroaziju ljudskim
modelima i vrednostima, ak i kada ih je mistifikovao, falsifikovao i pretvarao u neto uasno (kao to
se to dogodilo sa faizmom i klerofaistikom vlau uopte). Mistifikovani, falsifikovani, pretvoreni
u uas, na nivou vlasti, ti modeli i vrednosti su ostali na snazi na nivou sveta potinjenog toj vlasti
koji je u praksi ostao preteno seljaki i zanatski.
Od kada si se rodio, ti ljudski modeli i te drevne vrednosti prestali su da budu od koristi onima na
vlasti. Zato? Zato to se oblik proizvodnje stvari promenio kvalitativno.
Istina s kojom se moramo suoiti glasi: novi oblik proizvodnje stvari to jest promena samih stvari
tebi prua temeljno i duboko obrazovanje, koje ja ne mogu da razumem (delom i zato to to ne
elim). A to za sobom povlai otuenje izmeu nas dvojice, koje nije samo ono koje je vekovima i
milenijumima razdvajalo oeve i sinove.
Siamo due estranei: lo dicono le tazze da t, 24. april 1975.

Kako se promenio jezik stvari

Pre nego to napustimo temu jezika stvari (za koju sam siguran da te je ostavila donekle frustriranim i revoltiranim, i moda pomalo iznerviranim), elim da ti navedem niz primera, na osnovu
kojih e lake shvatiti ono to sam hteo da kaem u svom misterioznom uvodu.
U tvojim godinama (a i mnogo kasnije), etao bih obodima nekog grada (Bolonje, Rima, Napulja),
a ono to bi mi ti gradski rubovi na svom latinskom govorili, bilo je sledee: ovde ive siromani i
ivot koji se ovde odvija je siromaan. Ali, siromani su u isto vreme i radnici. A radnici su drugaiji
od vas malograana. Prema tome, oni ele drugaiju budunost. Ali, ta budunost sporo dolazi. Zato
je budunost onih koje ive u ovim predgraima, koje vi samo posmatrate, beskrajno ista kao i sadanjost. Sadanjost koja se neprekidno ponavlja. Sudbina sinova je da ponavljaju i reinkarniraju svoje
oeve. Revolucija je troma i lenja, kao i sunce koji sija iznad olinjalih travnjaka, straara, tronih stambenih zgrada. Nita od toga ne napada prolost, niti razbija u paramparad njene vrednosti i modele.
Urbanizam je seljaki. Svet radnika je fiziki seljaki; a njegova novija antropoloka tradicija ne pravi
prestupe. Pejza moe da sadri tu novu ivotnu formu (sirotinjska naselja, straare, stambene blokove), zato to je njen duh isti kao i duh sela, seljakih uderica. Naravno, taj isti duh ima i radnika
revolucija.
Ako danas proe obodima nekog grada, oni e ti na svom latinskom rei: Ovde vie nema narodnog duha. Seljaci i radnici su negde drugde, iako materijalno i dalje ive tamo. Sirotinjska naselja
su hvala nebesima skoro nestala. Ali, stambeni blokovi su se neizmerno uveali. Vie se ne moe
govoriti o amalgamu izmeu njih i starog seljakog sveta. Smee je neko udovino strano telo. Potoci i kanali su zastraujui. Pravo siromanih na bolje ivotne uslove stie zajedno sa onim to ih
sada degradira. Budunost je neminovna i apokaliptina. Sinovima je oduzeta slinost sa oevima i
oni su sada projektovani u budunost koja, iako zadrava dananje probleme i bedu, moe biti samo
kvalitativno drugaija. Niko vie ne pria o revoluciji, a najmanje oni koji o njoj priaju najmahnitije
63

(mahnitost koju su radniki sinovi, na poniavajui nain, nauili od malograanskih sinova). Raskid
s prolou i nedostatak odnosa (dodue, idealnog i poetskog) sa budunou su radikalni.
Prema tome, mene je fizika realnost gradskih rubova dovela do izvesnosti, do duboke, pouzdane i
neprolazne ljubavi. Tebe je, opet, dovela do nesigurnosti, do nedostatka ljubavi, preko lane, okrutne
i neumoljive izvesnosti (kristalizovane, konvencionalizovane i slepo agresivne svesti o tvojim pravima). Govorio sam o jeziku fizike realnosti gradskih rubova, ali isto tako sam mogao da govorim
i o gradskim jezgrima i selu.
Gradska jezgra su tvog uitelja celog ivota uveravala u nepromenljivost humanistike tradicije i,
samim tim, kvaliteta ivota, u osnovi konzervativnog, bilo da je re o buroaziji ili radnikoj klasi (i koji
su radnike revolucije pokuavale da regeneriu, ali ne i da promene). Tebi, meutim, istorijski centri
gradova govore o posebnom problemu, koji se tie njihovog fizikog ouvanja, njihovog materijalnog
opstanka; neusklaenost njihove strukture sa kvalitetom ivota konzumeristikih masa buroazije i
radnika stvorila je haos u kojem ni re konzervacija, ni re revolucija vie nemaju nikakvog smisla.
Kada je re o selu, razlika izmeu onoga emu ono poduava mene i onoga emu poduava tebe, jo
je vea. Za mene je to izvesnost odreenog kontinuiteta sa poecima ljudskog sveta, koji pridaje skoro
obredni karakter i najmanjem gestu, svakoj rei. Pored toga, u mojim oima ono je prizor savrenog
sveta. Tebi, meutim, selo svedoi o sablasnoj i skoro zastraujuoj borbi za opstanak. Njegova funkcija (mehanizovana, industrijalizova) ostaje ti strana, osim ako ne eli da na njemu radi profesionalno.
to se tie ostalih, to je egzotino mesto za strane vikende i nita manje strane vikendice, koje se
smenjuju sa stranim gradskim stanovima (stranim za mene, naravno).
Shvatie, polako, polako, tokom ovih predavanja, dragi enarijelo, da uprkos pojavnosti ovi moji
govori nikako nisu slavopojke prolosti (koju u svakom sluaju nisam mnogo voleo dok je bila sadanjost). Oni su drugaiji od svega to bi neki ovek mojih godina danas mogao da kae; to je izlaganje
u kojem konzervacija i revolucija vie ne znae nita (kao to vidi, i ja sam moderan).
Ipak, jasno mi je da je ak i ova stranica sa primerima ostala nejasna i previe uoptena. Zato u
sledei put govoriti o jednom konkretnom primeru: priau ti o gradu Bolonji.
Come mutato il linguaggio delle cose, 1. maj 1975.

Bolonja, konzumeristiki i komunistiki grad

Zato za primer neverbalnog diskursa koji je, kao takav, uverljiviji od svega verbalnog uzmimam Bolonju? Prosto zato to Bolonja nije tipian italijanski grad. Ona je jedinstven sluaj. Ali, ona
u isto vreme predstavlja vrlo razvijeni uzorak mogueg i vrlo verovatnog italijanskog grada budunosti. Njena anomalija je posledica injenice da se razvila u poslednjih nekoliko godina, u skladu sa
onim to danas vai za svete norme konzumeristikog progresa pri emu je u isto vreme komunistiki grad. Prema tome, komunistika administracija je morala da se nosi sa problemima koje namee
kapitalistiki razvoj grada Ti ivi u Napulju i to ti je, prirodno, skoro neshvatljivo. U Napulju se
siromani i haotini razvoj konzumerizma nalazi u rukama administratora koji ga zduno podravaju.
I to vai za skoro sve druge italijanske gradove. (Zato su, za tebe, regionalni i provincijski administratori prosto oni stari, korumpirani vicekraljevi. Kralj je negde druge i negde drugde on radikalno
menja forme i modalitete. Vicekraljevi to slute, ali njihova troma svest ne zna nita o tome. Ali, oni se
u toj tranziciji ponaaju savreno, iako su po shvatanjima i mentalitetu zaostali, a opet i tako napredni,
u cininom prihvatanju novog kursa vlasti, to jest, novih oblika proizvodnje)
64

Ali, vratimo se na nau sumarnu priu o Bolonji. Ona ti govori sledee: Dragi enarijelo, tu sam
da mi se divi. Ja sam najraskoniji grad na severu, koji je razvoj uinio jo raskonijim toliko
raskonim da izgledam kao neki francuski ili nemaki grad. Ako emigrira ovde, tvoja svest nee
prestati da se divi toj injenici. Pored toga, mi ovde smo komunisti i, prema tome, isti i poteni. To
je jo jedna privilegija u odnosu na svet iz kojeg dolazi. Naravno, ako emigrira ovamo, moi e da
glasa samo za komuniste. Ta dva blagoslova bogatstvo i komunistika administracija stvaraju
demokratski optimizam koji moe samo da te prvo baci u stanje ekstatine prostracije, a onda pretvori
u preobraenika, iako ne previe fanatinog.
Meni Bolonja govori sledee: Ne mogu da se poredim sa Bolonjom koju si napustio pre trideset
godina. Znam da mi se divi i da me i dalje smatra najboljim gradom u Italiji, koji zaostaje samo za
Venecijom, kada je re o lepoti. Ali, znam i da si zbog neeg razoaran i da u tebi budim podeljena
oseanja. To nije al za gradom od pre trideset godina, kojeg vie nema, iako je njegova forma ostala
netaknuta: ono ime si razoaran i to te ispunjava podeljenim oseanjima jeste saznanje o tome kakva
sam sada. Tvoj karakter i tvoja kultura su ono preko ega ti se u stvari obraam. Moja objektivna
realnost ne bi imala ta da ti kae. Prva i jedina propozicija mog utanja bi glasila: Ja sam ti strana i
nerazumljiva. Ako i dalje mogu da ti se obraam kroz tvoj karakter i tvoju kulturu, onda je to samo
zahvaljujui konzervativnoj ulozi koju je Komunistika partija ovde imala. U iskuenju si da se preseli
ovde, da tu radi, da moda ivi u nekoj kui u ulici Camboni (via Zamboni), gde si roen, ili u ulici
Nosadela (via Nosadella), u kojoj si proveo mladost i napisao svoje prve stihove. Ali, isti fenomen
injenica da sam izdvojena teritorija, ostrvo koji tei da te zadri ovde, odbacujete te nazad, skoro
u strahu, u mesta koja ne uivaju u mojoj srei. Naravno, traumatizuju te nepoznati duh gradskog
centra i industrijska zona, koja obuhvata skoro celu okolinu, oboje uhvaeni u ciklus koji vodi ka
budunosti sutinski drugaijoj od svake prolosti koja ti je znana. Uznemiravaju te mete subotnjih
veeri, koji podsea na Latinsku etvrt, sa trijumfom modela ljubavnog para, i prisustvo huliganizma.
Osea se nelagodno, u toj razmetljivoj demokratskoj igri (kako ju je nazvao tvoj prijatelj Skalia),38 s
njenim sastancima, participacijom, samoupravljanjem. Ali, znam da je ono to te najvie zabrinjava i
dovodi skoro do oaja injenica da pred regionalnu komunistiku upravu postavljam probleme razvoja
transnacionalnog konzumerizma. Ta uprava se bavi tim problemima i tako ih prihvata. A time to ih
prihvata u praksi, koja je uvek preutna teorija ona prihvata i univerzum koji ih diktira: univerzum
druge i konane buroaske revolucije. Ono to italijanski grad postaje bez obzira da li je to neto
dobro ili loe ovde se prihvata, usvaja, kodifikuje. Kao to sam u isto vreme razvijeni i komunistiki
grad, ja nisam samo grad u kojem nema alternative ve i grad u kojem nema drugosti. Drugim reima,
ja sam pretea one mogue Italije istorijskog kompromisa, u kojoj e, u najboljem sluaju, to jest,
u sluaju realne komunistike administrativne moi, cela populacija biti malograanska, zato to e
buroazija antropoloki eliminisati radnike.
Ali, jo emo priati o tome, enarijelo, kada doemo do tvojih vrnjaka, kod kojih se zajedno sa psiholokom graanizacijom, sreemo sa fenomenom regresije na onu vrstu varvarstva koja se oduvek
izjednaavala s narodnom kulturom, i samim tim, sa fenomenom koji oznaava istorijski nezabeleeno
odstupanje od norme.
Bologna, citt consumista e comunista, 8. maj 1975.

38

Gianni Scalia, pisac i knjievni teoretiar, Pazolinijev prijatelj iz Bolonje. Izmeu ostalog, priredio i zbornik tekstova
Pasolini e Bologna (Davide Ferrari, Gianni Scalia, Edizioni Pendragon, Bologna, 1998).

65

Momci su dvostruko vei konformisti

Otvorimo danas drugo poglavlje nae rasprave. Posle pedagokog jezika stvari, koji je imao tako
veliki i trajan uticaj na tvoj razvoj, preimo na pedagoki jezik tvojih vrnjaka, koji su, u ovom periodu
tvog ivota (u petnaestoj godini), tvoji najvaniji vaspitai. U tvojim oima oni nadmauju i roditelje i
kolu. Oeve i uitelje svode na nemone, zadihane senke. Za tako neto nije im potreban veliki napor.
U stvari, to rade nesvesno. Da bi unitili vrednost svakog drugog izvora obrazovanja dovoljno je da
prosto budu takvi kakvi jesu.
U rukama imaju ono najjae oruje: zastraivanje i ucenu. To je neto staro koliko i svet. Konformizam odraslih kod deaka je ve zreo, estok, potpun. Na svoj prefinjen nain, oni znaju kako da svoje
vrnjake nateraju da pate; i to rade mnogo bolje nego odrasli, zato to je njihova spremnost da nanesu
patnju slobodna; to je nasilje u istom obliku. Oni tu elju otkrivaju kao svoje pravo. U nju ulau svu
svoju netaknutu vitalnost i, naravno, svu svoju nevinost. Njihov pedagoki pritisak ne tebe ne zna ni
za ubeivanje, ni za razumevanje, kao ni za bilo koji oblik saaljenja ili humanosti. Tek kada tvoji drugari postanu prijatelji, oni moda otkrivaju ubeivanje, razumevanje, saaljenje, humanost; ali, tvojih
prijatelja je najvie pet ili est. Ostali su vukovi: oni te koriste kao zamore na kojem isprobavaju svoje
nasilje, ali na kojem proveravaju i kvalitet svog konformizma.
Konformizam tvojih vrnjaka potie direktno iz sveta odraslih. Obrazac je isti. Ali, za razliku od
odraslih, oni uvek dodaju neto novo. Drugim reima, oni egzistencijalno proivljavaju sutinski nove
vrednosti, u poreenju sa vrednostima koje su iveli i kodifikovali odrasli. U tome lei njihova snaga.
To novo njihov nain postojanja i ponaanja (kao neto to se u potpunosti ivi) jeste ono to
frustrira pedagoki konformizam odraslih i namee ih kao prave uzajamne uitelje. Njihov novitet
ostaje preutan, oni ga ak i ne promiljaju, ve samo ive; time to idu dalje od sveta odraslih, oni ga
u potpunosti prihvataju ak i kada mu se suprotstavljaju (kao u represivnim ili otvoreno faistikim
drutvima). Takav novitet zbog kojeg strahuje da ga ne ivi savreno, za razliku od tvojih drugara
jeste ono to te u isti mah slama i formira jezgro tvoje spremnosti za uenje. Tome te ne mogu
poduiti odrasli (ukljuujui i mene) i zato, iako slua odrasle i s mnogo dobre volje usvaja mudrost
oeva, u srcu zapravo nosi samo jednu, uznemiravajuu elju: da sa svojim vrnjacima deli taj novitet,
koji si nauio od njih, opsesivno, svakog dana. Ukratko, tvoji vrnjaci su uvari i nosioci onih vrednosti
koje te jedino zanimaju. ak i ako su one samo mala, skoro neprimetna varijacija vrednosti njihovih
oeva.
Postoje istorijski trenuci kao to je ovaj kroz koji prolazimo u kojima, meutim, deaci veruju
kako znaju ta su te nove vrednosti po kojima ive ili da znaju kako da na novi nain ive ve ustanovljene vrednosti. U takvim trenucima, mo zastraivanja i ucene tvojih vrnjaka postaje jo nasilnija. U
okvirima usvojenog konformizma, oni, kao u doba hordi, ubrizgavaju paternalistikom drutvenom
poretku novu dozu konformizma: onu pobune i opozicije.
Mi nismo sluaj eksplicitno represivnog ili faistikog drutva. ivimo, makar nominalno, u periodu
parlamentarne demokratije, prosperiteta i tolerancije. Onaj viak koji deaci ive nije, prema tome,
neki viak faizma, viak posveenosti autoritetu, ili nije samo to; imamo i viak neposlunosti,
anarhije, posveenosti radnikoj revoluciji. U vreme faizma, kada sam bio mladi, moji vrnjaci su
mi svakodnevno davali lekcije ne samo iz muevnosti i vulgarnosti ve i iz najsirovije lojalnosti faistikom autoritetu. Tvoji drugovi ti danas ne daju samo represivne lekcije iz odanosti autoritetu, u
njegovom subverzivnom aspektu (faizam) ve iznad svega i iz odanosti revolucionarnom duhu,
komunistikom ili vanparlamentarnom.
Svakog dana dobija veliku lekciju iz ponaanja i razmiljanja u konzumeristikom drutvu.
Kao to vidi, nalazimo se u zmijskom leglu. Primeri su bezbrojni i uvek dvosmisleni. Nije lako
pomoi, sa svim tvojim slabostima i kompleksima, u tvojoj borbi protiv ostalih, koji su jaki, kao indi66

vidualni ampioni veine. Ali, naravno, pokuau da ti pomognem, iako e nain na koji u ti ukazivati
na neto biti mnogo tei. Prirodno je da smo se dugo zadrali u poglavlju koje se bavi deacima tvog
uzrasta, koji pokuavaju da unesu neki red u pometnju koju prave oko tebe, ali iz koje ipak izvlai
jedinstven i vrlo jasan nain ivljenja.
I ragazzi sono conformisti due volte, 15. maj 1975.

ivi su, ali trebalo bi da su mrtvi

Napraviu kratak spisak tipova tvojih vrnjaka, koje u ti onda opisati, u ovom delu nae Pedagogije Spisak je nepotpun, ali dopuniemo ga kad god nam se uini da za to ima razloga. Prvo u ti
opisati one deake za koje bi se grubo moglo rei da su posluni (injenica da ponekad preuzimaju
ulogu demonstranata, pobunjenika, ekstremista, itd., nije od velikog znaaja, kao to nije vano ni to
to imaju duge kose, to se do sada kristalizovalo kao smean i prilino odbojan stil jedne potpuno
konformistike inicijacije). Onda u ti opisati one momke za koje bi se grubo moglo rei da su neposluni, to jest, onih nekoliko preostalih ekstremista, neprilagoenih, devijantnih; i konano ti su
zaista retki one obrazovane.
Grubi spisak tipova iz prve grupe, s kojima emo poeti, izgleda ovako: oni kojima je sueno da
umru, sportski tipovi, budui menaderi, ortodoksni komunisti, ne-neurotini nervici, huligani, faisti, katoliki aktivisti i konano, oni proseni. Naravno, u njihovom opisivanju, uvek u
imati u vidu dve italijanske varijante, jo uvek temeljne: malograanske i radnike deake; deake sa
severa i deake s juga.
Veoma mi je teko da opiem prvi tip iz prve grupe, naime, one kojima je bilo sueno da umru. Za
tebe je to normalna kategorija, koju zatie roenom i ve dobro integrisanom u drutveni poredak,
u veliki teatar ivota. Prema tome, oni za tebe nisu neto napravljeno, to jest, postvareno, odvojeno,
zamiljeno. Ali, ja u njima vidim novu kategoriju, koja se u Italiji, iznenada, pojavila u poslednjih
desetak godina; zato u njoj vidim neto napravljeno, postvareno, itd. Ipak, teko mi je da ih opiem,
zato to niko pre mene to nije uradio, tako da ne mogu da se oslonim na neki prethodni jezik ili bolju
terminologiju.
Ko su, dakle, oni kojima je bilo sueno da umru? To su oni koji su, sve do pre deset ili dvanaest
godina, u Italiji, pre svega na jugu i u klasi siromanih, umirali u najranijoj dobi, u uzrastu u kojem se
govori o infantilnom mortalitetu. Nauka je intervenisala i spasila ih od fizike smrti (ali, povodom
medicine, proitaj makar prve stranice Ilieve knjige Orua za druevnost).39 I tako su preiveli, a u
njihovim ivotima ima neeg vetakog i protivprirodnog. Dobro znam da izgovaram neto uasno
i ak donekle reakcionarno. Ali, ovde ti nekoliko puta najtoplije savetujem da se ne udi, jo manje
zgraava (kao to e sigurno biti s mnogim itaocima ove lekcije). Rei kako ima neeg vetakog
ili protivprirodnog u onima koje su kao decu od smrti spasile medicinske tehnike, bilo bi zverski ili
reakcionarno samo u svetu u kojem je jedna od osnovnih vrednosti bila istinsko ouvanje vrste, koje
je poprimalo konkretan oblik prevage roenih nad smrtnim sluajevima. Ali, u univerzumu kao to je
ovaj na, u kojem je jedna tako temeljna vrednost odbaena (zato to ouvanje ljudske vrste zahteva
izbegavanje prevelike prevage roenih nad smrtnim sluajevima), moralna opravdanja iz drugog vremena nemaju vie nikakvog smisla. Zato nemoj da se skandalizuje: deca koja se danas raaju nisu a
39

Ivan Illich, Tools for Conviviality, Berkeley, Heyday, 1973. Prevedeni odlomak: Orua za druevnost, Europski glasnik,
Zagreb, 2004, str. 395601. Preveo Marko Gregori.

67

priori blagoslovena. Presuda o blagoslovu i prokletstvu je suspendovana. A oni koji su roeni u tom
viku sasvim sigurno nisu blagosloveni.
Ko su oni roeni u tom viku? To se ne moe jasno rei. Jedno je izvesno: dete odmah osea
svega nekoliko dana po roenju da li je njegov dolazak zaista poeljan ili ne. Ako oseti da nije bilo
zaista eljeno ili, jo gore, da je neeljeno, razboljeva se. Neuroze koje izazivaju najstranije i neizleive
regresije izviru iz tog prvog oseanja deteta da njegov dolazak na svet nije bio doekan s ljubavlju.
Objektivno govorei, danas nijedno dete ne dolazi na svet sa ljubavlju onog ranijeg doba, kada je po
definiciji bilo blagosloveno. Svako zna ak i ako toga nije svestan da prekomerni rast populacije
vodi u unitenje oveanstva. I ako svi ti sinovi oseaju nedostatak blagoslova na roenju to ih
ini tunim i nesrenim tokom celog detinjstva i mladosti ako su to oni koji su se izvukli od nevine
smrti detinjstva, onda oni jo nasilnije oseaju svoju krivicu zbog toga to su doli na svet, da bi ih
neko hranio i starao se o njima.
Od pre nekoliko godina prisutna je iluzija jedna od mnogih glupih iluzija naeg doba da se
ljudska rasa poboljala upravo zahvaljujui medicinskoj nauci i boljoj ishrani, da su deca jaa, via,
itd. Iluzija kratkog daha. Nova generacija je neizmerno slabija, runija, tunija, mlitavija, boleljivija
od svih prethodnih poznatih generacija. Uzroci su brojni (pokuau da ih analiziram tokom naih
lekcija): jedan od njih je i prisustvo, meu mladima, onih koji su ivi, ali koji bi trebalo da su umrli, a
takvih je mnogo. U nekim sluajevima (na jugu i u klasi siromanih) njihov procenat je veoma visok.
Svi oni su ili depresivni ili agresivni, ali uvek na nain koji je ili bolan ili neprijatan. Nita ne moe da
odagna senku koju neki nepoznati poremeaj baca na njihove ivote.
Vivono, ma dovrebbero essere morti, 22. maj 1975.

Tako smo lepi, budimo onda prljavi

Ako je moja hipoteza tana, naime, da u klasifikaciji tvojih vrnjaka u grupu poslunih, pre i iznad
svega, spadaju oni kojima bilo sueno da umru to jest oni koje je medicinska nauka spasila od
infantilnog mortaliteta i koji se zato mogu smatrati preivelima koja je onda njihova pedagoka
funkcija, u tvom sluaju? emu te oni ue, samim svojim prisustvom i ponaanjem?
Njihova prva karakteristika rekao sam ti jeste nesvesno oseanje da njihov dolazak na svet nije
bio eljen: da su teret, viak. To moe samo da neizmerno povea njihovu elju za normalnou,
njihovu potpunu i bezrezervnu privrenost hordi, njihovu potrebu ne samo da ne izgledaju drugaije
ve i da budu neprepoznatljivi.
Zato te oni pre svega ue agresivnom konformizmu: neemu emu te kao to emo videti ue
skoro sve kategorije tvojih poslunih vrnjaka. To emo detaljnije analizirati u nastavku nae rasprave. Sada bih hteo da se zadrim na tri glavne take njihove pragmatine poduke (koja se zato tako
lako usvaja).
Oni te ue: prvo, odricanju; apsolutnom, rutinskom, svakodnevnom odricanju, na osnovu njihovog
nedostatka vitalnosti, koji je kod njih prava fizika injenica, ali to kod drugih, kao to si ti, moe
biti iskuenje. Oni su morali da umru; ili, drugaije: u nekim drugim drutvenim okolnostima, oni
bi sigurno umrli. Oni instiktivno smanjuju na minimum napor ivljenja, to u drutvenom smislu
znai odricanje. Tano je ono to kae jedna moj prijatelj uz Kie (Chia) klinac koji pamti izreke
starijih svet pripada pametnjakoviima, a idioti uivaju u njemu. To je jedna od najveih istina
koju su moje ui ikada ule. Ali, kao stari buroaski racionalista i idealista to jest, kao jedan od
tih pametnjakovia ja i dalje, iz sve snage, prezirem duh odricanja. To je, najzad, samo elja za
68

uklapanjem i kvalunkvizmom. Nemoj se plaiti da ispadne smean: ne odrii se niega. Neka idioti
uivaju u svetu i neka im svi ostali, meu njima i ja, celog ivota, beznadeno, zavide na srei.
Drugo emu te oni kojima je bilo sueno da umru ue jeste odreena sklonost ka veitoj ojaenosti. Svi mladi ljudi tvoji vrnjaci danas pate od neoprostivog greha to su nesreni. Onih idiota
izgleda vie nema, osim moda u Napulju i Kiji. Sada su svi pametni i svi imaju ta pametna, nesrena lica. Biti pametan je prva zapovest konzumeristike vlasti (u ijem si mentalnom univerzumu i
obliku ponaanja roen, siroti enarijelo); pametan za sreu (za potroaki hedonizam). Posledica
je potpuno lana srea; u meuvremenu, neposredno nezadovoljstvo iri se na sve strane.
Znaj, meutim, enarijelo, da uprkos uzvienoj izreci iz Kije, i pametnjakovii znaju za sreu. Izreka
zapravo kae, svet pripada pametnima, to jasno aludira na posedovanje, na mo. Ali, treba dodati
da pored posedovanja sveta od strane gazdi, postoji i posedovanje sveta od strane intelektualaca; i to
je pravo posedovanje kao i ono u kojem uivaju idioti. To je samo pitanje drugog kulturnog nivoa.
Kulturno posedovanja sveta jeste ono koje donosi sreu.
Ne dozvoli sebi da te zavedu zagovornici nesree, idiotske mrzovolje, glupe ozbiljnosti. Budi veseo.
Trea stvar kojoj te ue oni kojima je bilo sueno da umru jeste retorika runoe. Dozvoli da to
objasnim. Poslednjih nekoliko godina, mladi, klinci, trude se iz petnih ila da budu runi. Doteruju se
na najstraniji nain. Ako nisu potpuno maskirani ili nagreni, nisu sreni. Stide se kovrdave kose,
rumenih ili smeih obraza; stide se sjaja u oima, koji izvire upravo iz nevinosti njihove mladosti; stide
se lepote svojih tela. U celom tom ludilu trijumfuju upravo oni runi, koji diktiraju modu i ponaanje.
Oni kojima je bilo sueno da umru zaista nemaju neku blistavu mladost; zato te ue da ne blista. A
ti, meutim, blista, enarijelo.
Ovde sam se pomalo okomio na one kojima je bilo sueno da umru, to moe delovati kukaviki
i rasistiki, kao da elim da stvorim kategoriju osoba koju treba osuditi. Ne. I meu njima ima zadivljujuih osoba, kao to si i ti, i koje su isto tako roene za ivot. Ako sam se s posebnom estinom
okomio na uenje koje ti prenose, onda je to zato to sam tu kategoriju uzeo za simbol proseka onog
proseka koji ti govori te iste stvari, samo bez elementa oajanja, koji one prve koriguje, opravdava i
ini ljudskim.
Siamo belli, dunque deturpiamoci, 29. maj 1975.

Madone vie ne liju suze

Uvek se s dubokim i skoro dirljivim uivanjem setim onih jutara u koli, kada bi, umesto da nam
odre as, nai uitelji dopustili sebi da se malo prepuste lenjosti i oseanju oslobode, i priali nam
o drugim stvarima. Bila su to, makar u mom seanju, majska i junska jutra, kada se kolska godina
bliila kraju. Tu je bilo i to nepromenljivo sunce, ogromno i blago; sunce iz letnjih poema Sandra Pene
(Sandro Penna).
Eto, enarijelo, danas je jedno takvo jutro, kada uiteljima nije do predavanja, nego bi da priaju o
neemu drugom.
Najzad, uskoro e izbori: ta bi moglo biti prirodnije?
Ono to treba rei je veoma teko, iako bih kao uitelj trebalo da ostanem pribran. U redu. Do pre
deset godina, Madone su pred izbore lile suze; danas se pred izbore kidnapuju sudije. Pitanje glasi: koja
je veza izmeu te dve pojave? Mislim da, pre svega, postoji veza u pogledu suprotnosti i nesamerljivosti:
svet u kojem su suze Madoninih statua imale neku vanost, suprotan je i nesamerljiv sa svetom u
kojem takve suze vie ne znae nita. Ono to se tu umealo, bio je zapravo kraj sveta. Milioni i
69

milioni seljaka, ali i radnika sa juga i severa koji su ostali verni sebi, u epohi svakako mnogo duoj
od dve hiljade godina katolicizma, sada su uniteni. Njihov kvalitet ivota se radikalno promenio.
S jedne strane, dolo je do njihove masovne emigracije u buroaske zemlje, dok ih je s druge strane
okupirala buroaska civilizacija. Njihova priroda je ukinuta voljom robnih fabrikanata. Ali, o tome
sam ve priao i to u sigurno esto ponavljati. Spona koja makar na mehanikom planu povezuje
Madonine suze i otmice sudija mora se istraiti.
Veza je organizaciona i pragmatina. I kao takva, zagonetna. Kako su u stvari Madonine suze bile
planirane i izvedene? Da li to znai da je neki parohijski svetenik iao u Rim, po odobrenje viih
vlasti iz Vatikana, dobijao neophodni viatico,40 itd.? Ili je podstreka bio neko od velikih demohrianskih autoriteta (neki tadanji Fanfani, Andreoti ili elba),41 koji se sputao s visina u odreeno selo,
kontaktirao parohijskog svetenika, davao mu odgovarajua uputstva, itd.? Ili je svetenik sve radio
na svoju ruku, na osnovu tumaenja preutne elje onih na vlasti, kojima je potreban reizbor, ako je
mogue sa apsolutnom veinom? injenica je da je prevara uvek savreno uspevala i da niko nikada
nije bio razotkriven.
U tom pogledu, otmice sudija i Madonine suze se savreno uklapaju: to je u stvari jedno te isto.
Naravno, mehanizam prve organizacije (Madonine suze) iako na Siciliji, na primer, to nije moglo
proi bez umeanosti Mafije bio je mnogo prostiji nego mehanizam druge organizacije (otmice sudija): ovaj drugi zahteva neizmerno prefinjeniji kriminalni aparat, pre i iznad svega uz intervenciju
CIA (i sve do skora, uz pomo SID; a danas?). Pored toga, dok je nekada bilo dovoljno u due naivnih usaditi strah od Boijeg suda (suze Device Marije bile su antikomunistike), sada u duama treba
izazvati dve tenzije: antikomunistiku i antifaistiku. Izgleda da se pred ove izbore nalazimo u fazi
antifaistike tenzije. Ali, ali, ali Dok se u sluaju napada u Brei i Bolonji42 moe jasno govoriti
o montiranoj antifaistikoj kampanji, u organizaciji vladajuih demohriana (koji danas vie nisu tako veliki katolici), u sluaju napada NAP43 sigurno se ne moe govoriti o faistima (tanije, ne
postoji elja da se o njima govori). Izgleda da se suoavamo s novim, demonskim planom: ubiti dve
ptice jednim kamenom; neka u vazduhu ostane dilema da li je re o crvenima ili crnima, tako da se
istovremeno izazove i antikomunistika i antifaistika tenzija.
Naravno, mnogo toga zavisi i od figure kidnapovanog sudije. Uzgred, treba primetiti udnu slinost
izmeu Sosija i Di enara,44 makar u pogledu njihovih putanja i nekih spoljanjih detalja. U svakom
sluaju, iako Sosija ne poznajem lino, Di enara poznajem vrlo dobro. On je bio javni tuilac na
suenju mom filmu La ricotta (1963), koji je bio optuen (u faistikom maniru) za ismevanje religije

40

Lat., viaticum: poslednja priest, ali i, doslovno, zalihe, hrana za put, neophodna sredstva.
Istaknuti demohrianski politiari, iz Pazolinijevih dana: Amintore Fanfani (19081999), Giulio Andreotti (19192013),
Mario Scelba (19011991).
42
Bombaki napad u Brei, za vreme antifaistikog mitinga na Piazza della Loggia, 27. V 1974 (8 mrtvih i preko 100 ranjenih). Bolonja: bomba postavljena u putnikom vozu Italicus, na liniji Rim-Minhen, 4. avgusta 1974, koja je eksplodirala
kod mesta San Benedetto Val di Sambro, blizu Bolonje. Poginulo je 12 ljudi, a 48 je bilo ranjeno. U vozu je bio i tadanji
premijer Aldo Moro (ubijen 1978), ali on je napustio voz 3. avgusta i vratio se u Rim, navodno, zbog nekih hitnih poslova.
Iako je sve ukazivalo na napade u organizaciji italijanskih faista, od kojih su neki bili i uhapeni, a zatim puteni na slobodu,
zbog nedostatka dokaza (Marco Tuti), konkretna odgovornost za te teroristike napade nikada nije bila utvrena.
43
Nuclei Armati Proletari (NAP), ekstremna leviarska grupa, koja je uglavnom delovala na jugu Italije (19741977).
44
Tuioci i sudije, koji su uestvovali u nekim poznatim politikim procesima: Mario Sossi (1932), koga su 18. IV 1974,
u enovi, otele Crvene brigade (osloboen 23. V 1974), inae glavni tuilac u proces protiv lanova grupe XXII Ottobre;
Giuseppe Di Gennaro, javni tuilac, nadlean za program za rehabilitaciju zatvorenika, koga su 6. V 1975, u Rimu (svega
mesec dana pre pisanja ovog poglavlja Rasprave), oteli NAP i Crvene brigade (osloboen 11. V, u zamenu za tri lana NAP).
Di enaro je inae vodio proces protiv Pazolinija zbog njegovog filma La ricotta (u okviru omnibusa RoGoPaG, 1963), na
osnovu zakona iz faistikog perioda, zbog javnog podrivanja zvanine dravne religije. Pazolini je bio osuen na uslovnu
zatvorsku kaznu, u trajanju od etiri meseca.
41

70

U mom seanju nema nikog ko bi bio reakcionarniji od tog Di enara. Njegova haranga protiv mog
filma bila je tako duboko konformistika i zapravo sanfeditstika,45 to mogu da posvedoe brojni
intelektualci i novinari koji su tome prisustvovali, da se graniila sa ginjolom i komedijom, o vulgarnosti da i ne govorim. Bilo je to remek delo klerofaistikog oratorstva, iz pedesetih godina (proces se
deavao 1963). Drugim reima, na kulturnom nivou, bio je to isti onaj klerofaizam koji je organizovao i Madonine suze. Zato se moramo upitati: koja je politika veza izmeu tog oveka stare desnice,
reakcionarnog i okorelog, ali opet i dvosmislenog (budui da je proces protiv mog filma oigledno bio
in progona, u koji su bili umeani Vatikan i ceo zvanini aparat demohrianske vlasti) i onih koji su
ga oteli? Zato ba njega? Koja logika povezuje otetu osobu i otmiare? Nikada neu biti u stanju da
odgovorim na ta pitanja osim na isto idejnom planu. I to je ono to u pokuati da uradim, tako to
u ovu digresiju nastaviti dokle god to bude potrebno.46
Le madonne oggi non piangono pi, 5. jun 1975.
Gennariello, originalno obaljeno u nastavcima, u asopisu Il Mondo, u rubrici La pedagogia, od marta do juna 1975. Lettere Luterane, Torino, Einaudi, 1976.

