Savremeni (vrhunski) sport je postao biznis, odnosno visoko komercijalizovana delatnost,

iju osnovu ine vrhunska sportska dostignua i vrhunski rezultat. Meutim da bi se obezdedila
osnova za postojanje ovakvog jednog sportskog sistema, odnosno da bi vrhunska sportska
dostignua i vrhunski rezultat bio mogu neophodni su resursi.
Da bi se "proizvodnja" sportskog potencijala mogla odvijati nesmetano, neophodni su resursi,
koji predstavljaju sva ona materijalna i/ili nematerijalna sredstva potrebna za odvijanje aktivnosti
u sportskom sistemu, a koja kasnije odreenim procesima mogu biti transformisana u eljeni
sportski proizvod ili uslugu.
* Proizvod ili usluga predstavljen je u sportu najee kao sportski rezultat ili novostvorena
sportska vrednost koja, sama po sebi, predstavlja takoe novi resurs
Resurse u sportskoj organizaciji predstavljaju ona materijalna i/ili nematerijalna sredstva koja se
posebnim procesima u organizaciji mogu transformisati u neke druge resurse, zatim se mogu
zameniti sa drugim resursima i na kraju posebnim distributivnim kanalima i na osnovu planiranja
mogu se alocirati ka ljudima i organizacionim jedinicama, kao neophodna i imperativna sredstva
u procesima ostvarivanja ciljeva. U sportu/ sportskim organizacijama resursi su najee
zastupljeni u sledeim oblicima: Funkcionalni resursi (ljudski, fiziki), Logistiki resursi
(informacije i podaci), Materijalni resursi (finansijski) i dr.
Budui da je znaaj ljudskog resursa u sportu ogroman, i da on predstavlja jedan od najvanijih
resursa kojim raspolae sportska organizacija, jer ljudi su ujedno i subjekat i objekat oba procesa
(trening i takmienje) sa kojima se organizacija susree, odnosno da oni svojim znanjem, radnim
sposobnostima i motivacijom uestvuju u stvaranju: proizvoda, odluka i informacija.
Pored toga opte je poznato da je visoki nivo sportske nauke, trenane i upravljake tehnologije,
direktno uslovljen ljudskim resursima u sportskim organizacijama. Isto tako je poznato da se bez
adekvatno osposobljenih, kreativnih i stvaralakih ljudskih resursa ne moe sprovoditi razvojna
politika, nauka i tehnologija ni u jednom upravljakom sistemu u drutvu, pa prema tome ni u
sportu (Malacko, 2008), tako da emo se u nastavku teksta fokusirati se upravo na njega (Ljudski
resurs), odnosno na posebnu oblast koja se bavi problematikom (planiranja, upravljanja, razvoja,
i dr.) ljudskih resursa u sportu, tzv. Menadment ljudskih resursa.
ta predstavljaju ljudski resursi u sportu?
Ve smo napomenuli da resursi predstavljaju odgovarajua materijalna i nematerijalna sredstva
koja imaju svoju snagu ili sposobnost (odlike) da se pomou njih postigne neki cilj, imajui u
vidu sportske aktivnosti koje sprovodi odreena sportska organizacija, bez obzira na njenu misiju
i ciljeve, jasno je da su za njihovo funkcionisanje, u veoj ili manjoj meri, neophodni ljudi.
Imajui to u vidu, moemo zakljuiti da ljudske resurse u sportu predstavljaju: sva angaovana
lica koja iniciraju, inoviraju i primenjuju najsavremeniju sportsku tehnologiju, kao i druge
resurse koji su u funkciji ostvarivanja sportskih i poslovnih funkcija, kao i visoko vrednih
efekata (sportskih rezultata). U irem smislu ljudske resurse u sportskoj organizaciji ine svi
zaposleni, bez obzira na stepen strunih kvalifikacija, radno mesto ili vrstu radnog odnosa