45

Sanfedismo, doslovno sveta vera: klerikalni, antirepublikanski pokret, iz 1799. Pojam se kasnije koristio za sve reakcionarne, klerikalistike tendencije.
46
Rasprava se ovde zavrava, ali Pazolini je ovu digresiju nastavio u nizu lanaka koje je pisao tokom cele 1975, sve do
ubistva, u novembru iste godine.

71

Trei deo: Olovne godine

72

Seks, smrt, politike strasti,

to su proste stvari kojima sam posvetio
svoje elegino srce U mom ivotu nema
nieg drugog.
La realt, Poesia in forma di rosa, 1964.

73

Akulturacija i akulturacija

Mnogi se (u ovoj fazi austerity 47 ) ale na nedostatak kulturnog i drutvenog ivota izvan zlog
centra, u dobrim periferijama (koje se vide kao spavaonice bez zelenila, usluga, autonomije, pravih
ljudskih odnosa). To je samo retoriko aljenje. Kad bi u periferijama i bilo toga zbog ijeg se nedostatka jadikuje, to bi se opet organizovalo iz centra. Onog istog centra koji je za svega nekoliko godina
unitio sve periferne kulture, koje su do skora znale kako da obezbede vlastiti ivot, u osnovi slobodan,
ak i u onim siromanijim ili ak najbednijim predgraima.
Nikakav faistiki centralizam nije mogao da postigne ono to je uradio centralizam potroakog
drutva. Faizam je propagirao model, reakcionaran i monumentalan, ali koji je ostao mrtvo slovo na
papiru. Sve te razliite, posebne kulture (seljake, podproleterske, radnike) nepokolebljivo su nastavile da se razvijaju prema svojim starim modelima: represija se ograniavala na to da dobije njihov
pristanak na reima. Danas je, meutim, pristajanje na modele koje namee centar potpuno i bezuslovno. Stvarni kulturni modeli postali su otpadnici. Njihovo negiranje je potpuno. Zato se moe rei
da je tolerancija hedonistike ideologije, koju nova vlast promovie, najgori oblik represije u ljudskoj istoriji. Kako se takva represija mogla sprovesti? Kroz dve revolucije, koje su se dogodile unutar
buroaske organizacije: revoluciju infrastrukture i revoluciju informacionog sistema.
Putevi, motorizacija, itd., tesno su povezali periferiju s centrom i tako ponitili svaku materijalnu
udaljenost. Ipak, revolucija informacionog sistema bila je jo radikalnija i presudnija. Pomou televizije, centar je asimilovao celu zemlju, koja je istorijski bila tako bogata raznolikim, originalnim
kulturama. Poelo je destruktivno uniformisanje svega autentinog i konkretnog. Kao to sam rekao,
centar je nametnuo svoje modele: modele koje zahteva nova industrijalizacija, kojoj vie nije dovoljan
ovek koji konzumira i koja vie ne doputa da se zamisli ijedna druga ideologija, osim ideologije
potronje. To je neolaiki hedonizam, slep za sve ljudske vrednosti, kojem su strana sva ljudska znanja.
Prethodna ideologija koju je vlast promovisala i nametala bila je, kao to znate, religija: katolicizam
je u stvari bio jedini zvanini kulturni fenomen koji je uniformisao Italijane. Ona je sada postala
takmac novom kulturnom fenomenu koji tei uniformisanju, masovnom hedonizmu, ali i takmac
kojeg je nova vlast, od pre nekoliko godina, poela da likvidira. U modelu Mladog Mukarca i Mlade
ene, koji televizija promovie i namee, zaista nema nieg religioznog. To su samo dve osobe koje
ivot vrednuju kroz svoja potrona dobra (naravno, nedeljom oni i dalje idu na misu: automobilom).
Italijani su sa oduevljenjem prihvatili taj novi model, koji im je televizija nametnula prema normama Proizvodnje, stvoriteljke blagostanja (ili, bolje, spasiteljke od bede). Prihvatili su ga, ali da li ga
mogu i ostvariti?
Nisu. Oni taj model ili ostvaruju samo delimino, materijalno, ime postaju njegova karikatura,
ili u tako maloj meri da postaju njegove rtve. Frustracija ili ak neurotina strepnja ve su postali
kolektivno stanje duha. Na primer, podproletarijat je do pre nekoliko godina potovao svoju kulturu
i nije se stideo svog neznanja. Naprotiv, bio je ponosan na sopstveni puki model nepismenosti, zato
to je ovaj bio upuen u tajnu stvarnosti. Na tatine sinove iz redova malograantine gledali su s
47

U originalu na engleskom. Ovde, mere tednje, kao deo dravne ekonomske politike.

74

odreenim izazivakim prezirom i drali se na odstojanju od njih, ak i kada bi bili prisiljeni da im

slue.
Danas, naprotiv, oni poinju da se stide svog neznanja: oni se odriu sopstvenog kulturnog modela
(najmlai ga se vie i ne seaju, oni su ga potpuno izgubili), pri emu se u novi model, koji pokuavaju
da oponaaju, nepismenost i neotesanost nikako ne uklapaju. Deaci iz potklase, ponieni, briu iz
svojih linih karti nazive svojih zanata da bi ih zamenili izrazom student. Naravno, od kada su poeli
da se stide svog neznanja, poeli su da preziru i kulturu (tipino malograanska crta, koju su poprimili
oponaanjem). U isto vreme, malograanski mladi, u svom prilagoavanju televizijskom modelu,
koji stvara i eli njegova klasa, tako da je za njega u osnovi prirodan, postaje zauujue neotesan
i nesrean. Ako su se podproleteri pograanili, buruji (graani) su se podproletarizovali. Kultura
koja se tako stvara, budui tehnoloka i strogo pragmatina, ne doputa da se onaj stari ovek, koji je
jo u njima, dalje razvija. To za posledicu ima svojevrsno suavanje njihovih intelektualnih i moralnih
sposobnosti.
Odgovornost televizije u svemu tome je ogromna. Sigurno ne kao tehnikog sredstva ve kao
sredstva moi, koje je i samo mo. Televizija nije samo mesto kroz koje prolaze poruke ve centralno
mesto za obradu poruka. To je mesto u kojem se konkretizuje mentalitet koji inae ne bi znao gde da
se smesti. Kroz duh televizije, u stvarnosti se na konkretan nain manifestuje duh nove vlasti.
Nema sumnje (rezultati su vidljivi) da je televizija autoritarna i represivna kao nijedno drugo sredstvo informisanja na svetu. Faistike novine i musolinijevske parole ispisane na zidovima seoskih
kua, smeni su (bolno), kao i poreenje izmeu pluga i traktora. Ponavljam, faizam nije bio u stanju
da znaajnije zagrebe duu italijanskog naroda: novi faizam, kroz nova sredstva komunikacije i informisanja (naroito televiziju), nije je samo okrznuo nego ju je pocepao, oskrnavio, unakazio zauvek
Pier Paolo Pasolini, Acculturazione e acculturazione, prvi put obavljeno u Corriere della sera, 9. XII 1973, pod naslovom Sfida ai dirigenti della televisione (Izazov upuen
rukovodiocima televizije). Drugi deo lanka, sam Izazov, nije objavljen u zbirci Scritti
corsari (1975), odakle je preuzeta ova verzija lanka, kao ni u velikoj antologiji Pazolinijevih politikih i sociolokih lanka i eseja, P. P. Pasolini, Saggi sulla politica e sulla societ
(Mondadori, Milano, 1999).
U ovom prevodu oslanjao sam se na raniji prevod Valtera Milovana: P. P. Pasolini, Akulturacija i akulturacija, Europski glasnik, br. 13, Zagreb, 2008, str. 3941. Jo jednom se
zahvaljujem Nikoli, iz Zagreba, koji mi je poslao kopiju tog prevoda. (AG, jul 2014)

75

Oblik grada
Dokumentarni film (1973)

Orte
Izabrao sam jedan grad grad Orte48 Naime, za svoju temu sam izabrao oblik jednog grada, profil
jednog grada.
Evo (stoji iza kamere) Ono to elim da kaem je sledee: prvo sam kadrirao Orte, da bih prikazao
savrenstvo njegovog stila, njegovu savrenu i apsolutnu formu. To je ovaj pogled, manje ili vie.
(Panorama starog grada.)
Ali, treba samo malo da pomerim ovu stvar ovde, na kameri, i gradska forma, njegov profil, njegova
arhitektonska masa, biva uzdrmana, pokvarena i izobliena neim stranim tom zgradom levo. Vidi?
(Bezlina, moderna viespratnica.)
To je problem o kojem ti priam. Poto ne mogu da se obraam nekoj nepoznatoj televizijskoj publici,
koju ak ne mogu ni da vidim, govorim tebi (Ninetto Davoli), zato to si me pratio u mom radu. esto
si me video kako se hvatam u kotac sa ovim problemom. Mnogo puta sam iao van Italije, da bih
snimio neki film u Maroko, Persiju, Eritreju i esto sam imao mnogo problema u snimanju scena
u kojima se neki grad vidi u celini. esto si mogao da me vidi kako psujem i besnim zbog toga to
su plan i apsolutna istota oblika nekog grada bili uniteni neim modernim i stranim, to se uopte
nije uklapalo u profil grada, u tu gradsku formu koju bih izabrao.
Sada vidimo Orte iz druge perspektive. Vidi se i ta tipina plaviasto-smea izmaglica, koju e pronai na velikim renesansnim slikama iz severne Evrope. Ako to uhvatim u kadar, dobiu jo savreniju
panoramu. Oblik grada u njegovom najsavrenijem izdanju.
Ali, ako pomerim objektiv s leva na desno, ono to sam malopre spomenuo, dogaa se opet, samo u
jo gorem obliku. Tamo skroz desno, grad se zavrava velianstvenim akvaduktom, napravljenim od
smee zemlje, ali odmah desno od njega nalaze se druge moderne zgrade. Neu rei da su uasne, ali
recimo da su krajnje osrednje, proste, nematovite, neinventivne To su stambene zgrade za radnike,
to je apsolutno neophodno; ali, u toj taki, one postaju element koji naruavaju savreni oblik grada,
kao i ona zgrada koju smo malopre videli.
Ono to me tu uznemirava, boli, vrea i ak dovodi do besa, kod tih radnikih zgrada, koje su
svakako neophodne i koje su, uz malo razmiljanja, mogle da se podignu i na nekom drugom mestu
ta me tu toliko pogaa? To je injenica da one pripadaju drugom svetu. Njihov stilski karakter je
potpuno drugaiji od onog koji odlikuje stari Orte. Meavina te dve stvari je ono to me uznemirava.
Ona kvari i deformie oblik grada, njegov stil. To je ono to mi izaziva najveu patnju, ne samo zbog
mog moda prekomerno razvijenog oseaja za estetiku, zbog moje anima bella, ve i zato to sam
snimio mnogo istorijskih filmova u kojima je to bio sasvim konkretan, praktian problem. To nije
samo neki italijanski problem. To se danas sree svuda, naroito u Treem svetu.
48

Orte: drevni gradi u provinciji Viterbo, u regionu Lacio, 60 kilometara severno od Rima.

76

Na primer, u Persiji, koja ima potpuno drugaiji sistem vlasti, s nekom vrstom imperatora, ahom,
deava se ista stvar, samo u jo gorem obliku. Seam se prelepog grada po imenu Jazd,49 koji se nalazi
u Persijskom zalivu, nadomak pustinje. Bio je predivan, zato to su svi takvi gradovi imali drevni
ventilacioni sistem, star 2.000 ili 3.000 godina, koji je tada jo bio potpuno ouvan, sa kulama koje su
hvatale vetar i usmeravale ga dole u grad. I tako su gradskom panoramom dominirali ti ventilatori, koji
su izgledali kao grki ili egipatski drevni hramovi. To je zaista bilo udesno. Ali, sada je sve to uniteno,
kao u tepih-bombardovanju. ah ih je poruio, da bi svojim podanicima, svom narodu, pokazao kako
je Persija moderna, progresivna zemlja, itd.
Ali, to se deava i u zemljama koje su suta suprotnost Persiji u komunistikim zemljama, kao to
je Aden (Juni Jemen), kojim vladaju komunistiki ekstremisti. Tamo se nalazi jedan drevni, primorski
grad, Al Mukala, u kojem se, malo dublje u kopnu, nalazi velianstvena, granitna kapija, bela, kao i
ceo grad. I sada, poto se ak i u Adenu saobraaj malo pojaao posle osloboenja od vladavine
emira, itd. tamo ima neto vie kamiona, za koje je ta kapija preuska. I oni su je digli u vazduh i
bili tako ponosni zbog toga to su razneli tu udesnu kapiju! Sveano su objavili kako je revolucija
oslobodila Al Mukalu od tog tereta prolosti.
(Kadrovi iz dokumentarnog filma Zidine Sane.)
Da ne spominjem Sanu, taj udesni grad u Severnom Jemenu, smeten u pustinji, kao neka rustina
Venecija. On se sada praktino unitava, naroito gradski bedem, koji je mu davao taj lepi oblik, kao
i tolikim drugim drevnim gradovima.50
Ili Nepal, koji je u stvari i dalje praktino netaknut, naroito grad Bagdaon, koji je skoro isti kao i
pre 3.000 godina. Ali, oblik Katmandua je doslovno uniten. Spomenici su ostali, ali oni nisu problem.
Njih je lako sauvati. Ono to je teko sauvati je celina gradske forme.
(Nekoliko prizora iz Katmandua.)
Prema tome, to je problem s kojim se suoavamo u svim zemljama, irom sveta. Ali, mene, naravno,
najvie zabrinjava injenica da se to deava i u Italiji.
(Kamera se opet vraa u Orte i prikazuje neke primere meanja starih i novih zdanja.)
Kada je re o Ortu, elim da dodam sledee: kada kaem da sam za svoju temu izabrao oblik jednog
grada, onda mislim kako ta forma dolazi do izraaja na najistiji nain kada se sagleda naspram svoje
prirodne pozadine. Na primer, oblik grada Orta izgleda tako celovito zato to se uzdie iznad ovih
smeih, jesenjih brda, utonulih u tu plaviastu izmaglicu, naspram sivog neba. A one zgrade za radnike,
koje sam prikazao na poetku, ta one u stvari naruavaju? One pre svega naruavaju odnos izmeu
oblika grada i prirode. Pitanje oblika grada i problem ouvanja njegovog prirodnog okruenja, jeste
jedno te isto pitanje.
Orte je primer grada koji je i dalje veoma lep. Njegova panorama je i dalje praktino savrena, ako
izuzmemo onih nekoliko promaaja, koje sam spomenuo s toliko bola. Ali, iako se u sluaju Orta
49

Pazolini kae da se grad nalazi u Persijskom zalivu, ali Jazd se nalazi u centralnom Iranu, daleko od mora, iako zaista
nadomak pustinje.
50
Sana je izbegla najgoru sudbinu, dobrim delom zahvaljujui i Pazolinijevom dokumentarcu, Zidine Sane (Le Mura Di
<em>Sanaa</em>, 1971), iji podnaslov glasi: Dokumentarni film u formi apela upuenog UNESCO. Na toj lokaciji Pazolini
je snimio i neke scene iz svog filma Dekameron (1971). U vreme kada je snimao ovaj dokumentarac (1974), izjavio je: Jedan
od mojih snova je da doprinesem ouvanju Sane i drugih gradova, njihovih istorijskih sredita. Boriu se za taj san, ii u i
u UNESCO. Godine 1986. UNESCO je proglasio Sanu za deo Svetske kulturne batine.

77

moe govoriti samo o manjoj teti, u odnosu na ono to se inae deava sa formom drugih italijanskih
gradova, situacija je opet nepopravljiva i katastrofalna.
Ova staza kojom hodamo (Pazolini i Nineto se penju u stari grad), s njenim drevnim, grubim kamenim
ploama, praktino je nita, nije nita posebno Teko bi se mogla uporediti s nekim velianstvenim
umetnikim delima iz italijanske tradicije. Ali, opet mislim kako ovu skromnu, malu stazu vredi braniti
sa istom onom upornou, sranou i beskompromisnou s kojima uzdiemo velika umetnika dela.
Kao to bi i naslee nae anonimne narodne poezije trebalo braniti sa istim arom s kojim se uzdie
autorska poezija jednog Petrarke ili Dantea. Ni ono ka emu ova staza vodi, stara gradska kapija Orta,
nije nita naroito. Samo goli, kameni zidovi i sivi bedemi, koje niko ne bi branio s mnogo entuzijazma.
Ali, ja sam izabrao upravo to.
Kada sam za temu ovog programa izabrao oblik, strukturu i profil jednog grada, hteo sam da se
zaloim za neto to nije zvanino priznato i prisutno u udbenicima, to niko ne brani, a to je stvaralatvo samih ljudi, cela istorija jednog narodnog grada, neizmernog broja bezimenih pojedinaca, koji
su opet radili unutar jedne istorijske epohe iji su najsavreniji, najuzvieniji plodovi bili dela velikih
umetnika.
To je ono to ljudi ne shvataju. Svako s kim priate o tome odmah e se sloiti da treba odbraniti
neko umetniko delo, spomenik, crkvu, zvonik, most ili neku ruevinu, ija se istorijska vrednost
moe potvrditi. Ali, niko ne shvata da moramo da odbranimo i ovu anonimnu, nepoznatu prolost,
koja pripada samim ljudima.
(kraj segmenta)

Sabaudija
Ovde vidimo strukturu, formu i profil drugog grada, utonulog u sivkastu svetlost i okruenog prelepom mediteranskom makijom. To je Sabaudija.51
Kako smo se samo mi intelektualci smejali arhitekturi faistikog reima, gradovima kao to je
Sabaudija. Meutim, kada danas pogledate grad, obuzima vas neoekivano oseanje. U toj arhitekturi
nema nieg nerealnog ili smenog. Posle svih tih godina, ta faistika arhitektura je poprimila neki
karakter izmeu metafizikog i realistikog. Metafizikog, u pravom evropskom smislu te rei. Ona
podsea na Kirikove metafizike slike. I realistikog, zato to posmatran iz daljine, grad izgleda kao
da je podignut po ljudskoj meri; naime, oseate da u njemu ive obine porodice, ljudska bia, iva
bia, potpuna, celovita, ispunjena, u svojoj skromnosti.
51

Sabaudija (Sabaudia), grad na obali Tirenskog mora, 80 km juno od Rima, podignut u okviru Musolinijevog plana za
bonifikaciju Pontijskih movara. Radovi su poeli 5. VIII 1933. i bili okonani za 253 dana. Grad je podignut prema nacrtima arhitekata i urbanista ina Kancelotija, Eugenija Montuorija, Luiija Piinata i Alfreda Skalpelija (Gino Cancellotti,
Eugenio Montuori, Luigi Piccinato, Alfredo Scalpelli), koji su pobedili na konkursu iji je pokrovitelj bio Musolini lino.
U istoj oblasti, na isti nain, bilo je podignuto jo nekoliko gradova, uz angaovanje ogromne radne snage (prema nekim
podacima, prisilno je bilo angaovano oko 125.000 ljudi): Litorija (Littoria, 1932, danas Latina), Pontinija (Pontinia, 1935),
Aprilija (Aprilia, 1937) i Pomecija (Pomezia, 1939), uz nekoliko manjih naselja (borghi). Kao to napominje i Pazolini, dalje u
tekstu, ti gradovi se ne odlikuju grotesknom faistikom grandioznou osim, obino, u zdanjima gradskih venica, koje
opet nisu nita grandioznije od onih renesansnih ve strogo racionalnom arhitekturom i urbanistikim planom, s manjim stambenim zgradama i kuama namenjenim ljudima iz srednje i radnike klase. Na primer, na panoramskim snimcima
iz ovog filma, Sabaudija se jedva uzdie iznad Pontijske ravnice, koja se prua sve do mora. Iako izgraena pod pokroviteljstvom faistikog reima i tako vetaka, Sabaudija se, retrospektivno, ukazuje kao primer arhitekture i urbanizma koji
ljudski faktor uvaavaju u mnogo veoj meri nego moderna arhitektura iz perioda ekonomskog buma, iz demokratskih
ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka.

78

Kako objasniti tu skoro udesnu injenicu? Taj grad, izgraen u smenom faistikom stilu, odjednom izgleda skoro oaravajue. To treba paljivo razmotriti.
Sabaudiju je izgradio faistiki reim. To je injenica. Ali, u njoj zapravo nema nieg faistikog,
osim nekih spoljanjih detalja.
(Snimak tornja pored gradske venice.)
Zato mislim sledee: da faistiki reim, na kraju krajeva, nije bio nita drugo nego grupa kriminalaca na vlasti, koja u stvari nije mogla da postigne nita. Nisu bili u stanju ni da zagrebu povrinu
onoga to Italija zaista jeste. Mesta kao to je Sabaudija, iako izgraena prema tada vladajuim racionalistikim, estetskim i akademskim kriterijumima, nemaju korene u reimu koji ih je podigao ve
u onoj Italiji kojom je faizam tiranski vladao, ali koju nikada nije uspeo da izmeni. Ona provincijska,
rustina, paleoindustrijska Italija, jeste ta koja je iznedrila Sabaudiju, a ne faizam.
(Prizori iz Sabaudije, manje stambene zgrade i relativno skromne porodine kue, u racionalistikom stilu, s dvoritima, u prilino velikim razmacima, du jedne iroke ulice, itd.)
Ali, danas se deava neto suprotno. Sistem vlasti je demokratski, itd., ali tu akulturaciju, tu homogenizaciju, koju faizam nikada nije uspeo da nametne, dananji reim, onaj konzumeristiki, postie
s lakoom. On unitava raznolike oblike stvarnosti, liava realnosti razliite ivotne stilove, koje je
Italija, s velikom raznovrsnou, stvarala tokom istorije.
Ta akulturacija u stvari unitava Italiju Mogu slobodno da kaem da se pravi faizam nalazi u toj
konzumeristikoj vlasti, koja unitava Italiju To se deava tako naglo, da to nismo ni primetili, u
poslednjih pet, est, sedam, deset godina. Bila je to neka vrsta komara, u kojem smo gledali kako se
Italija, svuda oko nas, rui i nestaje. I sada, ako smo se moda i probudili iz tog komara, gledamo u
udu oko sebe i shvatamo da ne moemo da uinimo nita.
(Pazolini se okree od kamere i odlazi preko peanih dina, ka moru.)
Pier Paolo Pasolini (tekst) i Paolo Brunatto (reija), Pasolini e la forma della citt, kratki
dokumentarni film, 00:16:12, 1973; prvi put emitovan na RAI TV, 7. II 1974. Film se moe
pronai na vie mesta na webu (sa engleskim titlom, vimeo.com), kao i na DVD izdanju
filma Cvet hiljadu i jedne noi (Il fiore delle mille e una notte, 1974; Arabian Nights, Criterion,
disk 2, Pasolini and the Form of the City, u okviru DVD kompleta Trilogy of Life, 2012).

79

Studija o antropolokoj revoluciji u Italiji

Na prvoj strani lUnit, od 2. juna, itamo veliki naslov: ivela antifaistika republika.
Naravno, ivela antifaistika republika. Ali, ta je pravi smisao te fraze? Pokuaemo da to analiziramo.
Njen smisao moe da izvire iz dve injenice, koje u potpunosti opravdaju sve ostalo: 1) nadmonu
pobedu ne na referendumu od 12. maja (1974);52 2) faistiki masakr u Brei, od 28. maja (1974).
Pobeda ne nije samo poraz za Fanfanija i Vatikan ve, u odreenom smislu, i za Berlinguera i KPI.
Zato? Fanfani i Vatikan su pokazali da nisu shvatili nita od onoga to se u naoj zemlji dogodilo
u poslednjih deset godina; na objektivan i oigledan nain, pokazalo se da su Italijani neizmerno
napredniji nego to su oni mislili, i dalje se oslanjajui na stari seljaki i paleoindustrijski sanfedizam.
Ali, moramo imati toliko intelektualne hrabrosti da kaemo kako su i Berlinguer i KPI pokazali da
nisu shvatili nita od onoga to se u naoj zemlji dogodilo u poslednjih deset godina. Oni zapravo nisu
eleli referendum; nisu hteli verski rat i veoma su strahovali od pozitivnog ishoda glasanja. U tom
pogledu, bili su sasvim jasno pesimistiki nastrojeni. Verski rat je bio vie nego nejasna, arhaina i
sujeverna prognoza, liena svakog osnova.
Italijani su se pokazali beskrajno modernijim nego to su to ak i najvei optimisti meu komunistima mogli da zamisle. I Vatikan i KPI su pogreili u svojoj analizi one prave Italije.
I Vatikan i KPI su pokazali da su imali vrlo loe miljenje o Italijanima i da nisu verovali u njihovu
sposobnosti da naglo evoluiraju, mimo svih moguih raunica.
Vatikan sada jadikuje nad svojom grekom. KPI se, opet, pretvara da nije pogreila i da joj je drago
zbog tog neoekivanog trijumfa.
Ali, da li je to zaista bio pravi trijumf?
Imam jake razloge da sumnjam u to. Prolo je skoro meseca dana od srenog 12. maja i sada mogu
da se upustim iz vebu iz kriticizma, bez straha da e me neko optuiti zbog neprimerenog defetizma.
Smatram da pedeset devet procenata ne ne ukazuje na neku udesnu pobedu sekularizma, progresa i demokratije; uopte nije re o tome; umesto toga, to ukazuje na sledee dve stvari:
1) da se srednja klasa radikalno rekao bih, antropoloki promenila: njene pozitivne vrednosti
vie nisu vrednosti sanfedizma i klerikalizma ve vrednosti (koje se i dalje pre svega ive, a da jo
nisu ozvaniene) hedonistike ideologije potronje i pratee modernistike tolerancije, amerikog
tipa. Ista ova vlast je kroz razvoj proizvodnje luksuznih dobara i nametanje grozniave potronje,
mode, informacija (pre svega, i na zapanjujui nain, pomou televizije) stvorila te vrednosti, cinino
odbacujui one stare i njihov simbol, crkvu.
2) da je seljaka i paleoindustrijska Italija propala, poraena, nestala, i da e prazninu koja je tako nastala verovatno popuniti dentrifikacija (borghesizzazione) koju sam spomenuo (modernizacija,
lana tolerancija, u amerikom stilu, itd.).
52

Referendum o razvodu. Ne je znailo odbijanje predloene promene zakona koji je vlada usvojila tri godine ranije,
kada je prvi put u istoriji Italije odobren razvod braka. Katolika crkva i njoj bliske grupacije traile su da se razvod braka
ponovo proglasi nelegalnim. Njihov predlog je odbaen na referendumu, to je bio veliki udarac za crkvu i demohriane.

80

Ne je bilo pobeda, u to nema sumnje. Ali, ono na ta ta pobeda zaista ukazuje jeste mutacija
italijanske kulture, koja se veoma udaljila kako od tradicionalnog faizma, tako i od socijalistikog
progresizma.
Ako je tako, ta je onda poruka masakra u Brei (kao i onog u Milanu)? To je faistiki masakr, koji
stoga podrazumeva antifaistiki bes? Ako se drimo samo rei, onda odgovor mora biti pozitivan.
Ako se drimo injenica, onda odgovor moe biti samo negativan; ili se makar moraju preispitati stari
okviri tog problema.
Italija nije bila u stanju da stvori neku veliku desnicu. To je moda odluujui faktor u celoj njenoj
novijoj istoriji. Ali, to nije uzrok nego posledica. Italija nije imala neku veliku desnicu, zato to nije
imala kulturu koja bi bila u stanju da je artikulie. Ona je mogla da artikulie samo sirovu, smenu i
opaku desnicu, kao to je bio faizam. U tom smislu, parlamentarni neofaizam je veran produetak
tradicionalnog faizma osim to je u meuvremenu uniten svaki oblik istorijskog kontinuiteta.
Razvoj, koji je vlast elela iz pragmatinih razloga, uspostavio je istorijski jednu naroitu epohu,
koja je za svega nekoliko godina radikalno preobrazila italijanski svet.
Taj kvalitativni skok pogaa i faiste i antifaiste: to je prelazak sa kulture sainjene od nepismenosti (narod) i otrcanog humanizma (srednja klasa), to jest, sa arhaine kulturne organizacije, na
modernu organizaciju masovne kulture. Re je o neemu ogromnom: o fenomenu, insistiram, antropoloke mutacije. Moda najvie zbog toga to je znaio mutaciju neophodnih karakteristika vlasti.
Na primer, masovna kultura ne moe biti kultura crkve, moralizma, patriotizma; ona je direktno
povezana sa potronjom, koja ima svoje unutranje zakone i sopstvenu ideoloku autonomiju, koja
automatski proizvodi vlast koja vie ne zna ta da radi sa crkvom, domovinom, porodicom i slinim
hirovima.
Kulturna uniformizacija, koja iz toga izvire, obuhvata sve: narod i buroaziju, radnike i podproletere. Drutveni kontekst se promenio, utoliko to je postao ekstremno uniformisan. Za sve Italijane
sada vai ista matrica. Prema tome, nema vidljive razlike osim politikog izbora, kao eme za ispunjavanje mrtvih gestova izmeu bilo kog faistikog graanina Italije i bilo kog antifaistikog
graanina Italije. Oni su kulturno, psiholoki i, to je najfascinantnije, fiziki ujednaeni. U svakodnevnom ponaanju, mimici, somatici, nema nieg osim, ponavljam, nekog politikog skupa ili akcije
to razlikuje nekog faistu od antifaiste (sredovenog ili mladog: oni stari se, u tom pogledu, mogu
prepoznati). To vai za prosene faiste i antifaiste. Kada je re o ekstremistima, njihova ujednaenost
je jo radikalnija.
Uasan masakr u Brei poinili su faisti. Ali, pogledajmo malo dublje taj faizam. Da li se taj faizam
poziva na boga? Na otadbinu? Na potovanje tradicionalnog netolerantnog morala, na militaristiko
ureenje civilnog ivota? Ili, ako se taj faizam i dalje, tvrdoglavo, definie u odnosu na sve to, da li
je ta njegova autodefinicija iskrena? Da li bi, na primer, kriminalac Esposti (Giancarlo Esposti),53 ako
bi se danas, uz zvuke bombi, obnovio faizam, mogao da prihvati Italiju iz njegove retorike i lane
nostalgije? Italiju koja nije konzumeristika, blagajnika, herojska (kako je on vidi)? Italiju zaostalu i
seljaku? Italiju bez televizije i ekonomskog prosperiteta? Italiju bez motocikala i konih jakni? Italiju
sa enama pod kljuem, poluzazidanim? Ne: jasno je da ak i najfanatiniji faisti smatraju anahronim

53

Giancarlo Esposti (19491974), lan faistike organizacije Avanguardia Nazionale, ubijen u obraunu sa policijom 30.
V 1974, dva dana posle masakra na Piazza della Loggia u Brei (Brescia), za koji je bio osumnjien, iako samo na osnovu
ranijeg dosijea, bez konkretnih dokaza. Sumnja je kasnije pala na lanove grupe Ordine Nuovo (Delfo Zorzi, Maurizio
Tramonte, Carlo Maria Maggi, Pino Rauti), ali do danas niko nije bio osuen za taj zloin. Jedna parlamentarna istraga iz
2000. ukazala je i na konkretne veze sa obavetajnom slubom SAD (inae duboko upletenom u italijanska zbivanja, jo od
kraja Drugog svetskog rata, budui da je Italija bila zemlja sa najmasovnijom komunistikom opozicijom u celoj zapadnoj
Evropi), ali ni to nije dovelo do podizanja optunica.

81

odricanje od svih tih blagodeti razvoja; od blagodeti, koje samim svojim prisustvom koje je postalo
potpuno i sveobuhvatno frustriraju sav misticizam i moralizam tradicionalnog faizma.
Prema tome, to vie nije tradicionalni faizam. O emu je onda re?
Mladi iz faistikih kampova, mladi iz SAM (Le Squadre dAzione Mussolini), mladi koji kidnapuju ljude i postavljaju bombe po vozovima, nazivaju sebe faistima i o njima se tako govori, ali ta
definicija je samo nominalna. Oni su u svakom pogledu isti kao i ogromna veina njihovih vrnjaka.
Ponavljam, nema nieg po emu bi se kulturno, psiholoki, somatski, mogli razlikovati. Jedino po emu se razlikuju je odreeni stav, apstraktan i aprioran, koji se, da bi se primetio, mora izgovoriti.
Moete satima askati s nekim mladim faistikim bombaem, a da ne primetite da je re o faisti. A
do pre samo deset godina nije bilo potrebno izgovoriti ni re; bio je dovoljan samo pogled, da bi se
takvi primetili i prepoznali.
Kulturni kontekst iz kojeg ti faisti dolaze potpuno je drugaiji od onog tradicionalnog. Proteklih
deset godina italijanske istorije, koje su vodile ka referendumskom ne, proizvele su kroz isti duboki
mehanizam te nove faiste, ija je kultura ista kao i kultura onih koji su na referendumu glasali za
ne.
Njih zaista ima svega nekoliko stotina ili hiljada: i da su vlada i policija tako hteli, potpuno bi nestali
sa scene jo od 1969.
Prema tome, ubilaki faizam je nominalno faizam, bez vlastite ideologije (osujeene kvalitetom
ivota koji su takvi faisti iskusili) i uz to vetaki: njega eli vlast, koja je prethodno, mnogo pragmatinije, likvidirala tradicionalni faizam i crkvu (klerofaizam je bio prava italijanska kulturna injenica),
da bi zatim odluila da ga odri u ivotu pomou suprotnih sila u skladu sa strategijom mafije i Komesarijata za javnu bezbednost komunistike subverzije. Pravi poinioci masakara u Brei i Milanu
nisu ti mladi monstrumi koji su postavili bombe, niti njihovi zlokobni podstrekai i finansijeri. Zato je
retorika koja pokuava da tim mladim ljudima, i njihovom nominalnom i vetakom faizmu, pripie
neku pravu odgovornost beskorisna. Kultura kojoj pripadaju i koja sadri elemente njihovog pragmatinog ludila jeste, ponavlja jo jednom, ista ona kojoj pripada i ogromna veina njihovih vrnjaka
koja im ne donosi samo njihovo nepodnoljivo stanje konformizma i neuroze, a zatim i ekstremizma
(to i jeste poar koji izaziva ta zapaljiva smesa konformizma i neuroze).
Kada bi njihov faizam prevagnuo, bio bi to faizam Spinole, a ne Kaetana:54 bio bi to faizam mnogo
gori od onog tradicionalnog, ali ne i neki eksplicitniji faizam. Bio bi ono to ve ivimo, to faisti
ive na preuvelian i udovian nain, ali ne i lien razuma.
Pier Paolo Pasolini, Studio sulla rivoluzione antropologica in Italia, Scritti corsari, Garzanti, Milano, 1975. Prvi put objavljeno pod naslovom Gli italiani non sono pi quelli
(Italijani vie nisu ono to su bili), u Corriere della sera, 10. VI 1974.

54
Aluzija na figure iz portugalske Revolucije karanfila, 1974: Kaetano (Marcello Caetano, 19061980) bio je faista starog
kova, u to vreme premijer, reen da nastavi salarizam i posle Salazara, dugogodinjeg diktatora Portugalije (Antnio de
Oliveira Salazar, 18891970). Spinola (Antnio de Spnola, 19101996), general portugalske vojske, s malo vie sluha za nova
vremena. Podrao je pu leviarskih oficira i bio prvi postrevolucionarni predsednik Portugalije, ali se povukao posle svega
nekoliko meseci, zbog jo odlunijeg pomeranja nove vlasti ulevo.

82

Dva skromna predloga za ukidanje kriminala u

Italiji

Razni zloini, koji apokaliptino ispunjavaju nove stupce dnevne tampe i nau prilino uasnutu
svest, nisu izolovani sluajevi; oigledno je re o rairenom i duboko ukorenjenom modalitetu kriminala masovnom kriminalitetu.
Kriminalci, naravno, nisu samo neofaisti. Poslednja epizoda (ubistvo devojke u ireu),55 neoekivano je rasteretila svaiju savest i izazvala veliki uzdah olakanja, zato to su ubice bili upravo faisti
iz Pariolija. Tome se trebalo radovati iz dva razloga: 1) zbog potvrde injenice da su za sve krivi uvek
i samo faisti; 2) zbog potvrde injenice da krivicu uvek i jedino snosi privilegovana i pokvarena
buroazija. Zadovoljstvo zbog potvrde tog drevnog populistikog oseanja i postojanosti prateeg
moralnog obrasca nije eksplodiralo samo u komunistikim novinama ve u celoj tampi (koja je
posle izbora od 15. juna56 poela da strahuje da e nestati pod naletom komunista). Buroaska tampa
je bila doslovno oduevljena time to krivicu moe da pripie kriminalcima iz Pariolija, zato to ih
je ta krivica opet uinila privilegovanim (samo su malograanske drame vredne i zanimljive) i u isto
vreme omoguila toj tampi da na mala vrata vrati staru ideju, po kojoj se, od odreene take, nema
svrhe baviti proleterskim i podproleterskim kriminalom, budui da je a priori utvreno da su proleteri
i podproleteri kriminalci.
Zato mislim da je ubistvo u ireu u Italiji pokrenulo novu lavinu uobiajene urnalistike gluposti.
Kriminalci, ponavljam, nisu samo neofaisti; to su, na isti nain i sa istom sveu, i proleteri i podproleteri, koji su 15. juna moda glasali za komuniste.
Prisetimo se ubistva koje su poinili braa Karlino iz Torpinjatara ili nasilja u ineita (momak
brutalno prebijen i zakljuan u prtljanik automobila;57 devojaka koju si silovali i muili sedmorica
mladia s periferije Rima). Ti delinkventi iz naroda za trenutak, s dokumentaristikom preciznou,
mislim samo na brau Karlino bili su u tom trenutku na istoj uslovnoj slobodi kao i kriminalci iz
Pariolija. Prema tome, apsurdno je optuivati sudije zbog toga to su pustile neofaiste da slobodno
etaju okolo, ako se u isto vreme i sa istom estinom ne osude i sudije koje su pustile brau Karlino
da slobodno etaju okolo (zajedno s hiljadama drugih kriminalaca iz radnikih predgraa Rima).
Stvarnost je sledea: ekstremni sluajevi kriminalnog ponaanja izviru iz okruenja u kojem je zloin endemska pojava. Moralo je biti na hiljade sluajeva kao to su sadistika urka u ireu ili ispadi

55

Zloin u primorskom mestu ireo (Circeo), nadomak Rima, 2930. septembra 1975, kada su trojica mladia iz imunih,
buroaskih porodica (iz rimskog kvarta Parioli), silovali i muili dve devojke, Donatelu Kolasanti (Dontaella Colasanti, 1958
2005) i Rozariju Lopez (Rosaria Lopez, 19561975). Rozariju su ubili, a Donatela se spasila samo tako to se, kada se osvestila
od udarca, pravila da je mrtva. Doslovno sva trojica mladia Gianni Guido, Angelo Izzo i Andrea Ghira bili su poznati
policiji kao neofaisti i imali kriminalne dosjiee, izmeu ostalog i zbog silovanja, i u tom trenutku su se nalazili na uslovnoj
slobodi.
56
Regionalni izbori odrani 15. juna 1975, na kojima su komunisti i socijalisti ubedljivo pobedili u nizu vanih regiona,
to je bio ok za vladajue demohriane.
57
Braa Carlino; prebili i ubili mladia, posle saobraajne nezgode, na ta se, kao povod za nasilje, Pazolini dalje u tekstu
jo jednom osvre.

83

agresivne brutalnosti zbog neke saobraajne nezgode, da bi se mogli pojaviti i sadisti iz Pariolija ili iz
Torpinjatara.
to se mene tie, ve nekoliko godina unazad priam da je svet pukog Rima pun mrnje. Priam
to na zgraavanje konformista, pre svega onih konformista koji ne veruju da su takvi. Ukazao sam
i na razloge za takvo stanje (gubitak vlastitih moralnih vrednosti kod mladih iz radnike klase, to
jest, gubitak njihove posebne kulture, s njenim obrascima ponaanja, itd.). I sve dok priamo o svetu
kriminala pukog Rima, treba rei da uobiajeni populistiki izgovori u tom sluaju ne vae: tu treba
pokazati istu onu puritansku i kaznenu rigidnost kojom smo se razmetali u sluaju kriminalnih ispada
najgore neofaistike buroazije. Mladi rimski proleteri i podproleteri danas, u stvari, u potpunosti
pripadaju malograanskom svetu: malograanskom modelu koji im je nametnut jednom za svagda. A
njihovi konkretni uzori su upravo oni malograanski idioti i siledije koje su, u dobra stara vremena,
tako estoko prezirali i ismevali, kao odvratne nitarije. Nije sluajno to to su devojci iz ineita,
njeni podproleterski silovatelji, koji su je tretirali kao stvar, rekli: Pazi ta radi, da ti ne uradimo
ono to su oni tipovi uradili Rozariji Lopez. Moje svakodnevno, ivotno iskustvo koje jo jednom
suprotstavljam uvredljivim apstrakcijama i proizvoljnostima novinara i politiara, koji te stvari ne
ive govori mi da vie nema razlike u stavovima o stvarnom svetu i u odgovarajuem ponaanju,
izmeu buruja iz Pariolija i podproletera iz radnikih predgraa. Ista enigmatina, bleda i smrknuta
lica ukazuju na nedostatak moralne teine; na injenicu da su razapeti izmeu gubitka starih vrednosti
i usvajanja novih; da nemaju nikakvu predstavu o svojoj pravoj funkciji.
Neposredno iskustvo me je poduilo jo neemu, to je u potpunosti italijanski fenomen. To je
sastavni deo konformizma, inae vrlo zastarelog, italijanskih informativnih medija, koji se tee injenicom da problem kriminala postoji i u drugim zemljama. Da, postoji: ali, tamo se taj problem
ispoljava u svetu u kojem su buroaske institucije jo uvek dovoljno vrste i efikasne da bi stvorile
neku protivteu.
ta je to to je italijanski proletarijat i podproletarijat sutinski pretvorilo u malograane, koje je,
pred toga, i ekonomska nuda prisilila da postanu takvi? ta je to to je mase mladih ljudi pretvorilo
u mase potencijalnih kriminalaca? To sam do sada bezbroj puta ponovio: to je druga industrijska
revolucija, koja je u Italiji zapravo bila prva; to je konzumerizam, koji je cinino unitio stvarni svet,
tako to ga je uinio potpuno nerealnim i u kojem vie nema nikakvog izbora izmeu dobra i zla.
Odatle neodreenost koja odlikuje kriminalce i njihovu okrutnost, koja izvire iz potpunog nedostatka
bilo kakvog tradicionalnog unutranjeg konflikta. U njihovom sluaju nije bilo mogunosti za izbor
izmeu dobra i zla, ali oni su opet napravili izbor: da se pretvore u kamen, da u sebi ubiju svako
saaljenje.
U Italiji se ale na nedostatak moderne policije, koja bi se efikasno borila protiv kriminala. Ono na
ta bih se ja poalio jesu, iznad svega, nedostatak obavetene svesti o svemu tome i preivljavanje
progresistike retorike, koja je izgubila svaki dodir sa stvarnou. Danas moramo biti progresivni
na drugi nain: moramo izmisliti nove naine da budemo slobodni; iznad svega, moramo imati sud
o onima koji su izabrali ukidanje saaljenja. Moramo konano priznati neuspeh tolerancije. To je,
naravno, bila lana tolerancija i ona je bila glavni uzrok degeneracije mase mladih ljudi. Ukratko, u
donoenju sudova moramo se ponaati dosledno, a ne apriorno (taj progresistiki apriorizam je vaio
do pre deset godina).
Koji su moji skromni predlozi za smanjivanje kriminala? To su dva sviftovska predloga, koji i ne
pokuavaju da sakriju svoj smeni karakter:
1) hitno ukidanje obaveznog srednjeg obrazovanja
2) hitno ukidanje televizije.
84

Kada je re o nastavnom i televizijskom osoblju, ono se ne mora pojesti, kao to bi to predloio

Svift,58 ve prosto staviti pod reim prekvalifikacije.
Obavezno (srednje) obrazovanje je inicijacija u malograanski kvalitet ivota: tamo vas, u najboljem
sluaju (to jest, ako vam laskavo preporue da se posvetite lanoj demokratizaciji samoupravljanja,
decentralizacije, itd., to je najobinija podvala), ue svemu beskorisnom, glupom, lanom, moralistikom. Pored toga, neki koncept je dinamian, samo ako podrazumeva irenje i produbljivanje: nauiti
neto malo istorije ima smisla samo ako se u budunost projektuje mogunost prave istorijske kulture.
U suprotnom, koncepti trunu: ostaju mrtvoroeni, bez budunosti, a njihova jedina uloga, u krajnjoj
liniji, jeste da stvaraju malograanske robove od slobodnih proletera i podproletera (slobodnih, utoliko to pripadaju drugoj kulturi, koja ih ini netaknutim i otvorenim da eventualno shvate nove, prave
stvari, dok su oni koji prolaze kroz obavezno obrazovanje oigledno robovi svog znanja, najnieg reda,
zbog ega se redovno skandalizuju kada se susretnu s neim novim). Dobro osnovno obrazovanje je
danas, u Italiji, sasvim dovoljno za nekog fabrikog radnika i njegovu decu. Zloin je zavaravati ih
napredovanjem, koje donosi samo ponienje, zato to ih to, pre svega, ini pretencioznim (na osnovu
onih par stvari koje su nauili) i drugo (esto istovremeno), zato to im tih par stvari koje su nauili
samo otkrivaju vlastito neznanje, to ih ini bolno frustriranim.
Naravno, ostati u koli jo koju godinu ili moda celih dvanaest59 za mene bi, kao i, pretpostavljam,
za bilo koga drugog, bilo optimalno. Ali, poto je obavezno obrazovanje u Italiji danas upravo onakvo
kao to sam ga opisao (doslovno me uasava pomisao da bi tome moglo biti dodato i seksualno
obrazovanje, kao to pie Paese Sera), bolje ga je ukinuti, dok ne dou bolja vremena to jest, dok ne
nastupi neka druga vrsta razvoja (u tome je sr).
to se tie televizije, na to uopte ne elim da troim rei: sve to sam rekao za obrazovanje ovde bi
trebalo beskonano umnoiti, zato to tu nije re o poduavanju, ve o primeru: o modelima koje
televizija ne obrazlae ve samo prikazuje. I ako su to oni modeli za koje znamo, kako oekivati da ona
najizloenija i najnezatienija omladina ne bude kriminalna ili sklona kriminalu? Televizija je ta koja
je u praktinom smislu (samo kao sredstvo) okonala doba saaljenja i oznaila poetak doba hdon.
To je doba u kojem mladi ljudi, u isti mah pretenciozni i frustrirani, usled gluposti i nedostinosti
modela koje im nude kola i televizija, postaju nekontrolisano agresivni, do take delinkvencije, ili
pasivni, do take ojaenosti (to nije neki manji zloin).
Svaki pomak kole ili televizije ka levici pokazao se beskorisnim: kola i televizija su autoritarni,
zato to su to dravne institucije, pri emu je drava je novi oblik proizvodnje (proizvodnje ljudskih
bia). I zato, ako je progresivnima zaista stalo do antropolokog stanja ljudi, neka se onda vrsto
ujedine i zahtevaju hitno ukidanje obaveznog obrazovanja i televizijskog emitovanja. To ne bi bilo
neto beznaajno; to bi bila velika stvar: bez onih uasnih, malih kola i preputen svojim veerima i
noima, Kvartiolo60 bi moda ponovo otkrio vlastiti oblik ivljenja, u isti mah ispod onog preanjeg
i iznad ovog dananjeg. U suprotnom, sve prie o decentralizaciji ostaju ili glupavo aprioristike ili
ista loa namera.
Kada je re o informativnoj povezanosti Kvartiola kao i bilo kog drugog kulturnog mesta
sa ostatkom sveta, zidne novine (giornali murali!) i lUnit bili bi sasvim dovoljni. Iznad svega, bio bi
to pravi trenutak da rad, koji bi u takvom kontekstu prirodno poprimio drugaije znaenje, konano
sjedini standard ivota sa samim ivotom, na osnovu samostalnog odluivanja.
58

Videti Jonathan Swift, Jedan skroman predlog (A Modest Proposal, 1729), iz Anarhistike ili Porodine biblioteke; ili
Donatan Svift, Pria o buretu, Jedan skromna predlog, Nolit (Orfej), Beograd, 1958, str. 168178.
59
Pazolini u originalu polazi od italijanskog obrazovnog sistema, gde obavezno osnovno obrazovanje traje pet godina, a
srednje osam (podeljeno u dve faze: od tri godine, koja je takoe obavezna, i od pet godina, u kojoj se stie neko struno
znanje ili kvalifikacije za dalje kolovanje).
60
Quarticciolo, radniko predgrae Rima.

85

Pier Paolo Pasolini, Aboliamo la tv e la scuola dellobbligo, Corriere della Sera, 18. X
1975. Ponovo objavljeno kao Due modeste proposte per eliminare la criminalit in Italia,
Lettere luterane, Einaudi, Torino, 1976.

86

Izvan Palate

itaoci e mi oprostiti to poinjem urnalistiki, iz jedne ivotne situacije. Teko da je moglo biti
drugaije.
Evo me na plai u Ostiji, izmeu jutarnje i popodnevne smene. Oko mene, u tiini bunoj kao grmljavina (i obrnuto), prostire se gomila kupaa. Sezona je punom jeku. to se mene tie, u urbi da se
oporavim od izluujueg posla u mranom studiju za sinhronizaciju, u rukama steem LEspresso.61
Proitao sam ga skoro celog, kao da je knjiga.
Gledam tu gomilu oko sebe i pitam se: Gde je ta antropoloka revolucija, o kojoj sam toliko pisao,
o ljudima koje je progutala umetnost ignorantstva? I kaem samom sebi: Evo je. U stvari, gomila
koja me okruuje nije ona plebejska, sa svojim dijalektom, od pre deset godina, ve uglavnom ona
malograanska, srena to je takva.
Pre deset godina, voleo sam tu gomilu; sada mi se gadi. A naroito mi se gade mladi ljudi (s bolom
i naklonou, koji na kraju potiskuju gaenje); ta imbecilna i prepotentna mlade, ubeena da se
doepala svega to novo drutvo ima da joj ponudi; ovi ovde su zaista slika i prilika toga.
I ja sam tu, sam, bespomoan, baen usred te gomile i neizbeno pomean s njom, s njenim ivotom,
koji svoje kvalitete otkriva kao u nekoj laboratoriji. Nemam nikakav tit, nikakvu odbranu. Sam sam
izabrao tu egzistencijalnu situaciju, pre mnogo godina, u periodu neposredno pre ovog, i sada sam tu
iz inercije: zato to strasti ne znaju za reenja i alternative. Najzad, gde bi ovek trebalo fiziki da ivi?
Kao to sam rekao, u rukama drim LEspresso. Gledam ga i dolazim do opteg utiska: Koliko su
drugaiji od mene, ti ljudi koji piu o istim stvarima koje i mene zanimaju. Ali, gde su oni, gde takvi
ive? Neoekivana ideja, pravi strujni udar, suoava me s reima koje ne samo da najavljuju moj
odgovor, nego su, verujem, i jasne: Oni ive u Palati.
Nema nijedne stranice, nijednog reda, nijedne rei, u celom LEspressu, a verovatno ni u celoj Panorami i Il Mondu,62 niti u svim tim dnevnicima i nedeljnicima koji na toliko stranica donose vesti,
koji ne bi govorili jedino i iskljuivo o onome to se deava u Palati. Samo je ono to se deava u
Palati vredno panje i interesovanja; sve ostalo je sitna boranija, komeanje mase, neto bezoblino,
drugorazredno.
Naravno, ono to se deava u Palati, ono to je najvanije, jesu ivoti najmonijih ljudi, onih
na vrhu. Izgleda da biti ozbiljan znai baviti se njima. Njihovim spletkama, savezima, zaverama,
njihovim bogatstvom; i konano, njihovim tumaenjem onoga to se deava izvan Palate, te zamorne
stvarnosti, od koje, u krajnjoj liniji, sve zavisi, iako se bavljenje njome ne smatra naroito elegantnim
i ozbiljnim.
U poslednje dve-tri godine ta koncentracija interesa i figura u vrhovima vlasti, postala je ekskluzivna
to take opsesivnosti. To se jo nikada nije dogodilo u toj meri. Italijanski intelektualci su oduvek bili
dvorjani; oduvek su iveli u Palati. Ali, bili su i populisti, neorealisti, ak i revolucionarni ekstremisti,
imali neto to je u njima budilo potrebu da se bave ljudima. Ako se danas bave ljudima, onda je to
na osnovu statistikih podataka koje objavljuju Doxa i Pragma (zapamtite te nazive!). Na primer, nije
znak dobrog ukusa baviti se domaicama, pominjati one koje u najboljem sluaju mogu da pobude
61
62

Ilustrovani nedeljnik.
Panorama, Il Mondo: liberalni politiki nedeljnici.

87

samo veselo raspoloenje: domaice, oigledno, ne mogu da budu nita drugo, osim neki komini
likovi. A LEspresso se ipak bavi domaicama tim zagonetnim i dalekim ivotinjama, izgubljenim u
dubinama njihovih svakodnevnih ivota zato to su, prema statistikim podacima Doxe ili Pragme,
njihovi glasovi bili veoma vani za pobedu komunista na poslednjim izborima. To je injenica od koje
Plata poinje da se trese, koja izaziva potrese u hijerarhiji vlasti.
Domaice ive u vestima, a Fanfani ili Zakanjini u istoriji.63 Ali, izmeu prvi i drugih, otvara se
neizmerni ambis, dijahronija, koja verovatno najavljuje Apokalipsu.
Odakle taj ambis, ta dijahronija? Zato su vesti, koje su od 1945. uvek bile tako vane, sada otile u
zapeak, u mentalni geto? Zato se one analiziraju i iskoriavaju, zato se njima manipulie, na svaki
mogui nain, u skladu sa zakonima potronje, a da se nikada ne povezuju sa ozbiljnom istorijom,
tako da imaju nekog smisla?
Zato se razbojnitva, otmice, maloletnika delinkvencija, faktiki policijski as, pljake, pogubljenja, nasumina ubistva, efikasno iskljuuju iz logike i nikada ne povezuju? Dvojica deaka od
sedamnaest godina, iz Ladispolija (letovalite ljudi iz podzemlja) ubili su pucnjima iz revolvera svog
vrnjaka, zato to nije hteo da im da sveice za motocikl, koje su ovi traili; a Paese Sera64 o tome
objavljuje vest pod naslovom, Apsurd u Ladispoliju.
Apsurd, moda 1965. Danas je to normalno ponaanje. Taj naslov je trebalo da glasi: Normalna
stvar u Ladispoliju. Odakle taj anahronizam u Pase Sera? Da li novinari Paese Sera ne znaju da je danas
retkost naii na nekog sedamnaestogodinjaka, u radnikim predgraima Rima, koji nema revolver?
Zato novine ne spominju pucnjavu iz automatskog oruja, zbog nekog porea, koja se pre dve ili tri
veeri dogodila u Tormaranciju? Zato novine ne piu o pucnjima iz revolvera koje je u noge mladia
koji se bavi bodi-bildingom ispalio jedan petnaestogodinjak, koji mu je tada doviknuo: Sledei put
ima da ti pucam u usta. Hou da kaem, zato novine preutkuju na hiljade takvih zloina (sluajevi
krae i deparenja su bezbrojni), koji se svake noi deavaju u velikim gradovima, i biraju samo one
koji se nikako ne mogu preutati? I zato ih onda, povrh svega, prikazuju manje dramatinim, tako
da se javno mnjenje navikava na njih?
Ali, ne elim da oteavam situaciju i da ovde nastupam kao ovek od zakona. Neka bude jasno
da me podzemlje zanima samo utoliko to primeujem da su njegovi predstavnici ljudski mutirali u
odnosu na one od pre deset godina. I to nije izolovan sluaj. To je deo celine, jedinstvene antropoloke
mutacije, koja ukljue i mutaciju domaica
Pravo pitanje glasi: odakle ta dijahronija izmeu vesti i mentalnog univerzuma onih koji se bave
politikim i drutvenim problemima? I odakle, u vestima, ta praksa razdvajanja fenomena?
Ono to se deava izvan Palate je kvalitativno, to jest, istorijski drugaije od onoga to se deava
unutar Palate; i neizmerno novije, zastraujue razvijenije.
Zato se ljudi od vlasti kreu unutar Palate, kao to i oni koji ih opisuju budui da i oni logino
moraju biti u Palati, da bi to mogli da rade ive i kreu se kao jezive, smene lutke idola nekog
kulta mrtvih. U meri u kojoj su moni oni su ve mrtvi, zato to ono gde se njihova mo pravi (made
in) odreeni nain ivota italijanskog naroda vie ne postoji; prema tome, njihovi ivoti su samo
trzaji lutaka.
Ako se izae Palate, dospeva se u jedno novo unutra: u kazneno-popravni dom konzumerizma. A
glavni likovi u tom zatvoru su mladi.
Zvui udno, ali iako je istina da vladajua garnitura, koja svoju klerofaistiku vlast nosi kao neku
smenu masku, kaska za stvarnou, istina je da je stvarnost prestigla i ljude iz opozicije, koji svoj
progres i toleranciju takoe nose kao smenu masku.
63
64

Amintore Fanfani (19081999) i Benigno Zaccagnini (19121989), istaknuti politiari iz redova demohriana.
Komunistiki veernji list.

88

Novi oblik ekonomske vlasti (to jest, nova, prava dua demohriana, ako mi Moro dopusti taj izraz,
koji vie nisu klerikalna partija, zato to crkve vie nema) uspostavljen je kroz razvoj fiktivnog oblika
progresa i tolerancije. Mladi ljudi, roeni i formirani u tom periodu lanog progresa i lane tolerancije,
plaaju tu la (cinizam nove vlasti je unitio sve) na najstraniji nain. Vidim ih svuda oko sebe; taj
izraz imbecilne ironije u oima, oreol glupog zadovoljstva, agresivni i neartikulisani huliganizam
osim kada ne pate i ne strepe skoro kao mladi iskuenici s kojima idu kroz ivot, kroz svu realnu
netoleranciju ovih tolerantnih godina
U istom izdanju LEspressa, koje sam spomenuo, Moravija (Alberto Moravia) objavljuje prikaz filma
o uglednom ocu iji je sin buntovnik, ubica, itd., u kojem zakljuuje u savrenom skladu sa samim
sobom kako bi nekom takvom ocu, u slinoj situaciji, ostalo samo da pokua da razume sina;
ne da pravi tragediju od toga, ne da ubije, njega ili sebe, ve da pokua da razume. I ta onda, kada
ga shvati, pitam se, posle tog velianstvenog istupa moralnog liberalizma? Razumevanje o kojem
Moravija govori je, naravno, ono racionalno, to jest, zapadnjako, koje sa sobom nosi potrebu za
odgovarajuom akcijom. Dopustimo da je taj otac poto je zauzeo mentalni stav entomologa koji
prouava neku bubu na kraju uspeo da shvati svog sina i zakljuio da je ovaj imbecil, prepotentan,
nesiguran, agresivan, ohol, sklon kriminalu; ta bi onda uinio? Zadovoljio se time da ga razume?
Ali, zadovoljiti se razumevanjem podrazumeva udaljenost i ravnodunost. Dela su ono to se rauna.
I oevi inovi ljubavi. Sueno mu je da na kraju lei mrtav u praini, kao naputeni Laj65 druga
mogunost ne postoji. Prema tome, razumevanje je ono najmanje to se moe uiniti. A in se moe
sastojati samo iz toga da se napadne sin, upravo zato da bismo na kraju ostali da leimo mrtvi u
praini.66 Gledam te sinove, pokuavam da ih razumem, i na kraju preduzimam neto; delujem tako
to im govorim ono za ta verujem da je istina o njima:
ivite u vestima, koje su prava istorija, zato to je ona iako nije definisana, prihvaena, ona o
kojoj se govori neizmerno razvijenija od nae samozadovoljne istorije; zato to se stvarnost nalazi
u vestima o onome to se deava izvan Palate, a ne u njegovom deliminom tumaenju ili, jo gore,
uklanjanju. Vesti pokuavaju da vas zabrinu zbog krize vrednosti, zato to je vlast koju smo, na kraju
krajeva, mi stvorili, unitila sve prethodne kulture, da bi od njih napravila svoju kulturu, koja je iskljuivo kultura proizvodnje i potronje i, prema tome, lane sree. Gubitak vrednosti bacio vas je u
prazninu, u kojoj ste izgubili oseaj za orijentaciju i koja vas degradira kao ljudska bia. Vaa masa
je masa s kriminalnim sklonostima, kojoj vie ne moete da se obratite u ime bilo ega. Nekoliko
vaih obrazovanih elita socijalisti ili radikali ili napredni katolici gue se u konformizmu s jedne i
oajanju s druge strane. Jedini koji se i dalje bore za kulturu u ime kulture, sve dok je re o drugaijoj
kulturi, projektovanoj u budunost, i zato od poetka potpuno drugaijoj od onih izgubljenih kultura
(od one klasne, koja je samo buroaska, i one drevne, koja pripada narodu) jesu mladi komunisti. Ali,
koliko dugo e jo moi da brane svoje dostojanstvo?
Pier Paolo Pasolini, Fuori dal Palazzo (Corriere della sera, 1. VIII 1975), Lettere Luterane,
Einaudi, Torino, 1976. P. P. Pasolini, Outside the Palace, Lutheran Letters, Carcanet New
Press, 1983 (1987), str. 6367.

65
Laj, kralj Tebe, Edipov otac. Poto je uo proroanstvo da e stradati od ruke roenog sina, probuio je malom Edipu
stopala i ostavio ga u planini. Edip ga kasnije sree, ne prepoznaju se, i u sporu oko toga ko bi trebalo da se skloni s puta,
Edip ubija Laja.
66
Doslovan Pazolinijev kraj, nekoliko meseci posle ovog lanka, posle susreta sa jednim mladim sinom, iako verovatno
samo kao mamcem. Videti fotografije snimljene na mestu ubistva.

89

Demohrianskim voama treba suditi

Dragi Gireli,67 mislim da e mi naslovna stranica Il Giorno,68 od 25. jula 1975, dugo ostati u seanju.
To je ak i tipografski posebna stranica simetrina i uokvirena kao tekst nekog manifesta, sa samo jednom slikom na sredini, takoe savreno pravilnom, koju ine spojeni okviri s etiri fotografije
etvorice monih lanova Demohrianske partije.69 etiri: de Sadov broj. Izgledaju kao fotografije
etvorice pogubljenika, koje je njihova rodbina izabrala meu boljima, da bi ih stavila na njihove
nadgrobne spomenike. Samo to ovde nije re o pogrebu, ve o preporodu, vaskrsnuu. Te etiri fotografije na sredini monolitne stranice Il Girono govore zapanjenom itaocu da etiri mone figure iz
Demohrianske partije imaju istinsku fiziku i ljudsku realnost. Da nema vie ale. Da usiljeni osmesi
vie ne izobliuju lica ljudi od vlasti. Kao ni lukavi smeak. Ruan san se rasprio na istoj, jutarnjoj
svetlosti. Evo ih, kakvi zaista jesu. Ozbiljni, dostojanstveni, bez grimasa, bez cerenja, bez demagogije,
bez runoe krivice, bez stida servilnosti, bez provincijalne zatucanosti. Jo jednom su navukli svoja
dvoredna odela, a njihova budunost ozbiljnih ljudi celiva im ela.
Bio bih, meutim, nepravedan, ako ne bih dodao da Il Giorno nisu bile jedine novine koje su, u
ovom trenutku, na sebe preuzele zadatak uveravanja nacije i miropomazanja vladavine etiri partije
kao opteg pacifikujueg reenja (reenja koje zagovara Zakanjini, taj asni gospodin). Na primer, ak
je i Corriere della Sera izrazila isto oseanje olakanja. A s njom i cela italijanska tampa: ak i ona
buroaska tampa koja je pokazivala najprezrivije protivljenje.
Iz toga moemo zakljuiti sledee: da je ceo italijanski politiki svet bio i da jeste spreman da sutinski prihvati kontinuitet demohrianske vlasti, bilo s verom u udo, preruenu u profesionalnu
ozbiljnost, bilo s prezirom, punim zahvalnosti.
Sada kada smo saznali, ili bolje, kada neko moe da iznese celu istinu o vlasti iz poslednjih nekoliko
godina, ludilo italijanskih politikih komentatora i cele italijanske kultivisane elite takoe e postati
jasno kao i njihovo sauesnitvo.
U svakom sluaju, istina o vlasti se sada zna, ali na isti nain na koji se zna i pravo stanje zemlje:
to jest, u okvirima tumaenja koji fenomene posmatra odvojeno i na na osnovu vrste odluke, koju
svi nose u svesti, da se oni nikada ne dovedu u vezu.
Ako se fenomeni ne bi posmatrali odvojeno i tako sagledali kao logini delovi celine, to bi moglo
da narui kontinuitet, to bi svakako bilo opasno. Ali, da ne nagaamo.
Pre nekoliko nedelja, dragi Gireli, prihvatio si se ureivanja jedne politike i kulturne revije. Takav
poduhvat nikada nije bio tako teak, kao poslednjih godina, zato to ni jaz koji vlast (o kojoj sam u
vie lanaka govorio kao o Palati) deli od ostatka zemlje nikada nije bio vei. Re je (pisao sam tada)
o pravoj istorijskoj dijahroniji, u kojoj vlast reaguje na nadraaje koji vie ne odgovaraju pravim uzrocima u zemlji. Mehanizam politikog odluivanja u Palati kao da je poludeo; on se povinuje pravilima
due (Aldo Moro), koja je mrtva.

67

Antonio Ghirelli (19222012), italijanski pisac i novinar.

Milanski konzervartivni dnevni list.
69
Mariano Rumor, Mario Scelba, Giovanni Gronchi, Giovanni Leone.
68

90

Ali, kao to sam naznaio, to nije sve. Fenomeni (ludilo i truljenje) u Palati se odvijaju u nepropusnim odeljenjima, rasporeenim u neprobojnoj osnovi moi te oligarhijske mafije, koja je, izronivi iz
dubina najzatucanijeg provincijalizma, vladala Italijom decenijama.
Svaki od tih efova ima svoju oblast odgovornosti (za ta, sve do sada, nije bio i plaen): i zahvaljujui
tom razdvajanju odgovornosti odrava vlast u celini. Ono za ta je kriv Andreoti, Fanfani nije; ono za
ta je kriv Groni (Giovanni Gronchi), Senji (Antonio Segni) nije, i tako redom, i obrnuto. Niko se jo
usudio da jednim pogledom obuhvati celinu.
U isto vreme, izvan Palate, nacija od pedeset miliona ljudi prolazi kroz najdublju kulturnu promenu
u svojoj istoriji (koja se podudara s njenom prvom pravom unifikacijom): kroz mutaciju, koja ih u
ovom trenutku degradira i izobliuje. Ali, naa svest posmatraa je i u toj stvari okaljana neoprostivim
grehom (kao to sam rekao) razdvajanja fenomena degradacije i propadanja: zato to se nije usudila
da ih obuhvati jednim pogledom, kao celinu.
Naveu dva mala, ali tipina primera:
1) U vezi sa odvojenim posmatranjem fenomena Palate, tu je jedna smena anegdota. Posle uvene noi kada je, makar i nepravedno, proglaen za rtvenog jarca, Fanfani se iskalio na jednom svom
nezahvalnom tieniku (ne seam se imena), jednom od onih za koje se vulgarno kae da ive na
jaslama vlasti. Taj ovek (prema Fanfanijevim reima) doslovno se bacio na pod pred monim sekretarom Demohrianske partije, da bi dobio neki ministarski poloaj, laskajui mu na najopsceniji
nain (prostro mi je sako ispred nogu, rekao je doslovno Fanfani). Na kraju je dodelio laskavcu poloaj koji je ovaj tako arko eleo. Sada znamo kako se u Italiji dodeljuju javne funkcije, na nivou vlade.
I ako to tako ide, to onda znai ili da imamo parlamentarni sistem koji ne funkcionie (u tom sluaju,
vanparlamentarna opozicija je u pravu) ili da ga treba naterati da funkcionie. Ali, jo jednom, da ne
nagaamo. Time to ih Fanfanijevo besramno priznanje nije nimalo uznemirilo (moda zbog vika
aristokratskog prezira?), ak i najobaveteniji posmatrai postali su njegovi sauesnici; ali, jo gore,
nastavili su da odbijaju da takvo dodeljivanje javnih poloaja vide kao jedan od delia mozaika: da
sagledaju sam mozaik.
2) U vezi sa odvojenim posmatranjem fenomena zemlje, priseam se, izmeu ostalog, vesti o jednoj
konferenciji posveenoj maloletnikom kriminalu, koja se pre nekog vremena pojavila u novinama.
Podaci saeti u tom urnalistikom izvetaju bili su zastraujui, do te mere da revolucioniu celu
nau ideju o tome ta u Italiji znai maloletno. Ali, opet ista stvar: u naoj svesti maloletnika
delinkvencija nije samo jedan deli (tanije, formula jednog od delia) mozaika italijanske stvarnosti.
Zato taj mozaik ne moete sagledati kao celinu, osim ako vam se svest ne skameni.
Prema tome, u odnosu na posmatraa ili na ugao posmatranja neke revije (kao to je ona koju
ti ureuje): a) ono to se deava u Palati i ono to se deava u zemlji su dve odvojene stvarnosti,
povezane samo mehaniki i formalno; u stvari, svaka od njih ide svojim putem; b) u te dve razliite
stvarnosti, dijahronija koja ih razdvaja ponavlja se i u fenomenima koji se javljaju unutar njih.
Primarni uzrok tog razdvajanja na Palatu i ostatak zemlje, i konsekventnog razdvajanja fenomena
unutar Palate i zemlje, jeste radikalna mutacija oblika proizvodnje (ogromne koliine, transnacionalna organizacija, hedonistika funkcija); prava nova vlast, koja se tako pojavila, pregazila je ljude koji
su do sada sluili staroj klerofaistikoj vlasti, putajui ih da na miru izigravaju budale u Palati, i
ustremila se na zemlju, da bi razvila svoj genocid.

91

Rei e: Ovo tvoje pismo je pomalo zbrkano i ponavlja se Quando et Cato dormirat?70 Da, ali
ovde se zavrava prvi, mukotrpni deo mog pisma. Sada u prei na zakljuak, koji je, budui savreno
logian, krajnje uznemiravajui.
I druge sile su se umeale u mehanizam koji sam opisao (Palata, zemlja, nova vlast): SPI (Socijalistika partija Italije; Partito Socialista Italiano, PSI), KPI, koje bi trebalo da su slobodne od te mehanike.
I morale bi da budu slobodne, zato to bi njihovo tumaenje stvarnosti trebalo da bude kulturalno, a
ne pragmatino; ono koje politizuje celinu i zato uspeva da vidi celinu i, samim tim, princip: taku iz
koje treba krenuti iz poetka.
Zato onda SPI i KPI izbegavaju sve oblike, ma koliko pitome, tumaenja celine, i prihvataju prvo
pravilo kojem se povinuju svi italijanski politiki komentatori, iz svih klasa i partija, pravilo po kojem
svakom fenomenu treba prii posebno?
Mogue su dve hipoteze:
1) SPI i KPI vie nemaju kulturalno tumaenje stvarnosti, poto su se, na osnovu pragmatinog i
zdravorazumskog izbora, ve poistovetile s demohrianima: u prihvatanju Razvoja i svega demokratskog, tolerantnog, progresivnog (lano, kao to tvrdim) to takav razvoj nosi sa sobom. U tom sluaju,
neuobiajeni predlozi koji sada dolaze iz svih delova Demohrianske partije, da od komunista treba
nauiti neto, naroito kada je re o stvarnom odnosu sa masama, nisu bez osnova. KPI e, u tom
sluaju, zaista imati emu da podui demohriane, neemu, oigledno, veoma vanom: potenju.
2) SPI i KPI jo uvek imaju svoje vizije, na osnovu sada ve klasinih drugaijih tumaenja stvarnosti, ali ih ne koriste. A ne koriste ih, zato to bi, kada bi ih koristile, logino morale da pribegnu
ekstremnim reenjima.
Koja su to ekstremna reenja? Moda ona kojima pribegavaju ekstremisti?
Ne ba: to se ne bi uklapalo u do sada ve dobro utvrene metode SPI, a naroito KPI. Te ekstremne
mere bi ostale u okvirima ustava i parlamentarizma; one bi tako radikalne po stilu, ali ne i po
karakteru samo glorifikovale ustavni poredak i parlamentarizam.
U zakljuku, SPI i KPI bi trebalo da prve (ako je moja hipoteza ispravna) pokrenu proces protiv
predstavnika Demohrianske partije, koji su upravljali zemljom poslednjih trideset godina (a naroito zbog poslednjih deset). Mislim na krivini proces, pred sudom. Andreotija, Fanfanija, Rumora i jo
najmanje desetak monih demohriana (ukljuujui, korektnosti radi, i par predsednika republike)
trebalo bi izvesti na optueniku klupu, kao predsednika Niksona. U stvari, zadrimo oseaj za meru:
ne kao Niksona, ve kao Papadopulosa71 ako imamo u vidu da je predsednik Ford spasio Niksona
pravog suenja. Prema tome, na optueniku klupu, kao Papadopulosa. I onda ih optuiti za veliki broj
zloina, koje u sada navesti samo u moralnim okvirima (u nadi da e se, pre ili kasnije, pojaviti neki
Raselov tribunal,72 ali zaista posveen, a ne samo konformistiki i teatralan): zbog ponienja, prezira
prema graanima, manipulacija javnim sredstvima, spletkarenja s naftnim kompanijama, industrijalcima, bankarima, dosluha s mafijom, veleizdaje u korist strane drave, saradnje sa CIA, zloupotrebe
tela kao to je SID, odgovornosti za masakre u Milanu, Brei i Bolonji (makar zbog kanjivog propusta
da se kazne poinioci), unitavanja pejzaa i italijanskog urbanizma, odgovornosti za antropoloku degradaciju Italijana (odgovornosti utoliko vee, zbog njihovog potpunog neznanja), zbog odgovornosti
70

Ponekad i Kato zadrema. Izvedeno iz Horacijeve fraze (Ars poetica), Indignor quandoque bonus dormitat Homerus
(Naljutim se kad ak i dobri Homer zadrema). Marcus Porcius Cato Uticensis (9546. pre n. e), ili Kato Mlai, rimski
politiar i dravnik, sledbenik stoicizma, poznat po nepotkupljivosti.
71
Pukovnik Jorgos Papadopulos (19191999), grki diktator, voa vojne hunte koja je vladala zemljom od 19671974.
Izveden na sud 1975. i osuen na smrt, da bi mu kazna onda bila preinaena na doivotnu robiju.
72
Raselov (ili Rasel-Sartrov) tribunal: Meunarodni sud za ratne zloine, privatno telo, osnovano na inicijativu filozofa
Bertrana Rasela (Bertrand Russell, 18721970) i ana-Pola Satra, u ijem su radu uestvovali mnogi intelektualci, umetnici
i javne linosti. Odluke suda su imale moralnu teinu, bez direktnih pravnih posledica.