(sportisti, administrativni radnici, amaterski sportski radnici, i sl.), dok u uem smislu ljudske
resurse ine lica koja upravljaju sportskom organizacijom (sportski radnici, menaderi, treneri).
Pojam i delovanje menadmenta ljudskih resursa?
Pojam menadmenta ljudskih resursa (engl. Human Resource Management) tesno je povezan sa
tehnolokim procesima rada,organizacionom strukturom, upravljanjem i razvojem sportske
organizacije. Menadment svake organizacije, po pravilu, bavi se i brigom o obezbeivanju i
koordinaciji razliitih vrsta resursa zastupljenih u sportu, kao to su: finansijski resursi,
materijalni resursi, ljudski resursi i sl.
Menadment ljudskih resursa u sportu predstavlja nov teorijski, nauni i pragmatini pristup, koji
se, s jedne strane odnosi na upravljanje sportistima od strane trenera, tima strunjaka i sportskih
naunika, a sa druge strane, na efikasno i efektivno upravljanje celokupnom sportskom
organizacijom od strane upravljaa u sportu (sportskih menadera, marketing menadera i
sportskih volontera) (Julijan Malacko, 2008).
U sutini menadment ljudskih resursa predstavlja sloen proces planiranja ,organizovanja i
praenja razvoja ljudskih resursa, pored toga menadment ljudskih resursa obezbeuje vitalnost
organizacionoj strukturi, on dovodi, rasporeuje, razvija i zadrava sposobne kadrove - radnike i
menadere (ljudske resurse). Menadment ljudskih resursa u sportu najee podrazumeva
integralni ljudski potencijal svih zaposlenih i/ili angaovanih lica (resursa) u sportskoj
organizaciji, tako da se njegova efikasnost direktno odraava na radnu i poslovnu efikasnost i
dugoronu stabilnost sportske organizacije.
Delovanje menamenta ljudskih resursa mogli bi se sagledati kroz sledea zaduenja (poslove):
Planiranje ljudskih resursa; Regrutovanje i selekcija radnog osoblja; Razvoj svih kadrova, a
posebno stalno zaposlenih; Ocenjivanje uspenosti obavljanja radnih zadataka; Nagraivanje i
motivacija; Kreiranje adekvatne organizacione i radne kulture; Uspostavljanje i razvoj
kvalitetnih meuljudskih odnosa; Voenje administrativnih poslova iz oblasti radnih odnosa i sl.
U nastavku teksta fokusiraemo se na poslove menamenta ljudskih resursa koji su po nama
najvaniji.
Planiranje i upravljanje ljudskim resursima u sportu
Osnova upravljanja ljudskim resursima u sportu ogleda se kroz planiranje ljudskih resursa,
planiranje obuke, planiranje razvoja karijere i kontroli celog upravljakog procesa. Planiranjem
ljudskih resursa trebalo bi predvideti broj i vrste poloaja u sportskoj organizaciji koji treba da se
popune, pri emu se utvruju zahtevi neophodni za svaki posao ili poloaj, pored toga plan bi
trebalo da sadri sledee elemente: analizu poslova, opis poslova, specifikaciju poslova, i sl.
Kao najznaajnije faze procesa planiranja ljudskih resursa mogle bi se izdvojiti sledee faze: 1)
Izbor, razmetaj, upoznavanje i uvoenje u posao i zadatke pojedinaca; 2) Obuka (razvoj
karijere); 3) Promocija ili razvoj karijere i 4) Nagraivanje i kanjavanje.