92

drave, kako se to kae, za uasno stanje kola, bolnica i svih osnovnih javnih institucija, odgovornosti
za divljako zaputanje sela i divljaku eksploziju masovne kulture i masovnih medija, odgovornosti
za dekadenciju crkve, i konano, povrh svega, zbog raspodele javnih funkcija meu laskvacima, u
maniru dostojnom Burbona.
Bez takvog krivinog suenja, uzaludno je nadati se neemu to bi se jo moglo uiniti za ovu zemlju.
Jasno je da potenje nekolicine demohriana (Moro, Zakanjini) i moralnost komunista ne znae nita.
Pier Paolo Pasolini, Bisognerebbe processare i gerarchi Dc (Il Mondo, 28. VIII 1975),
Lettere Luterane, Einaudi, Torino, 1976. P. P. Pasolini, Lutheran Letters, Carcanet New
Press, 1983 (1987), str. 7378.

93

Bezlina vlast
ili O pravom faizmu i zato pravom antifaizmu

ta je kultura jedne nacije? Danas ak i oni obrazovani veruju kako je to kultura naunika, profesora, ljudi od pera, filmskih reditelja, itd.: drugim reima, kultura inteligencije. Ali, nije tako. To nije
ak ni kultura vladajue klase, koja pokuava da je nametne kroz klasnu borbu, makar formalno. To,
najzad, nije ni kultura potinjene klase, narodna kultura radnika i seljaka. Kultura jedne nacije je zbir
svih tih klasnih kultura: ona je njihov prosek. Kultura bi zato bila samo apstrakcija, kada ne bi bila
prepoznatljiva ili, bolje reeno, vidljiva u iskustvu, kao egzistencijalna injenica, i kada, shodno
tome, ne bi imala neku praktinu dimenziju. Te kulture su u Italiji, tokom mnogih vekova, bile jasno
prepoznatljive, iako istorijski povezane. Danas gotovo iznenada, u nekoj vrsti Dolaska istorijske
razlike i povezanosti sruile su se pred uniformnou koja je skoro udesno ostvarila meuklasni san
stare Vlasti. ta je uzrok toj uniformnosti? To je, oigledno, neka nova Vlast.
Piem Vlast, sa velikim V to je Maurcio Ferara (Maurizio Ferrara) iz LUnit (od 12. VI 1974)73
osudio kao iracionalno samo zato to iskreno ne znam ta ini tu novu vlast i ko je predstavlja.
Znam samo da postoji. Vie je ne prepoznajem u Vatikanu, ni u monim demohrianima, niti u Oruanim snagama. Ne vidim je vie ak ni u krupnoj industriji, zato se ona vie ne sastoji od odreenog
broja velikih industrija. Meni makar, ona pre izgleda kao celina (industrijska celina), pri tom, to je
najvanije, kao neitalijanska (transnacionalna) celina.
Poznate su mi zato to ih vidim i doivljavam neke karakteristike te nove vlasti, iako i dalje bezline: na primer, njeno odbacivanje starog sanfedizma i klerikalizma, njena odluka da napusti Crkvu,
njena reenost (krunisana uspehom) da seljake i podproletere pretvori u malograane i, iznad svega,
njena kosmika udnja da Razvoj sprovede u potpunosti: u ime proizvodnje i potronje.
Lini opis tog jo uvek praznog lica nove Vlasti pokazuje neodreeno umerene crte, na osnovu
njene tolerancije i savreno samodovoljne hedonistike ideologije; ali, ima i neke divljake i sutinski
represivne crte: njena tolerancija je lana, zato to u stvarnosti nikada nije postojalo ljudsko bie tako
normalno i konformistiko kao to je potroa; a kada je re o njenom hedonizmu, on oigledno sakriva njenu reenost da preuredi sve, s bezobzirnou kakvu istorija ne pamti. Naime, ta nova Vlast, koju,
zahvaljujui mutaciji vladajue klase, jo niko ne predstavlja, u stvarnosti i ako zaista elimo da
zadrimo staru terminologiju predstavlja oblik totalnog faizma. Ali, ta Vlast je uniformisala Italiju i kulturno: prema tome, re je o represivnoj uniformnosti, ostvarenoj kroz nametanje hedonizma
i joie de vivre (radost ivljenja). Strategija napetosti je dounik, iako sutinski anahronistiki, svega
toga.
U pomenutom lanku, Mauricio Ferara kao i Feraroti (Ferrarotti) u Paese Sera, od 14. VI 1974.
napada me zbog esteticizma. I zbog toga kao da hoe da me iskljui, da me stavi u pritvor. Dobro, neka
bude da je ono to mislim vienje jednog umetnika, to jest, kako bi to svaki dobri buruj radije rekao,
jednog ludaka. Ali, injenica da se, na primer, dvoje predstavnika stare Vlasti (koja sada zapravo slui

73

Glavni dnevni list Komunistike partije Italije (PCI).

94

novoj Vlasti, iako samo privremeno) uzajamno ucenjuju zbog finansiranja partija i sluaja Montezi,74
dobar je razlog da ovek skrene pameu: naime, takva diskreditacija vladajue klase i drutva, pred
oima javnosti, moe da navede oveka da izgubi svaki oseaj za oportuno ponaanje i granice, i baci
ga u stanje prave anomije.75 Treba, meutim, rei da se i miljenje ludaka mora uzeti za ozbiljno
osim ako ne elimo da budemo progresivni u svemu, samo ne i po pitanju ludih, i samo ih komotno
maknemo s puta.
Ima ludaka koji posmatraju ljudska lica i njihovo ponaanje. I to ne zato to su sledbenici Lombrozovog pozitivizma76 (na koji Ferara grubo aludira) ve zato to znaju neto o semiologiji. Oni znaju
da kultura proizvodi kodove, da kodovi proizvode ponaanje, da je ponaanje jezik, i da u istorijskom
trenutku kada verbalni jezik postaje potpuno konvencionalan i sterilan (tehniki), bihevioralni jezik
(jezik tela i mimike) stie odluujui znaaj.
Ako se vratim na poetak nae rasprave, ini mi se da ima dobrih razloga za miljenje da se kultura
jedne nacije (u ovom sluaju, Italije) izraava pre svega kroz jezik ponaanja ili jezik tela, uz dodatak
odreene koliine potpuno konvencionalizovanog i krajnje osiromaenog verbalnog jezika.
To je nivo jezike komunikacije na kojem dolazi do: a) antropoloke mutacije Italijana; b) do njihovog potpunog uniformisanja po jednom odobrenom modelu.
Prema tome: odluiti da li da se kosa pusti do ramena ili skrati i puste brkovi (u stilu s poetaka
veka); da se nosi marama oko glave ili navue kapa preko uiju; da se sanja o ferariju ili poreu;
da se pomno prati TV program; da se barata naslovima nekoliko bestselera; da se nose preterano
pomodne pantalone i koulje; da se opsesivno stupa u odnose s devojkama, od kojih se oekuje da
stalno budu uz vas i u isti mah zagovara njihova sloboda, itd., itd.: sve to su kulturni inovi.
Svi mladi Italijani sada izvode iste inove, koriste isti jezik tela, postali su zamenljivi. To je neto
staro koliko i svet, ali samo u okviru neke drutvene klase ili kategorije. injenica je, meutim, da su
ti kulturni inovi, taj somatski jezik, postali meuklasni. Na trgu punom mladog sveta, niko vie ne
moe da po telesnom izgledu razlikuje studenta od radnika, faistu od antifaiste, to je 1968. jo bilo
mogue.
Problemi nekog ko pripada inteligenciji drugaiji su od problema lana neke partije ili nekog politiara, ak i ako im je ideologija ista. Voleo bih kada bi moji sadanji protivnici s levice uvaili da sam u
stanju da shvatim da e se Italija, ako se Razvoj zaustavi i zae u recesiju, i ako partije levice ne podre
sadanju vlast, prosto raspasti. Opet, ako se Razvoj nastavi, kao to je i poeo, takozvani istorijski
kompromis nesumnjivo bi bio realistiki nain da se taj razvoj koriguje, u smislu koji je Berlinguer
naznaio u svom referatu pred Centralnim komitetom Komunistike partije (videti LUnit, od 4. VI
1974). I sad, kao to Mauricija Feraru ne zanimaju lica, tako ni mene bi trebalo da zanimaju manevri
politike prakse? Naprotiv, ako nita drugo, moja je obaveza da ih izloim svojoj donkihotovskoj i
moda ekstremistikoj kritici. U emu, dakle, vidim problem?
Evo jednog primera. U lanku koji je pokrenuo ovu raspravu (Corriere della Sera, od 10. VI 1974),77
rekao sam da su pravi izvrioci zloina u Milanu78 i Brei italijanska vlada i policija: da vlada i policija to nisu eleli, masakra ne bi bilo. To je opte mesto. U redu, na ovom mestu sebe zaista izlaem
74
Sluaj Wilme Montesi, devojke iz Rima, nesuene glumice, ija se smrt 1953. vezivala za seksualne afere u koje su bile
umeane osobe bliske vladajuim demohrianima. Sluaj su onda proirili neki novinari bliski PCI (druga partija na koju
Pazolini ovde misli) i taj skandal je dugo bio predmet sukoba izmeu demohriana (DC) i PCI.
75
Anomija, stanje u kojem sve drutvene norme dolaze u pitanje.
76
ezare Lombrozo (Cesare Lombroso, 18351909), italijanski lekar i kriminolog, osniva Italijanske kole pozitivistike kriminologije. Smatrao je da je sklonost ka kriminalu uroena i da se moe utvrditi na osnovu fizionomije i telesne
konstitucije.
77
Studio sulla rivoluzione antropologica in Italia, Scritti corsari, Garzanti, Milano, 1975.
78
Bombaki napad u Milanu, 12. XII 1969, na Piazza Fontana (17 mrtvih i 88 ranjenih).

95

podsmehu, kada kaem da smo za te masakre odgovorni i svi mi progresivni, antifaisti, ljudi s levice.
U stvari, za sve ove godine nismo uradili doslovno nita:
1) da bismo spreili da prie o dravnom masakru postanu samo opte mesto i da sve ostane na
tome;
2) (mnogo gore) nismo uradili nita da vie ne bude faista. Samo smo ih osudili i tako zadovoljili
savest izrazima ogorenja. to jae i crnje ogorenje, mirnija savest.
U stvarnosti, prema faistima (mislim pre svega na mlade faiste) ponaali smo se rasistiki: urno
i okrutno, rasistiki, hteli smo da verujemo da su rasno predodreeni da budu faisti i da se naspram
takve odluke sudbine nita ne moe uiniti. Ne zatvarajmo oi pred time: svi mi duboko u sebi znamo
da je odluka nekog od tih mladia da postane faista bila potpuno nasumina, samo gest, nemotivisan
i iracionalan, i da je moda samo re bila dovoljna da se to ne dogodi. Ali, niko od nas nije im se nikada
obratio ili razgovarao s njima. Odmah smo ih prihvatili kao neizbene predstavnike zla. I moda su
tada bili maloletni ili mladi momci, koji nisu znali nita, o bilo emu, i samo se bacili naglavake u
stranu avanturu, iz istog oaja.
Ali, nismo bili u stanju da ih razlikujemo od ostalih (ne mislim od drugih ekstremista, nego od svih
ostalih). To je nae grozno opravdanje.
Starac Zosima (knjievnost za knjievnost!) mogao je da odmah prepozna oceubicu Dmitrija Karamazova, meu svima ostalim zatvorenicima sabijenim u njegovu eliju. Onda je ustao sa svoje stolice
i prostro se pred njim. A mogao je to da uradi (kao to e nam kasnije rei mlai Karamazov) zato to
je Dmitriju bilo sueno da poini najstranije delo i bude izloen najnehumanijem bolu.
Pomislite (ako imate snage) na tog momka ili momke koji su krenuli da postave bombe na trgu u
Brei. Zar nije bilo razloga da ustanemo, odemo tamo i prostremo se pred njima? Ali, to su bili momci
s dugim kosama ili staromodnim brkovima, s maramama oko glava ili kapama navuenim preko uiju;
bili su bledunjavi i drski, upinjali se da se oblae po poslednjoj modi, istoj za sve, hteli da voze ferarije
i poree ili makar vespe, kao mali, idiotski arhaneli, sa ukrasnim devojkama iza sebe ukrasnim,
da, ali modernim, koje su za razvod i osloboenje ena i razvoj uopte Ukratko, bili su to obini
momci. Nije bilo nieg po emu bi se razlikovali od ostalih.
ak i da smo hteli, ne bismo mogli da odemo tamo i bacimo se pred njih. Zato to je stari faizam,
makar sam zbog svoje jezike izvitoperenosti, bio prepoznatljiv, dok se novi faizam koji je neto
sasvim drugo vie ne moe razaznati: to vie nije neka humanizovana retorika, to je amerikanizovani
pragmatizam.
Njegov cilj je brutalno reorganizovani i uniformisani totalitarni svet.
Il Potere senza volto, Corriere della Sera, 24. VI 1974. Ponovo objavljeno u Pier Paolo
Pasolini, Scritti corsari, pod naslovom, Il vero fascismo e quindi il vero antifascismo,
Garzanti, Milano, 1975.

96

Kakav je ovo udar? Ja znam.

Ja znam.
Znam imena odgovornih za ono to se naziva dravnim udarom (iako je zapravo re o seriji sistemskih udara izvedenih radi ouvanja vlasti).
Znam imena odgovornih za masakr Milanu, 12. decembra 1969.
Znam imena odgovornih za masakre u Brei i Bolonji, iz prvih meseci 1974.
Znam imena onih s vrha, koji su manipulisali kako starim faistima, koji su smislili udar, tako i neofaistima, materijalnim poiniocima prvih masakara, i konano, nepoznatim poiniocima
najskorijih masakara.
Znam imena ljudi koji su upravljali dvema razliitim, zapravo suprotnim fazama tenzije: prvom,
antikomunistikom fazom (Milano 1969), i drugom, antifaistikom (Brea i Bolonja 1974).
Znam imena ljudi iz one mone grupe koja je, uz pomo CIA (i, iz drugog ealona, grkih pukovnika
i mafije), prvo pokrenula (bedno propali) antikomunistiki krstaki pohod, da bi zaustavila bujicu iz
1968, a zatim obnovila svoje antifaistiko devianstvo, da bi ublaila katastrofu referenduma.79
Znam imena onih koji su, izmeu dve mise, pruali i obezbeivali politiku zatitu starim generalima (da bi, u rezervi, zadrali organizaciju za eventualni dravni udar), mladim neofaistima ili tanije
neonacistima (radi izazivanja konkretne antikomunistike tenzije) i konano obinim kriminalcima,
koji su sve do danas ostali bezimeni i to e to verovatno ostati zauvek (radi izazivanja sledee, antifaistike tenzije). Znam imena ozbiljnih i vanih ljudi, koji se kriju iza nekih kominih likova, kao
to je onaj general Gorske strae, koji je, u pomalo operetskom maniru, komandovao iz itadukala80
(dok su italijanske ume gorele) ili iza nekih mutnih karaktera, s isto organizacionom ulogom, kao
to je general Mieli.81
Znam imena ozbiljnih i vanih ljudi, koji stoje iza traginih mladia, koji su se opredelili za samoubilaka faistika zverstva, ili iza obinih kriminalaca, sicilijanskih ili nekih drugih, koji su im ponudili
svoje usluge, kao ubice i atentatori.
Znam sva ta imena i znam sve te injenice (napadi na institucije i masakri) za koje snose odgovornost.
Znam. Ali, nemam nikakve dokaze. Nemam ak ni neke tragove.
Znam, zato to sam intelektualac, pisac koji pokuava da prati ono to se deava, da sazna sve o
onome o emu pie, da zamisli ono to se ne zna ili preutkuje, koji povezuje i ono najudaljenije,
79

Videti f. 34. Referendum o razvodu, odran 12. V 1974, veliki poraz crkve i demohriana.
Citt Ducale ili Cittaducale, gradi 70 km istono od Rima, mesto u kojem je osnovana kola Dravne gorske strae
(Scuola del Corpo Forestale dello Stato). Pazolini misli na Luijana Bertija (Luciano Berti, 1920-2012), koji je u to vreme bio
direktor kole (u raznim izvorima, njegov in varira od potpukovnika do generala), ali ija je Gorska straa, kao sastavni deo
policije, pruila podrku Juniju Valeriju Borgezeu (Junio Valerio Borghese, 19061974), bivem ratnom heroju, okorelom
faisti i voi Nacionalnog fronta (Fronte nazionale), u njegovom pokuaju pua, 78. XII 1970. Inae, i Berti i Borgeze su se u
Drugom svetskom ratu, posle kapitulacije Italije, borili na strani Italijanske socijalne Republike (Repubblica Sociale Italiana
ili Republika Salo Repubblica di Sal), poslednjeg uporita italijanskih faista.
81
Vito Miceli (19161990), italijanski general, ef vojne kontraobavetajne slube SISMI (Servizio per le Informazioni
e la Sicurezza Militare), kasnije SID (Servizio Informazioni Difesa). lan masonske loe Propaganda Due (P2) i poslanik
neofaistike partije Italijanski socijalni pokret Nacionalna desnica (Movimento Sociale Italiano Destra Nazionale).
80

97

koji sastavlja razbacane i fragmentarne elemente celovite politike slike, koji vraa logiku tamo gde
izgleda vladaju samo proizvoljnost, ludilo i tajna.
Sve to je deo mog zanata i instinkta mog zanata. Mislim da je malo verovatno da je radna verzija
moje prie pogrena, da nema veze sa stvarnou i da su njene reference na stvarne ljude i injenice
netane. Takoe, verujem da mnogi drugi intelektualci i pisci znaju ono to znam i ja, upravo kao
intelektualac i pisac. Naime, nije tako teko rekonstruisati istinu o onome to se dogaalo u Italiji
posle 1968.
Ta istina oseamo to, sa apsolutnom preciznou lei iza velikog broja tekstova, ukljuujui i
one iji su autori novinari i politiari: to jest, ne iza proizvoda mate ili fikcije, kao to moji moraju
biti, po samoj svojoj prirodi. Najnoviji primer: jasno je da se istina, sa svim svojim imenima, probija
iza uvodnika Corriere della Sera od 1. novembra 1974.
Mogue je da novinari i politiari takoe imaju neke dokaze ili makar tragove.
Problem je onda u sledeem: novinari i politiari, iako verovatno imaju neke dokaze i svakako neke
tragove, ne navode imena.
Na kome onda ostaje da navede ta imena? Oigledno na onima koji ne samo da imaju dovoljno
hrabrosti, ve i koji nisu u praksi kompromitovani vlau i koji, po definiciji, nemaju ta da izgube:
dakle, na intelektualcima.
Neki intelektualac bi, prema tome, mogao da lako iznese ta imena u javnost: ali, on nema ni dokaze,
niti tragove.
Vlast i svet koji, iako nije deo nje, odrava s njom praktine veze, liili su slobodne intelektualce
upravo zbog onoga to ih ini intelektualcima mogunosti da sakupe dokaze i tragove.
Moglo bi mi se, na primer, prigovoriti da kao intelektualac i neko ko smilja prie, ne bih mogao da
otvoreno stupim u svet politike (u vlast ili blizu vlasti), da napravim kompromis s njim i tako steknem
neku ansu da doem do dokaza i tragova.
Ali, na taj prigovor mogu da odgovorim da to nije mogue upravo zato to sama odbojnost da se
stupi u takav politiki svet potvruje moju potencijalnu intelektualnu snagu da kaem istinu: to jest,
da navedem imena.
Intelektualna hrabrost, da se kae istina, i politika praksa, u Italiji su nespojivi.
Intelektualcu koga duboko i zduno prezire cela italijanska buroazija dajemo lano uzvieni i
plemeniti mandat, koji je zapravo podaniki: da raspravlja o moralnim i ideolokim problemima.
Ako prihvati taj mandat, intelektualac postaje izdajnik svoje prave uloge: odmah poinje da vie
zbog izdaje svetenstva (kao da je od njega oekivao neto drugo), to slui kao besplatan alibi za
politiare i lakeje vlasti.
Ali, ne postoji samo jedna vlast: tu je i opozicija vlasti. U Italiji je ta opozicija toliko velika i jaka da
i sama predstavlja vlast: mislim, naravno, na Komunistiku partiju Italije.
Sigurno je da je u ovom trenutku postojanje jedne velike opozicione partije, kao to je KPI, spas za
Italiju i njene bedne demokratske institucije.
Komunistika partija Italije je ista zemlja usred prljave zemlje; potena zemlja, unutar nepotene;
inteligenta zemlja, unutar glupe; obrazovana zemlja, unutar neobrazovane; humanistika zemlja, unutar one potroake. U poslednjih nekoliko godina, izmeu KPI shvaene u pravom unitarnom smislu,
kao kompaktne celine, koju ine voe, baza i glasako telo i ostatka Italije, otvorio se ambis: tako
je KPI postala odvojena zemlja, ostrvo. I upravo iz tog razloga ona danas moe da, vie nego ikada
ranije, odrava bliske odnose sa korumpiranom, nesposobnom, degradiranom stvarnom vlau: ali, ti
odnosi su diplomatski, gotovo kao izmeu dve drave. Tanije, njihove etike, shvaene kao konkretne
celine, potpuno su nespojive. To je osnova na kojoj bi trebalo postii realistiki kompromis, koji bi
mogao da spase Italiju od potpunog kolapsa: kompromis, ali koji bi u stvarnosti bio savez, izmeu
dve susedne drave ili izmeu dve drave koje su ukljetene jedna u drugoj.
98

Ali, sve te pozitivne stvari koje sam rekao o KPI ine i njene relativno negativne strane.
Podela Italije na dve zemlje, jedne do gue u degradaciji i degeneraciji, druge netaknute i nekompromitovane, ne moe biti razlog za mir i konstruktivnost.
Pored toga, ako se ispravno shvati ono to sam ovde naznaio, mislim da se objektivno, kao zemlja
unutar zemlje, opozicija poistoveuje s drugom vlau, koja je i dalje vlast.
Samim tim, politiari iz takve opozicije mogu da se ponaaju samo kao ljudi od vlasti.
U ovom konkretnom sluaju, koji nas se tako dramatino tie, i oni daju intelektualcima mandat,
koji su sami odredili. I ako intelektualac taj mandat opet isto moralni i ideoloki ne ispuni, on,
na opte zadovoljstvo, postaje izdajnik.
Zato onda politiari iz opozicije, ako imaju dokaze ili makar tragove kao to verovatno imaju
ne obelodane imena pravih krivaca, to jest politikih krivaca za komine pueve i uasne masakre
iz poslednjih nekoliko godina? Odgovor je vrlo prost: ne obelodanjuju imena, u meri u kojoj prave
razliku koju intelektualac odbija izmeu politike istine i politike prakse. Prema tome, prirodno
je da ne otkrivaju dokaze i tragove intelektualcu koji nije funkcioner: to im ne pada napamet, kao to
je uostalom i normalno, s obzirom na objektivnu situaciju.
Intelektualac mora nastaviti da se dri zadatka koji mu je nametnut kao dunost, da ponavlja svoj
kodifikovani oblik intervencije.
Dobro znam da nije as naroito u ovom trenutku italijanske istorije javno iznositi predlog o
uskraivanju poverenja celokupnoj politikoj klasi nacije. To ne bi bilo ni diplomatski, niti umesno.
Ali, to su politike kategorije, a ne kategorije politike istine, kojima je nemoni intelektualac kad
god i koliko god moe duan da slui.
Da li to onda znai da samo zato to ne mogu da navedem imena odgovornih za pokuaje pua i
masakre, nemam pravo ni da izustim (ne samo kao zamenu za to) svoju nemonu i idealnu osudu cele
italijanske politike klase?
inim to, zato to verujem u politiku, zato to verujem u formalne principe demokratije, u Parlament i politike partije. I naravno, sve to iz svoje posebne perspektive, koja je komunistika.
Spreman sam da odmah povuem svoj predlog o uskraivanju poverenja (to bih jedva doekao) im
neki politiar ne na osnovu politike raunice, to jest, ne kada nastupi as da se to uradi, ve da bi
se stvorili uslovi za takav as odlui da otkrije imena odgovornih za pueve i masakre, za ta to
dobro zna, kao i ja mora imati neke dokaze ili makar tragove.
Moda e se ako Amerikanci to dopuste, naime, ako se donese diplomatska odluka da se nekoj
drugoj demokratiji dopusti ono to je amerika demokratija dopustila sebi posle Niksona ta imena,
pre ili kasnije, otkriti. Ali, oni koji e ih otkriti bie isti oni koji su delili vlast s njima, kao manji krivci,
naspram onih velikih (to ih, za razliku od amerikog sluaja, ne ini nita boljim). I to e biti konani
dravni udar.
Che cos questo golpe?, Corriere della Sera, 14. XI 1974. Ponovo objavljeno kao Il
romanzo delle stragi, Pier Paolo Pasolini, Scritti corsari, 1975. P. P. Pasolini, What Is
This Coup? I Know, In Danger: Pasolini Anthology, City Light Books, San Francisco, 2010,
str. 225232.

99

Vakuum vlasti u Italiji ili lanak o svicima

Razlika izmeu adjektivnog i supstantivnog faizma see sve do asopisa Il Politecnico, drugim
reima, u vreme neposredno posle rata Tako poinje lanak o faizmu Franka Fortinija (LEuropeo,
26. XII 1974), lanak s kojim se u naelu, kako se to kae, potpuno i u celini slaem.82 Ne mogu,
meutim, da se sloim s njegovim tendencioznim poetkom. U stvari, razlika izmeu dva faizma,
koju je artikulisao Politecnico, nije ni relevantna, niti aktuelna. Vaila je do pre nekih deset godina,
kada je demohrianska vlast jo uvek bila ist i prost produetak faistikog reima.
Ali, onda se, pre desetak godina, dogodilo neto. Neto ega nije bilo i to se nije moglo predvideti, ne samo u vreme asopisa Politecnico, nego ni godinu dana pre nego to se dogodilo (niti, kao to
emo videti, dok se deavalo).
Pravo poreenje izmeu dva faizma ne moe se, prema tome, napraviti hronoloki, izmeu faistikog i demohrianskog faizma, ve izmeu faistikog faizma i radikalno, potpuno i nepredvidljivo novog faizma, koji je donelo to neto, od pre deset godina.
Poto sam pisac i poto sam umean u kontroverze ili makar u rasprave s drugim piscima, dopustite
mi da iznesem jednu poetsko-knjievnu definiciju te pojave, koja se u to vreme dogodila u Italiji. To
e nam pomoi da pojednostavimo i skratimo izlaganje o toj temi (a moda i da je bolje shvatimo).
Poetkom ezdesetih godina, usled zagaenja vazduha i, pre svega na selu, zagaenja voda (bistrih,
plavih reka i kanala), poeli su da nestaju svici. Bila je to munjevita i zaslepljujua pojava. Posle svega
nekoliko godina, svici su iezli. (Sada je to samo bolno seanje na prolost: neka stara osoba, s takvim
uspomenama, ne moe vie da bude mlada meu dananjim mladima, i zato ne moe da se s nekim
lepim alom osvrne na ta vremena.)
To neto, to se dogodilo pre desetak godina, nazvaemo nestankom svitaca.
Demohrianski reim je proao kroz dve potpuno razliite faze, koje ne samo da se ne mogu porediti, to bi podrazumevalo neki stepen kontinuiteta izmeu njih, nego su ak i istorijski postale
nesamerljive.
Prva faza tog reima (na koju su se radikali oduvek s pravom pozivali) jeste ona koja se protee
od kraja rata do nestanka svitaca. Druga faza je ona od nestanka svitaca do danas. Razmotriemo ih
redom.
PRE NESTANKA SVITACA
Kontinuitet izmeu faistikog i demohrianskog faizma je potpun i apsolutan. Ovde se neu
baviti nekim pitanjima koja su bila razmatrana u to vreme, moda ba u asopisu Politecnico, kao
to su proputena prilika za ienje, kontinuitet zakona (iz vremena faizma), policijska brutalnost
i nepotovanje ustava. Zadrau se samo na neemu to je od znaaja za retrospektivnu istorijsku
svet. Demokratija kojom su se antifaistiki demohriani suprotstavljali faistikoj diktaturi, bila je
besramno formalna.
82

Il Politecnico, asopis za savremenu kulturu, blizak levici, koji je izlazio u Milanu, od 19451947. Jedan od osnivaa
bio je i Franko Fortini (Franco Fortini, 19171994) pisac, pesnik, kritiar i prevodilac dugo vremena Pazolinijev prijatelj
i saradnik. Sukobili su se zbog Pazolinijeve poeme KPI mladima! i Apologije, posle ega su prekinuli svaki kontakt.

100

Ona je poivala na apsolutnoj veini glasova, osvojenoj u irokom sloju srednje klase i ogromnim
masama seljatva, usmerenih od strane Vatikana. A to upravljanje od strane Vatikana bilo je mogue
samo zato to je imalo oslonac u potpuno represivnoj vlasti. U takvom svetu, vaile su iste vrednosti kao i u faizmu: crkva, porodica, poslunost, disciplina, red, tedljivost i moralnost. Te vrednosti
(kao i u vreme faizma) bile su prave: pripadale su posebnim i konkretnim kulturama, od kojih se
sastojala stara seoska i paleoindustrijska Italija. Ali, od trenutka kada su uzdignute u rang nacionalnih vrednosti, izgubile su svaku realnost i postale jezivi, glupi i represivni etatistiki konformizam:
konformizam faistike i demohrianske vlasti. Obe elite, one iz vremena faizma i one iz prve faze demohrianskog reima, krasili su isti provincijalizam, prostakluk i ignorantstvo. Paradigma tog
ignorantstva bili su pragmatizam i formalizam Vatikana.
Sve to danas izgleda jasno i nedvosmisleno, zato to su intelektualci i opozicija iz onog vremena
gajili zaista lude nade. Nadali su da ono to oni vide nije sasvim istinito i da formalna demokratija
ipak neto znai. A sada bih, pre nego to preem na drugu fazu, posvetio nekoliko redova prelaznom
periodu.
ZA VREME NESTANKA SVITACA
U tom periodu, razlika izmeu faizma i faizma kojim je baratao Politecnico jo nije bila na snazi. Ni
ona velika zemlja koja se formirala unutar nacije to jest, mase seljaka i radnika koje je organizovala
KPI niti oni najnapredniji kritiki intelektualci, nisu primetili iezavanje svitaca. Oni su se sasvim
dobro razumeli u sociologiju (koja je u to vreme dovela u pitanje metod marksistike analize): ali,
njihova saznanja, u sutini formalistika, jo nisu bila isprobana u ivotu. Niko nije mogao da sagleda
kakvu neposrednu budunost donosi istorijska realnost, kao ni vezu izmeu onoga to se tada nazivalo
blagostanjem i razvojem, koja je u Italiji, po prvi put, dovela do genocida o kojem je Marks pisao
u Manifestu.83

POSLE NESTANKA SVITACA

Vrednosti starog seoskog i paleoindustrijskog sveta, proglaene za nacionalne i tako falsifikovane,
odjednom vie nisu bile vane. Crkva, domovina, porodica, poslunost, red, tedljivost, moralnost,
nita od toga vie nije bilo vano. Nisu vie bile od koristi ak ni u obliku lanih vrednosti. Preivele su
u svedenom obliku, u okviru klerofaistikog poretka (ak ih je i MSI sutinski odbacivao).84 Zamenile
su ih vrednosti novog tipa civilizacije, potpuno drugaije od onih seljakih i paleoindustrijskih. Kroz
taj fenomen su druge drave ve prole. Ali, u Italiji je to bilo neto sasvim posebno, zato to je bila prva
unifikacija kroz koju je naa zemlja prola, dok se u drugim zemljama ona preklapala sa odreenom
logikom monarhistike unifikacije i kasnijom unifikacijom koju su donele buroaska i industrijska
revolucija. Italijanska trauma izazvana sudarom arhainog pluralizma i niveliueg industrijalizma
ima moda samo jednu preteu: Nemaku pre Hitlera. I u toj zemlji su vrednosti razliitih, specifinih
kultura bile unitene nasilnom, industrijskom uniformizacijom, to je za posledicu imalo stvaranje
83

Marks, na vrlo dramatian nain, pie o nestanku relativno autonomnog feudalnog seljatva i kolonizovanih naroda,
ali to na kraju tumai kao nunu cenu progresa, budui da je na kapitalizam gledao kao na istorijski nunu fazu; taj
stav je donekle korigovao tek u svojim poznim belekama, objavljenim mnogo kasnije, tako da nisu imale nikakvog uticaja
na ortodoksni marksizam, iz vremena formiranja velikih komunistikih partija i pokreta. Pazolini je istu sliku oigledno
tumaio drugaije. Videti prvi intervju iz dela Sal, kao i tekstove Nesrena omladina i enarijelo, deo Naa nemo pred
pedagokim jezikom stvari.
84
Movimento Sociale Italiano: Italijanski socijalni pokret, naslednik Musolinijevog faistikog pokreta, osnovan 1946.

101

ogromnih masa koje nisu vie imale ni drevne (seljake ili zanatske), niti moderne (buroaske) korene,
i od kojih je nastalo to divljako, izopaeno i nedokuivo telo nacistikih trupa.
Neto slino se sada deava u Italiji i to jo nasilnije, utoliko to je industrijalizacija iz sedamdesetih
godina takoe dovela do one odluujue mutacije, kao i u Nemakoj pre pedeset godina. Kao to
znamo, vie se ne suoavamo s nekim novim vremenima, ve s novom erom ljudske istorije, gde
se ljudska istorija sagledava u milenaristikim okvirima. Italijani nisu mogli da na gori nain reaguju
na tu istorijsku traumu. Za svega nekoliko godina (naroito u centralnoj i junoj Italiji), postali su
populacija degenerika, pajaca, udovita i kriminalaca. Da bi se to shvatilo, treba samo izai na ulicu.
Ali, naravno, da bi se ta promena kod ljudi shvatila, treba ih voleti. Na svoju alost, zaista sam voleo te
ljude, taj italijanski narod: i to kako mimo obrazaca moi (u stvari, u oajnikoj opoziciji moi), tako i
mimo populistikih i humanistikih obrazaca. To je bila prava ljubav, ukorenjena u mom nainu postojanja. A onda sam, svojim oima, video kako kompulzivno ponaanje koje namee konzumeristiki
reim menja i izobliuje svest Italijana, do take nepovratne degradacije. Tako neto se nije dogodilo
za vreme faistikog faizma, kada je ponaanje bilo potpuno odvojeno od svesti. Totalitarna vlast
je neprekidno pokuavala da nametne nova pravila ponaanja: ali, sve je bilo uzalud; nije joj uspelo
da ukljui svest. Faistiki modeli bili su samo maske, koje su se stavljale i skidale. Kada je faistiki
faizam propao, sve se vratilo na staro. To se dogodilo i u Portugaliji: posle etiri decenije faizma,
Portugalci su proslavili Prvi maj kao da su ga poslednji put slavili prole godine.
Zato je, dakle, smeno to to razliku izmeu dva faizma Fortini smeta u period neposredno posle
rata: razlika izmeu faistikog faizma i faizma iz druge faze demohrianskog reima nema nikakvog osnova ne samo u naoj istoriji, ve verovatno ni u celoj istoriji.
Ne piem ovaj lanak zato da bih ulazio u rasprave o ovoj temi, iako mi je to veoma blisko. Piem
ga iz nekih sasvim drugih razloga. Naveu ih.
Svi moji itaoci su sigurno primetili promenu do koje je dolo kod demohrianskih zvaninika:
za svega nekoliko meseci, pretvorili su se u pogrebne maske. Istina, oni nam i dalje upuuju blistave
osmehe, a njihova lica zrae neverovatnom ozbiljnou. U oima im igra ta iskrena, blaena iskra dobre
volje, osim kada nam eretski i lukavo namiguju. To, oigledno, prija biraima, isto koliko i prava srea.
Pored toga, nai monici ne prestaju nam isporuuju svoje nerazumljive brbljarije, u ijem flatus vocis
(puki dah) plutaju njihova uobiajena, stereotipska obeanja.
U stvarnosti, svi oni su samo maske. Siguran sam da kada bismo skinuli te maske, iza njih ne bismo
nali ak ni hrpu kostiju ili pepela: ne bismo nali nita, samo prazninu. Objanjenje je prosto: u
stvarnosti, u Italiji danas postoji dramatian vakuum vlasti. Ali, u tome i jeste stvar: nije re o vakuumu
zakonodavne ili izvrne vlasti, ak ni o vakuumu rukovodstva, niti, konano, o vakuumu vlasti u bilo
kom tradicionalnom smislu. Re je o vakuumu same vlasti.
Kako je dolo do toga? Ili pre, kako se to moglo dogoditi ljudima od vlasti?.
Objanjenje je opet jednostavno: ljudi iz demohrianske vlasti su preli iz faze svitaca u fazu
nestanka svitaca, a da to nisu ni primetili. Ma koliko podseali na kriminalce, njihovo neznanje je u
tom pogledu bilo apsolutno; nisu ni najmanje sumnjali da vlast koju su drali i sprovodili ne prolazi
kroz neku normalnu evoluciju ve kroz radikalnu promenu same njene prirode.
Uljuljkali su se u iluziju da se u njihovom reimom nita nije zaista promenilo; da e, na primer,
doveka moi da raunaju na podrku Vatikana; nisu shvatili da vlast, koju su i dalje drali i sprovodili,
vie ne zna ta da radi s Vatikanom, kao centrom siromanog, nazadnog seljatva. iveli su u iluziji
da e uvek moi da raunaju na nacionalistiku vojsku (kao i njihove faistike pretee); nisu videli
da vlast, koju su i dalje drali i sprovodili, ve manevrie s postavljanjem temelja nove armije, koja
bi praktino bila transnacionalna, tehnokratska policija. Isto bi se moglo rei i za porodicu, prisiljenu,
bez sreno reenog pitanja kontinuiteta s periodom faizma, na tednju i moralnost; konzumeristika
vlast sada od nje zahteva radikalne promene, u smislu modernizacije, da prihvati razvod, a onda vero102

vatno i sve ostalo, bez ogranienja (ili makar u granicama koje doputa permisivnost nove vlasti, jo
totalitarnije, zbog svoje nasilne sveprisutnosti).
Demohrianski politiari su sve to progutali, ubeeni da time i dalje upravljaju. Nisu shvatili da
je to neto drugo: neto nesamerljivo, ne samo s njima nego s celim oblikom civilizacije. Kao i uvek
(videti kod Gramija), neki simptomi mogli su se nazreti samo u jeziku. U prelaznoj fazi za vreme
nestanka svitaca demohrianski vladari su promenili svoj nain komunikacije, skoro preko noi, i
usvojili potpuno novi jezik (izmeu ostalog, nerazumljiv kao i latinski); naroito Aldo Moro; to jest,
neko ko (u zagonetnoj korelaciji) izgleda najmanje umean u uasna zlodela poinjena od 1969. do
danas, s ciljem, za sada formalno ostvarenim, da se vlast zadri po svaku cenu.
Kaem formalno, zato to se, ponavljam, iza automatskih pokreta i osmeha demohrianskih politiara zapravo nalazi praznina. Prava vlast se sprovodi bez njih: u svojim rukama oni dre samo
beskorisne poluge; jedino to je na njima stvarno su njihova alosna dvoredna odela.
Istorija, meutim, ne trpi vakuum: on se moe utemeljiti samo kao apstrakcija ili apsurd. Vrlo je
verovatno da se vakuum o kojem sam govorio ve popunjava, kroz krizu i reorganizaciju, koji mogu
samo da izazovu pometnju u celoj zemlji. Jedan od pokazatelja su i morbidna oekivanja od dravnog
udara. Kao da bi to bila samo smena grupe ljudi, koja je tako uasno vladala trideset godina, i dovela
Italiju do ekonomskog, ekolokog, urbanistikog i antropolokog sloma.
Lana zamena tih tikvana nekim drugim tikvanima (koji ne bi bili manje ve samo jo alosnije
komini), u pokuaju da se vetaki osnai stari aparat faistike vlasti, u stvarnosti ne bi promenila
nita (kada bi se to dogodilo, jasno je da bi te trupe, po svom karakteru, bile nacistike). Prava vlast,
kojoj su poslednjih deset godina tikvani sluili, ne uviajujui stvarnost, moda ve poinje da ispunjava vakuum (to unapred poraava eventualno uee u vlasti velike komunistike zemlje,
roene u debaklu Italije: zato to to nije pitanje upravljanja). Ovde razvijamo apstraktne slike te
prave vlasti, koje su u osnovi apokaliptine. Ne znamo kakav e oblik ona poprimiti kada pone da
direktno zamenjuje svoje slubenike, koji u njoj vide samo tehniku modernizacije. U svakom sluaju,
to se mene tie (i ako to zanima itaoce), jedno je jasno: dao bih ceo Montedison,85 makar to bila i
multinacionalka, za jednog svica.
Il vuoto del potere in Italia ovvero larticolo delle lucciole, Corriere della Sera, 1. II 1975.
P. P. Pasolini, Scritti corsari, Garzanti, Milano, 1975.

85

U to vreme, najvea italijanska hemijska korporacija.

103

etvrti deo: Komunizam

104


an Diflo: Na emu, u krajnjoj liniji, poiva ta etika odbijanja?
Pazolini: Moda, izvorno, na alu za prolou. Doputam da to oseanje moe biti konzervativno, ali to je sa mnom tako. U poemi Beznadena vitalnost (Una disperata vitalit,
1964) napisao sam da sam postao komunista zato to sam konzervativan.86

86

P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Duflot, 19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str.
1445. U navedenoj poemi, Pazolini kae: Ja sam komunista/ iz nagona za samoodranjem!

105

KPI mladima! i Apologija

Uvod

Postoje dve verzije poeme. Prva je obavljena u asopisu LEspresso, 16 . IV 1968, a druga, konana, u
asopisu Nuovi argomenti, br. 10 (izdanje za period april-jun 1968). Razlike su uglavnom u nijansama.
Ovde je, kao glavni tekst, prevedena druga, konana verzija, kasnije reprodukovana u zbirci Empirismo eretico (Jeretiki empirizam, 1975) i Pazolinijevim sabranim spisima. Razlike iz prve verzije su
navedene u fusnotama i, u jednom sluaju, u posebnoj zagradi.
Poemu je pratila i Apologija, u kojoj je Pazolini objasnio svoje razloge za ton i pristup koji je usvojio u pisanju poeme i dalje razvio neka svoja zapaanja. U celini gledano, re je pravom dokumentu,
ali i jednoj od najsnanijih poruka koju je neki intelektualac iz tog vremena ostavio za sobom.
Kontekst su studentski pokret i politika klima u Italiji 1968, a neposredan povod sukob studenata
i policije na Arhitektonskom fakultetu u Rimu, u Vale ulija, 1. III 1968 (La battaglia di Valle Giulia,
Bitka u Vale ulija). Bio je to prvi nasilni odgovor studenata na policijsku represiju. Prethodnog
dana (29. II), policija je izbacila studente koji su mirno okupirali zgradu fakulteta i tamo postavila svoje
obezbeenje. Ve sutradan, oko 4.000 studenata je napalo zgradu i fiziki se obraunalo s policijom. To
je faza sukoba na koju se Pazolini osvre i koja je kasnije bila proglaena za prvu pobedu studentskog
pokreta. Meutim, u toku dana pristigle su nove policijske snage i usledili su jo ei sukobi, u kojima
je povreeno preko 100 policajaca i skoro 500 studenata, dok ih je 232 bilo uhapeno.
Sve to danas izgleda kao tipina epizoda iz perioda 19681969. Studentski stavovi su takoe bili
tipini: iza bune retorike, sa maksimalistikim zahtevima (Pazolini: na reima polaete pravo na
sve), stajala je realpolitika agenda, ograniena na kritiku rigidnog i ekskluzivnog obrazovnog sistema i anahrone drutvene organizacije (dok praktino traite samo ono na ta, kao dobra burujska
deca, ionako imate pravo: niz hitnih reformi, primenu novih pedagokih metoda i obnovu dravnog
organizma.).
Skoro svi elementi onog sindroma koji se od tada, sa svakom novom studentskom i aktivistikom
generacijom, neprekidno reprodukuje, bili su vidljivi jo poetkom 1968. Danas se esto gubi iz vida
i da su skoro sve leviarske grupacije iz tog vremena, sa izuzetkom situacionista, nekih anarhista i
nezavisnih pojedinaca, bile izrazito autoritarne i etatistike maoisti, trockisti, lenjinisti, hoiminovci,
titoisti (zapadni). Tu frustrirajuu meavinu ideolokog dogmatizma i malograanskog mentaliteta
u to vreme, studije su, na zapadu, bile jo nedostupnije neprivilegovanima, a takav Univerzitet je
bio glavno uporite nove leviarske opozicije87 primetio je i Pazolini i bio jedan od prvih koji su
reagovali na nju. To je ono to odbija i danas: svi oseamo da u samom dranju i retorici aktivista
ima neeg lanog, ne zbog neiskrenosti ili istog glumatanja, iako i toga ima previe, ve zbog samog
pristupa. Ono emu oni tee moe se ostvariti samo kroz mehanizme vlasti (nove zakone i propise, to
87

Na to se danas sve vie vraamo, svuda, samo to pravi problem ostaju same studije, kao deo opte podele funkcija,
u kontekstu ekonomske ucene, odnosno, sama njihova svrha, a ne samo njihova (ne)pristupanost.

106

jest, kroz neku alternativnu tehniku uprave). Pravi teren borbe, promena u ravni ponaanja i neposrednih odnosa, ostaje netaknut. To je ono to aktivista preskae, smatrajui sebe dovoljno drugaijim
i preobraenim, samo na osnovu nekog racionalno usvojenog stava, da bi se odmah bacio na nekog
ili neto drugo: mase, drutvo, svet, planetu. Nepreobraeni duh, koji se moe preobraziti samo kroz drugaije iskustvo, stavove, ponaanje, ovde i sada, daje sebi za pravo da pria o drugaijem
ljudskom stanju i zavrava u spekulacijama o drugaijim oblicima tehnike organizacije borbe za
vlast ili za neke posebe beneficije, proizvodnje, distribucije, uprave, milostinje umesto da se otvori
za refleksiju i komunikaciju o drugaijem kvalitetu ljudske avanture, samog ljudskog iskustva.
Ali, za razliku od Adorna (da navedem taj primer), koji je o potpuno istim problemima napisao
nekoliko izvanredno temeljnih i lucidnih eseja (Rezignacija, Marginalije o teoriji praksi, oba iz
1969, ali povodom iskustava iz 1968)88 samo zato da bi jo jednom bio ignorisan ili ismejan od onih
kojima je pokuao da se obrati Pazolini je postigao neto drugo: da takvi prvo zaneme, a zatim
eksplodiraju od besa.
Danas bi takav efekat bilo teko postii, ma kojim sredstvima, kamoli ironijom i polemikom, u
klasinom, knjievnom smislu; ali, tada je cela leviarska javnost bila u oku. U takvom trenutku,
kada su strasti na vrhuncu, kada se vodi tako ogoreni i uzvieni boj, i kada svaki malograanin,
koji iole dri do svoje reputacije napredne osobe, izraava simpatije prema buntovnoj omladini,
napadati studente izraavati simpatije za policajce (ne i Policiju, napominje Pazolini), makar i kao
prave sinove siromanih To je bilo previe, ak i od Pazolinija, koji je do tada ve stekao reputaciju
drutvene napasti, ali na koju je javnost poela i da se navikava, to je rizik koji preti svakoj kritici.
Pazolini je ciljao na mnogo iri skup problema, ali tom provokacijom je naterao sve da ga sasluaju,
makar na trenutak.
Ipak, za istinsku kritiku i promiljanje u tom trenutku nije bilo mesta. Tek kasnije iako ne mnogo
kasnije tekst je dobio potvrdu, u primerima toliko brojnim da ih je ovde izlino nabrajati. Skoro
cela generacija, ili makar oni njeni istaknutiji lideri i aktivisti, zavrila je u najcrnjem politikom
konformizmu: nekadanji radikalni leviari i nekonformisti postali su liberali, desniari, nacionalisti, korporacijski i dravni slubenici i, vrlo retko, jo rigidniji leviari. Komunistika partija Italije
(KPI), tada mona politika snaga i glavna uzdanica Promene, ubrzo je pola putem istorijskog kompromisa, da bi se onda pretvorila u mlaku kau umuenu od raznih elemenata iz levog, liberalnog
centra.89
88

Videti Porodinu ili Anarhistiku biblioteku; eseji su prevedeni u celini.

Grupe koje su se pojavile posle 1968, kao opozicija staroj levici kao to su, izmeu ostalih, Potere operaio (Radnika
vlast, operaisti Tonija Negrija, kasnije LAutonomia operaia organizzata) i suparnika Lotta contunia (Borba se nastavlja)
sa svim svojim pomacima u retorici i nekim praksama (vea unutranja demokratija i neki novi, neposredniji oblici delovanja), zadrale su staro autoritarno jezgro i, u osnovi, agitatorski pristup (agitacija ivom i pisanom reju, agitacija nasiljem).
Doslovno bez izuzetka, lanstvo tih grupa se, ve od prve polovine sedamdesetih godina, rasulo du celog politikog spektra,
od Crvenih brigada i drugih militantnih grupa, do socijalista i liberalnih partija. Pazolini je inae neko vreme podravao
grupu Lotta continua, uprkos razlici u stavovima, izmeu ostalog i tako to je figurirao kao zvanini urednik njenog asopisa (istoimenog), budui da su vlasti zahtevale da svake novine imaju nekog odgovornog urednika, odnosno, da tu
poziciju zauzima osoba koja se profesionalno bavi novinarstvom. Istina je da je jedna od tekovina 1968, i to ba u Italiji, bio i
autonomizam (autonomism, autonome, itd.), difuzni pokret, koji se proirio dobrim delom zapadne Evrope (sa Grkom, kao
vanom takom), i uticao na razne autonomistike eksperimente i oblike organizovanja, od skvotiranja i socijalnih centara do novih neparlamentarnih pokreta (feministkinje, antinuklearni pokret, zeleni, sve do antiglobalista). Naravno, ideja
autonomije imala je i druge izvore, mnogo starije od 1968. i Tonija Negrija, kao i druge sledbenike, kojima visokokonceptualni pristup autonomista, sa svim svojim kontradikcijama i fetiima, uopte nije bio potreban, da bi razvijali sopstvena
iskustva; jo manje pristup onih koji su ideju autonomije sveli na nain politikog organizovanja, radi ostvarivanja odreenih prava ili usvajanja novih zakona. Za iru sliku, poevi upravo od situacije u Italiji, proveriti navedene pojmove i
pogledati esej Krisa i Odotea, Varvari: nekontrolisana pobuna (u podnaslovu, Kritika Imperija Antonija Negrija i Majkla
Harta, 2002), iz Porodine ili Anarhistike biblioteke.
89

107

Slika je ista ili vrlo slina i u drugim zemljama, ukljuujui, i to ne kao uzgredan primer, i bivu
Jugoslaviju. U meuvremenu, studentski, ali i socijalni protesti uopte, ovde kod nas, srozali su se na
nivo najobinijeg cenjkanja, to jest, najplieg oportunizma (Budimo nemogui, traimo realno, kao
to su poruili studenti iz jednog od uspenijih protesta, onog u Zagrebu 200809, ija je repriza,
samo manje efektna, usledila i u Beogradu 2011). Niko se vie ne podie ni na prste, da bi bacio pogled
makar malo dalje, u ivot, ta to zaista jeste ili bi trebalo da bude. Ali, takvi protesti su samo na ogoljen
nain pokazali ono to je s tom orijentacijom bio problem od samog poetka.
U nastavku, jo nekoliko tekstova koji se ili direktno nadovezuju na KPI mladima i Apologiju
(pre svega, osvrt na Markuzea, objavljen u istom broju Nuovi argomenti, iz 1968) ili nas vode jo
dalje, ka viziji koju moda ve imamo, zahvaljujui jo nekim podsticajima, ali koja je kod Pazolinija
poprimila zaista poseban oblik, s naglascima i zapaanjima koji su nam mogli doi samo od njega. Svi
tekstovi potiu iz perioda 19681975, i mada nisu poreani hronoloki, verno prenose Pazolinijeva
kolebanja i preispitivanja iz tih burnih godina.
AG, na osnovu bukleta anarhije/ blok 45, od 22. VII 2014.

KPI mladima!

To je alosno. Polemiku protiv

KPI trebalo je povesti u prvoj polovini
prole decenije. Kasnite, dragi moji.
Nije vano to se tada niste ni rodili90
Novinari iz celog sveta (ukljuujui
i one sa televizije) sada vam (kako se to valjda jo kae
na studentskom argonu) liu guzice. Ja ne, dragi moji.
Imate lica tatinih sinova.
Plava krv nije voda.91
Nosite isto zlo u oima.
Puni ste straha, nesigurni, oajni
(u redu!), ali isto tako znate kako da budete
siledije, ucenjivai, vrsti i neumoljivi:
to su malograanske privilegije, dragi moji.
Kada ste se jue u Vale ulija potukli
sa policajcima
ja sam saoseao s policajcima!
Zato to su policajci sinovi siromanih.
Dolaze iz predgraa, sa sela ili iz gradova.
to se mene tie, dobro znam
kako im je bilo kao deci i mladiima;
dragocenih hiljadu lira, otac koji je i sam deak,
zbog siromatva, koje ne donosi autoritet.
90
91

Verzija iz LEspresso, zavrni stih: utoliko gore po vas.

Verzija iz LEspresso, stih pre ovog: Mrzim vas, kao to mrzim i vae oeve.

108

Majka bezoseajna kao portir, ili nena,

zbog neke boljke, kao ptiica;
brojna braa; straara
izmeu bati s crvenom alfijom (na tuoj zemlji,
isparcelisanoj); prizemlje
odmah iznad kanalizacije; ili stanovi u nekoj dinovskoj
oronuloj zgradi, itd., itd.
Pogledajte samo kako su obueni: kao pajaci,
s tom grubom odeom koja zaudara na vojnika
sledovanja i obian svet. Najgore je, naravno,
to psiholoko stanje na koje su svedeni
(za jedva etrdeset hiljada lira meseno):
nema vie osmeha,
nema vie prijateljstva sa svetom,
odvojeni,
iskljueni (iskljuenost kojoj nema ravne)
ponieni gubitkom kvaliteta koji bi ih ubrajao u ljudska bia,
zato to su policajci (mrnja raa mrnju).
Imaju dvadeset godina, vai su vrnjaci, dragi i drage moje.
Oigledno se slaemo u osudi institucije policije.
Ali, samo probajte da napadnete pravosue i dobiete svoje!
Ti deaci policajci, koje ste vi, tatini sinovi,
i vae sveto siledijstvo (u duhu tradicije
Rizorimenta)92 prebili toljagama,
pripadaju drugoj drutvenoj klasi.
Jue, u Vale ulija, mogli smo da vidimo fragment
klasne borbe: i u njoj ste vi, dragi moji (iako s pravim
razlogom), bili bogati, dok su policajci
(koji su se nali na pogrenoj strani)
bili siromani. Nema ta,
divnu ste pobedu odneli! U sluajevima poput ovog,
cvee ide policajcima. Popolo, Corriere della sera, Newsweek i Mond
liu vam guzice. Vi ste njihova deca,
njihova nada, njihova budunost: ako vam neto prigovaraju,
to sigurno ne znai da se spremaju za klasni rat
protiv vas! Ako nita drugo,
to moe biti samo stara porodina svaa.
Naime, onima koji stoje izvan vae borbe,
intelektualcima ili radnicima, mora da je smena ideja
da mladi buruji daju infuziju starim burujima,
i da stari buruju trpaju u zatvore
mlade buruje. Hitlerovo vreme
polako se vraa: buroazija voli
kada je kanjava sopstvena ruka.
92

It., risorgimento: preporod. Period ujedinjenja Italije, 18151871.

109

Neka mi oproste moja mlaa braa, njih hiljadu ili dve,

koji se bore u Trentu i Torinu,
u Paviji ili Pizi, u Firenci i pomalo ovde u Rimu,
ali ovo moram da kaem: studentski pokret se ne bavi
itanjem Jevanelja, to mu njegovi sredoveni laskavci pripisuju,
da bi se opet osetili mladim i stekli ucenjivako devianstvo;
studenti realno znaju samo za jedno:
za moralizam svojih oeva sudija i eksperata,
za konformistiko siledijstvo svoje starije brae
(koji idu stopama oeva, naravno),
za mrnju koju njihove majke, seljakog porekla,
makar i veoma dalekog, gaje prema kulturi.
Sve to znate, draga deco.
A znate na osnovu dva neodoljiva oseanja:
na osnovu svesti o vaim pravima (demokratija uzima u obzir
samo vas, to je dobro poznato)
i elje za vlau.
Da, vae parole se stalno vrte
oko osvajanja vlasti.93
U vaim bradama vidim nemonu ambiciju;
u vaim bledim licima oajniki snobizam,
u vaim unezverenim pogledima seksualnu disocijaciju,
u vaem dobrom zdravlju aroganciju, u vaem loem zdravlju prezir
(samo kod onih meu vama koji dolaze iz najnie
srednje klase ili iz nekih radnikih porodica,
u tim poremeajima ima neeg plemenitog:
upoznajte sebe i kolu iz Barbiane!).94
Okupirate univerzitete95
i kaete kako istu ideju
treba preneti mladim radnicima.
I dobro: da li e se Corriere della sera i Popolo, Newsweek i Mond
zaista potruditi da shvate njihove probleme?
Da li e se policija ograniiti na neto malo batina
u nekoj okupiranoj fabrici?

93

Verzija iz LEspresso: vae strane parole

La scuola di Barbiana: eksperimentalna kola za siromanu decu, koju je u selu Barbiana, poetkom ezdesetih godina
prolog veka, osnovao buntovni katoliki svetenik Lorenco Milani Kompareti (Lorenzo Milani Comparetti, 19231967). Don
Lorenco Milani je bio estoki kritiar klasno podeljenog drutva i njegovog obrazovnog sistema, a neki njegovi uenici su
kasnije afirmisali socijalistike ideje (videti, Lettera a una professoressa, 1967, knjiga koju je napisalo osmoro Don Milanijevih
uenika).
95
Verzija iz LEspresso (16. VI 1968), jo dva stiha na kraju prethodne strofe: Reformisti! Reifikatori
94

110

(Ali, kako uopte moete da pomislite

da bi neki mladi radnik mogao da okupira fabriku
a da posle tri dana ne pone da gladuje?
A vi ete, draga deco, okupirati univerzitete,
i dati radnikoj deci pola svojih primanja, istina skromnih,
koja vam alju roditelji,
tako da zajedno s vama
okupiraju svoje fabrike? ao mi je.)96
Ovo su banalna zapaanja;
ucenjujem vas. Ali, sve to je uzalud:
zato to ste buruji, a to znai
antikomunisti. A radnici, oni su
jo uvek u 1950. i jo dalje.
Ideja drevna koliko i Pokret otpora
(koju je trebalo napasti pre dvadeset godina
i utoliko gore po vas to se tada niste ni rodili)
jo uvek plamti u grudima ljudi iz predgraa.
Moda radnici ne govore ni francuski, ni engleski
i moda ima samo jedan, siromaak, koji nou, u svojoj partijskoj eliji,
pokuava da naui koju re ruskog.
Prestanite da mislite na svoja prava,
prestanite da traite vlast.
Iskupljena buroazija mora se odrei svih svojih prava
i proterati iz svoje due, jednom za svagda,
ideju vlasti. Sve to je liberalizam: ostavite to
Bobiju Kenediju.97
Znanje se stie okupiranjem fabrike,
a ne univerziteta: vai laskavci (komunisti takoe)
ne govore vam prostu istinu: da ste nova
idealistika sorta kvalunkvista, kao i vai oevi,
da, kao i vai oevi, koji su i dalje deca.
96
Stihovi iz zagrade se nalaze u verziji objavljenoj u LEspresso. Ovde su ubaeni u glavni tekst, umesto samo u fusnote,
zato to se dobro nadovezuju na prethodnu strofu.
97
Verzija iz LEspresso, cela strofa:
Ako Dalaj Lama zna da je Dalaj Lama
onda on nije Dalaj Lama (Arto):
prema tome, profesori
vi, koji ete uvek eleti da budete profesori
nikada vi neete postati uitelji:
ni vi, ni va ui; koliko god se upinjali,
to vam nikada nee uspeti.
ni vi, ni va ui: Luigi Gui (19142010), jedno vreme ministar obrazovanja (kasnije ministar unutranjih poslova i
ministar odbrane), iz Demohrianske stranke. Pazolini se osvre i na dva Artoova Obraanja Dalaj Lami, prvo iz 1925,
kada je Dalaj Lamu video kao saveznika u borbi protiv zapadnjakog racionalizma, i drugo, iz 1946, u kojem Dalaj Lamu
i tibetansko svetenstvo osudio kao despotske mistifikatore, manipulatore i akademike, olienje istog onog racionalizma
koji zagauje i Zapad. (Antonin Artaud, Adresse au Dala-Lama, La Rvolution Surraliste, no. 3, 15. IV 1925; Adresse au
Dala-Lama, 1946, Oeuvres Compltes, Paris, Gallimard, 1976, Tome 1, vol.1, str. 18.)

111

Evo,
Amerikanci, vai divni vrnjaci,
sa svojim glupim cveem,
izmiljaju novi revolucionarni jezik!
Izmiljaju ga svakog dana!
Ali, vi to ne moete jer u Evropi ve postoji jedan:
zar ste ga zaboravili?
Da, zaboravili ste ga (na veliko zadovoljstvo
Timesa i Tempa). Zaboravili,
dok s glupim provincijalizmom grabite
sve vie ulevo.
Zaudo,
zaboravili ste revolucionarni jezik siromanih,
onaj stari, toljatijevski, zvanini
jezik Komunistike partije,
da biste usvojili njegovu jeretiku verziju,
ali iskljuivo na osnovu najplieg argona
sociologa bez ideologije (ili izlapelih partijskih birokrata).
S takvim jezikom,
na reima polaete pravo na sve,
dok praktino traite samo ono
na ta (kao dobra burujska deca) ionako imate pravo:
niz hitnih reformi,
primenu novih pedagokih metoda
i obnovu dravnog organizma.
Bravo! O, sveta oseanja!
Neka srena zvezda buroazije bude uz vas!
Oamueni od pobede nad mladim policajcima,
koje je siromatvo primoralo da budu sluge
(i opijeni zanimanjem buroaskog javnog mnjenja,
prema kojem se ponaate kao ena koja, bez ljubavi,
ignorie i mui bogatog udvaraa),
gurnuli ste u stranu jedini zaista opasan instrument
za borbu protiv vaih oeva:
komunizam.

112

Nadam se da ste shvatili,

da glumei puritanizam
samo udaljavate sebe
od prave revolucionarne akcije.
Ali, hajde, deco, napred, napadnite sindikate!
Napadnite partijske elije!
Okupirajte Centralni komitet; napred, napred,
podignite kamp ispred Botegone!98
Ako ve hoete vlast, onda, ako nita drugo,
preuzmite vlast u Partiji, koja,
iako u opoziciji (i u prilino loem stanju,
ako pogledate autoritet te gospode
u skromnim dvorednim odelima, ljubitelja boanja, majstora nedoreenosti,
malograanskih vrnjaka vaih glupih oeva)
makar teoretski ima za cilj unitenje svake vlasti.
Sumnjam da e ona sama, u meuvremenu, odluiti
da uniti ono to je u njoj buroasko,
ak i uz va doprinos,
zaista sumnjam u to, zato to,
rekao sam ve, plava krv nije voda
U svakom sluaju: KPI mladima!
Ali, ta vam u stvari predlaem? ta vam
savetujem? Na ta vas nagovaram?
Kajem se, kajem se!
Izabrao sam put manjeg zla,
neka sam proklet. Ne sluajte me.
Ah ah ah
ucenjiva je ucenjen,
poinjem da trubim ovde, u ime zdravog razuma.
Prekidam na vreme,
da spasim sebe
od fanatine podvojenosti i dvosmislenosti
Ali, doao sam do ivice srama
(Boe, da li zaista moram da razmotrim mogunost
da se u graanskom ratu borim na vaoj strani
i tako odbacim svoju staru ideju o revoluciji?)

Apologija

98

Bottegone, popularni naziv za kuu u (ulici) Via delle Botteghe Oscure br. 5, u Rimu, u kojoj se nalazilo sedite KPI.

113

ta je loa poezija (kao to je, pretpostavljam, KPI mladima!)? To je vrlo prosto: loa poezija je
ona koja sama po sebi ne prenosi ono to je autor hteo da kae; to je ona poezija u kojoj konotacije u
isti mah izobliuju i zamagljuju znaenje.
Kao to znamo, poezija izvlai svoje znake iz razliitih semantikih polja, koje dovodi u vezu, esto
proizvoljno; od svakog od tih znakova ona zatim pravi neku vrstu stratifikacije, u kojoj svaki sloj odgovara znaenju nekog znaka, izvuenog iz odreenog semantikog polja, ali privremeno povezanog
s drugima (uz pomo demona).
Prema tome, da, loa poezija se moe razumeti, ali za to je potrebna dobra volja.
Sumnjam u dobru volju mnogih italaca ove loe poezije; izmeu ostalog i zato to bih, u mnogim
sluajevima, od njih morao da oekujem lou volju iz dobre namere. Drugim reima, politiku strast
koja vredi isto koliko i moja, koja ima svoje nade i ogorenja, svoje idole i svoju mrnju.
Neka bude jasno da sam ovu lou poeziju napisao u nekoliko registara istovremeno: i da su oni
rascepljeni, ironini i samoironini. Sve je reeno pod znacima navoda. Deo o policajcima je komad
ars retorica (retorikog umea), koji bi neki ludi pisar iz Bolonje, u ovom sluaju, moda definisao kao
captatio malevolentiae99 (izazivanje zlobe); prema tome, ti znaci navoda su sastavni deo provokacije.
Nadam se da loa volja mojih dobrih italaca prihvata provokaciju, zato to je re o provokaciji
koja stie sa blagonaklonog nivoa. (Provokacije koje se ne mogu prihvatiti su samo one koje stiu od
faista i policije.) Takvi citati su, na primer, ona dva dela u kojima govorim o starim radnicima koji
nou idu u svoje partijske elije da bi uili ruski i evoluciji onih starih, prekaljenih lanova KPI; iako
je injenica da takvi radnici i takve osobe iz KPI objektivno odgovaraju stvarnosti, oni su, u ovoj
poemi, retorike i paradoksalne figure ali i dalje provokativne.
Jedini deo koji nije provokativan, iako izraen glupim tonom, jesu one rei u zagradi, na samom
kraju. Tu sam, na pozadini od jednog ironinog i gorkog prizora (nisam mogao da se otarasim demona
koji me je opseo odmah posle sukoba u Vale ulija i zato ovde insistiram na hronologiji, zbog onih
koji nisu filolozi) postavio pravo pitanje. Dilema pred koju nas postavlja budunost glasi: graanski
rat ili revolucija?
Ne mogu da se ponaam kao mnoge moje kolege, koje se pretvaraju da brkaju te dve stvari (ili im
to zaista uspeva!), i koje, zaraene studentskom psihozom, naglavake hrle studentima u susret (da
bi im laskali i za uzvrat dobijali samo prezir), kao to ne mogu ni da kaem da je svaka revolucionarna
mogunost iscrpljena i da se zato (u tako razliitim istorijskim sudbinama, kao to su one u Americi
ili u Zapadnoj Nemakoj) moramo opredeliti za graanski rat; u stvari, kao to sam ve mnogo puta
rekao, buroazija vodi graanski rat protiv same sebe. Najzad, ne mogu ni da budem toliko cinian
(kao neki Francuzi) da bih mislio kako bi revolucija mogla da profitira od graanskog rata koji su
zapoeli studenti da bismo ove kasnije gurnuli u stranu ili ih ak potpuno odbacili.
Ta loa poezija je nastala u takvom stanju duha, a njena glavna crta je, u svakom sluaju, provokacija
(koju, budui loa, izraava nasumino). Ali, i u tome je sr, zato sam toliko provocirao studente
(toliko da su ak i neki jeftini privatni listovi mogli da spekuliu o tome)?
Razlog je sledei: sve do moje generacije, mladi ljudi su pred sobom imali buroaziju kao objekt,
kao odvojeni svet (odvojen od njih, zato to, naravno, govorim o iskljuenim mladim ljudima; iskljuenim zbog traume; a kao tipian sluaj, moemo uzeti traumu devetnaestogodinjeg Lenjina, koji je
gledao kada mu je policija obesila brata). Zato smo na buroaziju mogli da ogledamo objektivno, spolja
(ak i ako smo s njom bili strano upetljani, kroz istoriju, kolu, crkvu, strepnju); imali smo mogunost
da na buroaziju gledamo objektivno, u skladu s tipinom obrascem, na osnovu pogleda onoga to
nije bilo buroazija: radnika i seljaka (onoga to se kasnije nazivalo Treim svetom). Prema tome, mi,
mladi intelektualci, od pre dvadeset ili trideset godina (i kao klasa privilegovanih, studenti), mogli smo
99

Aluzija na latinsku retoriku tehniku, captatio benevolentiae, izazivanje ili sticanje naklonosti u obraanju publici.

114

da zauzmemo antiburoaski stav izvan same buroazije, kroz optiku koju su nudile druge drutvene
klase (revolucionarne ili buntovnike, kakve su tada bile).
Odrasli smo, dakle, sa odreenom idejom o revoluciji: radnikom i seljakom revolucijom (Rusija
1917, Kina, Kuba, Alir, Vijetnam). Samim tim, od traumatske mrnje prema buroaziji mogli samo da
napravimo pravednu perspektivu, u koju bismo ugradili svoje delovanje, u nekoj izvesnoj budunosti
(makar delimino, zato to smo svi pomalo sentimentalni).
Neka mlada osoba danas se nalazi u drugaijoj situaciji: njoj je mnogo tee da na buroasku klasu
gleda objektivno, oima druge drutvene klase. Razlog tome je trijumf buroazije, to to je uspela da
radnike i bive kolonijalne seljake pretvori u malograane. Ukratko, kroz neokapitalizam, malograantina postaje ljudsko stanje.100 Oni koji su roeni u toj entropiji, nikako ne mogu da se metafiziki
postave izvan nje. S tim je gotovo. Zato pokuavam da isprovociram mlade. Oni su verovatno poslednja generacija koja vidi radnike i seljake; sledea generacija e oko sebe videti samo tu malograansku
entropiju.
to se mene tie, lino (moja lina iskljuenost, kao mladia, bila je mnogo gora od one koju trpi neki
crnac ili Jevrejin) i javno (faizam i rat, koji su mi otvorili oi za ivot: koliko veanja, koliko klanja!)
toliko sam traumatizovan buroazijom da je moja mrnja prema njoj sada ve postala patoloka. Od nje
ne oekujem nita, ni kao celine, niti kao tvorca sopstvenih antitela (kao to se deava u entropijama:
antitela rastu i u amerikoj entropiji, samo zato to u Americi ima crnaca: za nekog amerikog deaka,
oni danas imaju istu funkciju kao siromani radnici i seljaci za nas kada smo bili mladi).
S obzirom na moj totalni nedostatak vere u buroaziju, protivim se ideji o graanskom ratu, koji
bi buroazija, moda i kroz eksploziju studentskog bunta, povela protiv same sebe. Rekao bih da su
mladi ljudi iz ove generacije i fiziki mnogo vie buruji nego to smo to bili mi. I ta sad? Zar nemam
pravo da ih provociram? Kako bih drugaije mogao da stupim u neki odnos s njima, ako ne na taj
nain? Demon koji me je doveo u iskuenje je, kao to znate, pun poroka: ovog puta on ima i porok
nestrpljenja i nedostatka ljubavi prema starom zanatu umetnosti: napravio sam grubu smesu svih semantikih polja, pri emu mi je bilo krivo to nisam bio jo pragmatiniji, naime, to nisam ukljuio
i semantika polja nejezike komunikacije, to jest, fiziku pojavu i ponaanje Da zakljuim: dananji mladi studenti pripadaju totalitetu (semantikim poljima koja sami izraavaju, kroz jeziku i
nejeziku komunikaciju); temeljno su uniformisani i ograeni, samim tim, verujem, nesposobni da
sami uvide da kada sebe, u svojoj samokritici, definiu kao malograane, prave osnovnu i nesvesnu
greku: dananji malograani u svari vie nemaju seljake babe i dedove ve prababe i pradedove ili
moda ukunbabe i ukundedove; oni nisu na pragmatian nain proiveli antiburoasko revolucionarno (radniko) iskustvo (odatle besmisleno tumaranje u potrazi za radnikim drugovima); oni su,
naprotiv, iskusili prvi tip neokapitalistikog kvaliteta ivota, zajedno sa problemima totalne industrijalizacije. Prema tome, dananji malograani vie nisu oni koje su definisali marksistiki klasici, na
primer, Lenjin. (Dananja Kina, na primer, nije vie ona Lenjinova; i zato je isto ludilo danas navoditi
kao primer Kinu iz nekog Lenjinovog bukleta o imperijalizmu.) Povrh svega, mladi ljudi (kojima bi
bilo bolje da malo poure i otarase se uasne klasne denominacije studenata i postanu mladi intelektualci) jednostavno ne shvataju koliko su dananji malograani odvratni i da je to model kojem se
prilagoavaju i radnici (uprkos upornom optimizmu komunistikog kanona) i siromani seljaci (uprkos njihovoj mitologizaciji od strane intelektualaca koji idu tragom Markuzea i Fanona, ukljuujui i
mene, ali ante litteram101 ).
100
Pazolini doslovno kae buroazija postaje ljudsko stanje (la borghesia sta diventando la condizione umana); ali, iako
je to savreno jasno, u prevodu zvui nezgodno, jer buroazija je klasa, dok malograantina sadri nijansu koja snanije
ukazuje na odreeno stanje ili mentalitet; u svakom sluaju, neto to je do jue bilo samo drutvena klasa, sada postaje
ljudsko stanje.
101
Lat., pre pojma; u ovom sluaju, pre nego to je malograantina postala model za radnike i seljake.

115

Prema tome, tu manihejsku svest o buroaskom zlu studenti bi mogli da steknu na sledei nain
(saeto reeno):
a) tako to e iznova i mimo sociolokih i marksistikih klasika analizirati malograane kakvi su
(oni sami, mi) danas;
b) tako to e odbaciti ontoloko i tautoloko samodreenje student i pristati da budu prosto
intelektualci;
c) tako to e na osnovu poslednjeg preostalog izbora na pragu poistoveivanja buroaske istorije
sa istorijom ljudskog roda raditi u korist onoga to nije buroasko. (U tome danas mogu uspeti samo
ako mo razuma zamene onim lino i javno traumatizovanim razumom, na koji sam ukazao to je
krajnje teka operacija, koja podrazumeva ingenioznu samoanalizu, mimo svih konvencija.)
Pier Paolo Pasolini, Il PCI ai giovanni Appunti in versi per una poesia in prosa seguiti
da una Apologia,LEspresso, 16. VI 1968; Nuovi argomenti br. 10, IVVI 1968; Empirismo
eretico, 1975, str. 151156. P. Pasolini, The PCI to the Young (Notes in Verse for a Prose
Poem Followed by an Apology), Heretical Empiricism, New Academia Publishing, 2005
(Indiana University Press, 1988), str. 150158.

116

I Markuze meu laskavcima?

Vidim da u jednom intervjuu obavljenom u Paese Serra, Markuze za mlade studente kae da su pravi
heroji naeg doba (heroji u pozitivnom smislu, ne kao to bi tu re mogli da upotrebe, recimo, Hitler
ili Molotov).
Znai, ak se i Markuze naao meu laskavcima?102 Verovatno je hteo da kae protagonisti, za
koje se podrazumeva da su heroji. Ali, ja bih radije rekao antagonisti, zato to su pravi protagonisti,
meutim, stariji i mladi na strani starijih. Protagonist je, naime, veina.
Mislim da treba ukazati na sledee: ako je ispravno praviti razliku izmeu problema mladih ljudi
na Zapadu i Istoku, isto tako bi trebalo uoiti i razliku izmeu problema mladih ljudi u zemljama sa
marksistikom kulturom i zemljama bez marksistike kulture.
U stvari, kada govori o herojima (mi kaemo, antagonistima), Markuze konkretno misli na Ameriku i Zapadnu Nemaku, dve zemlje bez marksistike kulturne tradicije. I tu se atribut herojski, u
pozitivnom smislu, zaista moe primeniti. Mnogo manje u zemljama kao to su Italija ili Francuska
(gde je marksistiku kulturnu tradiciju u svoje encikle ugradio ak i papa).
Upravo stav i politiko delovanje mladih iz Francuske i Italije otkrivaju pozadinu laskanja iz reenice intervjuisanog Markuzea i njegovu nepreciznost. Time to (s razlogom) podrivaju tradicionalnu
marksistiku kulturu, umesto da je iznova grade i razvijaju, francuski i italijanski studenti je u sutini
odbacuju, unazauju. Ali, s kojih pozicija? S pozicija rizorimenta. Analogija izmeu ustavnih pobuna iz 1848. i reformistikih pobuna iz 1968. je zapanjujua. ta to znai? To znai da je buroazija
podelila barikadama samu sebe, da su se tatini sinovi pobunili protiv tatica, nastavljajui tako tradiciju u kojoj je jedini pravi protagonist istorije buroazija. Ukratko, studenti su masa pragmatinih i
energinih Makluana, koji dovode u krizu svoj buroaski svet, zbog njegovog postvarenja.
Dodao bih i da njihova ravnodunost prema Pokretu otpora pokazuje da Pokret otpora nije bio
poslednja epizoda rizorimenta (kao to se pogreno verovalo): u njemu su, zaista, uestvovali radnici
i seljaci. Prema tome, Pokret otpora je, ma koliko nedoreeno i neodreeno, bio revolucionaran.
Danas, meutim, cilj studenata nije revolucija ve graanski rat. Ali, jo jednom, to je graanski i
sveti rat koji buroazija vodi protiv same sebe, zato to, kao to kae stari Luka, ona ne moe da
postoji ako neprestano ne revolucionie sredstva za proizvodnju, proizvodne odnose i, samim tim, sve
drutvene odnose.103
Prema tome, ako su studenti heroji, onda su oni heroji graanskog rata, ija je prva faza sada moda
u toku, i koja e se zavriti njihovim porazom: zato to njihova pobeda ne moe doneti nita dugo osim
niza inteligentnih i brzih reformi (graanski rat, ak i ako ga dobiju nai, ne moe imati neki drugi
ishod). Meutim, to onda znai da jednu stvar treba jasno rei: zbogom revolucijo. Budua istorija bie
istorija buroazije, zahvaljujui njenim dobrim i herojskim studentima.104

102
Ova beleka je samo pretekst. Ovde se bavim Markuzeom ali, onim obraenim, iz jednog intervjua, ne onim pravim.
(Pasolini)
103
Zapravo, Marks i Engels, Komunistiki manifest, deo I, Buruji i proleteri. (AG)
104
Dok sam pisao ovaj osvrt, pitao sam se da li e se izroditi u jo jedan glupi i praistorijski osvrt Pravde na Markuzea.
(Pasolini)

117

Anche Marcuse adulatore?, Nuovi Argomenti, n.s., 10, aprile-giugno 1968. Saggi sulla
politica e sulla societ, 1999, 156158.

118

12. decembar
Na osnovu ideje Pjera Paola Pazolinija
Lotta Continua predstavlja:
12 DECEMBAR
Reija: Pier Paolo Pasolini i Giovanni Bonfanti (reija je zvanino i u celini pripisana
Bonfantiju, iako je Pazolini snimo priblino polovinu filma).
Asistenti reije: Maurizio Ponzi, Fabio Pellarin, Umberto Angelucci. Montaa: Lamberto
Mancini. Produkcija: Giovanni Bonfanti, Lotta Continua. Distribucija: Circoli Ottobre, Lotta Continua/ DAE. Tekst: Giovanni Bonfanti i Goffredo Fofi. Scenario: Giovanni Bonfanti.
Fotografija: Giuseppe Pinori, Sebastiano Celest Enzo Tosi, Roberto Lombardi, Dimitri Nicolau. Muzika: Pino Masi
Dokumentarni film, crno-beli, 104 min (kraa verzija iz 1995, 43 min), 1972.

O filmu
Film se bavi stanjem u Italiji, polazei od bombakog napada u Milanu, na Piazza Fontana, 12. decembra 1969. Tada je ubijeno sedamnaest i ranjeno osamdeset osam ljudi. Za napad je prvo bio optuen
anarhista uzepe Pino Pineli (Giuseppe Pinelli, 19281969), koji je posle nekoliko dana, 15. decembra, pod nerazjanjenim okolnostima, umro u zatvoru (pao ili baen kroz prozor, s etvrtog sprata
policijske stanice u Milanu). Pinelijevo hapenje i smrt posluili su kao inspiracija Dariu Fou za njegov uveni komad Sluajna smrt jednog anarhiste (Morte accidentale di un anarchico, 1970). Kasnije su
za napad optueni lanovi neofaistike organizacije Ordine Nuovo (optunica je podignuta tek 2001,
da bi 2004. bila povuena). Film je prvi put prikazan na XXII Berlinskom filmskom festivalu 1972, kada
je u zvaninom programu prikazivan Pazolinijev film Kanterberijske prie.
Lotta Continua (Borba se nastavlja) je bila ekstremna leviarska grupa iz Torina (19691976), koja
je pokuala da radikalizuje studente i radnike posle sukoba iz 1968, mimo uobiajene politike prakse
zvanine KPI i njenog sve otvorenijeg vezivanja za politiku istorijskog kompromisa (parlamentarizam i podela vlasti sa demohrianima). Izdavali su istoimeni asopis prvo dvonedeljnik, zatim
dnevni list iji je zvanini glavni urednik i nezvanini sponzor bio Pazolini. Zakon je, naime, nalagao da svaki dnevni list mora da ima nekog profesionalnog pisca ili novinara na mestu glavnog
urednika. Redakcija Lotta Continua se zato obraala raznim italijanskim intelektualcima da preuzmu
rotirajue mesto glavnog urednika, a Pazolini je bio urednik od 1. marta do 30. aprila 1971. Zbog nekih tekstova grupe, Pazolini je iste godine bio i dva puta izvoen na sud. Ipak, njihova saradnja se
odvijala uz neprekidne tenzije. One su obeleile i rad na ovom dokumentarcu. Do sukoba je dolo u
montai, to jest, u izboru scena iz velike mase prikupljenog materijala. Na kraju, Pazolini nije hteo da
se potpie ispod filma, ali ostali su, u zvaninoj najavi, naglasili da je re o njegovoj ideji. Bez obzira
na to, Pazolini je omoguio prikazivanje filma na XXII Berlinskom filmskom festivalu, 1972. Grupa
je prestala s radom 1976, a njeno lanstvo se rasprilo na razne frakcije levice, od Crvenih brigada i
reformisanih komunista, do socijalista i Radikalne partije.
119

Pored intervjua s lanovima porodice anarhiste Pinelija, najzanimljiviji deo filma su razmiljanja
komunista i radnika iz nekoliko italijanskih industrijskih centara. Evo nekoliko odlomaka iz debata
koje se mogu pratiti u filmu:
Razgovor sa starim partizanima, iz Sarcane (Sarzana, grad u Liguriji, u severnoj Italiji, antifaistiki
bastion jo iz vremena Musolinija, kasnije centar partizanskog otpora):
Prvi partizan: Vratio sam se kui 1945, a oni su ve bili tamo. Doli su kod mene i rekli mi,
vidi, Martini, ti si patio tamo, mi smo patili ovde, hajde da pokuamo da napravimo novi
reim u Italiji, s drugaijim sistemom, demokratskim sistemom, naprednim sistemom, da
se otarasimo tiranije i zbacimo monarhiju, da izvedemo reforme, itd., itd. Sloio sam se,
posluao sam ih
Drugi partizan: Kada smo otili u brda, bilo je to malo jezgro ljudi, koji su se borili za
ideal, zato da zaista promene stanje u Italiji. Napravili su budale od nas, prodali su ono
to je bio partizanski pokret
Opet prvi partizan: Stvari se u osnovi nisu promenile. Video sam trajkove Opet su
poeli trajkovi, borbe, opet su poeli da pucaju na ljude U jednom trenutku sam pitao,
kakvu smo to Republiku napravili? Ako su tu opet mrtvi, ako policija opet puca na nas,
ako je Toljati amnestirao faiste A oni bi odgovarali: korak po korak, korak po korak,
korak po korak.. Po meni, ilo se korak po korak, ali u mestu, tako da sigurno ima rupa od
najmanje dva metra tamo gde je Komunistika partija ila korak po korak, da bi spreila
mareve ili ih skrenula
Razgovor sa radnicima u milanskom seditu Lotta Continua:
Prvi radnik: Na pokretnoj traci, gde radnik radi i izvodi iste pokrete, osam sati, svakog
dana, od jutra do mraka, posle nekog vremena ta osoba vie nije u stanju da raspravlja
o odreenim stvarima ili da shvati odreene stvari. Zagaenje nije samo dim, nego i ono
to potiskuje ovekovu kompleksnost.
Drugi radnik: Za mene, zagaenje poinje ve rano izjutra, zato to ustajem u 3:30, da bih
stigao na posao u 5:45 Putujem 18 kilometara To je nezamislivo svim tim politiarima
iz parlamenta i ostalima koji misle da neto rade. I oni i buruji bi trebalo da ipe svakog
jutra 18 kilometara, da vide kako je to kada ustaje u 3:30, kada radim prvu smenu, da bih
se kui vratio u 4 popodne Nije stvar samo u zagaenju, nego i u neemu s one strane
zagaenja, u ljudskom zadovoljstvu.
Stari radnik (samo glas), verovatno iz segmenta snimljenog u kamenolomu u Karari (Carrara, Toscana):
Posluajmo mlade Ja sluam mlade, zato to nam je ovde dosta svega. Sanjam, svake
noi sanjam da e se ujutru dogoditi neto, neto veliko, moda ak i revolucija
(AG)

120

12. decembar 1972.

Zato sam napravio ovaj film, s grupom mladih prijatelja iz Lotta Continua? Razlozi sigurno postoje,
ali, da budem iskren, ne znam koji su. Suvie esto u ivotu sam morao da objanjavam ili opravdavam
neka zato to nekim drugim zato to, koja bi se na kraju pokazala potpuno lanim ili kao puki
izgovori. Moglo bi se rei (imajte u vidu da ovde govori pisac, a ne politiar; neka mu gresi budu
oproteni), da sam ostao bez mnogih iluzija: i veoma mi je ao zbog toga, tako da se ak ponaam
kao da su one i dalje netaknute. Ali, zaista sam izgubio iluziju da mogu da objasnim sebe ideolokim
razlozima, koji su samo izgovori i zato zamreni i pomalo ucenjivaki i zbog toga mi nije ni
najmanje ao.
Italija u kojoj ivim kao otac mnogo se promenila u odnosu na Italiju u kojoj sam iveo kao
sin. Nije postala bolja, iako nema sumnje da je dananja formalna demokratija neizmerno bolja od
jueranjeg faizma. Ali, budunost Italije i sveta stajala je mnogo bolje jue nego danas: postojalo je
neto banalno, a opet ispravno, emu se moglo nadati. Danas imate oseaj da se sve mora poeti iz
poetka. To dovodi oeve do ludila, dok njihovi nepriznati sinovi u tome vide uzvien program.
Poeti sve iz poetka, s kojim ciljem? Istim onim iz 1944. ili 1945? Ako je tako, ta zaista moe da uradi
neka razoarana osoba, neko ko se danas vie zanima za pitanja pojedinca i kosmosa, nego za drutvo
i klasnu borbu, poto je uvidela da je cilj koji treba dostii, to se nje tie, ve izgubljen? Jedino to
moe da uradi jeste da se podeli, da gurne u stranu svoju pravu realnost, jo uvek suvie uzburkanu
da bi se mogla zadovoljiti, ostvariti, i rezervie za svoje drugo Ja politiku akciju, koja ne moe da
opravda samu sebe, bez nekog izgovora. Ukratko, ostaje joj da radikalizuje sopstvene kontradikcije i
da od svoje podeljenosti napravi dva ivota.
U prolosti sam, vrlo estoko i moda ak neumesno, kritikovao politike akcije mladih: naalost,
mnoge moje kritike pokazale su se ispravnim i ne odriem se nijedne od njih. Ipak, ini mi se da pravi
revolucionarni naboj isti kao i dalekih dana 19441945, iako je tada bio mnogo istiji i nuniji
danas ivi u manjinama sa ekstremne levice. Sveobuhvatna i skoro svetaki netolerantna kritika koju
ekstremna levica razvija protiv italijanske drave i kapitalistikog drutva, nailazi u meni na potpuno
odobravanje njene sutine, iako esto ne i njene forme. Prema tome, sve dok budem u stanju da to
inim, s potrebnom snagom, ja u biti s njima.
12 Dicembre 1972, Pasolini. Il cinema in forma di poesia, ed. Luciano De Guisti, Pordenone, Cinemazero, 1979, str. 97. Preuzeto iz Pier Paolo Pasolini, A Future Life, ed. Laura
Betti, Associazione Fondo Pier Paolo Pasolini, 1989, str. 206207.

121

Beleke za poeziju na laponskom

Da li bi zato to je potroako drutvo stvorilo problem nedostatka zelenila ili usamljenosti starih, neki komunistiki gradonaelnik trebalo da se osea obaveznim da taj problem rei?105 ta je to?
Prihvatanje neumitne stvarnosti? Poto je tako, naa istorijska dunost je da to stanje popravimo, s
komunistikim entuzijazmom? Model razvoja kojem tei kapitalistiko drutvo uspeo je da stekne
najvei mogui autoritet. Predlagati neki drugi model razvoja znai prihvatiti onaj prethodni. To znai
da elite da ga poboljate, podesite, ispravite. Ne: ne smemo prihvatiti taj model razvoja. Nije dovoljno ak ni da se taj model odbaci. Moramo odbaciti sam razvoj. Ovaj razvoj: zato to je to
kapitalistiki razvoj. On polazi od principa koji nisu samo pogreni (oni, u stvari, nisu pogreni: sami za sebe, oni su savreni, najbolji mogui principi) ve prokleti. Oni podrazumevaju pobedu nekog
poboljanog drutva, a zatim i cele buroazije. Nema sumnje da e komunisti koji prihvataju takav
razvoj, polazei od pretpostavke da su industrijalizacija i ukupni nain ivota koji ona podrazumeva,
neto nepovratno, biti dovoljno realni da u njemu sarauju, ako se dijagnoze pokau potpuno tanim i
pouzdanim. Ali, to ne znai za ta sada postoje i dokazi da bi ovaj razvoj trebalo da se nastavi kao
to je i zapoeo. Mogunost za odreenu vrstu recesije zaista postoji. Pet godina razvoja napravili
su od Italijana naciju neurotinih idiota, pet godina bede moe ih vratiti njihovoj ljudskosti, makar i
bednoj. Prema tome, makar e komunisti znati da cene to ivljeno iskustvo: i poto e morati da ponu iznova s razvojem, taj razvoj e biti potpuno drugaiji od ovog. Neto drugo, a ne predlaganje
novih modela sadanjeg razvoja!
Pier Paolo Pasolini, Appunto per una poesia in lappone, La nuova giovent. Poesie friulane 19411974, Torino, Einaudi, 1975, str. 241.

105

Primer Bolonje je (da to bude jasno) u tom pogledu zaista zadivljujui. (Prim. Pasolini.)

122

Referat pripremljen za kongres Radikalne partije

Govor koji je Pazolini trebalo da odri na XV kongresu Radikalne partije, 4. XI 1975, u
Firenci. Ubijen je dva dana ranije, 2. XI. Radikalna partija (Partito Radicale), osnovana je
1955, ali je na znaaju poela da dobija tek od 1963, kada su vostvo partije preuzeli leviari Marko Panela (Marco Pannella) i anfranko Spadaa (Gianfranco Spadaccia). Partija
je bila neka vrsta foruma, koji je okupljao nezavisne leviarske i liberalne intelektualce, ali
i one koji su (kao Pazolini) bili lanovi ili simpatizeri drugih partija. Tokom sedamdesetih
godina ostvarili su veliki uspeh kampanjama za raspisivanje referenduma o nizu vanih
pitanja (naroito o pravu na razvod i abortus). To im, meutim, nije donelo znaajnije
uee u nacionalnom Parlamentu. Partija se od kraja osamdesetih godina pocepala na
nekoliko frakcija, od kojih su neke aktivne i danas, ali bez veeg uticaja na politiki ivot
Italije. Ovaj govor je znaajan ne samo kao poslednji Pazolinijev programski tekst, ve i
kao moda najbolji njegov osvrt na pitanje graanskih prava i ulogu intelektualaca u
novom drutvenom poretku.

UVOD
Pre svega, moram da opravdam svoje prisustvo meu vama. Nisam doao kao radikal. Nisam doao
kao socijalista. Nisam doao kao progresista. Doao sam kao marksista, koji glasa za KPI i koji polae
velike nade u novu generaciju komunista. Uzdam se u novu generaciju komunista, makar isto koliko
i u radikale. To znai da imam odreenu dozu reenosti i iracionalnosti, moda i proizvoljnosti, koja
oveku doputa moda s jednim okom na Vitgentajnu da donekle zanemari stvarnost, da bi o
njoj mogao da razmilja jo slobodnije.
Na primer: zvanina KPI izjavljuje da sada, sine die (do daljeg), prihvata demokratsku praksu. Prema
tome, ne bih smeo da imam nikakve sumnje: KPI sigurno ne misli na demokratsku praksu koja je
kodifikovana i upranjavana u poslednje tri decenije; ona nesumnjivo misli na demokratsku praksu
u prvobitnoj istoti njene forme ili, ako hoete, na njen formalni pakt. Na laiku religiju demokratije.
Ponizio bih samog sebe ako bih posumnjao da KPI misli na demokratiju demohriana; iz toga sledi
da ona ne misli ni na shvatanje demokratije kao to je, na primer, ono radikalsko.

PRVI PARAGRAF
a) Najdivnije su one osobe koje i ne znaju da imaju prava.
b) Oni koji, iako znaju da imaju prava, ta prava ne koriste ili ih se ak odriu, takoe su divni.
c) Za one koji se bore za prava drugih (naroito onih koji ne znaju da ih imaju), moglo bi se rei da
su prilino simpatini.
d) U naem drutvu postoje eksploatisani i eksploatatori. Dobro, utoliko gore po eksploatatore.
e) Tu su i intelektualci, posveeni intelektualci, koji smatraju da oni, kao i drugi ljudi, imaju dunost
da onim divnim ljudima, koji toga nisu ni svesni, objasne da imaju prava; da one divne ljude koji znaju
123

da ih imaju, ubede da se tih prava ne odriu; da i sve ostale ljude navedu da osete istorijski poriv za
borbom za prava drugih; i konano, da kao neto nepobitno i apsolutno, dre do toga da su, kada je
re o eksploatisanima i eksploatatorima, samo eksploatisani nesreni.
Meu intelektualcima, koji su due od jednog veka igrali tu ulogu, u poslednjih nekoliko godina
jasno se istiu oni koji pokazuju naroitu spremnost da tu ulogu pretvore u ekstremistiku. Mislim na
ekstremiste, one mlade, kao i na njihove vremene ulizice.
Ti ekstremisti (elim da se bavim samo onim najboljim meu njima), kao prvi i osnovni cilj, istiu
irenje svesti meu ljudima o njihovim pravima, na apostolski nain. To, u zavisnosti od sluaja, rade s
reenou, gnevnom, oajem, s optimistikim strpljenjem ili s nestrpljenjem dinamitaa. A poto nije
samo re o buenju svesti (kod onih divnih i nesvesnih) o sopstvenim pravima ve i volje da se ona
osvoje, njihova propaganda mora, pre i iznad svega, biti pragmatina.

DRUGI PARAGRAF
Suprotno nastranoj elji istoriara i profesionalnih filozofa da ne spominjem feministkinje iz Rima da me vide zatoenog na Helikonu,106 kao nekog mafijaa iz Ustike,107 jedne veeri, ovog leta,
uestovao sam u politikoj debati u jednom gradu na severu. I kao to to uvek biva, za vrelih veeri,
grupa mladih ljudi je htela da debatu nastavimo na ulici, punoj pesme. Meu njima je bio i jedan Grk,
jedan od onih simpatinih marksistikih ekstremista na koje sam mislio.
Ali, u njegovoj sutinskoj dobroti, bile su prisutne sve najupadljivije manjkavosti ekstremistike
retorike i potkulture. Bio je to jedan adolescent, prilino loe obuen, pomalo uliarski, ali s bradom
pravog mislioca, neto izmeu Menipa iz Gadare108 i Aramisa (Tri musketara); ali, njegova kosa, koja
mu je padala do ramena, ublaavala je, neim egzotinim i iracionalnim, onu moda isto gestualnu i
razmetljivu funkciju njegove brade; aluzija na bramansku filozofiju, na naivnu aroganciju parampara
gurua.
Mladi Grk je iveo svoju retoriku bez i jedne trunke samokritike; nije bio svestan tih upadljivih
znakova i u tom pogledu je bio simpatian na isti nain kao i oni koji ne znaju da imaju prava
Meu tim manjkavostima, koje je tako iskreno nosio, svakako najgora bila je poziv da se meu
ljudima ire (malo, po malo, kako je rekao ivot je za njega bio neto dugo, gotovo beskonano)
svest o njihovim pravima i volja da se za njih bore.
Da, to je bila ta ogromna greka, kako je ja shvatam, u tom grkom studentu, koji nije bio ni svestan
da je njena slika i prilika.
Kroz marksizam, apostolat mladih ekstremista iz srednje klase apostolat u korist svesti o pravima
i volje da se ona ostvare postao je samo nesvesni gnev siromane buroazije protiv one bogate,
mladih buruja protiv starih buruja, nemonih buruja protiv onih monih, sitne buroazije protiv
one velike.
To je nesvesni graanski rat, koji se pod maskom klasnog rata vodi u infernu buroaske svesti.
(Podseam vas govorim o ekstremistima, a ne o komunistima.) Oni divni ljudi koji ne znaju da imaju
prava ili oni divni ljudi koji znaju da ih imaju, ali ih se odriu, imaju u tom maskiranom graanskom
ratu dobro poznatu i prastaru ulogu: da slue kao topovsko meso.
106

Helikon (it., Elicona, kao i u tekstu): u grkoj mitologiji, planina muza, izvorite pesnike inspiracije; Pazolini moda
misli na elju svojih protivnika da ga ogranie na pesniki domen; ili misli na Montalbano Elikona, mesto na Siciliji, u
blizini Mesine, poznato po zamku Fridriha II.
107
Ustica: malo ostrvo u Tirenskom moru, na kojem se nalazio zatvor, prvo za vreme faizma, za komuniste, homoseksualce i ratne zarobljenike, a zatim, tokom pedesetih godina, za mafijae.
108
Grki kinik i satiriar (III vek pre n. e.).

124

Oni se, s nesvesnim licemerstvom, koriste, pre svega, kao subjekti transfera, koji oslobaa savest
bremena ljubomore i ekonomske ozlojeenosti; a zatim, kao vojska istih parija, koju siromani,
nesigurni i fanatini mladi buruji bacaju u nehotino prljavu bitku protiv stare, bogate, obezbeene
i faistike buroazije.
Podseam vas: grki student, koga sam uzeo za simbol, bio je po svim namerama i ciljevima (osim
kada je re o surovoj istini), takoe ist, kao i siromani. I tu istotu je dugovao samo radikalizmu
koji je nosio u sebi.

TREI PARAGRAF
Sada bi trebalo da napomenem da su prava o kojima govorim graanska prava, koja su izvan striktno demokratskog konteksta, kao to je onaj koji se moe pronai u idealnoj puritanskoj demokratiji
u Engleskoj ili u Sjedinjenim Dravama, ili onaj laiki, kao u Francuskoj, ovde poprimila klasnu boju.
Socijalistika italijanizacija graanskih prava neminovno ih (istorijski) mora vulgarizovati.
ta u stvari kae ekstremista koji druge poduava kako imaju prava? Govori im da onaj koji slui
ima ista prava kao i onaj koji zapoveda. ta u stvari kae ekstremista koji druge poduava kako treba
da se bore za ostvarenje svojih prava? Govori im da treba da uivaju ista prava kao i gazde. ta u stvari
kae ekstremista koji druge poduava da su nesreni, zato to kao eksploatisani? Govori im da imaju
pravo na istu sreu kao i eksploatatori.
Ishod koji se tako postepeno postie jeste poistoveivanje, to jest, u najboljem sluaju, demokratizacija buroaskog razuma.
Tragedija ekstremista se, dakle, sastoji u tome to su borbu, koju su verbalno definisali kao
marksistiko-lenjinistiku i revolucionarnu, unazadili u graanski rat star koliko i buroazija, ali koji
je od sutinskog znaaja za samo njeno postojanje.
Ostvarenje vlastitih prava samo podstie one koje su ih stekli da stupe u redove buroazije.

ETVRTI PARAGRAF
U kom smislu klasna svest nema nita zajedniko sa sveu o graanskim pravima u marksistikoj
verziji? U kom smislu KPI nema nita zajedniko sa ekstremistima (ak i kada ih, ponekad, pomou
stare birokratske diplomatije, poziva k sebi: kao kada je, na primer, proteste iz 1968. stavila na istu
liniju sa Pokretom otpora)?
Odgovor je vrlo prost: dok se ekstremisti bore za graanska prava u marksistikoj verziji na pragmatian nain, u ime, kao to sam rekao, konanog poistoveivanja eksploatisanih sa eksploatatorima,
komunisti se, s druge strane, bore za graanska prava u ime drugosti (alterit). Sama priroda te drugosti
(koja nije prosto alternativa), iskljuuje svaku mogunost asimilacije eksploatisanih sa eksploatatorima.
Klasna borba je do sada bila borba za prevagu drugaijeg oblika ivota (da jo jednom citiram Vitgentajna, kao potencijalnog antropologa), to jest, drugaije kulture. Naime, dve sukobljene klase sve
do sada bile su kako da to kaem? rasno drugaije. U stvarnosti, u svojoj supstanci, one su i dalje
takve. Usred doba konzumerizma.

125

PETI PARAGRAF
Svako zna da kada eksploatatori (pomou eksploatisanih) proizvode dobra, oni u stvari proizvode
ljudska bia (drutvene odnose).
Eksploatatori iz druge industrijske revolucije (a to znai: velike koliine, suvina dobra, hedonistika funkcija) proizvode nova dobra: na taj nain oni proizvode i nova ljudska bia.
Tokom nekih dva veka svoje istorije, prva industrijska revolucija proizvela je drutvene odnose koji
su se mogli menjati. Dokaz? Dokaze je pribavljala vrsta ubeenost da oni koji se bore u ime revolucionarne drugosti mogu da promene drutvene odnose. Ekonomiji i kulturi kapitalizma oni nikada
nisu suprotstavljali neku alternativu ve prosto neku drugost. Drugost koja bi neminovno radikalno
promenila postojee drutvene odnose: odnosno, u antropolokom smislu, postojeu kulturu.
Drutveni odnos olien u odnosu izmeu kmeta i feudalnog gospodara u osnovi se ne razlikuje
mnogo od odnosa izmeu radnika i gazde u industriji: u svakom sluaju, re je drutvenom odnosu
za koji se pokazalo da se moe promeniti.
Ali, ta ako je druga industrijska revolucija pomou novih, neogranienih mogunosti, koje joj
stoje na raspolaganju uspela da stvori drutvene odnose koji su nepromenljivi? To je veliko i moda
tragino pitanje koje se danas postavlja. I to je krajnji smisao totalne graanizacije (borghesizzazione)
koja se odvija u svim zemljama: u velikim kapitalistikim zemljama na vrlo odreen nain; u Italiji,
na dramatian.
S tog stanovita, izgledi kapitalizma su prilino ruiasti. Potrebe koje je podsticao stari kapitalizam
u osnovi su bile sline osnovnim potrebama. Nasuprot tome, potrebe koje je novi kapitalizam u stanju
da podstakne su potpuno i savreno suvine i vetake. To je razlog zato se, preko tih potreba, novi
kapitalizam nee ograniiti na to da istorijski promeni samo jedan tip oveka ve samo oveanstvo.
Treba dodati da konzumerizam moe da stvori nepromenljive drutvene odnose ili tako to e, u
najgorem sluaju, stari klerofaizam zameniti novim tehnofaizmom (to bi se moglo dogoditi samo
ako ovaj drugi uspe da se predstavi kao antifaizam) ili, to je verovatnije, tako to e kao kontekst
za svoju hedonistiku ideologiju stvoriti kontekst lane tolerancije i lanog laicizma: to jest, lanog
ostvarenja graanskih prava.
U oba sluaja, prostor za pravu revolucionarnu drugost bie ogranien na utopiju ili na seanje, to
e ulogu marksistikih partija svesti na onu socijaldemokratsku iako bi to, sa istorijskog stanovita,
bilo neto potpuno novo.

ESTI PARAGRAF
Dragi Panela, dragi Spadaa, dragi radikalski prijatelji, pokazali ste pravo svetako strpljenje preva
svima, samim tim, i prema meni: drugost ne postoji samo u klasnoj svesti i revolucionarnoj marksistikoj borbi. Ona, sama po sebi, postoji i u kapitalistikoj entropiji. Tu poprima (ili bolje reeno, trpi,
esto strano) svoju konkretnost, svoju injeninost. Ono to ta drugost jeste i ono od ega se ona
sastoji jesu dve kulturoloke injenice. Izmeu te dve injenice vlada odnos zloupotrebe, esto uasne.
Sve do sada, prava uloga marksizma bila je da taj odnos preobrazi u onaj dijalektiki: u dijalektiki
odnos izmeu kulture vladajue klase i kulture potinjene klase. Takav dijalektiki odnos nee biti
mogu u kontekstu u kojem kultura potinjenih nestaje, u kojem se ona uklanja i zapravo ukida, da
tako kaem. Zato se moramo boriti za ouvanje svih oblika kulture, alternativnih i potkulturnih. I to
je ono to ste vi radili od poetka, naroito poslednjih godina. Uspevalo vam je da te alternativne i potkulturne oblike kulture pronalazite svuda: u centru grada i u najudaljenijim, zamrlim, nepristupanim

126

zabitima. To ste radili bez respekta prema bilo kom ljudskom autoritetu, bez lanog dostojanstva, ne
podleui nijednoj uceni. Niste se plaili ni kurtizana, ni publikana,109 niti i to sve govori faista.

SEDMI PARAGRAF
Graanska prava su u sutini prava drugih. S druge strane, koncept drugosti je skoro neogranien.
U svoj dobroti i beskompromisnosti, niste pravili razliku. Do kraja ste se zalagali za svaki mogui oblik
drugosti. Ali, neto moram da primetim. Jedna vrsta drugosti se tie veine, dok se druga vrsta drugosti
tie manjina. Problem unitenja kulture potinjene klase, koje se opaa kao uklanjanje dijalektalne
drugosti i, samim tim, kao pretnja, problem je koji se tie veine. Problem razvoda se tie veine. I
pitanje abortusa se tie veine. U stvari, radnici i seljaci, muevi i ene, oevi i majke, jesu ta veina.
U kampanjama za pravo na razvod i abortus, imali ste velikog uspeha u odbrani drugosti uopte. To
je, kao to dobro znate, velika opasnost. Za vas iako vi znate kako da reagujete ali i za celu zemlju,
koja, naroito na onim kulturnim nivoima koji se smatraju viim, po pravilu reaguje loe.
ta time hou da kaem?
Poto su ekstremisti, o kojima sam govorio u prvom paragrafu svog izlaganja, usvojili graanska
prava u marksistikoj verziji, graanska prava su postala ne samo deo svesti ve i dinamike cele italijanske vladajue klase koja veruje u progres. Ne mislim na vae simpatizere. Ne mislim ni na sve
one do kojih ste uspeli da doprete, u najudaljenijim i najrazliitijim mestima, to je injenica na koju
ste s pravom ponosni. Mislim na socijalistike intelektualce, na komunistike intelektualce, na intelektualce s katolike levice, na intelektualce uopte, sic et simpliciter (prosto naprosto): u toj masi
intelektualaca zahvaljujui vaem uspehu vaa neukrotiva strast za slobodom bila je kodifikovana i poprimila sigurnost konformizma, a kroz model koji su mladi ekstremisti uvek spremni da
oponaaju, ak i terorizma i demagogije.

OSMI PARAGRAF
Svestan sam da je ovo to govorim veoma ozbiljno. S druge strane, to je bilo nuno. ta bih inae
radio ovde? Naznaiu vam u asu opravdane euforije na levici ono to po meni predstavlja najveu i najgoru opasnost koja nam preti, naroito nama intelektualcima, u bliskoj budunosti. To je
nova trahison des clercs (izdaja intelektualaca):110 novi pakt; nova pristupnica; nova predaja pred fait
accompli (svrenim inom); novi reim, makar samo u obliku nove kulture i novog kvaliteta ivota.
Ponoviu ono to sam rekao na kraju petog paragrafa: konzumerizam je u stanju da stvori nove,
nepromenljive drutvene odnose, kroz novi oblik proizvodnje, tako to e kao kontekst za svoju hedonistiku ideologiju stvoriti kontekst lane tolerancije i lanog laicizma: to jest, lanog ostvarenja
graanskih prava.
Masa intelektualaca koja se oslanjala na vas, na osnovu marksistikog pragmatizma ekstremista,
koja je borbu za graanska prava ugradila u svoj progresivni kodeks, odnosno, u svoj leviarski konformizam, u stvari samo igra po diktatu vlasti: to je neki progresivni intelektualac fanatinije ubeen
u vrednost svog doprinosa ostvarenju graanskih prava, utoliko vie prihvata sutinski socijaldemokratsku ulogu koju mu vlast namee, i tako, kroz zalaganje za lana i sveobuhvatna graanska prava,
ukida svaku pravu drugost. Vlast se sprema da preuzme progresivne intelektualce kao svoje svetenstvo.
109

U starom Rimu, javni slubenici, koji su ubirali putarine i porez.

Aluzija na uveni esej ilijena Bende, Izdaja intelektualaca (Julian Benda, La trahison des clercs, 1927; Socijalna misao,
Beograd, 1996; Politika kultura, Zagreb, 1997).
110

127

Ona je ve poela da izdaje nevidljive propusnice u svoje nevidljive odaje, tako to im u depove gura
nevidljive lanske karte.
Naspram svega toga, ostaje vam (verujem) da prosto i dalje budete svoji: a to znai da budete uvek
neprepoznatljivi. Da odmah zaboravite na svoj veliki uspeh i nastavite, neustraivo, uporno, veito
protiv; da zahtevate, da elite, da se poistoveujete sa svime to je drugaije; da skandalizujete; da
hulite.
Intervento al congresso del Partito radicale, Saggi sulla politica e sulla societ, Mondadori, Milano 1999, str. 706715.

128

Trasumanar e organizzar: Razgovor s Pjerom

Paolom Pazolinijem

Uvod
Pazolini filmski reiser je neko vreme zasenjivao Pazolinija pisca. Onda su se, u kratkom razmaku,
pojavili est tragedija111 i jedna zbirka eseja,112 ali i knjiga pesama Trasumanar e organizzar (Milano,
Garzanti 1971), koja je razbila poetski muk koji je trajao jo od zbirke Poesia in forma di rosa (Poezija
u obliku rue, 1964).
. M. Garder

Razgovor
Jean-Michel Gardair: Da li je vae utanje bilo posledica neke poetske krize?
Pier Paolo Pasolini: Recimo da sam posle zbirke Poesia in forma di rosa imao oseaj da sam iscrpeo
odreeni lingvistiki svet, uivanje u nekim izvorima, nekim reima. Nisam odmah prekinuo s tim;
u stvari, prvo sam pokuao da obnovim sebe, po svaku cenu. Ali, za tako neto, nije dovoljna snaga
volje. Nema preporoda bez istinskog unutranjeg preporoda. I tako sam se, u meuvremenu, radije
izraavao kroz druge: kroz svoje glumce, kroz likove iz mojih tragedija. A kada sam, pre otprilike dve
godine, ponovo poeo da piem poeziju, shvatio sam da se poetski preporod, kojem sam se nadao i
uzalud tragao za njim, dogodio spontano. Veina rei i figura koje su inile osnovu moje ranije poezije,
potpuno su nestali iz ove poslednje zbirke.
JMG: Da li je to toga dolo zahvaljujui proirivanju vaih kulturnih horizonata?
PPP: Znate, moje kulturni horizonti su se u stvari suzili. Nisam vie onaj strastveni italac od pre
deset godina. Film me je napravio manje civilizovanim, manje kulturnim, kao i sve filmske stvaraoce.
Ne, dakle; samo sam stariji. I otkrio sam da biti stariji znai imati manje budunosti pred sobom, to
za uzvrat znai veu slobodu. Opsednutost budunou je to to oveka spreava da bude slobodan.
Izmilja bezbroj dunosti, samo zato da bi izbegao nepodnoljivu ideju o slobodi. Slino tome, pojam
budunosti je ono to izobliuje ideologije, bilo da je re o katolicizmu, marksizmu ili makluanovskom liberalizmu, s njegovom mitskom perspektivom neodreenog blagostanja. Uglavnom, za mene
je to bilo manje obogaivanje kroz nova iskustva i itanja, a vie osloboenje od onog neminovno
licemernog, prevarantskog i beskrupuloznog mladia koji je govorio u mojim prvim pesmama.
JMG: Kako se ta evolucije ispoljava u vaoj poeziji?
111

Orgia, (19661970) 1968; Porcile, (19671972), 1968; Caldern (1967), 1973; Affabulazione (19661970), 1977; Pilade (1966
1970), 1977; Bestia da stile (19661974), 1977.
112
Dal Laboratorio (Appunti en pote per una linguistica marxista) (1965), Il codice dei codici (1971), etc., neto kasnije
objedinjeni u zbirci, P. P. Pasolini, Empirismo eretico, Milano, Garzanti, 1972.

129

PPP: Pre svega, kroz odreeni humor. U mojim ranijim pesmama i romanima moglo je biti tragova
komike, ali ne i humora. To je zbog neega to jedva mogu da objasnim samom sebi: poto sam izgubio
sve iluzije, ipak sam nastavio da ivim, ponaam se i piem kao da ih jo uvek imam. Na primer, iako
vie ne verujem u revoluciju, elim da ostanem na strani mladih koji se bore za nju. Pisanje pesama
je takoe iluzija, a ipak ih i dalje piem, iako poezija odavno nije onaj udesni klasini mit, koji me je
zanosio kao mladia. Za jednog mladog pesnika iz etrdesetih i pedesetih godina, bilo je nepojmljivo da
pie za svoje savremenike: neminovno je pisao za potomstvo, sa svom retorikom koju to podrazumeva.
JMG: U kom smislu su vae nove pesme formalno drugaije?
PPP: Uglavnom su pisane u formi dnevnika; pesme kao beleke, neke iskrene, direktne, neke napisane s crnim mislima, hou da kaem, komponovane sa estetskim oseajem da se piu beleke.
JMG: O emu govore?
PPP: Pokuao sam da ih razvrstam, iako one u stvari ine jednu poemu, koja se stalno obnavlja i prekida. Ali, mogu se uoiti tri relativno povezane grupe. Prvu grupu ine graanske pesme, posveene,
na primer, papi Piju XII, kao zagovorniku religije bliske hitlerovskoj ideologiji ili jevrejskom Zakonu,
koja poiva na veri i nadi, ali nikako i na milosru; ili Panagulisu,113 napadu na Rudiju Dukea,114 smrti Ho i Mina, ubistvu Kenedija. Druga grupa, koju ine politiki eksplicitnije pesme, govori o mojim
ambivalentnim vezama, koje sam upravo spomenuo, s dananjem revolucionarnom omladinom, s leviarskim pokretom, itd. Trea grupa pesama je dnevnik mog najintimnijeg ivota, koji sam bestidno
izloio javnosti. Ali, na neki udan nain, tu je i veliki broj pesama nadahnutih mojim prijateljstvom
s Marijom Kalas.115
JMG: Ali, da se vratimo na vae pesme i zakljuimo ovaj razgovor pitanjem s kojim je trebalo da ga
zaponemo: moete li da objasnite naslov vae nove zbirke?
PPP: Trasumanar je pojam kojim Dante u Raju oznaava neizrecivost mistine askeze.116 Organizzar je, naravno, parodijska suprotnost. U stvari, vie ne verujem u dijalektiku i kontradikcije ve
samo u iste suprotnosti. Ne pretvaram se da pretaem u stihove neizrecivost koju samo ivot doputa da iskusimo i pojmimo. A poto nisam ni svetac, ni mistik, nemam nikakvo iskustvo o nebeskom
blaenstvu. Ali, sve vie me zadivljuje egzemplarno jedinstvo koje su neki najvei sveci, kao to je,
recimo, sveti Pavle, ostvarili izmeu aktivnog i kontemplativnog ivota. I to dvostruko lice ljudskog,
ta dvostruka tenja imaginacije, ka utelovljenju i samorefleksiji, jeste ono to pokuavam da prikaem
na tim stranicama, istrgnutim iz mog svakodnevnog ivota.117
113
Aleksandros (Alekos) Panagulis (19391976): grki pesnik i politiar. Pokuao atentat na vou vojne hunte (19671974),
pukovnika Jorgosa Papadopolusa, 1968, posle ega je bio uhapen i muen u zatvoru. Poginuo u saobraajnoj nesrei 1976,
za koju se veruje da je bila inscenirana. Prevoen na italijanski, a Pazolini je napisao predgovore za dve njegove zbirke: Altri
seguiranno: poesie e documenti dal carcere di Boyati (Drugi e nas slediti: poezija i dokumenti iz zatvora Bojati, 1972) i Vi
scrivo da un carcere in Grecia (Piem vam iz zatvora u Grkoj, 1974).
114
Rudi Dutschke (19401979): jedna od najpoznatijih figura Socijalistikog saveza nemakih studenata (Sozialistische
Deutsche Studentenbund). Poznat po ideji o dugom maru kroz institucije, koja je moda najvie doprinela racionalizaciji
realpolitike orijentacije meu radikalnim elementima iz ezdesetih godina XX veka. rtva atentata iz 1968, koji je preiveo,
iako s tekim posledicama.
115
Maria Callas (19231977). Pazolini je ove pesme poeo da pie za vreme snimanja filma Medea (1969), sa Marijom Kalas
u glavnoj ulozi.
116
Danteov neologizam iz prvog pevanja Raja: Trasumanar significar per verba / non si pora; per lessemplo basti / a
cui esperienza grazia serba; Za nadljusko to stanje rijei nema/ stog nek je primjer dovoljan da znaju/ kojima milost to
iskustvo sprema. Raj, Pjevanje I, stihovi 7073. Preuzeto iz, Giuseppe Zigaina, Pasolini i smrt: Mit, alkemija i semantika
blistajueg nitavila, Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb, 1990, str. 201. Preveo Viktor Tadi.
117
U razgovoru sa anom Difloom, Pazolini najavljuje ovu zbirku pesama na neto drugaiji nain: Duflot: Dajui prednost povratku mitovima vie nego obavezama u politikoj aktuelnosti, ne okreete li lea svakom obliku realizma? Pasolini:
Moje precizno miljenje u vezi s tim jest da je realist samo onaj tko vjeruje u mit, i obratno. Duflot: Moete li oitovati ovaj
aforizam kroz svoje djelo? Pasolini: Znate da pripremam film o svetom Pavlu, o religioznoj ideologiji njegovog vremena,
to jest, globalno, o gnosticizmu kroz razliite struje miljenja helenistikog perioda. (San Paolo: Progetto per un film su san

130

Jean-Michel Gardair , An Interview with Pier Pasolini, Stanford Italian Review, Vol. II,
No. 2, Fall, 1982, str. 468. Entretien avec Pier Paolo Pasolini, Le Monde, 26. II 1971.

Paolo, Einaudi, Torino, 1977, neostvareni scenario.) Upravo u vezi s tim otkrivam sve vie, studirajui malo-pomalo mistike,
da je drugo lice misticizma upravo injenje, djelovanje, akcija. Uostalom, budua zbirka pjesama koju u objaviti bit
e naslovljena Transumanar e organizzar. Tim izrazom elim rei da je drugo lice transhumanizacije (rije je Danteova,
u ovom apokopiranom obliku), ili duhovnog uzaa (nadljudskog), upravo organizacija. U sluaju svetog Pavla, drugo lice
svetosti, ponesenosti u tree nebo, jest organizacija crkve. Moglo bi se mnogo rei o narodima koji, po naem miljenju,
postupaju samo na praktian, pragmatian nain: zapravo su asketski i duboko religiozni. P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Duflot, 19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 14611462. Preuzeto iz G. Zigaina,
Pasolini i smrt, str. 168169. Preveo Viktor Tadi.

131

Injacio Butita: Ja sam pesnik

Injacio Butita (Ignazio Buttitta, 18991997), sicilijanski pesnik, koji je dobar deo ivota
proveo na severu i pisao na svom junjakom, sicilijanskom dijalektu (na Siciliji se konano skrasio tek u svojim poznim pedesetim godinama, u Bageriji, svom rodnom mestu).
Pored snane socijalne i politike crte (Butita je bio socijalista, zatim komunista), njegova
poezija se vrsto drala svojih pukih korena i izraavala svest o znaaju lokalnih nareja, s ijim nestankom iezavaju i mnogi drevni, jedinstveni oblici oseajnosti, znanja,
iskustva, cele kulture. To je izrazio i u svojoj pesmi Jezik i nareje (1970),118 na koju se
Pazolini ovde osvre. (AG)
Ve godinama unazad priam o tome kako oseam veliku nostalgiju za siromatvom, svojim i drugih, i kako je pogreno u siromatvu videti zlo. Znam da su to reakcionarni stavovi, ali ipak sam ih
izraavao, s ekstremno leviarskog stanovita, iako ono nije bilo sasvim definisano, niti lako za definisanje. Danas, kada s tugom zatiem sebe okruenog ljudima koje vie ne prepoznajem tom mladom
generacijom, koju su uinili nesrenom, nemutom, tupom i tako arogantnom, zbog dodatnih hiljadu
lira koje im je prosperitet iznenada gurnuo u depove imamo mere tednje, obavezno siromatvo.
Smatram da su vladine mere tednje potpuno neustavne, a naroito me dovodi do besa kada pomislim da se to radi u skladu sa Svetom godinom.119 Ali, kao pretei znak povratka pravog siromatva,
to moe samo da me raduje. Kaem, siromatva, a ne bede. Prihvatio bih, naravno svako lino odricanje.
Sve to bih nadoknadio kada bih na licima ljudi opet video onaj starinski osmeh; drevno potovanje
prema drugima, koje je u stvari bilo samopotovanje; ponos zbog onoga emu je ljude uila njihova
siromana kultura. Onda bi se moda moglo krenuti iz poetka
Buncam, svestan sam toga. Naravno, sadanje ekonomske restrikcije, u kojima ima neeg trajnog
i koje nam svima, kao budunost, nameu isti nain ivota, mogu da znae samo jedno: da je, u oajnikoj nadi, bilo suvie lako prorokovati kako e istorija ljudskog roda od sada biti istorija totalne
industrijalizacije i blagostanja, naime, druga istorija, u kojoj ni (stari) nain ivota ljudi, niti marksistiki nain razmiljanja nee vie imati nikakvog smisla. Moda je kulminacija te nastrane istorije
ve prola, iako se jo uvek ne usuujemo da u to poverujemo; moda smo ve poeli da se kreemo silaznom putanjom. Moda e ljudi onda moi da ponovo iskuse svoju prolost, koju su vetaki
prevazili i zaboravili, u nekoj vrsti bunila, mahnite nesmotrenosti.
Naravno (kao to sam proitao kod Piovenea),120 ta obnova prolosti dugo bi bila mukotrpna; bila bi
to loa meavina novog komfora i stare bede. Ali, ak bi i taj svet pometnje i haosa, tog deklasiranja,
bio sasvim dobar. Sve je bolje od ovog naina ivota, koji je nae drutvo tako bezglavo gradilo.

118
Ignazio Buttitta, Lingua e dialettu, it., Lingua e dialetto, 1970, iz zbirke Io faccio il poeta (Ja sam pesnik), Feltrinelli,
Milano, 1972.
119
Papa Pavle VI je proglasio predstojeu 1975. Godinom obnove i pomirenja (Anno Santo del Rinnovamento e della
Riconciliazione; Giubileo del 1975).
120
Guido Piovene (19071974), jedan od vodeih pisaca i novinara tog vremena.

132

U takvoj situaciji, posle skoro trideset godina, iznenada sam opet poeo da piem na furlanskom
nareju. Moda neu nastaviti s time.121 Nekoliko stihova koje sam tako napisao, moda e ostati
unicum. Meutim, oni su simptom jednog svakako nepovratnog fenomena. U vreme kada sam pisao
na dijalektu (prvo furlanskom, zatim rimskom), nisam imao automobil. Putovao sam biciklom, bez
prebijene pare u depu. I tako sve do svoje tridesete godine i kasnije. To nije bilo samo neko mladalako siromatvo. U celom tom siromanom svetu oko mene, izgledalo je da dijalektima nije sueno da
nestanu, osim moda u nekoj budunosti, toliko dalekoj da je delovala apstraktno. Izgledalo je da se
italijanizacija Italije odvija uz veliki doprinos odozdo, upravo u obliku dijalekta i folklora (a ne tako da
se dominantni knjievni jezik zamenjuje dominantnim jezikom korporacija, kao to je danas sluaj).
Meu ostalim tragedijama koje smo doiveli (i koje sam osetio lino, ulno), u poslednjih nekoliko godina dolo je i do traginog gubitka dijalekata, kao jednog od najbolnijih trenutaka gubitka stvarnosti
(koja je u Italiji oduvek bila posebna, ekscentrina, konkretna: nikada centralizovana; nikada vlast).
To ienje dijalekata, zajedno sa specifinom kulturom koju svaki od njih izraava ienje usled
akulturacije koju namee nova vlast konzumeristikog drutva, vlast centralizovanija i, samim tim,
neuporedivo vie faistika od bilo ega zabeleenog u istoriji tema je poeme jednog pesnika koji
pie na dijalektu, i koja se i zove Jezik i nareje (pesnik je Injacio Butita, a dijalekt sicilijanski).
Ljudi su uvek sutinski slobodni i bogati: moete ih baciti u lance, svui do gola, zaepiti im usta,
ali oni ostaju sutinski slobodni; moete im oduzeti posao, paso, sto za kojim jedu, ali oni opet ostaju
sutinski bogati. Zato? Zato to oni koji imaju vlastitu kulturu i koji se kroz nju izraavaju mogu biti
samo slobodni i bogati, ak i kada je ono to tako izraavaju (s obzirom na postojanje vladajue klase)
beda i nedostatak slobode.122
Kultura i ekonomski uslovi se savreno poklapaju. Neka siromana kultura (poljoprivredna, feudalna, dijalektalna) realno zna samo za svoje ekonomsko stanje i ona se kroz njega izraava siromano,
ali u skladu s beskrajnom sloenou postojanja. Kultura dospeva u krizu tek kada se u njene ekonomske uslove umea neto strano (to se danas deava skoro stalno, zbog neprekidnog dodira s potpuno
drugaijim ekonomskim uslovima). Ta kriza je ono na emu u seljakom svetu istorijski poiva razvoj
klasne svesti (nad kojom veito lebdi bauk regresije). Prema tome, kriza je zapravo kriza vrednovanja
sopstvenog naina ivota, opadanje sigurnosti u sopstvene vrednosti, to zatim prerasta u otvoreno
odbacivanje (upravo to se deava na Siciliji poslednjih godina, usled masovne emigracije mladih u
Nemaku i na sever Italije). Simboli te brutalne i nimalo revolucionarne devijacije kulturne tradicije
jesu i likvidacija i omalovaavanje dijalekata, koji, iako statistiki netaknuti njima i dalje govori isti
broj ljudi vie nisu ni nain ivota, niti vrednost. Gitara dijalekta ostaje bez ica svakog dana.123
Dijalekt jo uvek ima mnogo novca, koji ne moe da troi, i dragulja koje ne moe da podari. Onaj ko
govori na njemu je kao ptica pevaica u kavezu. Dijalekt je kao dojka koju su posisali i na koju sada
pljuju (odricanje!). Ono to se (jo uvek) ne moe opljakati je telo, njegove glasne ice, boja glasa,
izgovor, mimika koji ostaju isti kao i uvek. Ali, to je puko preivljavanje. Iako jo uvek posedujemo
taj tajanstveni organ, telo sa sjajem koji mu treperi u oku, ipak smo u isti mah siromasi i siroad.
Ova pesma, tako savreno tragina, ima ekvivalent u drugoj pesmi, pod naslovom Ozlojeenost.124
Njen zakljuak (ekspresivno savren) takoe ne ostavlja nikakvu nadu. Pesnik, dijalektalni i popularni
(u gramijevskom smislu), sabira oseanja siromanih, njihovu u, njihov gnev, njihove eksplozije
121

Te nove pesme na furlanskom dijalektu objavljene su 1975, zajedno sa onim starim: La nuova giovent. Poesie friulane
19411974 (Einaudi, Torino). To je poslednja knjiga koju je Pazolini objavio za ivota. Iz nje je preuzet i poslednji tekst iz
ovog izbora.
122
U celom ovom pasusu Pazolini skoro doslovno parafrazira stihove Butitine pesme. Engleski i sicilijanski tekst mogu se
pogledati na sledeoj adresi: www.dieli.net (poslednji put poseena 24. VIII 2014).
123
Opet stihovi iz pesme, citirani ili parafrazirani, bez navodnika, sve do kraja pasusa.
124
U rancuri; it., Il rancore, 1969, Io faccio il poeta, 1972. www.antiwarsongs.org (Poslednji put poseeno 24. VIII 2014.)

133

mrnje: ukratko, on nastupa kao njihov tuma, zastupnik; ali on sam, pesnik, je buruj.125 Buruj
koji dri do svog privilegovanog poloaja, koji eli mir u svojoj kui, da bi zaboravio ratove u kuama
drugih, koji je pseto, od iste sorte kao i tlaitelji. On ne eli nita, nije mu potrebno nita, osim krunice
da bi uvee recitovao Zdravo Marijo, i da nema nikog ko bi doao s gvozdenom icom i obesio ga o
banderu.
Pre tog bezizlaznog zakljuka, tako savreno i sadistiki jasnog, celo telo poeme poiva na suzdranosti, kao retorikoj figuri koja izraava ono to pesnik porie. ta to Butita porie, uzastopno i ak
anaforino?126 Porie da on sam, pesnik, osea ozlojeenost, mrnju, gnev i nepravdu, u sukobima s
vladajuom klasom. Sve to su oseanja naroda, koja on samo tumai. Ali, upravo time Butita dokazuje suprotno. Zato? Zato to njegovom knjigom dominira retorika figura mase izvuena iz velikog
sveanog modela (kojem se zatim vraa). Taj model je dvosmislen, ali samo naizgled. To je model koji
je tokom revolucionarnih godina u Rusiji bio izraen kroz dva glavna figurativna stila: formalizam i
socijalistiki realizam.
Sumarni potezi kojima Butita skicira narod su oni s nekog vrhunskog formalistikog afia, dok
njegov metar, koji oponaa strukturu oratorske dikcije s podijuma okienog zastavama, zapravo sledi
analitike crte figure naroda iz socrealistikih prikaza. To je zbog toga to pesnik pre nego to
pozove da mu se presudi kao buruju primenjuje na sebe ono to propoveda masama. Butita bi
sigurno morao da zna da se mase, naroito sicilijanske (kojima se ne moe sporiti kapacitet za pobunu
i gnev), nikada nisu uklapale u sliku koju je istorijska Komunistika partija imala o njima. Ta slika
je sluila partiji u njenim politikim taktikama, dok je, u drugoj instanci, sluila pesnicima koji su
pevali o tim taktikama. Pesnik koji je napisao Jezik i nareje je prosto morao biti svestan toga. A
opet, u tom nainu na koji je opisao mase konvencionalnom i skoro lanom Butita nije bio nimalo
neiskren. Slino vienje masa, iji zamah odgovara preciznosti komunistikog manirizma s poetka
XX veka, bilo je deo Butitine prave, to jest, formalne inspiracije. Oduvek je imao ambiciju da bude deo
komunistikog rukovodstva: a nita ne podstie maniristiko nadahnue tako dobro kao rukovodstvo
koje jo uvek nije vlast i koje je, u nekim sluajevima, i dalje opozicija i skoro ilegalno.
Neruda (koga citira aa,127 u svom predgovoru za Butitinu knjigu) pravi je primer za tu vrstu
poetskog rada. Ali, dok je Neruda lo pesnik, ovaj skromni ovek iz Bagerije (Bagheria, Sicilija), sentimentalan, ekstrovertan, nevin, pravi malnato128 u skladu sa emom koja vai za narodne pesnike
progonjen nedostatkom majinske ljubavi, kojim je bio opsednut, kao veito siroe, jeste onaj koga
bismo mogli nazvati dobrim pesnikom. Retorika figura naroda, koji, u gutuzijesvkom svetlu,129 ispunjava njegovu poeziju, stisnutih pesnica i sa razvijenim barjacima, postaje savreno stvarna, kada je
vidite (kao to je pesnik koji je napisao Jezik i nareje jednostavno morao da je vidi) kao zastarelu.
Ona, naime, pripada svetu koji je govorio na dijalektu, kojim danas vie ne govori niko, osim sa
oseanjem stida; svetu koji je eleo revoluciju, koja je danas zaboravljena; svetu u kojem je sve bilo
proeto milou (i nasiljem), kojih se danas svi odriu.

125

Do kraja pasusa, parafrazirani stihovi iz pesme.

Pre opisa svakog oseanja koje obuzima ljude, pesnik kae: To ne kaem ja/ to kau oni. (Non lu dicu io/ iddi u
dicinu; it., Non lo dico io/ loro lo dicono.)
127
Leonardo Sciascia (19211989), sicilijanski pisac i politiar. Izmeu ostalog, napisao roman Todo modo (1974), po kojem
je Elio Petri snimio istoimeni film (1976), moda najbrutalniji prikaz mentaliteta vladajuih demohriana zabeleen u bilo
kojoj formi. aa je autor jo jednog romana po kojem je Petri snimio film, A ciascuno il suo (1966, film 1967), kao i romana
Il contesto (1971), po kojem Franesko Rosi snimio svoj uveni film o Olovnim godinama, Izuzetni leevi (Francesco Rosi,
Cadaveri eccellenti, 1976).
128
Skromnog porekla.
129
Renato Guttuso (19121987), sicilijanski slikar, komunista, takoe iz Bagerije.
126

134

Ignazio Buttitta: Io faccio il poeta, Tempo, 11. I 1974. Scritti corsari, Torino, 1975. Ignazio
Buttitta: I Act the Poet, In Danger: A Pasolini Anthology, City Light Books, 2010, str. 143
148, na engleski preveo Jonathan Jojo Richman.

135

Beleke za poeziju na junjakom dijalektu

Nema vie napred.

Zato ste dopustili da nam decu obrazuju buruji? Zato ste dopustili nam kue prave buruji? Zato
ste tolerisali da nam buruji dovode due u iskuenje?130 Zato ste se bunili samo na reima dok se
naa kultura,131 malo po malo, pretvarala u buroasku? Zato ste pristali da nam tela ive po normama
buroaske kulture? Zato se niste pobunili protiv nae strepnje, koja se iz dana u dan podgrevala, tako
to su nam od siromatva stalno otkidali jo neto, da bismo iveli kao malograani? Zato ste prvo
prihvatili sve to kao svren in, i zato ste onda, kada ste videli da se tu vie nita ne moe uiniti, bili
toliko skloni da spasavate ono to se moe spasiti, i tako realno uestvujete u vlasti buroazije?
Nema vie napred.
Treba da se vratimo nazad i ponemo sve iz poetka. Zato da nam decu vie ne obrazuju buruji.132
Zato da nam kue vie ne prave buruji.133 Zato da nam buruji vie ne dovode due u iskuenje. Zato
da bi naa kultura, ako vie ne moe i ne treba da bude kultura siromatva,134 bila ona komunistika.135
Zato da bi naa tela, ako im ve nije sueno da i dalje ive u nevinosti i misteriji siromatva, mogla da
ive u komunistikoj kulturi. Zato da bi nae brige, ako vie ne treba da budu brige zbog siromatva,
bile brige zbog nasunih dobara.
Vratimo se nazad, stisnutih pesnica, i ponimo sve iz poetka. Onda vie neete pred sobom videti
samo svren in buroaske vlasti, koja se sada smatra venom. Va problem vie nee biti kako da
spasite ono to se moe spasiti. Nema vie kompromisa. Vratimo se nazad. ivelo siromatvo. ivela
komunistika borba za nasuna dobra.
Pier Paolo Pasolini, Appunto per una poesia in terrone, La nuova giovent. Poesie friulane 19411974, Einaudi, Torino, 1975, str. 245246. P. P. Pasolini, Note on Poetry Down
South, In Danger: Pasolini Anthology, City Light Books, San Francisco, 2010, str. 4344 (u
toj verziji, Pazolinijeve napomene nisu prevedene).

130

Potroake robe, televizija, itd. (Sve napomene, Pasolini.)

Razumete, nain ivota.
132
U koli i van kole, da bi od njih napravili nierazredne imitatore.
133
Sa svime to ih okruuje.
134
Kultura: seljaka, proleterska, paleoindustrijska, posebna, dijalektalna.
135
Misli se na kulturnu revoluciju, u kojoj e marksistika hegemonija (Grami), na osnovu primenjene nauke i sopstvene
ideologije, biti garant slobode svakog oveka.
131

136

Peti deo: Povratak svitaca

137

Odlomci, komentari, razgovor sa Ninetom Davolijem

Ja sam sila prolosti

Ja sam sila prolosti/ samo u tradiciji je moja ljubav, recituje Orson Vels (Orson Welles) Pazolinijevu poemu, u filmu La Ricotta, snimanom na novom i starom Apijskom putu, u jesen 1963.
Ti oajniki poetski iskazi izraavaju otuenje od budunosti, iji prikaz nagovetava dolazak kulturne pustinje. Glumci iz filma Mamma Roma (1962) lutaju oko drevnih ruevina Rima. Ali, te ruevine
vie nisu vekovima stari predmeti prouavanja i divljenja, koji bi mogli posluiti kao temelji novog
sveta. Postale su neprepoznatljive, ogoljene, neme, skoro deo prirode, zaguene irenjem novih naselja, lienih kvaliteta i pamenja.
Iz utrobe mrtve ene/ moe izai samo udovite/ A ja, odrasli fetus, lutam/ moderniji od bilo
kog modernog/ u potrazi za braom, koje vie nema, nastavlja Orson Vels s itanjem Pazolinijeve
poeme. Breme tradicije je teko izmiriti s hitnom potrebom za delovanjem u sadanjosti. Ali, kao to
je Pazolini rekao u jednom intervjuu iz 1962: Tradicionalistima treba oduzeti monopol nad tradicijom,
zar ne?136
Iz materijala za izlobu Mamma Roma: Visioni di Roma Antica con Piranesi e Pasolini, 9. III
18. V 05. X 2014, Palladio Museum, Vicenza, Italia, www.palladiomuseum.org

Orson Vels i Piter Bogdanovi o Pazoliniju

Piter Bogdanovi: U jednoj epizodi (filma RoGoPaG), koju je reirao Pazolini (La Ricotta),
igrali ste filmskog reditelja.
Vels: O, da Cenzurisan film, makar u Italiji, posle samo jednog prikazivanja u Veneciji.
Bogdanovi: Mislim da to nije bio naroito dobar film.
Vels: Zaista? Zato?
Bogdanovi: Bio je nekako opskuran i arty
Vels (smeje se): Opsukran i arty! Samo zato to se ne deava na obali Misisipija, odmah
je opskuran je i arty? Znate, s vama ne treba ulaziti u priu o bilo emu to nije, recimo,
Okrug erifa Seronje ili tako neto
Orson Welles & Peter Bogdanovich, This is Orson Welles, Da Capo Press, New York, 1998.

136

Non siamo complici (industria editoriale e scrittori); una forza del passato, Vie Nuove, n. 42, 18. X 1962.

138

Pazolini i prolost
Kako je lepa zemlja bila Italija za vreme faizma i odmah posle njega! ivot je bio isti
kao kada smo bili deca, i tokom nekih dvadeset ili trideset godina, nije se promenio. Ne
mislim na njegove vrednosti re vrednost suvie je jaka i ideoloka, da bi izrazila
neto sasvim prosto na ta ovde mislim ve na njegovu pojavnost, koja kao da je bila
obdarena neim venim: mogli ste da strastveno verujete u pobunu ili revoluciju, zato to
ste znali da se ona udesna stvar, koja je sam oblik ivota, nee promeniti. Mogli ste da se
oseate kao heroj promene i neeg novog, zato ste bili ohrabreni i osnaeni uverenjem da
se grad i njegovi ljudi, u svojim najdubljim i najboljim aspektima, nee promeniti; samo e
se njihovi ekonomski i kulturni uslovi s pravom promeniti, ali to nije imalo nikakve veze s
ve ustanovljenom istinom, koja je, udesno nepromenljiva, vladala gestovima, pogledom
i telesnim dranjem nekog uomo (mukarca) ili ragazzo (momka).137
Tako je o ivotu pisao jedan ubeeni antifaista. Onda je razvoj proizvodnih snaga, u koji se
revolucionarna teorija toliko uzdala, poeo da donosi neke nesluene promene. Ovog puta, bilo je
pogoeno samo jezgro. Starim pritiscima, kojima su odgovarali i neki jasnije izraeni antagonizmi,
sada su se pridruili imperativi, robe, oekivanja, vrednosti, koji su potpuno izmenili sam ljudski
pejza. Iznutra i spolja, stare linije podele poele su da se rastau. Nadiedoloki imperativi progresa,
razvoja, ivotnog standarda, modernizacije, ponitili su skoro sve bitne razlike izmeu levog i
desnog, u ravni ljudskih oekivanja i ponaanja. Razne samonikle tradicije poeli su da zamenjuju
sintetiki obrasci i proizvodi, oblikovani prema zahtevima sve ubrzanijeg ciklusa proizvodnje i potronje. To je ono o emu govore mnogi Pazolinijevi tekstovi. Poto u tim promenama nije video nita
dobro, esto je bio kritikovan kao konzervativac ili ak kao otvoreni reakcionar.
Ali, prolost kod Pazolinija nikada nije ideal, ve ilustracija. Prethodno ljudsko stanje (uopte, a
konkretno u Italiji), do poetka druge industrijske revolucije, bilo je manje posredovano (administrativno, medijski, tehnoloki, robno), makar zbog nedovoljno razvijenih tehnika kontrole i uslovljavanja; samim tim, bilo je otvorenije za razne ishode ne samo za jedan, koji je donela nova tehnika
organizacija drutva. To govori neto u prilog ouvanja (konzerviranja) ljudskog potencijala za autonomiju i konvivijalnost, a ne u prilog restauracije nekog idealizovanog ancien rgime. Pazolinijeva
kritika moderniteta progresa, demokratije, liberalnih sloboda nije aristokratska; on ga odbacuje
sa stanovita samoodreenja, stanja za koje se tek treba izboriti. Kod njega je sve bilo otvoreno za
tu perspektivu, a ne zatvoreno u neku enjivu i jalovu retrospektivu. (Videti, izmeu ostalog, finale
teksta Dva skromna predloga ili Beleke za poeziju na junjakom dijalektu.)
Iz dananje perspektive, ak je i vreme o kojem Pazolini ovde govori kao o kraju sveta bilo neuporedivo manje posredovano od dananjeg. Granicu sada moemo da povuemo, mnogo preciznije, do
poetka opte digitalizacije (u probnoj fazi smo jo mogli da ludujemo). Od tada, novi imperativi i
obrasci ponaanja poinju da se ire i doslovno brzinom svetlosti i da prodiru suda. Svaka osoba iz
moje generacije moe da se sa istim konzervativnim alom osvrne, na primer, na vreme do pre etvrt veka, kada na ulicama nije bilo bilborda, to danas zvui nepojmljivo; pogled se pruao dalje; nije
bio sa svih strana ozidan znacima Robe; ili na vreme pre kompjutera: ljudi su se vie viali, to je
glavni preduslov svake istinske komunikacije i iskustva uopte. Takoe, na irem planu, vidimo da je
nekada postojala neuporedivo vea raznovrsnost kulturnih batina, komunalnih odnosa, oblika ponaanja, izraavanja, umea. Progres je doneo bujanje novih formi, ali onih sintetikih, koje sa svim
svojim varijacijama, u poreenju s karakterom i obiljem ranijih formi koje su mogle biti svakakve,
137

P. P. Pasolini, Sandro Penna: Un po di febbre, Scritti corsari, Garzanto, Milano, 2011 (1975), str. 143147.

139

ali koje su bile ive, a ne studijski generisane, iz svega nekoliko centara deluju zastraujue skueno
i jednolino. Odstranjeni su celi registri ljudske oseajnosti i dubine.
Nije stvar u pukoj raznovrsnosti ili u lepoti razlika; tako ostajemo na pozicijama liberalnog konzumerizma; i te razlike se danas selektivno uzgajaju i plasiraju kao robe, u vrlo skuenom rasponu
kategorija i kliea. Bioloka raznovrsnost je preduslov ivota; u ljudskom svetu, pored drugih drai, to
znai obilje autonomnih i samoniklih stilova, to je nekada podrazumevalo vei stepen line i komunalne nezavisnosti i to je posebno vano ili opasno (kako za koga) nepredvidljivosti. Globalizacija,
ili uniformizacija, kako glasi Pazolinijev termin, pre svega znai irenje kontrole. Ishod je nesnosna slinost stvari i ljudi, u najrazliitijim situacijama i sredinama, novo oseanje skuenosti, u svetu
koji tako nikada ne moe biti dovoljno velik. Slino tome, zahvaljujui novim tehnologijama, dolazi
do strahovitog ubrzanja cirkulacije: ciklusa proizvodnje i potronje. Novi proizvodi, usluge, sadraji,
prestiu jedni druge, daleko preko praga bilo ije percepcije i moi apsorpcije. Samim tim, suava se
interval ili prostor za samo iskustvo, za doivljaj, bilo ega. Zato ne moemo govoriti o prostoj smeni
generacija, o zameni jednog senzibiliteta drugim, jedne dubine nekom drugom vrste dubine. Dubina
iezava kao kategorija. Tu novu neurozu opaamo svuda, u tim uurbanim, grozniavim gomilama
veitih putnika i potroaa, koje vie nita ne moe da zadovolji, ispuni, ukoreni. Kakav mentalitet
tako nastaje? ta oekivati od njega? Da li Pazolini preteruje kada ovde na jednom mestu govori o
tom novom soju ljudi, kojima se vie ne moete obratiti u ime bilo ega?
Novo je nuno gore od starog. Nema u toj tvrdnji nieg ekstremnog; postavlja se samo pitanje kriterijuma. Ono to nazivamo progresom znai neprekidno usavravanje tehnike sistema, mehanizama,
procedura, institucija i progresivno pogoravanje ljudskog stanja, s jedinog stanovita s kojeg se o
njemu moe govoriti: sa stanovita line i komunalne autonomije, same sposobnosti za ivot. Takav
progres i ljudsko bie kao neto autonomno, celovito, kompetentno, aktivno nikada se ne mogu
dovesti u pozitivnu vezu: pretpostavka tehnikog progresa su neautonomna ljudska bia, svedena na
funkcije, koja slue njegovim imperativima. Pri tom, ne zaboravljamo da je i to staro, u ovom naem
svetu, od odreene take, nekada bilo novo: re je o potpuno pogrenoj orijentaciji, koja je takva od
samog poetka. I naravno da je prostor za otklon bio vei kada je taj sistem bio nerazvijeniji, nesavreniji, slabiji, kada jo nije bio sveprisutan. Sve dok je re o istoj putanji, novo je uvek gore od starog
i uvek nova, i verovatno sve tea, polazna taka. Drugu nemamo. Ovakvi osvrti su pouni, zapravo kljuni, jer nas upuuju na sr problema kako upte oekivati da nas dalji progres, dakle, dalje
jaanje postojeeg sistema, dovede u neku povoljniju situaciju? ali puki al ne vodi nikud. Samo je
istina da su bes i oaj zbog onoga to nas jo vezuje za ivot, a to se tako brutalno iskorenjuje, esto
neizrecivi.
Stvarnost odnosi pobedu nad nama, pisao je Pazolini u istom osvrtu na poeziju svog prijatelja i
uzora, Sandra Pene, i to je nepodnoljivo. Presuda glasi da nam se sve to smo voleli, zauvek oduzima.138
Ali, to iskustvo nije uvek lako izraziti nedvosmisleno, nekim jezikom koji ne bi ostavljao prostora za nesporazume ili olaka tumaenja. Tako je i Pazolini, za mnoge, naroito s levice, ostao prosto
konzervativac.
AG, na osnovu urnala anarhije/ blok 45, od 12. XI 2014.

138

Ibid.

140

Vie nuove

Pazolini je oigledno na svoj nain shvatao komunizam i marksistiko naslee. Nije verovao u progres, glavnu pretpostavku zvaninog marksizma, ali i cele antikapitalistike opozicije. Polazio je od
neeg oiglednog i iskustvenog: od ogromnog bogatstva prekapitalistike i nekapitalistike tradicije,
od te velike istorije stilova ivotnih, umetnikih, intelektualnih, duhovnih, zanatskih, izraajnih.
Valjda bi upravo marksisti, kao protivnici kapitalizma, trebalo da pokau najvie sluha za to naslee
i taj potencijal? Za sve to je lokalno, komunalistiko, autonomno, nemonetarno, egalitarno, bratsko,
ak i ako ostaje tehnoloki zaostalo? Valjda su odnosi u kojima elimo da ivimo vaniji od materijalnih uslova? I kao da ti odnosi ne bi, nuno, kreirali sopstvenu materijalnu sferu, zaista primerenu
oveku? Ali, levica je sanjala neto drugo: kapitalizam; isti, stari materijalistiki san, s nekim slabanim amandmanima. Prenosimo nekoliko odlomaka iz polemike koja se tim povodom vodila na
stranicama komunistikog nedeljnika Vie nuove (Novi putevi), krajem 1962.
PPP: () Tu je i ta pogrena predstava kao i uvek, zahvaljujui urnalistikoj mistifikaciji o meni kao modernisti. ak i u svojim najozbiljnijim eksperimentima nisam
se odvajao od one odluujue ljubavi prema italijanskom i evropskom nasleu. Tradicionalistima treba oduzeti monopol nad tradicijom, zar ne? Samo revolucija moe da spasi
tradiciju; samo marksisti vole prolost; buruji ne vole nita; njihovi retoriki izrazi ljubavi prema prolosti su prosto cinini i blasfemini. U najboljem sluaju, njihova ljubav
je dekorativna ili monumentalna, kako je to govorio openhauer; ona svakako nije istorijska, to jest, prava i sposobna da stvara novu istoriju.139
Ovaj prilog iz Vie nuove, iz nekog razloga, nije ukljuen u Pazolinijeve sabrane spise o politici i
drutvu, u delu koji pokriva saradnju s tim asopisom, tako da nam je bio dostupan samo u ovom odlomku, inae esto citiranom. Re je o odgovoru na reakcije na njegovu poemu Ja sam sila prolosti.
Usledila su jo neka pisma italaca.
Oreste Coboli (italac iz Nonantole, kod Modene): (Dragi Pazolini) Ali, molim vas, o kakvoj tradiciji priate? O kakvoj ljubavi prema prolosti? Naalost, dobro je poznato da
tradicija ometa tok drutvenih promena, kada doe do socijalistike revolucije, kojoj se
iskreno nadam, i zato ne mogu da verujem u to to priate. Ne moete ostaviti netaknutom
srednjovekovnu tradiciju koja opstaje irom Italije, ne samo na jugu. Po vama, marksista
treba da voli prolost. To ne moe biti istina. Po meni, prolosti se treba seati i diviti joj
se, ali ona se ne moe voleti, kao sadanjost i budunost. Njene mane ne moete videti
ako je volite, ve samo kroz pamenje i divljenje.
PPP : () Insistiram: samo marksizam moe da spasi tradiciju. Ah, ali morate me dobro
shvatiti! Pod tradicijom podrazumevam onu veliku tradiciju: istoriju stilova. Da bi se ta
tradicija mogla voleti, treba gajiti veliku ljubav prema ivotu. Buroazija ne voli ivot:
ona ga poseduje. Odatle cinizam, vulgarnost, pravi nedostatak potovanja prema tradiciji, njeno svoenje na tradiciju privilegija i plemikih grbova. Upravo zato to je kritiki

139

Non siamo complici (industria editoriale e scrittori); una forza del passato, Vie nuove, n. 42, 18. X 1962. P. P.
Pasolini, I Dialoghi, Editori Riuniti, Roma 1992.

141

i revolucionaran, marksizam podrazumeva ljubav prema ivotu, samim tim, i ljubav potrebnu za obnoviteljsku, energinu reviziju istorije oveanstva, njegove prolosti.140
(AG)

Nineto Davoli: Razgovor o Pazolinju

Uvod
ovani Nineto Davoli (Giovanni Ninetto Davoli, 1948), italijanski glumac, bez ijeg se irokog
osmeha i kovrdave ube Pazolinijev filmski opus jednostavno ne moe zamisliti. Glumio je ili nastupao u jedanaest Pazolinijevih filmova, dugometranih i kratkih u skoro svim filmovima snimljenim
posle 1962, sa Sal kao znaajnim izuzetkom, koji e u ovom intervjuu biti objanjen a trebalo je
da igra i jednu od dve glavne uloge u filmu koji je Pazolini najavio neposredno posle Sal: Porno-TeoKolossal.
Roen je 1948, u kalabrijskom selu San Pjetro a Majda (San Pietro a Maida), u provinciji Katancaro
(Catanzaro), na krajnjem jugu Italije. Skoro odmah po roenju, njegova porodica majka, otac, sestra
i tri brata sele se u rimsku borgatu Prenestino. Tamo je 1963. upoznao Pazolinija, dok je ovaj u istom kraju snimao svoj kratki film La ricotta. Njihovo prijateljstvo trajalo je sve do Pazolinijeve smrti.
Istina, Pazolini je teko podneo Ninetovo odrastanje i osamostaljivanje a naroito njegovu odluku
da se oeni (sa Patricijom Davoli, 1973), to je na vrlo sumoran nain ostalo zabeleeno i u njegovoj
poeziji. Ali, pomraenje, iako ozbiljno, nije trajalo dugo. Kako je to u jednom drugom intervjuu, takoe skoranjem, objasnio Nineto, Pjer Paolo je vremenom prihvatio moj izbor i ak bio kum mojim
sinovima (Pjer Paolo i Gvidalberto, nazvani po Pazoliniju i njegovom mlaem bratu).141
Posle Pazolinijeve smrti, ostao je u svetu filma, kao glumac, a zatim i kao producent. Status jedne
od najveih italijanskih filmskih legendi, do danas neokrnjen, nije mu doneo i bogatstvo, niti ga je
promenio: Nineto i Patricija i danas ive u malom stanu koji je Nineto kupio jo sedamdesetih godina,
i dalje na obodu Rima, u blizini ineite. Poslednjih godina, s pribliavanjem etrdesetogodinjice
Pazolinijeve smrti i otvaranjem velike izlobe Pasolini Roma (2013), koja je sada ve poela da obilazi
svet, opet je dospeo u centar panje. Pored toga, prihvatio je ulogu savetnika, kao i manju glumaku
ulogu, u filmu Abela Ferare (Ferrara), Pasolini (2014). Usledile su brojne prezentacije i retrospektive,
na kojima je, prema izvetajima koji ne znaju za izuzetke (kao i prema dostupnim snimcima), plenio
svojom iskrenou, ali i elokvencijom, pravim pripovedakim darom.
Nineto je dao mnogo intervjua, uglavnom vrlo slinih. Ljudi su ga, razumljivo, zasipali istim pitanjima, u elji da uju to vie anegdota iz vremena njegovog druenja i saradnje s Pazolinijem. I Nineto
im je izlazio u susret, uvek velikoduno, ali i s vrlo prefinjenim taktom, to je verovatno frustriralo
one koji su u njemu videli samo Pazolinijevog omiljenog divljaka (koga je sam Pazolini zvao glasnikom sree, seoskim Arijelom, ak i bogom) i oekivali uvek iste pikanterije. Intervju koji sledi, iz
septembra 2014, nije toliko anegdotski iako ni te detalje nikako ne treba potcenjivati, ne samo zbog
140

Risposta ad un insoddisfatto (Oreste Zoboli, Nonantola, Modena), Vie nuove, n. 47, 22. XI 1962. P. P. Pasolini, I Dialoghi,
Editori Riuniti, Roma 1992. P. P. Pasolini, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 1022 (Dai Dialoghi con Pasolini su
Vie nuove, 1962).
141
Jo jedan intervju koji bi svakako trebalo pogledati: Gianni Borgna i Ninetto Davoli, septembar 2012, iz materijala za
izlobu Pasolini Roma (Berlin, 20142015; Gianni Borgna je jedan od autora izlobe): www.berlinerfestspiele.de . Ako je fajl
u meuvremenu postao nedostupan, moete ga dobiti na adresi anarhije/ blok 45.

142

Ninetovog ivopisnog pripovedanja i to je ono to ga je odmah izdvojilo iz mase ostalih. ovani

Marini Kamija, iz novog filmskog asopisa Fireflies (Svici, Berlin-Melburn) dao je Ninetu bez namere da po svaku cenu otkrije nekog drugog, intelektualnijeg Nineta prostora za neka zapaanja
koja se ranije, pod pritiskom drugaijih oekivanja, ili nisu mogla uti ili su ostajala nedoreena. Tako
su se, na poseban nain, jo jednom potvrdili duboka uzajamna privrenost i razumevanje, koji su
krasili odnos Nineta i Pjera Paola. (AG)

Nineto Davoli, u razgovoru sa Svicima

ovani: Voleo bih da ujem kako ste upoznali Pazolinija.
Nineto: Na susret bio je, kako to kaemo u Rimu, una manna dal cielo dar s neba. Bilo je to 1963,
a ja sam bio napolju, sa svojim drugarima, s kojima sam vrljao Akvasantom, rimskim predgraem,
kada smo ugledali grupu ljudi na vrhu jednog breuljka. ta je sad to? Otili smo da vidimo. Snimali
su film: Pjer Paolov La ricotta!
Zapanjili smo se kada smo videli sve te ljude u kostimima, koji su izvodili priu o Hristu, sva ta
svetla, opremu Desilo se da je tu radio i moj brat, koji je pomagao u izgradnji kulisa. Ugledao me
je i poeo da vie: Nine, ta e ti ovde? Nisam znao ta da mu kaem, uplaio sam se, ali on mi je
rekao: Doi ovamo, upoznau te sa reiserom. Odveo me je do Pjera Paola. Pjer Paolo me je pogledao,
pomilovao po kosi i osmehnuo se. I tako smo se upoznali. Odmah mi se svideo. Bio je tako jednostavan,
tako prirodan
ovani: Kako ste poeli da glumite za njega?
Nineto: Malo posle toga, on me je pozvao i ponudio mi ulogu u filmu Jevanelje po Mateju (Il Vangelo
secondo Matteo, 19631964). Ne znam da li se seate, imao sam veoma malu ulogu, pastira koji u
naruju nosi dete. Nisam hteo da pristanem i samo sam govorio: Ma daj, Pjerpa, zaboravi. Mnogo
mi je neprijatno. A on je i dalje navaljivao: Ne, videe, bie ti zanimljivo. Na kraju me je ubedio.
Rekao sam: U redu, ali samo ako ne moram nita da priam. On me je uveravao: Ne, ne, ne brini,
nee morati da pria. Samo radi ta ti kaem: gledaj tamo, nasmej se, itd.
Onda me je pitao da li hou da igram u Pticama i ptiurinama (Uccellacci e uccellini, 1966), gde bih
imao mnogo vaniju ulogu. Odmah sam rekao ne: Sluaj Pjerpa, suvie sam stidljiv. Sve vreme bih
morao da priam, zaboraviu svoj tekst Jo sam uvek sam bio klinac, vrlo nesiguran. Ali, morate
imati u vidu da sam iveo u borgati, jednoj od onih rimskih borgata sa udericama, itd. Moja porodica
bila je siromana. Bilo nas je estoro, a samo je otac radio iveli smo u poprilinoj oskudici.
Pjer Paolo je insistirao da radim na tom filmu, ja sam i dalje odbijao, da bi mi on u jednom trenutku
rekao: Nineto, zna da u ti platiti, zar ne? Nisam ga shvatio, tako da je moja reakcija bila, otprilike:
Da, da, platie mi koliko e mi platiti? Rekao je: Oh, ta ja znam, milion (lira), tako neto. Milion
lira, 1965! Morate da shvatite, u to vreme, to je bila ogromna svota (12.000 E). I tako sam pristao.
ovani: I igrali ste jednog od dvojice protagonista pored Totoa! Ni manje, ni vie. Kako je to
izgledalo?
Nineto: Prvih nekoliko dana bilo je veoma teko. Nai se naspram glumca kao to je Toto, za mene je
bilo neto istinski neverovatno, neto potpuno onostrano. Ipak, posle nedelju dana, deset dana, poeo
sam da se oseam oputenije i uradili smo taj film, napravili smo pravi rusvaj od njega.
ovani: Snimanje je, znai, bilo zabavno, kao i sam film. Pazolini je u javnosti ostavljao utisak veoma
ozbiljnog oveka. Da li je tokom snimanja bio drugaiji?
Nineto: Kada je re o karakteru, Pjer Paolo je zaista bio ozbiljan. Nije zraio velikom sreom. Ali,
poto sam ga lino poznavao, znam da je bio najprijatnija osoba, najovenija, najskromnija i najjed-

143

nostavnija osoba na svetu. Kada bi bio s glumcima i ekipom, obraao im se, objanjavao i priao prie
na vrlo pristupaan nain.
Ceo svet ima tu sliku o Pjeru Paolu kao vrlo ozbiljnoj osobi, ali to nije istina. Bio je ivahan, voleo
je da se ali, da izlazi na ruak s prijateljima, da igra fudbal, skija prilino se razumeo i u mnoge
druge sportove. Voleo je etnje zajedno smo ili u toliko mnogo etnji. Svaki put kada bismo radili
na nekom filmu, etali smo po okolini, traili lokacije. Bile su to veoma dugake ekspedicije, u potrazi
za pravim mestima, za pravim uglovima za snimanje filmova. Bio je pravi atleta; niko nije mogao da
se nosi s njim, s njegovom vitalnou i apetitom.
ovani: Zaista je zanimljivo sluati vas kako ga opisujete kao jednostavnu i pristupanu osobu, zato
to su njegovi filmovi esto vrlo komplikovani i apstraktni. Da li je razmatrao svoje ideje sa ekipom?
Nineto: Pjer Paolo je imao svoje ideje i tano znao ta eli i kako da to postigne. Profesionalnim
glumcima je davao scenario i grubo objanjavao film. Radio je i s neprofesionalnim glumcima s ulice
ako bi imali neku vaniju ulogu, i njima je davao scenario; inae bi im samo objasnio ta treba da rade,
na licu mesta. Voleo je da se neprofesionalni glumci ponaaju kao i u ivotu, sa istom jednostavnou.
Naravno, veina njegovih filmova sledi intelektualnu logiku, koju je on izraavao na svoj nain.
Ali, nije pravio filmove zato da bi indoktrinirao ljude. To je bio njegov nain postojanja, njegov oblik
izraavanja. Ako ljudi to shvate, dobro je; ako ne shvate, ta da se radi. Svaki put kada bi ga pitali ta
je hteo da kae s nekim filmom, odgovarao bi: Oh, nita naroito. To je samo jedna ideja koju sam
imao. Nisam ni svetenik, ni profesor, samo sam napravio film, zato to sam doao do te ideje. Svidela
mi se, uradio sam je.
ovani: Vi ste mu pomagali u izboru neprofesionalnih glumaca, zar ne?
Nineto: Da, bio sam mu neka vrsta asistenta, pomagao mu u traenju pravih lica. Zajedno smo lutali
ulicama: u Napulju, kada smo radili Dekameron, u Africi, kada smo radili Cvet 1001 noi, u Maroku, za
Edipa Ili smo u radnika predgraa, u sirotinjska naselja, i traili prava lica.
Imali smo poseban metod: svaki put kada bismo ugledali nekog zanimljivog, da bismo videli kako
govori i kree se, ja bih mu priao s neko nasuminom reenicom, na primer, Gospodine, izvinite, gde
je trg Dante? Dok bi mi ta osoba odgovarala, Pjer Paolo je stajao pet metara dalje i posmatrao nas,
kroz prste, koje bi ukrstio i drao kao trailo kamere. Ako bi mu se ta osoba svidela, priao bi nam i
onda bismo popriali. Inae bi mi dao znak i mi bismo produili dalje.
ovani: Naravno, vae lice, vaa energija, imali su ogromnu ulogu u Pazolinijevom delu. Da li vam
je ikada objasnio ta ga je toliko fasciniralo kod vas?
Nineto: Mislim da je Pjera Paola osvojio moj nain postojanja: srean, veseo, deak koji voli ivot, neprekidna eksplozija radosti. Sve ono to on, u krajnjoj liniji, nije bio. I moda je onda u meni pronaao
sebe.
ovani: Sebe, onakvog kakav je eleo da bude?
Nineto: Moda, moda. Pjer Paolo nije bio veselo mome. Ali, kada bi bio sa mnom, razvedrio bi se,
alio. Izvodili bismo svata, glupirali se Naravno, kada bi se naao meu intelektualcima i slinima,
ponaao bi se u skladu s tim. Ali, uvek je bio spreman za alu.
Da, mislim da je to to je eleo da bude pronaao u meni, tu eksploziju radosti i sree, tu nevinost i
uivanje, meavinu koja ga je zapanjivala i fascinirala. U svakom filmu koji sam radio s Pjerom Paolom,
uvek sam izraavao svoj nain postojanja. Nisam bio neki ekspirovski glumac ili bilo ta slino. Uvek
sam bio samo Nineto, iz stvarnog ivota.
ovani: Na asopis se zove Fireflies (Svici), po uvenom Pazolinijevom lanku o
Nineto: nestanku svitaca.
ovani: Da li mislite da ste bili svitac u njegovim filmovima?
Nineto: Moda, na neki nain. Taj lanak se bavio ivotom uopte, ljudima obinim ljudima. Nestanak svitaca je nestanak jednostavnosti, istote. Svitac je siuna ivotinja, toliko osetljiva, da kada
144

vazduh postane suvie teak, umire. Na neki nain, mi smo ti svici koje ovaj sistem unitava. Svici predstavljaju nain ivota koji je tada poeo da nestaje, zato to smo postali zaraeni sistemom,
samim vazduhom, atmosferom, konzumerizmom, koji nas je sve zahvatio i upropastio.
ovani: Da li je to razlog zato niste glumili u filmu Salo?
Nineto: Da, upravo tako. Nineto ne bi mogao da ivi u tom sistemu, u tom vazduhu, u toj atmosferi.
Prema Pjeru Paolu, ubili bi me odmah. Bio bih lik koga ubijaju na samom poetku, zato to, prema
njemu, Nineto ne bi mogao da udie takav vazduh. Zato je to jedini film u kojem nisam uestvovao.
(Smeh.)
ovani: Kada se film Salo pojavio, Pazolinijev bliski prijatelj, pisac Alberto Moravija, rekao je da je
tim filmom Pazolini izrazio mrnju prema samom sebi. Nije mogao da prepozna svog prijatelja i hteo
je da Pazolinijevo poslednje delo bude Trilogija ivota. Da li se slaete s tim?
Nineto: Samo donekle. Za mene su filmovi iz trilogije Pjera Paola Dekameron, Kanterberijske prie
i Cvet 1001 noi njegove poslednje poeme, kraj filma. Mislim da je sa Salo Pjer Paolo hteo da stavi
taku, da napravi film koji bi bio skoro uvreda za ivot. Razgovarao sam o tome s Pjerom Paolom. Bilo
je to iste godine kada se pojavio Bertoluijev film Poslednji tango u Parizu, film kojeg se svako sea
zbog samo jedne stvari pogaate na ta mislim?
ovani: Na scenu s puterom?
Nineto: Tako je. Sam film, da budem iskren, nije mi se mnogo svideo. Ali, ako su ljudi zadivljeni
samo zato to su zapamtili puter, onda, mislim, jebote, u kakvom to svetu i sistemu ivimo? Bilo je to
kao da kaete, Aha, znai, to vam se svia? Dobro, onda u napraviti Salo! (Smeh.)
Zaista je hteo da okona s tim, s filmom uopte.142 Video je to kao amar u lice. Ne kaem da je to
bilo loe s njegove strane, zato to su ljudi, u krajnjoj liniji, to zasluili. A onda, kada se Salo pojavio,
poele su zabrane, usledila je gomila problema Ljudi su bili tako licemerni i mislim da su i dalje
takvi.
ovani: Da li je Pazolini na kraju bio zadovoljan filmom?
Nineto: Jo kako! Bio je zadovoljan, naravno. Bilo mu je savreno jasno da je napravio film zbog
kojeg e ga kritikovati. Kao i ranije, u svemu to je ikada uradio uvek je bio voljen i omraen.
ovani: Ako se Pazolinijevo delo pogleda kao celina, stie se utisak da ga je sa svakim novim filmom
obuzimao sve vei oaj i da je Salo bio kulminacija. Da li se to odravalo i na njegovu linost?
Nineto: Istinski je oajavao zato to svet, ivot i ljudi uopte vie nisu kao to su bili, zato to
su ljudi izgubili due i to se sve svelo na posao, novac, posao, novac. Na najtrivijalnije stvari! Ono
sutinsko je izgubljeno. Svi su poeli da ive povrno, a ta povrnost vodi u propast.
ovani: ta li bi onda mislio danas?
Nineto: Ah! Danas bi bio revolucionar! (Smeh.) Blagi boe, kada bi samo mogao da vidi sve ovo ne
bi vie iveo u Italiji, to je sigurno. U stvari smo priali o tome: hteli smo da se preselimo s porodicama
u Maroko, da odemo negde gde je meu ljudima jo uvek postojao taj tip istote, istinitosti, jednostavnosti. Danas bi mogao da oseti samo uas. Uvek je bio ovek koji je osuivao sistem, ali dananji
svet nije pazolinijevski svet, zaista nije.
ovani: Kako gledate na njegovo naslee?
Nineto: Ono to me zapanjuje su reakcije mladih ljudi. Putujem svetom, sreem te mlade ljude i
svia mi se to to ga otkrivaju i to ele da saznaju vie o njemu. To je predivno. Meutim, oni ive u
svetu koji je Pjer Paolo opisao jo pre pedeset godina, tako da su, na neki nain, ve izgubljeni.
ovani: Kako reaguju na filmove?
Nineto: Sviaju im se. Ali, velika je razlika izmeu njih i mladih iz onog vremena. Ono to je Pjer
Paolo opisao jeste sam ivot tih mladih ljudi, dok dananji mladi mogu da taj ivot iskuse samo kroz
142

Videti Neobjavljeni autointervju.

145

filmove Pjera Paola. Dananja omladina nikada nije ivela u svetu iz Accatonea, iz Mamma Rome, iz
Ptica i ptiurina, a htela bi to. Mislim, poetski. Ne znam da li razumete ta hou da kaem.
ovani: Apsolutno. Upravo to je jedan od razloga zato volim Pazolinijeve filmove: nostalgian sam
za prolou koju nikada nisam iskusio.
Nineto: Tako je! ivite za to doba, ali nikada niste iveli tim ivotom. Ali, voleli biste da iskusite svet
koji je Pjer Paolo opisao. Negujete to, ali, nemogue je iveti takvim ivotom, proi kroz ta iskustva
ovani: ta iz tih filmova moemo da izvuemo za danas?
Nineto: Nita. Tu je samo ono to prikazuju. Nema nade, ona ne postoji. Ali, moda e je opet biti.
Pjer Paolo je esto priao da emo se vratiti na trampu. Moda emo se vratiti u svet koji je opisivao.
Ali, s nainom ivota koji danas imamo na svetu, to nije mogue. Kao to je imao obiaj da kae, da
bismo se vratili na trampu, trebalo bi unititi mnogo toga, na globalnom nivou. Trebalo bi da poemo
iz poetka, od zemlje.
ovani: Kao na kraju Teoreme?
Nineto: Upravo tako.
Giovanni Marchini Camia i Ninetto Davoli, Fireflies # 1, septembar 2014, http://fireflieszine.com/ninettodavoli/

146

Bibliografska napomena
FILMOGRAFIJA
Accattone (1961)
Mamma Roma (1962)
Ro.Go.Pa.G. (omnibus), epizoda La ricotta (1963)
La rabbia (1963, prvi deo; drugi deo, reija Giovannino Guareschi)
Comizi damore (1964, dokumentarni)
Sopralluoghi in Palestina per il Vangelo secondo Matteo (1964, dokumentarni)
Il Vangelo secondo Matteo (1964)
Uccellacci e uccellini (1966)
Le streghe (omnibus), epizoda La Terra vista dalla Luna (1967)
Capriccio allitaliana (omnibus), epizoda Che cosa sono le nuvole? (1967)
Edipo re (1967)
Appunti per un film sullIndia (19671968, dokumentarni)
Teorema (1968)
Amore e rabbia (omnibus), epizoda La sequenza del fiore di carta (1968)
Porcile (19681969)
Appunti per unOrestiade africana (19681969, dokumentarni)
Medea (1969)
Il Decameron (1971)
Le mura di Sanaa (1971, dokumentarni)
I racconti di Canterbury (1972)
Il fiore delle Mille e una notte (1974)
Pasolini e la forma della citt (1974, dokumentarni)
Sal o le 120 giornate di Sodoma (1975)

147

POEZIJA
Poesie a Casarsa (1942)
Poesie (1945)
I pianti (1946)
Tal cur di un frut (1953)
Dal diario 194547 (1954)
La meglio giovent (1954)
Le ceneri di Gramsci (1957)
Lusignolo della chiesa cattolica (1958)
La religione del mio tempo (1961)
Poesia in forma di rosa (1964)
Trasumanar e organizzar (1971)
La nuova giovent (1975)

PROZA
Ragazzi di vita (1955)
Una vita violenta (1959; estok ivot, Mladost, Zagreb, 1960)
Il sogno di una cosa (1962)
Amado Mio Atti Impuri (1982, napisano 1948; Narodna knjiga, Beograd, 1984)
Al dagli occhi azzurri (1965)
Teorema (1968; Rad, Re i misao br. 414, Beograd, 1988)
Petrolio (1992, nedovren roman)
Storie della citt di Dio: Racconti e cronache romane (19501966), ed. Walter Siti, Torino,
Einaudi, 1995; Stories from the City of God: Sketches and Chronicles of Rome, New York,
Handsel Books, 2003.

ESEJI
Passione e ideologia (1960)
Empirismo eretico (1972)
Scritti corsari (1975)
Lettere luterane (1976)
La belle bandiere (1977)
Descrizioni di descrizioni (1979)
Il caos (1979)
La pornografia noiosa (1979)

POZORITE
Orgia (1966)
Porcile (1966)
Affabulazione (19661977)
Bestia da stile (19661977)
Caldern (19661973)
Pilade (19671977)

148

BIOGRAFIJE I INTERVJUI
Oswald Stack, Pasolini on Pasolini: Interviews with Oswald Stack, Thames & Hudson, London, 1969.
Barth David Schwartz: Pasolini Requiem. Pantheon, New York, 1992; Vintage Books, 1995.
(Najbolja i najobimnija biografija.)
Enzo Siciliano, Vita di Pasolini. Rizzoli, Milano, 1978. (Druga relevantna biografija, prevedena na engleski.)
Pier Paolo Pasolini. Una vita futura. Monografija, ed. Laura Betti, G. Raboni, F. Sanvitale,
Associazione Fondo Pier Paolo Pasolini, Garzanti, Milano, 1985. Englesko izdanje: Pier
Paolo Pasolini, A Future Life, ed. Laura Betti, Associazione Fondo Pier Paolo Pasolini,
1989. Jedna od najboljih monografija, sa nekoliko vanih, ranije neobjavljenih testova.
P. P. Pasolini: My Cinema, ed. Graziella Chiarcossi, Roberto Chiesi i Maria DAgostini.
Fondazione Cineteca di Bologna, 2013.

SABRANA DELA
Skoro sva Pazolinijeva dela, osim romana i krae proze, mogu se nai na internetu, kao PDF, prema
sledeim podacima:
Tutte le poesie, 2 voll., Mondadori, Milano 2003.
Per il cinema, 2 voll., Mondadori, Milano 2001.
Teatro, Mondadori, Milano 2001.
Saggi sulla letteratura e sullarte, 2 voll., Mondadori, Milano, 1999.
Saggi sulla politica e sulla societ, Mondadori, Milano 1999.
Romanzi e racconti, 2 voll., Mondadori, Milano 1998.
Lettere 19401954; 19551975. 2 voll., Einaudi, Torino, 1986.

OSTALI PREVODI (IZBOR)

Pazolinijevi tekstovi su se sporadino pojavljivali u raznim publikacijama, filmskim i drugim, jo od kraja ezdesetih godina prolog veka; teko je napraviti detaljan pregled. Sledi
kratak pregled izdanja koja donose ili obimnije studije o Pazoliniju ili neke vee i povezanije izbore njegovih tekstova.
Najbolji temat posveen Pazoliniju pojavio se u kragujevakom asopisu Koraci, u trobroju 1012, s kraja 2012: Ptice i ptiurine, Odricanje od Trilogije ivota (odlomak,
bez paragrafa c), Akulturacija i akulturacija, Lingvistika analiza jednog slogana,
Govor kose, KPI mladima (odlomak). Preveli sa italijanskog, Tamara uki i Aleksandar Kosti. Koraci: asopis za knjievnost, umetnost i kulturu, Narodna biblioteka Vuk
Karadi, Kragujevac, 2012. Jo jednom se zahvaljujem redakciji na ustupljenom PDF
kompletnog izdanja. http://www.nbkg.rs/koraci.php, arhiva: http://koraci.yolasite.com/
impresum.php
149

Giuseppe Zigaina, Pasolini i smrt: Mit, alkemija i semantika blistajueg nitavila. Grafiki
zavod Hrvatske, Zagreb, 1990. Preveo Viktor Tadi, 224 str. Vrlo ezoterino tumaenje
Pazolinijevog dela i sudbine, iz pera njegovog starog prijatelja, slikara uzepea Zigajne
(19242015), ali uz obilje zanimljivih detalja i odlomaka.
Slobodan Aleksi, Pjer Paolo Pazolini: venost vizionara. Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd, 2004, 98 str. Izbor tekstova i intervjua, uglavnom u odlomcima.
Valter Milovan, Biljeke o Pasoliniju. Meandarmedia, Zagreb, 2011, 312 str. Prikaz: http://
www.mvinfo.hr/clanak/valter-milovan-biljeske-o-pasoliniju
Pjer Paolo Pazolini, Svi smo u opasnosti. Nova Misao, Novi Sad, 2014, 213 str. Prevod sa
italijanskog: Magdalena Petrovi i Valter Milovan (autor prethodnog naslova, inae iz Pule). Izbor koji se delimino poklapa sa ovim (kao i sa tematom asopisa Koraci), to je
neizbeno u predstavljanju Pazolinija kao politikog pisca, ali uz, recimo, prilino komotno raspolaganje redakcije prevodima anarhije/ blok 45, u samoj knjizi i njenoj promociji,
za ta sam saznao tek sluajno, iako je glavni urednik Nove Misli redovni italac naih
urnala. Ipak, zbirku treba preporuiti, zato to skoro polovinu njenog sadraja ini tekst
neostvarenog scenarija za film o svetom Pavlu, u odlinom prevodu Magdalene Petrovi
(str. 19125, San Paolo. Progetto per un film, 1968, Einaudi, Torino, 1977).

150

Impresum
Pjer Paolo Pazolini, Povratak svitaca: Scritti politici 19681975
Preveo i priredio: Aleksa Golijanin, 20132015.
Korektura i sugestije: bata Nea.
tampano izdanje, za sada, ne postoji. Pored jedinstvenog fajla, svi tekstovi su prireeni
i kao serija bukleta (prema poglavljima zbirke):
1. Sal
2. Dragi enarijelo
3. Olovne godine
4. Komunizam
5. Nineto Davoli: Razgovor o Pazoliniju
Opti predgovor i ostatak Petog poglavlja, s jo nekim odlomcima i komentarima, nalaze
se samo u ovom jedinstvenom fajlu.
aleksa.golijanin@gmail.com
anarhija-blok45.net1zen.com

151

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Pier Paolo Pasolini

Povratak svitaca
Scritti politici 19681975
2015.
Svi izvori su navedeni uz tekstove.
Preveo i priredio: Aleksa Golijanin, 20132015. Korektura i sugestije: bata Nea.
anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net