Upravljanje ljudskim resursima se definie kao poseban pristup upravljanjem zapoljavanja

kojim se nastoji da se ostvari konkurentna prednost kroz strateko rasporeivanje sposobne
radne snage, koristei pri tom integrisan niz kulturnih, strukturnih i linih tehnika.
Storey, 1995.
Kao najznaajniji efekti, zbog kojih bi menadment sportske organizacije trebalo da se bavi
planiranjem i upravljanjem ljudskim reursima izdvajaju se: 1) Poveanje efikasnost cele
organizacije; 2) Poveanje lojalnosti; 3) Ostvarivanje pojedinanih i grupnih ciljeva i interesa.
Naalost mnoge sportske organizacije ovo ne primenjuju u dovoljnoj meri (ili uopte ne
primenjuju) ime svoje itavo poslovanje (organizaciju) dovode u problem.
Pronalaenje/ regrutovanje novih saradnika (Ljudskih resursa)?
Ukoliko pretpostavimo da nijedna sportska organizacija ne bi mogla da funkcionie bez
angaovanih ljudi, odnosno ljudskih resursa, onda moemo pretpostaviti i da kvalitetno
poslovanje sportske organizacije pre svega zavisi od kvaliteta ljudskih resursa koji su angaovani
u njoj.
Zato se pitanju pronalaenja ljudskih resursa u sportskoj organizaciji pristupa studiozno, jer je i
sam problem veoma sloen. S druge strane sloenost regrutovanja ili traenja izvora ljudskih
resursa se ogleda u injenici da svaka sportska organizacija ima set razliitih poslova, koji nisu
direktno vezani za dva pomenuta osnovna procesa kojima se ona bavi, ali ine pomo i podrku
tim procesima.
Ljudi (adekvatni saradnici) predstavljaju resurs koji nije lako pronai, te su stoga razvijeni
razliiti modeli pronalaenja izvora strunih saradnika, meu kojima su najzastupljeniji:

Organizovanje sopstvenih sportskih kola;

Pronalaenje talentovanih buduih saradnika u drugim sportskim kolama;

Organizovanje sistema "skauting-a"

Oglaavanjem potrebe za novim saradnicima i dr.

Selekcija saradnika (Ljudskih resursa)?

Selekcija u sportu predstavlja irok pojam, preko kojeg se prelamaju struno-tehnoloki,
psiholoki, socijalni, finansijski i ekonomski faktori, ali i ciljevi cele sportske organizacije.
Savremena shvatanja selekcije sportista ovu problematiku tretiraju sa strunog, ali i
organizaciono-menadmentskog aspekta, tako da na sistem i rezultate selekcije novih saradnika
mogu uticati gotovo svi faktori iz unutranjeg i spoljanjeg okruenja sportske organizacije.
Imajui u vidu kompleksnost i sloenost procesa selekcije, i naravno sportsku praksu,
identifikovano je nekoliko osnovnih faza koji se smatraju dominantnim u procesu selekcije novih
saradnika: Faza primarne selekcije; Faza dopunske selekcije; Faza visoke selekcije; i dr., a koje
podrazumevaju kreiranje studioznog plana selekcije baziranog na ciljevima sportske
organizacije.

U tom smislu potrebno je izvriti analizu stanja sportskih resursa sopstvene sportske
organizacije, analizu konkurenata i kvalitet drugih pre svega materijalnih resursa, ime emo
dobiti odgovor na pitanje u kom kvalitetu i kvantitetu je nuno pristupiti dopunskoj selekciji koja
podrazumeva angaovanje novih ljudi, zatim odabrati najprihvatljiviju startegiju kako bi smo
prave ljude postavili (delegirali) na prava mesta.
Menademnt ljudskih resursa po zavretku procesa odabira potrebnog osoblja (sportista, trenera,
menadera, i sl.) mora da ima razraenu proceduru razmetanja i upoznavanja funkcionisanja
cele organizacije, sa radnim mestom i poslom koji e svako od njih obavljati. Sportska
organizacija pored toga mora da ima i dovoljno dobru proceduru uvoenja novih ljudi u
organizaciju, odnosno njihovo upoznavanje sa strukturom organizacije i nainom rada.
Znaaj menadmenta ljudskih resursa u sportu
U poslednje vreme, razvoj menadmenta ljudskih resursa dobio je veliku panju, ime njegova
uloga ustartegijskom menadmentusve vie dolazi do izraaja. Imajui u vidu poslove i funkcije
menadmenta ljudskih resursa, moemo zakljuiti da se njegov znaaj ogleda kroz: Pribavljanje
ljudskih resursa - planiranje i predvianje potrebnog personala, analiza i sistematizacija poslova,
regruatacija, selekcija i orijentacija; Odravanje ljudskih resursa; Razvijanje ljudskih resursa obuavanje zaposlenih za nove sposobnosti, a koji su u skladu sa pravnom regulativom
zastupljenom u sportu.
Menadment ljudskih resursa, jednom reju zaduen je za ceo proces zapoljavanja, odnosno za
sagledavanje kriterijuma za sva radna mesta, kreiranje i objavljivanje oglasa u raznim
odgovarajuim publikacijama, izbor kandidata za odreeno radno mesto, intervju sa izabranim
kandidatima, obuavanje zaposlenih za nove sposobnosti... odnosno odgovoran je za najkritinije
funkcije u organizaciji, kao to su: sprovoenje politike, procedura i misije organizacije, pored
toga odgovoran je i za kratkorono planiranje funkcija koje su od kljunog znaaja za uspeh
organizacije.
Literatura:
Vodi kroz sportski menadment III Osnovi sportske organizacije - Milan Tomi
Modelovanje strategijskog menadmenta u sportu - Julijan Malacko
Contemporary Sport Management - Paul Mark Pedersen, Janet Parks,
Understanding sport organizations - Trevor Slack, Milena M. Parent
Human resource management in sport and recreation - P. Chelladurai, Alberto Madella

Pojava menadmenta u sportu?

Poslednjih godina sport se sve vie izuava sa stanovita menadmenta, kao mlade aplikativne
naune discipline, razlog za to je velika slinost izmeu osnovnih zadataka sporta i menadmenta
kao naunih disciplina, kao i sredstava kojima se sport i menadment koriste za ostvarivanje
svojih ciljeva.
Pitanje kako se menadment pojavio u savremenom sportu i njegovim organizacijama i zato se
na njega u celom svetu gleda kao na spasonosnu formulu ouvanja i razvoja sporta kao
institucije? Mogao bi se pronai u trenutku kada se savremeni sport naao u velikoj krizi zbog
nemogunosti da ostvari dovoljna finansijska sredstva neophodna da bi se dalje razvijao i imao
onu drutvenu ulogu koja se odnosi na zadovoljavanje individualnih i grupnih ovekovih
potreba.
Proces menaderske revolucije u sportu moe se naroito zapaziti u poslednjih 20 godina, kada
su velike sportske organizacije poele da ostvaruju zapaen uspeh zahvaljujui kompetentnom
rukovodstvu strukturisanom na principima savremenog menadmenta, koji je najpre aplicirao,
potom sproveo, a danas ve i razvio svoj pristup upravljanja procesima i funkcijama sportskih
organizacija.
Rukovodioci sportskih organizacija (sportski menaderi) danas koriste tehnike, procese i teorije
upravljanja (menadmenta) kojima se obezbeuje sportska i poslovna efikasnost i stabilna
pozicija sportske organizacije na dui rok, a koje su iste ili sline onima koje koriste rukovodioci
(menaderi) drugihorganizacijakoje se nalaze vam samog sporta (bolnice, banke, organi vlade...).
Meutim postoje neki aspekti strategijskog menadmenta, organizacione strukture, menadmenta
ljudskih resursa, liderstva, organizacione strukture, finansijskog menadmenta, marketinga i
upravljanja procesima menadmenta, koji su jedinstveni za menadment sportskih organizacija, a
koji imaju znaaj i ulogu u afirmaciji i ostvarivanju novih poslovnih ideja i razmatranja potpuno
drugaijih vizija i same poslovne misije organizacija i poslovanja uopte.
Uloga menadmenta u sportu?
U sportskoj organizaciji menadment obezbeuje integralnost svih procesa i resursa koji su
relevantni za upravljnanje procesima i funkcijama, a pre svega da se ideje pretoe u uspenu
realizaciju ciljeva. Menadment u sportu obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske
organizacije, odnosno uspostavljanja sistema selekcije talenata, obezbeuje struni rad i stvara
opte uslove za pripremanje sportista za najvia dostignua, stvara pretpostavke za organizovanje
sportske takmienja, obezbeivanje materijalnih i finansijskih sredstava, obezbeuje
komuniciranje sa sportskom javnou...

Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da obezbedi sistematsko organizovanje resursa,

upravljanje celokupnom strukturom organizacije, upravljanje delovanjem celokupne
menadmentske strukture, upravljanje radom menaderskih struktura, poveanjem sportske
produktivnost...
Osnovni (glavni) zadatak menadmenta predstavlja: osposobljavanje ljudi da zajedniki deluju
ka ostvarivanju postavljenih ciljeva, zajednikih vrednosti, odgovarajue strukture i obuke i
razvoja potrebnih da bi se izvrili poslovi i reagovalo na promene.
Zajedniki razvojni interes, izmeu menadmenta i savremenog sporta, doveo je do razvoja
obrazovanih programa menadmenta u sportu (sportskog menadmenta) koji ima za cilj dalji rast
i razvoj obe ove industrije (oblasti). Ovaj i ovakav zajedniki interes postao je oigledan nakon
uvianja da istraivanje i razvoj ovih oblasti moe dovesti do reenja problema upravljanja,
problema oko donoenja pravih i pravovremenih odluka, kao i poboljanja organizacione
efektivnosti i efikasnosti sportskih i poslovnih organizacija.
Budunost menadmenta u sportu?
Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko - tehnolokoj i poslovno - upravljakoj funkciji
savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u dananjem svetu jedan od
najvanijih podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, i okretanje oveka
prema njegovom znanju i kreativno - stvaralakim potencijalima, kao najvanijim proizvodima i
razvojnim resursima (malacko, 2008).
Menadment savremene sportske organizacije mora da uoi, ali i pravovremeno i ispravno
reaguje na procese i nove tendencije unutar same organizacije i van nje, kako bi odrali (ouvali i
unapredili) njeno poslovanje, ime e kroz novi ciklus sportskih procesa obezbediti stvaranje
novih ljudskih vrednosti i njihovu materijalnu valorizaciju.
Da bi u dananje savremeno (moderno) doba, sportska organizacija funkcionisala efikasno i
ispunjavala svoje ciljeve, potrebno je najpre da u okviru same sportske organizacije bude
razvijen sloen organizacioni sistem koji e voditi struna i kvalifikovana osoba ili vie njih
(sportski menaderi) koji e na osnovu svog znanja i iskustva deliegirati prave ljude (sportske
radnike - zaposlene) na prave poslove, odnosno ljude koji su spremni da odgovore na sve izazove
koji se pred njih postave.
Pored toga za efikasno funkcionisanje organizacionog sistema sportske organizacije, kao i za
njegov dalji razvoj potrebno je koristiti opta i specijalistika znanja iz oblasti menadementa,
organizacije, sistema i ekonomije, uz kontinuirano usavravanje na praktinom i teoretskom
nivou, bez obzira da li se radi o poslovima top menadmenta (generalni direktor, sportski
direktor, sl.), funkcionalnih menadera (marketing, finansije, sl.), operativnih menadera
(rukovodioci odeljenja, treneri i sl.).
Budui da se period zastarevanja aktuelnih informacija u sportu procenjuje na 10 godina, jasno je
da znanje nije trajna kategorija. Ono to je nekada predstavljalo avangardnu ideju u sportu, danas
se smatra zastarelim. Otuda je neophodno permanentno (stalno) obrazovanje i usavravanje svih

sportskih radnika (sportskih rukvodilaca, menadera, trenera, administracije, itd.), koje ne bi

trebalo vezivati samo i iskljuivo za institucionalno obrazovanje, ve sve vie za samostalne
vidove strunog usavravanja koje se moe oznaiti kao samousavravanje uz ije praktikovanje
se moe obezbediti da: