Zbornik Radova PDF

UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA BEOGRAD
PRVA MEUNARODNA KONFERENCIJA

MENADMENT BEZBEDNOSTI SPORTSKIH TAKMIENJA
1ST INTERNATIONAL CONFERENCE
SECURITY MANAGEMENT OF SPORTS COMPETITIONS
ZBORNIK RADOVA
PROCEEDINGS
BOEGRAD, 23.04.2014
www.fzs.edu.rs
O Fakultetu za sport
Fakultet za sport, Univerziteta Union Nikola Tesla iz Beograda, osnovan je 2012. godine kao prva
visokokolska ustanova u Srbiji ija je matina oblast sport. Misija Fakulteta je da sportskim
organizacijama i klubovima, obrazovnim, kulturnim i medijskim ustanovama, kao i rastuem sportskom
tritu, u Srbiji i ire, ponudi akademski obrazovan i usko-struno specijalizovan sportski kadar, sa svim
kompetencijama za buduu delatnost, osposobljen da kvalitativno doprinese razvoju sporta,
zadovoljavajui najvie standarde. S tom namerom su i oformljeni studijski programi osnovnih
akademskih studija prvog stepena: Trener u sportu, Menadment u sportu i Sportsko novinarstvo.
Studije na svakom od studijskih programa osnovnih akademskih studija traju tri godine, ijim
okonanjem student ostvaruje 180 ESPB (Evropski Sistem Prenosa Bodova) - Bachelor. Studenti sa
veim ambicijama imaju mogunost da nastave studije na drugom nivou osnovnih akademskih studija i
steknu 240 ESPB - Bachelor with Honours, a potom i na diplomskim akademskim studijama 300 ESPB Master.
Za vreme trajanja osnovnih akademskih studija studenti izuavaju predmete iz etiri nauna polja i
trinaest naunih oblasti. Kroz samostalan izbor fakultativnih i izbornih predmeta na drugoj i treoj
godini, student personalizuje svoje studije u pravcu linih elja i ambicija.
Sistem nastave na Fakultetu za sport je formatiran po bolonjskoj matrici studija i podrazumeva
interaktivnu nastavu u malim grupama, mentorski rad sa svakim studentom pojedinano, organizovanje
radionica, panela, seminara, klinika i kampova, izradu projekata i realizaciju praktine nastave.
Strunu praksu studenti realizuju u poslednjem mesecu zavrnog semestra u vodeim sportskim
organizacijama i medijskim kuama, sa kojima Fakultet ima potpisan sporazum o saradnji. Ovaj vid
nastave se realizuje u saradnji sa: Olimpijskim komitetom Srbije, Sportskim savezom Srbije,
Paraolimpijskim komitetom Srbije, Zavodom za sport i medicinu sporta Republike Srbije, Savezom
trenera Srbije, srpskim krovnim sportskim organizacijama, Beogradskim maratonom, Savezom za
rekreaciju i fitnes Srbije, kao i sa sportskim medijiskim kuama: Sportskim urnalom, Dnevnim listom
Sport, radio stanicom Sport FM i televizijom Sport klub. Na taj nain, studenti imaju mogunost da
praktina znanja i iskustva usvajaju od najkompetentnijih domaih i inostranih strunjaka kako bi se, jo
za vreme studija, pribliili buduoj profesiji.
Fakultet za sport prua najkvalitetnije uslove kolovanja. Nov i savremeno opremljen prostor, sa svim
modernim nastavnim pomagalima, bogata fakultetska biblioteka, najnovije informacione tehnologije,
uz nastavni kadar sa bogatom naunom, strunom i sportskom biografijjom, garantuju da je Fakultet za
sport institucija na kojoj se susreu teorija i praksa, oseaju duh i misija sporta, raaju nove ideje i
neguju istinske vrednosti. Ustanova u kojoj se znanje vrednuje, a rad ceni.
Fakultet za sport, Univerzitet Union Nikola Tesla Menadment bezbednosti sportskih takmienja Beograd 2014.
Mogunost kolovanja na Fakultetu prua se kandidatima sa zavrenim etvorogodinjim

srednjokolskim obrazovanjem. Bivi i aktuelni sportisti i sportski strunjaci, sportski radnici koji tragaju
za adekvatnim obrazovanjem i svi koji imaju elju i volju da se profesionalno ostvare na sportskom
tritu, imaju svoje mesto na Fakultetu za sport .
Posebna panja je usmerena ka vrhunskim sportistima i sportskim strunjacima, pa su, sledei
preporuke Strategije razvoja sporta Republike Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza
Srbije, uslovi studiranja prilagoeni njihovim profesionalnim obavezama, kako bi uz vrhunsku sportsku,
mogli da izgrade i akademsku karijeru.
Fakultet za sport, Ubniverziteta Union-Nikola Tesla iz Beogradu, pored redovnog akademskog
obrazovanja, orijentisan je i ka neformalnim vrstama edukacije. Na Fakultetu se realizuju programi
strunog osposobljavanja i strunog usavravanja trenera i menadera u sportu. Cilj je da i taj deo
obrazovnog procesa sportskih strunjaka bude na viem nivou i na taj nain se doprinese unapreenju
i razvitku srpskog sporta. U skladu sa zakonom i vaeim pravilnicima Ministarstva omladine i sporta
Republike Srbije, ispunjeni su svi standardi i propisi u prostornim, materijalnim, naunim i strunim
potencijalima.
Cilj Fakulteta za sport je akademsko obrazovanje i struno profilisanje studenata, buduih trenera,
menadera i novinara u sportu, koji e nakon okonanja studija biti spremni i sposobni za kreativan i
produktivan rad u svojoj oblasti.
Diplome osnovnih akademskih studija su pravni akt, ali i dokaz da su studenti pokazali razumevanje i
znanje iz razliitih oblasti studija, kao i da realno mogu primeniti steeno znanje (teoretsko i praktino)
u sportskoj praksi i na tritu rada.
U ostvarivanju misije i ispunjenju ciljeva Fakulteta, sistematski e se planirati, sprovoditi, vrednovati,
unapreivati i nadgledati studijski programi.
U okviru izdavake delatnosti Fakultet je pokrenuo izdavanje naunog asopisa iz oblasti sporta i biznisa,
pod nazivom Sport i biznis.
Fakultet ove godine organizuje svoju prvu naunu konferenciju po temi Menadment bezbednosti
sportskih takmienja.
U cilju opravdanja slogana ZNANJE ZA MEDALJE, pozivamo Vas da nam se prikljuite i date vlastiti
doprinos implementaciji znanja i naunih dostignua u sportskim procesima.
Srdano,
prof. dr Ivanka Gaji
PROGRAM RADA
NAUNE KONFERENCIJE MENADMENT BEZBEDNOSTI SPORTSKIH TAKMIENJA
Beograd, 23. april 2014. godine.
REGISTRACIJA UESNIKA
09,30 - 10,45
Doek uesnika,registracija uesnika,uplata kotizacije,uruenje akreditacionog materijala,

prostorije Fakulteta za sport, ora Stanojevia 14/III, Novi Beograd.
POETAK KONFERENCIJE 11,00
11,00 14,15
PLENARNA SESIJA ( Amfiteatar)

PROGRAM PLENARNE SESIJE
11,00 11,10 ....... Pozdravne rei i otvaranje Konferencije

11,10 12,30 ....... Uvodna izlaganja
Dragan Kokovi, Srbija, redovni profesor na Fakultetu za sport Beograd:Rizino
drutvo i upravljanje rizicima u sportu.
Derek Kirkwood, kotska, zvanini oficir za bezbednost UEFA: Pravna regulativa i
iskustva UEFA-e u upravljanju bezbednosnim elementima u pripremi i odravanju
fudbalskih utakmica visokog rizika.
arko Zeevi, Srbija, nekadanji vrhunski sportista i sportski radnik, dugogodinji
Generalni sekretar Fudbalskog kluba Partizan: Iskustva iz prakse pripreme i
odravanja fudbalskih utakmica
12,30 12,45 ............ Pauza
12,45 14,15 . Uvodna izlaganja
Josep Sole, Svetsko udruenje maratona i ulinih trka i Evropska atletika:
Menadment bezbednosti atletskih takmienja i manifestacija, sa posebnim osvrtom na
maratone i uline trke.
Roman Lisac, Slovenija, direktor Regionalne Jadranske koarkake lige (ABA Liga):
Bezbednosna pitanja i problemi u pripremi i odravanju utakmica ABA lige i nain
reavanja.
Prvoslav S. Plavi i Slobodan Igrutinovi, Srbija, Udruenje sportskih novinara

Srbije: Uloga masovnih medija u spreavanju nedolinog ponaanja i nasilja na sportskim
takmienjima.
14,15 15,00
KOKTEL
RAD PO ODVOJENIM SESIJAMA I PODELA SERTIFIKATA 15,15 19,00

Pauza 17,00 17,15
I - S E S I J A:
----- Uionica 1
SPORTSKA TAKMIENJA I MENADMENT BEZBEDNOSTI

1. Darko Habu; Ljubo Pejanovi / STRATEGIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI
SPORTSKE ORGANIZACIJE
2. Miodrag Jelenkovi
/ PRAKSA I PRINCIPI U PLANIRANJU RESURSA I
UPRAVLJANJU U REKREACIJI
3. Branko Habu; Milutin Ateljevac / INFORMACIONI SISTEMI SPORTSKIH
MANIFESTACIJA
4. Predrag Romi / ,,ORGANIZACIJA ZBRINJAVANJA LJUDI SA IZNENADNIM
SRANIM ZASTOJEM NA SPORTSKIM TAKMIENJIMA
5. Miodrag Jelenkovi; Alija Jaarevi ; Predrag Popovi / MENADMENT U FUNKCIJI
RAZVOJA SPORTA
6. Rada Rakoevi; Veselin Lei, Vladan Sretkovi
/ BEZBEDNOST U TOKU
SPORTSKIH AKTIVNOSTI DECE SA POREMEAJIMA U PONAANJU
7. Franja Fratri; Rada Rakoevi; Predrag Ili
/ TESTIRANJE SPORTSKIH
POSTIGNUA UENIKA SPECIJALNIH KOLA, U SVRHU UTVRIVANJA
STANDARDA ZA POBOLJANJE BEZBEDNOSNIH USLOVA U RADU
NASTAVNIKA FIZIKOG VASPITANJA
8. Sanja Krsmanovi; Predrag Velikovi / KAKO ODBRANITI SPORT?
9. Jovan Markovi; Milan Draganovi; Igor Radoevi
OLIMPIJSKIH IGARA KROZ ISTORIJU
/ BEZBEDNOSNI ASPEKT
10. Branko Petrevski; Stojan Markoski; Aleksandar Paji / ELEMENTARNE ANALIZE

11. Stojan Markoski; Branko Petrevski; Aleksandar Paji / RAUNSKE MREE ZATITA
12. Jovan Markovi, Nevena Krasulja, Milijanka Ratkovi / ULOGA MEDIJA U
REAVANJU PROBLEMA NASILJA U SPORTU
II - S E S I J A ------ Uionica 2
BEZBEDNOSNE MERE I POSTUPCI U PRIPREMI I IZVOENJU SPORTSKIH
TAKMIENJA
1.
Milija Ljubisavljevi; eljko Nika; Milka uki

/ OBUKA REDARA PO
STANDARDIMA UEFA U FUNKCIJI POVEANJA BEZBEDNOSTI NA SPORTSKIM
MANIFESTACIJAMA
2. Jovan Rsti; Ljupka Petrevska; Milan Rsti

SPORTSKIM TAKMIENJIMA
/ OPTE BEZBEDNOSNE MERE NA
3. Mirko Tufegdija; Pane Mandi; Svjetlana Babi / PROPUSTI DRAVNIH ORGANA,

BEZBJEDNOSNIH SLUBI I ORGANIZATORA SPORTSKIH DOGAAJA U
SPREAVANJU NASILJA U SPORTU
4. Vesna Milenkovic; Dejan Milenkovi
ODGOVORNOST MEDIJA
/ NASILJE NA SPORTSKIM TERENIMA I
5. Slaana Stamenkovi / SPORT I NASILJE, MEDIJSKA SLIKA I PRILIKA

6. Radivoje Petrovic / ZNAAJ MENADMENTA KRIZNOG KOMUNICIRANJA I
NOVIH MEDIJA ZA BEZBEDNOSNU PREVENCIJU U SPORTU
7. Aleksandar Pavlovi; Aleksandar Vuleti / MAKROLINGVISTIKI ASPEKTI PSOVKI
I UVREDA NA SPORTSKIM TAKMIENJIMA
8. Bratislav Petrovi / GLEDALITE STADIONA MESTO RIZIKA I ULOGA
MENADMENTA SPORTSKOG OBJEKTA U SPREAVANJU NASILJA
9. Duko Bjelica; Dragan Krivokapi; Aldijana Muratovi / ETNIKE PREDRASUDE I
STEREOTIPIJE KAO FAKTOR AGRESIVNOG PONAANJA NAVIJAKIH GRUPA
10. Dragan Krivokapi; Duko Bjelica; Jovica Petkovi / KARAKTERISTIKE PONAANJA
SPORTSKE PUBLIKE KAO NESTRUKTUIRANE GRUPE
11. Ljupka Petrevska; Milan Rsti; Miroslava Petrevska
/ PRAVNI ASPEKTI
BEZBEDNOSNE PREVENCIJE I PRAENJA SPORTSKIH TAKMIENJA
III - S E S I J A ------ Amfiteatar
KOMPLEMENTARNE TEME
1. Dragan Todorov
DOGAAJA
2. Aleksandar Neevski
DOGAAJA
/ MENADMENT
BEZBEDNOSTI VOJNIH SPORTSKIH
/ MODEL FINANSIRANJA MEUNARODNIH SPORTSKIH
3. Seisenbekov Yerlan Kenzhebaevich; Abdikarimova Gauhar Abdikalikovna; Seisenbekov

Arman Erlanovich / THE SOCIAL ESSENCE OF SPORT IN THE PROCESS OF
TRAINING YOUNG ATHLETES AND ACTUAL PROBLEMS OF MASS SPORTING
EVENTS IN EDUCATIONAL INSTITUTIONS
4. Amrenova Gulnar Rayymhankyzy; Tastanov Adilbay Zhumatayuly; Tuyakbaeva Meruert

Shekeykyzy
/ ROLE OF MOBILE GAMES IN EDUCATION INTERETHNIC
COMMUNICATION CULTURE AMONG STUDENTS (MOBILE GAMES PEOPLE OF
KAZAKHSTAN FOR PHYSICAL TRAINING)
5. Mirko Kantar; Milan V. Mihajlovi / FINANSIRANJE VELIKIH MEUNARODNIH
TAKMIENJA U REPUBLICI SRBIJI
6. Seisenbekov Yerlan Kenzhebaevich; Nina Ivanova Bogdanova; Petya Vasileva / MORAL
AND SPIRITUAL EDUCATION IN THE PHYSICAL TRAINING IN EDUCATIONAL
INSTITUTIONS
7. eljko Turinovi / SINDROM SAGOREVANJA NA RADU: DA LI JE KAROSHI
SAMO JAPANSKI IZUM?
8. Dragan Todorov; Dragan Gostovi / ,,VOJNI SPORT KAO SREDSTVO ZA JAANJE
BEZBEDNOSTI I SARADNJE NA BALKANU
9. Izabela Lacmanovi; Branko Markoski; Dejan Lacmanovi
/ EKONOMSKA
ISPLATIVOST SPORTA I NJEN UTICAJ NA EKONOMIJU DRUTVA
10. Georgi Dimitrov / UPRAVLJANJE SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA U BUGARSKOM
TURISTIKOM NASELJU
11. Nicholas Panaiotov / OSNOVNI PRINCIPI SIGURNOSTI NA IZRADI LINIJA ZA
PENJANJE NA VETAKIM ZIDOVIMA
12. Georgi Dimitrov / SPORTS COMPETITIVE ACTIVITY MANAGEMENT
13. Dubravko Mari; Bojana Mari
SPORTSKOG TAKMIENJA
/ SISTEM LOGISTIKOG MENADMENTA
14. Igor Radoevi; Vuk Vukainovi / ULOGA VOJSKE I POLICIJE U SPORTSKOJ

INDUSTRIJI
15. Vladan Radonji, Ivanka Gaji, Sran Markovi / KOMPARATIVNA ANALIZA
BRZINSKO
SNANIH
SPOSOBNOSTI
KOARKAA
RAZLIITOG
KVALITATIVNOG NIVOA, U FUNKCIJI PREVENCIJE OD POVREIVANJA
16. Ivanka Gaji, Milivoje Jovi, / FINANSIJSKI MENADMENT SPORTSKIH
ORGANIZACIJA
17. Boidar Mihajlovi, Ivanka Gaji, Ana Gavrilovi / OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U
SRBIJI PRUAJU MOGUNOST ZA FINANSIJSKA ULAGANJA SPORTISTA U
NJIHOV RAZVOJ I GARANTUJU DOBRU ZARADU
18. Stojan Markoski, Branko Petrevski, Boban Jankovi / HOPFIELDOVA NEURONSKA
MREA ALGORITAM UENJA
ZAVRETAK KONFERENCIJE...............19,OO
Prva meunarodna konferencija

1ST International conference
RIZINO DRUTVO I UPRAVLJANJE RIZICIMA U SPORTU

Profesor dr Dragan Kokovi
Fakultet za sport
Saetak
Savremena socioloka teorija razradila je ekonomsku predstavu o riziku kao neizvesnosti, kako bi
pokazala da je modernizacija proizvela novi tip drutva drutvo rizika. Rizino drutvo ukljuuje itav
niz meusobno povezanih promena u savremenom drutvenom ivotu (promene obrasca rada, sve
vea nesigurnost radnog mesta, ali i nesigurnost u svakodnevnom ivotu, opadanje uticaja tradicije i
obiaja, uruavanje tradicionalnih oblika i obrazaca porodice, javljanje novih agresivnih stilova ivljenja,
itd.). Sve se ovo moe odnositi i na sport, pogotovo kad je u pitanju organizovanje sportskih dogaaja.
Prethodnih decenija, odlazak na sportske priredbe predstavljao je jednostavniji obrazac koji je
podrazumevao sasvim drugaije potrebe u odnosu na dananje navijae koji imaju potrebu za nasiljem,
destrukcijom i huliganizmom. U svetlu ovakvih injenica svaki pojedinac mora da proceni verovatnou
sigurnosti i bezbednosti u bilo kojoj situaciji.
Kljune rei: drutvo rizika, rizik, upravljanje rizikom, sport, sportske priredbe
Risk Society and Risk Management in Sports

Abstract
Contemporary sociological theory developed the economic notion of risk as uncertainty in order
to show that modernization has produced a new type of society a society of risk. Risk society is not
limited to the risks of human health and the environment because it involves a series of interrelated
changes in contemporary social life (changing patterns of work, job insecurity and uncertainty in
everyday life, the decline of the influence of tradition and customs, the collapse of traditional shapes
and forms of the family, the emergence of new aggressive style of life, etc.). All of this may relate to
changes in sports, especially when it comes to organizing sports events. In previous decades, going to
sports events represented a simpler pattern which included different needs compared to nowadays
fans that need violence, destruction and hooliganism. In light of these facts one must first estimate the
probability of safety and security in any situation.
Key words: risk society, risk, risk management, sport, sports events
Upravljanje rizikom osnovno je obeleje savremenog globalnog poretka. Rizik se naao u sreditvu panje iz nekoliko
razloga: pre svega zbog napretka nauke i tehnologije koje su uticale na stvaranje novih rizinih situacija koje se razlikuju od
onih iz ranijih perioda. Mnoge situacije u svakodnevnom ivotu su takoe ispunjene rizikom.
U savremenim modernim drutvima rizici su manje oigledni i esto se pojavljuju kao neoekivani
uinci. Definicija svetskog drutva rizika mogla bi se formulisati na sledei nain: Upravo ona mo i ona
obeleja koja bi trebalo da stvore novi kvalitet sigurnosti, istovremeno uslovljavaju i meru apsolutno
nemogue kontrole. Rizik je sistemski nain bavljenja opasnostima i nesigurnostima, uzrokovanim i
uvedenim samom modernizacijom. Rizici, kao suprotnost starim opasnostima, su posledice koje se
odnose na pretee snage modernizacije i njihovih globalnih neizvesnosti (Beck 1996: 20).
Svaki rizik ukljuuje tri razdoblja: predrizini, rizini (tok rizika), postrizini.
Predrizini period je onaj u kome nastaje mogunost neuspeha. Obuhvata period pre pojave
samog incidenta, jer se donose odluke koje organizaciju ine manje ili vie ranjivom s obzirom na krize
(npr. zanemarivanje unutranjih i spoljanjih bezbednosnih pregleda, ili prevelika usredsreenost na
maksimalizaciju profita, to dovodi do slabljenja bezbednosnih obrazaca). Ovde treba i ukljuiti otpor
prema promenama i pojaanim procedurama. Primer za to su nesree na sportskim stadionima.
Rizini (tok rizika) se odnosi na neposredno rukovoenje incidentom unutar organizacije i
ukljuuje vreme trajanja samog rizika koji postaje vidljiv, ali i ponovno uspostavljanje normalnih
aktivnosti. Ovaj period e se menjati prema prirodi same krize i sposobnosti organizacije da prui
odgovor na nju. Ovde je potrebno razlikovati samu krizu od okidaa (kriznog incidenta).
Postrizini period sledi nakon pojave rizika i mnogi ovaj period definiu kao put lebdenja. Ovaj
put lebdenja oznaava brzinu ponovnog oivljavanja aktivnosti. Ovo poslednje razdoblje se odnosi na
vreme u kojem organizacija pokuava da se konsoliduje, ojaa odnose i promeni svoj poloaj (Beech
and Chadwick 2010).
Savremena socioloka teorija razradila je ekonomsku predstavu o riziku kao neizvesnosti, kako bi
pokazala da je modernizacija proizvela novi tip drutva koji je Ulrih Bek nazvao drutvom rizika. Po
njemu, ono nije ogranieno samo na rizike po zdravlje i ivotnu sredinu, jer ukljuuje itav niz
meusobno povezanih promena u savremenom drutvenom ivotu. Promene obrasca rada, sve vea
nesigurnost radnog mesta, ali i nesigurnost u svakodnevnom ivotu, opadanje uticaja tradicije i obiaja,
uruavanje tradicionalnih oblika i obrazaca porodice, itd. Sve ovo utie na promene obrazaca sporta,
pogotovo kad je u pitanju organizovanje velikih i znaajnih sportskih dogaaja. Za generacije naih
roditelja, odlazak na sportske dogaaje nije predstavljao veliki rizik. Bili su to jednostavni odnosi i
procesi koji su pretpostavljali sasvim razliite potrebe od dananjih navijaa, koji na stadione odlaze
zbog tue sa drugim navijaima (nasilje, huliganizam). Svako ko danas eli da ode na stadion, mora ove
injenice da uzme u obzir i da ukalkulie rizike koje poseta sportskim dogaajima nosi sa sobom. U
svetlu ovakvih injenica svaki pojedinac mora da proceni verovatnou sigurnosti i bezbednosti u bilo
kojoj situaciji.
Odluke svake vrste predstavljaju rizik za pojedinca, bilo da je u pitanju stupanje u brak ili odlazak
na sportske priredbe koje danas predstavljaju mnogo riziniji poduhvat nego u vremenu kada sport nije
bio toliko komercijalizovan, a budunost spektakla tako neizvesna. Rizici u savremenom drutvu nisu
prostorno, vremenski i drutveno ogranieni. Oni imaju ne samo globalne, ve i lokalne i line posledice.
Mnogi rizici se prostiru preko nacionalnih granica, npr. nasilje fudbalskih navijaa koje izaziva moralnu
paniku. U poetnom razvoju industrijskih drutava, rizici su bili oigledni, opipljivi i primetni. Staro
industrijsko drutvo nestaje i zamenjuje ga rizino drutvo.
Novi oblici rizika ukazuju na probleme i pitanja koje tradicionalna drutvena nauka ne moe lako
shvatiti i objasniti. Npr. ekonomska nauka ekonomiju tradicionalno posmatra kao mehanizam raspodele
rob, a drutvo rizika temelji se na proizvodnji tete. Tvorcu teorije o rizinom drutvu moe se uputiti
kritika zbog toga to ona nije uspela da prui sasvim jasnu definiciju rizika. Npr. kad Ulrih Bek pokuava
da shvati rizine osobine drutvenih odnosa, veina njegovih primera ne odnosi se toliko na drutvene
i politike rizike, koliko na ekoloke opasnosti. Zbog toga se rasprava o drutvu rizika prvenstveno
usredsreuje na irenje zagaenja okoline.
Drutvo rizika proizvodi posledice koje je teko predvideti i kontrolisati. Mnoge promene do kojih
je dovela globalizacija raaju nove oblike rizika, koji se u velikoj meri razlikuju od onih iz prolosti. Za
razliku od nekadanjih rizika koji su imali utvrene uzroke i poznate posledice, rizicima savremenog
doba ne moe se odrediti poreklo, niti im se mogu u potpunosti sagledati efekti. Ljudi su oduvek morali
da se suoavaju sa rizicima, ali se dananji rizici kvalitativno razlikuju od onih iz prolosti. Sve vrste rizika
mogu se podeliti na: spoljanje (opasnosti poput sue, zemljotresa, gladi, cunamija, olujnih vetrova) koji
dolaze iz sveta prirode i nisu ni u kakvim vezama sa ljudskim delanjem; druga vrsta su proizvedeni rizici,
koji su rezultat razvoja znanja i tehnologije na svet prirode (npr. ekoloki rizici, zdravstveni rizici, itd.)
(Gidens 2003, 72). Svakako da su i ranije postojali rizici, ali se dananji bitno razlikuju od nekadanjih. U
svojoj knjizi Rizino drutvo, Ulrih Bek (2001) navodi sledee razlike:
Rizici u predrizinim drutvima
Lini pogaali manje grupe ljudi
Lokalni karakter
Kratkotrajnost, prolaznost
Vidljivost, manifestnost
Celovitost odjednom, u celini su se realizovali
njihovi efekti
Predvidljivost
Posledice se lake otklanjaju
Motivisani mogunostima, odreenim izborom
Obrasci hrabrosti i avanture
Oekivani uzroci
Rizici u savremenim drutvima

Opti imaju posledice za itavo oveanstvo
Globalni karakter (makro rizici)
Dugotrajnost
Nevidljivost, latentnost
Rasprenost njihovi efekti se ispoljavaju na
difuzan i fragmentaran nain
Nepredviljivost
Posledice se tee otklanjaju
Sistemski i strukturalno intenzivirani obrascima
destrukcije
Obrasci destrukcije i samodestrukcije
Novi i neoekivani uzroci
U celini gledano, savremeni rizici se kvalitativno razlikuju u odnosu na one iz prethodnih drutava
i imaju nove drutvene, kulturne i politike potencijale i posledice. Ove konstatacije se mogu primeniti
na sportske dogaaje, jer esto svi pokuaji da se rizici tehniki umanje ili onemogue, dovode do
poveanja nesigurnosti u koju smo baeni u savremenom modernom svetu. Konkretnije reno, to god
radili, oekujemo neoekivane posledice. A oekivanje neoekivanog menja kvalitet tehnikih objekata,
u ovom sluaju sportskih dogaaja (npr. stadiona, olimpijskih kompleksa, itd.). Umesto da se smanjuju,
novi rizici se dodaju optim nesigurnostima koji su karakteristini za savremeni svet (Beck 2004).
Rizini obrasci sporta u irem smislu su posledica krize vrednosti i institucija. Konkretnije, rizina
ponaanja i delovanja su podstaknuta:
10
Ozbiljnim nedostatkom sredstava koji je spreio sportske organizacije da bolje odgovore zahtevima
koji se pred njih postavljaju;
Inercijom koja se nalazi u samim tim organizacijama, iz ega proizilazi krajnja sporost sa kojom su
one prilagoavale svoje unutranje strukture novonastalim potrebama, ak i kad nisu bili suvie
ometane nedostatkom sredstava.
Inercijom drutvenog sistema i njegovih institucija, koje su se pokazale kao nesposobne u suzbijanju
rizinih ponaanja i delovanja.
Osnovno pitanje se svodi na dilemu kako kontrolisati nove probleme javnog reda u vremenu
nasilja? Fudbalsko huliganstvo je primer kako se to moe uraditi. Huliganstvo se pojavilo kao redovni
masovni fenomen u Britaniji 60-ih godina i uveliko je oponaano u drugim zemljama. Vrhunac je
dosegao 80-ih godina sa stranim dogaajima na stadionu Hejsel u Briselu, tokom finala evropskog kupa
u susretu izmeu Liverpula i Juventusa. Mnogo se govorilo o potrebi za uvoenjem ekstremnih mera,
kao to su obavezne line karte, ali, u stvari, fudbalski huliganizam se od tada uveliko smanjio u Velikoj
Britaniji pomou umerenijih mera. One su ukljuivale tehnike promene, kao to su igralita samo s
mestima za sedenje, video-nadzor, bolja obavetajna sluba i saradnja, te selektivnija policijska taktika
kao to je izolovanje poznatih huligana, umesto masovnog okruivanja navijaa na tuem terenu, na
stadionu i van njega. Osim toga, policija je mogla da se vie koncentrie na ozbiljnije incidente, jer je
kontrola nad redom unutar igralita prebaena na redare klubova. Sve ovo je bilo mnogo skuplje i u
pogledu novca i u pogledu ljudstva. Deset hiljada ljudi je bilo potrebno da dri pod kontrolom Euro
96 u Britaniji. Dolo je do promene u policijskoj taktici (nulta tolerancija), umesto poveanja ve
ionako impresivnog arsenala oruja.
Drugo pitanje se odnosi na ravnoteu izmeu sile i ubeivanja ili javnog poverenja u kontrolu
javnog reda. Odravanje reda u vremenu nasilja je i tee i opasnije, posebno za policijske snage koje su
sve vie naoruane i tehniki opremljene i koje sve ee deluju opremom namenjenom za odbijanje
fizikog napada i lie na srednjovekovne vitezove sa titovima i oklopima. Policija je sklona da sebe vidi
kao telo uvara, s posebnim profesionalnim znanjem, odvojeno (i esto ignorantski kritikovano) od
strane politiara, sudova i liberalnih medija (Hobsbaum 2008: 141-142).
Svi organizatori i akteri dogaaja suoeni su sa razliitim rizicima koje je potrebno identifikovati i
analizirati i odrediti prioritetne rizike, kao i naine nadziranja i nadgledanja da bi se rizik sveo na
najmanju moguu meru. Pre toga treba definisati pojam upravljanja rizicima.
Upravljanje rizikom je proces identifikovanja kriznih situacija, njihovo procenjivanje i upravljanje
njima. Loa organizacija se smatra jednim od najznaajnijih uzronika rizika. Za uspeno organizovanje
dogaaja potrebno je planirati sve neophodne aktivnosti u vezi sa dogaajem. Loa organizacija moe
spreiti ostvarivanje ciljeva, dogaanja. Ovde treba ukljuiti i loe meuljudske odnose poput
neslaganja oko organizacionih problema, to moe dovesti do otputanja kljunih ljudi. Naroitu panju
treba obratiti na javni red u doba nasilja. Nezgode, pobune, terorizam, sabotaa, predstavljaju
sigurnosne rizike. Zato je potrebno preduzeti sve mere osiguranja (identifikovanje situacija u kojima je
potrebna policija ili osoblje za osiguranje, pridravati se zakona, propisa, standarda koji se odnose na
zdravlje i sigurnost na radu, razviti procedure kako bi se zadovoljili sigurnosni standardi, sprovesti obuku
zaposlenih kako bi se spreili rizici za zdravlje i sigurnost, koristiti sisteme koji ograniavaju sigurnosne
rizike; izgraditi komunikacijske sisteme za izvetavanje o incidentima i hitnim sluajevima). Pored
navedenih rizika, u prvi plan se istiu finansijski rizici, koji podrazumevaju nepredviene trokove
11
prihoda, nie od oekivanih, visoke devizne kurseve, opte pogoranje privrednih prilika, pad
raspoloivog dohotka, pronevere, kazne i tekoe sa novanim tokovima.
Razumevanje rizika ima veliki znaaj za sportiste, ali i za sportski menadment. Sport je postao
veliki biznis (zlatni kavez biznisa) pa se zbog toga sportske organizacije i njihovo poslovanje moraju
uhvatiti u kotac sa problemima vezanim za upravljanje rizicima i krizama. Sportski dogaaji ukljuuju
veliku, esto razdraljivu i razuzdanu publiku u ogranienom prostoru. Sve to podrazumeva da
upravljanje sigurnou mora biti primarna briga organizatora takvih dogaaja.
Sportske organizacije se na vie naina mogu razlikovati od ostalih vrsta organizacija ukljuujui
specifine odnose izmeu njih i gledalaca (oboavalaca) i uesnika. Takoe se u obzir mora uzeti i visok
stepen medijskog zanimanja za sportske dogaaje i klubove na lokalnom i nacionalnom nivou. Za
upravljanje rizikom potrebne su posebne vetine. Pojedinci sudove o riziku donose svakoga dana, od
odluke kad prei ulicu, ili npr. ta jesti i piti u vremenu kad nas svakodnevno plae (moralna panika)
nezdravom hranom. Percepcija rizika se vrlo esto oblikuje mnotvom subjektivnih inilaca naim
raspoloenjem, interakcijom sa ljudima oko nas, pogledom na konkurenciju, poznavanjem situacije. Svi
ovi faktori se kombinuju i utiu na konanu odluku.
Upravo zbog ovih nabrojanih inilaca proces upravljanja rizicima moe biti potpomognut
korienjem razliitih naunih pristupa i okvira, ali on nije nauka jer je oblikovan percepcijama onih koji
sprovode analizu i interpretiraju rezultate.
Rizik je mogunost da e neto poi u nepoeljnom smeru i da e se neto loe dogoditi.
Organizatori dogaanja esto razmiljaju o riziku u smislu sigurnosti i osiguranja. Meutim, koncept
rizika mnogo je iri od toga. On moe podrazumevati i krizu novanog toka, trajk osoblja, negativan
publicitet, vremenske prilike (loe vreme). Ovaj poslednji segment rizika za organizatore predstavlja i
najvei rizik. ak i ako nema direktnog uticaja na dogaaj, loe vreme moe da smanji broj posetilaca
priredbe, kino i olujno vreme takoe ima uticaj na raspoloenje i motivisanost ljudi, to moe
predstavljati ozbiljan problem koji iziskuje paljivo planiranje.
Sigurnost publike je prioritet svakog velikog dogaaja, s obzirom da je na njima prisutna ova vrsta
rizika koja moe rezultirati raznim ishodima, poput nezgode koja moe zahtevati brzu evakuaciju. Kod
veine dogaaja valja razmotriti pitanje upravljanja redovima za ekanje. Ovde se misli na kanjenje pri
ulasku na sportske dogaaje, gde se stvara velika guva, to moe uticati na to da organizatori smanje
stepen kontrole i da esto mogu narediti zaposlenima da prestanu proveravati ulaznice i jednostavno
otvore vrata. Ovo moe imati loe i dobre uinke. Dobar uinak je to e se smanjiti guva i nee doi
do incidentnih situacija (kao npr. na fudbalskoj utakmici u Novom Sadu izmeu Crvene Zvezde i
Vojvodine, kada su navijai iz protesta poeli da razbijaju kola i meusobno se obraunavaju). Negativan
uinak bi se ogledao u mogunosti da se unese pirotehnika. Oito da ovakve situacije prouzrokuju
probleme, jer mnogi mogu ui i bez ulaznica, ali vrlo esto nema druge alternative ako je sportski
dogaaj ve zapoeo (npr. padne gol a gledaoci jo uvek ekaju ispred u redovima). Meutim, ako je
ispred ulaza veliki broj ljudi bez ulaznica, ova opcija se nee uvek primeniti.
Upravljanje publikom prilikom izlaska iz objekta podjednako je vano. Potrebno je jasno
znakovima ili uputstvima obeleiti usmeravanje publike do javnog prevoza ili parkiralita (Prisustvovao
sam utakmici izmeu Austrije i Srbije u Beu. Svako uputstvo je bilo napisano na srpskom jeziku, od
sektora u koje publika treba da ue pa do javnog prevoza posle izlaska sa stadiona, gde su obavetenja
o svakoj stanici bila najavljivana na srpskom jeziku).
12
Obezbeenje sportskih priredbi obuhvata iri splet okolnosti u kojima se sportski dogaaj odvija.
Osnovni problem nalazi se u odgovoru na pitanje: Pod kojim uslovima nastaje nasilje i koje inioce koje
ga uzrokuju treba istraiti. Sociolozi se slau da treba uzeti u obzir:
1. sveobuhvatnim drutveni kontekst dogaaja;
2. specifinost situacije u kojoj dolazi do nereda (sastav, podela publike u prostoru);
3. vrsta priredbe (karakteristina obeleja i dinamika igre);
4. stanje publike (socijalno-psiholoki aspekti; brujanje publike, stanje napetosti);
5. privremene mere za kontrolu publike (reakcije zaduenih za kontrolu dogaaja);
6. specifina epizoda koja je izazvala izbijanje nemira;
7. epidemiologija nemira (shema irenja i suzbijanja);
8. ponavljanje dogaaja u vremenskom i prostornom rastojanju, njegovo dovoenje u vezu
sa prvobitnim neredom (Lang 1985).
Sociolozi razmatraju razliite strategije o suavanju sa nasiljem na sportskim stadionima, a
sportski menaderi o upravljanju sportskom publikom kao integralnom komponentom ireg programa
upravljanja rizikom.
Prva strategija, koja je vidljiva i u naem sportu, je strategija sistematskog preutkivanja i
zabaurivanja. Primeri nasilja ne nalaze svoje mesto u masivnim medijima, potiskuju se ispod praga
javnosti (Vrcan 1990: 94-100). Razvojem pluralistiKog drutva i stila ponaanja medija, ova strategija
gubi na svom znaaju.
Druga strategija polazi od uenja i moralisanja, javnih moralnih i forumskih osuivanja
sportskih nereda, ukazivanjem na njihove nosioce. Licemerno je to moralna osuda esto dolazi od onih
koji su doprineli eskalaciji nasilja.
Trea strategija smatra da su stadioni postali svojevrsne antikole i smatra da se nasilje moe
potisnuti kroz prosvetiteljsko - obrazovni in. Svi problemi se vide u nedostacima vaspitanja i
obrazovanja. Ova strategija zanemaruje ekonomski, drutveni i podkulturni okvir, delovanje grupe
vrnjaka i navijakih grupa.
etvrta strategija se oslanja na klupsku kontrolu, disciplinovanje i pripitomljavanje navijaa koji
su skloni nasilju. Zasniva se na stavu da sa navijaima niko ozbiljno ne radi i svodi se na organizaciju
posebnih drutava navijaa, davanje nekih privilegija navijaima za koje se veruje da nisu skloni
nasilnikim ponaanjima.
Slabost ove strategije ogleda se u njenoj ambivalentnosti; klubovi vrlo esto generiu navijako
nasilje a stupaju u akciju smirivanja tek kad se jave pretnje koje mogu prei u nalete mranih strasti.
Peta strategija je usredsreena na organizovanje meeva i tehniko bezbednosne mere na
stadionima. Ovu strategiju i najee razvijaju meunarodne fudbalske organizacije (FIFA i UEFA),
propisujui tehnika naela organizacije (zabrana toenja alkohola blizu stadiona, ukidanje mesta za
stajanje itd.). Ova strategija zahteva visok standard i kvalitet ivota prelaz fudbala od njegove masovne
u elitnu i komercijalnu fazu.
esta strategija se oslanja na prevencijui represiju, na policijske mere bezbednosti. Istraivai su
doli do zakljuka da se u Velikoj Britaniji koristi preventivni metod a i paniji policijska intervencija u
toku izgreda i posle njih. Navijaima, koji su skloni neredima, policija pravi dosijee, i uvodi posebnu
kontrolu pred utakmice (napr. obavezno javljanje). Mere prevencije i represije i iskljuivo oslanjanje na
13
njih nigde nisu uspele eliminisati nasilniko ponaanje; uspele su samo da spree traginije razmere
nekih incidenata.
Ne samo da je vei broj ljudi ukljuen u akcije, nego i vea sila. Danas specijalci za kontrolu masa
raunaju na etiri glavne vrste sredstava za reavanje problematinih demonstracija i nasilnih dogaaja:
hemijska sredstva (npr. suzavac), kinetika sredstva kao to su pitolji za pobune, vodeni topovi i
tehnologija za oamuivanje. Sledi lista zemalja koja ilustruje taj raspon, od tradicionalne do moderne
kontrole nad eksternim masama: Norveka ne koristi nijedan od ova etiri sredstva; Finska, Holandija,
Italija koriste samo jedno tj. hemijska sredstva; Danska, Irska, Rusija, panija, Kanada i Australija koriste
dva sredstva; a Belgija i stvarno opasne zemlje SAD, Nemaka, Francuska, Velika Britanija i plus mala
Austrija imaju sva etiri sredstva spremna za akciju. Jasno da Britanija, koja se nekad ponosila to je
njena policija potpuno nenaoruana, vie ne ivi u ureenom svetu Norveke i Finske (Hobsbaum 2008:
135). Sociolozi (Miller 1997) su miljenja da jedino promena drutvene, ekonomske i kulturne strategije
moe dovesti do poboljanja stanja u ovoj oblasti. Oigledno da je nae doba postalo sve nasilnije,
ukljuujui i predstave o njemu. To nasilje se proirilo na fudbalske huligane, to je jo jedan novi
fenomen koji je nastao polovinom prolog veka. Smislenost i besmislenost nasilnog ina i svakodnevnih
rizinih situacija se menjala tokom istorijskog razvoja. Ekonomija proizvodnje roba i dobara razlikuje se
od rizinog drutva koje podrazumeva proizvodnju najrazliitijih oblika tete.1
Literatura
Abercrombie, Nicolas, Hill, Stephen, Turner, S. Bryan. 2008. The Penguin Dictionary of Sociology.
London: Penguin Books.
Beck, Ulrich. 2003. to je globalizacija? Zagreb: Vizura.
Beck, Ulrich. 2004. Mo protiv moi u doba globalizacije. Zagreb: kolska knjiga.
Beck, Ulrich. 1996. Risk Society. London: Sage Publications.
Bek, Ulrih. 2001. Rizino drutvo. Beograd: Filip Vinji.
Beech, John and Chadwick, Simon (ur.). 2010. Sportski menadment. Zagreb: Mate.
Gidens, Entoni. 2003. Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet.
Hobsbaum, Erik. 2008. Globalizacija, demokratija i terorizam. Beograd: Arhipelag.
Lang, G. E.1985. Neredi na sportskim priredbama. Trei program Radio Zagreba, br. 11.
Miller, L. K. 1997. Sport, Business, Management. Gaithersburg, Maryland: Aspen Publishers, Inc.
Van Der Wagen, Lynn and Carlos, Brenda R. 2005. Event Management, For Tourism, Cultural, Business,
and Sporting Events. New Jersey: Prentice Hall.
Vrcan, Sran. 1990. Sport i nasilje. Zagreb: Naprijed.
1 U doivljaju materijalne bede, neraskidivo su povezani stvarna pogoenost i subjektivno iskustvo patnje. Ne i kod rizika.
Za njih je, naprotiv, karakteristino da upravo pogoenost moe da uslovi nesvesnost: sa irenjem opasnosti raste verovatnoa
osporavanja i minimizacija rizika. Za to uvek ima razloga. Uostalom, rizici nastaju u znanju i stoga se u znanju mogu smanjiti,
poveati ili jednostavno skrenuti sa ekrana svesti. Ono to je za glad hrana, za svest o rizicima je eliminisanje rizika ili
interpretiranje da ih nema. Znaaj poslednjeg raste do one mere do koje prethodno nije (lino) mogue. Proces dolaenja do
svesti o rizicima stoga je uvek reverzibilan. Posle nemirnih vremena i uznemirenih generacija, mogu da dou druge, za koje
je strah ukroen tumaenjima, osnovni element miljenja i iskustva. Ovde se opasnosti dre u kognitivnom kavezu njihovog
(uvek labilnog) nepostojanja i u tom smislu se s pravom mlade generacije mogu zabavljati onim to je uznemiravalo njihove
stare (Bek 2001: 109).
14

STRATEGIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI SPORTSKE ORGANIZACIJE

SPORT ORGANIZATION STRATEGY OF CORPORATIVE SECURITY
Habu Darko dipl. men. u sportu
KK
Dr Ljubo Pejanovi
Fakultet za poslovne I pravne studije, Novi Sad
Saetak
Izabrana tema za koju smo se opredelili odnosie se na organizovanje sportske manifestacije od
opteg interesa sportske organizacije kao i od samih uesnika u realizaciji. U samoj temi opisujemo ta
je uopte korporativna bezbednot jedne sportske organizacije i konkretna primena. Opisujemo
organizovanje manifestacije u oblasti jednog opteg sporta, sa pripremom informacionog logistikog
sistema bezbednosti koji e biti upotrebljen na samoj manifestaciji. Predstaviemo strategiju
korporativne bezbednosti, definisanje strategije organizacione poilitike koja se odnosui na bezbednost
sportke manifestacije. U okviru strategije postavljamo procenu rizika, metodologiju postavljanja
informacionih tehnolgija sa primerima aktuelnih zatitnih alata informacionih sistema i tehnologije
sportske organizacije kao i linu i fiziku zatitu.
Kljune rei:
Organizovanje sportske manifestacije, informacioni sistem, strategija procene rizika, tehnologija
sportske organizacije.
Summary
The main idea has been selected as the topic for which we chose will apply to organizing sport
events of general interest sports organizations as well as from the actual participants in the realization.
Within the topic we describe what is in general corporate security one sports organizations and concrete
application. We describe event in the area general sports, preparation for the information Logistics Task
Force security system that will be used in the event. We will show corporate security strategy, defining
a strategy organizational politics which in comperation with the Security sport manifestation. Under a
15
strategy set risk assessment, the methodology of placing information technologies wit examples current
protective tools information systems and technology sports organizations as well as personal and
physical protection
Keywords:
Organizing sport events, the information system, the strategy risk assessment, technology sports
organization.
STRATEGIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI
Dosledan i trokovno efikasan pristup upravljanju rizicima i pretnjama koje utiu na performanse
sportske organizacije je neophodno. Da bi se postigao takav pristup, sportska organizacija koja se
uputa u organizovanje sportskog takmienja mora da:
Raspolae obuenim i kolovanim menaderima koji podravaju razvoj, primenu i stalnu

upotrebu bezbedenosnih mera unutar sportske organizacije kao i samog takmienja;
Obezbedi strunost i vetine potrebne za razvoj i odravanje sveobuhvatnog, efektivnog,
efikasnog i visoko kvalitetnog takmiarskog programa sa osvrtom na bezbednost i primenu mera
bezbednosti;
Sprovodi Program bezbednosti u celoj sportskoj organizaciji u svim oblastima;
Proverava celovitost i odgovarajuu upotrebu sprovedenih mera bezbednosti;
Obezbedi kontinuirano praenje sistema bezbednosti, kao to je korporativna, operativna i
elektronska, zatim da prati konsalting usluga, putem aktivnosti praenja elektronskih pretnji i
programau svim segmentiima bezbednosti;
Obezbediti kontinuirane, operativne i konsalting usluge u merama preventivne bezbednosti
sportista;
Uspostavi efikasnu, delotvornu mreu ljudi koji rade sa sektorom klupske i takmiarske
bezbednosti, a sa ciljem da brzo prikupljaju i ire informacije o moguem riziku za organizaciju
takmienja, na nivou cele organizacije i preko privatnih provajdera usluga.
Kada god je potrebno: na primer izvetavanje o nastalim lokalnim pretnjama i irenje uputstva
o sprovoenju bezbednosnih mera za neposredno eliminisanje ili smanjenje uticaja nastale
pretnje na moguem delu otrganizacije takmienja;
sprovodi redovne provere i analize samog procesa bezbedonosnog upravljanja i procenu o
upotrebi informacione tehnologije, kako bi se obezbedio i na dalje efikasan sistem kontrole
samog taklmienja.
U ovoj fazi broj, grupa i pojedinaca unutar organizacije koji su ukljueni u proces izrade programa je
ogranien. Pored top menadmenta sportske i klubske organizacije, ukljuuje se korporativna
bezbednost organizacije koja je bezbednost sportske organizacije i samog takmienja osnovna aktivnost
i jedina odgovornost. Za veinu, bezbednost predstavlja samo mali deo odgovornosti u njihovim
programima.
16
1. SISTEMI KOJE JE POTREBNO UKLJUITI:
Sve delove sportske organizacije i pojedince gore identifikovane

Privatne provajdere usluga (Eksterni partneri koji se bave Informacionim tehnologijama)
Menadment sportske organizacije, sektor korporativne bezbednosti, nezavisne strunjake i
pojedine specijalizovane konsalting kue, to je i preporuka meunarodnih organizacija i
institucija u ovakvim sluajevima visoke organizacije jednog sportskog takmienja.
2. DEFINISANJE ORGANIZACIONE POLITIKE ZA BEZBEDNOST

Organizacija mora da obezbedi jasna oekivanja sportista u pogledu njihove bezbednosti,
bezbednosti samih inforacija o njima, imovini organizacije isamog poslovanja pred organizaciju
takmienja. Takva oekivanja se obezbeuju definisanjem minimalnog seta ishoda uenja za koje su
odgovorni, kao i opis njihovih uloga i odgovornosti. Samo tada se moe oekivati da e svi unutar
sportske organizacije biti odgovorni za razumevanje ta treba da se uradi kako bi zatitili podatke i
imovinu organizacije. Odgovornost za zatitu informacija i imovine mora biti eksplicitna na svim nivoima
u organizaciji. Takva odgovornost je neophodna da bi se obezbedile odgovarajua bezbednost podataka
u okviru organizacije, i bezbednost u komunikaciji sa drugim organizacijama i privatnim provajderima
usluga sa kojima se podaci dele.
Izvrni menadment sportske organizacije mora da odobri korporativno bezbednosnu politiku
upravljanja koja e se odigravati na organizovanom takmienju. On propisuje osnovne principe, i
minimalne obavezne zahteve i odgovornosti za zatitu sportista, publike, delegata, svih ostalih ljudi,
imovine i informacija. Organizacioni odbor na elu sa izvrnim direktorima je odgovoran za sprovoenje
bezbednosne politike kao i svih ostalih politika koje utiu na celokupnu organizaciju sportske
manifestacije. Operativne politike i procedure treba da omogue implementaciju bezbednosne politike,
i definiu procedure, kako bi se obezbedilo njeno dosledno tumaenje i sprovoenje na tehnikom
nivou. Svi zaposleni u sportskoj organizaciji ukljuujui i same sportiste ulesnike sportskog takmienja
su obavezni da prate operativne politike i procedure koje nalae sportska organizacija.
3. PODIZANJE SVESNOSTI O ZNAAJU BEZBEDNOSTI UNUTAR ORGANIZACIJE
Ljudski faktor je uzrok vie od 75% bezbednosnih incidenata. Velika veina ovih incidenata nastala
je sluajno, jer zaposleni nisu svesni posledica svojih (obino bezopasnih) akcija. Zato je vano da svako
razume ta su verovatne pretnje po imovinu i kompletno poslovanje sportske organizacije i kako da
pravilno delujemo da se smanje rizici svojstveni tim pretnjama. Takoe, svaki zaposleni mora biti
potpuno svestan njene /njegove uloge u zatiti sistema prilikom upravljanja ljudima, informacijama i
imovinom. Druge organizacije sa kojima se elektronski komunicira i nai eksterni provajderi usluga
takoe treba da budu u potpunosti svesni svoje uloge u pogledu bezbednosti, informacija i sredstava.
Najvanije od svega, je da vii menadment sportske organizacije mora da razume pretnje, rizike i
sprovodi mere bezbednosti, i ispuni svoje obaveze prema usvojenim korporativnim Programima za
bezbednost. Eksplicitne akcije menadmenta u ovoj oblasti e pokazati kompletnom osoblju,
17
partnerima i pruaocima usluga da je sportska organizacija posveena zatiti svojih ljudi, informacija i
sredstava.
Da bi se podigla svest o bezbednosti kroz sportsku organizaciju neophodno je primeniti Program
komunikacije, koji e obezbediti zaposlenima razumevanje potrebe za primenu najboljih praksi za
bezbednost, i da ih obavesti o njihovim ulogama i odgovornostima u izradi efikasnog sistema
bezbednosti.
Program komunikacije se sastoji od jednokratnih i kontinuiranih aktivnosti za svakoga u sportskoj
organizaciji, kao i za posebne grupe koje vode, koordiniraju ili implementiraju mere za bezbednost
unutar sportske organizacije. Edukacija i obuka o specifinim merama bezbednosti je kao takva
preduslov za uspenu implementaciju mera.
4. PROCENA RIZIKA
Svi sektori unutar sportske organizacije moraju biti upoznati sa svim pretnjama i rizicima koji se
mogu javiti u njihovom domenu. Kada su poznate pretnje i rizici, sportska organizacija je u poziciji da
pripremi Plan bezbednosti i da prui dodatne mere za spreavanje, suzbijanje i smanjenje rizika u svom
okruenju. Pretnja i procene rizika ine osnovu za sve programe bezbednosti i mora da bude sastavna
komponenta svake nove poslovne aplikacije. Nakon definisanja rizika, sportska organizacija kreira
posebne programe i projekte kojima se eliminiu postojee i potencijalne pretnje i opasnosti.
Procena pretnji i rizika i sama metodologija bi trebalo da budu razvijene i dostupne svim
menaderima sportske organizacije koji uestvuju u detaljnoj analizi potencijalnih pretnji i rizika, kako
bi se sagledao kompletan potencijal odreene pretnje.
5. METODOLOGIJA VODI POSLOVNE PROGRAME I PROJEKTE SPORTSKE ORGANIZACIJE KROZ:
Evaluaciju pretnji u okruenju;

Procenu mera za bezbednost koje su ve implementirane;
Analizu postojeeg jaza izmeu identifikovanih pretnji i postojeih mera za bezbednost;
Identifikaciju aktivnosti i promena koje su neophodne kako bi se eliminisao postojei jaz.
6. UVOENJE SISTEMA ZA KLASIFIKACIJU INFORMACIJA I DOKUMENATA

Sportska organizacija mora da obezbedi da svi zaposleni i druga lica imaju eksplicitnu i jasnu sliku, i
uzajamno razumevanje o osetljivosti i bezbednosti koja je potrebna za sve informacije o sportskoj
organizaciji koje se razmenjuju, dele, ili su poverene na brigu i staranje treoj strani. Da bi se obezbedio
javnosti vidljivi dokaz da je sportska organizacija preduzela korake da zatite poverljivost / osetljivosti
informacija.
Pored toga cilj je, i da se zatitite od potencijalnih obaveza koje mogu nastati ako se:
18
na ne odgovarajui nain obaveste druge strane, javnost, odnosno sportske organizacije,

agencije, vlada i privatni provajderi usluga sektora, o osetljivosti informacija, ili nismo obezbedili
sigurnost informacija koje smo im poslali;
ne adekvatno titimo informacije koje dobijamo od drugih stranaka;
ne titimo informacije koje kreiramo i kojima upravljamo u ime sportske organizacije.
Sistem za klasifikaciju informacija se koristi za definisanje osetljivosti informacija, radi dodeljivanja

odgovarajueg nivoa zatite informacijama i komuniciranja posebnih mera rukovanja informacijama
srazmerno njihovoj osetljivosti i vrednosti informacija kao imovine. Merenje zahteva da se definie
ema za klasifikaciju koja je zasnovana na nivou povreda ili tete koju odreena informacija moe
izazvati po poslovanje sportske organizacije, treih lica, pojedinaca, ili bilo koje druge organizacije koja
prua informacije sportskoj organizaciji, i kojima je potrebna zatita.
7. UVOENJE SISTEMA ZA ZATITU TEHNOLOGIJA
Informacione tehnologije, sistemi i procesi, kao i informacije koje se prenose, ili su uskladitene u
tim sistemima i procesima moraju da budu zatieni.
U poslednjih pet godina, pretnje digitalnoj imovini sportske organizacije su znaajno porasle u broju,
obimu i sofisticiranosti. Posebno je u porastu broj malicioznih napada od strane eksternih subjekata.
8. PRIMERI AKTUELNIH ZATITNIH ALATA INFORMACIONIH SISTEMA I TEHNOLOGIJE SPORTSKE
ORGANIZACIJE:
Intrusion Detection sistem za detekciju napada na spoljnoj strani zidova (spoljna odbrana).
Veb filtriranje softvera za upravljanje prijema oigledno neprikladnog ili neeljenog materijala
na Internetu.
Softver za praenje zloupotrebe i zloupotrebe opreme, kao to su preuzimanje i/ili irenje
neprikladnog materijala.
Metodologija za utvrivanje da li je bezbednosna arhitektura adekvatna za spreavanje napada
po bezbednosnim standardima.
Otkrivanje virusa / zatita i uklanjanje softvera.
Revizije softvera.
Pored toga, koriste se nove tehnologije za autentikaciju i identifikaciju kako bi se ojaala bezbednost
gde je to potrebno.Imajui u vidu da se informacione tehnologije i poslovno okruenje menjaju tokom
godina, tako se menjaju i pretnje i rizici kojima je izloena informaciona tehnologija.Razvoj sistema
bezbednosti informacione tehnologije i mera za podrku zatite infrastrukture je zato kontinuiran
proces.
LINA BEZBEDNOST
Sigurnost je poverenje poverenje izmeu sportske organizacije i njegovih zaposlenih, sportista,
aktivnih takmiara ili rekreativaca, imovine i informacione tehnologije. Kada govorimo o zaposlenima,
sportska organizacija mora da zna dovoljno o integritetu svojih zaposlenih pre nego to odlui da ih
19
obezbedi osetljivim i vrednim informacijama, imovinom i odgovornostima. Postoji potreba da se

osiguramo do najveeg mogueg stepena, da su zaposleni kojima dajemo poverljive informacije, i
rukovodee i druge pozicije unutar sportske organizacije, ljudi od poverenja, pouzdani i odgovorni.
Provera osoblja se sastoji od unapred odreenog skupa mera za skeniranje koje obezbeuju uvid u
pozadinu i ponaanje pojedinca. Provera osoblja podrazumeva i proveru zaposlenih koji su moda ve
na odreenim pozicijama u sportskoj organizaciji ili kod nekih privatnih prualaca usluga (na primer,
osoblje prua odravanje raunara).
Pravila i procedure za bezbednosnu proveru osoblja imaju direktan odnos sa njihovim nivoom
odgovornosti i sistemom za klasifikaciju informacija kojima je neophodno da pristupe kako bi obavljali
svoje redovne funkcije. Provera se sprovodi postepeno i povezana je sa ostalim segmentima u
implementaciji Strategije za bezbednost, kao to su podizanje nivoa svesnosti zaposlenih i bezbednost
informacionih tehnologija.
FIZIKA BEZBEDNOST
Fizika bezbednost kao komponenta Strategije bezbednosti fokusira se na politike, procedure i
alate za spreavanje neovlaenog pristupa opremi, postrojenjima i objektima koji direktno ili
indirektno tite preduzee ili osetljive informacije i informacione tehnologije. Mere koje su preduzimaju
da se sveukupni kapital sportske organizacije adekvatno zatiti, takoe se zasnivaju na rezultatima
procene rizika i pretnji.
Iz perspektive fizike bezbednosti, postoji znatan broj faktora, ukljuujui pretnje putem pote
na mail adrese, direktne pretnje mobilnim komunikacijama, direktne pretnje osoblja sportke
organizacije na rezultat. Postoje i drugi oblici pretnjii, namerni ili sluajni, kao to su poar, kvarovi ili
prekid struje, unitavanje aplikacija u toku sportske manifestacije. Pretnja podmetanjem raznih vrsta
eksplozivnih naprava, irenja pandemije, virusa HIV povreenog sportiste koji nije predao adekvatan
medicinski atest takoe predstavlja poseban izazov za organizacije sportskih manifestacija koja se
odnosi na gubitak kljunog osoblja. Konano u dananjem svetu mi takoe moramo uzeti u obzir
opasnost od terorizma, krae, vandalizma i sabotae, i korporativne ili industrijske pijunae u okvirima
sportske manifestacije zbog prisustva mnogobrojnih delegacija i poznatih linosti.
ZAKLJUAK
U ovom radu je prikazana neophodnost pripreme same strategije korporativne bezbednosti
sportske organizacije sa osvrtom na informacione tehnologije koje su upotrebljene za zatitu. Zatim
smo naveli koja su jasna oekivanja sportista u pogledu njihove bezbednosti, bezbednosti samih
inforacija o njima, imovini organizacije i samog poslovanja pred organizaciju takmienja. Osvrnuli smo
se i odgovornost za zatitu informacija i imovine u organizaciji sa primerom kakva je odgovornost je
neophodna da bi se obezbedile odgovarajua bezbednost podataka u okviru organizacije, i bezbednost
u komunikaciji sa drugim organizacijama i privatnim provajderima usluga sa kojima se podaci dele.
Sigurnost je poverenje poverenje izmeu sportske organizacije i njegovih zaposlenih, sportista,
aktivnih takmiara ili rekreativaca, imovine i informacione tehnologije. Konano u dananjem svetu mi
takoe moramo uzeti u obzir opasnost od terorizma, krae, vandalizma i sabotae, i korporativne ili
industrijsku pijunae u okvirima sportske manifestacije zbog prisustva mnogobrojnih delegacija i
20
poznatih linosti. Sve je to deo strategije obezbeenja sportske manifestacije koja mora biti odrana na
najveem moguem bezbedonosnom nivou u okviru svih relevantnih struktura.
LITERATURA
1.H. Koontz, C. O'Donnell, H. Weihrich (1986), Esseintials of Management, New York: Mc'Graw-Hill, str.
99.
2. L. Bittel (1988), The Mac'Grow-Hill 36-Hour Management Course, New York:
McGrow-Hill Publishing Company, str. 11-12.
3. Boucher, R.L. 1991, Enlightened management of sport in the 1990s - a review of
selected theories and trends, u ELSEVIER SCIENCE PUBLUISHERS B.V. (Medical Division), Sport for All, P.
Oja and R.Telama, editors, pp. 517-526.
4. COLLIER Phil, Nathalie LE ROUX (1997), Sport Management Occupations in Europe (report from 7
countries), European Network of Sport Sciences in Higher Education, European Observatoire for Sport
Employment (EOSE), Programme SOCRATES (DGXXII)
5. EUROPEAN OBSERVATORY OF EMPLOYMENT IN SPORT (1999): SPORT AND EMPLOYMENT IN
EUROPE, 10/1362/99 EUROPEAN COMMISSION - DG X,
EUROPEAN NETWORK OF SPORT SCIENCE INSTITUTES, PR-div/99-09/C6, FINAL REPORT
6. Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.
7. Menadment u sportu - Mr. Jovan urbatovi
8. Menadment sportskog dogaaja na primeru Olimpijskih igara Menadment dogaaja - Dr.
Tatjana Pivac, Mr. Igor Stamenkovi
21

PRAKSA I PRINCIPI U PLANIRANJU RESURSA I UPRAVLJANJU U REKREACIJI

PRACTICES AND PRINCIPLES IN RESOURCE PLANNING AND MANAGEMENT
IN SPORTS RECREATION
Dr Miodrag Jelenkovi, Fakultet za sport
APSTRAKT
Kljunu ulogu u rekreativnom sportskim aktivnostima ima menadment, odnosno menaderi
razliitih profila, jer istima treba znati struno i efikasno upravljati. Osnovni je cilj ovog rada ukazati na
ulogu menadmenta te njegovih nositelja u podruju sportske rekreacije. Iako se pod pojmom sporta
podrazumevaju sva njegova podruja: sport u podruju edukacije, takmiarski sport svih vrsta i
kategorija, sportska rekreacija i kineziterapija, ipak je svako podruje specifino i relativno samostalno
. To se odnosi i na sportsku rekreaciju koja obuhvata najiru populaciju uesnikanika.
Kljune rei: sport, rekreacija, menadment.
ABSTRACT
Key role in recreational sports activities is management, and managers of different profiles,
because both should know professionally and efficiently managed. The main objective of this study point
to the role of management and its holders in the field of sports and recreation. Although the notion of
sport include all areas of his sport in the area of education, competitive sports of all kinds and categories,
sports, recreation and exercise, however, is any area-specific and relatively independent. This applies to
sports and recreational facilities, which include the population at uesnikanika.
Keywords: sport, recreation management.
UVOD
U savremenim uslovima ivota i rada jedno od najaktuelnijih podruja fizike kulture je podruje
rekreacije. Rekreacija proizilazi iz potrebe drutva da se istrae i nauno proue specifine veze izmeu
rada i ostalih drustvenih pojava kao i odnosa koji utiu na psihosomatski status ovjeka. Znaaj sportske
rekreacije je pomoi oveku da se kao bioloko, a pre svega drutveno bie prilagodi na promene koje
nastaju u uslovima ivota sa jedne strane, i uslovima rada sa druge strane, ukazujui na zahteve
22
motivisanosti koji proizilaze iz ovekovih linih potreba i interesa za ouvanje zdravlja, vitalnosti,
usporavanje procesa starenja i lino raspoloenje.
U savremenim sistemima nita nije preputeno sluaju, tako da i u sportskoj rekreaciji postoji
sistem rada, tj. strategija razvoja i ukljuivanja to veeg broja ljudi razne sportske aktivnosti. Pre
ukljuenja u sportske aktivnosti, individua se podvrgava kompletnom lekarskom pregledu, i shodno
nalazu i afinitetima, odreuje se plan aktivnosti. Moda se u prvi mah ini da na neki nain ograniava
osobu, ali dugorono obezbeuje kontinuirani napredak. Vremenom se intenzitet i obim fizikih
aktivnosti, prilagoavaju. Cilj je da se stalnim i sistematskim ukljuivanjem u rekreaciju, kod oveka
stvara pozitivna navika za smiljen, organizovan, sadrajan i koristan nain korienja slobodnog
vremena.
Aktivan nain ivota i otklanjanje faktora rizika, u mnogome olakavaju savremeni ivot.[1] Fizika
aktivnost ima brojne zdravstvene koristi i efekte kako na odrasle osobe, tako i na mlau populaciju
odnosno decu [2]. Segment fizike kulture iji sadraji u poslednjih nekoliko godina igraju igru kretajui
se izmeu vrhunskog sporta i trenanog procesa. Ova sfera sportskog angamana postala je ivotna
filozofija doivljavajui naglu socijalnu ekspanziju, a u poslednje vreme postala je i drutveni presti.
Relaksacija od dnevnih obaveza i profesionalnog angamana i ujedno priprema za bolje podnoenje
predstojeih optereenja ivotnog ciklusa. Aktivnosti u okvirima rekreativnog bavljenja sportom[3] su
po prirodi takve da individualno odgovaraju klijentima (vebaima). Rekreativni programi se kreiraju
prvenstveno prema potrebama i eljama klijenata. Ovo je irok spektar fizikih aktivnosti dostupnih
svim ljudima bez obzira na pol, uzrast, posebne potrebe, antropometrijske dimenzije i sl. Vaan detalj
u rekreaciji je mentor sa ulogom voditelja programskih sadraja iji je prevashodni zadatak animiranje
klijenata kroz poduavanje, sprovoenje i nadgledanje zadatih programa vebanja.
1. SPORTSKA REKREACIJA
Pojam rekreacija prvi put se susree, po nekim izvorima, u prvom veku pre nove ere - Rimki
mislilac Ciceron je pisao o rekreaciji vojnika, o rekreaciji misli, o rekreativnom delovanju pustara. Rimki
vojskovoa Cezar posebno se brinuo o rekreaciji svojih vojnika koji su neposredno uestvovali u raznim
pohodima i osvojakim ratovima. Danas postoje ostaci tadanjih vojnih kupatila, takozvanih rimskih
legija, ali i njegova knjiga u kojoj pominje rekreaciju, koja je prevedena na grki jezik. U srdnjem veku je
rekreacija primenjivana samo kod povlaenih slojeva feudalng drutva. Osim bogatih feudalaca
ostalima je rekreacija bila strogo zabranjena.
Pojavom kapitalizma, a naroito nauno-tehnikom revolucijom, menja se iz osnova vrsta rada,
to u mnogome proizvodi pojavu slobodnog vremena. Sa pojavom slobodnog vremena i rekreacija
dobija na svojoj primeni, te se javljaju razni oblici rekreativnih aktivnosti svih slojeva kapitalistikog
drutva.
Rekreirati (Leisure) od latinske licere Dokolica slobodno vreme Loisisr Fr. Dozvoliti, dopustiti.
Rekreacija se odnosi na demografsku struktura ljudi - od 7 do 77 godina, a prema podacinma
biroa za menadment u periodu od 1994 1995, rekreacija se odnosi na "aktivnosti ljudi iznad 16
godina".
Aktivnosti rekreacije su najee: etnja, razgledanje, piknik, posete sp. dogaaju, plivanje
amcem, pecanje, vonja bicikla, kampovanje, tranje/doging...a u padu su aktivnsoti kako to su tenis,
lov, jahanje, jedrenje, pecanje, klizanje.
23
Rekreacija prestavlja spontani odraz ovekove elje da zadovolji potrebe i sklonsti u aktivnostima
po vlastitom izboru, a u svrhu osveenja, odmora, razonode i to sadrajnijeg korienja vremena izvan
profesionalnih radnih obaveza (Reac, M.)
Pod fizikom rekreacijom podrazumevamo aktivnosti iji je sadraj sport i turizam, i kojima se
uvek bavi dobrovoljno u vreme slobodno od obaveza, radi odmora, razonode i razvoja sopstvene
linosti, bez glavnog cilja, tj. postizanja maksimalnih sportskih rezultata, delatnost koja nije suvie
zamarajua i koja donosi oputanje, radost, zadovoljstvo.
Kad govorimo o rekreaciji, kretanjem, mislimo time na dobrovoljno fiziko vebanje u slobodnom
vremenu i aktivnosti kretanjem sa ciljem odmora, zabave, odravanja zdravlja i fizike kondicije.[4]
Sportska rekracija je slobodno izabrana individualna ili organizovana drutvena delatnost
iskonskog karaktera, koja sredstvima fizikog vasiptanja i sprotsko-rekreativnim aktivnostima
omoguuje ljudima aktivan odmor i zdravu zabavu i razonodu, koja im pomae da odre dobro zdravlje,
fiziku i radnu kondiciju i da ispolje svoje stvaralatvo, koje im je specijalizovanim radom u velkoj meri
"oteto od zaborava".[5]
Sve izloene definicje se u biti ne razlikuju po osnovu sadraja, to je osnovna karateristika
sportske rekreacije. Fizika veba kao njen osnovni inilac se nalazi u irem spektru svih sportskorekrativnih aktivnosti.
Prema tome sportsku rekreaciju moemo definisati kao: Slobodno izabranu individualnu ili
organizovanu fiziku aktivnsot, manifestovanu kroz razne oblike sportsko-rekreativnih aktivnsoti i
agenasa, sa ciljem pozitivnog uticaja na nivo psihofizikog statusa organizma uesnika.
Segmenti rekreacije: [6]
Lokalne (optinske) rekreativne aktivnosti na lokalnom nivou takmienja i manifestacije Vojne
rekreativne aktivnosti krosevi, utakmice
Sportovi u prirodi razliite god. doba i uslovi
kolski univerzitetski programi
Terapeutska rekreacija kao vid r.a. U cilju fizikog, emocionalnog i mentalnog zdravstvenog
oporavka
Znaaj sportske rekreacije u savremenom svetu ogledaju se u sistematinom primenom nauno
utemeljenih programa sportske rekreaije kojim se obezbeuje poveanje opte motorne aktivnoti,
odnosno kompenzaicja opte hipokinizije, odravanje i/ili poboljanje optih motoristikih,
funkcionalnih i radnih sposobnosti, prevencija, otklanjanje i/ili ublaavanje poetnih zdravstenih tegoba
i smetnji, prevencija, otklanjanje i/ili ublaavanje zamora i nervno-psihike napetoti, kulturnijem i
sadrajnijem provoenju slobodnog vremena, ostvarivanje meuljudskih kontaka efikasniji odmor,
potpuniji oporavak, relaksakcija, zabava, razonoda i dr.
1.1. Karakteristike sprtske rekreacije
Osnovna razlika izmeu sportske rekreacije i sporta je u njihovom cilju delovanja. Cilj vrhunskog
sporta je postizanje rezultata koji se moe numeriki predstaviti i uporediti, sportska rekracija ima u
svom fundamentu iskljuivo indikativna dejstva na psihofiziki status organizma rekreativca (vebe).
Sport i sportska rekracija nisu u odnosu totalne suprotnosti komplementarna podruja u
sistemu fizike kulture (fizika veba osnovna struktura, a kretanje osnovni vid motorike).
Prema veini autora rekreacija sadri sledee konstante:
savremenost permanentna struna i nauna istraivanja u oblasti sportske rekreacije,
24
usmerenost - obezbneenje zadovoljavanja objektivnih ljudskih potreba za kretanje svakog

pojedinca,
prilagodljivost programi sportke rekreacije se mogu modifikovati i prilogoavati eljenim
korisnicima,
dostupnost - dostupna svim lanovima drave, i
bogastvo sadraja - razlilitost sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Slika br. 1:Osnovne karakteristike sportske rekreacije
2. MENADMENT U SPORTSKOJ REKREACIJI

Menadment je aktivnost koja se sprovodi uz pomo drugih ljudi i to pod vostvom osobe koja se
naziva menader. Manager (engl.) se kao meunarodni pojam, prevodi kao upravitelj, posrednik,
organizator, prireava (posebno sportskih priredbi), preduzetnik, direktor, rukovodilac i sl. Nezavisno
od vrste delatnosti u kojoj deluje, posao menadera obuhvata funkcije i principe koje se odnose na
podruja menadmenta ljudskih resursa, koji u donoenju odluka i istu zasniva na informacijama
(kontrolna funkcija, funkcija prenosa informacija i funkcija posrednika). Iz ovako sloenih funkcija
uoljivo je da menader mora biti osoba s izuzetnim znanjem, organizacijskim sposobnostima, umeem
za donoenje odluka i odgovor-nou. Menadera u sportu moemo definisati kao organizatora,
upravljaa nekom sportsko-poslovnom organizacijom kojoj je cilj ostvarenje odreenih sportskih i
poslovnih rezultata.
U gotovo svakom sportskom savezu, udruenju, nalazi se deo lanova koji se iskljuivo bave
sportskom rekreacijom. Velik deo graana se bavi sportskom rekre-acijom individualno ili organizovano
25
u okviru fitnes klubova, sportskih klubova, u turistikim centrima i sl. Neki se bave redovno sportskim
aktivnostima (dva do tri puta nedeljno), a neki povremeno (skijanje, plivanje, planinarstvo, tranje i sl.)
Poslovanje sportskih udruenja specifino je zavisno po pojedinim vrstama sporta, sportskih
saveza, udruenja i klubova i regulisano statutima. Samim tim razumljiva je specifinost menadmenta
koji je potreban za njihovo upravljanje. U organizacijama za sportsku rekreaciju deluje tzv. drutveni i
operativni menadment.
Slika br.2: Model menadmenta u sportu[7]
Aktivnosti sportskog menadmenta ostvaruju se na dva nivoa: globalnom i mikro nivou i to pod
vostvom osobe koja je sportski menader.[7] On je organizator, upravlja sportsko-poslovnim
organizacijama kojima je cilj ostvarenje sportskih i poslovnih rezultata, a njegov posao obuhvata
funkcije koje se odnose na podruje meuljudskih odnosa, informacija te donoenja odluka. Procene
su kako je broj uesnika u sportskoj rekreaciji puno vei to utie i na menadment u okviru sportskorekreativne delatnosti.
U drutveni menadment mogue je svrstati skuptinu koju ine izabrani predstavnici na elu s
predsednikom, organi upravljanja kao to su: upravni odbor, nadzorni odbor, izvrni odbor i dr.
Samo upravljanje organizacijama za sportsku rekreaciju povereno je upravi u kojoj se uobiajeno
nalaze predsednici, sekretari, itd., kao i struna sluba, koju ine operativni menadment sportske
organizacije.
Budui razvoj sportske rekreacije u svim podrujima mogu pokrenuti i voditi strunjaci sportske
rekreacije meu kojima vanu ulogu mogu imati sportski menaderi.
3. LJUDSKI RESURSI U SPORTU
Resurse u sportskoj organizaciji predstavljaju ona materijalna i/ili nematerijalna sredstva koja se
posebnim procesima u organizaciji mogu transformisati u neke druge resurse, zatim se mogu zameniti
sa drugim resursima i na kraju posebnim distributivnim kanalima i na osnovu planiranja mogu se
alocirati ka ljudima i organizacionim jedinicama, kao neophodna i imperativna sredstva u procesima
26
ostvarivanja ciljeva. U sportu/ sportskim organizacijama resursi su najee zastupljeni u sledeim

oblicima: Funkcionalni resursi (ljudski, fiziki), Logistiki resursi (informacije i podaci), Materijalni resursi
(finansijski) i dr.
Budui da je znaaj ljudskog resursa u sportu ogroman, i da on predstavlja jedan od najvanijih
resursa kojim raspolae sportska organizacija, jer ljudi su ujedno i subjekat i objekat oba procesa
(trening i takmienje) sa kojima se organizacija susree, odnosno da oni svojim znanjem, radnim
sposobnostima i motivacijom uestvuju u stvaranju: proizvoda, odluka i informacija.
Pored toga opte je poznato da je visoki nivo sportske nauke, trenane i upravljake tehnologije,
direktno uslovljen ljudskim resursima u sportskim organizacijama. Isto tako je poznato da se bez
adekvatno osposobljenih, kreativnih i stvaralakih ljudskih resursa ne moe sprovoditi razvojna politika,
nauka i tehnologija ni u jednom upravljakom sistemu u drutvu, pa prema tome ni u sportu, tako da
emo se u nastavku teksta fokusirati upravo na njega (Ljudski resurs), odnosno na posebnu oblast koja
se bavi problematikom (planiranja, upravljanja, razvoja, i dr.) ljudskih resursa u sportu, tzv.
Menadment ljudskih resursa.[8]
Ljudske resurse u sportu predstavljaju: sva angaovana lica koja iniciraju, inoviraju i primenjuju
najsavremeniju sportsku tehnologiju, kao i druge resurse koji su u funkciji ostvarivanja sportskih i
poslovnih funkcija, kao i visoko vrednih efekata (sportskih rezultata). U irem smislu ljudske resurse u
sportskoj organizaciji ine svi zaposleni, bez obzira na stepen strunih kvalifikacija, radno mesto ili vrstu
radnog odnosa (sportisti, administrativni radnici, amaterski sportski radnici, i sl.), dok u uem smislu
ljudske resurse ine lica koja upravljaju sportskom organizacijom (sportski radnici, menaderi, treneri).
Menadment svake organizacije, po pravilu, bavi se i brigom o obezbeivanju i koordinaciji
razliitih vrsta resursa zastupljenih u sportu, kao to su: finansijski resursi, materijalni resursi, ljudski
resursi i sl.
3.1. Planiranje i upravljanje ljudskim resursima u sportu
Osnova upravljanja ljudskim resursima u sportu ogleda se kroz planiranje resursa, planiranje
obuke, planiranje razvoja karijere i kontroli celog upravljakog procesa. Planiranjem ljudskih resursa
trebalo bi predvideti broj i vrste poloaja u sportskoj organizaciji koji treba da se popune, pri emu se
utvruju zahtevi neophodni za svaki posao ili poloaj, pored toga plan bi trebalo da sadri sledee
elemente: analizu poslova, opis poslova, specifikaciju poslova, i sl.
Kao najznaajnije faze procesa planiranja ljudskih resursa mogle bi se izdvojiti sledee faze:
1) Izbor, razmetaj, upoznavanje i uvoenje u posao i zadatke pojedinaca;
2) Obuka (razvoj karijere);
3) Promocija ili razvoj karijere i
4) Nagraivanje i kanjavanje.
Upravljanje ljudskim resursima se definie kao poseban pristup upravljanjem zapoljavanja kojim
se nastoji da se ostvari konkurentna prednost kroz strateko rasporeivanje sposobne radne snage,
koristei pri tom integrisan niz kulturnih, strukturnih i linih tehnika.[9]
Kao najznaajniji efekti, zbog kojih bi menadment sportske organizacije trebalo da se bavi
planiranjem i upravljanjem ljudskim reursima izdvajaju se:
1) Poveanje efikasnost cele organizacije;
2) Poveanje lojalnosti;
3) Ostvarivanje pojedinanih i grupnih ciljeva i interesa.
27
Naalost mnoge sportske organizacije ovo ne primenjuju u dovoljnoj meri (ili uopte ne
primenjuju) ime svoje itavo poslovanje (organizaciju) dovode u problem.
3.2. Pronalaenje/ regrutovanje novih saradnika
Ukoliko pretpostavimo da nijedna sportska organizacija ne bi mogla da funkcionie bez
angaovanih ljudi, odnosno ljudskih resursa, onda moemo pretpostaviti i da kvalitetno poslovanje
sportske organizacije pre svega zavisi od kvaliteta ljudskih resursa koji su angaovani u njoj.
Zato se pitanju pronalaenja ljudskih resursa u sportskoj organizaciji pristupa studiozno, jer je i
sam problem veoma sloen. S druge strane sloenost regrutovanja ili traenja izvora ljudskih resursa se
ogleda u injenici da svaka sportska organizacija ima set razliitih poslova, koji nisu direktno vezani za
dva pomenuta osnovna procesa kojima se ona bavi, ali ine pomo i podrku tim procesima.
Ljudi (adekvatni saradnici) predstavljaju resurs koji nije lako pronai, te su stoga razvijeni razliiti
modeli pronalaenja izvora strunih saradnika, meu kojima su najzastupljeniji: [10]
Organizovanje sopstvenih sportskih kola;
Pronalaenje talentovanih buduih saradnika u drugim sportskim kolama;
Organizovanje sistema "skauting-a"
Oglaavanjem potrebe za novim saradnicima i dr.
3.3. Selekcija saradnika
Selekcija u sportu predstavlja irok pojam, preko kojeg se prelamaju struno-tehnoloki,
psiholoki, socijalni, finansijski i ekonomski faktori, ali i ciljevi cele sportske organizacije. Savremena
shvatanja selekcije sportista ovu problematiku tretiraju sa strunog, ali i organizacionomenadmentskog aspekta, tako da na sistem i rezultate selekcije novih saradnika mogu uticati gotovo
svi faktori iz unutranjeg i spoljanjeg okruenja sportske organizacije.
Imajui u vidu kompleksnost i sloenost procesa selekcije, i naravno sportsku praksu,
identifikovano je nekoliko osnovnih faza koji se smatraju dominantnim u procesu selekcije novih
saradnika: Faza primarne selekcije; Faza dopunske selekcije; Faza visoke selekcije; i dr., a koje
podrazumevaju kreiranje studioznog plana selekcije baziranog na ciljevima sportske organizacije.
U tom smislu potrebno je izvriti analizu stanja sportskih resursa sopstvene sportske organizacije,
analizu konkurenata i kvalitet drugih pre svega materijalnih resursa, ime emo dobiti odgovor na
pitanje u kom kvalitetu i kvantitetu je nuno pristupiti dopunskoj selekciji koja podrazumeva
angaovanje novih ljudi, zatim odabrati najprihvatljiviju startegiju kako bi smo prave ljude postavili
(delegirali) na prava mesta.
Menademnt ljudskih resursa po zavretku procesa odabira, potrebnog osoblja (sportista,
trenera, menadera, i sl.), mora da ima razraenu proceduru razmetanja i upoznavanja funkcionisanja
cele organizacije, sa radnim mestom i poslom koji e svako od njih obavljati. Sportska organizacija pored
toga mora da ima i dovoljno dobru proceduru uvoenja novih ljudi u organizaciju, odnosno njihovo
upoznavanje sa strukturom organizacije i nainom rada.
28
ZAKLJUAK
Sportska rekreacija u Srbiji predstavlja sastavni deo sporta kao drutvene delatnosti. Procenjuje
se da je broj uesnika u sportskoj rekreaciji puno vei to utie i na menadment u okviru sportskorekreativne delatnosti.
Veliki deo graana sportskom rekreacijom se ne bavi samo u okviru ovih nego i ostalih udruenja,
poput individualnog ili u okviru preduzea, fitnes klubova, sportskih klubova, u turistikim centrima i
sl.
Sportsko-rekreacijsku delatnost vode strunjaci i menaderi sporta razliitog profila: menaderidirektori, menaderi-treneri, uitelji sportskih aktivnosti, instruktori, organizatori, sportski animatori i
dr.
Specifinost menadera koji djeluju u podruju sportske organizacije je da, osim to moraju
vladati znanjima kljunim za sprovoenje svih funkcija menadera, moraju poznavati i karakteristike
svog udruenja, kluba ili preduzea za sportsku rekreaciju.
U buduem razvoju sporta i sportske rekreacije u Srbiji kljunu ulogu trebaju imati strunjaci
navedenog profila meu kojima i menederi u sportskoj rekreaciji. U edukaciji ovih strunjaka vanu
ulogu ima fakultet za sport u ijem je programu predvieno njihovo kolovanje. Sutina i cilj sportske
rekreacije jeste da omogui optimalne uslove i mogunosti savremenom oveku da kroz raznovrsne
sportsko-rekreativne aktivnosti zadovoljava svoju bio-psiho-socioloku potrebu za kretanjem i igrom;
sadrajnije i kreativnije provodi slobodno vreme, uva i unapreuje zdravlje; odrava vitalnost, ivotni i
radni optimizam; odrava i unapreuje svoje opte fizike, funkcionalne i radne sposobnosti; otklanja
prevremenu pojavu starenja i produava aktivni radni vek i kreativnost do duboke starosti.
Sportska rekreacija je usmerena na optimizaciju pojedinih dimenzija psiho-somatskog statusa
ljudi svih uzrasta sistematskom primenom nauno-fundiranih programa (raznovrsnih sportskorekreativnih programa) koji su dostupni i usaglaeni sa nivoom sposobnosti, zdravstvenim stanjem,
polnim i uzrasnim karakteristikama, vrstom i karakterom posla na radnom mestu, i to je posebno
znaajno, subjektivnim potrebama i interesima svakog pojedinca.
Sportska rekreacija je prevashodno usmerena na zadovoljavanje autentinih potreba i interesa u
fuizikoj kulturi, pre svega, onih pojedinaca koji svoje potrebe ne zadovoljavaju kroz postojei sistem
kolskog fizikog vaspitanja, a nemaju interesa, talenta, sposobnosti ili nisu motivisani da se bave
sportom.
LITERATURA
[1] Sharkey, B.J., Gaskili, S.E. (2008). Vebanje i zdravlje. Beograd: Data Status.
[2] Bauman, A.E. (2004). Updating the evidence that physical activity is good for health: an
epidemiological review 2000-2003. Journal of Science and Medicine in Sport , 7(1), 6-19
[3] Johanson, J., Christie, J. (2005). Outdoor play. Play, development and early education.
[4] 4 Danjek K, Tepli Z. Vestina rekreacije. Beogad. 1978.
[5] 5 Vukovi, S., Oteto od zaborava (www.brusonline.com)
[6] 6 Masterralehis L., Barr C., Hums M. 1998: Principles and Practise of sport Managament, Aspen
Publishers, Inc., Gaithersburg, Maryland)
29
[7] 7 Parks, J., Zanger, B., Quarterman, J. (1998.). Introduction to sport management. U J. B. Parks, B.
Zanger, J. Quarterman (ur.), Contemporary sport management (str. 1-13). Champaign IL: Human
Kinetics.
[8] 9 www.savremenisport.com
[9] Storey,J., Human Resource Management, A Critikal text,Cengagle Learing EMEA 2007.
[10] Desler, G. Osnovi menadmenta ljudskih resursa, Data Status, Beograd, 2007.
30

INFORMACIONI SISTEMI SPORTSKIH MANIFESTACIJA

INFORMATION SYSTEMS OF THE SPORT EVENTS
Habu Branko dipl. in.
JAT Airways
Dr Ateljevi Milutin
Fakultet SINERGIJA
Saetak
Izabrana tema za koju smo se opredelili odnosie se na Evropsko prvenstvo u kontaktnom sportu
pod nazivom Evropski Kyokushinkai ampionat. Taj segment sportsog dogaaja odnosi se na jedan od
stilova japanske borilake vetine karate koja ima svoja pravila i koja podrazumeva nokaut sistem ali
bez udaraca rukom u glavu protivnika. U samoj temi opisujemo ta je uopte sportski dogaaj ili
dogaaji (ili na engleskom sporting events). Opisujemo organizovanje manifestacije u oblasti
kontaktnog sporta, sa pripremom informacionog logistikog sistema koji e biti upotrebljen na samoj
manifestaciji. Prezentiraemo kompletan rad istoga sa otvaranjem manifestacije, voenjem
manifestacije i objavljivanjem rezultata i komunikacijama sa evropskim predstavnicima na prisutnoj
manifestaciji i zatvaranju manifestacije sa rang listama uenika.
Kljune rei:
Sportska manifestacija, informacioni sistem, komunikaciona tehnologija, bezbedonosna
struktura
Summary
The paper that has been selected as the topic for which we chose will apply to the European
Championship in contact sport titled European Kyokushinkai championship. That segment of a sport
event related to one of Japanese martial arts styles karate which has its rules, and that means a
knockout system but without bumps hand in the head opponents. Within the topic we define what is
in general sports event or events (or in English language sporting events). We define a organized sport
event in the area contact sports, preparation for the information Logistics Task Force system, which will
be used in the event. This is a complete work that we will elaborate and also the complete assignment
on the opening event, record events and publishing results, and communication with the European
representatives on-ranging discrimination against event and closing event with the ranking lists
students.
31
Keywords:
Sport event, information system, communication technology, safety structure.
INFORMACIONI SISTEMI SPORTSKIH MANIFESTACIJA
Pod samim sportskim dogaajem se najee podrazumevaju razliite aktivnosti organizatora
koje su usmerene odreenoj sportskoj publici sa ciljem ostvarivanja nekog sportskog rezultata. Sa druge
strane, sportski dogaaji se mogu posmatrati, i u irem kontekstu, u kojem nije od primarnog znaaja
ostvarivanje sportskog rezultata, nego se vie izraava njihov ne takmiarski karakter, odnosno
promocija neke vetgine koja nije dovoljno popularisani u javnosti.
U ovom sluaju, sportski dogaaj koji opisujem obuhvata prezentaciju jedne borilake vetine
malo poznate i malo propagirane u naoj zemlji i predstavlja lanove timova koji su spremni da pored
cilja pobede imaju i stav prezentiranja same vetine. Ovakav dogaaj evropskog ranga predstavlja i
prezentaciju zemlje u kojoj se odrava, predstavlja skup odreenog vremenskog trajanja na jednom
unapred odabranom mestu (sportskoj hali) sa unapred pozvanim uesnicima koji imaju motive i ciljeve
okupljanja na ovakvoj manifestaciji, odnosno sportskom dogaaju.2
Sportska manifestacija o kojoj e biti re u nastavku, danas, u sutini, predstavlja drutveni
fenomen savremene civilizacije, jer njihovo odravanje predstavlja jedan od sloenih procesa ukljuenja
velikog broja ljudi razliitih strunih profila, iz razliitih oblasti koje su bliske sportu i koje nisu bliske
sportu, a koji su zadueni za obavljanje procesa i funkcija od kojih zavisi realizacija i bezbednost
sportskog dogaaja. Ovde su ukljueni svi elementi od sportista, trenera, menadera, sponzora,
medijskih kua, posetioca ili gledaoca i informacione tehnologije, kao i ljudi iz bezbedonosnih
struktura), tako da emo u nastavku ove problematike organizacije Evropskog Kyokushinkai
ampipionata, pokuati da predstavimo, odnosno objasnimo problematiku vezanu za sam tok priprema
i sam sportski dogaaj.
Pre poetka ampionata koji je najavljen kalendarom manifestacija Evropske Kyokushinkai
federacije, EKO, da e se odrati odreene godine, odreenog meseca, odreenog dana (subota i
nedelja) u naznaennim terminima i mestu odravanje, poinje akcija logistike pripreme. alju se
internetom tanije e-mail adresama pozivi odreenim Evropskim, odnosno dravnim federacijama
oficijalni pozivi sa tano formulisanim programom uesnika i uestvovanja po kategorijskim propisima
Evropske Kyokushinaki Federacije. Upotreba komunikacione i kompjuterske tehnologije je osnov i
fundament komunikacije, pored mobilnih i stabilnih telefonskih veza i faksova. U meuvremenu
menadment Srpske Kyokushinkai Federacije zapoinje kontakte sa nadlenim institucijama, od
optinskih odbora, gradskih odbora i republikih odbora za sport obavetavanjem o zapoinjanju
manifestacije dravnog karaktera. Stupa se u kontakt sa nadlenim slubama zaduenim za bezbednost,
osiguranje i logistiku za obezbeenje sportista, lanova delegacija, i naravno publike, gledalaca. Po
dobijanju odgovora i zakljuenju liste manifestacije, broj reprezentacija, broj uesnika i broj delegata
2 Dogaaj predstavlja skup ogranienog trajanja, na odreenom mestu, u odreeno vreme, sa odreenim uesnicima, motivima
i ciljevima okupljanja, Menadment sportskog dogaaja na primeru Olimpijskih igara - Menadment dogaaja - Dr. Tatjana
Pivac, Mr. Igor Stamenkovi
32
federacija i evropskog komiteta, zapoinje se apsolutna priprema provera svih dospelih prijava, imena,
statusa boravka takmiara i njihovih trenera, delegata. Potrebno je stupiti u kontakt sa Ministarstvom
Inostranih Poslova i sa Ministarstvom Unutranjih Poslova kao i sa Ministarstvom za Omladinu i Sport
na gradskom i Republikom nivou. Zapoinje provera od strane MUP-a kao i od strane MIP pod
obrazloenjem priprema viznih reima i dozvola boravka reprezentacija i njihovih lanova. Da li sa
odreenom zemljon imamo normalne diplomatskle odnose ili nam se neto kao organizatorima
uslovljava. Kada dobijemo odobrenje prijema svih navedenih zemalja da imaju zeleno svetlo, onda se
postupak predaje slubi za strance MUP-a grada Beograda od kojih se trai dozvola i prijava boravka
stranaca, reprezentativaca i lanova timova i delegacija, naravno Zakon kae da je prijava u Hotelskom
smetaju podrazumevana prijavom pasoa gosta koji ostaje due od tri dana.
Na osnovu svega ovoga to smo naveli, moemo zakljuiti da sutinu ovog ampionata evrope
u Kyokushikai karateu predstavlja vrlo sloen kompleks razliitih dejstava, u kome mora da uestvuju
svi koji su bliski na bilo koji nain sportu: od kompletne organizacione strukture dogaaja, do sportista,
trenera, menadera, sponzora, sredstva masovnog informisanja, neposrednih gledalaca,
bezbedonosnih organizacija, hitne pomoi i deurnih bolnica ili klinikih centara kao i ostalog irokog
sportskog auditorijuma. (Sportski dogaaj takoe moemo pokuati da sagledamo i kroz zbir
karakteristika, koje su prisutne u praksi njegovog organizovanja, meu kojima su: Sportsko takmiarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za sportski rezultat; Ekonomsko - marketinka
karakteristika - u kojoj organizatori dogaaja trae mogunosti i naine organizacije sportskog
dogaaja sa finansijskim efektima; Propagandno - medijska karakteristika - u kojoj se ostvaruje
prezentacija dogaaja iroj javnosti; Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i sportske organizacije
neposredno i posredno utiu na sportsko i etiko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma)3.
Sagledavajui aspekt ove teorije eminentnog Prof. Milana Tomia u ovoj tematici organizacije
Evropskog Kyokushikai Karate ampionata jeste prisutna pre svega takmiarska karakteristika, osvajanja
evropskih medalja po kategorijama kao i apsolutnoj kategoriji, zatim ekonomska, jeste prisutan faktor
uloen novac, dobijen rezultat po organizatora, optinu, grad, republiku kao i marketinki aspekt
promocije kako same organizacije, tako i dave koja je uestvovala u pomoi organizovanja ovakvoga
ampionata. Ako delimo sportske dogaaje prema znaaju i rangu onda smo na principu forme,
sportskog kvaliteta i tipologije sporta i grane sporta terminoloki zastupljeno u literaturama koje opisuju
sport, ovaj dogaaj bi pripadao u Meunarodne sportske dogaaje. Postoje jo Nacionalni, Regionalni,
Lokalni i dr. sportski dogaaji. Imajui u vidu, ovakav vid podele, Meunarodne sportske dogaaje
predstavljaju manifestacije u oblasti sporta od posebnog znaaja i organizuju se u koordinaciji sa
nadlenim meunarodnim sportskim federacijama, nacionalnim savezima, a uz podrku drava, regija
ili jedinica lokalne samouprave4, to smo i preuzeli kao tematsku celinu. Nacionalni sportski dogaaji
se uglavnom organizuju na nivou jedne drave i najee predstavljaju pretpostavku za uee klubova,
reprezentacija i pojedinaca na meunarodnim takmienjima. Regionalni i lokalni sportski dogaaji su
najmasovnije manifestacije koje se svakodnevno odvijaju i koje predstavljaju najiru bazu za opti razvoj
sporta na nivou svake drave.
3 Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.

4 Menadment u sportu - Mr. Jovan urbatovi
33
1. PRIPREMA MANIFESTACIJE
Posle priklupljanja prijava od meunarodnih organizacija istog nivoa kao naa, znai Nacionalni
Kyokushikai savezi ili federacije, poslali smo zvanine pozive za takmiare, sudije, trenere i Nacionalne
predsednike reprezentacije, odnosno Nacionalnih saveza (takozvani Branch Chief ili Contry
Representativ) koji moe biti samo jedan u svakoj dravi prema Internacionalnom (svetskom) i
Evropskom pravilniku.
Naravno sve se to odrauje putem slanja faksom ili e-mail porukama na ofijalne adrese evropskih,
(Njihovih-republikih saveza). Primena savremenih informacionih tehnologija mora da bude primarana
za uspeh manifestacije a predstavlja realnost i imperativ dananjih tehnolgija. WEB5 tehnologije
iskoristiemo za reklamu, za pridobijanje to veeg broja sportista, gledalaca, narvano sponzora, a
samim time dobijamo stabilnost i sigurnost same manifestacije. Sa time zapoinjemo Informacioni
logistiki sistem same manifestacije. Vri se priprema postavljanja servisa usluga koja podrazumeva
povezivanje sportista i delegata Internet vezom putem odreenog lokalnog provajdera koji nam daje
odreenu adresu, ime sajta, (WWW) i e-mail adrese. Zapoinjemo takoe pripreme internih i eksternih
komunikacija koje e da se odvijaju pre, za vreme i posle same manifestacije. To podrazumeva da se u
hali izvre pripreme postavljanja interne lokalne mree ako ne postoji, a ako postoji vri se analiza
postojee.
Kada smo u ovom sluaju ustanovili da Hala ima svoju internu mreu, (Intranet) kao i eksternu
(Internet) koja je povezana sa provajderom i policijskom upravom grada i optine pristupamo pravljenju
internih adresa na naim donetim raunarima koji e se koristiti u svrhu same manifestacije.
Dodeljivanjem odreenih adresa na postojeem serveru planiramo postavku programskih zahteva za
instalaciju specijalizovanog softvera za izvlaenje parova i prikazivanje rezultata. Program je odraen u
programskoj emi Microsoftovog6 progrma FoxPro7 ver. 7.0 koji ima za cilj preventivu eventualnih
linih greaka sudija, trenera, meraa vremena, kao i samih operatera koji vre unos podataka na
borilitima (bodovanje za kategorizacije kata, zatim svaki gest sudije koji se odnosi na dodeljivanje
pozitivnih ili negativnih poena takmiarima) a super kontrolor vri na jednom raunaru kompletan
pregled unetih podataka sa proverom unosa svakog operatera na borilitima do polufinala i finala kojih
ima 3-5, a u samom polufinalu i finalu samo jedno centralno. Brz i siguran protok informacija izmeu
operatera, organizacija podataka u centralnoj bazi i integracija udaljenih izvora informacija u
jedinstvenu celinu jesu osnovni zahtevi modernog informacionog menadmenta, postavljeni pred
projektante informacionog sistema. Razuenost u sportskom objektu i njihova relativna udaljenost (od
kancelarija, galerija, borilita do centralnog podijuma) zahtevaju organizaciju izvora i korisnika
informacija u mreu lokalnog tipa za svaki objekat-kancelariju. Kako su u poslovnom smislu svi sportski
objekti delovi jedne vee celine, to i informacioni sistem objekta mora da bude povezan u jedinstveni
Ekstranet samog sportskog centra - Hale korienjem javnih raunarskih mrea. Jedna od takvih
organizacija je i Sportski centar Pionir u Beogradu gde smo zapoeli organizaciju sportske
manifestacije. Sline procedure izvravanja poslovnih procesa istog tipa na svakom pojedinanom
5 WEB WWW ili WEB predstavlja postavku brovzera sa hiperaktivnim tekstom na Internetu
6 Microsoft kompanija koja se bavi Operativni sistemima za raunare kao aplikacijama za iste.
7 FoxPro programska aplikacija namenjena ljudima koji se bave programiranjem odreenih zahteva namenjenih specifinim
dogaanjima.
34
objektu zahtevaju organizaciju programske podrke tipa klijent-server gde se klijenski zahtevi
postavljaju na raunarima sportskih objekata a serverski proces odvija na ceralnom raunaru Intraneta
Upravnog objekta ili postavljenog samostalnog servera sa posebnom zatienom IP adresom.
Informatika podrka reavanju ovakvih specifinih poslovnih procesa zahteva primenu savremenih
tehnologija tipa Intranet, Ekstranet, Web tehnologija, Klijent-Server arhitekture kao i zatienih
komunikacija. Izborom linka dobijamo informaciju o samoj manifestaciji koja je postavljena na WEB
stranici organizatora. Sama Aplikacija prikazuje kalendare takmienja nudi mone alate za pretraivanje
po svim poljima, emu takmienja, sistem izvlaenja parova po svim kategorijama i selekcijama. Takoe
omoguen je izvoz podataka iz MySQL baze u sledee formate: PRINT, HTML, EXCEL, WORD, XML i CSV
format.
2. UPRAVLJANJE RESURSIMA APLIKACIJE
Rukovodstvo organizatora manifestacije postavlja jo jedan specifian zahtev pred projektante
ovako vanog Informacionog sistema. To je briga o svakom sportisti, uesniku ampionata i nekom
delegatu kao korisniku nekog od delova sportskog objekta. Mi smo spremili Aplikaciju koja e,
omoguiti da se, primenom softverskih alata za analizu podataka, dobijaju trenutni izvetaji u svim
kategorijama takmienja trenutno na svakom od borilita, kao i procene sposobnosti svakog takmiara
kako e zavriti sam me i koji e se nai automatski na semaforima pored borilita gde sudije imaju uvid
u rezultat i vremena. Vreme dugotrajnog runog prikupljanja podataka, glomaznih slubi za analitiku
i pripremu periodinih izvetaja bie prolost i u sportu. Posebna specifinost Integrisanog
informacionog sistema sportskog objekta, hale Pionir je povezivanje integrisane baze podataka sa
bazom podataka evropskog informacionog sistema Internacionalne Kyokushinkai Organizacije. To je
preduslov da se rezultati slivaju u jedinstveni sistem dobijenih rezultata i njihovog rangiranja koje vodi
jedan lan tima ili glavni projektant. Time e sve iformacije o rezultatu i stanju sportiste biti uvek
dostupne reprezentativnom selektoru, treneru, lekaru i predsedniku federacije bilo da se nalaze na
nekom od objekata Sportskog centra, bilo u nekom drugom gradu evrope ili sveta. Shvatajui znaaj
komunikacionih tehnologija u implementaciji integrisanog informacionog istema glavni projektant
donosi odluku za instalaciju zatienih raunarskih komunikacija. Dva su osnovna razloga uvoenja
sigurnih veza: dislocirani delovi sportskog objekta koji su u sastavu sportskog centra hale Pionir i
obaveza zatite integriteta poslovnih podataka i linih podataka sportista. Razmetaj manjih celina
sportskog objekta Hale Pionir, kao i potreba za ekonominim pristupom u nabavci hardverske i
softverske podrke, uslovili su organizaciju informacionog sistema prema izloenim principima klijentserver arhitekture. Jedinstvena baza podataka dislociranih resursa, zaposlenih i njihovo obavljanje radnih
zadataka i evidencije prisustva na razliitim objektima, tana i pravovremena informacija o sportskim i
drugim deavanjima koja se u isto vreme odravaju na razliitm lokacijama su prednosti koje su ostvarene
primenom pomenutog koncepta. U takvoj organizaciji, klijent aplikacija na blagajni nekog od sportskih
objekata obraa se aplikaciji prodaje karata na server strani raunskog centra Intraneta Upravne zgrade,
smetenog u Informacionom delu hale Pionir.
Sportski dogaaj u sutini predstavlja specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja u ijoj
osnovi se nalazi odgovarajua ideja, koja se sa zajednikim angaovanjem izvrilaca i
35
materijalnih sredstava ispoljava kao originalna idejna ponuda8.

ZAKLJUAK
U ovom radu je prikazana neophodnost primene informaciono komunikacionih tehnologija u
savremenom poslovanju sportskog objekta hale Pionir. Posebno je istaknuta potreba primene ove
tehnologije u cilju efikasnosti poslovanja sportskog objekata sa ciljem obezbeenja kontinuiranog i
kvalitetnog praenja takmiarskog procesa samih sportista. Objanjena je potreba upravljanja svim
segmentima procesa u samom organizacionom delu sportskog centra hale Pionir, kao i voenje brige
o sportistima kroz praenje, monitoring od strane deurnih lekarskih slubi koje su imale uvid u
zdravstvenu potvrdu sportista, takmiara donetih od svojih organizacija zajedno sa testovima o HIV
nalazima u sluajevima tekih povreda ili moguih operativnih zahvata nakon teih povreivanja.
Analizirano je trenutno stanje u primeni informatike tehnologije u sportskom centru na bazi uraenih
i obraenih aplikacija9.
LITERATURA
1.H. Koontz, C. O'Donnell, H. Weihrich (1986), Esseintials of Management, New York: Mc'Graw-Hill, str.
99.
2. L. Bittel (1988), The Mac'Grow-Hill 36-Hour Management Course, New York:
McGrow-Hill Publishing Company, str. 11-12.
3. Boucher, R.L. 1991, Enlightened management of sport in the 1990s - a review of
selected theories and trends, u ELSEVIER SCIENCE PUBLUISHERS B.V. (Medical Division), Sport for All, P.
Oja and R.Telama, editors, pp. 517-526.
4. COLLIER Phil, Nathalie LE ROUX (1997), Sport Management Occupations in Europe (report from 7
countries), European Network of Sport Sciences in Higher Education, European Observatoire for Sport
Employment (EOSE), Programme SOCRATES (DGXXII)
5. EUROPEAN OBSERVATORY OF EMPLOYMENT IN SPORT (1999): SPORT AND EMPLOYMENT IN
EUROPE, 10/1362/99 EUROPEAN COMMISSION - DG X,
EUROPEAN NETWORK OF SPORT SCIENCE INSTITUTES, PR-div/99-09/C6, FINAL REPORT
6. Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.
7. Menadment u sportu - Mr. Jovan urbatovi
8. Menadment sportskog dogaaja na primeru Olimpijskih igara Menadment dogaaja - Dr.
Tatjana Pivac, Mr. Igor Stamenkovi
8 Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.

9 Naravno da u radu nije data realna i istinita situacija, jer ona predstavlja poslovnu tajnu, bezbedonosnu tajnu kao i sve
elemente krenja autorskih prava kako poznavanje same mree tako i upotrebljenih softverskih aplikacija.
36

ORGANIZACIJA ZBRINJAVANJA LJUDI SA IZNENADNIM SRANIM

ZASTOJEM NA SPORTSKOM TAKMIENJU
ORGANIZATION OF CARE FOR PEOPLE WITH SUDDEN CARDIAC ARREST AT
SPORTING EVENTS
Dr Predrag Romi
Fakultet za sport, Beograd
SAETAK
Iznenadni srani zastoj (ISZ) je rastui problem, oko 220,000 ljudi u SAD svake godine umire kao rtve
ISZ. Tokom sportskih takmienja sa mnogo posetilaca, nastanak ISZ moe biti problem. ISZ kod
sportista je redak ali je praen velikom medijskom panjom. Organizatori sportskih takmienja moraju
imati osoblje obueno za primenu kardiopulmonalne reanimacije i rane defibrilacije uz primenu
automatskig spoljnih defibrilatora.
ABSTRACT
Sudden cardiac arrest (SCA) is growing problem, about 220,000 people in USA every year dies as
victim of SCA. During sports meetings with many visitors, incidence of SCA can be problem. SCA in
young athlets is rare but it is followed with great media attention. Organisators of sport meetings
must have number of staff educated of cardiopulmonary resuscitation and early defibrillation with
using of automated external defibrillators.
Iznenadni srani zastoj (ISZ) predstavlja prekid mehanike aktivnosti srca, kao pumpe, to za posledicu
ima prekid snabdevanja mozga kiseonikom i sledstveno oteenje mozga. Ukoliko se u roku od 3-5
minuta ne zaponu mere kardiopulmonalne reanimacije (KPR) dolazi do nepovratnih oteenja mozga
i smrtnog ishoda.
U USA vie od 350.000 ljudi godinje (skoro 1,000 ljudi svakog dana) doivi iznenadni srani zastoj koji
je obino rezultat oboljenja srca, /1/. Zbog neoekivanosti ovih udara veina rtava umire pre dolaska
u bolnicu, a anse za preivljavanje ISZ u SAD su jedan na 20. Rizina grupa su starije osobe i oni sa
bolestima korornarnih arterija, odnosno bolestimas srca. ISZ kod sportista je redak i u USA se deava 1
sluaj na 100,000-300,000 sportista, a u proseku se belei 50-100 sluajeva godinje. Tanije, USA
37
National Athletic Trainers Association izvetava da svake godine vie od 100 mladih sportista umire zbog
incidenata tokom sportskih aktivnosti, a blizu polovine ovih smrtnih sluajeva pripisuje se ISZ. Meutim,
medijska panja koja prati ove nemile dogadjaje je kod sportista, kao javnih linosti, izuzetno velika. Uz
to, velika sportska takmienja znae prisustvo velikog broja gledalaca, tako da se mogunost nastanka
ISZ meu njima izuzetno poveava.
Najvei broj ISZ izvan bolnice, nastaje zbog bolesti sranih krvnih sudova (infarkt srca), a to esto dovodi
do poremeaja sranog ritma. Komorska, ventrikularna fibrilacija (VF) je najea aritmija koja izaziva
srani zastoj izvan bolnice. Tu dolazi do neefikasnih greva sranog miia, tako da srce ne pumpa krv,
a istovremeno se gube energetske rezerve srca. Zato je veoma vano da u toj situaciji, u roku od 3-5
minuta, da zaponemo KPR (kompresije grudnog koa i vetako disanje) i da to je pre mogue,
izvedeme elektrini ok kojim prekidamo VF i dajemo ansu srcu da zapone normalan rad. Sve to znai
da kada osoba pored nas kolabira, moramo prvo utvrditi da li se radi o obinoj nesvestici ili o ISZ
(postaviti dijagnozu ISZ), pozvati slubu hitne medicinske pomoi (HMP) i dok vozilo HMP ne stigne,
zapoeti odnovne mere KPR. Postavljamo rtvu ISZ na tvrdu i ravnu podlogu, zabacujemo joj glavu
unatrag i podiem bradu (time otvaramo disajni put) i gledamo, sluamo i oseamo da li die ili ne. Ako
je osoba bez svesti i ne die - to je ISZ! Tada zapoinjemo kompresije grudnog koa.
Kompresije grudnog koa

38
Pritiskamo dlanovima na donju polovinu grudne kosti, snanim pritiscima tako da donji deo grudne kosti
pomeramo u dubinu za 4-5 cm. Izvodimo 30 kompresija frekvencom oko 100/minuti. Potom izvodimo
vetako disanje usta-na-usta, dva puta i tako stalno, bez prekida.
Vetako disanje, usta-na-usta
Na taj nain pokreemo cirkulaciju krvi rtve ISZ i omoguujemo dotok kiseonika do mozga. Poto VF
jo uvek traje, a vozila HMP jo nema, potrebno je da mi pokuamo da izvedemo udar elektrinom
strujom (defibrilacija). Danas postoje mali, portabilni, automatski spoljanji defibrilatori (ASD),
pametni i precizni uredjaji koje otvaramo, plastine elektrode zalepimo na grudni ko rtve, ukljuimo
ureaj i dalje on sam analizira srani ritam i isporuuje elektrini ok, ako je indikovan.
39
Automatska spoljna defibrilacija
Sve izneto predstavlja saet sadraj osnovnih kurseva iz KPR: BLS (Basic Life Support) i AED (Automated
External Defibrillation) Course. To su jednodnevni kursevi koje organizuje Evropski savet za KPR (ERCEuropean resuscitation Council), namenjeni laicima-reanimatorima, znai nemedicinskim radnicima.
Pohaajui takav kurs, laik reanimator je sposoban da prepozna srani zastoj, da primeni osnovne mere
KPR i izvede pravovremenu defibrilaciju primenom ASD, pre dolaska slube HMP.
Na ovaj nain dolazimo do odgovora na sutinsko pitanje teme kojoj je ovaj rad posveen, a to je
organizacija zbrinjavanja rtava iznenadnog sranog zastoja na sportskom takmienju. Svako sportsko
takmienje je praeno velikim brojem gledalaca tako da je mogunost nastanka ISZ u toj populaciji
mnogo vea nego kod sportista na terenu. Sa druge strane, ISZ kod sportiste tokom takmienja, izuzetno
je redak ali je praen ogromnom medijskom panjom koja esto nije dobronamerna prema
organizatorima tog takmienja.
Zato se pred organizatora sportskog takmienja, sa zdravstvenog aspekta, postavljaju dva kljuna
problema: bezbednost gledalaca i bezbednost sportista i sportskih radnika. Bezbednost sportista se
40
omoguuje prisustvom sportskih lekara kao lanova tima i ekipe sa vozilom slube HMP pored terena.
Sve to bi trebalo da bude dovoljno za medicinsko obezbeenje i brojnih gledalaca, a njih moe da bude
i vie desetina hiljada. Meutim, da li je uvek tako?
Scenario 1. Na stadionu je oko 100,000 gledalaca, barem 30% su ljudi uzrasta iznad 50 godina (od tog
broja, oko 3% ima tegobe sa srcem), to znai da je verovatnoa nastanka ISZ relativno visoka. Jedna
osoba je kolabirala. Ljudi oko nje su uzbueni, svi viu u glas, prskaju ga vodom, podiu mu noge, jedan
poziva redara koji stri do unesreenog i poziva pomo. Dolazi jo jedan redar, obojica su zbunjeni i
pozivaju vozilo HMP sa terena, vozilo kree ka toj tribini. Redari podiu unesreenog i nose ga do izlaza
sa te tribune (uz stepenice, kroz hodnik, niz stepenice). Izgubljeno oko 10 minuta. Medicinsko osoblje
zapoinje KPR ali bez uspeha, belei se vreme smrti
Scenario 2. Ista situacija ali su redari, zaposleni na stadionu, uspeno zavrili kurseve iz KPR. Redar koji
prvi stie do unesreenog konstatuje ISZ (zove kolegu da donese ASD sa stadiona) i zapoinje KPR
(kompresije grudnog koa i vetako disanje). Njegov kolega stie sa ASD-om, nastavljaju KPR i
primenjuju pravovremenu defibrilaciju. Stie ekipa HMP sa nosilima. Unesreenom je uspostavljena
srana akcija i on se iv i bez oteenja mozga, hitno transportuje u bolnicu radi daljih ispitivanja.
Slini scenariji se mogu primeniti in a terenu i oko njega. Iz svega se moe izvesti zakljuak da je za
organizatora sportskog takmienja najvanije da ima vei broj osoblja uvebanih da pravilno i
pravovremeno primene KPR, kao i da na stadionu postoje 1-2 ASD-a, lako dostupnih i pravilno uvanih.
Da bismo to postigli neophodno je da sportski radnici (sportisti, treneri, sudije) zavre kurseve iz KPR.
To se posebno odnosi na stalno zaposleno osoblje stadiona (uvari, redari, obezbeenje) jer su oni
stalno prisutni i na treninzima i na takmienjima - moe se desiti da ISZ nastane tokom treninga ili u
neposrednom okruenju stadiona. Kada se zavri obuka osoblja iz KPR, tada organizator nabavlja ASDe.
Ovi aparati se uvaju ukljueni u stalno napajanje strujom, na dostupnom mestu ali istovremeno
zatieni od zloupotrebe (slino uvanju protivpoarnih ureaja). Na taj nain bie preduzete sve
neophodne mere da se buduoj rtvi ISZ prui pravovremena i adekvatna pomo.
41
LITERATURA
1. Chambless L, Keil V, Dobson A, Mahoonen M, et all. Population versus clinical view case fatality from acute
coronary heart disease: Results from the WHO MONICA Project 1985-1990. Circulation 1997; 96:3849-59.
2. Romi P. Automatska spoljanja defibrilacija. U: Pavlovi A, urednik. PRVA POMO. Beograd:

Obeleja; 2007. p 107-110.
3. Romi P, Jovanovi K, Jovievi K. Znaaj rane defibrilacije u kardiopulmonalnoj reanimaciji.
Anaesthesiol Iugoslav 2002; 23(3-4): 11-16.
4. Romi P, Jovanovi K, Simeunovi S, Milojkovi A. Program masovne primene defibrilacije u
sluajevima ne-traumatskog sranog zastoja (PAD program). 2004; ABC asopis urgentne medicine
1(4); 5-14.
5. Romi P, Simeunovi S. Rana defibrilacija i PAD program za vanhospitalni ne traumatski srani
zastoj. 2006; ABC asopis urgentne medicine 3(3): 29-34.
6. Romi P, Jovanovi K, Mii J, Popadi A, Leki , Mladenovi K. Novine u KPCR. 2003; Zbornik VI
Kongresa anestezista, reanimatora i transfuzista SCG: p27-31.
42

MENADMENT U FUNKCIJI RAZVOJA SPORTA

MANAGEMENT IN THE DEVELOPMENT OF SPORTS
Dr Miodrag Jelenkovi, Fakultet za sport
Dr Alija Jaarevi, Internacionalni univerzitet Novi Pazar
Predrag Popovi, master, Grand-Atlantic a.d.
Apstrakt :
U ovom radu emo u kratkim crtama pokuati da ukaemo na ogroman znaaj menadment funkcije
za razvoj sporta, koji je u svetu zadnjih nekoliko godina u velikoj ekspanziji. Daemo kratak osvrt na
trenutno stanje u Srbiji, ukazati na probleme, kao i na perspektive razvoja menadment funkcije u
sportu.
Menadment u sportu predstavlja jednu od najvanijih i ujedno najsloenijih delatnosti, koji obezbeuju
da se sportske i poslovne funkcije sprovode na to racionalniji, ekonominiji i efikasniji nain
Kljune rei: Menadment u sportu, Sportski menader, Organizacija menadmenta
Abstract :
In this paper, we will briefly try to highlight the huge importance of management functions for the
development of sport, which is the world's last few years in large expansion. We will give a brief
overview of the current situation in Serbia indicate problems and prospects of development
management functions in sports
Sports Management is one of the most important and also the most complex activities, which ensure
that the sports and business functions implemented in a more rational, cost- effective and efficient
manner
Keywords : Sports Management , Sports Management, Organization management
43
1. UVOD
Menadment se u novije vreme posmatra kao svojevrsna drutvena tehnologija koja omoguava
efektivnost i efikasnost preduzea-organizacija. Menadment kao proces, (funkcionalno), ima svoje
faze: predvianje, planiranje, organizovanje i kontrolu poslovne aktivnosti. Svojevremeno je reeno da
je menadment nova tehnologija koja je ameriku privredu uinila preduzetnikom privredom. Danas
se menadment definie kao proces putem koga ljudi (menaderi) koordiniraju aktivnosti drugih ljudi,
jer retko sami obavljaju posao.
Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti sterategijskog menadmenta, pod kojim se
podrazumeva izrada i funkcionisanje takvih modela strategije, koji omoguuju celovito i dugorono
predvianje aktivnosti, u svrhe upravljanja i kontrole procesa aktivnosti u sportskim organizacijama.
Savremeni sistem sporta u svetu doivljava neprekidne duboke kvalitativne, kvantitativne i strukturalne
transformacije, koje proistiu iz sve novijih drutvenih, ekonomskih, politikih i tehnolokih uslova
razvoja drutva. Sve bolji sportski rezultati koji se poslednjih godina postiu u raznim sportovima, u
znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove zahteve za reavanje niza
aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi.
Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko-tehnolokoj i poslovno-upravljakoj funkciji savremenih
sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u dananjem svetu jedan od najvanijih podsticaja
promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, i okretanje oveka prema njegovom znanju i kreativnostvaralakim potencijalima, kao najvanijim proizvodnim i razvojnim resursima.
2. DEFINISANJE MENADMENTA
Pojam menadment ima koren u latinskoj rei manus to znai ruka, italijanskoj rei maneggiare u
znaenju obuke konja u manjeu, i francuske rei menage u znaenju bavljenje domainstvom. H. Tejlor
je u svojim radovima koristio menadment i menader u njihovom sadanjem znaenju. U SAD se re
menadment ne odnosi samo na proces, ve i na ljude koji ga obavljaju. Ve u prvim dekadama XX veka
menaderi se definiu kao ljudi koji nemaju vlasnitvo. Oni iznajmljuju svoju strunost. Njih angauju
vlasnici da obave rukovodilake aktivnosti u nekoj privrednoj delatnosti.
Menadment je kontinuelni proces kojim se pokree i usmerava poslovna aktivnost radi ostvarenja
svrhe poslovanja preduzea. Ekonomski karakter menadmenta se ogleda u podmirenju potreba
potroaa, privrede i drutva u proizvodima i uslugama.
Menadment kao proces je od posebnog znaaja jer ukupan rezultat ukljuuje serije aktivnosti
(predvianje, planiranje, organizovanje, kontrolu) i akcije koje se obavljaju zajedno na kontinuirani
44
nain. Menadment je proces objedinjavanja i usmeravanja pojedinanih izvora neophodnih za

obavljanje poslovne aktivnosti. Neophodni, ali nepovezani izvori se integriu u ukupan poslovan sistem
radi ostvarenja ciljeva poslovanja. Uloga menadmenta je da integrie, koordinira i usmerava aktivnosti
podsistema i stavlja ih u racionalni odnos sa sredinom u kojoj preduzee obavlja svoju poslovnu
aktivnost.
Dinaminost faktora sredine u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu aktivnost unosi dinamike
elemente u koncept menadment procesa koji je bazino statikog karaktera. Proces upravljanja se
mora prilagoavati da bi preduzee obezbedilo opstanak, stabilnost i rast. Upravljanje je nain da se
uspostavi odgovarajui balans izmeu rastuih potreba i mogunosti da se efikasno i efektivno podmiri
te potrebe.
2.1 Teorija i praksa menadmenta
"U teoriji je koriena grupa pretpostavki koje se izvode da bi se objasnio odnos izmeu dve i vie
injenice, kao i da se obezbedi vrsta baza za predvianje buduih dogaaja."[ 1]. ire teorije su gledita
pomou kojih ljudi lake tumae svoje iskustvo sa svetom. Formalno, teorija je koristan skup
pretpostavki koje slue da se objasni odnos dve ili vie injenica. Kao prvo, teorije obezbeuju stabilno
stanovite za razumevanje iskustva. Teorija obezbeuje kriterijume da utvrdimo ono to je relevantno.
Kao drugo, teorije omoguavaju efektivno komuniciranje i ulaenje u sve kompleksnije odnose meu
ljudima. Kao tree, teorije pruaju mogunost odnosno one su podstrek da neprekidno uimo o svetu
u kome ivimo. Po definiciji teorije imaju svoje granice, ni jedna teorija ne moe da objasni sve. Kada se
ovo jednom shvati lake je proveravati da li postoje alternativni naini sagledavanja sveta, naroito ako
se teorije ne podudaraju sa iskustvima i lake je razmatrati konsekvence prihvatanja alternativnih
verovanja.
Teorija daje pretpostavke. Hipoteze su spekulacije. Eksperiment slui da se provere iznete hipoteze.
Rezultati su ishodi do kojih se dolo testiranjem hipoteze. Zakljuak se dobija iz rezultata istraivanja.
To je model kako se stvaraju, preispituju i dobijaju nove teorije u menadmentu.
U menadmentu su neke teorije doivljavale u jednom periodu veliku popularnost da bi se kasnije
istraivanjem ustanovilo da one ne daju vidljive koristi u privrednoj praksi. Da bi se razumelo ta se
moe oekivati od neke teorije u oblasti menadmenta treba razlikovati deskriptivne, normativne i
prediktivne teorije. Deskriptivna teorija nastoji da opie fenomen, dogaaj, funkciju ili posao.
Normativna teorija opisuje nain rada u idealnim uslovima. Zasnovana je na kompletnoj racionalnosti
menadmenta. Prediktivne teorije imaju za cilj opis i objanjenje prolosti i predvianje budunosti.
Deskriptivne i normativne teorije pomau menadmentu da razume svoju ulogu i funkcionisanje u
sadanjosti. One se ne mogu koristiti za predvianje.
45
Poslednjih godina dosta se ini na razvoju teorija koje pomau menadmentu da bolje sagleda
preduzee i sredinu u kojoj obavlja poslovnu aktivnost. Rezultati istraivanja moraju da doprinose teoriji
kao znanju generisanom u nauci o menadmentu.
3. SPORTSKI MENADMENT
U literaturi se nailazi na razliite pojmove menadmenta, a najee da je to nauka o upravljanju,
vetina upravljanja, proces upravljanja, dok neki smatraju da je to filozofija upravljanja.
Menadment u sportu obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevodei
je iz jedne nie u eljenu viu poziciju, uz dominantno uvaavanje generalnih ciljeva sporta i sportske
organizacije, visoko vrednujui sve humane i pozitivne tekovine, sadrane u teoriji i filozofiji sporta.[ 2]
Menadment se moe odnositi na profitne i neprofitne organizacije i njegova primenjivost je razliita u
tim oblastima. Sport u celini, najee pripada neprofitnim organizacijama, drutvenoj delatnosti ili
nadgradnji", i otuda se moe govoriti o specifinoj primeni principa menadmenta u ovoj oblasti, koja
mora potovati svrhu postojanja sporta i sportske organizacije, njene ciljeve, kao i druge osobenosti.
Meutim, sport, naroito onaj vrhunskog karaktera, danas sve vie biva organizovan u sistemu profitnih
organizacija koje se kao i druge organizacije iz biznisa neminovno pojavljuju na tritu, bez koga se ne
moe zamisliti njihova poslovna, pa i sportska egzistencija. Na takve sportske organizacije moe se
primeniti podjednako menadment profitnih i neprofitnih organizacija jer se neizbeno i u svakom
sluaju moraju uvaavati misija, a zatiin teorijski i etiki principi i zakonitosti samoga sporta.
Sportski menadment je proces predvianja, planiranja, organizovanja, rukovoenja, obezbeenja
kadra i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije,
radi ostvarivanja utvrenih ciljcva. Sportski menadment je odgovoran za sve procese u sportskoj
organizaciji, pre svega, za sportsku stabilnost i pozicioniranost organizacije, sportske i poslovne rezutate
(profit), radnu efikasnost, racionalnost trokova i dr. U isto vreme menadment predstavlja osnovu i
pokretaku snagu razvoja sportske organizacije i sporta uopte. Sportski menadment, kao i u drugim
oblastima, ukljuuje skup znanja i vetina" neophodnih za obezbeenje razvoja mnogih, a naroito
ljudskili resursa kao najznaajnijih za dostizanje postavljenih ciljeva u sportu.
Menadment u sportu je sila koja organizuje i ini bazinu i integralnu komponentu svake sportske i bilo
koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu ine ljudi, grupa ljudi, sa svojim sposobnostima, znanjima i
vetinama, koji nose teret menadmenta, a takve ljude nazivamo menaderima.
Sport ine ljudi. U sportu se, meutim, mogu razviti sukobi osnovnih interesa izmeu menadmenta i
sportista. Ambicije menadmenta nisu uvek podudarne s osnovnim stremljenjiina samih sportista.
Ponekad menadment naglaava poslovnu funkciju, to moe biti u supromosti sa sportskim
ambicijama samih sportista. Neretko se dogaa i suprotno da menadment tei sportskom uspehu,
za razliku od sportista koji u svakoj sportskoj akciji vide materijalnu dobit.
46
Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da:

1) obezbedi sistematsko organizova-nje resursa,
2) upravlja cclokupnom strukturom sportske organizacije,
3) upravlja delovanjem celokupne menadmentske strukture
4) upravlja radom nemenadmentskih struktura
5) poveava sportsku produktivnost.
.
3.1. Metode sportskog menadmenta
U sistemu menadmenta metode zauzimaju posebao mesto ukoliko imaju iskljuivo praktinu primenu.
Upravo pomou metoda menaderi deluju na objekte kojima se upravlja u cilju njihovog podizanja sa
jednog nieg na drugi vii novo, odnosno prelaska iz trenutnog i eljeno stanje.Metodi su naini
ostvarivanja upravljake delatnosti, koji s jedne strane predstavljaju proces realizacije funkcije
memdmenta, a s druge strane proces delovanja na osoblje organizacije sa ciljem da se njihov rad
aktivira, pre svega stvaralaki zainteresovan i aktivni karakter tog rada.Ta karakteristika pretpostavlja
korienjc dvojakih metoda u menadmentu.
Metodi ostvarivanja funkcija menadmenta veoma su raznovrsni i mnogobrojni. Meutim, veina
takvih mctoda bie razmatrana u okviru rasprave o svakoj pojedinanoj funkciji menadmenta, odnosno
onim delovima knjige posveenim konkretnim funkcionalnim podsistemima. Ovde treba napomenuti
samo neke osnovne metode koje se primenjuju, na primer, prilikom analize ekonomskog sastava
organizacije. To su metode sravnjivanja pokazatclja, metode srednjih veliina, metode grupisanja,
korelacije, ekonomsko-matematiko modeliranje i mnoge druge.
Osnovni uslov efektivnosti i efikasnosti primene metoda menadmenta nalazi se u kompleksnom i
istovremenom pokrivanju ekonomskih, pa i imovinskih, organizacionih, socijalnih i psiholokih interesa,
ljudi koji rade i deluju u okvirima sportske organizacije
Jedan od osnovnih razloga da se opredelimo za predvianje kao samostalnu funkciju menadmenta
jeste injenica da je njegova posebnost izraena prisustvom samosvojnih metoda.
Ako predvianje pokua da odgonetne budue dogaaje i to u svetlu neizvesnosti i rizika pre svega
investicija i ulaganja u projekte koji e se realizovati u budunosti onda je veoma znaajno da se dobrim
predvianjem u podnoljivoj meri eliminie mogunost bilo kakvih promaaja na sportsko-poslovnom
planu.
47
Metode predvianja mogu biti jednostavne i komplikovane, preciznije i manje preciznije. Mogu da se
odnose na period predvianja i da odraavaju kratkoronost (od jednog do dva meseca), srednjoronost
(od tri meseca do godinu dana) i dugoronost (od jedne do 10-15 godina).
U sistemu menadmenta metode zauzimaju posebao mesto ukoliko imaju iskljuivo praktinu
primenu.Upravo pomou metoda menaderi deluju na objekte kojima se upravlja u cilju njihovog
podizanja sa jednog nieg na drugi vii novo, odnosno prelaska iz trenutnog u eljeno stanje.
Metodi ostvarivanja funkcija menadmenta veoma su raznovrsni i mnogobrojni. Ovde treba
napomenuti samo neke osnovne metode koje se primenjuju, na primer, prilikom analize ekonomskog
sastava organizacije. To su metode sravnjivanja pokazatclja, metode srednjih veliina, metode
grupisanja, korelacije i mnoge druge.
U tom smislu najee koriene metode menadmenta nalaze se u okvirima ekonomskih,
organizacionih, socijalnih i psiholokih metoda.
Slika 1
Izvor: Obradio autor

3.2. Planiranje
Kao funkcija menadmenta, planiranje ukljuuje izbor misije, ciljeva i akcija za njihovo ostvarivanje.
Planiranjem se organizacija usmerava prema budunosti, odnosno vri izbor buduih smerova akcija
izmeu moguih alternativa. Iako se planiranjem profesionalno bave odgovarajue slube u preduzeu,
ono je neophodna i neizbena odgovornost svih menadera (Schermerhorn). Uspenost menadera
48
se i zasniva na njihovoj sposobnosti da vide dalje, razumeju dinamino okruenje i pronau budue
odgovore za uspeno poslovanje preduzea u novim i neprekidno promenjenim uslovima.
Kao polazna funkcija menadmenta, proces planiranja se moe posmatrati na osnovu sledeih faza:
1. definisanje ciljeva (na svim nivoima preduzea),
2. procena realne pozicije preduzea u funkcionalnom okruenju,
3. predvianje buduih dogaaja,
4. postupak izrade planova,
5. implementacija planova i ostvarivanje rezultata poslovanja.
Planiranje je povezano sa ostalim menaderskim funkcijama, a posebno sa funkcijom kontrole. Bilo
kakav pokuaj kontrole bez plana besmislen je i nerealan. Pravi plan u praksi postoji tek kada
menadment donese odluku o ulaganjima i pokretanju ljudskih ili materijalnih resursa. Sve dotle postoje
samo planska studija ili projekcija, analiza ili predlozi reenja.
3.3. Organizovanje
Da bi se planirani ciljevi ostvarili, potrebno je odrediti uloge koje e pojedini delovi ili lanovi
organizacije obavljati to predstavlja zadatak funkcije organizovanja. Pojam uloge oznaava da one
aktivnosti koje pojedinac, grupa ili timovi rade, imaju svoju odreenu svrhu i cilj. Funkcija organizovanja
uspostavlja, klasifikuje i grupie sve potrebne i propisane aktivnosti prema naelima organizacije. Ona
delegira poslove, aktivnosti i uloge pojedinim organizacionim jedinicama, menaderima i obezbeuje
njihovu koordinaciju.
Osnovni zadatak funkcije organizovanja jeste odreivanje uloga ljudima koji rade zajedno, odnosno
uspostavljanje odgovarajue strukture uloga u odreenom procesu.
U zavisnosti od uticajnih faktora koji deluju u konkretnom sluaju, definiu se kljune dimenzije
organizacione strukture. Shodno tome, u svakom procesu se formira odreeni nivo formalizacije
organizacionih resursa i odnosa zaposlenih. Ove dimenzije utiu na nain obavljanja ukupnih
menaderskih funkcija.
3.4. Upravljanje ljudskim resursima
Ovoj funkciji menadmenta se u poslednje vreme pridaje izuzetan znaaj. Poto je ovek jedini ivi
faktor organizacije, ne postoji univerzalni obrazac u radu i odnosu sa ljudima koji bi garantovao uspeh.
Zadatak funkcije upravljanja ljudskim potencijalom odnosi se na: popunjavanje i odravanje radnih
mesta u organizacionoj strukturi, obrazovanje, usavravanje i trening zaposlenih.
49
Sistem upravljanja ljudima u irem smislu obuhvata istraivanje ljudskih resursa, kadrovsko
popunjavanje, razvoj zaposlenih, njihove naknade i zarade, unapreenje na poslu, brigu o zdravlju i
ivotu zaposlenih, odnose sa zaposlenima i sindikatima.
Selekcija kadrova sama po sebi ne garantuje uspeh preduzeu, ukoliko je ne prate akcije stalnog
savravanja, obrazovanja i obuke, ali i zadravanja kvalitetnih kadrova. U vreme kada se znanja
zaposlenih proiruju i umnoavaju u sve kraem vremenskom periodu, uspeh i opstanak svakog
preduzea uslovljen je stalnim razvojem i usavravanjem zaposlenih kadrova.
Osnovni cilj upravljanja ljudskim resursima u svakoj kompaniji jeste da prave ljude postavi na prava
radna mesta.
3.5. Voenje
Voenje predstavlja stalnu funkciju i najvaniji aspekt menadmenta. Voditi znai uticati na ljude kako
bi doprineli uspehu i grupnim ciljevima. Za razliku od voenja koje je vezano za menadere, sve ostale
funk-cije menadmenta se profesionalno obavljaju, u odgovarajuim organizacionim jedinicama.
Kao jedna od funkcija, voenje obuhvata vei broj aktivnosti usmerenih na interakciju izmeu
menadera i saradnika. Voenje podrazumeva sledbenike, odnosno praenje voe, a ljudi tee da prate
i slede one menadere koji im nude alternative zadovoljavanja njihovih linih i kolektivnih potreba, elja
i ambicija.
Sutina voenja je sposobnost voe da utie na ljude (saradnike), kako bi oni svojim radom i akcijama
doprineli ostvarivanju zajednikih ciljeva. Voenje se bavi meuljudskim dimenzijama i aspektima
menadmenta, pa stoga ukljuuje motivisanje, stilove voenja i komuniciranje.
3.6. Kontrolisanje
Kontrolisanje je merenje i ispravljanje pojedinanih i grupnih aktivnosti, kako bi se procesi odvijali
prema utvrenom planu. Kontrolisanjem se uporeuju ostvareni rezultati sa planiranim i povezuje,
odnosno integrie i zaokruuje celokupni proces menadmenta. Kao funkcija menadmenta, kontrola
predstavlja nadzor nad poslovnim aktivnostima, njegovih delova i nosilaca svih funkcija. Proces
kontrolisanja uporeuje ostvarene rezultate sa standardima i zadacima koji su postavljeni kao ciljevi u
obliku planova ili drugih razvojnih projekata. Znaajan korak kontrole je merenje ostvarenih rezultata u
odnosu na planove, a sledei je otklanjanje odstupanja od postavljenih planova i standarda.
Iako planiranje mora da prethodi kontrolisanju, planovi se ne ostvaruju automatski, sami po sebi.
Menaderi se rukovode planovima u korienju resursa preduzea, kako bi se realizovali postavljeni
ciljevi. Savremeni pristup kontroli kao menaderskoj funkciji polazi od pristupa TQM (Total Quality
Management), tj. potpunog upravljanja kvalitetom. Ova vrsta kontrole podrazumeva postojanje i
primenu kontrolisanja na svakom radnom mestu, organizacionim.
50
4. SPORTSKI MENADER
Rezultati istraivanja poslova koje obavljaju sportski menaderi pokazuju da osnovu tog zanimanja
karakteriu: zadaci, sposobnosti i znanja. Aktivnosti koje su neophodne da bi menaderi sportskih
klubova odgovorili ciljevima i svojoj profesionalnoj misiji, obuhvataju: konceptualne zadatke i reevanje
problema sa naglaenim lokalnim aspektom to ukljuuje analizu razvoja kluba i razradu strategije
upravljanja klubom, obavljanje poslova odnosa sa javnou i menadmenta komunikacija, kontrolisanja
celine procesa (sportski ciljevi, budet), menadment ljudskih resursa, obezbeivanje ponude sportskih
aktivnosti i strukturaciji administracije kluba.
Izvravanje zadataka pretpostavlja akciju u tri podruja: konceptualnom (sposobnost razumevanja
uloge kluba i njegovog okruenja), humanom (sposobnost rukovoenja grupom i organizacijom),
tehnikom (sposobnost organizovanja i voenja sportskog kluba). Radi postizanja svojih ciljeva,
menader sportskog kluba treba da stekne teorijsku i praktinu pozadinu koja obuhvata: istoriju,
sociologiju sporta, ekonomiju sporta, marketing sporta, planiranje, pravo u sportu, menadmenet
ljudskih resursa.
Funkcije menadera u sportskom klubu obuhvataju:
Menadment (planiranje, organizovanje);

Optimizaciju meuljudskih odnosa (kadrovanje, rukovoenje);
Finansijske resurse i ekonomiku objekta (kontrolisanje, poslovna efikasnost);
Menadment dogaaja i marketing (praenje i upravljanje).
Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u razliitom obimu na razliitim
nivoima menadmenta. Menaderi sa vrha piramide - genaralni direktori, sekretari i sl. - bdiju nad irim
okruenjem organizacije, razvijaju njenu filozofiju, strategiju i politiku razvoja. Menaderi srednjeg
nivoa - efovi odeljenja, rukovodioci strunih tabova i sl. - bave se ciljevima svojih funkcionalnih
podruja (finansije, marketing, sistem informisanja i sl.) i odeljenja. Menaderi prve linije - treneri,
kapiteni timova, i sl. - zaokupljeni su prvenstveno radom sa ljudima, individualnim ciljevima sportista,
njihovim takmiarskim karakteristikama, tehniko-taktikim vetinama, motivisanou.
Menaderi imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takoe drutvene uloge. Prvo, interpersonalnu
ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Drugo, informativnu ulogu izvora obavetenja o vanim
podacima ili govornika - izvetaa koji nastupa pred spoljnom publikom - javnou. Tree uloga sudije arbitra koji donosi odluku u trenutcima krize, pregovaranja i rasporeivanja - alokacije oskudnih
sredstava - resursa.
51
5. ZAKLJUAK
Menadment je veoma atraktivna profesija. Ovo zbog toga to je re o profesiji koja, ako se uspeno
obavlja, omoguava visoke finansijske koristi, ugled, mo i vlast. Zato je i razumljivo da se sve vei broj
strunjaka (naroito mladih) - koji imaju elevantne (profesionalne) kompetencije opredeljuje da se
profesionalno bave menadmentom.
Od menadera se trai samo tri stvari: prvo: uspeh, drugo: uspeh i tree: uspeh (odnosno: samo
uspeh). Uspeh od menadera ne zahtevaju samo vlasnici kapitala. Uspeh zahteva i porodica (ako je
menader ima). Konano, uspeh je potreban i samom menaderu (kao linosti).
Menadment u sportu predstavlja jednu od najvanijih i ujedno najsloenijih delatnosti, koji obezbeuju
da se sportske i poslovne funkcije sprovode na to racionalniji, ekonominiji i efikasniji nain.
Menadment u sportskim organizacijama predvia sportski razvoj, planira opte poslove u oblasti
sporta, organizuje sve relevantne resurse, procese i funkcije, ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa,
organizuje sportsku i poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju i koordinaciju, odluuje o
sprovoenju najpovoljnijih reenja, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. Bez sportske
organizacije menadment ne moe da obezbedi svoj funkcionalni sadraj, i obratno, bez menadmenta
sportska organizacija nema integralnu, odnosno optimalnu mo za svoje delovanje i strategijski razvoj.
Menadment ljudskih resursa u sportu predstavlja nov teorijski, nauni i pragmatini pristup, koji se, s
jedne strane, odnosi na upravljanje sportistima od strane trenera, tima strunjaka i sportskih naunika,
a sa druge strane, na efikasno i efektivno upravljanje celokupnom sportskom organizacijom od strane
upravljaa u sportu, sportskog menadera, marketing menadera i sportskih volontera. Menadment
kao koordinacija aktivnosti usmerenih prema postizanju ciljeva nuna je funkcija koja se obavlja u svakoj
organizacijskoj jedinici bez obzira na njenu veliinu i aktivnost.
Saimanje reenog u strunom delu ini se da zahteva naglaavanje sposobnosti menadera da realno
sagleda obiljeja i segmente posla koji vodi te svoju aktivnost podrediti usklaivanju procesa i funkcija
usmerenih na pruanje kvalitetne usluge i ostvarivanje postavljenih ciljeva.
LITERATURA
1. Drucker P.(1995),Menadment za budunost, Privredni pregled, Beograd,
2. Tomi, M. (1995). Menadment u sportu. Beograd: Mitenko
3. Malacko, J., Rao, I. (2006). Menadment ljudskih resursa u sportu. Sarajevo: Univerzitet u
Sarajevu,
4. M. Jovanovi: Interkulturni menadment, Beograd, 2002, str. 92.
5. H. Mintzberg: The Managers Job, New York, 1990, str. 169.
6. http://www.hrks.hr/skole/17_ljetna_skola/464-469.pdf
7. http://www.uns.ac.rs/sr/centri/menSport/programMenSportM.pdf
52

BEZBEDNOST U TOKU SPORTSKIH AKTIVNOSTI DECE SA POREMEAJIMA U

PONAANJU
SECURITY OF CHILDREN WITH BEHAVIOURAL DISORDER DURING SPORTS
ACTIVITIES
Rada Rakoevi
Veselin Lei
Vladan Sretkovi
Apstrakt
Vrhunac terapijskog jahanja je sportsko jahanje osoba sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom. U
senzorno integrativnim aktivnostima dece sa delikventnim ponaanjem uz konja i na konju, nije samo
relaksacija, oputanje, druenje nego i doivljaj samopotovanja, jednakosti, osobenosti i svega to je
deficit kod ove populacije. U ovom radu se govori o specifinim potrebama ove dece i bezbednosti
objekata, konja,opreme i opreme klijenata , u toku boravka na terenima te odvijanju aktivnosti
specijalnih grupa u ovom specijalizovanom sportu. Ispitivana je grupa dece sa poremeajima u
ponaanju iz Zavoda za prevenciju i resocijalizaciju Beograd, koristei dosije svakog pojedinca a koji
sadri testove psihologa, defektologa, psihijatara, socijalnih radnika i drugih lanova timova. Ispitivana
je grupa od 70 pacijenata. U ispitivanoj grupi su svi uenici imali iste deficite: panja, percepcija,
samopouzdanja, sigurnost, uenje, komunikaciju, oseaj pripadnosti. Pacijenti su ujednaeni sa
uzrastom (15-17 godina starosti), svi su smeteni u istu instituciju. Sam poremeaj u ponaanju ili
delikventno ponaanje maloletnika je pod posebnim merama bezbednosti koje se primenjuju van
ustanove a koji moraju uvek da budu dobro organizovani, pa tako je odgovornost u ovom sportu uvek
na veem i drugaijem nivou bezbednosti. Glavni deo odgovornosti u bezbednosti , o kojoj je ovde re,
snose : struni timovi ( psiholog, defektolog, specijalni pedagog , terapeut i sportski trener). Dobro i
bezbedno organizovane ove sportske aktivnosti, kao i strategija vebi podstie aktivnost, koordinaciju
pokreta, smanjenju psihike i fizike napetosti i pomau boljoj integraciji linosti.Ako sve navedeno nije
struno isplanirano i kadrovski pokriveno, moe vrlo lako doi do ekscesa i velikih problema opasnih po
zdravlje i ivot osoba sa delikventnim ponaanjem.
Kljune rei : poremeaji u ponaanju, aktivnosti, konji, bezbednost, rehabilitacija
53
UVOD
Poremeaj ponaanja je svako ponaanje osobe koje u znaajnoj meri odstupa od uobiajenog ljudskog
ponaanja, i kao takvo kri drutvene norme i izaziva reakciju drutvene zajednice.
Delinkventno ponaanje je poremeaj ponaanja kojim se direktno kre moralne i pravne norme
drutvene zajednice, i kao takvo podrazumeva izvrenje krivinih dela, prekraja i nemoralnih radnji i
postupaka Pojam delinkventnog ponaanja odnosi se prevashodno na maloletniku populaciju.
Asocijalno ponaanje je poremeaj u ponaanju koji se manifestuje nepostojanjem interesovanja za
drutveni ivot, suenim krugom prijatelja, loim kvalitetom interpersonalnih komunikacija i odnosa, i
uopte pasivnou i nezainteresovanou individue za svet koji je okruuje. Asocijalna osoba za razliku
od delinkventne ne ini protivdrutvene radnje, ve se distancira od drutva. Karakteristike
delikventnog ponaanja su sledee:
-loe ponaanje u koli kao to je beanje sa asova kao i slabije uenje je prvi simptom da se neto
kod deteta promenilo ( pogotovo kada viednevno izostaje iz kole). Maltretiranje mlaih osoba kao
to su mlai brat i sestra, komije, prijatelji itd. kako fiziko tako i verbalno maltretiranje. U ovom radu
su u rehabilitaciji i u aktivnostima uz pomo konja uestvovala mlaa deca, maloletna kojima je i
namenjen ovaj vid terapije a obuhvata niz tretmanskih i preventivnih aktivnosti, koje se primenjuju i
po nekoliko godina. Tretman je najee individualnog tipa dok je jedan put na kraju kolske godine
organizovan grupni tretman i to kroz druenje i izlete sa konjima takmienje u odravanju pribora za
konje , opreme i jahanje u grupama. Krmpotic J. 10(2003.) Konji - terapeuti, ucitelji i prijatelji
Teorijska osnova istraivanja
1. Kako prepoznati dete sa poremeajima u ponaanju
Poremeaj ponaanja pripada grupi poremeaja koji se javljaju u detinjstvu i mladosti. Manifestuje se
naruavanjem prava drugih sa ciljem da se oni ponize ili povrede. Pored ovoga decu sa poremeajem
ponaanja odlikuje nagao temperament, sklonost ka loim komentarima (zadirkivanje drugih),
vulgarnost, okrivljivanje drugih za svoja nedela. Ponaanja koje dete ili adolescent ispoljava najee se
kose sa pravnim normama , to podrazumeva krae, deparenje, provale, nasilje prema stvarima
ljudima i ivotinjama, vandalizam, trgovinu drogom, zapoinjanje tua, nepaljivu i brzu vonju,
opijanje.
Tretmani dece sa poremeajima u ponaanju uz konja i na konju
Ovim aktivnostima pacijenti ostvaruju itav niz svojih zdravstvenih fizikih, psihikih, socijalnih
potreba i tenji za oslobaanjem napetosti, relaksacijom, druenjem, uenjem, uivanjem,
stvaralatvom. Sutina radnookupacione terapije je mogunost za dobru promenu. Neki pacijenti su
akteri te promene a neki su posmatrai. Rad, kontrola i praenje pacijenata se odreuju i odvijaju na
osnovu patologije sa kojom pacijent dolazi i njegovih sposobnosti, umea, elja, potreba ... O ovome
odluuju terapeutski tim na elu sa lekarom, i terapeutski tim.U svakom sluaju, uz terapiju i aktivnosti
pomou konja, pacijent se u ROT-i izraava, ostvaruje i individualizuje kao realno i osobeno ljudsko bie,
koja mu se prua za njegovu bolest i probleme sa kojima dolazi.
2. Oblici rada i aktivnosti u Radno-okupacionoj terapiji uz konja i na konju
10 Krmpotic J. (2003.) Konji - terapeuti, ucitelji i prijatelji
54
2.1. Socioterapija
Fenomeni grupnog rada poverenje, prirodnost (spontanost), (meusobno) uenje, uzajamno
potovanje i saoseanje su neophodni i jako je bitno da se u procesu grupnog rada razvijaju i slue
ciljevima mada su ovi nabrojani fenomeni u stvari sami sebi cilj terapijskog grupnog rada. Meusobni
razgovor (dijalog lanova grupe, terapeuta) je ono dogaanje koje se aktivno prati i u kome terapeut
uestvuje na razliite naine u toku tretmana koji sprovodi uz konja. Svi lanovi grupe jesu jednaki u
smislu jednakog prava na uee u grupi i na dobit. Meutim, razlikuju se u pogledu osobenosti linosti
i problema koje imaju. uni- Pavlovi, V., Popovi- iti, B., Pavlovi, M. (2010). Programi prevencije
poremeaja ponaanja u koli.Beograd
2.2.Radna terapija
Radna terapija je dakle, korisno okupiranje pacijenta, s ciljem da mu se ouvaju radne navike i
sposobnosti ili formiraju nove, ukoliko su stare do te mere naruene poremeajem da ih je nemogue
obnoviti. Krajnji cilj radne terapije je i resocijalizacija, profesionalna i radna rehabilitacija deteta putem
senzorne integracije koja se sprovodi uz konja i na konju. Podstie pacijenta na rad i pripadnost grupi,
ui ga da planski odredi vreme i prua oseanje da je sposoban za rad. Radna terapija koja se sprovodi
na konju i uz konja dovodi do boljeg pribliavaja realitetu, socioekonomskim uslovima koji vladaju u
jednoj drutvenoj zajednici..Hod konja takoe imitira normalan hod zdravog oveka.Kako je pokret
osnov ponaanja , tako je i ova aktivnost sa ovom ciljnom grupom vrlo bitna a da se realizuje uz senzomotornu integraciju. Svaki boravak u konjikom klubu je pod strogom kontrolom.
2.3. Rekreacija
Rekreativna terapija se odnosi na socijalnu adaptaciju i organizovanom aktivnou pacijenta uz pomo
konja i terapeuta sa ciljem da se ojaaju i stabilizuju zdravi delovi linosti pacijenta. Ovaj oblik tretmana
obuhvata sekcije, sportske, kulturno-zabavne i druge aktivnosti koje imaju zabavno-relaksirajui
karakter.
2.4. Izleti
Izleti su najee meavina i sportsko zabavnih aktivnosti, na primer poseta jednom takmienju i uee
na istom, u konjikim disciplinama ( daljinsko jahanje, zaprege),a isto podrazumeva odreeno
prilagoeno ponaanje, potovanje reda, pravila organizacije posete.
--------------------------------------------------------------------------uni- Pavlovi, V., Popovi- iti, B., Pavlovi, M. (2010). Programi prevencije poremeaja ponaanja u
koli.Beograd
55
3.METODA RADA
Ovaj rad je deo viegodinjeg naunog istraivanja sproveden od strane tima strunjaka: lekara
spesijalista, hipoterapeurta, defektologa, psihologa, specijalnih pedagoga, objedinjenog kroz programe
akreditirane od strane EU autoriteta. Ovaj multidisciplinarni tim koji je sa visokim obrazovanjem na
doedukaciji je takoe u poslednjih skoro dve godine bio aktivan u istraivanju na temu uticaja terapija
i aktivnosti uz pomo konja u rehabilitaciji dece sa poremeajima u ponaanju. * Konj, s konjem- na
konju, Prironik o terapevtskem jahanju,CIP Kataloni zapis o publikaciji.Narodna in univerzitetna
knjinica, Ljubljana
3.1 Cilj istraivanja
Cilj istraivanja je utvrivanje uinkovitosti , aktivnosti i terapija uz pomo konja kao i sportsko
jahanje, u planiranju strategije reavanja problema kod dece sa poremeaajima u ponaanju.
4. SPECIJALNI CILJEVI ISTRAIVANJA
Cilj ovog istraivanja je da se uvidi efekat bezbedno organizovanih sportskih aktivnosti van ustanove
kako bi dolo do uspenije rehabilitacije.U zavisnosti od poremeaja u ponaanju i odgovorno
organizovanih sportskih , rekreativnih i sl aktivnosti , uspeh e biti evidentniji. Posebno e se obartiti
panja na specifinost uloge strunog tima i strunih kadrova u bavljenju sportskim jahanjem dece sa
delikventnim ponaanjem.
Konj, s konjem- na konju, Prironik o terapevtskem jahanju,CIP Kataloni zapis o

publikaciji.Narodna in univerzitetna knjinica, Ljubljana
5. HIPOTEZA
- Da se kroz druenje uz ivotinje (konja), dete bolje osea, da se sprovodei radno okupacionu terapiju
na tom terenu, pokae kao efektnija od radon okupacione terapije koja je druge metode u prostoru
ustanove u kojoj su smetena deca tj Zavodu.
- Deca kod koje je ukljuen ceo tim: terapeut, specijalni pedagog, vaspita i eventualno roditelj u
procesu rehabilitacije uz pomo konja, nesumljivo postie bolji uspeh u izgradnji panje, percepcije,
samopouzdanja, sigurnosti, uenja, komunikacije, oseaj pripadnosti, u odnosu na druge metode
radnookupacione terapije u ustanovi u kojoj su smeteni.
- Uticati na strunu i lainu javnost u vezi pravne regulative koja se odnosi na bezbednost osoba sa
smetnjama u razvoju i sa invaliditetom , za vreme boravka u sportskim objektima i na sportskim
terenima - hipodrom ( primer dobre i lose prakse).
6. METODA ISTRAIVANJA
U istraivanju je praeno 70 korisnika koji su u Zavodu za prevenciju i resocijalizaciju. Sva deca su isto
tretirana sa terapijskim tretmanima iz polja radon-okupacione terapije u ustanovi. Nakon tog istog
dugogodinjeg tretmana ukljueno je 35 uenika sa istim problemima i istog uzrasta u tretman
56
sprovoenja radnookupacione terapije uz konja i na konju, sportsko jahanje osoba sa poremeajima u

ponaanju.U istraivanju su posebno praene varijable koje se odnose na bezbednost kako bi realizacija
bila uspenija ( kompletni timovi, stretegija za izradu individualnih planova, oprema za sportske jahae,
oprema konja, sredina u kojoj se odvijala senzorna integracija .)
7. REZULTAT
Dobijeni rezultati su generalno pokazali ( izvetaj psihologa, specijalnog pedagoga, lekara, terapeuta)
bolje ponaanje, vee samopouzdanje, vee strpljenje, ostavljanje cigareta 2 pua u odnosu na one
kod kojih se nastavilo sa predhodnim terapijama koje su vezane za ustanovu.
________________________________________
uvak D. (2001.) Prirucnik za terapijsko jahanje Krila Skripta predavanja o terapijskom jahanju
ZAKLJUAK
1. Deca ija rehabilitacija se sprovodila uz konja i na konju minimalno 6 meseci do jedne godine dana,
imala su bolji rezultat u rehabilitaciji od druge grupe koja je iste vebe imala kroz terapije koje su se
realizovale u zatvorenim prostorima sa drugaijim sredstvima.
2. Tamo gde je posebno voeno rauna o bezbednosti terena, opreme, kadrovske zastupljenosti,
multidisciplinarnog pristupa, uspeh je bio evidentniji.Deca su potovala pravila ponaanja pogotovo
onih kojih su se pridravali i svi drugi akteri.
3. Deca kod koje je bio ukljuen ceo tim strunjaka u procesu rehabilitacije, nesumljivo su postigli vei
rezultat u izgradnji samopouzdanja, potovanja drugih i samopotovanja, strpljenja i koncentracija
su poveani, nego deca koja su bila tretirana metodama koje se sprovode u ustanovi.
4. Deca sa kojima se sprovodio sistematski senzo-motorni tretman na leima konja a koja su zapoeli
sportsko jahanje konja su postigli bolje rezultate u ponaanju od dece koja nisu imala sistematski
tretman.
5. U odluci za rehabilitaciju dece sa poremeajima u ponaanju uz konja i na konju glavnu ulogu su
imala sama deca. Od stoprocntnog broja eksperimentalne grupe, svi su nakon 6 meseci eleli da
nastave ovu vrstu aktivnosti sa konjima, traei pojaane zadatke i napredujui u sportskom jahanju.
LITERATURA
1. Krmpotic J. (2003.) Konji - terapeuti, ucitelji i prijatelji
2. Petrovic V. (2001.) Hipoterapija Zdravljenje z jahanjem konja
3. uvak D. (2001.) Prirucnik za terapijsko jahanje Krila Skripta predavanja o terapijskom
jahanju
4. uni- Pavlovi, V., Popovi- iti, B., Pavlovi, M. (2010). Programi prevencije poremeaja
ponaanja u koli.Beograd: Fakiltet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju , CIDD
5. Popovi-iti, B., uni-Pavlovi, V. (2005). Prevencija prestupnitva dece i omladine.
Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije i Pedagoko drutvo
6. Konj, s konjem- na konju, Prironik o terapevtskem jahanju,CIP Kataloni zapis o
publikaciji.Narodna in univerzitetna knjinica, Ljubljana
.
57

Testiranje sportskih postignua uenika specijalnih kola, u svrhu

utvrivanja standarda za pobolanje bezbedonosnih uslova u radu
nastavnika fizikog vaspitanja
Testing of the sporting achievements of students from special education
schools for the purpose of establishing standards to improve safety
conditions in the work of teachers of physical education
Dr Franja Fratri, Mr Rada Rakoevi, Predrag Ili
Apstrakt
Nova zakonska reenja o sportu , kao i novi zakoni o obrazovanju su otvorili prostor za pribliavanje i
vre uvezivanje sportskih organizacija koje se bave i sa paraolimpijskim disciplinama, sportske
klubove, kao i obaveze licenciranja trenera kako za zdravu decu tako i za populaciju uenika koji su sa
invaliditetom. Rad ima za cil sagledavanje aktuelnog stanja u specijalnom obrazovanju i utvrivanje
nivoa angaovanja i postignua uenika u sportskim aktivnostima i primerenim sportovima , kako bi se
utvrdilo kakava je polazna osnova od koje se kree ka sistematinom pristupu promenama koje treba
izvriti u toj vrsti trenanog sistema .kolske 2010/11. godine je obavlena prva spolanja evaluacija
postignua uenika sa smetnjama u razvoju u etiri specijalne( 74 u. ) i jednoj redovnoj koli (48
u.). Ukupno je testirano 122 uenika istim testovima iz motorikih spretnosti koje su pripremili
nastavnici fizike kulture, defektolozi, lekari( struni timovi koji se bave reedukacijom psihomotorike).
Cilna grupa su bili uenici prvog i petog razreda osnovne kole. Na taj nain je sagledan nivo pripreme
i fizike spretnosti u okviru svake kole U radu se analiziraju mogui naini za prevazilaenje velikog
broja povreda, u ovim kolama kao i mogunosti za unapreivanje nastave fizikog vaspitanja,
doedukacijom pedagoga za fiziku kulturu, ukluivanje ostalih strunjaka u tim i rad kola za
obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju. Procena motorike na optem nivou kod uenika sa
smetnjama u razvoju i sa invaliditetom je preduslov za postavlanje standarda koji se odnose na
bezbednost uenika na asovima fizikog vaspitanja.
Klune rei: sportske aktivnosti, kole,bavlenje sportom, evaluacija, smetnje u razvoju, uspeni modeli.
Ispitivanje sportskih postignua uenika u kolama specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
I Uvod
Poslednje decenije su meunarodni autoriteti omoguili pristup kao i implicirao vei obuhvat dece iz
osetlivih grupa, njihovo uspenije ukluivanje u sportske klubove, specijalne olimpijade i parasportske discipline, struni kadar koji pomera fokus na individualne potrebe i mogunosti uenika,
58
fleksibilnost, raznovrsnije sportske aktivnosti, ali i listu pitanja od kojih je najee: ta kada se sve
pokua, po naim merilima, a rezultati izostanu.Ukluivanje dece sa smetnjama i sa invaliditetom u
razvoju je doprinelo promeni u radu samih kola, ali je takoe uticalo i da se razmila o strukturi planova
sportskih klubova, oekivanim kompetencijama kao i nainima za procenjivanje uspenosti uenika sa
smetnjama i tekoama u razvoju. Kako potvrditi da inkluzija nije puko fiziko ukluivanje ve da uenik
postie i rezultate? Kakvim testovima za procenu postignua kod uenika sa smetnjama i tekoama u
razvoju pribegavaju razliite zemle a i u naoj zemli? Da li uenici sa smetnjama i tekoama u razvoju
uestvuju u takmienjima koja su pokrivena pravilnicima koje propisuju svetske organizacije za
takmiare osoba sa inavliditetom i sa osobama sa smetnjama u razvoju? Sve su to pitanja, koja
strunjake i istraivae u ovoj oblasti usmeravaju prema temama koje imaju za cil pronalaenje
izvodlivih reenja u procesu praenja i procene postignua sportista sa smetnjama i tekoama u
razvoju koji nisu u mogunosti da ostvare minimalne standarde, umenja i vetina zajednikog programa.
Procenjivanje uspenosti sportista u kolama za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju je
posebno pitanje kao i injenica da su retka istraivanja koja prikazuju rezultate uenika u tim kolama
dobijene putem standardizovanih testova koji se sistemski sprovode u cilu spolne evaluacije
postignua sportista. U veini zemala lokalni, testovi se sprovode unutar samih kola, a rezultati sa tih
testova su pre svega pokazateli nastavnicima, roditelima i uenicima kolika je njihova uspenost u
odnosu na postavlene cileve u okviru sadraja koji su koncipirani u skladu sa trenutnim mogunostima
uenika (Kurth,Mastergeorge, 2009) Testovi koji se koriste u osnovnim i srednjim kolama za uenike
sa tekoama u razvoju i uenju, prevashodno zavise od nastavnika i njihove spremnosti da prilagodi
test ili omogui ueniku neke druge pogodnosti, kao to je produeno vreme, duu pripremu za trening
ili mogunost korienja drugaije metode od one koje se koristi u zagrevanju zdravog uenika, asistivna
tehnologija ( zavisno od sportova kojima se bave , posebna kolica za ples, posebne skije za skijae,
posebni dizgini za jahanje itd itd)
Savremene tendencija u radu sa uenicima sa smetnjama u razvoju su da je ukluivanje ili mogunost
pristupa sportskim klubovima i sportskim aktivnostima, odgovor na sva dugogodinja pitanja i traganja
za pravim reenjima, kada je re o bavlenju sportom uenika sa invaliditetom kao i to je sluaj u
obrazovanju i vaspitanju pod istim krovom, uenika sa smetnjama u razvoju. U tom kontekstu se razume
i pristup u procenjivanju raznih postignua, u ovom sluaju sportskih postignua uenika u ovim
kolama. Za procenjivanje sportskih postignua uenika se najee predlae korienje istih merila koji
se koriste i za ostale uenike, ali uz njihovo prilagoavanje asistivnim pomagalima ili na drugi nain,
definisan individualnim potrebama uenika.
Sa druge strane, sve glasnije se uju i predlozi koji se iskluivo baziraju na pristupu ponude sadraja i
aktivnosti u skladu sa individualnim mogunostima deteta, a u sklopu takvog pristupa su i predlozi da
procenjivanje treba da se bazira na onome to uenik moe, pa testovi samim tim ne mogu da budu
jednoobrazni ve iskluivo u skladu sa individualnim planovima zadataka uenika. Ipak, odreeni broj
zemala ukluuje uenike sa smetnjama i tekoama u razvoju u internacionalna testiranja,
klasifikacijama ali ni jedna zemla ne ukluuje uenike iz specijalnih kola jer su nivoi spretnosti
drugaije postavleni kod nas u odnosu na druge zemle ( u njihovim specijalnim kolama su deca sa jako
sloenim smetnjama, dok kod nas uenik specijalne kole iz Sombora je pobednik na vie krosova i
maratona u konkurenciji sa zdravim vrnjacima. Svaki trening i ostvarenje zadataka treba da bude
dostupno proveri i utvrivanju nivoa postignua ne samo uenika ve i trenera, terapeuta, roditela kao
i same kole, sportskog kluba. Testiranje je jedan od postupaka koji doprinosi sagledavanju stanja na
osnovu egzaktnih pokazatela koji ukazuju ta treba da se unapredi. Konano, da bi se neto procenjivalo
59
potrebno je sagledati ta sistem takvog treninga nudi detetu koje ima posebnu potrebu a takoe ima
pogtrebu da pokae da i ono moe da bude dobro tretirano u drutvu i da i ono postie rezultate.
1.Teorijska osnova istraivanja
Kluno pitanje koje se namee kada je re o sportskom treningu uenika sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom tie se pristupa odnosno metodologije pogodne za procenu postignua u sportu kojim
se bavi dete sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom. U zemlama u kojima se pored jedinstvenog
primenjuje i poseban program u upotrebi su posebni standardi znanja i vetina koji su pripremleni u
skladu sa posenim sadrajima i kompetencijama (Journal of Research in Special Educational 2009) .
Takoe, u mnogim radovima se govori o relativno malo saznanja kada je re o bavlenju sportom,
mogunostima i postignuima, uenika u specijalnim kolama kao i da je potrebno raditi na razvijanju
sledeih tema: kontinuirano ispitivanje i procena osnovnih motorikih pokreta kod inavalidne dece,
postignua uenika sa razliitim smetnjama i tekoama u razvoju na asovima fizike kulture;
ispitivanje uticaja razliitih pristupa u radu nastavnika, trenera i prepoznavanje najuspenijih naina
rada koji unapreuju uspenost ove dece (Jeffrey A..et al.,2001).
S obzirom na injenicu da se za uenike sa smetnjama i tekoama u uenju i razvoju postavla
individualni plan rada koji sadri cileve koji ele da se postignu u radu sa uenikom, konstatovana je i
neophodnost da se jasno sagledaju i mehanizmi za procenu ostvarenosti postavlenih cileva u radu sa
uenikom.
Instrumenti su predstavleni u vidu tabela koje pomau nastavnicina da postave vezu izmeu programa,
kompetencija (cila) i standarda, ali i za utvrivanje mehanizama pogodnih za procenu ostvarenosti
cila(tabela 1). Drugi nivo razrade (tabela 2.) se odnosi na vezu standarda definisanih za odreeni
obrazovni nivo i posebnim standardima utvrenim za svakog uenika ( Kurth J.,& Mastergeorge, 2009).
Tabela 1. Kako se procenjuju postavleni cilevi u individualno planu
Oblast
oblast
Informacije o
poetnom
stanju
Ustanovleno
(odredio-la):
Sumirani
cilevi
Ko i kako
se meri
napredak
Standa
rdi
Psiho
motorika
Struna
klasifikacija
Vrsta sporta
Tabela 2. Analiza postavlenih cileva
Total Fizika
pokret Socijalizacija
postignua
cilevi
% od
100
totala
Motorika
Briga o
sebi
Ponaanje
60
Tabela 3. Odnos standarda i cileva
Okvir
standarda
Oblast u
kojoj su
postavleni
cilevi
Standardi
za
odreeni
obrazovni
nivo
Primer:
id.
br.uenika
Nivo
obrazovanja
id.br.uenika
2. Ispitivanje sportskih postignua uenika u kolama specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u

Republici Srbiji
Potrebno je naglasiti da se u nastavnim planovima i programima formulisani cilevi i zadaci za sve nivoe
obrazovanja koji se eksplicitno navode i za svaki predmet pa i za fiziko vaspitanje, izmeu ostalog i
kako bi se otvorio jasan okvir za nastavnike koji za ove uenike pripremaju najee testove sa nizom
zadataka otvorenog tipa. Razlika izmeu standardizovanih testova i testova sa zadacima otvorenog tipa
je sadrana u sledeem prikazu: "U nastavnoj praksi, pored standardizovanih testova znanja, koriste se
nizovi zadataka otvorenog tipa koje sastavla nastavnik, a na koje uenik odgovara u skladu sa njegovim
mogunostima. Kada se primenjuje standardizovani test znanja takvu vrstu ispitivanja postignua
uenika nazivamo testiranjem znanja. Ako nastavnik sam konstruie nizove zadataka otvorenog tipa,
onda govorimo o ispitivanju postignua uenika.
Korienje testa ili nizova zadataka otvorenog tipa je dobar izbor kada elimo da na efikasan, objektivan
i ekonomian nain ispitamo postignue uenika, odnosno da:
pratimo i vrednujemo iri obim postignua uenika;
pratimo i ocenimo postignue veeg broja uenika;
pratimo i merimo koja znanja su uenici usvojili, do koje mere ih razumeju i da li uviaju njihovu
praktinu vrednost'' (Zavod za vrednovanje kvaliteta, 2011).
Tabela 4. Struktura zaposlenih u kolama za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju u kojima je
obavleno testiranje11
Tip kole:
Nastavnici razredne Nastavnici
Defektolozi
nastave
predmetne nastave
1.Redovna kola
/
20,8%
79,2%
2. kola za u. sa
/
8%
92%
smetnjama - sluh
11 o, .,.M.,Jao..,(2010)
e a eaa eoaa aoj
oaoo-a aoaa
61
3. kola za u. sa
smetnjama intel.tekoe
4. kola za u. sa
smetnjamaproblemi ponaanja
5. kola za u. sa
smetnjama telesna invalidnost
6. kola za u. sa
smetnjama - vid
100%
8%
92%
2,9%
50%
47,1%
2,9%
50%
47,1%
3.Metodologija sprovedenog istraivanja

3.1 Cil istraivanja
Cil istraivanja je utvrivanje nivoa postignua u programu fizikog vaspitanja kod uenika, iz kola za
obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju, na kraju prvog i petog razreda, iz predmeta: fiziko
vaspitanja.
3.2. Metodologija istraivanja
Primenjeno istraivanje spada u jednu vrstu akcionog istraivanja koje je za svoj neposredni cil imalo
zadatak da preko rezultata uenika utvrdi kvalitet u radu specijalnih kola. U istraivanju je primenjena
samo kvalitativna analiza podataka. Ovo istraivanje, kao i svako akciono istraivanje, zapoeto je
eksploracijom kako bi se utvrdio obim problema da bi se nakon toga kroz fazu konceptualizacije
prepoznali uzroci takvog stanja u cilu daleg planiranja i postavlanja interventnih programa i
najsvrsishodnijih praktinih reenja kako bi se stanje u radu ovih kola unapredilo (Havelka,
et.al.2008).
3.3.Uzorak
Uzorak su inili uenici prvog i petog razreda osnovne kole. Ukupno je testirano 122 uenika, od kojih
su 79 uenika specijalnih kola i 43 uenika redovne kole. Iz redovne kole su izabrani uenici koji
su imali tekoe u uenju i slabija postignua iz optih predmeta a imali dobra postignua iz fizikog
vaspitanja.
Havelka, et.al.2008 ). Metodike i tehnike socijalnopsiholikih istraivanja,
62
Tabela 5. Prikaz broja uenika koji su testirani po kolama

NAZIV KOLE
UKUPAN BROJ TESTIRANIH UENIKA
Broj uenika 1. razreda
Broj uenika 5. razreda
1.Redovna osnovna kola
23
36
2. kola za u. sa
10
12
smetnjama sluh
3. kola za u. sa
13
3
smetnjama intelektualne
smetnje
4. kola za u. sa
5
5
smetnjama problemi
7
ponaanja
5. kola za u. sa
2
1
smetnjama telesna
invalidnost
6. kola za u. sa
8
18
smetnjama vid
3.4. Instrumenti korieni u istraivanju
Testovi su pripremani u skladu sa sadrajem plana i programa prvog i petog razreda za uenike sa lakim
mentalnim smetnjama. Napominjemo da je plan i program za kole koje imaju verifikaciju za rad sa
uenicima sa lakom mentalnim smetnjama znaajno redukovan u svom obimu u odnosu na programe
u drugim kolama. Program je redukovan u kvalitativnom i kvantitativnom smislu za oko 30% u odnosu
na plan i program za uenike sa senzornim smetnjama, a preko 70% od plana i programa za ''redovne''
osnovne kole. Testovi su tako pripremleni da svaki test sadri po 10 zadataka od kojih svaki zadatak
vredi 10 poena. Ukupan zbir poena za svaki test je iznosio 100 poena. Odnos broja poena i ostvarenih
ocena je postavlen u sledeim relacijama: od 0 do 30 poena ocena 1; od 31 poena do 50 poena ocena
2; od 51 poena do 70 poena ocena 3; od 71 poena do 90 poena ocena 4 i od 91 poena do 100 poena
ocena 5.
3.5. Procedura istraivanja
Strune slube izabranih kola su imale zadatak da obavesti roditele da e njihova deca odreenog
dana biti testrana iz motorikih spretnosti na asovima fizikog vaspitanja, da deca donesu prilagoenu
opremu. kolske 2010/11. godine je obavlena prva spolanja evaluacija postignua uenika sa
smetnjama u razvoju u pet specijalnih i jednoj redovnoj koli. Svi uenici iz est izabranih kola
testirani su istim testovima za prvi odnosno peti razred. Rezultati su prikazani u apsolutnim vrednostima
broja ocena, od jedan do pet, koje su uenici dobili na testovima.
4. Rezultati
Rezultati se prikazuju u apsolutnim vrednostima s obzirom na injenicu da je obavlena samo
kvalitativna analiza dobijenih podataka. Tabela 5 prikazuje prosene ocene ostvarene na nivou svake
63
od est kola koje su ukluene u istraivanje. Prikazani su rezultati iz procene sposobnosti po

standardima i postignuima za predmet : Fiziko vaspitanje dobijeni u prvom i petom razredu.
Tabela 6. Prosene ocene , prikaz po kolama
Tip kole
Fiziko vaspitanje
1. razred
5. razred
Redovna kola
4,65
3,75
kola za u. sa
smetnjama - vid
kola za u. sa
smetnjama - sluh
kola za u. sa
smetnjamatel.invalidnost
kola za u. sa
smetnjama- intelekt.
tekoe
kola za u. sa
smetnjamaporemeaj
u
ponaanju
1,62
3,33
2,3
2,2
4, 37
2,6
Najbole rezultate su postigli uenici iz redovne kole to je bilo i oekivano s obzirom na injenicu da
su na testiranju uestvovali uenici koji su imali lake potekoe u uenju to je znaajno manja
problematika od one koju imaju uenici u ''specijalnim'' kolama. Ipak, redovna kola je ukluena pre
svaga kao kontrolni grupa. Od specijalnih kola najuspeniji su bili uenici kole za uenike sa
poremeajima u ponaanju.
5.Diskusija i zakluci
Razlike u rezultatima koje su postigli uenici ''redovne'' osnovne kole i uenici kola za obrazovanje
uenika sa smetnjama u razvoju su oekivani, kao to su donekle oekivane i razlike u rezultatima
izmeu samih kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju. Ono to nije oekivano su izuzetno
slabi rezultati uenika u tim kolama s obzirom da je test pripreman u skladu sa ishodima posebnog
plana i programa za uenike sa lakim mentalnim problemima u razvoju.
Kadrovska struktura u ostale etiri kole za uenike sa smetnjama u razvoju je takva da su veinom
defektolozi realizuju nastavu i u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima mogu da izvode samo
razredno-predmetnu nastavu. Jedna od bitnih zakluaka je da u specijalnim kolama fiziko vaspitanje
vode nastavnici fizikog vaspitanja koji su struno osposobleni na FASPER.
I pored injenice da su uenici se smetnjama u razvoju meusobno znaajno razlikuju u odnosu na svoje
individualne mogunosti, tekoe, naine uenja, kao i injenicu da ne postoji jedinstven i univerzalni
model stimulacije, koji bi mogao biti uspean kod sve dece iz ove kategorije, neophodno je da se na
64
svake godine obaviti proveru sposobnosti tj postignua kao i ukupnu evaluacija postignua uenika u
ovim kolama. Rezultati ovog istraivanja ukazuju na potrebe ali i slabosti u radu ovih kola to svakako
olakava definisanje smernica za unapreivanje rada u ovim obrazovno-vaspitnim ustanovama.
Testiranje je ukazalo na neophodnost donoenja novih reenja posebno kada je re o kadru, koncepciji
i strukturi plana i programa kao i posebnu potrebu za donoenjem prilagoenih standarda znanja i
vetina nakon prvog i drugog obrazovnog ciklusa. Ono to je neophodno kao brza interventna mera, je
omoguavanje u ovim kolama izvoenje predmetne nastave iz fizikog vaspitanja od predkolskog,
prvog do osmog razreda, bez obzira na kadar koji radi u ovim kolama.
Literatura
1.A.Kurz, S. N. Elliott, J. H. Wehby, & J. L.Smithson,(2009). Alignment of the Intended, Planned, and
Enacted Curriculum in General and Special Education and Its Relation to Student Achievement, The
Journal of Special Education, http://sed.sagepub.com/
2.Anderson, A., Kutash. K., & Duchnowski, A .(2001). Comparison of the Academic Progress of
Students with EBD and Students with LD, Journal of Emotional and Behavioral Disorders
3. Di Finizio,A., Principal, (2011). A Comparison of the Academic Progress of Students with disability,
Bristol Brunel Academy
4.Feiler,J., Porter, J., Daniels, H., Georgeson, Hacker J., & Martin. S., (2012). The use and usefulness of
a parent questionnaire to help schools identify disability,j2University of Bristol; University of Bath
5. Kurth, J. & Mastergeorge, M. (2010). Individual Education Plan Goals and Services for Adolescents
With Autism
6. Nikoli, G., Luki.M., Jankovi.V. (2010) Uenici sa smetnjama i tekoama u razvoju u obrazovnovaspitnim ustanovama R.Srbije, ZUOV; Beograd
7.Policy Options Group Personalisation and special educational needs Policy Paper, (2011). Journal of
Research in Special Educational Needs New York
8.Havelka,N., Kuzmanovi.N., Popadi.D. (2008). Metodike i tehnike socijalnopsiholikih istraivanja,
Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
65

KAKO ODBRANITI SPORT?

HOW TO DEFEND THE SPORT?
Sanja Krsmanovi, master unutranje arhitekture i dizajna
Evropski institut sporta
Predrag Velikovi, dipl. menader u sportu
Evropski institut sporta
Saetak:
Pitanje bezbednosti u sportu je veoma znaajan problem u savremenom svetu. Da bi svi ljubitelji sporta,
igrai i svi oni koji borave na sportskim objektima bili bezbedni bitno je da drutvo obiluje pravdom,
moralom i kulturom. Pod bezbednou u sportu se podrazumeva bezbednost svih resursa u sportu,
globalno i pojedinano. Ona obuhvata sve aktere sporta, sportske organizacije i objekte, dogaaje, kao
i druge segmente industrije sporta. Poseban segment sporta predstavljaju sportski objekti koji
sportistima omoguavaju adekvatnu pripremu i iskazivanje, a publici komfor i bezbedno uivanje. U
ovom radu emo se baviti i pitanjem gradnje sportskih objekata u svetu, ali i kod nas, kao i time koliko
neke male izmene mnogo utiu na bezbednost u objektima, ali i zakonima po kojima se ureuju isti.
Summary:
The issue of safety in the sport is a very important problem in the modern world. To all fans of the sport,
the players and all those who live on the sports facilities were safe it is important that the society
abound in justice, morality and culture. Safety in sport includes the safety of all resources in the sport
globally and individually. It includes all the actors in sport, sports organizations and facilities, events and
other segments of the sports industry. A special segment of the sport is a sport facilities that allow
athletes proper preparation and expression, comfort for audience and safe enjoyment. In this researche
we deal with the issue of the construction of sports facilities in the world and in our country and how
much some small changes affect the safety of the facilities, but also the laws that governing them.
Kljune rei:
Sportski objekti, bezbednost, pravne i graevinske norme
1. UVOD
Potreba za kretanjem je ejdna od bazinih ovekovih potreba, a u njenoj osnovi je ovekova
antropoloka priroda i graa, ali i egzistencijalni nain opstanka. Ova poteba prerasta u svrsishodnu
66
aktivnost i organizovanost (Srari vek), kasnije u potrebu za kretanjem, igrom i jaanjem tela (Stara
Grka), da se od kraja 19. veka postala itav sportski pokret. Poetkom 20. veka sportska aktivnost je
bila amaterska, dobrovoljna, ali od doba hladnog rata, pa sve do poslednjih dvadesetak godina ona
se profesionalizovala. Poslednjihd decenija sport postaje komercijalizovana delatnost, usmerena na
sportsko trite, profit, zakone ponude i potranje robe i usluga. Tako sport iz psiholoke i fizioloke
potrebe, preko razvoja civilizacije, postaje znaajna drutvena pojava i vrednost, sa svojom politikom,
ekonomskom, kulturnom i moralnom dimenzijom.
Obnovljene Olimpijske igre, od 1986. godine, koje se odravaju u etvorogodinjim ciklusima, ali i itav
takmiarski sistem, od lokalnog do meunarodnog u obliku prvenstvenih takmienja, sada poivaju na
sportskoj infrastrukturi opreme, rekvizita i objekata. U svim naseljima, pa ak i u stanovima, danas se
grade i koriste sportski objekti. kole, rekreativni centri, igralita u mesnim zajednicama i naseljima, pa
ak i hoteli, robne kue, saobraajni i ugostiteljski centri, nude preko korienja sportskih objekata,
rekvizita i opreme, uslove za bavljenje nekim sportskim aktivnostima. Brojke ''govore'' da je danas
(sportski) aktivna milijarda ljudi, kroz rekreativne i takmiarske sadraje, ali i da jo dve milijarde prate
sportska dogaanja. Graani sa pravom oekuju da svoje sportske potrebe zadovoljavaju na kvalitetan
nain, kao cenjeni potroai koji ulau sebe i svoja sredstva u sportsku infrastrukturu. Proizvoai usluga
i vlasnici sportskih objekata i opreme, s druge strane, da bi plasirali svoje proizvode i usluge, obezbedili
svoju egzistenciju i realizovali profit, moraju maksimalno da ulau napore u adekvatno organizovanje i
upravljanje (tj. menadment), strategijsko pozicioniranje na tritu sportske ponude i potranje i u
odgovarajuu primenu strunih i naunih saznanja.
U 21. veku javlja se, ipak, sve vea potreba za unapreenjem ureenja i opremanja sportskih centara.
Od njih se zahteva da budu multifunkcionalni, tj. da slue u sportske i kulturoloke svrhe. Moderni
sportski kompleksi moraju svojim programom, nivoom usluge, odnosom prema korisnicima i izuzetnom
organizacijom da ispunjavaju visoke kriterijume koji se iz dana u dan menjaju. Sa civilizacijskim
napretkom dolazi do poveanja standarda i potreba ljudi, pa se ono to se godinama unazad gledalo
kao bitno u nekoj sferi sada promenilo ili poboljalo (npr. osvetljenje je postalo jedna od najvanijih
faktora u opremanju enterijera sa svojim posebnim mogunostima, zgrade su ekoloke, tj. koriste
obnovljivu energiju, objekti moraju biti maksimalno bezbedni za sve osobe koje ih poseuju ili koriste
itd.). Postoji mnotvo pravila i standarda za gradnju objekata i oni se moraju potovati.
Re objekat u naem jeziku ima vie znaenja i odnosi se na ono to se moe videti- predmete, stvari,
osobe, kao i na zadatke, cilj i svrhu neke delatnosti ili radnje. Posebno znaenje ova re dobija kada se
primenjuje uz odreene prideve, npr. graevinski objekat, javni objekat, sportski objekat i dr. U nekim
od definicija objekat je postavljen kao:
javna ili privatna konstrukcija (poslovna, dravna ili obrazovna) koja ukljuuje zgrade i opremu za
poslovanje ili stanovanje;
zgrada koja ima posebnu funkciju ili namenu (stambeni, turistiki, industrijski objekat).
Polazei od osnovnog pravnog akta- Ustava Republike Srbije, poseban zakon, Zakon o sportu, definie
brojne termine i kategorije pojmova u oblasti sporta. Sportski objekat prema lanu 53. Zakona o sportu
je graevina, odnosno prostor (graevinski objekat, odnosno njegov deo ili ureena povrina),
namenjen za sportske aktivnosti, koji moe da ima pratei prostor (sanitarni, garderobni, spremini,
67
gledalini i drugi) i ugraenu opremu (graevinsku i sportsku). Iako se odredbe Zakona o sportu odnose
na objekte koji su graeni sa prevashodnom namenom za realizaciju sportskih aktivnosti, iri drutveni,
a naroito ekonomski interesi zahtevaju da se u njima pored sportskih odvijaju i druge
manifestacije. Sportski objekti se definiu kao graevinski objekti ili povrine sa potrebnim prostorima
i opremom koji su nuni za realizaciju sportskih aktivnosti, podrazumevajui i tribine (ukoliko objekat
raspolae time). Zakonom su predvieni osnovni, tanije minimalni uslovi, kako bi se onemoguila
upotreba mnogih postojeih objekata za iju se strukturu i opremljenost moe rei da su izuzetno
skromni. Sa druge strane, savremeni sport kroz nacionalne i meunarodne sportske asocijacije
propisuje ispunjavanje brojnih veoma konkretnih zahteva prema sportskim objektima za sprovoenje
sportskih aktivnosti. Po svojoj funkcionalnosti, sporski objekti moraju udovoljiti:
zadacima treninga, to znai da moraju obezbediti da se trenani proces moe sprovoditi u dobro
opremljenim zatvorenim prostorijama (halama, salama), na otvorenim terenima (igralitu, poljani,
umi) i u specifinim uslovima (fitnes centrima, teretanama), sa mogunou njihove svestrane
upotrebe;
specifinim potrebama, kako u odnosu na broj sportista, tako i na strukturu i karakter odreenog
sporta ili sportske discipline;
ekolokoj lokaciji, to podrazumeva da su odvojeni od objekata koji zagauju vazduh, uz uslov da
nisu suvie udaljeni od mesta stanovanja ili gde su sportisti smeteni;
klimatskim uslovima, naroito za vreme situacionih zajednikih priprema u sportskim centrima pred
velika sportska takmienja.
Pitanje bezbednosti o kojoj emo pisati dalje u radu je izuzetno znaajno u savremenom svetu. O ovom
pojmu postoje razliita i uglavnom nepotpuna objanjenja, a uzrok je irina ibuhvata ovog pojma.
Bezbednost treba shvatiti kao uslov opstanka i razvoja drave, nacije. Treba je shvatiti u objektivnom
smislu kao odsustvo pretnji za odreene vrednosti, a u subjektivnom smislu kao odsustvo straha da e
one biti ugroene.
2. SPORTSKI OBJEKTI I BEZBEDNOST
Sportski objekti u tehniko- arhitektonskom smislu podrazumevaju sve prostore i povrine otvorenog
ili zatvorenog graevinskog oblika, namenjene odravanju odreenih aktivnosti (vebanje, treniranje,
takmienje, razonoda), ubrajajui tu pratee pomone prostore, gledalita i slino. Sportski objekti
mogu da budu arhitektonski projektovani i izgraeni za posebne namene, kakvi su javni bazeni za
plivanje, projektovani za samostalno usmerenu ili spontanu aktivnost, kakvi su parkovi ili samo prirodni
resursi pristupani publici. Takoe mogu biti projektovani i izgraeni kao vienamenski kompleksi sa
raznovrsnom opremom i instalacijama kakve su sportske hale, stadioni, rekreativni centri, kolski
objekti za fiziko vaspitanje i slino. Nakon izgradnje sportski objekat dospeva u delokrug menadmenta
koji organizuje programiranje i kadrovsko ekipiranje, proizvodi dohodak, svodi rashode na najmanju
moguu meru i stvara sisteme menadmenta unutar ogranienja koje postavlja arhitektonski projekat
objekta. Standardi gradnje u saglasnosti sa osnovnim principima dizajna, tehnikim pitanjima i faktorom
bezbednosti, moraju se jasno izraziti u svakom dizajnerskom projektu.
Menadment sportskog objekta je pravno obavezan da garantuje bezbednost svakom uesniku i
gledaocu sportskih dogaaja koje organizuje. Nasilniko i destruktivno ponaanje sportske publike
68
(mase navijaa i sl.) poslednjih godina izaziva znatne materijalne tete i ljudske rtve, to je tokom
devedesetih godina u Srbiji bilo u fokusu panje menadera sportskih objekata, a dovelo je i do
problema bezbednosti i upravljanja rizikom. Uzroci sportskog nasilja su socioloke i psiholoke prirode,
ali ih treba traiti i u lokaciji i arhitektonskim reenjima sportskih objekata. Klasine tribine na
stadionima, koje omoguuju pristup publici na teren, su glavni uzrok male mogunosti kontrolisanja
publike. Nekontrolisan pristup mase gledalaca u stadione i sale bez numerisanih sedita je jo jedan od
vanih razloga nedovoljne bezbednosti sportskih objekata. Jedan od kljunih aspekata upravljanja
masom je predvidljivost povreda i ekscesa koji mogu da za posledicu imaju ugroavanje tienika od
treih lica, kao i pravnu (krivinu) odgovornost menadmenta zbog nepreduzimanja mera bezbednosti
(nemarnosti). Svaki element dogaaja, od ureenja sportskog objekta do igre, po sebi ini deo
upravljanja masom.
Karakteristike modernih sportskih objekata su multifunkcionalnost, komfor i bezbednost. Neke
specifine karakteristike objekta determinisane su vrstom sporta koji se na njima preteno odvijaju i
sportskim nivoom korisnika. Moderni sportski objekti opremljeni su veim brojem sistema, kao i
spravama i rekvizitima za realizovanje odgovarajuih sportskih aktivnosti. Ono to je jako bitno naglasiti,
s obzirom da se svest o osobama sa invaliditetom javila tek u zadnjih dvadesetak godina, je da su ovi
objekti prilagoeni svakome, od male dece, pa do starijih lica, i da su oni bezbedni u njima. Savremeni
sportski objekti pored rigoroznih graevinskih zahteva imaju i znaajnu estetsku dimenziju. Oni svojim
programom, nivoom usluge, odnosom prema korisnicima, izuzetnom organizacijom, ispunjavaju visoke
kriterijume.
To podrazumeva izuzetnu: funkcionalnost, udobnost, bezbednost, higijenu, odravanje,
dimenzioniranost itd. Tehnike preporuke (standardi) i zahtevi konstrukcije i modernizacije stadiona od
strane meunarodnih sportskih asocijacija (FIFA, UEFA) su12:
1) Dozvola inspekcije koja nije starija od dve godine.
2) Minimalan kapacitet je je 10.000 natkrivenih sedita, a UEFA moe napraviti ustupke
srazmerne veliini grada ili drave. Sedita moraju biti fiksirana, odvojena jedna od drugih,
udobna (anatomski oblikovana), oznaena brojevima i moraju imati naslone visine minimum
30 cm od sedita.
3) Najmanje 3 od 10.000 sedita moraju biti rezervisana za lica sa posebnim potrebama i njihove
pratioce. Takoe, za njih moraju biti obezbeeni i adekvatni prilazi, snaitarni objekti i objekti
za osveavanje.
4) Teren za igru mora biti dimenzija 105x68 metara. Poeljno bi bilo da polje za igru bude
dimenzija 120x80 metara.
5) Za obezbeenje klupa na kojima sede rezervni igrai i struni tab zadueni su dravni ili
optinski organi.
6) Osvetljenje mora biti najmanje od 1.200 luksa, putem dva potpuno nezavisna izvora elektrine
energije.
7) Mogunost prenosivih reklamnih panoa u sluaju da se prostor koristi za organizovanje
neutralnih manifestacija.
8) VIP loe i sedita za goste, sa najmanje 80 sedita.
12 Izvor: Dugali, S. (2007) Menadment sportskih objekata. Beograd: Visoka kola za sport. Str.19-20.
69
9) Adekvatne medicinske prostorije za zbrinjavanje gledalaca, igraa ili sudija.

10) Objekat mora imati adekvatan prostor za parkiranje automobila i autobusa u zavisnosti od
lokacije stadiona i pristupa javnom gradskom saobraaju.
11) Bezbednosni koncept objekta ini postojanje video nadzora (u i izvan objekta) i monitora u
sobi za nadzor, postojanje plana za evakuaciju, provera na ulazu (od strane lokalnih vlasti),
prisustvo redara, obezbeenja, policajaca, vatrogasaca, medicinskog osoblja...
12) Omoguen adekvatan prostor za zagrevanje u okviru objekta.
13) Omoguen adekvatan prostor za osveenje u okviru objekta.
14) Neophodne su i tehnike prostorije: svlaionice za igrae (sa minimum 100m), svlaionice za
sudije (sa minimum 24m), prostorije za doping kontrolu i prostorije za delegate. Sve prostorije
moraju biti svetle, iste, prostrane i adekvatno opremljene.
15) Oznake (signalizacija) u objektu moraju biti jasne i na nekom od internacionalnih jezika.
16) Zvunici moraju putati zvuk adekvatne jaine.
17) Moraju postojati i posebne prostorije za treniranje koje moraju biti adekvatno opremljene.
One moraju sadrati i delove za medicinske tretmane i preglede.
18) Objekat takoe mora imati i prostor za medije: poseban i adekvatan ulaz, pres zonu,
komentatorske pozicije, TV studio, platforme za kamere, sobu za pres konferencije itd.
Za uspeno funkcionisanje sportskih objekata uopte, a naroito velikih multifunkcionalnih objekata kao
to je Beogradska arena, neophodna je dosledna primena poznatih funkcija opteg menadmenta i
adekvatna postavka i sprovoenje funkcija menadmenta sportskih objekata. Kada se govori o
menadmentu sportskih objekata najee se ukazuje na sledee funkcije: sportska, kadrovska,
finansijska, pravna, bezbednosna, marketing, administrativna, informaciona i higijenska funkcija, kao i
funkcija odravanja.
Problematika bezbednosti u sportu se odnosi na sve aktere sporta, kao i slube bezbednosti, ali
neminovno obuhvata i celokupnu populaciju, kao i materijalna dobra- imovinu, bila ona privatna ili
drutvena. U sportu su prisutni i neeljeni dogaaji: povrede, nesree, zakonima i sportskim pravilima
zabranjene radnje (uzimanje nedozvoljenih stimulativnih sredstava, nametanje rezultata i dr.), a
evidentan je i uticaj politike na sport. Pitanje bezbednosti u sportu je izuzetno aktuelno, jer se i u njemu
kao znaajnom segmentu drutvene aktivnosti, ispoljavaju zakonitosti i rizici savremenog sveta.
Bezbednost u sportu bi se mogla definisati kao odsustvo pretnji po zdravlje i ivot aktera sporta,
pripadnika slubi bezbednosti i ire posmatrano celokupne populacije, kao i eliminisanje rizika oteenja
ili gubitka imovine, iji je uzrok, u osnovi, sportska aktivnost. U praksi se koristi sledea podela
bezbednosti13:
- fizika i zdravstvena bezbednost aktera sporta,
- bezbednost opreme,
- bezbednost infrastrukture- objekata,
- bezbednost sportskog dogaaja.
Menadment bezbednosti sportskih organizacija figurie:
- bezbednost lica,
13 Mai, Z. (2006) Teorija sporta. Beograd: Fakultet za menadment u sportu. Str. 159
70
bezbednost objekata,
bezbednost imovine,
bezbednost poslovanja.
Bezbednost u sportu se sveobuhvatno moe sagledati kroz sledee grupe rizika14:

rizik neadekvatne selekcije (odnosi se na sportiste, a predupreuje sa primenom adekvatnih
metoda selekcije),
rizik tokom trenanog procesa (odnosi se na sportiste, a predupreuje primenom adekvatnih
metodskih postupaka i trenanih optereenja za konkretni uzrast i nivo sportista),
rizik tokom takmiarske aktivnosti (odnosi se na sve aktere sporta u okviru sportskog objekta, a
predupreuje se zakonskom i sportskom regulativom),
rizik sportskog dogaaja (obuhvata sportski objekat u kome se realizuje, kao i iri region i
populaciju, a predupreivanje je kompleksno- obuhvata sve navedeno kao i posebne mere i
radnje).
Bitnu stavku u sportu danas predstavljaju sportski objekti jer sportistima omoguavaju adekvatnu
pripremu i iskazivanje, a publici komfor i bezbedno uivanje u sportskom nadmetanju. Iz tog razloga
poseban deo bezbednosti u sportu ini menadment bezbednosti sportskih objekata, koji je uslovljen i
raznovrsnou, kvalitetom, veliinom, funkcionalnou i lokacijom sportskih objekata: stadiona, hala,
bazena, ali i staza i terena. Sportski objekti predstavljaju hardver sportskih aktivnosti i zbog poveanja
bezbednosti u sportu planiraju se i grade, a kasnije se njima upravlja, po ve odreenim pravilima i
zakonima. Planiranje i izgradnja sportskih objekata se realizuje saglasno mnogim zakonima, a pre svega
je tu Zakon o planiranju i izgradnji, kao i Urbanistiki plan za odreeni grad (teritoriju). Funkcionisanje
objekata je regulisano odredbama veeg broja zakona, meu kojima su i: Zakon o radu, Zakon o
bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o zatiti od poara, Zakon o zatiti ivotne sredine itd. Postoje i
posebni sertifikati i saglasnosti ovlaenih institucija koje objekti moraju posedovati, a sve u cilju
pravljenja to bezbednijih objekata.
3. PRIMER: KOMBANK ARENA
Godine 1992. doneta je odluka da se zapone sa projektnim zadatkom pod ifrom ''T 2000''
(Energoprojekt- DD Arhitektura i Urbanizam, autora arhitekte Vlade Slavice). Prema podacima iz
projektnog zadatka investitor je Preduzee za izgradnju i eksploataciju Sportske hale LIMES D.O.O. rok
zavretka radova je bio mart 1994. godine. Lokacija, u Bloku 25 na Novom Beogradu, je odobrena 1991.
godine. Izgradnja je poela februara 1992. godine, a kao partner je odabrana amerika kompanija HOK
koja je posedovala iskustvo u gradnji sportskih objekata. Meutim, usledila su teka vremena i posle
poetnih sukoba koji su doveli do raspada SFRJ, Ujedinjene nacije uvode sankcije Saveznoj republici
Jugoslaviji, zbog ega firma HOK naputa izvoenje radova na areni. ak i pored svega ovoga gradnja se
nastavlja. Izgradnja je konano zavrena 2004. godine i time je Beograd dobio ansu za organizovanje
velikog takmienja- Turnir dijamantske lopte (Diamond Ball Tournament).
14 Mai, Z. (2006) Teorija sporta. Beograd: Fakultet za menadment u sportu. Str. 160
71
Slika 1: Kombank arena

Izvor: Internet pretraga
Revijalna utakmica izmeu reprezentacija Srbije i SAD koja se odrala u Kombank areni je ostala
upamena po tome to su gosti traili, naviknuti na izuzetne mere bezbednosti i komfora, da se omogui
direktan ulaz autobusa sa igraina u veliku dvoranu. To je bilo mogue zahvaljujui karakteristikama
arene. Ovo ukazuje da je mnogo pre izgradnje odreenog objekta potrebno voditi rauna o svim
postojeim zahtevima i standardima, ali i predvideti i izvesni stepen ''sigurnosti'' za eventualne, nove
potrebe. U septembru 2005. godine odrano je Evropsko prvenstvo u koarci. Strogi zahtevi FIBA-e su
u potpunosti ispotovani. Ovaj dogaaj je bio veliki test za budui rad Kombank arene.
Jo od perioda izrade samog projekta arene, pa do njene upotrebe, posebna panja je posveena licima
sa posebnim potrebama i njihovoj bezbednosti, zadovoljstvu, udobnosti. Pod ovim se podrazumeva da
je omoguen njihov nesmetan ulazak, smetaj, kao i adekvatna ponuda. itav objekat je pod video
nadzorom, a prijatnu atmosferu omoguavaju klima ureaji koji odravaju temperaturu na oko 23
stepena. Pored ventilacije postavljeni su i ureaji za kontrolu i podeavanje vlanosti vazduha u sali. Za
sluaj evakuacije postoji 146 metara otvorenog prostora to bi obezbedilo evakuisanje za 9,5 minuta.
Ovakvi podaci odaju utisak da se mislilo na sve u toku gradnje objekta, pa zbog toga Kombank arena
spada u jedan od tri najbolje uraena sportska objekta u Evropi po mnogim istraivanjima.
4. ZAKLJUAK
Zakljuuje se da postoji razlika u gradnji i odravanju modernih sportskih graevina u razliitim
sredinama. Bez obzira to se jo uvek traga, a tek e nam budunost doneti inovacije, za sve boljim
pravilima koja moraju biti primenjena, ono to je bitno jeste da je ovakav vid gradnje svakako ''novi
pokret'' u graenju sportskih objekata. Pametne arhitekte misle racionalno u kombinaciji vie aspekata,
ukljuujui odrivost, dugotrajnost, dugovenost, bezbednost, odgovarajue materijale i oseaj za
mesto. Izazov je pronai balans izmeu aspekta ivotne sredine i ekonomskih ogranienja. U obzir se
moraju uzeti potrebe nae zajednice i ekosistema koji ih podrava.
Obrazovanje drutva je socijalni proces sticanja potrebnih znanja i vetina stanovnitva u cilju
zauzimanja mesta u postojeoj drutvenoj podeli rada i vertikalnoj strukturi drutva, ali i usvajanja
poeljnih oblika ponaanja, vrednosti i normi drutvene zajednice. kola je glavna institucija drutva i
72
drave za potrebni transfer znanja, ali i instrument dravne i partijske ideologije to joj suava kvalitet
jednake anse i mogunost da talentovani i vredni uenici realizuju svoje sposobnosti i elje. Obrazovne
reforme su nune da obezbede ''protonost'' uenika u razvoju njihovih specifinih sposobnosti od
vrtia do fakulteta.
Jedna od negativnih pojava u dananjem sportu je nasilje. Koreni su mu razliiti i mnogobrojni: kriza,
nasilje u drutvu itd. mogue moralne mere koje se mogu preduzeti su: apsolutna primena pravila,
korigovanje rezultata i plasmana zbog agresivnog ponaanja, pojaan uticaj drutvenih faktora i
propagande... Nasilje u sportu se po reima Krsmanovi V.15 moe svesti na:
ekskalaciju nasilja u svetu uopte, koje se preliva u sport,
socijalno-klasni izraz nejednakosti u drutvu,
negativno ponaanje pojedinih aktera sportskih dogaaja koje se proiruje na ostale uesnike,
imperativ pobede,
psiholoke predispozicije za agresiju (npr. grupe navijaa bez identiteta, sa potrebom za nasiljem
i protestom kao jedinim socijalnim izrazom),
komercijalizacija sporta itd.
Kombank arena, najvei sportski objekat zatvorenog tipa na Balkanu, ima znaajnu ulogu u sistemu
sporta i njegovom razvoju. Imajui u vidu da se ona moe svrstati u ''novije'' sportske objekte jasno je
da su zahtevi koji se pred nju postavljaju veoma visoki. Ona svojim korisnicima prua razliite sadraje
dogaaja, izuzetan komfor, bezbednost i irok spektar prateih usluga. U njoj je osobama sa posebnim
potrebama posveena posebna anja, to se ogleda kroz lak i bezbedan pristup mestima na parkinzima,
tribinama i drugim lokacijama unutar objekta.
Sportski objekti, kao graevine, su, pre svega, izgraene sa ciljem da zadovolje opte drutvene potrebe
na polju sportskog stvaralatva i humanih zdravsteno- rekreativnih potreba omladine i graana. U
tranzicionim uslovima privreivanja, u uslovima novih ekonomskih odnosa, sa veoma sloenim
privrednim i socijalnim problemima, pravno i politiko reavanje sporta ostaje, kao drutvena potreba
i nadgradnja, na ''repu'' drutveno- dravnih zbivanja odnosno reavanja. Naravno, u tom kontekstu je
i sudbina sportskih objekata.
LITERATURA
Dugali, S.: Menadment sportskih objekata, Visoka kola za sport, Beograd, 2007.
Kokovi, D.: Doba nasilja i sport, OKO, Novi Sad, 1990.
Krsmanovi, V.: Sociologija sporta, Daslar Partner, Beograd, 2006
Mai, Z.: Teorija sporta, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, 2006.
Staji, Lj. i drugi: Bezbednosna kultura mladih, Dragani, Beograd, 2006.
Rai, A., Maksimovi, N.: Sportski menadment, Fakultet fizike kulture, Novi Sad, 2002.
Vrcan, S.: Sport i nasilje, Naprijed, Zagreb, 1990.
15 Krsmanovi, V. (2006) Sociologija sporta. Beograd: Daslar Partner. Str. 433-434
73

BEZBEDNOSNI ASPEKT OLIMPIJSKIH IGARA KROZ ISTORIJU

SAFETY ASPECTS OF OLYMPIC GAMES THROUGH HISTORY
dr Jovan Markovi, Fakultet za sport, Univerzitet Union Nikola Tesla, Beograd,
dr Milan Draganovi, profesor strukovnih studija, Visoka kola strukovnih studija za menadment i
poslovne komunikacije, Sremski Karlovci,
dr Igor Radoevi, Fakultet za sport, Univerzitet Union Nikola Tesla, Beograd,
APSTRAKT: Olimpijske igre su od svog nastanka predstavljale sportski dogaaj koji je, osim sportske,
imao jo jednu veoma bitnu dimenziju bezbednost. Prema legendi, osnovane su od strane kralja Ifitosa
od Elisa kako bi se osigurao bar jedan krai veremenski period mira meu grkim gradovima-dravama,
takozvanim polisima, te je sportsko takmienje predstavljalo samo povod za ostvarivanje mnogo veeg
dravnog i nacionalnog cilja. Ova ideja je u antiko doba veoma uspeno realizovana, uspostavljanje
Svetog mira u periodu odravanja Igara je prekreno samo jednom, pa se moe rei da su antike Igre
ispunile svoj bezbednosni cilj. Igre savremenog doba nisu uspele da nastave ovu tradiciju. Globalni
fenomen Igara je ponovo mobilisao sve sportske kapacitete, ali je njegova atraktivnost za gledaoce i
medije skrenula panju i gurpacija koje imaju suprotne ciljeve, a to su teroristi. Borba za bezbednost je
postala podjednako bitna kao i borba za medalje.
Kljune rei: Olimpijske igre, bezbednost, istorija, mediji, terorizam
ABSTRACT: Since its beginning Olympics represented a sporting event that, except for sports, had
another very important dimension - safety. According to legend, it was founded by King Iphitos from Elis
to ensure at least a brief period of peace among Greek city-states, the so-called Polis, and sports
competition was merely the cause for the reaching a much larger state and national goals. This idea
was very successfully implemented in ancient times, the establishment of Holy truce in the period of the
Games is violated only once, so it can be said that the ancient Games meet their security goal. Games
of the modern era are not able to continue this tradition. The global phenomenon of the Games again
mobilized all sports capacities, but its attractiveness for spectators and the media drew attention of
groups which have opposite goals, and those are the terrorists. Fighting for safety has become as
important as the fight for medals.
Keywords: Olympic games, safety, history, media, terrorism
74
1. UVOD
Tesno su povezane Olimpijske igre sa pojmom bezbednosti. I to ne samo u doba odravanja modernih
Olimpijskih igara, odnosno od kraja XIX veka, ve od samog njihovog nastanka. Danas je normalno da
se drave, koje su dobile tu ast da organizuju ovaj prestini multi sportski dogaaj, moraju brinuti o
bezbednosti svih uesnika i gledalaca Igara. No, veza Igara i bezbednosti je uspostavljena upravo u
obrnutom smeru dogaaja Olimpijske igre su osnovane jo u antiko doba kako bi obezbedile
stabilnost, bezbednost i prosperitet koji su mogui samo u mirnodopskom okruenju. Igre su osnovane
da bi osigurale bezbednost drave, dok dananje drave angauju sve raspoloive bezbednosne
strukture kako bi osigurale normalno odravanje Igara.
Brzina prenoenja informacija i njihova dostupnost ogromnom broju ljudi je donela sa sobom kako
pozitivne, tako i negativne pojave. Mogunost da se zainteresovana javnost u trenutku obavesti o
rezultatima takmienja na Igrama je donela i mogunost da istom, a nekada ak i veom brzinom
odjeknu i vesti o tragedijama koje se dogaaju oko borilita. Ovu mogunost su u drugoj polovini XX
veka poele da iskoriavaju poznate, ili sasvim anonimne teroristike grupe, i putem svojih akcija koje
su odnosile mnogo nevinih ivota su zaokupljale panju javnosti i dolazile do svojih ciljeva sejanja
straha u svetu ili postavljanje ultimatuma za ispunjavanje odreenih zahteva.
Organizatori Igara su shvatili da je ovaj sportski dogaaj postao veoma ugroen sa stanovita
bezbednosti. Kako je nemogue odvojiti sportske dogaaje od medijskog izvetavanja, a medijsko
pokrivanje informacija o teroristikim akcijama je jedan od osnovnih ciljeva terorizma, organizatori su
poeli da ulazu sve vee napore u prevenciju neeljenih dogaaja. U ovu svhu se odvajaju nezamislivo
velika sredstva, angauje se ogroman broj ljudi, ali to i dalje ne garantuje apsolutnu sigurnost uesnika
i posetilaca Igara.
2. IGRE U ANTIKOJ GRKOJ
Prve antike Olimpijske igare su se, prema nekim istorijskim podacima, odrale u IX veku, odnosno 884.
godine pre nove ere, dok se prema nekim drugim tvrdnjama ovaj dogaaj zbio 776. godine pre nove
ere16. U tom razdoblju je Grka bila podeljena na desetine polisa, gradova-drava, koji su godinama
meusobno ratovali. Kralj Ifitos od Elisa je shvatio da mora pomiriti zaraene strane, kako bi se u doba
mira moglo doi do reenja za trajno okonanje sukoba izmeu polisa, i do ujedinjenja svih Helenskih
naroda, a po savet kako da to i uini je otiao kod proroica koje su bile nastanjene u hramu u Delfima.
Kralj je upitao Proroite kako da okona graanske ratove i kugu koji postupno unitavaju Grku, nakon
ega ga je svetenica savetovala da treba da obnovi Olimpijske igre i proglasi primirje za vreme njihovog
16 Ili, S., Mijatovi, S., Istorija fizike kulture, 3. izmenjeno i dopunjeno izdanje, D.T.A. Trade d.o.o., Beograd, 2006., str. 101.
75
trajanja. Bilo ovo istina ili ne, olimpijsko primirje je bilo glavni instrument za ujedinjenje, barem i
privremeno, grkih drava i kolonija.17
Vremenom su Igre u Olimpiji postajale dogaaj koji se irio po broju sportskih sadraja, po broju
objekata gde su takmienja odravana, pa samim tim i po broju prisutnih sportista, njihovih pratilaca i
gledalaca. Garanciju bezbednosti posetilaca i uesnika Igara tokom njihovog putovanja do Olimpije i
isto tako bezbednog povratka u svoje gradove, kao i za vreme trajanja samih Igara, dala su tri kralja
Ifitos, kralj Elide, Kleosten, kralj Pize i Likurg, kralj Sparte. Njihov dogovor o Svetom miru, ekeheriji, je,
prema istoriaru Pausaniju, zapisan na metalnom disku i uvao se u hramu boginje Here. U poetku je
ekeherija bila u trajanju od jednog meseca (sveti mesec) tokom odravanja Igara, a kasnije je to bilo
produeno na tri meseca i odnosilo se na itav region oko Olimpije, odnosno cela Elida je proglaena
kao sveta i neprikosnovena zemlja, u koju je bio zabranjen pristup svim naoruanim ljudima, kao i svi
ratovi.18
Olimpijsko primirje je bilo veoma uspena zatita ne samo za sportiste i njihove pratioce, nego i za sve
one koji su eleli da prisustvuju Igrama. No, kako god idilino zvuala ova konstatacija, realnost bi
trebalo sagledati i sa kritikog stanovita. Nisu svi tadanji stanovnici bili obuhvaeni ovom
bezbednosnom garancijom. ak su odreene grupe bile apsolutno nepoeljne na borilitima Olimpije u
svojstvu takmiara. To se prvenstveno odnosi na robove, jer su puna graanska prava u antikoj Grkoj
imali samo slobodni ljudi. Ne postoje podaci da je i jedan rob bio pobednik poto je uestvovanje na
Igrama na kojima je nagrada bila u vidu krune (odnosno lovorovog venca, to je bio sluaj na Delfskim,
Istmijskim, Nemejskim i Olimpijskim igrama) robovima bilo strogo zabranjeno.19
Druga diskriminisana grupa stanovnitva su bile ene. One nisu smele da uestvuju ili prisustvuju
Igrama, pod pretnjom smru. Istoriar Pausanije je pisao da se na putu ka Olimpiji, dolazei iz pravca
Skilosa, neposredno pre no to se pree reka Alfej, nalazi planina sa visokim, strmim liticama, Tripaion.
Zakon drave Elis je propisivao da e sa ove litice biti baena svaka ena koja bude otkrivena na
Olimpijskom festivalu, pa ak i na drugoj obali reke Alfej, tokom dana u kojima je to zabranjeno.20
Poznato je da je jedina ena koja je otkrivena da je prisustvovala Igrama, a da je ostala u ivotu,
Perenike, kasnije nazvana Kalipateira. Majka Pisodorusa, pobednika u bokserskom takmienju za
deake, otkrila je svoj identitet jer nije mogla da sakrije radost kada je njen sin pobedio u poslednjoj
borbi. Perenike je poticala iz porodice uspenih sportista sa takmienja u Olimpiji, njen otac je bio uveni
bokser sa Rodosa, Diagoras.21 Na Igrama se pojavila umesto svog preminulog mua, koji je pripremao
17 Swaddling, J., The Ancient Olympic Games, The Trustees of the British Museum, London, 2011., str. 10.
18 iljak, V., OlimpizamAlfa univerzitet, Beograd, 2013., str. 27.
19 www. http://ancientolympics.arts.kuleuven.be/eng/TD018EN.html stranica poseena 17.03.2014. god.
20 Suttard, D., Power Games Ritual and Rivalry at the Ancient Greek Olympics, The Trustees of the British Museum,
London, 2012., str. 68.
21 Swaddling, J., The Ancient Olympic Games, The Trustees of the British Museum, London, 2011., str. 41.
76
Pisodorusa za nastup na Igrama. Oproteno joj je zbog ugleda i potovanja koje su zadobili njen otac,
brat i sin, svi pobednici na takmienjima u Olimpiji.
Da svako pravilo ima izuzetke, potvreno je i na antikim Olimpijskim igrama. Taj izuzetak je pravljen u
takmienju u vonji konjskih zaprega. Takmienje zaprega sa etiri konja se odravalo od igara 33.
Olimpijade, odnosno od 680. godine pre nove ere, a takmienje zaprega koje su vukla dva konja se
odravalo od igara 93. Olimpijade, odnosno od 408. godine pre nove ere.22 Antiki Grci nisu za
pobednike proglaavali vozae zaprega, nego vlasnika zaprege, tako da je voza mogao biti i pripadnik
stalea robova. Sa druge strane, vlasnik zaprege je mogao biti bilo koji slobodan graanin Grke, pa tako
i osoba enskog pola. Upravo na ovom primeru vidimo da su uesnici igara u Olimpiji mogli biti i robovi,
a pobednici na Igrama su mogle biti ene, ali samo pod navedenim okolnostima.
I pored proglaenja i, generalno, potovanja Svetog mira, ni antike Olimpijske igre nisu prole bez
velikih bezbednosnih izazova. 364. godine pre nove ere Elejci su izvrili napad na Igre iji su organizatori
bili Arkaani, koje su teki gubici ipak primorali da se povuku. Kasnije su te igre oznaene kao
anolimpijske23, odnosno tretirane su kao da se nisu ni odrale. Ovakve razmere naruavanja Svetog
mira i borbe koje su voene ak i u samom svetilitu u Olimpiji nisu zabeleene nikada pre niti posle
ovog dogaaja.
Hiljadu godina odravanja Igara u Olimpiji su, ipak, pamtile samo jedno veliko naruavanje tradicije
Svetog mira, to govori o potovanju koje su Igre imale u narodu tokom vremena. Savremene Olimpijske
igre, koje se odravaju tek neto vie od jednog veka, svoju tradiciju ne mogu da ukrase ovakvim
podatkom. Naprotiv, i pored vieg civilizacijskog stepenika na koje se oveanstvo popelo izmeu 394.
i 1896. godine, i pored breg protoka informacija, medija koji su se sve vie razvijali, pa i pored jasne
svesti o vrednosti mira, moderno drutvo nije uspelo da na dui rok institucionalizuje opti i
sveobuhvatni mir, kao posledicu odigravanja najveeg sportskog dogaaja na svetu Olimpijskih igara.
3. MODERNE OLIMPIJSKE IGRE
Kada govorimo o post-Kubertenovom vremenu, odnosno o obnovljenim Igrama, bezbednosni aspekt
Olimpijskih igara je iz godine u godinu sve vie dobijao na znaaju. Vei broj zemalja uesnika, vei broj
sportskih disciplina, vei broj takmiara i njihovih pratilaca, vei broj gledalaca, direktno su uticali i na
aspekt bezbednosti. No, nisu samo uveani brojevi razlog za poveanu brigu o bezbednosti. Veliki
geopolitiki znaaj Igara je ovu sportsku manifestaciju stavio u centar panje mnogih struktura koje su
sve, samo ne sportske.
22 Mechikoff, R. A., Estes, S. G., A History and Philosophy of Sport and Physical Education: From Ancient Civilizations to the
Modern World, 4th edition, McGraw-Hill, New York, 2006., str. 67.
23 Richards, A., Fussey, P., Silke, A., Terorism and the Olympics: Major Event Security and Lessons for the Future (Political
Violence), Routledge, Taylor & Francis Group, New York, 2011., str. 19.
77
Prvenstveno je znaajno primetiti obrnutu vezu izmeu rata i mira i njihove relacije sa Olimpijskim
igrama u antiko i moderno doba. Antike igre su, kao to je ve reeno, uspevale da prekinu ratna
dejstva i uspostave mir, ili barem primirje izmeu zaraenih strana. Nasuprot tome, u modernom dobu,
u dvadesetom veku kada je civilizacija doivljavala najvei i najbri napredak u svakom smislu, ratovi su
uspevali da otkau odravanje Olimpijskih igara. Igre koje su trebale da budu odrane u Berlinu 1916.
godine, otkazane su usled izbijanja Prvog svetskog rata. Igre koje su trebale da budu odrane 1940.
godine su dodeljene Tokiju (letnje) i Saporou (zimske), a zatim i one koje su trebale da budu odrane
1944., a dodeljene su Lodnonu (letnje) i Kortini (zimske)24, otkazane su usled izbijanja Drugog svetskog
rata. U modernom dobu rat je uspeo da nadjaa duh, vrednosti i tradiciju i sprei da Olimpijske igre jo
jednom okupe najbolje sportiste sveta.
Bezbednost nekoliko uzastopnih Igara je nakon Drugog svetskog rata nije bila drastino ugroavana. No,
paralelno sa razvitkom modernog sveta koji je usledio nakon ovog velikog svetskog sukoba, rastao je i
razvijao se i Olimpijski pokret, pa samim tim i znaaj i veliina Olimpijskih igara. Sve vei broj nacija koje
su uestvovale na Igrama su popularisale ovo takmienje u svom okruenju, pa je i interes za praenje
Igara od strane medija progresivno rastao na svakim narednim Igrama. Dovoljno je, kao ilustraciju ovog
progresa, pomenuti da su Igre odrane u Londonu 1908. bile prve koje su dospele na naslovnu stranu
britanskog Daily Mirror-a, da je prvi radio-prenos vren sa Igara u Parizu 1924. godine, da su Igre u
Berlinu 1936. donele prvi TV prenos, istina na zatvorenoj i ogranienoj TV mrei, da su londonske Igre
iz 1948. bile prve koje su javno prenoene na televiziji uz plaanje pretplate za gledanje, da su Igre iz
1960. godine koje su odrane u Rimu prve koje su prenoene putem satelita.25 Interesovanje publike,
podstaknuto medijskim pokrivanjem Igara, obezbedilo je veliki publicitet za sve to se dogaalo na
Igrama i oko njih, kako za sportske uspehe, pobede i radosti, tako i za one koji imaju sasvim druge
motive za pojavljivanje u medijima teroriste.
Prihvativi injenicu da mediji veoma paljivo pokrivaju i prenose sva deavanja sa Olimpijskih igara, i
da ove informacije dospevaju do sve veeg broja ljudi irom sveta, teroristike organizacije su usmerile
svoju panju na Igre kao mesto gde e njihovi napadi najjae odjeknuti u medijima. Poev od 19. veka,
kada su anarhisti uvideli znaaj medija za ostvarivanje svojih ciljeva jer su smatrali da e informacije o
njihovim akcijama i podmetanjima bombi obezbediti podrku javnosti i predstaviti lokalnu vladu
nesposobnom, veza medija i terorizma postaje sve vra. Kako je informisanje jedna od osnovnih
funkcija koju mediji imaju oni su postali nenamerni saradnik terorizmu u propagiranju i proklamovanju
ciljeva i idealan prenosnik njihovih zahteva. Univerzalni cilj terorizma, stvaranje straha, haosa i terora u
javnosti, oslanja se i na publicitet i nain prenoenja teroristikih aktova i pretnji putem medija. Imajui
24 Miller, D., The Official History of the Olympic Gamesa and the IOC, Athens to London 1896.-2012., Mainstream
Publishing Company Ltd, Edinburgh, 2012., str. 122.-123.
25 prema http://www.bl.uk/sportandsociety/exploresocsci/sportsoc/media/articles/revlandmarks.pdf stranica
poseena 14.04.2014.
78
u vidu broj medija i znaaj koji u medijskom prostoru imaju Olimpijske igre, jasna je motivacija
teroristikih organizacija da svoje napade vre upravo tokom trajanja smotre sportista iz celog sveta.
Bez velike sigurnosne pompe Igre su odravane sve do 1972. godine i Olimpijskih igara u Minhenu.
Tadanja Savezna Republika Nemaka je elela da bude dobar domain koji svojom bezbednosnom
pripremom nee smetati uesnicima i posetiocima Igara, pa je u cilju izbegavanja skretanja panje na
bezbednosne strukture pripadnike obezbeenja maskirala u sportiste. Naime, oko 4.000 lanova
bezbednosnih struktura su za ovu priliku bili obueni u sportske trenerke, kako bi se stopili sa
sportistima i tako ostali neprimetni za potencijalne napadae. Ova taktika, na alost, nije dala oekivane
rezultate. Istom maskom su se posluili i osmorica palestinskih terorista iz organizacije Crni septembar
i u rano jutro, 5. septembra, upali su u Olimpijsko selo. Konani bilans ovog napada je jedanaest mrtvih
Izraelskih sportista. Ubijeno je i pet od osam terorista, a nastradao je i jedan nemaki policajac.
Ova ljudska, sportska i bezbednosna katastrofa je uticala na pojaavanje svesti o neophodnosti
adekvatnog obezbeivanja svih buduih sportskih manifestacija. Olimpijske igre su postale veliki
bezbednosni izazov za sve zemlje koje su se kandidovale za njihovu organizaciju. Na ovaj nemili dogaaj
se osvrnuo i tadanji predsednik MOK-a, ak Rog, u svom govoru na otvaranju Igara u Atini 2004.
godine: U Minhenu, sport je platio visoku cenu u pogledu bezbednosti, i ja jo jednom odajem poast
rtvama te tragedije koju nikada neemo zaboraviti. Od Minhena, bezbednost na Igrama je bila, i ostae,
prioritet broj jedan.26
Hladni rat i blokovska podela sveta su imali snaan uticaj na odravanje nekoliko narednih Igara. Na
Igrama u Montrealu 1976. se nisu pojavile 22 afrike drave, koje su bojkotovale ovu sportsku
manifestaciju zbog toga to je ragbi tim Novog Zelanda odigrao utakmicu sa reprezentacijom June
Afrike27. Represivna vlada ove afrike drave i aparthejd su bili glavni razlog ovog bojkota, poto afrike
drave nisu elele da nastupe na Igrama zajedno sa timom iji je sportski nastup izjednaen sa davanjem
podrke vladajuem junoafrikom reimu.
Naredne Igre, koje su odrane u Moskvi 1980. godine, i igre posle njih, u Los Anelesu 1984., oslikavale
su pravu sliku tadanjih politikih dogaaja, i ogromnog jaza izmeu dve svetske supersile koje su
organizovale ove Igre. Ameriki tim je bojkotovao igre u Moskvi, a razlog je bila Sovjetska invazija na
Avganistan 1979. godine. Sovjetski tim je bojkotovao igre u Los Anelesu, kao revan za bojkot etiri
godine ranije. Sreom, osim neprijatne injenice da su politiki motivi ponovo nadvladali sportske, veih
bezbednosnih zadataka za organizatore nije bilo.
Igre koje su odrane u Seulu 1988. godine su, i pored konstantne tenzije koja vlada na korejskom
poluostrvu izmeu susednih drava, Severne i June Koreje, protekle u miru, kao i naredne Olimpijske
26http://www.olympic.org/content/news/media-resources/manual-news/1999-2009/2004/08/10/let-us-pay-tributeto-the-greek-people/ stranica poseena 21.03. 2014. god.
27 http://www.olympic.org/montreal-1976-summer-olympics stranica poseena 21.03.2014. god.
79
igre u Barseloni. Takvim bilansom se ne mogu pohvaliti domaini Igara u Atlanti, 1996. godine, na kojima
se obeleavao znaajan jubilej 100 godina od pokretanja modernih Olimpijskih igara. Upravo u
olimpijskom parku, simbolino nazvanom Park olimpijske stogodinjice, dolazi do novog teroristikog
napada, a od posledica eksplozije bombe ivot su izgubile dve osobe, uz vie od stotinu ranjenih. Kao i
ranije u Minhenu, Igre su i pored ovog nemilog dogaaja nastavljene. No, za razliku od Minhena,
poinioci ovog napada nikada nisu identifikovani i privedeni pravdi.
3.1. Igre u XXI veku
Na Olimpijskim igrama u Sidneju se belei i jedan dogaaj za koji se smatralo da e imati pozitivne
implikacije na planu globalne bezbednosti sportisti iz dve Koreje su na defile izali zajedno, nosei
jednu zastavu, i tako bar na trenutak podsetili svet da su jedan narod podeljen u dve drave. Ovaj sjajni
sportski gest je do sada ostao samo to prikaz da sportisti, reprezentativci svog naroda, mogu zajedno
da nastupaju i da se takmie, ali je to do sada ostalo bez konkretnih pomaka koji bi podrali ono to su
sportisti demonstrirali.
Nakon pomenutih Igara u Sidneju, bezbednost na Olimpijskim igrama dobija jednu sasvim novu
dimenziju. Teroristiki napad na Njujork, septembra 2001., oznaio je prekretnicu u bezbednosnom
aspektu na mnogo naina, a u sluaju Olimpijskih igara ovaj dogaaj je doprineo poveanju svesti o
ranjivosti svakog dogaaja koji okuplja toliko posetilaca i privlai ogromnu panju celog sveta.
Interesantno je primetiti korelaciju izmeu ovog dogaaja i odravanja Igara posle ovog teroristikog
akta nije zabeleen ni jedan vei bezbednosni problem na Igrama.
Organizatori Igara su poeli da ulau viestruko vea novana sredstva u angaovanje ljudstva i tehnike
i korienje svih poznatih bezbednosnih metoda kako bi osigurali ovaj sportski dogaaj i omoguili
njegovo odravanje uz minimalne ili nikakve bezbednosne rizike. Do zvaninih podataka o tome koliko
je novca uloeno u bezbednosni deo organizacije Igara se teko moe doi, ali nam za prikaz grube slike
ovog organizacionog troka mogu posluiti navodi iz medija. Ameriki USA Today je, bavei se
analizom bezbednosnog dela odravanja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru 2010., naveo da su
nakon 2001. godine trokovi obezbeivanja Igara naglo porasli. U Atlanti su, na primer, organizatori
potroili oko 98 miliona dolara na obezbeenje. U Solt Lejk Sitiju, samo nekoliko meseci nakon napada
11. septembra, trokovi bezbednosti su dostigli 300 miliona dolara. Za Igre 2004. Atina je potroila
preko milijardu dolara.28 Navedeno je i da su organizatori pomenutih Igara u Vankuveru za
bezbednosne trokove izdvojili neto manje od milijardu dolara.
Ipak, svi ovi trokovi zvue veoma skromno, govorei iz perspektive Igara koje su zavrene pre samo
nekoliko nedelja. Rusija je, kao organizator Zimskih olimpijskih igara u Soiju, na celokupnu organizaciju
potroila oko 50 milijardi dolara. Koji deo ovih sredstava je utroen na obezbeenje, jo uvek nije
28 http://usatoday30.usatoday.com/sports/olympics/vancouver/2009-12-09-security_N.htm stranica poseena
21.03.2014. god.
80
poznato. Ruska Federalna sluba bezbednosti je angaovala oko 100.000 lanova obezbeenja tokom
Igara, to je etiri puta vei broj nego na Igrama u Londonu 2012. godine. Pored toga, primenjen je i
vieslojni bezbednosni sistem sa opsenim merama nadzora koje ukljuuju dronove, izviake robote
za otkrivanje eksploziva, super-brze amce i podmornice koje koriste sonar za otkrivanje potencijalnih
pretnji koje dolaze sa mora.29
Bezbednost narednih Letnjih olimpijskih igara koje se odravaju u brazilskom Rio de aneiru 2016.
godine e biti jo jedan u nizu izazova za organizatore. Milioni itelja ovog grada ive ispod granice
siromatva u naseljima za siromane, poznatim favelama, i ve je njihova brojnost i nain ivota koji se
u velikom broju sluajeva oslanja na kriminalno delovanje dovoljan razlog za brigu. Osim grupne, opte
bezbednosti uesnika i posetilaca Igara, za koju je glavni izazov kako preduprediti teroristiko delovanje
koje moe biti usmereno na sportske objekte i dogaaje i koji moe u trenutku odneti desetine i stotine
ivota, javlja se i opasnost koja je do sada bila u drugom planu opasnost po individualne posetioce
koje moe ugroziti neko od pomenute armije siromanih stanovnika Ria. Ve sada, dve godine pre
poetka Igara, specijalne policijske snage poznatije kao BOPE, ulaze u favele i pokuavaju da kriminal
stave pod kontrolu, kao osnovni preduslov bezbednosti posetilaca Igara. Koliko ljudstva i materijalnih
sredstava e u naredne dve godine biti angaovano u ovoj borbi, za sada je nemogue proceniti. Ostaje
samo nada i oekivanje da e Brazil imati snage i kapaciteta da omogui bezbedno odravanje Igara, a
prvu priliku da isproba svoju bezbednosnu efikasnost ima ve ove godine, kao organizator Svetskog
kupa u fudbalu. Iskustvo u obezbeivanju ovog dogaaja e svakako biti dragoceno, te e organizatori
morati da se oslone na predvianje i predupreivanje svakog pokuaja ugroavanja bezbednosti i za to
e morati da utroe ogromna sredstva. Ostaje utisak da je sve bilo lake i lepe dok su kraljevi mogli da
uspostave i odre Sveti mir.
4. ZAKLJUAK
Mirnodopski karakter koji su Olimpijske igre imale od svog nastanka u antiko doba je znaajno naruen.
Savremena civilizacija jo uvek nije odgovorila na pitanje kako i na koji nain osigurati bezbednost
uesnika i posetilaca Igara. Ako kao tanu uzmemo u obzir pretpostavku da su Igre u antiko doba i
nastale kako bi se uspostavio period mira meu zaraenim gradovima Grke, i samim tim prihvatimo
zakljuak da je ovaj cilj i ostvaren, postavlja se pitanje da li civilizacija naeg doba moe dostii ovaj
ideal, barem i u kratkom vremenskom periodu od 15 dana koliko Igre traju? Tehniki, tehnoloki, a
samim tim i civilizacijski napredak, koji se odraava i u razvoju medija kao prenosnika informacija, jo
uvek nije dao odgovor na ovo pitanje. Mediji su znaajno doprineli popularizaciji Igara i prenoenju
poruke mira koju one prevashodno nose. Ipak, kao pratioci najvanijeg sportskog dogaaja na svetu
koji pri tom u svojoj sutini ima zadatak da prenosi sve informacije koje su za vezane za sport, ukljueni
su, posredno i nenamerno, u davanje prostora i publiciteta ak i onim dogaajima koji izlaze izvan
sportskih okvira.
29 http://www.stratfor.com/video/sochi-olympics-securitychallenge?utm_source=twitter&utm_medium=official&utm_campaign=link stranica poseena 21.03.2014. god.
81
Nasilje na sportskim priredbama je postalo toliko uestalo, da su retki sportski dogaaji koji okupljaju
vie od nekoliko desetina uesnika, a da im bezbednosni aspekt nije meu organizacionim prioritetima.
Globalna popularnost sporta, a posledino i Olimpijskih igara, je mesto gde i nesportski faktori vide
priliku da se istaknu svojim delovanjem. Teroristiki napadi koji su se deavali na Igrama nisu, a
verovatno ni u budunosti nee biti, usmereni direktno protiv Igara, pa se ak i za minhensku tragediju
moe rei da napad nije bio usmeren direktno na sportiste. Igre i sportisti su samo sredstvo koje, uz
obliatu pomo medija koji su kljuni inilac zadobijanja panje celog sveta, teroristike organizacije
koriste kako bi istakli svoje zahteve, ili jednostavno skrenuli panju na sebe i svoje ciljeve. Na buduim
organizatorima Igara je teret koji je deo celokupnog paketa organizacije ovog sportskog dogaaja, teret
obezbeivanja ljudskih ivota, objekata i opte sigurnosti uesnika i posetilaca. Ovaj teret zahteva
odvajanje ogromne energije, angaovanje neverovatno velikog broja ljudstva iz bezbednosnih
struktura, i na kraju, ali ne i najmanje vano, zahteva izdvajanje novanih sredstava koja su do skoro
bila nezamislivo velika ak i u okvirima troka organizacije celokupnih Igara, a koji se sada usmerava
samo u bezbednost. Ostaje da se u budunosti vidi kako e se organizatori boriti sa ovim izazovom, koji
postaje dominantan u celoj organizacionoj strukturi Igara, i ostaje da se vidi da li e bezbednosne
pretnje, a pogotovo sredstva koje je potrebno uloiti u njihovo otklanjanje, uticati da se smanji broj
interesenata za organizovanje Igara, to bi imalo nemerljive negativne implikacije po imid Olimpijskog
komiteta i celokupnog sporta.
LITERATURA
1. Ili, S., Mijatovi, S., Istorija fizike kulture, 3. izmenjeno i dopunjeno izdanje, D.T.A. Trade
d.o.o., Beograd, 2006.
2. Mechikoff, R. A., Estes, S. G., A History and Philosophy of Sport and Physical Education: From
Ancient Civilizations to the Modern World, 4th edition, McGraw-Hill, New York, 2006.
3. Miller, D., The Official History of the Olympic Gamesa and the IOC, Athens to London 1896.2012., Mainstream Publishing Company Ltd, Edinburgh, 2012.
4. Richards, A., Fussey, P., Silke, A., Terorism and the Olympics: Major Event Security and
Lessons for the Future (Political Violence), Routledge, Taylor & Francis Group, New York,
2011.
5. Suttard, D., Power Games Ritual and Rivalry at the Ancient Greek Olympics, The Trustees
of the British Museum, London, 2012.
6. Swaddling, J., The Ancient Olympic Games, The Trustees of the British Museum, London,
2011.
7. iljak, V., OlimpizamAlfa univerzitet, Beograd, 2013.
8. http://ancientolympics.arts.kuleuven.be/eng/TD018EN.html
9. http://www.bl.uk/sportandsociety/exploresocsci/sportsoc/media/articles/revlandmarks.pdf
10. http://www.olympic.org/content/news/media-resources/manual-news/19992009/2004/08/10/let-us-pay-tribute-to-the-greek-people/
11. http://www.olympic.org/montreal-1976-summer-olympics
12. http://www.stratfor.com/video/sochi-olympics-securitychallenge?utm_source=twitter&utm_medium=official&utm_campaign=link
http://usatoday30.usatoday.com/sports/olympics/vancouver/2009-12-09-security_N.htm
82
83

ELEMENTARNE ANALIZE
ELEMENTAL ANALYSIS
Branko Petrevski1, Stojan Markoski2, Aleksandar Paji3
Branko Petrevski1 B Sremska Mitrovica,

Markoski Stojan2 , University ,,Union Nikola Tesla, Belgrade, Faculty of Sport, Belgrade,
Alaksandar Paji3 , University ,,Union Nikola Tesla, Belgrade, Faculty of Sport, Belgrade,
Apstrakt
Statistika kao nauni metod kvantitativnog i kvalitativnog istraivanja varijacija obeleja statistikih
jedinica masovnih pojava ima znaaj, kako u matematici, saobraaju, tehnici, sociologiji itd., tako i u
ekonomiji. Novi trini uslovi u modernoj ekonomiji zahtevaju stalno prikupljanje, ureivanje,
grupisanje, obradu i tumaenje dobijenih rezultata s ciljem donoenja kvalitetnih poslovnih odluka.
Kljune rei: statistikih jedinica, popis, teorija, masovnih pojava
Abstract
Statistics as a scientific method of quantitative and qualitative research variation characteristics of
statistical units of mass phenomena is important, both in mathematics, transportation, engineering,
sociology, etc.., And in the economy. New market conditions in the modern economy requires
continuous data collection, editing, grouping, processing and interpretation of the results obtained with
the aim of
making good business decisions.
Keywords: statistical units, inventory theory, mass phenomena
Uvod
Prvi poslovi statistike delatnosti odnosili su se na prebrojavanje i popis stanovnitva i imovine,
registraciju roenih venanih i umrlih, popis vojnika, poreskih obaveznika itd, jer su vladari hteli da
znaju demografsku i ekonomsku mo svoje drave. Uvoenjem rauna verovatnoe statistika dobija u
punoj meri sadrinu, jer mnotvo pojava koje su predmet statistikog istraivanja, odlikuje se
elementima sluajnosti i nezavisnosti, gde teorija verovatnoe nalazi svoju punu primenu. Zadatak
statistike je dobijanje relevantne informacije iz raspoloive baze podataka sa unapred odreenom
84
verovatnoom pouzdanosti, odnosno rizika pogrenog zakljuivanja. Statistika je nauka o varijacijama

obeleja, zakonitostima razvoja i odnosa masovnih pojava i njihovih elemenata u vremenu i prostoru.
Odreivanje veliine osnovnog skupa
Statistiki podatak predstavlja neku brojanu karakteristiku osnovnog skupa. Najjednostavnija je ona
koja karakterie veliinu osnovnog skupa. Utvrivanje veliine kontinuiranih osnovnih skupova moe se
izvesti samo merenjem. Jedan od klasinih primera jeste izbrojavanje za popis stanovnitva.
1.1. Statistiki podaci
Postupkom merenja, evidentiranja ili klasifikovanja na statistikim jedinicama se pojedinano registruju
utvreni oblici obeleja izraeni brojano. To su podaci. Poto su obeleja statistikih jedinica
promenjljiva, statistiki podaci izraavaju promeniljivost, pa se kae da je osnovna karakteristika
statistikih podataka varijabilnost. Da bi se neki podaci smatrali statistikim, treba da su:
- prikupljeni prema planu posmatranja ili merenja
- da su varijabilni
- da ih ima dovoljno
Prema poreklu, podaci su:
- empirijski (dobijeni posmatranjem pojava koje se stvarno deavaju)
- teorijski (dobijaju se kao rezultat teorijske analize na osnovu oekivanja po nekoj pretpostavci)
Prema obelejima koja izraavaju svojstva statistikih jedinica,podaci su:
- numeriki (vrednost numerikih obeleja jedinica skupa)
- atributivni (obeleja iskazana opisno reima)
Prema izvoru, podaci su:
-primarni (predstavljaju neposredno posmatranje i prikupljanje tj. organizovanje samostalnog snimanja
podataka koje je pouzdano, ali je esto komplikovano i zahtevno).
-sekundarni (podaci koji prikupljeni u nekom istraivanju slue za potrebe drugog istraivanja)
1.posredni predstavljaju posredno uzimanje podataka ispitivanjem lica; ovaj izvor se oslanja na
dogovore izvetajnih jedinica (stareina domainstva daje podatke za lana).
2.neposredni predstavljaju postojeu dokumentaciju i druge zapise; podaci su ovdje ve prikupljeni,
samo nad njima treba izvriti inspekciju u smislu zvaninosti i odgovaraue upotrebe (matine knjige,
zemljine knjige, poslovne knjige i registara, itd).
Prema nainu prezentovanja,podaci su:
- verbalni
- numeriki
- tekstualni
- kombinovani
- grafiki
Prikupljanje statistikih podataka
Prema obimu podataka, prikupljanje je:
-iscrpno (obuhvaene sve statistike jedinice)
-reprezentativno (obuhvaene jedinice sa uzorka istraivanja)
S obzirom na vrijeme, prikupljanje je:
85
- jednokratno (sprovodi se u datom momentu)

- periodino (ponavlja se u odreenim vremenskim periodima)
- tekue (sprovodi se u odreenom vremenskom intervalu)
Prema obuhvatnosti jedinica posmatranja razlikujemo sledee dve metode prikupljanja podataka:
potpuno i nepotpuno prikupljanje.
Potpuno (totalno) prikupljanje- Ovaj metod daje vrlo pouzdane rezultate ali je dosta skup i spor,a moe
da se organizuje u vidu popisa i tekuih registracija.
Nepotpuno (delimino) prikupljanje podataka Izborom jednog, dovoljno selektivnog broja jedinica iz
statistikog skupa ekspeditivno dolazimo do zakljuaka o celom statistikom skupu, a taj broj je uvek
obrnuto proporcionalan homogenosti masovne pojave koju istraujemo. Najznaajniji naini
deliminog posmatranja i prikupljanja podataka su uzorak, anketa, monografija i procena.
Na bazi primarnih i sekundarnih izvora, podaci se mogu prikupljati razliito, a izbor zavisi od cilja i
prirode same pojave, tako da prikupljanje moe da bude organizovano na sledee naine:
Ekspedicioni: Potpisiva na licu mesta prikuplja podatke, a primenjuje se najee kod popisa
stanovnitva; podrazumeva mreu popisivaa i instruktora koji istovremeno tumae pitanja i kontroliu
tanost odgovora to obezbeuje dobar kvalitet ulaznih podataka.
Prijavni: Statistike jedinice dolaze po pozivu ili zvaninoj obavezi u odreeni centar statistikog organa
i daju potrebne podatke (slubene narodne odbrane, bezbednosti itd.)
Samoregistracija: Potpisivai donose izvetajnim jedinicama formulare da ih popune, daju upustva za
nejasna pitanja, kontroliu ispravnost odgovora i ispravljaju vidljive greke.
Korespodentni: Na terenu se organizuje mrea korespodenata koji u odreenom vremenu prikupljaju
podatke, unose ih u bazu podataka i u naznaenom roku dostavlaju nosiocu statistike akcije.
Potansko-telegrafski: Materijali za unoenje podataka, zajedno sa upustvima, alju se elektronskom ili
obinom potom statistikim jedinicama koje trebaju da daju podatke i na isti nain ih vrate u sjedite
statistike slube.
1.2. Proveravanje statistikih podataka
Proveravanjem se utvruje:
- potpunost podataka
- tanost podataka
S obzirom na karakter,greke u podacima mogu biti:
-sistemske (javljaju se na svakom podatku, kao posledica neprecizno definisanih obeleja statistikih
jedinica ili nestruno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja; ove greke utiu na rezultat, pa
se moraju otkloniti)
-sluajne ( ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veliine; nemaju naroit uticaj na rezultat
istraivanja)
Statistike serije
Statistiko istraivanje odreene pojave, procesa ili dogaaja temelji se na prikupljanju, sreivanju,
obradi i statistikoj analizi orginalnih podataka, do kojih dolazimo empirijskim radom. Rezultat ovakve
procedure u statistikom smislu je niz empirijskih podataka koji, ureen prema zadanom kriterijumu,
86
predstavlja empirijsku distribuciju. Poto se statistiko zakljuivanje temelji na raspoloivim

informacijama i karakteristikama jedinica posmatranja, logino je da te informacije, sreene po nekom
algoritmu nazivamo statistikim serijama. Dakle, statistike serije su nizovi grupisanih statistikih
podataka koji jezikom cifre prikazuju promjene strukture po nekom obeleju ili raspred vrednosti skupa
u prostoru i njegove promjene u vremenu.
Prema nainu formiranja i analitikom sadraju obeleja statistikih jedinica,razlikujemo:
Numerike serije
Atributivne serije strukture
Vremenske serije
Prostorne (geografske) serije
Prema strukturi, statistike serije se mogu deliti u sledee podklase:
Proste statistike serije (serije negrupisanih podataka)

Serije distribucije frekvencija (serije grupisanih podataka)
Statistike serije pokazuju raspored statistikog skupa po modalitetima obeleja i obino se sastoje od
dve kolone obavetenja: modaliteti (kvalitet serije) i frekvencije (kvantitet serije). Serije strukture mogu
biti sa atributivnim i numerukim obelejima, ali emo ih posmatrati kao proste, neintervalne i
intervalne.
2.1. Numerike serije
Ralanjivanjem statistikih podataka prema numerikom obeleju i njegovim modalitetima, nastaju
numerike grupe ijim se redanjem po veliini formiraju numerike serije. Numerike serije strukture
predstavljaju statistike nizove kod kojih su podaci rasporeeni na osnovu vrijednosti numerikih
obeleja, odnosno njihovih frekvencija.
a) prosta numerika serija ( X: 1,6,2,3,8,3,2,5)
b) neintervalna numerika serija
X
1
2
3
f
8
5
3
16
87
c) intervalna numerika serija

X
1-4
5-8
9-12
i=4
f
8
5
3
16
2.2. Atributivne serije

Osnovni statistiki niz predstavlja polazni statistiki materijal koji se formira tako to se iz razraene
statistike dokumentacije preuzmu raspoloivi podaci o jednom obeleju kao izvorna obavetenja.
Raslanjivanjem statistikih podataka prema atributivnom obeleju i njegovim modalitetima, nastaju
atributivne grupe ijim se redanjem prema odreenom kriteriju formiraju atributivne serije.
Neintervalna serija distribucije frekvencija se uvijek izraava u obliku dva niza informacija, gdje prvi niz
ine informacije o modalitetima obeleja poredane po odreenom redu,a drugi se uvek izraava
numeriki i oznaava ukupan broj jedinica posmatranja pripadajuih odgovarajuim modalitetima.
Atributivne serije strukture,opti prikaz
Uspeh uenika (Xi)
Odlian
Vrlodobar
Dobar
Dovoljan
Nedovoljan
Ukupno:
(x)
(y)
(z)
(v)
(r)
Broj uenika (fi)

f(x)
f(y)
f(z)
f(v)
f(r)
N
Ovaj prikaz serije distribucije frekvencija upuuje na viestruke prednosti u odnosu na osnovni statistiki
niz; npr. Omoguava da se otkriju grube greke, da se dobijeni rezultati uporeuju sa oekivanim, da se
odredi relativno uee za svaku od uvedenih kategorija modaliteta.
2.3. Vremenske serije
Raslanjivanjem statistikih podataka prema vremenskom obeleju i njegovim modalitetima nastaju
vremenske grupe ijim se hronolokim redoslijedom formiraju vremenske serije.
Vremenske (hronoloke) serije su nizovi statistikih podataka grupisanih po uzastopnim momentima
vremena ili intervalima. Kao i serije strukture, prikazuju se u dva niza, s tim to se ovde prvi niz uvek
odnosi na vrieme, a drugi na veliinu pojave u posmatranom periodu. Vremenske serije, prema prirodi
podataka koje sadre, dijele se na momentne i intervalne.
Momentne serije pokazuju nivo pojave u odreenim sukcesivnim momentima vremena, a dobijamo ih
kao rezultate popisa stanovnitva, stednje itd. Kod ovih serija sumiranje nema smisla, to se vidi iz
sledeeg primera:
88
Godine (Xi)
Broj stanovnika
(u mil.)
12
13
15
16
45
101
1960
1970
1980
1990
49 i vie
Ukupno:
Intervalne vremenske serije pokazuju kretanje pojave u sukcesivnim vremenskim intervalima, a

formiraju se kao rezultat izvjetajnog metoda i podaci im se mogu sumirati,to se moe videti iz sledeeg
primera:
Godine
Proizvodnja
uglja (u 000 t)
22
25
30
20
15
18
12
142
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
Ukupno:
2.4. Prostorne serije
Raslanjivanjem statistikih podataka prema prostornom obiljeju i njegovim modalitetima nastaju

prostorne grupe ijim se radanjem, prema odreenom kriteriju, formiraju prostorne (geografske) serije.
Gradovi (Xi)
Broj uenika
Beograd
Novi Sad
abac
Ruma
Inija
Ukupno:
10000
6000
5000
4000
3000
28000
3. Statistike tabele
Statistika tabela je osnovna forma tabelarnog prikazivanja statistikih podataka. Sastoji se iz niza polja,
koja se dobijaju kade se povuku horizontalne i vertikalne linije. Horizontalna polja ine redove, a
vertikalna ine kolone. Svaka statistika tabela ima vie redova i vie kolona. Prvi red je zaglavlje, a prva
89
kolona je predkolona. Zadnji red je zbirni red, a zadnja kolona je zbirna kolona. esto je zbirni red prvi
red posle zaglavlja,a prva kolona poslije predkolone. Svaka statistika tabela ima naslov iz koga se
saznaje o pojavi na koju se podaci u tabeli odnose. Ispod naslova, na desnoj strani tabele stoji jedinica
mjere u kojoj se pojava iskazuje. esto ispod tabele stoje tekstualna obavjetenja npr. o izvoru podataka
ili o metodologiji.
Statistike tabele mogu biti:
proste (prikazuju jednu statistiku seriju)
sloene (prikazuju dve ili vie statistikih serija sreenih po istom obeleju)
kombinovane (prikazuju podatke dobijene ukrtavanjem dva ili vie obiljeja ije oznake unose
u zaglavlje i pretkolonu).
Prosta statistika tabela:
Obeleje (X)
x1
x2
x3
.
.
.
Xn
Ukupno:
Frekvencija (fi)
f1
f2
f3
.
.
.
fn
fi
Xi fi
x1 f1
x2 f2
x3 f3
.
.
.
Xnfn
Xi fi
Sloena statistika tabela; sa n redova i m kolona:

Obeleje (x)
1
x1
x2
x3
.
.
.
Xn
Ukupno:
Frekvencija
(fi1)
2
f11
f21
f31
.
.
.
fn1
fi1
...
...
...
...
...
.
.
.
...
...
Kombinovana statistika tabela; sa m redova i n kolona:

X(a)
Naziv obeleja A
X(b)
X1
X2
X3
...
1
2
3
4
...
Ferkvencija
(fim)
m
f1m
f2m
f3m
.
.
.
fnm
fij
Svega
xm
m-1
90
x1
x2
.
.
.
Xn
Ukupno:
f11
F12
.
.
.
f1n
f1i
f21
f22
.
.
.
f2n
f2i
f31
f32
.
.
.
f3n
f3i
...
...
.
.
.
...
...
fm1
fm2
.
.
.
fmn
fmi
fj1
fj2
.
.
.
fjn
fij
4. Uporeivanje
Prilikom uporeivanja vrimo uporedno redanje veliina ili drugih karakteristika podataka vie osnovnih
skupova. To se odvija jednostavnim nabrajanjem, izraunavanjem koeficjenata ili izraunavanjem
razlike. Ukupnost podataka poradanih u odreeni redoslijed sa ciljem uporeivanja nazivamo
uporednom serijom.
4.1. Grupisanje
Raslanjivanje osnovnog skupa prema jednom ili vie obiljeja nazivamo grupisanje ili kalsifikacija.
Obiljeja po kome meusobno razgraniavamo klase osnovnog skupa nazivamo klasifikatorskim
obiljejem. Klasifikacija treba da bude:
potpuna (svaka jedinica osnovnog skupa moe se uvrstiti u neku klasu)
bez preklapanja (svaka jedinica osnovnog skupa moe biti uvrtena u jednu klasu)
klasa treba da bude to homogenija (da u odnosu na ispitavano obiljeje jedinica unutra klase
bude to slinije)
Grupisanjee osnovnog skupa prema obiljeju nazivamo serijom grupisanja.
Opti oblik serije grupisanja sastavljen je od k-klasa.
Klase koje sadre
varijante obeleja
C1
C2
.
.
Ci
.
.
Ck
Ukupno:
Uestalost
f1
f2
.
.
fi
.
.
Fk
N
Brojevi u drugoj koloni u statistici obino se nazivaju frekvencijom.

Kao rezultat grupisanja prema vie obeleja osnovnog skupa dobijamo kontingencionu i kombinacionu
tabelu.
91
5. Relativni brojevi
Nakon sreivanja podataka dobijaju se apsolutni brojevi koji predstavljaju veliinu pojave ili njenih
delova. Apsolutni brojevi su u originalnim jedinicama mere kao to su kg, m, komad, dinar itd. S obzirom
da se pri prouavanju masovnih pojava podaci uporeuju, pa se zbog toga prijelazi na relativne brojeve
koji su podesniji za analizu. Veliina koja se uporeuje naziva se tekua vrednost, a ona kojom vri
uporeivanje bazna (osnovna) vrednost.
Relativnu vrednost dobijamo stavljanjem u donos tekue sa baznom vrednou.
Rv = Tv / Bv
Razlikujemo tri najvanije vrste relativnih brojeva, a to su:
1.
relativni brojevi dinamike
2.
relativni brojevi strukture
3.
relativni brojevi intenziteta
Prema karakteru razlikujemo:
relativne brojeve strukture
statistike koeficjente
indeksne brojeve
5.1. Relativni brojevi strukture
Se dobijaju stavljanjem u odnos apsolutne vrednosti pojedinih delova sa apsolutnom vrednou celine.
S obzirom da se relativni brojevi izraavaju u procentima onda se kolinik pomnoi sa 100.
Rb = Vt / Vb x 100 gde je
Rb = relativni broj
Vt = tekua vrednost
Vb = bazna vrednost
Statistiki koeficjent (pokazatelj intenziteta) je relativan broj koji se dobija stavljanjem u odnos dvije
raznoimene veliine. Tako naprimer gustinu naseljenosti dobijamo ako broj stanovnika podijelimo sa
povrinom teritorije. Obim potronje neke robe po stanovniku dobiemo ako ukupnu potronju
podijelimo sa brojem stanovnika.
Indeksni brojevi su isto tako relativni brojevi koji se izraavaju u procentima,a dobijaju se iz odnosa
istoimenih veliina.
Prema vrsti razlikujemo:
vremenske indekse (indeksi dinamike)
geografske
teritorijalne
indekse ispunjena plana
Vremenski indeksi - se dobijaju stavljanjem u odnos istoimenih veliina iz raznih vremenskih perioda.
Oni pokazuju relativne varijacije posmatrane pojave tokom vremena.
92
Geografski teritorijalni indeksi slue za uporeivanje istoimenih pojava na razliitim teritorijama.

Indeksi ispunjenja plana stavljaju se u donos ostvarene sa planiranim veliinama (proizvodnja, promet,
itd.) i pokazuju ispunjenje planskih zadataka.
5.2. Relativni broj intenziteta
Relativni broj intenziteta tj. razlomak podataka iz dva na neki nain povezana osnova skupa moe biti
prav ili obrnut, ili grub, odnosno ien. O pravom relativnom broju intenziteta govorimo ako bi se
stanovita drutvenog prosuivanja bilo dobro da je vrijednost relativnog broja to vea. Suprotno od
ovoga, o obrnutom relativnom broju intenziteta govorimo kada bi sa stanovita drutvenog
prosuivanja bilo dobro da je vrijednost relativnog broja to manja. Ako se samo jedan dio osnove
uporeivanja vezuje vie za predmet uporeivanja u sluaju jednog relativnog broja intenziteta, tada
se veoma esto kreira jedan novi relativni broj intenziteta u kome e osnova poreenja biti pomenuti
dijelimini osnovni skup. ieni relativni broj intenziteta predstavlja novi relativni broj, a prvi broj se
naziva grubi relativni broj intenziteta.
5.3. Relativni broj dinamike
Predstavlja razlomaku vrijednost izraunatu iz vremenskih razliitih podataka istog osnovnog skupa i
najee se daje u procentima. U situaciji vremenske serije koja se sastoji iz vie od dva (i=1,2,...,N)
podataka moe doi do formiranja dve vrste indeksa.
Bazni indeksi sa bazom b:
bi = xi / xb i = 1,2,...,N
Lanani ili verini indeksi:
li = xi / xi-1 i = 1,2,...,N
5.4. Sredstva grafikog prikazivanja
Grafiko prikazivanje nije samo analitika metoda, ve moe biti i vizuelno prikazivanje statistikih
podataka, usljed ega se pojavljuju odreeni elemnti zgunjavanja informacija. Uporeenje predstavlja
sutinu svakog grafikog prikazivanja, a najee se koriste linije, krugovi, take, pravougaonici.
Neki od najee koritenih vrsta grafikog prikazivanja su:
dijagrami
kartogrami
stereogrami
piktogrami
Dijagrami
Postoji nekoliko vrsta dijagrama:
- dijagram rasturanja, kojim se prikazuje pripadnost prema dva obeleja
- linijski dijagram, kod koga je grafika slika sastavljena od linija u ravni
- povrinski dijagram, gdje se prikazivanje frekvencija vri pomou povrina, kao npr. kruni ili
stubni dijagram.
Kartogrami
Kod kartograma prikazivanje frekvencija vri se na osnovu geografskih karata.
93
Stereogrami
Sa stereogramima prikazivanje se vri u tri relevantne dimenzije ime se pripadnost prijedoava na
osnovu tri obeleja.
Piktogrami
Piktogrami predstavljaju figuralno prikazivanje, odnosno prikazivanje frekvencija razliitim slikovnim
simbolima ili brojevima.
5.5. Grafiko predstavljanje statistikih serija
Grafiko prikazivanje se koristi da bi statistiki podaci iz tabela bili preglednije i slikovitije prezentirani.
U praksi se podaci iz svake tabele ne prestavljaju grafiki, ve se to radi samo za vanije podatke ili kao
uvod u statistiku analizu. To znai da je osnovni vid prikazivanja podataka tabelarni.
Strukture serije sa atributivnim obiljejima se prikazuju pomou histograma, tako to se frekvencija
modaliteta obeleja prikazuje povrinom, koja moe biti pravougaonik (to moe biti histogram-stub,
histogram-krug,kistogram-kvadrat).
Histogram-stub i histogram gredica se prikazuju u I kvadrantu koordinatnog sistema tako to se
pravougaonici sa istim osnovicama i na istim meusobnim rastojanjima kod histogram-stuba nanose na
apcisu (x-osu), a kod histogram kruga na ordinantu (y-osu).Na drugu koordinantu se nanose frekvencije.
Kumulanta slui za grafiki prikaz kumulativnih frekvencija apsolutnih i relativnih. Prikazuje se u I
kvadrantu koordinantnog sistema. Kumulativne frekvencije se nanose na grafik u vidu vertikalnih pravih
(ordinata) koje prolaze iz taaka na apcisi gdje su obeleene sredine grupnih intervala. Vertikalna prava
je jednaka kumulativnim frekvencijama.
Statistika serija se prikazuje u obliku tabele, najmanje u dva reda i dve kolone, gde je u prvoj koloni
iskazana kvalitativna strana statistike mase, a u drugoj kvantitativna (brojana) strana.
Primer za vremensku statistiku seriju:
Godina
(x)
1
2000
2001
2002
2003
Ukupno:
Cena u dinarima
(yi)
2
15,5
20
22,5
25
83
94
Primer za statistiku seriju sa prekidnim numerikim obelejem (neintervalna serije):

Broj poloenih ispita
(x)
1
0
1
2
3
4
5
6
7
Ukupno:
Broj studenata
(fi)
2
10
15
22
58
40
28
18
6
197
Primer za statistiku seriju sa prekidnim numerikim obelejem (intervalna serija):

Broj ispita
(x)
1
0-2
3-5
6-8
Ukupno:
Broj studenata
(fi)
2
10
20
15
45
6. Zakljuak
Statistika je nauka o varijacijama obeleja, zakonitostima razvoja i odnosa masovnih pojava i njihovih
elemenata u vremenu i prostoru. Statistiko istraivanje se svodi na tri glavne faze: statistiko
posmatranje i prikupljanje podataka, sreivanjem grupisanje, obrada i prikupljanje podataka, i
statistika analiza sa poblikacijama. Statistiki podatak predstavlja neku brojanu karakteristiku
osnovnog skupa. Prema obuhvatnosti jedinica posmatranja razlikujemo sledee dve metode
prikupljanja podataka: potpuno i nepotpuno prikupljanje. Statistike serije su nizovi grupisanih
statistikih podataka koji jezikom cifre prikazuju promjene strukture po nekom obeleju ili raspored
vrednosti skupa u prostoru i njegove promene u vremenu. Statistika tabela je osnovna forma
tabelarnog prikazivanja statistikih podataka. Sastoji se iz niza polja, koja se dobijaju kade se povuku
horizontalne i vertikalne linije. Ako je vrednost nezavisno promenljive u intervalu izmeu najmanje i
najvee uzorake vrijednosti, onda se postupak ocenjivanja zavisno promenljive za te vrednosti
nezavisno promenjljive naziva se inerpoloacija, a ocenjena vrednost se naziva inerpolirana vrednost.
Ako je vrednost nezavisno promenljiiva izvan intervala izmeu najmanje i najvee uzorake vrednosti
95
onda se postupak ocenjivanja zavisno promenjljive za te vrednosti nezavisno promenjljive naziva

ekstrapolacija, a ocenjena vrednost se naziva ekstrapolirana vrednost.
7. Literatura
[1] Macanovi, Aleksa; Sotirovi, Velimir. Statistika: Elementarne analize. Novi Sad,2012
[2] Petrovi, Ljiljana. Teorijska statistika. Beograd 2006
[3] Cvijetkovi, Ljiljana. Poslovna statistika. Novi Sad 2006
[4] olevi, Vladislav. Primjenjena statistika. Beograd 2000
[5] www.yahoo.com
[6] www.altavista.com,
[7] www.google.com.
[8] www.krstarica.co.yu,
[9] www.pretrazivac.co.rs
[10] www.map.cors
[11] www.rs
[12] www.yusearch.com
96

RAUNSKE MREE ZATITA

COMPUTER NETWORK PROTECTION
Stojan Markoski1, Branko Petrevski2 , Aleksandar Paji3
1University
Union Nikola Tesla Belgrade University, markonima@ptt.rs

Sremska Mitrovica, brankom2@yaho.com
3 University Union Nikola Tesla Belgrade University, sapajic@gmail.com
2B
Apstrakt:
Danas kada su raunarske mree jedan od najvanijih delova infrastrukture i podrke drugim sistemima,
problem sigurnosti i zatite raunarskih mrea sve vie dobija na znaaju. Raunarske mree, kompleksni
softverski paketi i baze podataka su kritini delovi mnogih proizvodnih, industrijskih, upravnih,
finansijskih i vojnih sistema. Mrea direktno povezana na Internet, bez mehanizama za kontrolu
pristupa, ne moe omoguiti sigurnost pohranjenih podataka, niti moe sauvati mrene resurse od
eksploatacije. Ugroavanje bezbednosti, tj. neovlaen pristup, izmena ili oteenje podataka,
programa, servera, radnih stanica ili drugih resursa postaje realna opasnost sa kojom moraju da se
suoe svi koji su na bilo kakav nain upueni u razvoj, uvoenje, upotrebu ili odravanje ovakvih sistema.
Kljune rei: mree, internet, zatita, softver, transakcija, diverzija, pijunaa, kriptografija.
Abstract:
Today, when the computer network is one of the most important parts of the infrastructure and support
to other systems, the problem of security and network security is becoming increasingly important.
Computer networks, complex software packages and databases are critical components of many
manufacturing, industrial, administrative, financial, and military systems. Networks directly connected
to the Internet, without access control mechanisms can not ensure the security of stored data, or can
save network resources from exploitation. Endangering safety, ie. unauthorized access, modification or
impairment of data, programs, servers, workstations, and other resources becomes a real danger we
have to face all those who are in any way familiar with the development, installation, use or
maintenance
of
such
systems.
Keywords: network, internet, security, software, transaction, sabotage, espionage, cryptography.
97
Uvod
Internet i nove informacione tehnologije dovode do restruktuiranja trita na globalnom nivou. Pojava
elektronskog poslovanja unosi stvarnu zabrinutost za tajnost i sigurnost online. Elektronske transakcije
meu privatnim osobama, koorporacijama ili vladama imaju iste osnovne sigurnosne potrebe. Moemo
jedino razlikovati posledice neeljene zloupotrebe. Kod privatnih osoba posledice su individualne, mada
i tada mogu biti duboke. Meu koorporacijama ili vladama efekti mogu biti katastrofalni, to moe
nepovratno uticati i na ceo svet. U veini sluajeva uesnici transakcija geografski su odvojeni, a mogu
i uestvovati u transakciji u razliito vreme. Komunikacijski put moe biti kompleksan, a broj transakcija
u malom vremenskom periodu moe biti veoma veliki. Motivi napada na takve transakcije mogu biti
razni, od znatielje i zavisti to neko obavlja posao do izvlaenja line koristi. Finansijski gubici, gubitak
podataka i poverenja meu uesnicima transakcije, diverzije, pijunaa, neeljene su posledice
korienja inovativnih oblika poslovanja kao to su e-commerce, e-marketplaces, VPN, B2B, B2C, mcommerce, Internet-bankarstvo.
Kakvu vrstu zatite treba da poseduje preduzee?
Odgovor na ovo pitanje, s kojim se slau svi industrijski strunjaci, jeste PKI (Public Key Infrastructure).
PKI je posebno podruje kriptografije koju koristimo kao bazu za uspostavljanje potrebnih sigurnosnih
nivoa. PKI u potpunosti zadovoljava odvijanje elektronskog poslovanja u nesigurnim javnim okolinama
kao to je Internet. Ogromne prednosti postiu se implementacijom putem smart kartica.
Sve dok identitet ne bude potvren i poverenje ustanovljeno, online poslovanje e ostati na poetnom
nivou, umesto da postane glavni tok poslovanja. Za potpuno korienje potencijala Internet tehnologija
u poslovanju, primena sigurnosnih mehanizama zatite tajnosti poslovnih podataka od krucijalnog je
znaaja.
Raunari se danas masovno koriste za uvanje vanih i poverljivih informacija koje se odnose na rad
nekog preduzea, fabrike, vladine institucije itd. Pojava interneta i raunarskih mrea uopte, dovela je
do pojave estih upada u dokumentaciju takvih institucija, to moe prouzrokovati ogromnu tetu. Zato
je neophodno preduzeti sve mere potrebne da do napada na raunarski sistem uopte ne doe, a i ako
doe, treba obezbediti da su podaci do kojih je napada doao njemu nerazumljivi, dok su razumljivi
samo stranama koje uestvuju u prenosu podataka.
Skup sredstava koja se koriste za zatitu podataka od namernih i nenamernih pokuaja njihovog
naruavanja se naziva raunarska sigurnost. Da bi efikasno procenili i izabrali odgovarajua sredstva
zatite, administratori mrea moraju da sistematizuju i definiu zahteve i pristupe koji se odnose na
zatitu. Pri tome se najee koristi pristup baziran na korienju sledea tri aspekta sigurnosti:
zatita od napada (odnosi se na akciju koja kompromituje sigurnost informacija iji je

vlasnik neka institucija, npr. banka, policija );
zatitni mehanizam (detektuje, titi i oporavlja od napada);
zatitni servis (usluga koja poboljava bezbednost kod obrade i prenosa podataka).
98
Napadi se mogu podeliti na pasivne i aktivne. Pasivni napadi su u osnovi prislukivanje i praenje
prenosa informacija. Cilj napadaa je da doe do informacija koje se prenose, ali pri tome ne menja
njihov sadraj. Aktivni napadi se odnose na promene protoka informacija ili kreiranje lanog protoka.
Ciljevi koje bi trbalo postii kada se planiraju strategije za sigurnost mrea su: poverljivost,
autentifikacija, integritet i neporicanje. Dakle, za bezbednu komunikaciju neophodno je obezbediti sva
etiri navedena cilja.
Poverljivost se odnosi na zatitu poslatih informacija od pasivnih napada. Samo poiljalac i potencijalni
primalac poruke trebalo bi da razumeju njen sadraj.
Autentifikacija je povezana sa obezbeivanjem autorizovanog prenosa informacija, odnosno mora se
tano znati s kim stupamo u komunikaciju pre nego to mu dozvolimo pristup poverljivim
informacijama.
Integritet podrazumeva obezbeivanje uslova neophodnih za ispravan rad sistema i njegovu zatitu od
aktivnih napada. Sredstvo za obezbeenje integriteta ima za cilj da detektuje prividno lane napade i
da ih eliminie i da prepozna da li je poruka koju smo primili ona koja nam je zaista i poslata ili je neka
lana nastala u toku aktivnog napada na sistem.
Neporicanje se odnosi na spreavanje lanog poricanja da je neka poruka poslata sa odreene lokacije.
Mogue je otkriti lokaciju sa koje je izvren napad iako napada porie da ga je izvrio.
Danas se najee koriste dve tehnike za obezbeivanje sigurnosti mrea. To su kriptografija (ifrovanje)
i autentifikacija.
1. Kriptografija
Kriptografija je nauka koja se bavi metodama ouvanja tajnosti informacija. Kriptografski alati su
matematiki algoritmi pomou kojih kamufliramo sadraj i tok informacija.
Tokom istorije kriptografija se razvijala kao alat u zatiti informacija, naroito u vojnim, diplomatskim i
dravnim komunikacijama. Imala je fascinantne uspone i padove, imajui ponekad odluujuu ulogu u
ishodima ratova. Najbolji primer za to je deifrovanje nemake Enigma maine u Drugom svetskom ratu.
Javni interes za kriptografiju dramatino je porastao 1976. godine uvoenjem tzv. Kriptografije javnih
kljueva, tj. asimetrinih algoritama za ouvanje bezbednosti informacija, ime je postignuta tajnost
informacija bez prethodne razmene tajnog kljua putem sigurnog komunikacionog kanala. Dijagram
tipovi kriptografija dat je na slici broj 1.
99
Kriptografija
Klasina
Logaritamska
Kvantna
Primarna
No-cloning
Sumni kanali
(Diffie-Hellman)
(RSA)
(BB84,B92 EPR)
(SKAPD)
Galoisove grupe
Eliptike grupe
Slika 1. Kriptografija
Kada se govori o bezbednosti informacija, misli se na ouvanje tajnosti (privacy), tj. poverljivosti
(confidentiality) i ouvanje integriteta (integrity) podataka.
Tajnost podataka je svojstvo da se podaci mogu itati samo od strane autorizovanih korisnika. Tajnost
poruke se zasniva iskljuivo na tajnosti kljua; nijedan ozbiljan algoritam za ifrovanje ne zasniva tajnost
poruke na tajnosti ili nedostupnosti algoritma. ta vie, svi algoritmi za kriptografiju koji se danas
upotrebljavaju su javni i lako dostupni. Klju je poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje, a
tajnost se sastoji u tome to tu poetnu vrednost znate samo vi. Evo nekoliko pravila kojih bi trebalo da
se pridravamo prilikom smiljanja tajnog kljua:
Najidealnije je da se za lozinku uzme niz sluajnih slova i brojeva. Pri tom bi trebalo da se koristi
vie od jednog niza sluajnih slova i brojeva. Ukupan broj cifara svih nizova treba da bude najmanje 13.
Ovakve tajne kljueve mnogi izbegavaju jer ih smatraju tekim za pamenje i upotrebljavaju rei iz
svakodnevnog govora. U tom sluaju potrebno je pridravati se sledeih pravila:
Ne koristiti rei koje se lako mogu pogoditi, na primer: godinu roenja, devojako ime, ime
deteta, suprunika, psa, make, kanarinca itd;
Trebalo bi koristiti vie od jedne rei. Izbegavajte upotrebu rei iz renika u neizmenjenom
obliku. Korisno je upotrebiti barem kombinaciju jedne rei sa nekim brojem i
Budite inventivni. Najbolja lozinka moe biti deo citata iz neke knjige ili neka besmislena
reenica.
Osnovni elementi kriptografije su:
Enkripcija (ifrovanje) - postupak transformacije istog teksta (plain) u oblik neitljiv, ifrirani
(cipher) za onoga kome taj tekst nije namenjen;
Dekripcija (deifrovanje) obrnuti postupak od enkripcije.
Oba postupka zahtevaju algoritam i klju.
Klju poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje.
100
Enkripcijski algoritmi mogu biti razliiti, svaki ima odreeni nivo kompleksnosti i pri tome daje
odgovarajui nivo sigurnosti. Kljuevi, svaki za sebe, definiu jedinstvenu transformaciju skupa poruka
u skup ifrata. Ta transformacija mora biti obostrano jednoznana jer je neophodno iz ifrovanog teksta
dobiti originalnu poruku.
Primer 1: Entiteti A i B razmenjuju klju, par (e,d). U nekom sledeem vremenu, ako A eli da poalje
poruku m entitetu B, potrebno je da izrauna c=Ee(m) i rezultat poalje B. Po prijemu c, B rauna Dd(c)=m
regeneriui na taj nain originalnu poruku m. Ee oznaava transformaciju enkripcije, a Dd
transformaciju dekripcije, pri emu je potrebno da d tj. Dd, bude tajno.
Moe se postaviti pitanje zato nije jednostavno odabrana funkcija za ifrovanje i odgovarajua funkcija
za deifrovanje.
Razlog je dalekosean: u tom sluaju otkrivanje para koji omoguava ifrovanje/deifrovanje uslovio bi
redizajniranje itave eme ifrovanja, dok je u sluaju upotrebe kljueva dovoljno promeniti par (e,d).
Tajnost poruke se zasniva iskljuivo na tajnosti kljua. Prema postupku nalaenja para (e,d) razlikujemo
simetrino i asimetrino ifrovanje.
Razlikujemo etiri osnovna nivoa kriptoanalitikih napada.
Samo ifrat. Kriptoanalitiar poseduje samo ifrat od nekoliko poruka ifriranih pomou istog algoritma.
Njegov je zadatak otkriti otvoreni tekst od to vie poruka ili u najboljem sluaju otkriti klju kojim su
poruke ifrirane.
1. Poznat otvoreni tekst. Kriptoanalitiar poseduje ifrat neke poruke, ali i njemu odgovarajui
otvoreni tekst. Njegov zadatak je otkriti klju ili neki algoritam za deifriranje poruka ifriranih
s tim kljuem.
2. Odabrani otvoreni tekst. Kriptoanalitiar je dobio privremeni pristup alatu za ifriranje. Tako
ima mogunost odabira teksta koji e biti ifriran, te dobiti njegov ifrat. Ovaj napad je jai od
prethodnoga.
3. Odabrani ifrat. Kriptoanalitiar je dobio pristup alatu za deifriranje, pa moe odabrati ifrat,
te dobiti odgovarajui otvoreni tekst. Ovaj napad je tipian kod kriptosustava s javnim kljuem.
3. Kriptografija tajnih kljueva
Ako je znanjem e jednostavno odrediti d, tada ceo par (e,d) mora biti tajan i radi se o simetrinom
algoritmu. Enkripcija tajnim kljuem je najprostiji vid kriptovanja informacija koga odlikuje velika
propusna mo algoritma, tj. sloenost tih algoritama je mala.
Proces standardnog ifrovanja je prikazan na slici broj 2. Originalna razumljiva poruka (tzv. plaintext),
oznaena kao izvorni tekst, pretvara se u prividno nerazumljivu poruku (tzv. ciphertext), oznaenu kao
ifrovani tekst.
Primer 2: Ako osoba A eli da poalje osobi B poruku (fakturu, raun, podatke o kreditnoj kartici), ona
e je ifrovati svojim tajnim kljuem. Kada primi poruku, osoba B je moe deifrovati samo ako poseduje
kopiju tog kljua.
Tajnost i autentinost poruke kod ovog sistema zasnivaju se na tajnosti kljua.
101
Slika 2. ifrovanje tajnim kljuem

Simetrini algoritmi su porodica algoritama koji koriste isti klju za enkripciju i dekripciju. Oni
omoguavaju procesiranje velikih koliina podataka pomou jednostavnijih raunara. Mogue je i
obavljanje enkripcije i dekripcije u realnom vremenu za vreme slanja i prijema informacija mreom. Ta
metoda se naziva i bulk enkripcija. Kljuevi koji se koriste pri toj vrsti enkripcije nazivaju se simetrinim
ili session kljuevima.
Ako se osobe A i B nalaze na fiziki udaljenim lokacijama javlja se problem obezbeenja sigurnog kanala
za distribuciju tajnog kljua. Svako ko na bilo koji nain sazna njegovu vrednost mogao bi da ita i
modifikuje sve poruke koje meusobno razmenjuju A i B, a da to ostane neprimeeno.
Postoji jo jedan problem: ako osoba A eli da komunicira sa vie poslovnih partnera mora da obezbedi
razliit klju za svakog primaoca, kako bi se izbegla mogunost da bilo koji primalac ita poruke koje mu
nisu namenjene.
4. Zakljuak
Kada su se pojavile raunarske mree, nije se mnogo vodilo rauna o njihovoj sigurnosti, jer su se
tada uglavnom koristile za razmenu elektronske pote izmeu istraivaa sa raznih univerziteta ili za
tampanje dokumenata u kompanijama koje su posedovale vie raunara koji su preko mree bili
povezani na jedan zajedniki tampa.
Danas, kada su raunarske mree dostupne svakome, njihovoj sigurnosti se posveuje velika panja. Da
nije toga, u dananje vreme se ne bi moglo kupovati preko mree niti obavljati razne bankarske
transakcije. Ne mali je broj ljudi koji na razne naine pokuavaju da narue sigurnost mrea, elei time
da naude drugim ljudima i da prvenstveno steknu neku korist od toga. Oni pokuavaju da itaju ili da
menjaju sadraj poruka dostupnih preko mree, iako nisu ovlaeni za to.
Tako, na primer:
uenik ili student e, itajui tue e-mail poruke, sebi prekratiti vreme;
haker e testirati neiji sigurnosni sistem pokuavajui da mu ukrade; podatke;
poslovni ljudi e pokuati da otkriju planove konkurentne kompanije;
otputeni radnik e probati da se poslodavcu osveti zbog otputanja;
raunovoa e proneveriti novac kompanije;
102
lopov e pokuati da ukrade broj tue kreditne kartice da bi pomou nje kupovao i
pijun e pokuati da sazna sa kakvom vojnom silom raspolae neprijatelj.
Svi ovi primeri ukazuju na to da je neophodno stvoriti inteligentne mehanizme koji e raunarsku mreu
uiniti sigurnom. Zadovoljavajui rezultati su postignuti upotrebom raznih algoritama ifrovanja, kojima
se podaci maskiraju i tako bivaju osigurani za prenos. Korienjem protokola za autentifikaciju,
osigurava se sigurna komunikacija izmeu dve strane. Osim toga, pojavom digitalnih potpisa i SSL
protokola omogueno je da se razne bankarske transakcije i razmena dokumenata od velike vanosti
obavljaju na siguran nain.
Iz predhodnog izlaganja moemo zakljuiti da ne postoji idealno ifrovanje. Ukoliko jedan metod ima
nedostataka u odreenom pravcu, u drugom metodu, koji se pojavi kao ispravka, obavezno se jave
potekoe neke druge prirode.
to se simetrinog ifrovanja, kao najjednostavnijeg metoda sa velikom propusnom moi tie, svi napadi
na ovaj sistem su napadi na metod korien za generisanje niza znakova kljua. Ako se u tu svrhu koristi
kriptografski slab algoritam, to moe da izazove nevolje. Ako se koristi pravi izvor sluajnih brojeva, to
je tee izvodljivo, sistem je siguran. Problem se u ovim metodama javlja u distribuciji samog kljua od
poiljaoca do samog primaoca jer oni mogu biti na veoma udaljenim mestima.
Asimetrini, odnosno sistemi javnih kljueva, su danas najzastupljeniji metodi kriptovanja informacija.
Njihova sigurnost se zasniva upravo na teini faktorizacije velikih brojeva. Uprkos velikom razvoju
istraivanja izvodljivih algoritama, nae znanje o kompleksnosti algoritama faktorizacije je nepotpuno.
to se posledica kriptografije tie, moemo rei da su 512-bitni RSA kljuevi ve nesigurni. 1024-bitni
RSA kljuevi e ostati sigurni jo najmanje 15 godina, iskljuujui neoekivana otkria kompletno novog
algoritma koji je bolji od GNFS-a, ili razvoj praktinog kvantnog raunara.
5. Literatura
[1] Andrew, S. Tanenbaum., Computer Networks, Prentice-Hall International, Inc.,
New Jersey, 1996.
[2] William, Stalings., Cryptography and Network Security: Principles and Practice
(fotokopija bez originalne naslovne strane sa podacima o izdavau i godini izdanja).
[3] James, F., Kurose, K., Ross, W.,Computer Networking: A Top-Down Approach
Featuring the Internet , Addison Wesley Longman, Inc., Boston, 2001.
[4] D. W. Davies., D. L. A. Barber, W. L. Price, C. M. Solomonides., Computer
Networks and Their Protocols, John iley & Sons, New York, 1986.
[5] Koji,. M., Veljovi,P., Atanaskovi, S., Zbornik radova, Infrastruktura zatite u
elektronskoj trgovini, Beograd 2002.
[6] A. K. Lenstra & M. S. Manasse, Factoring by electronic mail, Berlin, 1990.
[7] RSA Labaratories, Information on the RSA challenge,
http://www.rsa.com/rsalabs/html/challenges.html
[8] H. te Riele, Factorization of a 512-bits RSA key using the number field sieve,
http://www.loria.fr/ zimmerma/records/RSA155
[9] Schneier, B., Applied Cryptography, Protocols, Algorithms and Source Code in C,
103
New York, 1994.

[10] Cryptology Seminar, http://www.mi.sanu.ac.yu/colloqseminars/programs/seminar
14.dec2000.htm
[11]Richard, P. Brent.,
Recent progress and prospects for integer factorisation
algorithms, http://web.comlab.ox.ac.uk/oucl/work/richard.brent/pub/pub196.html
[12] Brent, R. P., R. E. Crandall, K. Dilcher and C. Van Halewyn, Three new factors of
Fermat numbers, Mathematics of Computation 69 (2000),
http://web.comlab.ox.ac.uk/oucl/work/richard.brent/pub/pub175.html
[13] P. W. Shor, Algorithms for quantum computation, IEEE Computer Society
Press, Los Alamitos, California, 1994.
[14] Shor ,P. W., Polynomial time algorithms for prime factorization and discrete
logarithms on a quantum computer, SIAM J. Computing, 1997.
[15] Lenstra, H. W., Factoring integers with elliptic curves, Annals of Mathemathics
(2), 1987.
[16] Starevi, D., Pantovi, V., Dini, S.,:"Savremeno poslovanje i Internet
tehnologije", Energoprojekt-InGraf, Beograd, 2002.
[17] Zivkovic, M., Algoritmi Beograd, 2001.
[18] http://193.203.10.5/sr/eposlovanje/sigurnost/kriptografija.htm
http://www.e-trgovina.co.yu/zastita/digitalni_potpis.html
[19] Orlin Grabbe , J., The DES Algorithm Illustrated,
http://www.aci.net/kalliste/des.htm
[20] Simi, D., Tehnike zatite u raunarskim mreama, VET, Bograd, 2002.
[21] Vidakovic, D., kola kriptografije Beograd, 1998.
104

ULOGA MEDIJA U REAVANJU PROBLEMA NASILJA U SPORTU

THE ROLE OF MEDIA IN SOLVING THE PROBLEM OF VIOLENCE IN SPORT
dr Jovan Markovi, Fakultet za sport, Beograd
dr Nevena Krasulja, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
dr Milijanka Ratkovi, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Apstrakt: Stanje na sportskim borilitima u Srbiji, ali i u ostalom delu sveta, pokazuje da pre, posle i za
vreme takmienja sportska strast i elja za pobedom nekada probijaju okvire korektnog navijanja za
svoj tim i prelaze u fizike obraune, neretko sa velikim posledicama po bezbednost ljudi i objekata.
Ponaanje organizovanih grupa sainjenih od ovih nasilnih individua se zajednikim imenom naziva
huliganizam, ali se ne moe tvrditi da su ti pojedinci i grupe iskljuivi krivci za postojanje huliganizma.
Cilj rada je da pokae da su zajedniko ukljuivanje medija i sportskih klubova u reavanje ovog
problema, kao i nain njihovog reagovanja na nasilje u sportu, od ogromnog znaaja u prevenciji nasilja
na sportskim dogaajima. Moemo pretpostaviti da svojim nainom izvetavanja, odnosno reagovanja
u kriznim situacijama, sportske organizacije i mediji mogu znaajno doprineti da se sport oisti od
huliganizma i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama.
Kljune rei: mediji, sport, huliganizam, izvetavanje, krizne komunikacije
Abstract: Situation at sports arenas in Serbia, as well as in other parts of the world, shows that before,
after and during the competitions sporting passion and desire to win sometimes burst the bounds of
fair cheering for their team and turn into a physical fight, often with severe consequences for the safety
of people and facilities. The behavior of organized groups made up of these violent individuals is
commonly called hooliganism, but it can not be claimed that these individuals and groups are
responsible for the existence of hooliganism. The aim of this paper is to show that the joint involvement
of the media and sports clubs in solving this problem, and how they react to violence in sport, is of great
importance in the prevention of violence at sporting events. We can assume that through their way of
reporting and response to emergencies, sports organizations and the media can contribute significantly
to clear the sport of hooliganism and misbehavior at sports events.
Keywords: media, sport, hooliganism, reporting, crisis communications
105

OBUKA REDARA PO STANDARDIMA UEFA U FUNKCIJI POVEANJA

BEZBEDNOSTI NA SPORTSKIM MANIFESTACIJAMA
TRAINING STEWARDS BY THE STANDARD OF UEFA WORK INCREASING
SAFETY AT SPORTING EVENTS
Dr Milija Ljubisavljevi, MUP RS, Bgd
Dr eljko Nika, KPA, Bgd
Dr Milka uki, Fakultet za sport Univerziteta Union-Nikola Tesla, Bgd
_________________________________________
Saetak
Cilj ovog rad bio je da se predstavi program obuke redara, koji UEFA, uspeno sprovodi u vie evropskih
zemalja. Program je podeljen na osam modula (prijavljivanje redara, dravne zakone koji se odnose na
poslove redara, potrebe korisnika, hitna pomo, protiv poarna zatita, rad na javnoj lokaciji, lina
zatita zdravlja i sigurnosti redara i hitni sluajevi i principi evakuacije), posveenih treningu; sredstva
za pismeno ocenjivanje; sredstva za praktino ocenjivanje; i izvetaji evaluacije. Na kraju rada osvrnuli
smo se (ukratko) na situaciju u Srbiji (misli se na sportske manifestacije), gde su navedeni zakonski i
podzakonski akti koji bi trebalo da poboljaju situaciju na manifestacijama. Takoe nedavno je usvojen
Zakon o privatnom obezbeenju, koji bi trebalo da omogui obuku (redara, obezbeenja, precizira
njihova ovlaenja) i ija bi primena pomogla da se situacija na manifestacijama (sportske, muzike...),
konano dovede u red.
Kljune rei: moduli, redari, sportske manifestacije, obuka, zakonski i podzakonski akti, program UEFA,
privatno obezbeenje.
_________________________________________
Abstract
The aim of this work was to present a program of training stewards, that UEFA successfully
implemented in several European countries. The program is divided into eight modules (login stewards,
state laws relating to the business stewards, user needs, ambulance, fire safety, working at a public
location, personal health and safety stewards and accident and emergency evacuation principles),
dedicated to training s means of a written assessment, a practical means of assessment, and evaluation
reports. At the end of the paper we reviewed (briefly) on the situation in Serbia (think of sporting events),
which are specified by law and by-laws, which should improve the situation in the events. Also recently
adopted Law on Private Security, which should enable the training (stewarding, security, specifying their
powers) and the application of which helped the situation at events ( sports, music...), finally put in
order.
106
Key words: modules, security guards, sporting events, training, legislation and regulations, UEFA
program, private security.
_________________________________________
1. UVOD
Savremeno drutvo nosi sa sobom odreene rizike, koji se odnose na nain ivota. Jedan od tih
rizika odnosi se na odravanje javnih skupova (sportske, muzike i druge manifestacije) i bezbednosnost
na ovim manifestacijama, kao i generalno u pogledu stabilnog javnog reda i mira.
Sportski dogaaji su po karakteru javne manifestacije koje su veoma osetljive i rizine sa
stanovita bezbednosti. Naroito ako su to dogaaji kao to su utakmice, najee u fudbalu, koji sa
sobom nose visok rizik odravanja i sa nesagledivim posledicama (tee povrede opasne po ivot,
invalidnost, smrtne posledice), sa obelejima istorijskog, meunarodnog ili nekog drugog karaktera.
Kako u svetu tako i kod nas jedan od najrasprostranjenijih problema predstavljaju navijake
grupe, koje svojim ponaanjem izazivaju razliite incidente (tue, razbijanje, lomljenje infra-strukture
na stadionima i u gradovima itd).
U cilju spreavanja i smanjivanja incidenata na sportskim dogaajima preduzimaju se odreene
preventivne mere i radnje, kao to su:
izgradnja i obnavljanje infra strukture koja je potrebna za bezbednost objekta (protiv
poarna zatita, video nadzor,sl ),
uspostavljanje redarske slube, dovoljan broj i dobro obueni redari za posao,
usvajanje zakonskih i podzakonskih akata i primena u praksi i
drugo.
U Republici Srbiji veina sportskih objekata izgraena je jo pre 30, pa ak i 50 godina. U pitanju
su objekti koji su se u vreme izgradnje nalazili na periferiji gradova i posebno glavnog grada Beograda,
koji u to vreme nije bio naseljen ili je bio okruen malim brojem stambenih objekata. Prema tadanjim
urbanistikim i drugim okolnostima bilo je dovoljno mesta za parkiranje vozila, kretanje gledalaca i za
potrebnu evakuaciju u sluaju poara i drugih opasnosti.
Vremenom je dolo do naglog naseljavanja oko ovih objekata (pr. gradski stadion u Kruevcu,
koji se nalazi u gusto naseljenom delu grada) i propadanja istih posebno usled odsustva ulaganja u infra
strukturu, to za posledicu ima da veliki broj tih objekata ne ispunjava standarde za korienje (loa ili
nikakva protiv-poarna zatita, sanitarija propala, teren za igru i mesta za sedenje u loem stanju) i
objekti su izgraeni od lako zapaljivog materijala.
Sportski objekti - stadioni, fiziki odnosno bezbedonosni uslovi na stadionu, kljuni su faktor za
spreavanje problema i nesrea, pa se u tom kontekstu navode: opti uslovi, istoa, toaleti, eventualni
radovi, dobre oznake i putokazi, pravila ponaanja, istaknuta obavetenja, rezervna struja (generatori)
i dr.
107
Sve ove razloge koje smo prethodno naveli ukazuju nam da se bezbednost kako gledalaca tako i
zaposlenih dovodi u pitanje. S tim u vezi veoma je vano delovati preventivno kako ne bi dolo do
fatalnih posledica, ili pak umanjiti rizik za pojavu istih (Hejsel 1985 - 39 poginulo; Hilsbori 1989 - 96
poginulo; Lav Parejd festival tehno muzike u Disburgu 2010 - 21 poginuo; Port Sajd u Egiptu 2012 - 74
poginula).30
Pored poloaja objekata i njihove i pratee infrastrukture, tu su i redari koji su jedan od
najvanijih inioca i, pored policije, jedan od bitnih subjekata za uspeno organizovanje i realizovanje
sportskog dogaaja. Redarska sluba se po pravilu uspostavlja u okviru sporsteke organizacije i
stadiona, ili pak kao profesionalna organizacija koja se unajmljuje za potrebe konkretnog sportskog ili
drugog dogaaja. U svakom sluaju redarska sluba i redari kao njeni pripadnici su veoma bitni za
uspenu organizaciju i tok sportskih manifestacija, kao i svih dogaaja povodom toga i na konkretnom
mestu gde se dogaaj odvija.
Redarski posao je na izvestan nain srodan poslovima koje jednim delom obavlja policija i to pre
svega u pogledu javnog poretka, reda i mira, ali sa ogranienjen da se radi o poslovima na konkretnom
mestu i u odreeno vreme. Sa stanovita funkcije i cilja, redarski posao je veoma vaan jer je nesporno
u funkciji javnog reda i mira na odreenom objektu, sa naglaenom porukom i ostalima u drutvu.
Imajui u vidu temat konferencije i izabrani naslov referata u velikoj meri upueni smo na mesto,
ulogu i zadatke redara na sportskim manifestacijama. Meutim, redari su angaovani na svim javnim
skupovima koji se odravaju kako na stadionima tako i na drugim javnim mestima, kao to su: arene,
parkovi, trgovi, ulice, javne povrine, trkake staze, izlobeni prostori i druga javna mesta. Lica koja su
angaovana kao redari mogu da rade u tom svojstvu na razliitim sportskim dogaajima, ali i na brojnim
razliitim vrstama zabavnih, kulturnih i drugih manifestacija.
U doktrini i praksi je preovlaujue miljenje da redari ine frontalnu liniju u suzbijanju
poetnih oblika prekraja, naruavanja javnog reda i mira i lakih krivinih dela na javnim
manifestacijama Zavisno od preovlaujuih pravnih sistema drava uspostavljeno je nekoliko razliitih
vrsta redara, kao to su:
redari za zatitu zdravlja i sigurnosti,
redari za zatitu javne bezbednosti,
redari u ekaonicama,
redari za protivpoarnu zatitu i
U odnosu na oblike svojine, nain angaovanja i druge parametre redari mogu biti zaposleni od
strane javne uprave (lokacije), zatim organizatora manifestacije, rentirani preko privatne agencije i na
dr naine.
Dodajemo da poslove i ulogu redara mogu da preuzmu i lica sa invalididetom (u kolicima), to
se u praksi u inostranstvu pokazalo veoma uspeno i delotvorno jer niko ne eli da naudi takvom licu.
30 Nika , Borba protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim manifestacijama, sa osvrtom na ulogu MUP RS, Zbornik radova sa
meunarodnog naunog skupa Nasilniki kriminal:etiologija, fenomenologija, prevencija, Institut za kriminoiloka i socioloka istraivanja,
Beograd-Pali, 2010, str.233-256.
108
Miljenja smo da je ova praksa dobra, da je treba razvijati i ii u susret antidiskriminatorskim normama
u zemljama u tranziciji i kod nas. Naravno, sa odreenom merom opreza jer se radi o veoma suptilnoj
kategoriji lica i tekim poslovima koje treba da obave, pa je preporuka da ova lica obavljaju manje fiziki
zahtevne poslove i uz minimalne rizike.
U narednom delu referata posvetiemo panju Programu UEFA za obuku redara za poslove
obezbeenja na sportskim manifestacijama i daemo kratak osvrt na praksu u Republici Srbiji.
2. PROGRAM UEFA
Nakon poznatih dogaaja na Hejselu i ostalim stadionima gde je naalost dolo do velikih
stradanja posetilaca, navijaa i ostalih lica, fudbalska i ira javnost je bila zateena pomenutim
dogaajima i jo vie njihovim posledicama. Evropska fudbalska organizacija i drave lanice bile su
prinuene da brzo reaguju, pa je pored trenutnih mera pokrenuto i vie razliitih aktivnosti, mera i
projekata na due staze. Jedna od ovih aktivnosti bio je novi Program UEFA za obuku redara i edukaciju
lica koja samostalno, ili zajedno sa policijom obezbeuju sportske dogaaje, stadione i aktere.
Program koji je osmislila i donela UEFA podeljen je u etiri osnovne celine:
1. Osam modula posveenih treningu,
2. Sredstva za pismeno ocenjivanje,
3. Sredstva za praktino ocenjivanje i
4. Izvetaji o evaluaciji.31
Program se zasniva na strunosti i bogatom iskustvu. Kreiran je tako da usvaja najbolju moguu
praksu iz Evrope i drugih mesta sa drutvenim, pravnim i kulturolokim zahtevima zemalja gde kao takav
treba da se primeni.
Obuka se izvodi kroz osam modula. Predvieno je da svaki modul traje tri i po sata (tri sata
uenja plus pola sata procene znanja).
Modul 1 obuhvata:
Postupak prijavljivanja redara prilikom dolaska na stadion (deava se da se prijavi da je
prisutan vei broj redara od stvarnog broja).
Ciljevi zatite zdravlja i sigurnosti kao i javnog obezbeenja. Primer loe organizacije gde je dolo
do smrtnog ishoda (Hejsel 1985; Hilsobori 1989...).
Regulisanje masovnih manifestacija (odnosi se na zakone kojima se reguliu masovne
manifestacije)
Glavni poslovni partneri (firme koje prodaju pie, simbole klubova itd).
Organizacija i operativne delatnosti.
31 UEFA Stewards Training Package - POLICING, SAFETY AND SECURITY IN PUBLIC ASSEMBLY FACILITIES, Professor Steve Frosdick,The
Centre for Criminal Justice Policy and Research. Birmingham City University,National Asssociacions UEFA 2012 -
109
Prava i dunosti redara.

Procena rizika (redar na licu mesta procenjuje rizik za sebe ili kolege oko sebe).32
Modul 2 obuhvata:
Dravne zakone koji se odnose na poslove redara (redari e biti upoznati sa odgovarajuim
dravnim zakonima vezanim za zatitu zdravlja i sigurnosti, kao i javne bezbednosti na masovnim
manifestacijama).
Lokalni propisi (redari e biti upoznati sa odgovarajuim lokalnim propisima, koji se odnose na
zatitu zdravlja i sigurnosti, kao i javne bezbednosti na velikim skupovima).33
Modul 3 obuhvata:
Potrebe korisnika - korisnici sa invalidnou (osobe u invalidskim kolicama, gluvo-neme osobe
itd). Prilagoditi odreene delove objekta tim osobama (mesta gde e biti smetene, toaleti, ulaz
izlaz).
Komunikacija izmeu redara i drugih slubi i sa korisnicima (potrebno je da redari budu upoznati
sa principima dobre komunikacije).
Agresivno ponaanje navijaa.
Upotreba i primena sile.
Izgled i ponaanje redara (redar mora da bude ist i sa vidljivim oznakama - prslucima)
Dunosti redara u skladu sa zakonima.
Javni skup i njegove karakteristike (psihologija, dinamika, ponaanje...)
Zabranjeni simboli (Poeljno je da instruktori koriste kao dodatnu literature Prirunik pod
naslovom Fudbal protiv rasizma, ukupno 32 strane i u izdanju FARE).
Rasizam (etnika netrpeljivost).34
Modul 4 obuhvata:
Hitna pomo - pruanje hitne pomoi na licu mesta.
Redar ne treba da izigrava medicinskog tehniara, ve da sprei da se situacija ne pogora, dok
ne dou medicinski tehniari.
Nadalje, redar treba da se obui da zaustavi krvarenje, imobilie deo tela koji je povreen,
postavi osobu u poloaj bezbedan i da ne doe do pogoranja zdravstvenog stanja lica.35
Modul 5 obuhvata:
32 Ibid.
33 Ibid.
34 Ibid.
35 Ibid.
110
Protiv poarna zatita - korienje i upotreba aparata za gaenje poara, Obuka redara u
rukovanju protiv poarnim aparatima sa kojim raspolau stadioni odnosno objekti.
Potrebno je da redar da zna mesta gde se aparati nalaze, kako to bre stii do njih itd.
est glavnih vrsta poara koji ukljuuju:
1. Obine gorive materijale,
2. Zapaljive tenosti ili topive vrste supstance (benzin, parafin, boje, ulja),
3. Zapaljive gasove (butan, metan),
4. Metale (litijum),
5. Izazvan elektrikom i
6. Poari koji ukljuuju kuhinjsko ulje.36
Modul 6 obuhvata:
Rad na javnoj lokaciji sredstva i oprema za zatitu,
Korienje opreme,
Pretres javne lokacije,
Pretres ljudi,
Nedozvoljeni predmeti i
Zabrana ulaza.37
Modul 7 obuhvata:
Lina zatita zdravlja i sigurnosti redara,
Zatita zdravlja i sigurnosti drugih,
Izgled i ponaanje redara (jednoobraznost),
Postupak u sluaju opasnosti (poar,napad...),
Sprovoenje mera u odreenim situacijama i
Prijava incidenata.38
Modul 8 obuhvata:
Hitni sluajevi i principi evakuacije
Navodimo nekoliko najvanijih naela i principa rukovoenja u hitnim sluajevima:
a) Princip sveobuhvatnosti - predvianje svih realnih opasnosti do kojih moe doi, posledice, mere
koje se preduzimaju u tom sluaju.
b) Princip postupnosti - praktino postupanje u sluaju da doe do incidenata i preduzimanje mera
preventive,
36 Ibid.
37 Ibid.
38 Ibid.
111
v) Pod vostvom rizika - u planovima za hitne sluajeve, odluuje se o prioritetima.

g) Princip integrisanosti - planovima za hitnesluajeve obezbeuju da se svi glavni poslovni partneri
istovremeno ukljuuju.
d) Princip saradnje - izmeu poslovnih partnera radi efikasnije komunikacije
) Princip usklaenosti - planovima za hitne sluajeve predvideti
sinhronizaciju aktivnosti, svih
uesnika, kako bi se postigao cilj,
e) Princip fleksibilnosti - kreativan pristup tokom izrade planova
za hitne sluajeve,
) Princip profesionalnosti - konstantno poboljavati planove, koristei iskustva, znanje i napredne
tehnologije.39
Prema Programu navode se sledee (3) vrste evakuacije:
-kompletna evakuacija sa javne lokacije,
-delimina evakuacija i
- kompletna ili parcijalna evakuacija unutar javne lokacije
Dalje se navodi karakteristino ponaanje tokom javnog skupa u kriznoj situaciji:
-Planovi postupanja u hitnim situacijama,
-Informacije o evakuaciji i
-Sprovoenje planova.40
2.1 OCENJIVANJE I DODELA SERTIFIKATA
Na kraju obrade svakog modula predvieno je da se pristupa ponavljanju gradiva i pismenoj
proveri znanja u trajanju od 45 minuta.
Samim zavretkom obuke pristupa se proveri znanja redara kroz praktino ocenjivanje, pomou
sredstava za procenu praktinog znanja.
Ova procena se odnosu na proveru znanja:
koje je ostvareno radom u uionici, (hitna pomo i protiv-poarna zatita...)
provera znanja na radnom mestu (u realnim situacijama na sportskim manifestacijama).41
2.2. STRATEGIJA OCENjIVANjA
Sledea faza u okviru Programa UEFA je Strategija ocenjivanja koja obuhvata valorizaciju
ostvarenih znanja i odnosi se na obuku instruktora, obuku redara i po potrebi ostalih aktera. Smisao
39 Ibid.
40 Ibid.
41 Ibid.
112
ocenjivanja i izgradnje strategije je da se usvoje konkretni, privatljivi i odrivi normative i toj osnovi
postave budui standardi i ostvare odreena oekivanja u ovoj oblasti.
OBUKA INSTRUKTORA
1. Praksa je pokazala da ovakav program podrazumeva imenovanje do 16 instruktora/ocenjivaa
za koje je procenjeno da su u stanju da prihvate obuku redara kao i proveru znanja.
2. Podobnost ovih instruktora/ocenjivaa bie konstantno proveravana kroz obuku uvebaj
instruktore. Ako se i jedan od njih pokae kao neprikladan za ulogu, bie obaveten
koordinator za dravnu obuku.
3. Instruktor/ocenjiva koji uspeno zavri obuku dobie sertifikat.
REDARI
1. Formativna provera obezbeena je putem mogunosti za pitanja i odgovore unutar svakog
modula.
2. Redari e biti ocenjeni u skladu sa oekivanim rezultatima uenja baziranim na znanju i to putem
sumirajueg pismenog testa na kraju svakog modula.
3. Pisani test za svaki modul sadrae deset pitanja u vidu kraih odgovora da bude uraen u ne
vie od 30 minuta. Taj test je tipa otvorene knjige i redarima je dozvoljeno da se oslanjaju na
svoje beleke i na materijal za vebe za vreme testa.
4. Prolazna ocena za svaki pismeni test je 70%. Ponavljanje testa je dozvoljeno.
5. Pisani test, ponovni test i vodii za ocenjivanje su obezbeeni u ovoj obuci. Ocenjivanje e biti
odgovornost instruktora/ocenjivaa.
6. Redari e biti provereni na radnom mestu u skladu sa oekivanim rezultatima uenja baziranim
na spretnosti. Ocenjiva e da posmatra redare pojedinano kako rade na svojoj lokaciji te e da
zebelei svoja uoena zapaanja koja potvruju redarovu praktinu sposobnost po principu ili
prolaza ili padanja.
7. Papiri za praktinu proveru su dati u ovoj obuci. Provera e biti odgovornost instruktora.
8. Redari koji uspeno zavre program obuke i provere dobie certifikat.
9. Rezultati provere redara bie provereni i potpisani od strane jednog ili vie internih verifikatora
koji e biti nominovani na svakoj od javnih lokacija.
10. Sistemi provera redara kao i rezultati provera na lokacijama periodino e biti kontrolisani od
strane jednoga ili vie spoljanjih verifikatora koji e biti nominovani od strane koordinatora za
dravnu obuku u saradnji sa UEFA Odeljenjem za stadione i bezbednost.42
42 Ibid.
113
3. BORBA PROTIV NASILJA I NEDOLINOG PONAANJA U SRBIJI I OBUKA REDARA

Problem nasilnikog i nedolinog ponaanja na sportskim i drugim manifestacijama doao je do
punog izraaja tokom sedamdesetih godina minulog veka, posebno u razvijenim zemljama zapadne
Evrope (pr. Vrlika Britanija) i kasnije u zemljama u tranziciji. Fenomen nasilnikog ponaanja nije bio
eksluziva samo engleskih navijaa poznatih huligana sa Ostrva, ve je dobio svoju dimenziju u
ruilakim ponaanjima pojedinih grupa navijaa u Junoj Americi i na ostatku Starog kontinenta.
Nasilje i njegova eskalacija bili su prosto ventil za nagomilane ekonomske, socijalne i ostale probleme u
savremenom drutvu.
Na slian nain ovaj problem se manifestovao i na prostorima nekadanje SFRJ Jugoslavije i
kasnije novonastalih drava, dakle i na teritoriji republike Srbije. Poetkom devedesetih godina XX veka
ovaj problem je dobio posebnu dimenziju esklacijom nacionalizma na sportskim susretima najveih
klubova iz Srbije (Crvena zvezda i Partizan) i Hrvatske (Dinamo i Hajduk), kao to je bio sluaj na danas
antologijskoj utakmici izmeu Dinama i Zvezde u Zagrebu sredinom 1990.godine. Posle zavretka
graanskog rata na prostorima nekadanje Jugoslavije trend huliganizma se nastavio, ali sada vie u
granicama novonastalih drava lanica nekdanje jugoslovenske federacije. U odustvu spoljneg
neprijatelja pojaan je rivalitet izmeu navijakih grupa domaih klubova u Srbiji, kao i izmeu samih
grupa u okviru navijakih tabora pojedinih klubova. Etiologija je bila ista, dakle spoljni i unutranji razlozi
kao to su politiki, ekonomski, soijalni, kulturne i druge razlike.
Drutvena reakcija na nasilje na sportskim i drugim manifestacijama je bila dosta mlaka i
neefikasna, a posebno to nije postojala adekvatna legislativa i konzistentna praksa. Po ugledu na
razvijene zemlje EU Srbija je pristupila novelama u ovoj oblasti, pa je tako posle due vremena donet
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama koji je u nekoliko
navrata noveliran.43 U kratkom osvrtu na vanija zakonska reenja najpre ukazujemo da je tekst
propisa relativno jasan i koherentan. Centralni problem je injenica da je propis za kratko vreme u vie
navrata menjan, ali je to sa razloga to je vreme pokazalo da je prvobitni tekst bio nepotpun i praksa je
nametala potrebu da se izvre izmene i dopune propisa. Miljenja smo da je to na izvestan nain
nemogua misija, jer je prosto neizvodljivo u potpunosti pravno predvideti sve potencijalne faktike
situacije. U pogledu sistematike Zakon obuhvata etiri (4) odeljka sa 25 odreda, dok etiri lana nisu
integrisana u tekst do kraja. Pored uvodnih (osnovnih) odredaba najvanije mesto zauzimaju mere za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja, kaznene norme i na kraju prelazne i zavrne odredbe. U
tekstu propisa detaljnije se elaboriraju kategorije vezane za sportske priredbe (subjekti, objekti i dr),
43 Slubeni glasnik RS br.67/03,101/05, 90/07, 72/09 i 11/09, Beograd.
114
nasilje i nedolino ponaanje, mere za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja (preventivne,

poveanog rizika), mere dravnih organa i dr.
U implementaciji Zakona posebno mesto imaju podzakonski akti koji su doneti upravo radi
njegove relaksirane primene, a meu njima od izuzetnog znaaja je Pravilnik o programu i nainu
sprovoenja obuke za obavljanje poslova redara na sportskim priredbama.44 Pomenuti podzakonski
akt doneo je neka od poetnih reenja koja su nedostajala u prvom trenutku i na osnovu njega je
organizovana obuka i edukacija redara, pa su ostvareni dobri poetni rezultati. Ukazujemo da je na
usvajanju i primeni ovog propisa po prvi put manifestoivana puna saradnja sektora javne (MUP RS,
Direkcija policije) i privatne bezbednosti (PKS, Udruenje za FTO). Ista saradnja je dalje nastavljena i
konkretizovana nedavnim usvajanjem Zakona o privatnom obezebeenju i Zakona o detektivskoj
delatnosti u Srbiji,45 tako da naa drava nije vie poslednja zemlja u regionu koja nema propise u ovoj
oblasti. Na okruglom stolu koji je odran u organizaciji PKS i MUP RS poetkom 2014.godine najjavljeno
je donoenje niza podzakonskih akata za implementaciju ovih zakona, a meu njima i propisa od znaaja
za dalju edukaciju i rad redara na javnim manifestacijama.46
Suzbijanje nasilja na sportskim i drugim manifestacijama u Srbiji je regulisano i drugim pravnim
propisima (KZ,ZKP, Zakon o prekrajima, Zakon o okupljanju graana, Zakon o JRM i dr.), ali je po nama
najvanija jedinstvena primena zakona i izgradnja dobre pravne prakse u ovoj oblasti. Miljenja smo da
su u Srbiji u velikoj meri prihvaena reenja i praksa razvijenih zemalja, organizacija poput UEFA i
posebno EU. U daljem radu potrebna je konzistentna primena propisa i saradnja organizatora, klubova,
MUP RS i ostalih aktera na izgradnji bezbednosne kulture. U duhu sa potrebama vremena oekuju se i
povremene novele propisa, ali smo miljenja da to ne treba da bude kao u prethodnom periodu uestalo
i bez dugoronijih planova.
4. UMESTO ZAKLJUKA
Kao to smo naveli u prethodnom delu Program UEFE koji je predstavljen u ovom radu pokazao
se u veini zemalja kao veoma praktian, odriv i primenljiv u praksi. Naravno, podrazumeva se da
Program prate izmene i dopune pojedinih propisa drava u ovoj i srodnim oblastima -zakona i
podzakonskih akata, sve zavisno od primene u pojedinim zemljama.
Posebno navodimo dobru legislativu i praksu koja je u ovoj oblasti razvijena u Velikoj Britaniji,
koja je i bila inicijator izrade ovakvog programa. Uz primenu odgovarajuih zakonskih i podzakonskih
akata koji su u velikoj meri harmonizovani i unificirani, postoji realna mogunost za njihovu primenu i
u tom smislu Program UEFA se pokazao kao veoma uspean. Verujemo da su mogunosti da danas doe
44 Slubeni glasnik RS br.28/11, Beograd.

45 Slubeni glasnik RS br.104/13, Beograd
46Okrugli sto PKS-Udruenja za FTO i MUP RS odran u prostorijama PKS u Beogradu 18.02.12014.g. na temu Primena novih
propisa u oblasti privatne bezbednosti.
115
do incidenata, rtava i tragedija poput Hejsela (1985) i Hilsborsa (1989) znatno smanjenje i svedene na
prihatljivi minimum, ali uvek valja biti na oprezu i otkloniti potencijalne uzroke.
Na kraju predstavljanja Programa UEFA za obuku redara ponoviemo da je Republika Srbija
znaajno napredovala u ovoj oblasti i da su stvorene dobre poetne pretpostavke da sportske i druge
manifestacije budu ne samo po nazivu, ve i po njihovom toku i sadrini. I dalje od toga, da se posetioci,
graani i svi lanovi zajednice lepo i sigurno oseaju na ovim i drugim priredbama i da redari, pored
ostalih subjekata, prue svoj doprinos izgradnji koncepta Sigurne zajednice (Safe Community).
Podseamo da je Republika Srbija donela i nekoliko vanih programskih dokumenasta u ovoj oblasti,
kao to su: Nacionalna strategiju za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbama za period od 2013. do 2018(Zakljuak Vlade RS od 12.07.2014), Akcioni plan za sprovoenje
strategije, 47. Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama 48 i dr. Dodajemo da je
jo ranije (2011) u organizaciji NVO Centra za nove politike uraena posebna studija pod
naslovomPravni okvir spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama.49
U funkciji primene aktuelnih propisa, ostvarenja i zatite prava graana potrebno je da se vodi
rauna o harminizaciji propisa i njihovoj primeni jedinstveno i prema svima, na koji nain e ovi propisi
ostvariti svoju svrhu. Podseamo da je izvrena i posebna analiza pod naslovom Odnos teorije i prakse
u primeni Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim manifestacijama u Srbiji,
na osnovu koje je primeena nedovoljna usklaenost i povezanost doktrine i prakse u razvoju
bezbednosti na sportskim i drugim javnim manifestacijama u Srbiji. Miljenja smo da obaveze nema
samo organizator sportske priredbe, ve svi subjekti i to mora biti znaajnije istaknuto u potencijalnim
novim propisima koji se najavaljuju. Posebno valja imati na umu harmonizaciju naih normi sa
meunarodnim propisima EU, standardima UEFA i ostalim propisima razvijenog sveta.
Na kraju, verujemo da je na rad skroman doprinos kritikom razmatranju uloge i mesta redara
i ostalih subejakata na sportskim i javnim manifestacijama, jer ove manifestacije se odravaju na
dobrobit graana i zajednice. Miljenja smo da u narednom periodu sektor javne i privatne bezbednosti
moraju da nastave zajedniki rad i saradnju u ovoj veoma vanoj oblasti.
LITERATURA:
[1]
CNP - Centar za novu politiku, Pravni okvir spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja na
sportskim
priredbama, Beograd 2011. godine
[2]
Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za
period od 2013. do 2018. - Akcioni plan za sprovoenje strategije.
47 Na osnovu lana 45. Stav 1. Zakona o Vladi ( Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05- ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 US i 72/12)
Vlada Republike Srbije je 12. jula 2013. godine donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbama za period od 2013. do 2018. kao i Akcioni plan za sprovoenje strategije.
48 Na osnovu lana 49. Statuta Fudbalskog saveza Srbije (Slubeni list FSS "Fudbal", broj 2/2007), Odbor za hitna pitanja FS Srbije, na sednici odranoj
6.06.2007.godine, doneo je PRAVILNI o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmica.
49 CNP - Centar za novu politiku, Pravni okvir spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, Beograd 2011. godine
116
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
Nika , Borba protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim manifestacijama, sa osvrtom

na ulogu MUP RS,
Zbornik radova sa meunarodnog naunog skupa Nasilniki
kriminal:etiologija,
fenomenologija, prevencija, Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd-Pali, 2010.Nika ,
Koncept policije u zajednici i poetna iskustva u Srbiji, KPA, Beograd 2012.g
Nika , Zbirka propisa Zakon o Policiji i podzakonski akti, MUP RS, interno, Beograd 2008.
Okrugli sto PKS-Udruenja za FTO i MUP RS odran u prostorijama PKS u Beogradu
18.02.12014.g. na temu Primena novih propisa u oblasti privatne bezbednosti.
Pravilnik o programu i nainu sprovoenja obuke za obavljanje poslova redara na sportskim
priredbama, Slubeni glasnik RS br.28/11.
Zakon o detektivskoj delatnosti, Slubeni glasnik RS br.104/13.
Zakon o policiji, Slubeni glasnik RS br.101/05, 63/09 - Odluka US i 92/11.
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, Slubeni glasnik
RS br.67/03,101/05, 90/07, 72/09 i 11/09, Beograd.
Zakon o privatnom obezebeenju, Slubeni glasnik RS br.104/13.
Slubeni list FSS "Fudbal", broj 2/2007), PRAVILNI o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim
utakmicama.
Frosdick S, (2012), Policing, safety and security in public assembly facilities. The Centre for
Criminal Justice Policy and Research. Birmingham City University,NaTional Asssociacion
117

OPTE BEZBEDNOSNE MERE NA SPORTSKIM TAKMIENJIMA

GLOBAL SECURITY MEASURES AT SPORTING
EVENTS
Jovan Rsti, master
Jugoimport, Beograd
Dr Ljupka Petrevska
Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju Ni
Dr Milan Rsti
Visoka kola za menadment i ekonomiju, Kragujevac
Apstrakt
Ljudski ivot, za mnoge je ini se, potpuno bezvredan. Do ovog zakljuka nije teko doi kada se
pogledaju bilansi mrtvih u bombakim napadima. Ne ulazei u razmatranje motivacionog pokretaa
njihovih dela, pomalo je tuno kada se proita koliko je dece poginulo, koliko je porodica izgubilo svoje
voljene samo zato to su se nali u pogreno vreme na pogrenom mestu. Sportska takmienja
teroristima su privlana ba iz razloga to se na njima okuplja veliki broj ljudi.
Osnovna funkcija bezbednosnog menadmenta jeste procenjivanje aktuelnih i potencijalnih
bezbednosnih pretnji, izazova i rizika, preduzimanje mera radi otklanjanja opasnosti, uspostavljanje
organizacije koja e biti sposobna da zatiti neku organizaciju, od svih oblika ugroavanja, da kontrolie
sprovoenje bezbednosnih mera i funkcionisanje sistema bezbednosti, da prua odgovarajue
informacije top menadmentu, kao i da izrauje bezbednosne analize u cilju normalnog funkcionisanja
organizacije i pruanja pune sigurnosti svima.
Organizacija sportskog dogaaja podrazumeva planiranje i kontrolu velikog broja faktora. Organizator
mora konstatno biti u stanju pripravnosti, ba iz razloga to u svakom trenutku moe da se dogodi neka
nepredviena okolnost.
Kljune rei: sigurnost, bezbednosni menadment, prevencija, sportsko takmienje, teroristiki napad
Abstrakt
Human life, for many it seems to be completely worthless. This conclusion is not hard to come by when
you look at the balance sheets of the dead in the bombings. Without getting into consideration the
motivational drivers of their actions, it's a little sad when you read how the children were killed, how
many families lost their loved ones just because they found themselves at the wrong time in the wrong
place. Sports competitions are attractive to terrorists just because they are the large numbers of people.
118
The basic function of security management is assessing the current and potential security threats,
challenges and risks, to take measures to eliminate hazards, establishing an organization that will be
able to protect an organization from all types of threats, to control the implementation of security
measures and the functioning of the security system that provides appropriate information to top
management, and that makes security analysis in order to the normal functioning of the organization
and provision of full security for all.
Organization of sports events involves planning and control of a large number of factors. The organizer
must constantly be on standby, just because every moment can happen some unforeseen circumstances.
Key words: security, security management, prevention, sports competition, terrorist attack
UVOD
Organizacija sportskih dogaaja predstavlja kompleksan posao. Mere bezbednosti moraju biti na
visokom nivou ba iz razloga to dolazi do ekspanzije nasilnikog ponaanja irom sveta. Nasilniko
ponaanje ne zaobilazi ni sportske manifestacije.
Menadment je disciplina koja moe biti primenjena na razliite organizacije. Menadment primenjen
na preduzee predstavlja menadment preduzea ili poslovni menadment, dok menadment
primenjen na obrazovne institucije je menadment u obrazovanju, menadment u policiji naziva se
policijski menadment, menadment u javnim slubama naziva se javni menadment itd. Praktino
koliko postoji vrsta organizacija toliko moe biti razliitih disciplina menadmenta. Osnovni zadatak
menadmenta svake organizacije je da povea vitalnost organizacije, odnosno njenu sposobnost
preivljavanja u razliitim okolnostima, uz prosperitet i rast organizacije.
Mesto bezbednosnog menadmenta u svakoj organizaciji odreeno je njegovom funkcijom i zadatkom.
Osnovna funkcije bezbednosnog menadmenta su procenjivanje aktuelnih i potencijalnih bezbednosnih
pretnji, izazova i rizika, preduzimanje mera radi otklanjanja opasnosti, uspostavljanje organizacije koja
e biti sposobna da zatiti neku organizaciju, od svih oblika ugroavanja, da kontrolie sprovoenje
bezbednosnih mera i funkcionisanje sistema bezbednosti, da prua odgovarajue informacije top
menadmentu, ili politikom rukovodstvu, da izrauje bezbednosne analize u cilju opstanka i rasta
organizacije i pruanja pune sigurnosti svim zaposlenima.50 Sportska takmienja zahtevaju ozbiljan
menadment, a sve u cilju podizanja bezbednosne situacije na najvii mogui nivo.
1. BEZBEDNOSNI MENADMENT-POJAM I KARAKTERISTIKE
Pojam bezbednosni menadment je relativno novijeg datuma, pa moemo rei da jo uvek ne postoji
konana definicija. Dakle, sam pojam ovaj pojam je jo uvek u fazi razvoja. Meutim, moemo izdvojiti
neke od definicija. Pod pojmom bezbednosni menadment, u irem smislu, podrazumeva se odluivanje
o bezbednosnim ciljevima organizacionog sistema, o nainima i sredstvima da se izbegnu nepovoljni
uticaji koji dolaze iz okruenja ili samog organizacionog sistema, ili da se njihov tetan uticaj umanji.51
Bezbednosni menadment obuhvata veliki opseg poslova i razlikuje se od organizacije do organizacije.
50 Dragii Z.: Bezbednosni menadment, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., str. 15
51Dragii Z.: Bezbednosni menadment, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., str. 14
119
On obuhvata obezbeenje lica i imovine, nadzorne i alarmne sisteme, zatitu tokom prenosa imovine i
vrednosti, ali i konsultantske usluge, upravljanje rizikom, zatitu podataka, istrage i zadatke vezane za
kadrovske resurse.52 Sistem bezbednosnog menadmenta u organizaciji, pored fizike i tehnike
zatite lica, imovine i operacija, mora da ukljui u sebe prikupljanje podataka i procenu rizika, zatitu od
poara, eksplozija i akcidenata, zatitu i bezbednost53, ali i da stvara osnovu za donoenje
menaderskih odluka, obezbeuje pristup poverljivim informacijama za top menadment i ustanovljava
procese i procedure za zatitu i bezbednost. Dakle, ovaj sistem mora da integrie sve aspekte
bezbednosti i zatite54.
Bezbednosni menadment obuhvata upravljanje bezbednou i zdravljem u organizaciji, revizije,
upravljanje krizama i planiranje za vanredne situacije, video nadzor, nabavka opreme i ljudi za fiziko
obezbeenje, zapravo sve ono to moe uticati na funkcionisanje organizacije.55 Bezbednosni
menadment predstavlja osnovni, ali ne i jedini, oblik menadmenta poto takve organizacije obavljaju
i itav niz drugih funkcija.
Fleksibilnost organizacije sportskog dogaaja direktno je zavisna od brzine dobijanja informacija i ona
predstavlja sposobnost da se blagovremeno izbegnu opasnosti, dok kontrolabilnost predstavlja
sposobnost menadmenta sportske organizacije da predvia mogue izvore ugroavanja i vlastite
mogunosti da na ugroavanja adekvatno odgovori. Polazite za bezbednosni menadment koji se bavi
organizacijom sportskog dogaaja predstavljaju ciljevi koje je ta organizacija postavila pred sebe.
Bezbednosni menadment uvek mora da se nalazi u funkciji dostizanja i ouvanja vrednosti koje je
menadment sportskog takmienja definisao kao ciljeve. Zadatak
, .

, organizacija je i glavna posledica menadmenta, po nainu na koji je neka organizacija
ustrojena.
Jedno ameriko udruenje za bezbednost dolo je do zakljuka da u savremenom svetu, organizacije
moraju da se prilagoavaju rizicima putem takozvane konvergencije bezbednosti. Oni ovaj proces
smatraju globalnim trendom, a definiu ga kao: identifikovanje bezbednosnih rizika i meuzavisnosti
izmeu funkcija unutar preduzea i razvijanje poslovnih reenja kojima se moe upravljati, a koji slue
kao odgovor na uoene rizike i meuzavisnosti.56
Istorijski posmatrano, menadment je nastao u veoma dalekoj prolosti i vezao se za sposobnost da se
sa to manjim ulaganjima ostvare to bolji rezultati. Jasno se ukazuje na to da bezbednost vie nije
samo funkcionalna aktivnost, ve predstavlja dodatu vrednost ukupnoj poslovnoj misiji. Vaan
dogaaj (major event) moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija, privlano zbivanje izvan
52McCrie R. D.: Security Operations Management, Butterworth-Heinemann, Boston, 2001., str. 24
53Trivan D.: Corporate safety in the Republic of Serbia: overview and prospects, Corporate security in dynamic global
environment challenges and risks, Institute for Corporative Security Studies, Ljubljana, 2012., str. 227-236
54 Isto
55 Borodzicz E. P.: Risk, Crisis and Security Management, John Wiley & Sons Ltd., Chichester, 2005., str. 50
56 Booz A. H.: Convergence of Enterprise Security Organizations, AESMR, 2005., str. 2
120
svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.57 Takvo zbivanje obino ima odreeno znaenje,
privlai masu ljudi (gomilu) ili vezuje panju medija. Moe da bude meunarodni, nacionalni,
regionalni ili lokalni. Moe da obuhvati sport, umetnost, pozorite, festival ili turnir. Moe da bude
takmiarski, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili
jednostavno namenjen dobroj zabavi. Moe da bude gradska godinja priredba, festival ili seoska
sveanost, slava, sportski ampionat ili skautski sportski slet. Moe da bude izloba, sednica,
konferencija, zbor, miting ili rasprava.
Za menadment sportskog objekta vaan dogaaj ima prelomni znaaj. Podstie uspavane
potencijale, pokree inicijative. Dogaaji okupljaju vrhunske takmiare i izvoae, otvaraju
perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta. Pripremanje za vaan
sportski dogaaj - na primer meunarodni ampionat - koncentrie napore ire i lokalne zajednice
i omoguuje zaokruivanje sportskog objekta instalacijama koje ga uvruju u viu klasu takvih
institucija (kompleks obuhvata spoljanji stadion, unutranju arenu, centar za konferencije i centar
za specifini sport koji je posluio kao povod za rekonstrukciju postojeeg i il i izgradnju novog
objekta; primer SPENS-a u Novom Sadu koji je izgraen radi organizacije meunarodnog
ampionata u stonom tenisu). etiri glavne osobine karakteriu vane dogaaje:
1. Svaki dogaaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Svaki ima polaznu i
zavrnu taku, imaju vrste rokove i njihovo organizovanje je obino nadreeno ostalim
poslovima u sportskom objektu.
2. Dogaaji nameu menaderima da unaprede programe i sopstvene izvoake
karakteristike. Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imida;
razvaljuju administrativne granice izmeu odeljenja, unifikuju organizaciju; oslobaaju
resurse i proveravaju njihove prednosti i slabosti. Mogu, takoe, da otvore sasvim nova
podruja delatnosti i da organizaciju uine pionirom u nekoj oblasti rada.
3. Dogaaji izazivaju akutne i momentalne probleme iskuavajui sposobnosti organizacije.
Mnogi problemi mogu da se predvide ali neki su nepredvidljivi. Dogaaj je isto to i normalan
program ubrzan i isporuen u utvrenom i ogranienom prostoru i vremenu; to koncentrie
sve napredne postupke planiranja i akcije u odreenim satima i momentima. Glavni je
problem u tome to menaderi i organizatori dogaaja ne mogu da poslove obavljaju rutinski;
drugi problem je u tome to u uspavanim datumima (aktivnosti i zadaci koji ekaju na
realizaciju) tokom priprema dogaaja vrebaju opasnosti da se planske mete ne ostvare a
budeti da se premae; da se takoe ne ostvari potrebna koordinacija.
4. Dogaaji zahtevaju odreene stilove i metode menadmenta. Oni zahtevaju koordinatora,
preciznost, rokove i brzo odluivanje i po tome se razlikuju od veine normalnog
programiranja. Stroga administracija, koja koristi mrene dijagrame i kontrolne liste moe da
pomogne da se ispotuju rokovi i ciljevi. Preduzetnike sposobnosti zajedno sa dobrom
administracijom daju najbolje efekte. Poto su dogaaji koncentrisani na zadatke, zahteva se
autoritaran stil liderstva ili ,,dobronamerna diktatura, posebno u zavrnim etapama detaljne
pripreme i na sam dan dogaaja.
57 Torkildsen G.: Leisure and recreation management, London, 1982., str. 438-454
121
2. RUKOVOENJE SPORTSKIM DOGAAJEM

Svaki dogaaj zahteva odgovarajui personal. Postojanje mnotva razliitih ovlaenja i poslova koji
moraju da se obave tano i na vreme zahteva imenovanje koordinatora dogaaja. Koordinator ne
organizuje aktivnosti neposredno. On deluje kao voa, povezuje ljude, informie, zna u irokom smislu
ta ko zna i moe da uradi i ta je ija odgovornost. Koordinator kontrolie i prati napredovanje
celokupnog procesa pripremanja i prezentacije dogaaja koristei najefikasnije metode - sednice,
izvetaje sektorskih rukovodilaca i mrene planove (dijagrame toka aktivnosti). Koordinator mora da
bude sposoban da podstie, odnosno da kurai ljude i da bude odluan u ovladavanju situacijama.
Kada se realizacija planova priblii kasnijim etapama, koordinator mora da primeni pritisak i da
donosi autoritetne odluke kako bi postigao potovanje rokova. On je kljuna figura u organizaciji
svakog dogaaja, jer on povezuje i kontrolie.
Koordinator obino radi sa timom rukovodilaca sektora aktivnosti. Svaki rukovodilac tima (radne
grupe) treba da ima jasne odgovornosti, zaduenja, vremena, rokove i kalendare ali sve to u okviru
organizacionog plana. Nijedna radna jedinica ne moe da deluje nezavisno, bez povezanosti i
poznavanja uspeha celokupnog projekta.
Dogaaji, pogotovo veliki, ostvaruju se aktivnou razliitih vrsta stalnog osoblja i pomagaa. Osoblje
moe da bude zaposleno sa punim radnim vremenom, plaeno osoblje sa skraenim radnim
vremenom, plaeno osoblje za pojedinane poslove i dobrovoljci. Takoe menadment sportskog
objekta u kojem se organizuje dogaaj, moe da poveri neke funkcije drugim organizacijama
(agencijama, preduzeima i sl.) ili da ustupi franizu drugima (prodaja pia i hrane i sl.). O svemu to je
vano, jo tokom planiranja, neophodno je dati informacije svima koji su ukljueni u pripreme
dogaaja, pogotovo onima u prvoj liniji realizacije (osoblje prvog kontakta).
Plaeno osoblje treba da zna unapred koliko e biti plaeni, svoje radno vreme i uslove rada, da li e
biti prekovremenog rada, razliitih nivoa plaanja kao i uslove osiguranja. Dobrovoljci treba da znaju
tano gde e stajati tokom dogaaja, ta su im odgovornosti i dokle se one prostiru. Uvek treba imati
na umu pravne probleme u vezi sa svakim pojedinim dogaajem (rizici); takoe probleme u vezi
sklapanja ugovora, osiguranja i promocije (propagande) to zahteva angaovanje profesionalnog
pravnog savetnika.
I osoblje i pomagai treba da znaju ta im je posao, ta se od njih oekuje, za ta su odgovorni, ko je za
njih odgovoran i ta treba da rade da bi bili uspeni. Svi moraju da budu visoko motivisani i susretljivi.
To moraju da postignu koordinator i rukovodioci timova. Vani su motivacija, priznanje, uvaavanje i
zahvalnost.
3. ORGANIZACIONA STRUKTURA SPORTSKOG DOGAAJA
Organizovanje dogaaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje
radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi. Organizaciona struktura obuhvata lance
komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove ili radne grupe koje se bave razliitim
podrujima rada. Struktura mora da obuhvati najiru lepezu poslova i zadataka u vezi sa dogaajem.
122
Na primer, takav dogaaj kakav je festival koji ukljuuje grupe uesnika iz neke lokalne zajednice, moe
da se organizuje uz oslonac na sledeu strukturu - radne grupe zaduene za:58
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Program i sadraj - aktivnosti, organizacije itd.

Budet - raunovodstvo, prihodi i rashodi u svim oblastima budueg dogaaja
Marketing - upoznavanje, publicitet, mediji itd.
Personal i kadrove - ugovori, dunosti itd.
Administracija - programi, tampanje, blagajna, pravna pitanja, i sl.
Tehnika pitanja - resursi, oprema, pripreme i sl.
Usluge - parking, garderoba, informacije, prva pomo i sl.
Ugostiteljstvo i druenje - rutinsko i specijalno zabavljanje itd.
Za svako podruje treba da se formira posebna radna grupa i rukovodilac sektora koji preuzima
odgovornost i veze sa glavnim koordinatorom. Vano je da se utanae odreene i jasne uloge,
odgovornosti, zadaci i datumi. Svako ko je ukljuen u oganizaciju dogaaja mora da zna kome odgovara,
ko je za ta odgovoran, ko sa kim radi i ta je ija funkcija u organizaciji. Podruja odgovornosti i zadaci
koji treba da se izvre treba da se svrstavaju i kontroliu u zasebnim jedinicama, povezanim
koordinisanom mreom upravljanja. Kljuni faktori sklopa organizacije su:59
1. ljudi koji izvode planove;
2. jedinice zadataka - ljudi kojima su dodeljene optimalne odgovornosti koji imaju dovoljno
vremena da se pripreme za napore koje zadaci trae;
3. naelnici jedinica;
4. njihov raspon kontrole.
4. DETALJNO PLANIRANJE I VREDNOVANJE DOGAAJA
Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, festivala i sl.) mora da prethodi detaljno planiranje.
Neophodno je planirati upeatljiv poetak (otvaranje) kao i isto takav zavretak i efikasno zatvaranje
dogaaja. Vaan deo celokupnog procesa mora da budu paljivo procenjivanje i vrednovanje,
uspostavljanje povratne sprege, odnosno dobijanje povratnih informacija od auditorijuma.
Pet sledeih koraka je neophodno preduzeti u zavrnim etapama veine vanih sportskih dogaaja:60
mora se izraditi detaljni finalni plan;
mora se izraditi i briljivo pratiti kontrolna lista (podsetnik);
moraju se izraditi planovi za nepredviene sluajeve (loe vreme, otkazivanje dolaska dela
uesnika dogaaja - takmiara i sl.);
mora biti odrana proba dogaaja ak i ako neke komponente otkau, ukljuujui zaduenja
osoblja;
svi mogui elementi treba da se dvostruko provere.
58 Rai A. i Maksimovi N.: Sportski menadment, Novi Sad, 2004., str. 232
59 Isto
60 Isto
123
Zatvaranje dogaaja je vana komponenta celokupnog dogaaja. Zavrne ceremonije,

gostoprimstvo (prijemi, zakuske), zahvalnost svima, isplaivanje novanih obaveza, provera
inventara, ienje, kao i motivisanje radnika da izvravaju obaveze do kraja, uslovi su da se
postigne krajnji uspeh. Posle dogaaja veoma su vani obrauni, izvetaji, sreivanje steenih
iskustava, popravke kvarova i pisanje zahvalnica i to mora da se neizostavno obavi.
Osnovne funkcije bezbednosnog menadmenta sportskog, kao i bilo kog drugog dogaaja su:
planiranje, organizovanje, rukovoenje i komandovanje (voenje), koordinacija i kontrola. Funkcije
bezbednosnog menadmenta odgovaraju funkcijama menadmenta u drugim granama ljudske
delatnosti. Ovih pet funkcija bezbednosnog menadmenta predstavljaju ujedno i pet makro faza u
procesu bezbednosti jednesportske manifestacije.
ZAKLJUAK
Dogaaj, ako je dobro isplaniran, najee protie normalno. Ali se javljaju i iznenadni problemi.
Zbog takvih mogunosti menadment mora da dobije punu slobodu da donosi objektivne odluke
koje situacija nametne. Sektorski rukovodioci takoe treba da budu relativno slobodni da
kontroliu svoje sektore aktivnosti.Sve je podreeno konanom cilju, a to je odravanje
bezbednosti na najviem moguem nivou.
Pitanje bezbednosti pokree se iskljuivo u sluajevima kada doe do nepredvienih okolnosti.
Normalno odvijanje dogaaja, ak i onih koji se provedu bez incidentnih dogaaja gotovo da se ne
komentarie. Ba zato, naposletku, potrebno je hladne glave izvriti celovito vrednovanje proteklog
dogaaja, poev od priprema, organizacione strukture, samog dogaaja, rezultata, povratnih
informacija od gledalaca, uesnika i osoblja radi izvlaenja iskustva za budue dogaaje. Treba
sainiti izvetaj kako radi dokumentacije, tako i radi doprinosa uspenijem planiranju buduih
dogaaja.
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
Dragii Z.: Bezbednosni menadment, Slubeni glasnik, Beograd, 2007.

Rai A. i Maksimovi N.: Sportski menadment, Novi Sad, 2004.
McCrie R. D.: Security Operations Management, Butterworth-Heinemann, Boston, 2001.
Borodzicz E. P.: Risk, Crisis and Security Management, John Wiley & Sons Ltd., Chichester,
2005.
5. Booz A. H.: Convergence of Enterprise Security Organizations, AESMR, 2005.
6. Torkildsen G.: Leisure and recreation management, London, 1982.
7. Trivan D.: Corporate safety in the Republic of Serbia: overview and prospects, Corporate security
in dynamic global environment challenges and risks, Institute for Corporative Security Studies,
Ljubljana, 2012.
124

PROPUSTI DRAVNIH ORGANA, BEZBJEDNOSNIH SLUBI I ORGANIZATORA

SPORTSKIH DOGAAJA U SPREAVANJU NASILJA U SPORTU
FAILURES OF STATE BODIES, SECURITY SERVICES AND SPORTS EVENTS
ORGANIZERS IN PREVENTION OF SPORTS VIOLENCE
dr Mirko Tufegdija, dr Pane Mandi , mr Svjetlana Babi
Panevropski univerzitet Apeiron Banja Luka
Apstrakt: Nasilje u sportu je kompleksan problem jedne drave ali i medjunarodni problem tako da se
u preventivnom smislu, ali i prilikom preduzimanja odreenih mjera i radnji moraju ukljuiti dravni
organi i institucije, kao i sportski savezi i klubovi. U prvom redu treba ovu oblast zakonski regulisati i to
tako da Zakon bude provodiv, efikasan sa sankcijama koje trebaju da djeluju preventivno i da sudski
postupci budu krai i efikasniji. Odgovornosti se moraju jednako rasporediti, a ne svu odgovornost
prebaciti na organizatore sportskog dogaaja i od njih traiti odgovornost.
Kljune rijei: sport, nasilje, organizacija,odgovornosti, podjela uloga.
Abstract: Violence in sports is a complex issue for an individual state, but also an international
problem, so that in terms of prevention , but also when taking certain measures and actions,
government agencies and institution must be involved, as well as sports associations and clubs.
Primarily, this area schuld be legally regulated in such a way that the lawis enforceable, effective
sanctions need to act preventively and judicial proceedings must be more efficient. Responsibiliti must
be equally distributed, and this paper addresses the offenses at sporting events in relation to sporting
events organizers.
Key words: sports, violence, organization, responsibilities, role delegation.
1. UVOD
Sportska publika je jedan od uesnika sportskih dogaaja, koja daje poseban ambijent, podrava
sportiste i ima veliki uticaj na tok dogaaja, kao i na ostvarivanje sportskih rezultata. Sportski dogaaj
bez sportske publike nema potreban kvalitet, ali prisustvo istie organizatoru predstavlja dodatnu
obavezu u bezbjednosnom smislu. Organizator je po Zakonu odgovoran za bezbjednost svih uesnika
sportskih dogaaja i duan je da omogui sportistima nesmetano takmienje i postizanje sportskih
rezultata. Meutim, sam organizator nije u mogunosti da postigne punu bezbjednost uesnika
sportskih dogaaja pa je potrebno da se i dravne institucije ukljue prije svega u preventivnom smislu
, jer je problem nasilja u sportu zajedniki problem drave, bezbjednosnih slubi i organizatora sportskih
dogaaja.
125
2. CILJ RADA
Cilj ovog rada je da se ukae na probleme i propuste koji postoje u rjeavanju nasilja u sportu to je
posebno izraeno u zemljema bive Jugoslavije ali i u okruenja.
3. PROPUSTI I NEDOSTACI
Koliko god dravni organi i institucije verbalno pokazuju da su spremni za borbu protiv nasilja u sportu
, pokazalo se u praksi da je to nedovoljno i da trebaju svi da preuzmu svoju odgovornost a ne da
prebacuju na drugoga. Ta odgovornost je izraena u preventivnom smislu, te kod procjene faktora
rizika, planiranja i sprovoenja mjera i radnji prije, za vrijeme i nakon sportskog dogaaja .
3.1 Preventivno djelovanje
U prvom redu ogleda se u doneenju efikasnih Zakonskih rjeenja , koja obuhvataju sve strukture
drave. Sva odgovornost se ne moe prebaciti na organizatora sportskih dogaaja ve i na druge organe
drave, intitucije i bezbjednosne slube. Organizator ne moe da kontrolie lica koja su sklona vrenju
krivinih djela i naruavanju JRiM, kako tokom sportskog dogaaja tako i na drugim lokacijama.Takva
lica vre krivian djela i naruavaju JRiM i na mjestima koja nisu vezana za sportski dogaaj tako da
bezbjednosne slube u prvom redu policija mora ih imati stalno pod nadzorom. Ulogu u prevenciji treba
da uzmu ministarstva , kolske ustanove , centri za socijalni rad, udruenja, Olimpijski komitet, sportski
savezi, sportske organizacije i sredstva informisanja.61
3.2 Procjena faktora rizika
Procjena faktora rizika je vrlo bitna stavka u planiranju i spreavanju nasilja na sportskim dogaajima.
Povrne informacije dovode do manjkavosti prilikom izrade plana obezbjeenja , a najee se odnose
oekivani broj navijaa, planove pojedinih grupa navijaa, odnose meu navijakim grupama, odnose
meu klubovima, savezima, ali i tee oblike ugroavanja kao to je terorizam i dr. 62 Sve informacije do
kojih dolaze organizatori i one koje imaju bezbjednosne slube treba da ine osnov za izradu plana
obezbjeenja. U praksi te informacije ne uzimaju se za ozbiljno ili se ne razmjenjuju a ponekad i svjesno
prikrivaju od strane organizatora to negativno utie na planiranje i sprovoenje mjera i radnji.
4. PLANIRANJE OBEZBJEENJA
Na osnovu procjena rizika organizatori i bezbjednosne slube prave plan obezbjeenja odnosno plan
preduzimanja mjera i radnji za spreavanje nasilja na sportskim dogaajima. Mjere i radnje , odnosno
broj angaovanih pripadnika redarske slube i pripadnika policije i oprema zavise od procjene faktora
rizika. esto puta se desi da se zbog loe procjene angauju manji broj pripadnika obezbjeenja to
stvara problem. Meutim, ima sluajeva gdje zbog trokova, organizator stvara nerealnu sliku pred
61 Tufegdija, M.,(2012), Menadment sportskih dogaaja i objekata, Banja Luka, str. 29
62 Tufegdija, M.,(2013), Nasilje sportske publike i obezbjeenje sportskih dogaaja,Banja Luka,str.21
126
odravanje sportskog dogaaja to negativno utie na planiranje odnosno obezbjeenje samog

dogaaja. esto , zbog toga organizatori sportskog dogaaja odnosno sportski savezi ne proglaavaju
dogaaj poveanog rizika iako su steeni svi uslovi kako bi izbjegli dodatne trokove. Zbog finansijskih
problema u klubovima najee se angauju neadekvatne redarske slube , iji pripadnici nemaju
nikakvih ovlatenja niti oni znaju ta treba da rade ve su tamo da samo zadovolje propise. Policija treba
da preduzme veu ulogu u procjeni, planiranju i izvrenju mjera i radnji jer oni u strukturi imaju obuene
pripadnike i za ovu oblast a naruito kroz odjeljenja koja se bave ovom problematikom.
5.
SPROVOENJE MJERA
Planom obezbjeenja planiraju se mjere i radnje koje treba preduzeti prije , za vrijeme i nakon sportskog
dogaaja. Za efikasno sprovoenje mjera i radnji potrebno je imati obuene kadrove u prvom redu
pripadnike policije te redarsku slubu, vatrogasce, medicinsko osoblje i dr. Pripadnici policije koji
obavljaju svoje redovne svakodnevne poslove nisu obueni za obavljanje sloenih poslova na
obezbjeenju sportskih dogaaja. Za takve poslove obueni su pripadnici specijalnih i posebnih jedinica
policije ali taj broj pripadnika nije dovoljan, naruito kad se u jednom mjestu u isto vrijeme odrava vie
sportskih dogaaja.
U ovakvim sluajevima navijai koji planiraju izazivanje nereda prave tako zvano razvlaenje
policije , tako da isti ne mogu stii na vie mjesta gdje moe doi do nasilnikog ponaanja. Policija
esto dovoljno ne obezbjedi trasu kretanja navijaa, ulice, sredstva prevoza i dr., tako da neredi i
obrauni izbijaju prije ili nakon sportskog dogaaja. Pripadnici MUPa trebaju sistematski da se bave
ovom problematikom a ne od sluaja do sluaja i to kroz poseban vid organizovanja policijskih struktura
koje se bave prevencijom u spreavanju nasilja u sportu. Organizatori sportskih dogaaja esto
angauju redarsku slubu iz svojih redova koji nisu obueni za obavljanje ovih poslova. Zbog finansijskog
stanja ne mogu da angauju agencije koje se bave obezbjeenjem ili anaguju manji broj pripadnika
nego to je prava potreba. Sportski klubovi esto se stavljaju u zatitu svojih navijaa pa i onih koji
izazivaju nasilje tako to im doputaju da unose predmete i zapaljive i eksplozivne naprave, ili nee da
sarauju sa pripadnicima policije u otkrivanju poinioca iako im je to Zakonom obavezno. Poslije
sprovedenih mjera i radnji organizatori i pripadnici policije treba da analiziraju preduzete mjere i radnje
, utvrde greke ako ih je bilo, kako bi prilikom planiranja narednih mjera i radnji izbjegli takve propuste.
U ovoj fazi veliku ulogu ima tuilatvo i sudstvo. Nije dovoljno da organizatori ili pripadnici policije
podnesu odgovarajue izvjetaje tuilatvu ako e postupak do podizanja optunice dugo da traje , a
isto tako i sudski postupak. Ovakvo stanje ohrabruje poinioce i ponovo se pojavljuju kao povratnici.
6. ZAKLJUAK
Nasilje sportske publike je kompleksan problem sa kojim treba da se suoe dravni organi, institucije,
bezbjednosne slube kao i organizatori sportskih dogaaja. U prvom redu treba da imaju preventivnu
ulogu kako ne bi dolazilo do nasilja i kako bi u prvom planu bio sportski rezultat a ne ponaanje navijaa.
U prvom redu kroz donoenje adekvatnih Zakona i drugih podzakonskih akata koji e svojom doslednom
primjenom i kaznenom politikom preventivno uticati na potencijalne uinioce krivinih djela i prekraja.
Na sportske dogaaje treba da dolaze zaljubljenici u sport i sportske dogaaje, porodice a ne oni koji
hoe da kvare igru i sportski duh.
127
LITERATURA
1. Bajagi, M., Osnovi bezbednosti, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2007.
2. Burns, T., Mechanistic and Organismic Structures, New Society, New York, 1963.
3. Malacko, J.,Rao, I., Menadment ljudskih resursa, Fakultet sporta i tjelesnog odgoja i
Olimpijski komitet BiH, Sarajevo, 2006.
4. Nei, M., Menadment sportskih dogaaja, Logos, Baka Palanka, 2007.
5. Tatomir,D., Procjena rizika i prijetnji bezbjednosti Republike Srbije, MO RS, Beograd, 2007.
6. Tripkovi , M.,Nasilje u sportu kao segment nasilja u drutvu, Defendologija broj 10,
Banjaluka,2001.
7. Tomi, M., Marketing u sportu , Trite i sportski proizvod, IP Astmbo, Beograd, 2001.
8. Tomi, M., Menadment u sportu, IP Astmbo, Beograd, 2001.
9. Tufegdija, M., Menadment sportskih dogaaja i objekata, Banja Luka, 2012.
10. Tufegdija, M., Nasilje sportske publike i obezbjeenje sportskih dogaaja, Banja Luka, 2013.
128

NASILJE NA SPORTSKIM TERENIMA I ODGOVORNOST MEDIJA

VIOLENCE AT SPORT FIELDS AND RESPONSIBILITY OF MEDIA
Vesna Milenkovi, novinar-komunikolog,
Fakultet za sport Beograd, Univerzitet UNION Nikola Tesla Beograd
Dejan Milenkovi, profesor fizike kulture
Rezime
Masovni mediji, a naroito televizija koja je esto u slubi politike propagande, koristei popularnost
sporta i mo slike, svoje gledaoce pretvara u poslune posmatrae koji slede sva medijska uputstva,
preporueni life style i tako im skree panju sa vanih ivotnih problema. Osim kritiki promiljajuih
pitanja vezanih za sport, sociolozi sporta zanimaju se sve ee za vrednosni sastav odreenog drutva
povezujui ga sa pitanjima fer-pleja ili nasilja u sportu iji su primeri postali globalni problem
savremenog drutva.
Rad se bavi sagledavanjem uloge medija u eskalaciji nasilja na sportskim terenima. Standardi profesije
zahtevaju da se izvetavanje novinara odvija u uslovima drutvene odgovornosti koja podrazumeva
iniciranje vanih tema, pa u kontekstu divljanja i nedolinog ponaanja navijaa, mediji moraju ukazivati
na drutvenu neprihvatljivost sprege nasilja i sporta i insistirati na tome da se itava zajednica angauje
oko reavanja ovog problema.
Kljune rei: sport, nasilje, mediji, navijake grupe, bezbednost.
Summary
The mass media, especially television, which is often in the service of political propaganda, using the
popularity of the sport and the power of images, turns its viewers into obedient observers who follow
all the media 'guidelines', recommended life style and thus it destracts their attention from important
life problems. In addition to critically reflecting issues related to sport, sport sociologists are increasingly
interested in value structure of a society connecting it to issues of fair play and violence in sport, having
become a global problem of modern society.
This paper is concerned with reviewing the role of media in the escalation of violence at sports events.
Standards of journalism demand journalists reporting to take place in terms of social responsibility,
which involves the initiation of important topics, and in the context of rampage and misbehavior of fans,
it is the media role to point out the social unacceptability of loop of violence and sport, and to be
persistent in insisting on the whole community to have been engaged in resolving the problem.
Keywords: sport, violence, media, fan groups, security.
129
1. UVOD
U kontekstu potrebe da sportske aktivnosti postanu nune za ideal uspenog ivota, od grke kulture
koja je promovisala odnos prema vlastitom telu do etape razvoja fizike kulture koja je vezana za
nastanak masovnog sporta kao takmienja sportista u kojima uivaju ljudi irom sveta, sportske igre
postale su unosan posao podreen eljama gledalaca. Razvojem masovnih medija najvie je dola do
izraaja zabavna funkcija u kojoj su i gledaoci na tribinama akteri sportskog dogaaja. Fenomen
spektakla u savremenoj medijskoj kulturi najee se vezuje za moderne Olimpijske igre, svetske i
evropske ampionate u kojima se reprezentuje drutvena mo. Stvaranje estetike hleba i igara u
modernim reality show programima kao uzbudljivim emocionalnim predstavama sa vizuelnom,
medijskom i estetskom funkcijom, u drugi plan je stavilo osnovnu funkciju fizikog osposobljavanja ljudi.
Tako se ova popularna komunikativna aktivnost nala u slubi stvaranja raznih oblika drutvene
dezintegracije. Posmatrajui promene u sportu i probleme sa kojima se suoava, razvoj jednog drutva
moe se pratiti zahvaljujui injenici da sport uzdie ljude do neverovatnih pobeda, ali ih dovodi i do
neshvatljivih padova nevezano za sportske rezultate. Od antike arene do velikih stadiona, fizika
kultura stalno je teila odolevanju raznim uticajima, pa tako i pritiscima vladajuih politikih koncepcija
koje su se odraavale na koncepcije fizike kulture. Meunarodna takmienja esto su u slubi
dokazivanja superiornosti jedne nacije, jednog ideolokog sistema to potpomae izgradnju politikog
imida jedne drave, pa su tako pojedine zemlje nastojale da putem sportskih ostvarenja afirmiu svoje
drutvene sisteme (ivanovi, 2000).
U savremenom globalnom drutvu, sportske aktivnosti nalaze se pod marketinkim uticajem.
Globalizacija ima veoma bazine istorijske, ekonomske, kulturne, politike i socijalne dimenzije.
Moderni sportski dogaaji kao to su Olimpijske igre, ilustruju ove aspekte (ulijanoti, 2008, 287).
Sport kao svojevrsni drutveni fenomen od velikog interesa i znaaja za moderno drutvo, postao je
unosan posao koji osim sportskih takmienja podrazumeva i mogunost sticanja profita u industriji
sporta i zabave, oblasti u kojima pojedinci i interesne grupe ostvaruju milionske zarade. Tako sport
postaje samo jedan od mnogobrojnih sredstava za sticanje ekomoske moi.
Usled poznatih okolnosti koje su vladale na tlu nekadanje Jugoslavije 90-tih godina XX veka (raspad
zemlje63, ratni sukobi, period tranzicije) dolo je do uruavanja vrednosti u celokupnom drutvu, nasilje
se prelilo na ulice i stadione, iskazivanje odanosti prema klubu postalo je agresivnije nego ikada, a
intervencija policije obavezna. Nasilje se, dakle, promovie kao poeljan obrazac ponaanja. Tako je
poslednjih decenija na naim prostorima, stvorena negativna slika o sportu naroito zahvaljujui politici
koja je uzurpirala sport pretvarajui ga u sopstvenu privilegiju.
Zato se, osim kritiki promiljajuih pitanja vezanih za sport, sociolozi sporta zanimaju, sve ee, za
vrednosni sastav odreenog drutva povezujui ga sa pitanjima fer-pleja odnosno nasilja u sportu iji
su primeri postali globalni problem savremenog drutva, naroito poslednjih decenija prolog i na
poetku XXI veka. Ovaj fenomen sveprisutan je ne samo na terenu nego i meu gledaocima. Masovni
mediji, a naroito televizija koja je esto u slubi politike propagande, koristei popularnost sporta i
63 U simbolikom smislu, sukobi u SFRJ nastali kao posledica politikih promaaja, zapoeti su fudbalskoj utakmici 1990. na
Maksimiru.
130
mo slike, svoje gledaoce pretvara u poslune posmatrae koji slede sva medijska uputstva,
preporueni stil ivota i tako im skreu panju sa vanih ivotnih problema.
2. MEDIJSKO IZVETAVANJE
Osim sportskim deavanjima, mediji se prilino detaljno u svom izvetavanju bave i navijaima koji su
postali prestina politika i drutvena tema. Kome su navijai kao najmasovniji patriotski pokret
naklonjeni, kako se rtvuju za svoj klub, kako glasaju na izborima, koliko su moni i uticajni. Sva ta
energija lako se koristi u politike svrhe. Iako drutvo ne podrava nasilje, a mediji osuuju konkretne
dogaaje, retko se kritikuju klubovi i njihove navijake grupe. Politiari u njihovom potencijalu vide
mogunost slanja politikih poruka. Povezani sa upravama klubova, voe navijaa aktivno uestvuju u
izboru elnika kluba, njihovih sponzora i poltikih zatitnika. Sve su to zanimljive teme kojima se mediji
bave naroito onda kada se razotkriju neke malverzacije sportskih funkcionera. O nasilju koje prati
sportska dogaanja mediji izvetavaju tako to istiu globalnu pojavu nasilja i huliganstva u sportu64, a
ne njegovu lokalnu specifinost. Takoe, esto se sportski novinari javljaju kao tumai zvaninih izjava
elnika klubova posle nekog incidenta objanjavajui postupanje publike kao reakciju izazvanu nekim
nesportskim gestom.
Medijsko izvetavanje o sportu, neretko, nudi iskrivljeni prikaz sportskih dogaaja, jer vetim sluenjem
slikom i tonom mogu proizvesti eljene efekte kojima se javnost dovodi u zabludu. Kreiran medijski i
politiki, sportski dogaaji se publici prezentuju tako da utiu na promenu stavova i miljenja (Isakovi,
1991). Usled tih medijskih prednosti, uverljivost se postie dramatizacijom, ponavljanjem poruka,
mogunou stvaranja atmosfere, povezivanjem proizvoda i odreenog stila ivota ili drutvenog
poloaja, kao i sadrajima koji ne prelaze prag svesti, a sugestivno utiu na percepcije posmatraa. To
su nevidljive slike koje podsvesno deluju na miljenje i ponaanje. Marketinki stratezi vie ne prodaju
samo robu posredstvom medijskih reklama, ve kreiraju nove stilove ivota i poeljna ponaanja. Izbor
upotrebljenih rei kao i prikaz slika imaju pravu mo, koja moe radikalno promeniti uinak odreenog
postupka, bio on nasilan ili ne i bez obzira na to jesu li njegove posedice zdrave, tetne ili ak fatalne
(Bodin, Robene & Heas, 2007, 165).
Ako u sredite ovog razmatranja kao primer postavimo incident na meunarodnoj utakmici mladih
reprezentacija Srbije i Engleske u Kruevcu oktobra 2012, uoavamo da je za nevieno nasilnikorasistiko divljanje na stadionu veina medija u Srbiji pokazala malo interesovanja, neki novinari u
svojim tekstovima i ne pominju sukob igraa i navijaa, dok su mediji preneli izjavu trenera
Aleksandra Jankovia da nema ega da se stidi65. Komentator prenosa, novinar nacionalne televizije
za ovaj dogaaj okrivio je Engleze tvrdei da je tamnoputi Deni Rouz kao najratoborniji to sam
zakuvao. Mediji u Srbiji potrudili su se da patriotski i na endemski izvitoperen nain minimiziraju jedan
od najveih skandala u novijoj fudbalskoj istoriji starog kontinenta. U naslovima novinskih lanaka
gotovo da nema rei rasizam, kao ni osude divljanja na stadionu66. Internet izdanja tampanih i
64 http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t9587.lt.html. Politika 17.10.2006. str. A19. Rasizam iz uvoza Rasistiko divljanje
navijaa u aku okiralo javnost.
65 Dostupno na http://www.politika.rs/rubrike/Sport/fudbal/Mladi-fudbaleri-Srbije-ostali-bez-plasmana-na-EP.lt.html.
66 Rasistika oluja u Kruevcu Goran Necin. Dostupno na http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/72990-Rasistika-olujaKrusevcu.html.
131
elektronskih medija donosila su tekstove sa obiljem fotografija i naslovima od Kruevljani su pokazali

kako se bodri Srbija (Sportski urnal)67, " Orlii bez EP, tua na kraju mea" (Vesti online), "Englezi
nisu pali u Kruevcu" (Politika), do "Henderson: Bacali kamenje, stolice" (B92)68.
Mnogi, naroito tabloidni mediji u svojim senzacionalistikim izvetajima fokusirali su nasilje na
sportskim terenima i huligansko ponaanje navijakih grupa kao poeljne sadraje koji su uz
bombastine naslove/hedove i slike/video izvetaje nereda na sportskim deavanjima, u stanju da
podignu tirae i donesu eljenu gledanost. Ovakav odnos prema izvetavanju sa sportskih terena koji
stilski, podsea na sadraje iz crne hronike, ustvari i ne pripada sportskoj rubrici, ve rubrici posveenoj
kriminalu, jer je re o tekstovima koji se bave okupljanjem i nasilnikim ponaanjem navijaa. Mediji su,
meutim, takvom organizacijom medijskog prostora poslali poruku da je nasilje na sportskim borilitima
uvod u sportska deavanja, da je huligansko ponaanje deo folklora sportskih manifestacija, poeljno
navijanje za svoj tim. Fenomen nasilja u sportu tema je komentara, a prerasta u vest jedino ako sukob
poprimi kobne posledice ili svoj epilog dostigne na sudu. Tako, nasilje postaje glavni, ak, omiljeni
materijal novinara koji se prati u vestima u nizu iz dana u dan, neiscrpna tema koja stie svoju
popularnost u javnosti, ali postaje i svakidanji sadraj na koji se medijska publika ve navikla, pa joj
izvetaji o huliganskom ponaanju na utakmicama postaju prihvatljivi, pa o njima razmiljaju kao o
nestalucima dananje omladine.
Osim kratkih informacija karakteristinih za sportsku dnevnu tampu, u okviru sportske publicistike,
sportski dogaaji, neretko, postaju podsticaji za kritiku i sagledavanje problema od ireg drutvenog
znaaja, tema nevezanih za pitanja sporta. esto se pie o govoru mrnje, nacionalizmu na sportskim
manifestacijama, delovanju huligana i tzv. navijakih grupa. Birajui, putem kamere, slike koje e
prezentovati gledaocima, pratei uivo, neposredno ili posredno jedan sportski dogaaj, televizijske
poruke ulepavaju stvarnost i omoguavaju publici da dobije rezultate, komentare i izvetaje sa
utakmica.
3.ODGOVORNOST MEDIJA
Zahvaljujui informacionim tehnologijama, drutveni mediji omoguili su nov nain pristupa i
distribucije informacija u okviru sagledavanja sportskih dogaaja kroz virtuelni pristup u realnom
vremenu. Uz svesrdnu podrku medija, zahvaljujui razvoju nove tehnologije (digitalna televizija,
Internet, mobilni telefoni, Ipod) osnaeno je i samo podruje sporta. Prednosti novih medija Internet
posetiocima omoguavaju meusobnu povezanost kao i interakciju u obliku primedbi, pohvala,
sugestija, komentara u novom prostor/vremenu, sa omiljenim klubom, strunjacima, analitiarima,
sportistima.
Kako je kvalitet sporta na ovim prostorima opao, a Balkan postao sinonim za incidente na stadionima,
istopila se i popularnost pojedinih sportova kao i interesovanje publike za sportske meeve. Ipak, i u
takvim okolnostima, novinari e, esto, opravdati nasilniko ponaanje publike, jer je izazvano
nesportskim gestom sportiste protivnikog tima ili loim suenjem arbitra. esto se u medijskim
67 Dostupno na http://www.zurnal.rs/2012/10/16/krusevljani-pokazali-kako-se-bodri-srbi
ja-foto-2.
68 Dostupno na http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2012&mm=10&dd=17 &nav_id=652454.
132
izvetajima pribegava i raznim teorijama zavere da bi se opravdao neuspeh. Netrpeljivost i loi odnosi
bivih jugoslovenskih republika prelili su se najpre na stadione i navijae nekada uspenih sportskih
klubova, pa svaki me sportskih rivala predstavlja veliki bezbedonosni rizik. Podgrevajui strasti i
stvarajui u javnosti atmosferu lina, mediji sportski dogaaj stavljaju u kontekst netolerancije i
nerazumevanja. Izvetavanje i komentarisanje novinara, otvoreno navijanje za odreeni klub, umesto
iznoenja injenica sa profesionalnog stanovita, postaje prilika za iskazivanje linih stavova, insistiranje
na ponaanju suprotnog tabora stvarajui negativno raspoloenje u javnosti. Istraivanja nasilja u
sportu koje su uradili Republiki zavod za sport i CeSID pokazuju da je agresivno ponaanje postalo
opteprihvaeno i da su za takvu situaciju u velikoj meri odgovorni i novinari, nainom praenja i
izvetavanja sa sportskih dogaaja (Misi, 2010, 201).
Navijanje za svoj tim, uporeivanje sportista sa ratnim herojima u medijskim lancima utie na elju za
pobedom, ali ne izvojevanu na fer i sportski nain, ve pobedu po svaku cenu. Takvo izvetavanje
unapreuje nacionalni ponos, poziva na masovni odlazak na stadione radi podrke sportistima, ali
stvara i atmosferu u kojoj se rivali optuuju i postaju krivci koje treba kazniti. Divljanje na stadionima
koje se prelivalo i na ulice, sukob sa policijom bili su esta pojava u Srbiji devedesetih godina prolog
veka. Taj trend se nastavio i posle dvehiljadite. Mediji su izvetavajui stvarali pogrene predstave o
razliitim drutvenim pitanjima, a navijake grupe predstavljane su kao borci za demokratiju to je
dovelo do toga da se blagonaklono gleda na divljanje huligana. Senzacionalistiki naslovi u tampanim
medijima bili su esti i praeni fotografijama eksplicitnog nasilja. Reportae i direktni prenosi utakmica
obilovali su scenama nasilja navijaa na tribinama, esto i na ulicama gradova, a uglavnom je i dalje
prisutan pasivan odnos prema ovoj temi (Miloevi i Milainovi, 2011, 504). U medijima ovakvo
ponaanje nije dobilo drutvenu osudu.
Rezultati istraivanja iz 2008. godine pokazuju da tampani mediji u Srbiji69 najee ne osuuju nasilje,
ve u vie od pedeset posto analiziranih lanaka uzdrano izvetavaju o neredima na sportskim
meevima (Miloevi i Milainovi, 2011, 504). Takoe je utvreno da polovinu sportskih priloga
novinari ne potpisuju iz straha od odmazde, jer im se preti verbalno, kao i da se sa njima nasilnici i
fiziki obraunavaju70. este najave u medijima o oekivanim neredima pred odluujue meeve,
derbije, prvenstva, maloletni ekstremni navijai prate sa zanimanjem i delaju po utvrenom medijskom
scenariju. Zato je za bezbednost odravanja sportskih deavanja, vaan dugoroni medijski uticaj na
publiku i formiranje njihovih stavova, jer su mediji nezaobilazan faktor u socijalizaciji mladih koji ue po
modelu. Na scene divljanja huligana pred fudbalski me koji se direktno prenosi, neretko sa divljenjem
reaguju upravo mladi navijai kojima su se te slike urezale u pamenje i koje oni povezuju sa
iskazivanjem moi i superiornosti. Onako kako mediji utiu na pojavu i irenje, istovremeno mogu biti
i vrlo bitan faktor u prevenciji i spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja navijaa, prvenstveno
objektivnim izvetavanjem, kritikim osvrtom (Miloevi i Milainovi, 2011, 507).
U prevenciji problema na sportskim takmienjima mediji moraju da prednjae nainom praenja i
izvetavanja sa sportskih dogaaja i stalnim radom novinara kao profesionalnih komunikatora koji e
69 Projekat Mediji, sport, nasilje realizovalo je Udruenje sportskih novinara Srbije (USNS) uz podrku Ministarstva omladine i sporta
u sklopu razvoja Nacionalne strategije razvoja sporta u Republici Srbiji. Bavi se medijskim tretmanom nasilja u sportu u Srbiji. Analiziran
je sadraj najtiranijih tampanih medija u 1000 priloga iz svakog od dnevnih listova.
70 Dostupno na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=26& nav_id= 427089.
133
ukazivati na drutvenu neprihvatljivost sprege nasilja i sporta. Standardi novinarske profesije zahtevaju
da se izvetavanje odvija u uslovima drutvene odgovornosti koja podrazumeva svakodnevno praenje
najvanijih drutvenih problema, iniciranje vanih tema, pa u kontekstu divljanja i nedolinog ponaanja
navijaa, mediji moraju biti istrajni u insistiranju da se itavo drutvo angauje oko reavanja ovog
problema. Pozitivnim uticajem medija smatra se i mogunost ostvarivanja svojevrsnog pritiska na
dravne organe, vladu, pravosue, policiju, sportske organizacije i klubove, da ozbiljnije shvate
navedene probleme i da, uz donoenje odgovarajuih zakonskih propisa, unaprede preventivne i
represivne aktivnosti i podstaknu itavu zajednicu na efikasnije postupanje u tretmanu nasilja i
nedolinog ponaanja navijaa (Misi, 2010, 201). Samo takvim angaovanjem, mediji e dati svoj puni
doprinos suzbijanju nasilja.
4. ZAKLJUAK
Zbog pristrasnog, neistinitog i senzacionalistikog izvetavanja, mladima se alje poruka o toleranciji
drutva prema nasilju. Iz tog razloga ne ude rezultati istraivanja javnog mnenja
Beogradskog
centra
za
bezbednosnu
politiku
o
nasilju
iz
ugla
navijaa
koji ne smatraju da je nasilje loe. Tue izmeu navijaa su u redu, a ako neko nee da se bije neka ide
na Istok ili Zapad. Neki ispitanici kau da vole taj oseaj koji im daju tue, da im je to zanimljivo, dok
drugi naglaavaju da kad se nae u situacijama, ljudski je da reaguje, odnosno kad je ovek tamo,
onda ga masa ponese 71. Sportsko novinarstvo u Srbiji u tekom je poloaju, jer mladi novinari, esto,
nemaju odgovarajue obrazovanje, nisu adekvatno medijski opismenjeni, trpe pritiske urednitva koji
insistiraju na senzacionalistikom prilazu temi radi poveanja tiraa/gledanosti, to je dovelo do
nastanka neprofesionalne retorike prepune zakljuaka o drugima/razliitima. Selektivni pristup
izvorima informacija (advokati optuenih, lanovi porodice) dovodi do neobjektivnog, pristrasnog
izvetavanja sa suenja zbog nasilnitva i huliganstva.
Nije tajna da se podrka ili osuda neke teme moe obezbediti uz zajedniki rad PR strunjaka sportskih
klubova, finansijera i uprave kluba, urednika i novinara. Mediji se u sportskom izvetavanju esto slue
jezikom punim kolokvijalnih izraza, potapalica, aluzija, ruganja da bi potkrepili svoje komentare i
opravdali nemile dogaaje. Takav jezik vraa nas u devedesete kada je politiko novinarstvo bilo
svakodnevna pojava i kada su medijski izvetaji bili puni propagandnih linih vienja novinara. Mediji
bi morali da izvetavaju javnost o tome da se ne isplati vriti nasilje na sportskim priredbama. Tako bi
moglo da se deluje preventivno i vaspitno na navijae da se suzdre od nasilnikog ponaanja kojem su
moda skloni ili ele da ga probaju . Kao esta strateka oblast u okviru Nacionalne strategije za borbu
protiv nasilja i nedolinog ponaanjana sportskim priredbama istaknuta je saradnja sa medijima i
medijskim udruenjima. Mediji moraju da izbegavaju da nemile scene emituju u udarnim terminima
informativnih emisija u elektronskim medijima, ili objavljuju na naslovnim stranicama fotografije i video
zapise nasilja na sportskim priredbama72. Kadrovi i snimci nasilja mogu se, prema preporukama
71 Istraivanje javnog mnenja Graani Srbije o bezbednosti potencijal za nasilje Beogradski centar za bezbednosnu politiku,
Mediacentar, Beograd, 2012. Dostupno na http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/112312_BCBPistrazivanje.pdf.
72 Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine ("Sl.
glasnik rs", br. 63/2013), http://www.serbia-trot.org.rs/2013/nacionalna%20strategija.doc.
134
Meunarodne federacije sportskih novinara (AIPS), Meunarodne i evropske fudbalske federacije (FIFA
i UEFA), emitovati samo u trajanju do per sekundi i to ne u udarnim terminima i na naslovnim stranama.
O tome da prizori nasilja podstiu agresivnost, neprestano se istrauje. Meutim, posmatranje tih scena
ne naglaava automatski i stvarno nasilje. Istraivanja danas nastoje istaknuti da slike, bilo nasilne ili
ne, mogu imati uticaja, a posebno da se nasilne slike koje prenose mediji nikada ne doivljavaju na
neutralan nain (Bodin, Robene, & Heas, 2007, 165). Mediji se optuuju da su krivi za manipulisanje
ljudima i podsticanje agresivnosti kod mladih prikazivanjem scena nasilja, ali se, pri tom, zaboravlja da
veliku ulogu u nasilnikom ponaanju mladih ima i gubitak roditeljskog autoriteta, jer se, esto, deca
usled zaposlenosti roditelja preputaju brizi medija koji zaokupljaju panju mladih. Zato, u spreavanju
nasilja na sportskim manifestacijama mediji imaju kljunu ulogu, jer treba da zastupaju vrednosti kao
to su: tolerancija, nenasilje i demokratija, ali ne treba zaboraviti da oni nisu jedina snaga koja i treba
da se suprodstavi huliganstvu i nedolinom ponaanju mladih. Svoju ulogu moraju da ispune porodica i
kola, kao i sportski klubovi.
LITERATURA
Bodin, D, & Robene, L, & Heas, S: Sport i nasilje u Europi, Council of Europe Publishing Zagreb, 2007.
Debord, G. (2003). Drutvo spektakla. Naeno 12.5.2009. na http://www.crsn.com/
debord///Drustvo_spektakla_Gi_Debor. pdf.
ulijanoti, R: Sport Kritika sociologija, Clio Beograd, 2008.
Isakovi, Z: Uvod u propagandu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.
Istraivanje javnog mnenja Graani Srbije o bezbednosti potencijal za nasilje,
Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Mediacentar, Beograd, 2012.
http://www.mc.rs/upload/documents/saopstenja_izvestaji/2012/112312_BCBP-istraziva
nje.pdf.
Kokovi, D: Nasilje sportske publike. Defendologija, god. IV, br. 10: 929, 2001.
Kokovi, D: Sport i mediji, Fakultet za usluni biznis, Novi Sad, 2004.
Miloevi, G. i S. Milainovi: Nasilje navijakih grupa u Srbiji i kriminalitet maloletnika. TM G. XXXV Br.
2, str. 495-510. 2011 UDK 343.343.3-053.6:796.073(497.11), Ni, 2011. Naeno na
http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2011/teme%202-2011-09.pdf.
Misi, Z: Nasilje i nedolino ponaanje navijaa kao faktor ugroavanja bezbednosti (magistarska teza),
Fakultet bezbednosti, Beograd, 2010.
iljak, V: Istorija sporta. Fakultet za menadment u sportu Univerziteta Braa Kari, Beograd, 2007.
Skembler, G: Sport i drutvo istorija, mo i kultura, Clio, Beograd, 2007.
ivanovi, N: Prilog epistemologiji fizike kulture, Panoptikum, Ni, 2000.
WEB LINKOVI
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/t9587.lt.html. Politika 17.10.2006. str. A19. Rasizam iz uvoza
Rasistiko divljanje navijaa u aku okiralo javnost. Pristupljeno 5. 4.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/fudbal/Mladi-fudbaleri-Srbije-ostali-bez-plasmana-naEP.lt.html. Pristupljeno 25. 3.2014.
135
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/72990-Rasistika-oluja-Krusevcu.html. Pri- stupljeno

15. 3.2014.
http://www.zurnal.rs/2012/10/16/krusevljani-pokazali-kako-se-bodri-srbija-foto-2. Pri- stupljeno
10. 3.2014.
http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2012&mm=10&dd=17&nav_id=6524
54.
Pristupljeno 20. 3.2014.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=26&nav_id=427089.
Pristupljeno 10. 3.2014.
http://www.telegraf.rs/sport/840608-nasilje-na-tribinama-sta-je-za-cetiri-godine-postign
utopoostravanjem-kazni. Pristupljeno 29. 9.2013.
http://www.serbia-trot.org.rs/2013/nacionalna%20strategija.doc. Pristupljeno 9.4.20 14.
136

SPORT I NASILJE, MEDIJSKA SLIKA I PRILIKA

SPORT AND VIOLENCE, THE IMAGE OF MEDIA
Dr Sladjana Stamenkovi
Fakultet za sport Beograd
Saetak
Sport je poslednjih pola veka pretrpeo dinamine promene, uslovljene pre i posle svega, novcem.
Najpopularnije sportove prati preko 80 odsto stanovnitva u razvijenim drutvima. Mediji su promoteri
sporta, ali su i profitabilne organizacije pa je njihov sadraj istovremeno i roba. Stavljajui u centar
panje novac (oglaivae), a ne samo igru, masovni mediji su bitno doprineli promenama sporta i
njegove medijske slike. Mediji su esto optueni da promoviu nasilje svojim sadrajima i time utiu na
vei stepen nasilja u drutvu. Nije dokazano da e slike nasilja (stvarnog i simbolinog) u medijskim
programima direktno uticati na vei stepen nasilja na ulicama ili na sportskim terenima. Nema,
medjutim, istraivanja koja bi opovrgla uticaj slika nasilja i neprimerenog ponaanja igraa ili publike,
koje sa sportskih poligona stiu do domova miliona gledalaca. Tim pitanjima i ulogom sportskih novinara
u prevenciji nasilja u sportu, bavi se ovaj rad.
Kljune rei: sport, mediji, nasilje, oglaivai, publika
Abstract
Sport in the last half century underwent dynamic changes caused by the before and after all, the money.
The most popular sports monitors more than 80 percent of the population in developed countries. The
media promote the sport, but they are also profitable organizations and their content is also a
commodity. Centring on the money ( advertisers), and not just a game, mass media contributed
significantly change sports and his media image. The media is often accused of promoting violence, its
contents and thereby influence the culture of violence in society. It is not proven that the images of
violence (real and symbolic) in media programs have a direct impact on increasing the level of violence
in the streets or on the sports field. There is not, however, studies that refute the impact of images of
violence and misconduct of players or the audience, that the sports grounds reach millions of viewers
homes. These are questions and the role of sports journalists in the prevention of violence in sport,
dealing with this work .
Keywords: sport, the media, violence, advertisers, audiences
137
1.UVOD
Sport je u poslednjih pola veka pretrpeo dinamine i dramatine promene, emu je osnovni uzrok
novac. Mediji, kao kljuni akteri javne sfere, znaajno doprinose kvalitetu drutvenih odnosa i imaju
udela u optem, demokratskom razvoju. Mediji su bitno doprineli menjanju sporta stavljajui u centar
panje upravo novac a ne samu igru. Sport u medijima predstavlja ne samo posebnu rubriku i
raznovrsne teme nego i veoma razvijen i sofisticiran sistem komunikacije izmedju najire i
specijalizovane publike, izmedju glavnih aktera, tumaa i prenosioca poruka. Rasprave o nasilju u sportu
u medijima i njegovom povratnom uticaju esto su povrne, ne zalazei u sutinu, jer se i ovom pitanju
prilazi fenomenoloki, opisno. Ljudi se oduvek ale na nasilje u sadrajima u medijima od njihovog
nastanka, ali su kritike otrije posebno sa irenjem medijskih sadraja preko televizijskog programa.
Rasprava o nasilju (i u sportu) na novim medijima gotovo da nema, iako se zbog velike dostupnosti
posebno mladoj populaciji, nasilje sa svim svojim negativnim efektima na mreama mnogo lake iri.
Mediji imaju ogromnu ulogu u formiranju ne samo javnog mnenja nego i stvaranja odreenih
drutvenih vrednosti, zbog ega moraju da imaju ne samo pravo na slobodno i nezavisno izvetavanje i
pristup svim informacijama od javnog znaaja nego i odreenu drutvenu odgovornost. Svest o
posledicama pristrasnog, neistinitog i neobjektivnog informisanja, i njegovog uticaja na mlade ljude,
podlone raznim vrstama manipulacija, morala bi biti deo ne samo etikog novinarskog kodeksa nego i
ireg stava o odnosu medija i drutvene odgovornosti. U sredinama gde nema potovanja i primene
etikog kodeksa teko je oekivati razvoj one vrste civilizovane svesti koja zastupa vrednosti tolerancije,
nenasilja i demokratije. Sportsko novinarstvo u Srbiji deli sudbinu tranzicije kroz koju prolazi
novinarstvo u celini. Na sve izazove vremena i etika iskuenja mogu odgovoriti medijski profesionalci,
obrazovani, profesionalni novinari. Objektivnost, emocionalna distanca, pristojnost i dostojanstven
odnos kako prema poznatim tako i anonimnim uesnicima dogaaja koja se najbolje pokazuje u
izvetajima ali i kratkim vestima, najbolji su odgovor na izazove senzacionalizma, najprisutnijeg u
naslovima tampanih medija.
2. MEDIJI I SPORT
Kako bi izgledala karijera najpopularnijeg sportiste Srbije, Novaka Djokovia da nema lako dostupnih
medija, pre svega televizije? Odgovor na ovo pitanje je lak: sasvim drugaije u odnosu na sadanju
planetarnu popularnost. Sada njegove meeve na turnirima irom sveta prate milioni gledalaca, alju
mu poruke, komuniciraju sa njim preko drutvenih mrea i na svojim profilima komentariu svaki
njegov potez, njegove uspehe i neuspehe. Televizijske stanice prenose tih meeva obogauju
reklamnim blokovima sa preskupim sekundama oglaivaa. Nastupanje sportista praktino se nikad ne
odvija bez gledalaca. Prisustvo gledalaca, koji podravaju sportiste, njihov odnos prema takmienju, ima
veliki uticaj na odvijanje susreta i konani rezultat. Mediji su najsnaniji i najizrazitiji posrednici izmedju
sporta i oveka modernog doba, igrajui vanu ulogu u formiranju i oblikovanju sportske javnosti. Oni
svojom prezentacijom stvarnosti utiu na stvaranje vrstih veza izmedju sporta i publike na
neogranienim prostorima. inei sport globalizacijskom pojavom koja prevazilazi teritorijalne,
nacionalne i jezike barijere, mediji obezbedjuju sopstvenu visoku gledanost. Milioni ljudi u svetu pratilo
je i ove godine otvaranje zimske olimpijade u Soiju, spektakl u slavu fer pleja, pomalo zaboravljenog u
sportu, bez da se pomere iz sopstvenog doma. Tu se ne moe osporiti uloga masovnih medija u procesu
komunikacije kojim se obezbedjuje brzina, irenje i javnost prenosa informacija. Mediji su time uesnici
138
u procesu koji postaje vana drutvena snaga, sluei obavetavanju ali i kao znaajan inilac motivacije
za zadovoljenje iskonske potrebe oveka za igrom. Televizija je bez sumnje pomogla demokratizaciji
sporta uinivi ga dostupnim irokoj publici. Promenila je i njegovu sliku koncentrisanjem na odredjene
sportove koji se smatraju televizinijim od drugih ili vrednijim u zabavljakom smislu, to je pojaalo
finansiranje sportova kao to su fudbal, koarka i (poslednjih godina) tenis, na utrb drugih.
2. 2. Mediji i sportska javnost
Sportska javnost je onaj deo drutvene javnosti, koji se, s jedne strane oblikuje u uim okvirima aktera
direktnih sportskih aktivnosti, a s druge, u irim drutvenim okvirima u kojima te aktivnosti imaju
specifina znaenja. U realnosti su ta dva aspekta sportske javnosti najee isprepletane i samo ih
moemo razdvojiti u analitike svrhe. Koliko e ua sportska javnost biti deo irih drutvenih okvira
najvie zavisi od stepena popularnosti nekog sporta, koja, opet zavisi od medijske pokrivenosti
odredjene sportske aktivnosti, kao i naina njene prezentacije u programu medija. Segment
programskih sadraja koji se posveuje sportskim aktivnostima, moe biti ispunjen neposrednom
informacijom, ako je u pitanju direktan prenos sportskog dogadjaja, ili posrednom, ako se emituju
izvetaji i komentari tog dogadjaja. Karakter informacija koje mediji prenose, razliito interpretirajui
utiske o konkretnom istorijskom dogadjaju, mogu da razvijaju manje ili vie integrativne sociokulturne
sadraje izmedju njih. Tako oblikovanje sportske javnosti predstavlja drutveni proces u kome sportski
akteri, delujui, nastoje da utiu na ostale pripadnike drutva. Akteri ovako shvaene sportske javnosti
su kako oni koji su direktno ukljueni (igrai, treneri, strunjaci, organizatori, menaderi) , tako i oni koji
su u indirektnoj vezi sa njima (vlasnici i funkcioneri klubova, sportska publika i novinari). Akademska
javnost se najee bavi ulogom medija u drutvu, redje uticajem drugih drutvenih inilaca (pa i sporta)
na medije.
Osim nesporne koristi od komunikacije za sve aktere sportske javnosti, razvoj masmedija doprineo je
uticaju propagande na komercijalizaciju sporta i irenje modela ili obrazaca sportskog nasilja u
globalnim razmerama. Druga osobenost sporta kojoj mediji uveliko doprinose je politizacija; on je,
naime, sve vie i uvek, u slubi odreene ideologije i dravnih interesa, a politike strukture nekada
presudno utiu na karakter i uobliavanje sporta. Stvarajui publiku, mediji joj podilaze sa ciljem da to
vei broj ljudi kupi ulaznicu, sportski rekvizit, ali i da promoviu neije politike interese, to je po svim
karakteristikama primer politike manipulacije. S tim u vezi je i osobenost sporta kao dela jeftine
industrije zabave, koja posebno dolazi do izraaja u uslovima frustriranosti znatnog broja ljudi u
modernim drutvima. Nezadovoljan, nezaposlen, ovek postaje potroa ove vrste zabave koja ga ne
kota mnogo i prua mu ventil kroz koji moe da izrazi svoje nezadovoljstvo. Zanimljivo je, medjutim,
kako se ideja nasilja iri iz sportova u kojima je uvek bila prisutna na sportove gde je bila potpuno
nepoznata. Istovremeno, talas nasilja u sportu iri se u koncentrinim krugovima od velikih sportskih
centara (Beograda na primer) do najudaljenijeg sela. Sudije i igrai mogu da dobiju batine u najniem,
lokalnom takmienju, to ukazuje da nisu samo prisustvo medija, veliki finansijski interesi i uloena
sredstva povod za besomuno nasilje i konstantnu atmosferu pretnje koja vlada u naem sportu. Nasilje
je postalo prirodan pratilac svakog sportskog nadmetanja, a objanjenja za ovakvu situaciju su vrlo
kompleksna i obimna. Ne postoje mediji koji se kroz komentare svojih urednika, novinara ili spoljnih
saradnika nisu bavile ovim fenomenom. Zajedniki zakljuak je da je nasilje u sportu odraz odredjenih
drutvenih i politikih odnosa i opte atmosfere. Tako reeno moe da znai mnogo i nita. Fenomen
nasilja u sportu, a posebno aktivnosti navijaa, u poslednjih nekoliko godina dospevaju i u politike i
139
drutvene rubrike, ali iskljuivo u obliku komentara ili ire analize. U tumaenju ovih pojava postoje
tendencije u medijima da se one predstave i kao posledica globalnih promena u sportu. Previdja se,
medjutim, da su neke od vodeih evropskih zemalja uspele da za relativno kratko vreme ukrote
najdivljije navijake horde, i da veliki fudbalski savezi vode ozbiljnu politiku borbe protiv nasilja.
Predstave o tome da je nasilje u sportu i divljanje navijaa neto to prirodno sleduje deluju kao neka
vrsta pravdanja, pa i udvaranja huliganima. S druge strane, ne moe se pronai ozbiljni medij, u kome
se moe videti tekst koji e otvoreno pozivati ili opravdavati i veliati nasilje. Medjutim, analiza jezika,
stila i anra sportskih tekstova nudi obilje primera naslova sa neprimerenim reima, citatima izjava
sukobljenih strana i renika neprimerenog javnom komuniciranju. Potovanje etikog novinarskog
kodeksa, ne samo kad je sport i nasilje koje ga okruuje u pitanju, stvar je o kojoj bi najvie trebalo da
vode rauna sami novinari, odnosno njihova profesionalna udruenja.
2.3. Pojam i vrste medijskog uticaja izloenosti nasilju
Kada je re o agresivnom ponaanju pod uticajem nasilja u medijima jasno je prisutan parcijalan pristup.
Zaboravlja se da se ne ponaaju jednako svi koji su izloeni dejstvu slika nasilja u medijima. Teoretiari
medija navode jo faktora uticaja na ponaanja: emocionalni i fizioloki i uticaj koji se odnosi na stavove
i saznanja. Uticaji takodje mogu biti neposredni (dok se gleda sadraj sa scenama nasilja) i posredni. Za
ovu priliku izdvajamo nekoliko neposrednih uticaja koji posebno utiu na ponaanje: a) imitiranje ili
kopiranje je uticaj kome javnost pridaje najveu panju, lako ga je uoiti i povezati sa sadrajima u
medijima, ei je kod dece nego kod odraslih; b) podsticaj novog oblika ponaanja, nasilnog ali ne na
prepoznati nain iz medija c) dezinhibicija je zapravo smanjenje suzdravanja gledalaca od nasilja; d)
privlanost medijskih sadraja donosi milionske zarade proizvodjaima igrica na primer u kojima je
preko 80 posto sadraja obojeno nekim vidom nasilja;
U okviru opte rasprave o nasilju u medijskim sadrajima teoretiari su izdvojili vie grupa uticaja
(emocionalne, fizioloke, saznajne, dugorone, kao i uticaj na drutvo). Moda najraireniji uticaj stalne
izloenosti nasilju u medijima je esto tako neprimetan da ga mnogi ljudi nisu svesni a to je uticaj koji
stvara uverenje da u svetu vlada nasilje ija rtva moe biti svaki pojedinac (Poter, 2011: 463). Percepcija
o postojanju nasilja svuda oko nas pojaava se time to su svi oblici nasilja postali vidljiviji pod uticajem
veeg prostora u medijima rubrikama o nasilju i kriminalu. Te vesti dobijaju udarne naslove i veliku
minutau i ostaju u memoriji gledalaca i italaca zbog ivopisnih slika nasilja ili kriminalnih akata i
neprijatnosti koju izazivaju. Mediji, a posebno tampa, prilino strasno, i detaljno, prate ono to se
deava ne samo u sportu nego i medju navijaima. Strategija medija prilino je jednostavna: osudie se
svaki pojedinani, konkretni dogadjaj u kojem su navijai ispoljili nasilje, ali e se veoma retko ii
direktno, frontalno, u kritici klubova i njihovih navijakih udruenja.
3. MEDIJI I TOKOVI NOVCA U SPORTU
Vanost odnosa medija prema sportu potie iz njihove usmeravajue uloge, iz mogunosti da stvore
uslove za komunikaciju prema brojnoj publici. Sekundarni, ili manje vidljiv efekat je da panju te publike
mediji prodaju oglaivaima. U osnovi svega je ipak razvoj tokova novca. Prihodi od sporta svake godine
u svetu rastu, kao to je stalan i rast tog uveanja. Tokovi novca u sportu imaju pet neophodnih
elemenata: vrhunske sportiste, vlasnike timova ili kljubova, televizijske mree, oglaivae i publiku.
Najvei prihodi u razvijenim zemljama ostvaruju se od zakupa prava prenosa sportskih dogadjaja koji
140
obezbedjuju gledanost zbog velikog interesovanja publike. Milioni mladih ljudi u svetu svakodnevno
treniraju i takmie se, imajui na umu uspeh nekog svog idola koji ostvaruje milionske cifre od
profesionalnog bavljenja nekom sportskom disciplinom i toliko ili vie za reklamiranje proizvoda nekog
od oglaivaa. Oglaivai u ove tokove novca ubacuju ogromna sredstva jer sportske navijae smatraju
posebno poeljnom publikom. Publika na stadionima ili kraj ekrana na ulici, u kafiu ili kod kue
zadovoljava svoju potrebu da prati svoj omiljeni klub i bez mnogo razmiljanja kupi neki od oglaenih
proizvoda, makar se i ne sea reklame koja je u pauzi takmienja emitovana ili mu je stalno iz
odredjenog ugla kamere pred oima. Kada su svih pet elemenata ovog ciklusa toka novca uskladjeni,
ostvaruje se vea zarada, zatim vie ulae i ostvaruje jo vea zarada, samo za aktivne uesnike: igrae
i vlasnike klubova, dok ostala tri (reaktivna) uesnika, televizijske mree, oglaivai i publika, iako veoma
vani za tokove novca, reaguju na ponudu prva dva uesnika u ovom ciklusu (Poter, 2011: 477). Zbog
svoje uverljive vizuelne prezentacije televizija je zasenila mo drugih medija. Njen uticaj je sa sve veim
ukljuivanjem tokova novca u sferu sporta jaao, posebno na razvoj i evoluciju sporta kao i karaktere
igre u pojedinim sportovima. Koliina pojavljivanja sportskih sadraja i onih koji su u vezi sa njim, ima
povratni uticaj na gledanost odnosno praenje medija. to je sport popularniji, mediji e mu poklanjati
veu panju, a to je sport (i nasilje) prisutniji u medijima to je vei njegov uticaj na medije ali i na
drutvo. Dominacija televizije nad internetom jo uvek traje, ako se izuzmu video igrice, od kojih su
najpopularnije sa sportskim sadrajem. Mnogi sportski sadraji su na novim medijima ogranieni
dodatnim plaanjem, dok su televizijski prenosi besplatni. Opta segmentacija medijske publike e
svakako promeniti taj odnos u dogledno vreme, to e smanjiti dominaciju moi televizijske slike sporta.
4. MEDIJSKA (SPORTSKA) PUBLIKA
Vrsta i ponaanje publike zavisi od vrste priredbe kojoj se prisustvuje. Sportska publika je jedan od izraza
moi medija, predstavljajui vrstu specifinih drutvenih grupa koje nastaju sa ciljem da zadovolje neke
svoje potrebe za igrom, kako bi se zabavili u modernizovanim izraavanjima igre kroz sport. Kada se
pomene sportska publika obino se misli na ljubitelje sporta koji odlaze na stadione, na organizovane
grupe navijaa i esto, opravdano na njihov najagresivniji deo-huligane. Od sportske publike treba
razlikovati navijae kao organizovanu ili neorganizovanu grupu, ali vru i stalniju formu. Za navijae
nije najbitniji fiziki kontakt i blizina. Ta blizina moe biti kad se prisustvuje sportskim priredbama svog
kluba. Navijai nekog kluba ili neke sportske ekipe mogu se odrediti kao drutvena kategorija. Za temu
ovog rada manje je bitna struktura sportske publike i posebno onaj njen deo koji sportske dogadjaje
prati u svojim domovima preko medija. U sportu je uobiajeno da se neprijateljska i agresivna
ponaanja nazivaju nasiljem, pa se tako govori o nasilju gledalaca, nasilju na terenu (nasilniki postupci
tokom igre, meusobni verbalni ili fiziki sukobi igraa), nasilju roditelja i/ili trenera nad decom
sportistima, nasilju nad sportskim sudijama, nasilju nad sportskim novinarima itd. Meutim, ono to
posebno zabrinjava je takozvano tiho nasilje, u uslovima kada sport postaje profitabilni biznis u svetu i
postaje snaan instrument politike manipulacije, naroito velikih ekonomskih sila. Ve na osnovu
povrnih analiza lako se moe uoiti da pojedine dnevne novine, posle odredjenih nasilnih dogadjaja,
na stadionima ili po ulicama gradova, veoma esto u prvi plan istiu globalnu pojavu nasilja i huliganstva
u sportu a ne njegovu lokalnu specifinost. Navijai se, naime, esto posmatraju i opisuju kao izuzetno
duhoviti i lucidni, neka vrsta mladalakih ekscentrika. Nasilje na stadionima je postalo rentabilan
medijski proizvod i u tom smislu masovni mediji snose odgovornost za ta dogaanja. Svoju ulogu u
nasilju imaju i sportski novinari i sportski i politiki funkcioneri. Umesto da smiruju strasti, mediji ih
141
raspaljuju, a onda se ude kako je to moglo da se desi. Renik u izvetavanjima sa sportskih meeva
esto je nalik na ratni izvetaj. Novinari zaboravljaju da jezik ima tu vrstu moi da svojom preciznou
i bogatstvom opisa dogaaja i uesnika uini mnogo vie za sam sport nego to su to izvetaji o tome
ko je pobedio a ko izgubio. Jezik koji je vezan za sport, posebno za njegovu deskripciju, ima svoju
unutranju dramaturgiju koja je mnogo direktnija i bra od one koja vlada u drugim rubrikama. Osim
renika i stila ono to je posebna karakteristika sportskog novinarstva jeste anrovska meavina svega i
svaega. Stilski, retoriki i anrovski posmatrano tekstovi koji se bave nasiljem u sportu, veoma
podseaju na tekstove posveene kriminalu u okviru crnih hronika. Samo nekoliko novinskih naslova
za ilustraciju:
TUU ZAKAZALI NA INTERNETU (Blic, 10.04.2006 : 29)
TUA GROBARA I DELIJA U VOZU (Kurir, 16.12.2006 : 11)
DELIJE RAZBILE VOZ (Veernje novosti, 03.08.2006 : 20)
BIE NAVIJAKOG PETOG OKTOBRA ( Danas, 10.11.2007 : 19)
Iako je u svetu problem nasilja u sportu odavno u ii interesovanja najire drutvene javnosti kao i
strunjaka u sportu, u Srbiji i regionu, mediji, politiari, struna i nauna javnost, tek krajem XX veka,
postaju zabrinuti zbog ove sve vidljivije tamne strane sporta i injenice da ona nije vezana samo za
huliganizam sportskih navijaa, ve i brojne druge, suptilnije, manje vidljive, ali ne i manje ozbiljne
oblike nasilja koji skoro legitimno egzistiraju u sportskim sredinama. Zakljuak naunih istraivanja
nasilja i nasilja u sportu govori da je eskalacija nasilja u porastu i u prethodnoj deceniji i da postaje jedan
od osnovnih i primarnih problema svakog drutva. Medijsko opismenjavanje je jedan od naina da se
ovaj problem viestruko umanji, dugorono.
5.MEDIJSKA PISMENOST
Mediji su snano sredstvo za formiranje drutvenog sistema vrednosti i sredstvo uticaja na formiranje
javnog mnenja. Oni su po definiciji sredstva masovnog informisanja ali u eri globalnog svetskog
poretka postaju sve vie sredstva masovnog interpretiranja. U skladu s tim mediji su sve manje
sredstva komunikacije i edukacije, a sve vie sredstva manipulacije. Sve vie presti, profit i trite
postaju osnovne vrednosti za medije, a informativni i obrazovni ciljevi gube vanost. Drutva u tranziciji,
zahvaljujui programima komercijalnih televizija i sveprisutnosti reklamnih kampanja svetskih
multinacionalnih korporacija, zakoraila su u sve vidljiviju transformaciju ka drutvu spektakla, u kojem
je spektakl trenutak kad roba potpuno preuzima drutveni ivot. Naglaeni komercijalizam u medijima
i pratea profitna logika umnogome danas menja odnos izmeu medija i publike, nameui potrebu
novog iitavanja medija dananjice. Kakva je to pismenost i kome je ona potrebna? Ima vie definicija
i pristupa medijskoj pismenosti. Ono to je svim pristupima zajedniko je dvostruko ogledalo medijske
pismenosti: pismenosti medijskih profesionalaca ali i sposobnosti konzumenta medijskih proizvoda.
Medijska pismenost je skup gledita koje u korienju medija aktivno primenjujemo da bismo
protumaili znaenje poruka koje primamo, jedna je od definicija (Poter, 2011:47). Najpoznatija
definicija medijske pismenosti jeste sposobnost pristupa, analize, procene i korienja medija. Pre
svega pismenost je sposobnost kritikog miljenja i analitike sposobnosti za kapacitetno korienje
medija.To je dakle viestruki pojam sa brojnim zanimljivim aspektima kojima se mora pristupiti iz vie
razliitih uglova. Veoma vano je takodje razumeti medijsku pismenost kao stalan proces, a ne jednom
142
zaokruenu i zavrenu kategoriju. Meunarodna zajednica, u prvom redu UNESKO u cilju razvoja novih
oblika komunikacije izmeu medija i korisnika pre dvadesetak godina inicira dijalog o potrebi medijske
pismenosti. Jednostavno, nije odavno dovoljno znati itati i pisati da bi bili pismeni, naglasak je kao to
je reeno u sticanju znanja o pristupu i korienju medija, u prizmi drutveno-politikog, trinog i
tehnikog funkcionisanja. Vreme u kojem ivimo uz rastuu tehnologizaciju bio je signal da
meunarodna zajednica ukae na potrebu digitalnog opismenjavanja koje graanima treba da
omogui znanja o novim medijima koji i te kako utiu na kulturu rada, obrazovanja, zdravlja i slobodnog
vremena. Od potpisivanja Deklaracije o medijskom obrazovanju (Declaration of media education) 1982.
godine do danas, koncept medijske pismenosti ili medijskog obrazovanja donekle se menjao, ali je ostao
utemeljen na osnovnoj ideji komunikacionim pravima koja proistiu iz osnovnih ljudskih prava, ali tek
naporima pojedinih drava koje su medijsku pismenost uvele u kolske nastavne planove, mogao se
razmatrati cilj stvaranja civilnog drutva u medijskoj kulturi kroz njihovu obuku, koja e im pomoi da
postanu kritiki autonomni prema medijskim reprezentacijama stvarnosti. Ameriki savez za medijsku
pismenost, budui da komunikacione tehnologije preoblikuju drutvo i utiu na razumevanje nas samih,
nae zajednice i naih razliitih kultura, medijsku pismenost smatra kljunom vetinom za ivot u 21.
veku. Obzirom da je veina medijskih poruka kreirana ili konstituisana sa sopstvenim pravilima i
uvrenim vrednostima, u cilju sticanja profita ili moi ili profita i moi, zadatak metoda, strategija i
oblika medijske pismenosti jeste to lake i bre itanje tih poruka i razumevanje vrednosnih kodova
kao bitnog oslonca za demokratsko, graansko i politiko participiranje lanova jednog drutva.
Uvrivanje programa medijske pismenosti jaa razumevanje poruke u naem medijskom okruenju,
a time i poziciju angaovanosti graana kako u drutvu tako i kroz odnos graanina prema razliitim
medijima.
6. ZAKLJUAK
Nasilje u sportu i medijske slike tog fenomena nedovoljno su istraene sa stanovita medjusobne
povezanosti, uticaja na razvoj, emocije i stavove, pre svega mlade publike. Nema ozbiljnih studija o
porastu nasilja u sportu, na terenima i van njih, kao ni uslovljenosti drugih oblika, na primer porodinog
nasilja, nasiljem u sportu. Sve to ukazuje na neophodnost multidisciplinarnog istraivanja ovog
fenomena, umesto pretenog fenomenolokog pristupa. Jer sport i nasilje koje ga prati ne mogu se
posmatrati izolovano od celine socio-kulturnih pojava, ve, naprotiv, u okviru njih ili u vezi sa njima,
budui da je re o viedimenzionalnom pojmu u interakciji sa ekonomskim, politikim, etikim i
kulturnim okvirima. Mediji, ba kao i celokupna kultura, deo su ireg drutvenog konteksta. Sport je u
tom smislu mnogo vie deo kulture nego to se to obino smatra i odnosi se na dananje prevladavajue
drutveno shvatanje, to je i razlog zato je vano demistifikovati aktere nasilja u ovoj oblasti.
LITERARURA
De Berg H.: Istraivako novinarstvo, Klio, Beograd, 2007.

Ili, M.,: Televizijsko novinarstvo, RTS, Beograd, 2003.
Itjul, B., Anderson, D.,: Pisanje vesti i izvetavanje za dananje medije, Medija centar, Beograd, 2001.
Kvin, D. M.,: Televizija, Klio, Beograd, 2000.

Poter, D.,: Medijska pismenost, Klio, Beograd, 2011.
Tjurou, D.,: Mediji danas, Klio, Beograd, 2012.
143

ZNAAJ MENADMENTA KRIZNOG KOMUNICIRANA I NOVIH

MEDIJA ZA BEZBEDNOSNU PREVENCIJU U SPORTU
SIGNIFICANCE OF THE CRISIS COMMUNICATION
MANAGEMENT AND THE NEW MEDIA FOR THE SECURITY
PREVENTION IN SPORT
Dr Radivoje Petrovi, Fakultet za sport, Beograd
Rezime
Nasile u sportu eskaliralo je, kako to pokazuju svetski trendovi u poslednje dve decenije,
pojaanom politizacijom mladih okuplenih u navijake grupe, njihovim instrumentalizovanjem za raun
klubova, sportskih, politikih i drugih organizacija. U takvim okolnostima, upravlanje informacijama i
komuniciranjem je temel budueg uspeha, bilo da elite uspene politike ili poslovne pregovore ili
mirno reavanje raznovrsnih drutvenih konflikata. Sajber svet postaje aktuelni poligon informacionih
sukoblavanja, a medijski prostor nikada nije bio ranjiviji. Stvarnost se uslonjava direktno zavisei od
istinitosti medijskih informacija. U javnom prostoru nastaje bitka stvarnog i medijski posredovanog,
iskaza i medijskog znaenja, logikog i iluzionistikog, izvornog i simuliranog. Akteri pretnji dobro su
kamuflirani u sajber praumi. Stoga je vano ostvarivati nadzor nad komunikacijom unutar takve
zajednice. Preventivna prednost ovakvog naina komuniciranja na drutvenim mreama je to jednom
odaslate poruke ostavlaju veiti trag. Internet je proirio istraivaki okvir i mogunosti. Raznovrsne
line i posredovane informacije analitiarima postaju dostupne u realnom vremenu, ime se otvara
mogunost da utiu na stvarnost.
Klune rei: upravlanje komuniciranjem, drutvene mree, sajber bezbednost, huligani,
nasile
Summary
Violence has escalated in sports, as shown by global trends in the last two decades, with the
increased politicization of young people gathered in football fan groups, their instrumentalization on
behalf of football clubs, sports, political and other organizations. In such circumstances, information and
communication management is the basis for future success, whether you want to have successful
political and business negotiations or peaceful settlement of various social conflicts.Media space has
never been more vulnerable and cyber world is slowly becoming the polygon of information conflicts.
Reality is directly compounded depending on the truthfulness of media information.In public space,
there is a gap between the actual media and statements mediated by media, logical and illusionistic,
original and simulated meaning. Actors of threats are well disguised in the cyber jungle. Therefore, it is
144
very important to achieve the control of communications within such community. Preventive advantage
of this method of communication in social networks is that once relayed message leave an eternal mark.
Internet has expanded the research framework and opportunities. A variety of personal and mediated
by information become available to analysts in real time, which opens the possibility that they affect
reality.
Keywords: management communication, social networks, cyber security, hooligans, violence
1. UVOD
Sport je najboli katalizator za masovno ispolavanje emocija i ventil koji omoguava intenzivnu
demonstraciju osnovnih instikata, pa esto slui kao indikator nadolazeih drutvenih kriza razliitog tipa.
Sportska nadmetanja sve su manje prilike za oputanje i uivanje a sve vie poligoni za okuplanje i divlanje
ekstremista svake vrste koji iza navijakog alibija ispolavaju svoje politike i socijalne stavove. (Harnischmacher
1989:181-182).
Postajui predmet pojaane bezbednosne panje, kroz tri aspekta bezbednosnog menadmenta u
prevenciji, suprotstavlanju i sankcionisanju, nasile u sportu i pojava huliganizma eskalirali su, kako to pokazuju
svetski trendovi u poslednje dve decenije, pojaanom politizacijom mladih okuplenih u navijake grupe, njihovim
instrumentalizovanjem za raun klubova, sportskih, politikih i drugih organizacija. (Misi, 2010:87). Pored toga,
istraivai ove problematike u Engleskoj ukazali su na jo neke klune uzroke ekstremnog ponaanja u sportu:
socijalna kriza, raspad sistema vrednosti, kraj velikih ideja, gubitak smisla ivota, besperspektivnost i
nezaposlenost, institucionalizovanje huliganizma kroz navijake grupe, pokrovitelski stav klubova prema
navijaima i opta blagonaklonost prema nedolinom ponaanju.
Procenjuje se da u Srbiji danas deluje oko 6.000 ekstremnih navijaa, od kojih je njih 2.800 ili 46,7 odsto
strunom klasifikacijom svrstano u nenasilne ekstremiste, 1.800 ili 30 odsto u potencijalno nasilne i oko 1.400 ili
23,33 odsto u nasilne. Prema podacima MUP-a do sada je evidentirano oko 40 organizovanih navijakih grupa i
podgrupa sa oko 3.000 pripadnika, koji uglavnom spadaju u kategoriju nasilnih ili potencijalno nasilnih.73 U
javnosti se procenjuje da ekstremnih navijaa ima znatno vie, ak oko 15.000. 74
U skladu s prethodnom klasifikacijom, strukturu tipine navijake grupe ine: pridolice, koji joj u punom
smislu i ne pripadaju, ire lanstvo, koje obuhvata sve dokazane pripadnike opora koji obezbeuju kritinu
masu, i ue jezgro voe.75 Praktian izraz njihovog delovanja sadran je u traginoj statistici koju MUP Srbije
73Misi Z. i Keetovi : Huligani u Srbiji u trouglu sporta, politike i kriminala, asopis Bezbednost 1/2012, Beograd, 105.str
74 Zbog neodreenosti pojmova ekstremni navija i poistoveivanja sa pojmom pasionirani navija, dolazi do takvog
raskoraka i razlike u brojanoj proceni.
75 Otaevi B. i Proti A: Vandali u zidinama huliganizam u Srbiji, asopis Bezbednost 1/2012, Beograd, str 81.
145
vodi tek od 2003.godine, a koja registruje uinak od 10 ubistava, pet pokuaja ubistava i 43 teke telesne
povrede. Prema broju poginulih navijaa, Srbija je u odnosu na druge evropske i zemle u regionu u samom vrhu.
Prema istraivanju Udruenja sportskih novinara i Ministarstva za omladinu i sport, obavlenom pre pet godina,
starost najekstremnijih kretala se izmeu 18 i 26 godina.76
Ovakvi podaci predstavlaju tamnu stranu sveta u kome ivimo i koji, kao to pokazuje ovaj aspekt nae
drutvene stvarnosti, nije kao to je bio jue, niti e sutra biti kakav je danas. Zato upravlanje drutvenim
procesima postaje imperativ modernog doba, a razvoj i ouvanje slobode i demokratije trai nove metodoloke
forme u istraivanju, analizi i proceni drutvenih kretanja i pojava. Na osnovu informacija tumaimo stvarnost,
kreiramo misaone obrasce i unosimo red u poremeenu svakodnevnicu. Medijski iskazi tako postaju instrumenti
kontrole i moi neophodni onima koji donose odluke, od politike i diplomatije do vojske i bezbednosnih slubi.
2. UPRAVLjANE KOMUNICIRANEM
Upravlanje informacijama i komuniciranjem je temel budueg uspeha, bilo da elite uspene politike
ili poslovne pregovore ili mirno reavanje raznovrsnih drutvenih konflikata. U takvim uslovima, oekuje se
pravovremeno krizno komuniciranje na dva strateka nivoa:
1) proaktivnom, dinaminom i ofanzivnom (posebno vanom u kriznim situacijama), i
2) reaktivnom (postfestum reagovanje u medijima radi ispravlanja ve nanete tete). Bitka za
pridobijanje javnosti (publiciteta) postaje deo bezbednosne kulture, pa sve ee bezbednosni timovi u svoj
sastav ukluuju analitiare i komunikologe!77
Svakodnevni drutveni ivot odvija se u kolopletu izmeu sukoba78 i saradnje79

suprotstavlenih milenja, ela, ideja, interesa i vrednosti, gradei potrebu za pridobijanjem saglasnosti
i potovanja. To je sutina ivlenja, stvaranje bezbednosne moi, koja samo njenim nosiocima
obezbeuje sigurnost i mir. Tiho restruktuiranje politike, a zatim ekonomske, kulturne, religijske,
bezbedonosne i drugih moi odvija se pod platom niza komunikacionih formi i sadraja, koji
zahvalujui masmedijima vre transmisiju sistema vrednosti i dominantnih socijabilnih paradigmi. To
76 http://www.mos.sr.gov.rs/modules.php?op=modload&name=Downloads&file= index&req=getit&lid=317
77 Milainovi S. i Jevtovi Z: Analitika kriznog komuniciranja na drutvenim mreama, iz studije Metodologija istraivanja
konflikata i krizno komuniciranje u savremenom drutvu, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2013, ire 103-118.str
78 Takmienje suprotstavljenih strana koje odraava razliitost miljenja, sklonosti, potreba i interesa. (Vidi u: Endri Hejvud:
Politika, Klio, Beograd, 2004, str.13).
79 Zajedniki rad, ostvarivanje ciljeva kolektivnim i usaglaenim delovanjem. (isto)

146
znai da broj sukoba i kriza svakodnevno raste, ali i da e nauni pristup njihovom obuzdavanju imati
strateki znaaj za drutvo.
Drutveni problemi, kakav je i ovaj bezbednosni u vezi sa nasilem u sportu, konstruiu se priguujui
konflikte interesa meu razliitim ideolokim centrima ili maskirajui druge probleme. Tako naprimer, srpski
huligani su tesno povezani sa politikim akterima, pa je nasilniko ponaanje u Srbiji esto u funkciji politikih
aspiracija navijaa i njihovih lidera, kao i instrukcija koje stiu sa strane iz politikih centara moi. Kako objasniti,
recimo, iznenadan izostanak navijake kampanje sa paradigmom Kosovo je Srbija, iako je to bila parola sa
kojom su se delije, grobari i druge navijake grupe ponosili, da bi posle potpisivanja Briselskog sporazuma
ovu parolu itali na polskim ili slovakim stadionima, ali ne i u Srbiji.
Kada se zna da su u Srbiji politiki lideri stvarani i promovisani na stadionima, da bi protekom vremena
gubili podrku, a njihovi slogani najavlivali silazak lidera sa politike scene, onda ne treba da udi oklevanje i
stidlivost vlasti da se odlunije uhvati u kotac sa problemom bezbednosti na sportskim borilitima.
Isprepletanost politike i sporta za posledicu ima, pored ostalog i nasile (Savkovi, 2010:91). Flertovanje
politikih partija sa navijakim grupama i neodlunost vlasti da se bori sa huliganima, podstiu i ohrabruju
nasile.80Svedoci smo da se svaki sportski dogaaj politizuje do te mere da podstie konflikte koji se ne
ograniavaju samo na sportsku arenu ve postaje predmet politikih igara izmeu stranaka. Klub nasila potie
iz mranih prostora socijalne neodreenosti ili internih interesa, koji se konstituiu zarad potreba onih na vlasti,
ili da bi se osvojila ta vlast. Vlast je uvek borba za mo. Tada se koriste sva sredstva, pa i ona najgora, smatra
sociolog kulture prof. dr Ratko Boovi.81
Medijskim eksponiranjem ovakvih pojava oni mobiliu na akciju, implicirajui mogua reenja i
otvarajui prostor za komunikaciono manevrisanje. Obraun sa nasilem verovatno e jo dugo trajati,
ali se pod paravanom borbe odvija i dramatian upliv sve brojnijih bezbednosnih slubi u privatni
prostor graana! 82 Sajber svet postaje aktuelni poligon informacionih sukoblavanja, ali se o njima u
naunoj sferi malo govori jer nosioci nove paradigme ne promoviu svoje aktivnosti poto bi rezultate
(i znanja) tada morali da dele sa drugima. Uvid u planove protivnika napadaima daje eventualnu
prednost koja bi mogla da bude koriena u potencijalnom konfliktu, tako da medijska analitika dobija
na znaaju. Bezbednosno okruenje dramatino se rekonfigurie, karakter sigurnosnih izazova i kriza se
dinamizira, dok mo prikuplanja, oblikovanja, kontrole i razmenjivanja informacija postaje novi oblik
obavetajne dominacije.83
80 Misi Z. i Keetovi : Huligani u Srbiji u trouglu sporta, politike i kriminala, asopis Bezbednost 1/2012, Beograd, 110.str
81 Dostupno na: http://www.slobodnaevropa.org/content/tema_sedmice_navijaci_nasilje/1848577.html
82 Ne moete imati sto odsto bezbednosti uz sto odsto privatnosti, izjavio je ameriki predsednik Barak Obama na primedbe
da drava koristei blagodeti internet tehnologije vri prismotru i nadzor nad sopstvenim graanima.
83 Milainovi S. i Jevtovi Z: Metodologija istraivanja konflikata i krizno komuniciranje u savremenom drutvu,
Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2013, Vie 103-118.str
147
Sistem bezbednosnog upravlanja informacijama mora da ima u vidu dva momenta:
Prvo, budui da je pritisak javnosti sve vei, strateki cil je proizvoenje saglasnosti kome tee
svi uesnici javnog ivota. Komunikacija izbija u prvi plan, informacija postaje usluga koja menja
vrednost u zavisnosti od vlasnika medija i dominantnih interesa, pri emu onlajn stvarnost izbija
u fokus interesovanja.
Drugo, od kriznog komuniciranja oekuje se da blagovremeno planira, sprovodi i kontrolie
kompleksni proces interpesonalnog i grupnog prenoenja informacija i konstruisanja realnosti
od strane bezbednosnih aktera.
3. MEDIJI I POJEDINAC
Dinaminost kriznog komuniciranja omoguena je neverovatnim rastom broja veza koje
transportuju informacije, proizvodei novu vrstu uticaja. Sajber kriminal iri se kroz brojne forme i
oblasti: u politici - sajber pijunau i sajber sabotae, sajber terorizam i hakovanje; u ekonomiji - kroz
sajber prevare, piraterstvo softvera i baza podataka, industrijsku pijunau i ekonomske zloupotrebe;
proizvodnju i distribuciju nedozvolenih sadraja - od deje pornografije i pedofilije, preko delovanja
verskih sekti i prodaje ena i dece, trgovine drogom, ludskim organima i orujem, pa sve do povreda
sajber privatnosti; od nadgledanja elektronske pote, preko preuzimanja identiteta do prislukivanja i
irenja virusa! Razvoj telekomunikacija i informatike transformisao je mobilne platforme u minijaturne
umreene organizacije sa velikim potencijalom za kriminalno delovanje.84
Nove tehnologije smanjuju linije kontrole, pa se stoga moe rei da medijski prostor nikada nije
bio ranjiviji, jer otvorenost komunikacionih kanala omoguava huliganima samopromociju, psiholoko
delovanje, propagandno velianje, prikuplanje podataka, novanih sredstava, vrbovanje i mobilizaciju
pristalica, umreavanje i povezivanje, kao i planiranje i koordinaciju.85 Internet sa sobom nosi brojne
opasnosti, posebno u sferi nasila i kriminala, neovlaenog preuzimanja podataka, pretnji i
ugroavanja, do kreiranja masovnih okuplanja, demonstracija i konflikata. Socijalne mree
omoguavaju pojedincima i grupama da stvaraju javne ili polujavne organizacije, koje unutar sebe
koriste druge oblike konekcija (veza), titei sadraj komunikacije od radoznalih posmatraa ili
neprijatela.
Internet ne treba posmatrati samo kao grubu informaciono-komunikacionu strukturu, ve kao
kluni faktor razvoja koji preoblikuje planet. Obim i uinak komunikacije se za samo dve decenije
uveao nekoliko stotina puta, sa tendencijom irenja posredovane komunikacije kao razmene ili slanja
informacija posredstvom novih tehnologija.86Bitna odlika nove komunikacije je globalnost, njeno
84 Jonathan Clough, Principles of Sybercrime, Cambridge University Press, Cambridge, 2010. pp. 3-4.
85 Welman Gabriel: How Modern terrorism Uses the Internet, Special report. In United States Institute of Peace,
Washington, 2004.
86 Krajem 2008. godine klasina komunikacija, licem u lice, bila je 20 puta vea od one posredstvom interneta, a dve i po
godine kasnije, ona je bila vea samo 5,5 puta! To znai da se karakter komunikacije u drutvu dramatino menja, ali ne tako
to se smanjuje klasina komunikacija, ve to se poveava obim razmene sadraja na internetu! (Vidi u: Brankovi, S.:
Socijalne mree i nove mogunosti drutvenog istraivanja, Kultura polisa, br. 20, Novi Sad, 2013. str. 80 )
148
koordinisano odvijanje, ali i mogunost obraanja pojedincu to je bitna razlika u odnosu na klasine
medije koji su cilali mase.
Zato je u razmatranju ovog pitanja, fokusiranje novih medija na pojedince posebno zanimlivo? Mladi
ludi obino tragaju za izgradnjom svog identiteta i u skladu sa tim, tragaju za grupom koja e ih prihvatiti. Preko
globalne mree, posredstvom Fajsbuka, Tvitera ili neke druge drutvene mree taj proces je daleko bri nego to
je ikada bio i sigurno mesto gde e potvrditi svoje ja. Ukoliko porodica ili socijalno okruenje ne izvre zdravu
socijalizaciju linosti, onda se brzo posee za alternativom, a to je navijaka grupa (ori 2010:365). Tu sada
poinje da deluje psiholoki mehanizam sporta kao legalnog, ak i poelnog, drutvenog opijata, koji psiholozi
povezuju sa nasilem navijakih grupa kao posledicu situacione frustracije. Psiholoka i socioloka istraivanja
su pokazala da sami sportisti ispolavaju daleko nii nivo agresivnosti od svojih navijaa (McNeil, 1959:207). Ovo
je logina posledica injenica da je energija navijaa uloena u transfer sa sopstvenih ivotnih izazova na izazove
sportista ili kluba daleko manja od energije koju uloe sportisti u pokuaj da pobede protivnika; meutim u
obrnutoj proporciji, emotivni naboj navijaa esto je daleko vei od emotivnog naboja sportiste.87
Internet je snano sredstvo skrivene persuazije, brzog irenja decentralizovanih i nevidlivih

poruka i pojmova koje je teko otkriti. Teoretiari jasno uoavaju kako nove forme vrednosti,
koncentracija podataka, nove metode i tehnike delovanja u drugaijem ambijentu, te suavanje
vremenske skale delovanja, ukidanje limita na prostorna ogranienja, uz dinaminost, pokretlivost,
inventivnost i stabilnost rizika jesu odrednice u koje se uklapaju i kojima se rukovode pojedinci i
kriminalne organizacije sklone razliitim vidovima zloupotreba.88Prostor, vreme i identiteti se
dramatino preobraavaju, a time oblici i stilovi konflikata i kriza.
Pod dejstvom mrenog aktivizma javnost deluje bre, organizovanije i nepredvidivije. Stvarnost
se uslonjava direktno zavisei od istinitosti medijskih informacija, koje se usmeravaju i prikrivaju prema
interesima elita koje upravlaju preobraajima. Argumentacija se usmerava i kontrolie, injenice
menjaju, preutkuju ili istiu, forma naglaava ili minimalizuje, dok smisao gura u pozadinu ili otkriva
mnogo kasnije, kada vie nema znaaja. Tako u javnom prostoru nastaje bitka izmeu stvarnog i
medijski posredovanog, iskaza i medijskog znaenja, logikog i iluzionistikog, izvornog i
simuliranog.89Sredine koje na vreme ne uoe dubinu i karakter ovakvog preobraaja u sferi
komunikacija rizikuju da ostanu u pasivnom poloaju u odnosu na svet nasila, kriminala i terorizma koji
se stalno usavrava.
ANARHINOST DRUTVENIH MREA
Izlaskom na mreu, pojedinac nudi drugima svoju autonomnost, sa namerom irenja slinih ili
istih vrednosnih sudova. Identifikacija sa monijima od sebe, u ovom sluaju navijaima i klubom,
4.
87 Otaevi B. i Proti A: Vandali u zidinama huliganizam u Srbiji, asopis Bezbednost 1/2012, Beograd,
str 76-78
88 Bjelajac, ., Jovanovi, M.; Pojedini aspekti bezbednosne kulture na internetu, Kultura polisa, br. 21, Novi Sad, 2013, str.
104.
89 Milainovi S. i Jevtovi Z: Metodologija istraivanja konflikata i krizno komuniciranje u savremenom drutvu,
Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd, 2013, Vie 103-118.str
149
pojavluje se kao praktian izraz njegovog autoritarnog karaktera. Re je o mehanizmu odbrane linosti
koja u svom razvoju nije sposobna da samostalno ispoli sebe i realizuje prirodne ludske potrebe za
pripadnou i ukorenjenou u socijalnoj sredini. Time on nastoji da se oslobodi nepodnolive
usamlenosti i nemoi u socijalnoj sredini, koja je uzrokovana njegovim poloajem i statusom. On trai
naina da to stanje pasivnosti svoje egzistencije i usamlenosti prevazie udruivanjem sa sebi slinima,
a navijake grupe su za to najjednostavnija varijanta.90
Ono toje posebno vano sa stanovita bezbednosti sportskih dogaaja, nasila u sportu i uloge
medija je da drutvene mree poseduju u sebi dozu anarhinosti: nemaju formalnog urednika, koristei
tehniku jednostavnost, lane identitete i mogunost brzog pojavlivanja i nestajanja trae naine lakog
stupanja u vezu i efikasnijeg organizovanja. U praksi to identifikujemo kao efekat peurki: aktivnosti se
pojavluju iznenadno na brojnim takama istovremeno, sinhronizujui nasilniko, teroristiko ili
kriminogeno delovanje. Pojava virtuelnih organizacija i grupa radi ostvarivanja kriminalnih aktivnosti
usklaena je sa njihovim interesom; identifikacija nije uslov aktivizma jer se informacije i tehnologije
koriste vie od fizikog pojavlivanja, a da bi dejstvovali na terenu dovolna je mrea (ne kancelarija ili
logor za obuku). To i jeste jedna od osnovnih karakteristika virtuelnih zajednica: fluidnost virtuelnog
identiteta njegovih lanova koji napad mogu izvriti iz bilo kog dela sveta, ili, i sa vie taaka
istovremeno.91
Tome na ruku ide injenica da upravo navijaka potkultura prua mladim ludima mogunost da
na odreeni nain savladaju krizu identiteta. Identitet navijake grupe dovodi do ekstrema u
komunikaciji sa svima koji toj grupi ne pripadaju. Nasile je uvek primeeno, o njemu se pria u javnosti,
ono je u medijskom prostoru i upravo ta injenica upuuje na zakluak da ovi mladi ludi ostvaruju
kakvu-takvu drutvenu zastuplenost. Time se od oseaja da su niko, stie oseaj da u neko, ime
navijaka potkultura reava krizu identiteta i oseaj socijalne inkluzije i uticaja, to posredstvom novih
medija meu internet starosedeoce donosi revolucionarne mogunosti za nove vidove komuniciranja.
Drutvene mree pomau ratrkanim i prikrivenim grupama i pojedincima da se poveu tako to
svaki akter unosi u sistem ono u emu je najboli, jaajui ukupnu snagu organizacije i dajui joj mo
koju prethodno nije imala. Akteri pretnji dobro su kamuflirani u sajber praumi, jer mogu biti i
zlonamerni pojedinci, kriminalne grupe, teroristike organizacije, ali i itave drave i njihove institucije
(vojska ili obavetajne slube), sa razliitim motivima (ekonomski, bezbednosni, religijski). Stoga je
vano ostvarivati nadzor nad komunikacijom unutar takve zajednice, a to je mogue ubacivanjem
insajdera!
Preventivna prednost ovakvog naina komuniciranja na drutvenim mreama je to jednom
odaslate poruke ostavlaju veiti trag na serveru, pa su nam takvi sadraji potencijalni indikatori, jer
nam otkrivaju mentalni sklop autora. Sada moemo tematski mnogo ire, bez znanja aktera pratiti,
analizirati i predviati njihove postupke i ponaanja, usmeravati navike i obrasce.92 Umesto
90 Misi Z. i Keetovi : Huligani u Srbiji u trouglu sporta, politike i kriminala, asopis Bezbednost 1/2012, Beograd, 122.str
91 Radojii, M.: Istraivanje virtuelnih zajednica i javnog mnenja na internetu, Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 53.
92 Brankovi, S.: Socijalne mree i nove mogunosti drutvenog istraivanja, Kultura polisa, br. 20, Novi Sad, 2013. str.
82.
150
minijaturnih iseaka predmet istraivanja moe biti itava populacija, pa osa vie nije drutvena jedinka
ve socijalni univerzum!
5. ZAKLjUAK
Nacionalna bezbednost je razliit problem za svaku od strana koje su za nju zainteresovane, pri
emu stabilnost sistema u mnogome zavisi od analitikih metoda i tehnika koje se primenjuju u javnom
prostoru.93Snanije drave uveliko kreiraju informatike baze podataka o to veem broju ludi radi
preventivnog delovanja u kriznim situacijama, zapolavajui u obavetajnoj zajednici sve vei broj
ludi.94 Na primer, na ovakvim poslovima u SAD radi 1.271 vladina organizacija i 1.931 privatna
kompanija, na oko 10.000 lokacija irom drave, dok propusnice za pristup tajnim podacima ima
854.000 pojedinaca. Kao rezultat njihovog rada godinje se uradi preko 50.000 obavetajnih izvetaja!
Metodoloki gledano, formira se osnovno pole (persona) traga za drutvenom ulogom (aktivna
ili pasivna), lokacijom (gde), aktuelnou (kada), drutvenim statusom (voa ili objekat), da bi dale pole
proirivali novim podacima: ta se na linost neposredno odnosi, koje su joj osobine, ta planira, kako
e postupiti u kriznoj situaciji itd. Na primer, praenjem koliko se posetilac(a) zadrava na nekom
navijakom sajtu, koje stranice otvara(ju), koliko ih ita(ju), koliko pregleda(ju) sline sadraje ili sledi(e)
instrukcije, da li otvara(ju) povezane sajtove i sl. moemo predvideti dale postupke. To je od velikog
znaaja, jer smo korak ispred njih, preventiva je mnogo realnija. Kada na Fejsbuku ili Tviteru lanovi
socijalne mree pozivaju na odreene aktivnosti neposredno pratimo njihovo odvijanje, kada objavluju
sopstvene fotografije ili drugih uesnika doprinose broj identifikaciji, dok statusima, lajkovima,
komentarima, opaskama i slinim reagovanjima pomau da konstruiemo njihov psiholoki profil. 95
Jednom reju, internet je proirio istraivaki okvir, autori iskaza postali su vani indikatori, dok
su forme i ton iskaza dosta neposredniji. Raznovrsne line i posredovane informacije analitiarima
postaju dostupne u realnom vremenu, ime se otvara mogunost da utiu na stvarnost, stiui saznanja
o nekom predmetu, pojavi, linosti ili procesu na osnovu kontinuiranog, sistematinog i za uzorak
nevidlivog prouavanja. Bezbednosna analitika neguje sofisticiranu suptilnost praenja, ne samo
pojedinaca i grupa ve i itavih naroda i kultura, tretman podataka i formiranje dosijea strogo je
kontrolisano, dok je preciznost u planiranju operativnih i interventnih aktivnosti na posebnom nivou.
Metodologija svakom zakluku daje barem dve dimenzije: odreenu dijagnozu, ali i prognozu.96U
prevenciji nasila na sportskim borilitima i postizanju vee bezbednosti upravlanjem kriznim
komuniciranjem upravo je kvalifikovano predvianje, na osnovu pouzdanih informacija, jedan od
klunih momenata uspeha.
93 Milainovi, S., Jevtovi, Z., Miloevi, G.,: Promena teroristikih doktrina u procesima medijske globalizacije, 2011,
str. 392-396.
94 Od nedavno, amerika Prizma je najpoznatiji program za sveobuhvatni nadzor telefonskih i internet komunikacija. Prvi
program menadmenta tzv. mekih podataka (onih koji u sebi sadre i druge informacije) pokrenut je jo pre deset godina sa
budetom od 16 milijardi dolara. Procenjuje se da danas u SAD oko 70 odsto tajnog budeta obavetajne zajednice odlazi na
raune privatnih kooperanata, pri emu je svaki etvrti zaposleni angaovan na poslovima pijuniranja!
95 NSA ima strateke ugovore sa vie od 80 glavnih globalnih korporacija iz sektora telekomunikcija ili internet provajdera,
koji amerikoj obavetajnoj slubi pomau da doe do cilja!
96 Milosavljevi, S. i Termiz, D.: Analitika medija, Grafit, Lukavac, 2008.
151
Ovakav pristup problemu bezbednosti u sportu ima i svoju finansijsku stranu: kada se na
suzbijanu nasila ne radi multidisciplinarno, dugorono i preventivno onda imamo situaciju da danas
trokovi obezbeenja utakmica, kazne klubovima, savezima, pojedincima i drugo kotaju u jednoj godini
vie nego izgradnja stadiona.97
6. LITERATURA
Bjelajac, ., Jovanovi, M. (2013): Pojedini aspekti bezbednosne kulture na internetu, Kultura polisa, br.
21, Novi Sad.
Brankovi, S. (2013): Socijalne mree i nove mogunosti drutvenog istraivanja, Kultura polisa, br. 20,
Novi Sad.
Clough, J. (2010): Principles of Sybercrime, Cambridge University Press, Cambridge.
Ginkel, H. and Newman, E. (2000): In Quest of Human Security, Japan Review of International Affairs.
Hejvud, E. (2004): Politika, Klio, Beograd.
Harnischmacher, R., Apel, I., (1989). Huligan i njegov svjetonazor u okviru nogometnog vandalizma,
Izbor, br. 2, str. 179-189.
Milainovi, S., Jevtovi, Z., Miloevi, G. (2011): Promena teroristikih doktrina u procesima medijske
globalizacije, zbornik: Suprotstavlanje terorizmu meunarodni standardi i pravna regulativa,
Republika Srpska, Kozara.
Milainovi S. i Jevtovi Z.(2013): Metodologija istraivanja konflikata i krizno komuniciranje u
savremenom drutvu, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd
Milosavlevi, S. i Termiz, D. (2008): Analitika medija, Grafit, Lukavac.
Misi, Z., (2010). Nasile i nedolino ponaanje navijaa kao faktor ugroavanja bezbednosti, magistarska teza,
Beograd: Fakultet bezbednosti
Misi Z. i Keetovi : Huligani u Srbiji u trouglu sporta, politike i kriminala, asopis Bezbednost
1/2012, Beograd, 110.str
Palmiotto, M. (2000): Community Policing. A Policing Strategy for the 21 st Century, Maryland.
Radojii, M. (2008): Istraivanje virtuelnih zajednica i javnog mnenja na internetu, Slubeni glasnik,
Beograd.
Savkovi, M., (2010). Kontekst i implikacije huliganskog nasila u Srbiji, Bezbednost Zapadnog Balkana, (5) 18, str.
91-99.
Welman G. (2004): How Modern terrorism Uses the Internet, Special report. In United States Institute
of Peace, Washington.
97 Nikoli Z: Navijake i parapolitike grupe socijalno psiholoki aspekti, asopis Bezbednost, Beograd, vie 116-127. str
152

MAKROLINGVISTIKI ASPEKTI PSOVKI I UVREDA

NA SPORTSKIM TAKMIENJIMA
MACROLINGUISTIC ASPECTS OF SWEAR WORDS AND INSULTS
AT SPORTS COMPETITIONS
Dr Aleksandar Vuleti
Dr Aleksandar Pavlovi
Fakultet za sport, Univerzitet Union Nikola Tesla, Beograd
APSTRAKT
Predmet ovoga rada jeste makrolingvistiki osvrt na psovanje i vreanje dva izuzetno esta oblika
nedolinog ponaanja na sportskim takmienjima. Ovi oblici verbalnog nasilja neretko predstavljaju prvi
korak ka fizikom nasilju, te tako bezbednost takmienja i njihovih uesnika dovode u stanje visokog
rizika. Psovke i uvrede su sagledane kako sa lingvistikog, pre svega semantiko-pragmatikog, tako i sa
sociolingvistikog, psiholingvistikog, etnolingvistikog i kulturolokog stanovita. Cilj rada jeste da
detaljnije osvetli ove pojave, skrene panju javnosti na strukturu i razloge njihovog postojanja i
upotrebe, te da tako, kroz njihovo bolje razumevanje, a u skladu sa nacionalnom strategijom za borbu
protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim takmienjima, pomogne svim relevantnim dravnim
i drutvenim iniocima koji su angaovani na predupreivanju, odnosno spreavanju ovih pojava. U
naem radu smo, izmeu ostalog, definisali psovke i uvrede, dali njihovu tipologiju u okviru sportskih
takmienja, identifikovali ih u aktuelnim zakonskim okvirima i menadmentu bezbednosti, te izneli
konkretna reenja u pogledu makrolingvistikih mera koje mogu da budu sastavni deo nacionalnog
akcionog plana za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, pogotovu
njegovog dela koji se tie prevencije pomenutih pojava.
Kljune rei: psovke, uvrede, makrolingvistika analiza, nedolino ponaanje, sportska takmienja
SUMMARY
The subject of this paper is a macrolinguistic analysis of swear words and insults the two very frequent
forms of indecent behaviour at sports competitions. These forms of verbal violence are often the first
step towards physical violence in this way, they put the safety of competitions and their participants
into a state of high risk. Swear words and insults are analyzed from linguistic, primarily semanticFakultet za sport, Univerzitet Union Nikola Tesla Menadment bezbednosti sportskih takmienja Beograd 2014.
153
pragmatic standpoint, as well as from sociolinguistic, psycholinguistic, etnolinguistic and cultural

standpoint. The aim of the paper is to shed additional light on the phenomena, to focus public attention
on the structure and the reasons of their existence and use, and thus, through their better
understanding, in line with the national strategy of struggling against violence and indecent behavior
at sports events, assist all relevant governmental and social factors that are involved in the prevention
of these phenomena. In our paper, among other things, we gave definitions of swear words and insults,
we produced their typology within sports events, identified them in the current legal and security
management framework, and offered some practical solutions regarding macrolinguistic measures that
can be part of a national action plan of struggling against violence and indecent behavior at sports
events, especially its part that is connected with the prevention of the mentioned forms of verbal
violence.
Key words: swear words, insults, macrolinguistic analysis, sports competitions indecent behaviour
1. O PSOVKAMA, UVREDAMA, OPSCENIM I POGRDNIM REIMA
Prema definiciji, koju na osnovu svojih iscrpnih istraivanja daje Stana Risti (2010:195), psovke
su formulaiki (stereotipni) izrazi koji imaju uproenu sintaksiku strukturu sa bogatim inventarom
opscenih rei kojima se varira njihova ilokucijska snaga, funkcionalnostilska raslojenost i normativni
status. Njihov vulgarni sadraj je eksplicitno ili skriveno realizovan, zavisno od razliitih
sociolingvistikih i psiholingvistikih faktora komunikacije. Prema teoriji govornih inova Ostina i
Serla,98 psovke pripadaju govornom inu ekspresiva sa razliitim ilokucijsko-perlokucijskim efektima.
U funkcionalnom smislu, psovka svojom opscenou povreuje moralni integritet onoga kome
je upuena. Takoe, psovke ispoljavaju razliite konverzacione navike (dominantnije loe), izraavaju
razliite emocije (dominantnije agresivne), izraavaju razliite stavove govornika prema sagovorniku
(dominantnije nepopustljive). Osim agresije, psovke sadre i dodatne ilokutivne efekte: teranje
sagovornika od sebe, vreanje, nipodatavanje, ravnodunost prema situaciji u kojoj sagovornik nije
ravnoduan, teranje inata i slino (Risti 2010: 199).
Uvrede su u bliskoj vezi sa psovkama, ali izmeu psovanja i vreanja, kao dva govorna ina, ipak
postoji razlika. Razlike izmeu psovki, kojim se ostvaruje govorni in psovanja, i pogrdnih rei ili izraza
invektiva, kojim se ostvaruje govorni in uvrede, ispoljavaju se na funkcionalnom i strukturnom planu.
Prema pomenutoj studiji S. Risti (2010), primarni ilokucijski efekat ina psovanja jeste agresija koja se
ostvaruje u dinamikom procesu transponovanja adresata u inferiorni status, a efekat uvrede
perlokucijski efekat ostvaruje se posredno preko simboline upotrebe opscenih rei. U govornom inu
uvrede primarni ilokucijski efekat je uvreda koja se ostvaruje direktnim povezivanjem pogrdnih imena
sa adresatom, dok se agresija javlja kao perlokucijski efekat ovog govornog ina. Ista autorka dodaje i
da nosioci uvrede nisu samo opscene rei, nego i pogrdne rei, nazivi za drutvene, rasne i etnike grupe
ili pojedince, kao i nazivi iz sfere seksualnosti koji oznaavaju profesionalne grupe i seksualne manjine,
rei koji se inae ne svrstavaju u takozvanu opscenu leksiku.
98 Austin 1962; Searle 1969

154
ipka (1999: 45) dodaje da se psovke po svojoj funkciji i ilokucijskoj snazi razlikuju od izraza sa
opscenim reima, kao to su pojedine uzreice, potapalice ili frazeologizmi. Psovke realizuju ilokucijsku
snagu agresije i nameru da se sagovornik uvredi. Prema ovom lingvisti, razlika izmeu psovki i opscenih
rei ispoljava se na denotativnom i funkcionalnom planu. Opscene rei kao leksike jedinice za svoje
denotate imaju seksualne i/ili ekskrecione probavne aktivnosti i organe koji u njima uestvuju, a
funkcioniu kao ekspresivne jedinice u mnogim tipovima konteksta, pa i u psovkama. Denotativna
realnost psovke jeste konfliktna situacija i ispoljena agresija, pri emu upotreba opscenih rei pojaava
perlokucijske efekte povredom moralnog oseanje stida.99
2. TIPOLOGIJA PSOVANJA I VREANJA NA SPORTSKIM TAKMIENJIMA
Savi i Mitro (1998: 8-19) istiu da su psovke deo naeg ukupnog jezikog znanja i ponaanja
koje se aktivira u zavisnosti od namere, sagovornika, teme, situacije, konteksta, raspoloenja,
zajednikog iskustva ili znanja. Ako ovakvo poimanje psovanja smestimo u kontekst sportskih
takmienja i njihovih uesnika i posmatraa, sigurno bi morali da se osvrnemo na sledea pitanja:
1. ko psuje i koga psuje
2. ta se psuje (sadraj, odnosno objekat psovke)
3. zato se psuje
4. ko najvie, a ko najmanje psuje
5. da li se psovanje moe zabraniti
1. Elementi komunikacijske strukture psovki na sportskim takmienjima su: govornik, odnosno
govornici (ako je u pitanju grupa, uglavnom navijaa) koji predstavljaju subjekat psovke (obino
realizovan u linom obliku glagola, najee prezenta, ali se javlja i u futuru); sagovornik, odnosno
sagovornici (ako je u pitanju grupa, uglavnom ceo tim ili deo tima, sudije, protivnika grupa navijaa,
itd.) koji predstavljaju subjekat kome je psovka upuena (obino realizovan u formi dativa line
zamenice); i objekat psovanja (obino realizovan u formi akuzativa imenice). Govornici, sagovornici i
objekti psovanja ine najiru moguu lepezu diskursa psovanja i vreanja. Naime, bez obzira na godine,
pol, rasu, etniku i teritorijalnu pripadnost ili bilo koju drugu odliku, ukljuujui i to da li psuju sportisti
ili ostali uesnici i posmatrai sportskog takmienja, moemo da ustvrdimo da, najprostije reeno, niko
ni po kakvom osnovu nije izuzet kao potencijalni subjekat, subjekat kome je psovka upuena ili ak
objekat psovanja i vreanja na sportskim priredbama bilo koje vrste. Ova injenica u potpunosti se
uklapa u prethodno iznet stav da su psovke deo naeg ukupnog jezikog znanja i ponaanja, te da
postoje univerzalni psiholoko-socioloki obrasci koji se u osnovi tog ponaanja nalaze.
2. U okviru upravo iznete injenice da objekti psovanja mogu biti vrlo raznoliki, ipak moemo
rei da se u srpskom, ali i mnogim drugim jezicima, moe uoiti primarna grupa objekata psovanja. U
poziciji objekta moe biti bilo ta, a najee su to rei ija znaenja, s obzirom na kulturnu tradiciju,
imaju status kulta, pa je stepen agresivnosti psovke direktno proporcionalan hijerarhijskom statusu
kulta: majke, sestre, deteta, a odmah zatim i Boga, sveca, krsne slave i dr. Kod psovki u srpskom jeziku,
u vrhu hijerarhije nalazi se kult majke (ipka 1999: 45). I kod drugih naroda majka je jedan od centralnih
99 ipka 1999: 15
155
objekata psovanja, a primarnu grupu objekata psovanja ine i svi oni pojmovi koji su direktno povezani
za samu osnovu psovke, odnosno ilokucijsku invektivnu intenciju govornika, pa tako, pre svega,
govorimo o psovkama i uvredama zasnovanim na verskoj, nacionalnoj, etnikoj, teritorijalnoj, rasnoj,
polnoj i politikoj osnovi, odnosno netrpeljivosti; zatim su tu psovke i uvrede zasnovane na
meuklupskoj i meuligakoj osnovi, odnosno netrpeljivosti; dok osnove za psovanje i vreanje mogu
da budu i samo injenice da je neko sudija sportskog dogaaja, da sedi na drugom delu tribine ili da
je doao iz drugog dela grada, pa je sagovornik tekih uvreda!
Kako su pokazala dosadanja istraivanja,100 po parametru ta se psuje mogu se ustanoviti
sistemi vrednosti u drutvu, drutveni tabu, kulturne i mitske osobenosti, dok je za sveukupnu
komunikacijsku ulogu psovki veoma vano imati u vidu niz drutvenih, psihikih i kulturnih aspekata
njihove upotrebe: navike, obiaje, pripadnost odreenoj drutvenoj grupi (verska, nacionalna, socijalna,
regionalna, profesionalna, statusna, uzrasna, rodna), formalnost situacije, poznatost sagovornika,
razliite funkcije psovki (poniavanje sagovornika, stvaranje ili pojaavanje mrnje, udaljavanje
sagovornika, brisanje statusnih razlika, identifikacija sa odreenom grupom).
3. Postoji niz studija koje sa razliitih stanovita (psiholoko, socioloko, kulturoloko, et(n)ikoantropoloko, itd.) objanjavaju zato psujemo i vreamo. Psovka se sa psiholokog aspekta, po
Bogdanoviu (1998:11-17), odreuje kao verbalna odbrana ugroene jedinke i sredstvo verbalnog
obrauna, s napadom koji je uvek, makar za nijansu jai od izazova; ona je kompenzacija i u situaciji
razreavanja postojeih frustracija, koje ne moraju imati veze sa onim to se psuje i sa situacijom u kojoj
se psuje: Takvo je psovanje na utakmicama i sl. masovnim okupljanjima, pri emu se pojedinac u
kolektivu oslobaa stida i daje sebi oduka na nain na koji u nekoj drugoj situaciji to sebi ne bi nikad
dozvolio. Isti autor dodaje, na marginama poznate teorije o psihologiji mase, da se psovka moe
posmatrati i kao in rastereenja modernog sveta od psihike napetosti. Sa stanovita reda vrednosti u
socijalnoj zajednici psova ne dobija nita u pokuaju uspostavljanja naruene pravde, ali njegov
protivnik gubi. Po Smiljki Vasi,101 preko psovki se realizuje emocionalna funkcija govora, u inu
oslobaanja od nervne napetosti, od vika pozitivne ili negativne mentalne energije, od pritisaka kriznih
trenutaka u ivotu. Sa etikog aspekta, po Bogdanoviu (1998), psovka povreuje oseanje stida
uniavanjem samog adresata psovke, jer je osnovni komunikativni plan psovke konfliktni govor.
U srpskom jeziku u poziciji aktera radnje psovke i projektovane simbolike uglavnom je muka
osoba i muki polni organ, to se moe smatrati karakteristikom balkanske kulture. Veina metafora
stvorena je iz muke perspektive. Tako se u vezi sa kulturolokim karakteristikama, po ovom autoru,
moe govoriti o androcentrinosti psovke u srpskom jeziku, koja se zasniva na aktivnoj ulozi mukarca.
(ipka 1999: 3435).
Takoe, ne treba zanemariti ni ekonomsko-finansijsku, odnosno materijalnu socioloku
pozadinu psovanja i vreanja. Siromatvo i osiromaenje raaju nezadovoljstvo i frustracije,
netrpeljivost prema drugima zbog straha za egzistenciju, izraavanje prezira prema bogatima, a
rezultiraju identifikovanjem, imenovanjem i vreanjem krivaca za takav poloaj. U besu ispoljenom
zbog ovih razloga, potencijalni krivci se nalaze u svakoj ivotnoj sferi. Dalje, slepo kopiranje obrazaca
100 Bogdanovi (1997), Savi i Mitro (1998), ipka (1999), Risti (2010)
101 Vasi 1998: 56
156
navijakog (u ovom sluaju: huliganskog) ponaanja podrazumeva obavezno ispoljavanje nasilja, kako
verbalnog, tako i fizikog. Kreatori ovih obrazaca uglavnom su delikventne osobe koje se
samoproglaavaju voama navijakih (huliganskih) grupa.
Ukratko, ovo su samo neki od uzroka i razloga za psovanje i vreanje na sportskim takmienjima.
Posledice ovakvog nedolinog ponaanja su nam svima poznate.
4. Prema miljenju N. Bogdanovia, u srpskom jeziku psovkom je obuhvaeno sve to je bilo,
to jeste i to e biti u ovekovom ivotu!: Zahvaljujui sistemu psovki i psovanja, ni jedna ovekova
vrednost nije ostala izvan domaaja njene sablazni (1998: 14). Moda je zato kod nas uvreeno
shvatanje da ba zbog ovog obilja govornici drugih jezika pozajmljuju psovke iz srpskog jezika ili ih sa
zaprepaenjem prepriavaju i pokuavaju da ih prevedu na svoj jezik. To je samo delimino tano. Zbog
obima i preciznosti rada, njegov cilj nije da navodi primere iz komparativnih studija vulgarizama u dva
ili vie jezika, niti da utvruje koji narodi psuju vie ili manje, slikovitije ili uvredljivije. Ono to zasigurno
znamo jeste da psovke nisu strane nijednom jeziku ni narodu, pa ak ni onima za koje smatramo da niti
umeju, niti imaju ta da opsuju. Da je psovka normalan i oekivan nain komunikacije, odnosno nain
ispoljavanja agresije i emocionalnog pranjenja u svim sredinama i kulturama, pokazuje i ovaj tekst iz
novina, koji dajemo kao kratku ilustraciju upravo iznete tvrdnje:
Psovke
vajcarci koji vole da psuju odnedavno to mogu da ine koliko ele ako pozovu odgovarajui broj u Cirihu.
Za dva vajcarska franka mogu da psuju ceo minut. To je postalo toliko popularno da se servis ve
nekoliko puta morao izvinjavati korisnicima jer je broj bio dugo zauzet. (NIN 26. 10. 2000)102
Ovaj primer nam, izmeu ostalog, potvruje da su sa psihikog aspekta psovke prihvatljive, ali da se sa
socijalnog i kulturnog aspekta njihova upotreba mora kanalisati i uiniti nevidljivom u javnoj sferi.
5. Upravo prethodna reenica nas dovodi na teren normativnih aspekata psovanja, odnosno
odgovora na pitanje da li se psovanje moe zabraniti. Upotreba psovki i opscene leksike, pre svega
vezanih za seksualni tabu i etikeciju, regulie se jezikom normom aspekt kulture govora, i zakonskom
regulativom aspekt kulture ponaanja. U oba sluaja u pitanju je takozvana prohibitivna, zabranjivaka
norma. Funkcionisanje zabranjivake norme ogleda se u razvijanju oseanja stida, to se pokazuje u
stavovima prema opscenim reima kako u smislu (ne)spremnosti da se upotrebe, tako i u smislu
reagovanja na njihovu upotrebu od strane drugih osoba (ipka 1999: 12).
Poto ovaj rad osvetljava probleme psovanja i vreanja iz lingvistikog ugla, a ima nameru da da
doprinos prevenciji ove vrsta nedolinog ponaanja na sportskoim takmienjima, mi se prevashodno
osvremo na jezike normativne aspekte u pomenutoj oblasti. Jezika norma, dakle, u odnosu na
psovke, osim reakcije sredine i institucionalnog delovanja u vidu zabrana, funkcionie i u vidu
preporuka, autocenzure i kao samosvesno negovanje jezike kulture, iji nivo zavisi ne samo od jezikih
nego i od socijalnih i psihikih faktora. Vreme liberalnijih odnosa, kakvo je i sada, slabi mo i jezike i
102 Risti 2010: 204
157
zakonske regulative, pa je i upotreba psovki frekventnija i proirena na veinu funkcionalnih stilova.

Prema D. Vali Nedeljkovi (1998) u normalnim vremenima i situacijama u odnosu na psovke, opscene
i pogrdne rei, funkcionie preskriptivna norma, kojom se preporuuju razni naini zamene ili
izbegavanja upotrebe nepristojnih jezikih jedinica. Najefikasnija zamena je eufemizam, koji se
odreuje kao netabuizirano jeziko sredstvo kojim se zamenjuje tabuizirano, kao i korienje leksema
iz internacionalnog fonda, zatim parafraziranje i upotreba metafora. Eufemizam se javlja kao rezultat
delovanja (auto)cenzure, odnosno oseaja stida zbog upotrebe tabua. Alternativne strategije su
redukcija, transformacija ili distanciranje. Lingvistiki problem u vezi sa razgraniavanjem govornih
inova psovke i uvrede i normativnim statusom jezikih jedinica, u zakonskoj regulativi reava se na
drugaiji nain. Tim pre, to postoje razlike izmeu jezikog normiranja i zakonske regulative kojom se
krivino sankcionie ne samo upotreba uvrede, psovke nego i upotreba eufemizama koja se
preporuuje i tolerie u jezikoj normi. 103
3. NASILJE I NEDOLINO PONAANJE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA: ZAKONI I MERE

2003. godine Narodna skuptine Republike Srbije donela je Zakon o spreavanju nasilja i
nedolinog ponaanja na sportskim priredbama (sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je usklaen
sa postojeim meunarodnim pravnim standardima i prua mogunost za adekvatno postupanje
dravnih organa nadlenih za borbu protiv nasilnikog ponaanja na sportskim priredbama. Zakonom o
spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama utvruju se mere za spreavanje
nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama (sportskim takmienjima i sportskim
manifestacijama) i u vezi sa sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora (sportskog saveza,
sportskog drutva, sportske organizacije - kluba, drugog pravnog ili fizikog lica koje se stalno ili
povremeno bavi organizacijom sportskih priredbi) i ovlaenja nadlenih organa u sprovoenju tih
mera.
Pored niza dela koji se smatraju nasiljem i nedolinim ponaanjem na sportskim priredbama,104
kao to su: fiziki napad na uesnike sportske priredbe; bacanje predmeta na sportski teren i/li u
gledalite; oteivanje sportskog objekta, opreme, ureaja i instalacija na sportskom objektu na kome
se odrava sportska priredba; pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat, posedovanje ili
upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava; pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat
ili korienje pirotehnikih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima moe da se ugrozi bezbednost
uesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok; neovlaeni ulazak na sportski teren, odnosno u
slubene prostorije i slubene prolaze sportskog objekta ili u deo gledalita sportskog objekta koji je
namenjen protivnikim navijaima; nasiljem i nedolinim ponaanjem na sportskim priredbama smatra
se i unoenje u sportski objekat obeleja kojima se vreaju nacionalna, rasna, verska ili druga oseanja
ili na drugi nain izaziva mrnja ili netrpeljivosti koja moe da dovede do fizikih sukoba; kao i izazivanje
nereda ili unitavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom
103 Vali Nedeljkovi 1998: 120
104Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sporskim priredbama, Slubeni glasnik RS, br. 67/2003,
101/2005 dr. zakon, 90/2007, 72/2009 dr. zakon, 111/2009 i 104/2013 dr. zakon
158
objektu, remeenje toka sportske priredbe, ugroavanje bezbednosti uesnika sportske priredbe ili treih
lica. Dela koje smo istakli kurzivom nedvosmisleno mogu da budu zasnovana, odnosno izazvana
psovanjem i vreanjem, tanije verbalnim nasiljem na sportskom dogaaju, te tako imamo jasnu sliku
veze izmeu identifikacije dotinih oblika nedolinog ponaanja na dravnom zakonskom nivou i
govornih inova psovanja i vreanja koji su njihovi najei oblici ispoljavanja.
Vlada je na osnovu Zakona o sportu, svojom odlukom obrazovala Nacionalni savet za borbu
protiv nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca na sportskim priredbama, kao strateko telo za
spreavanje nasilja u sportu. Takoe je utvrdila i Nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja i
nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine koja predstavlja
strateki dokument kojim se utvruju osnovni principi i politika bezbednosti u oblasti borbe protiv
nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. Utvrene su i mere, ali i strateke oblasti i
ciljevi delovanja u skladu s meunarodnim preporukama i analizom stanja u Republici Srbiji. Mere za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama su trojake prirode:
- preventivne mere,
- mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama i
- mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama pojaanog rizika
U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i nedolinog ponaanja
gledalaca, sportski savezi, sportska drutva, sportske organizacije klubovi, izmeu ostalog, duni su
da podstiu organizovanje i dobro ponaanje svojih navijaa i njihovih klubova, kao i da podstiu
pozitivno ponaanje i delovanje igraa i slubenih lica pre, za vreme i nakon odravanja sportske
priredbe. U okviru ovih preventivnih mera, rad na iskorenjivanju psovanja, a pogotovo vreanja, po
naem miljenju, mora da zauzme znaajno mesto.
to se Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbama za period od 2013. do 2018. godine tie, postoji est stratekih oblasti u okviru kojih se
nacionalna strategija razvija.105 U bar dve od tih est oblasti, oblasti prevencije u spreavanju nasilja i
nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, kao i oblasti saradnje i komunikacije sa medijima i
medijskim udruenjima u spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, moemo
da prepoznamo i pozicioniramo oblast verbalnog nasilja o kojem u ovom radu govorimo. Na ovaj nain
jo jednom se istie bitnost ove tematike na najviem nivou. Naposletku, irinu i znaaj same Nacionalne
strategije potkrepljujemo i injenicama da se Nacionalnom strategijom stvaraju dodatni uslovi za
efikasnije ukljuivanje Republike Srbije u regionalni, evropski i svetski koncept spreavanja nasilja na
sportskim priredbama, te da Nacionalna strategija treba da omogui stvaranje bezbednog ambijenta na
sportskim priredbama i drutva sa razvijenijim pravnim i institucionalnim mehanizmima na prevenciji i
spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama.
105 Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za period od 2013. do
2018. godine, "Slubeni glasnik RS", br. 63/2013
159
4. UMESTO ZAKLJUKA: KA PREVENCIJI VERBALNOG NASILJA

Koje zakljuke moemo da donesemo u analiziranoj oblasti na osnovu iznetih razmatranja? Kao
prvo, uz injenicu da zakonska regulativa u vezi sa kanjavanjem verbalnih izgrednika treba da ostane
aktivna poluga drave i drutva u ovoj oblasti, autori ovoga rada smatraju da svaka delatnost u pravcu
spreavanja nedolinog ponaanja iskazanog verbalnim nasiljem na sportskim takmienjima mora
prvenstveno biti zasnovana na prevenciji.
Kao drugo, u radu smo istakli da je govorni in psovanja gotovo neraskidiv sa govornim inom
vreanja, te da je krajni cilj ovih inova agresija, odnosno verbalno nasilje. A korak od verbalnog do
fizikog nasilja je brz i kratak. tavie, verbalno nasilje jeste oblik nasilja, pa ga tako treba shvatiti i
tretirati. Stoga smatramo da se stav prema psovanju i vreanju mora znaajno menjati u smislu njegove
mnogo ozbiljnije percepcije, pre svega od strane nadlenih dravnih organa, ali i od strane medija,
sportskih organizacija i delatnika, obrazovnih institucija i drutva uopte. Ovaj problem mora biti
sistematskije i znaajnije sagledan i utkan u akcione planove preventivnih mera, mora biti koordinirano
i detaljno sprovoen, i to na duge staze, jer je to problem sloene prirode koji proima drutvo u celini.
Kao tree, mora se razvijati kvalitetna jezika kultura, pogotovo kod mladih ljudi. Takoe,
potrebno je aktivirati i mehanizme preskriptivne jezike norme, kojom se preporuuju razni naini
zamene ili izbegavanja upotrebe nepristojnih jezikih jedinica. Konano, poto se za razliku od pogrdnih
rei ili izraza invektiva, kojima se ostvaruje govorni in uvrede, psovke, kojima se ostvaruje govorni
in psovanja, javljaju kao legitimno sredstvo komunikacije jer ne moraju uvek da sadre uvrede,
moemo da razvijamo jeziku kulturu koja nee proterivati i iskorenjivati psovanje, ve vreanje, kao
kljuni segment verbalnog nasilja.
U svakom sluaju, svi ovi koraci su preventivne prirode, u skladu su sa Nacionalnom strategijom
za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, i predstavljaju ostvariv korak
ka sportskim takmienjima sa to manje nasilja bilo koje vrste. Ukoliko se pone sa sprovoenjem ovih
predloga, i to uz pomo medija (koji su inae doprineli odomaivanju psovanja i vreanja u javnoj
upotrebi, a sada bi trebalo da zauzmu mnogo odgovorniji stav po ovom pitanju), i obrazovnih institucija
(kola za mlade svih uzrasta, pogotovo ustanova gde se koluju budui sportski radnici), smatramo da
rezultati na ovom polju nee izostati.
LITERATURA
[1] Austin, J. L.: How to do things with words, Oxford University Press, London, 1962.
[2] Bogdanovi, N.: I ja tebi (izbor iz psovake frazeologije), Prosveta , Ni, 1997.
[3] Bogdanovi, N.: Psovka naa nasuna. U Opscena leksika. Prosveta , Ni, 1998.
[4] upi, D.: Opscena leksika i dijalekatski renici. U Opscena leksika. Prosveta, Ni, 1998.
160
[5] Dei, M.: Neki aspekti prouavanja opscene leksike. U Opscena leksika. Prosveta, Ni, 1998.
[6] Krsmanovi, V.: Sociologija sporta, Fakultet za menadment u sportu, Beograd, 2006.
[7] Masterman, G.: Strateki menadment sportskih dogaaja, Clio, Beograd, 2008.
[8] Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za
period od 2013. do 2018. godine, Slubeni glasnik RS br. 63/2013, Beograd, 2013.
[9] Nei, M.: Sport i menadment, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, 2008.
[10] Risti, S.: Opscene rei u Reniku SANU. U Opscena leksika. Prosveta, Ni, 1998.
[11] Risti, S.: Diskurs psovki u srpskom jeziku. U Vasi V. (ur.) Diskurs i diskursi, Filozofski fakultet
Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2010.
[12] Savi, S.: Istraivanje savremenog gradskog kompleksa: upotreba psovki. U Nauni sasatanak
slavistau Vukove dane 23/2, Beograd, 1995.
[13] Savi, S. Mitro, V.: Psovke u srpskom jeziku. Futura publikacije, Novi Sad, 1998.
[14] ipka, D.: Opscene rei u srpskom jeziku. CPL/Prometej, Beograd/Novi Sad, 1999.
[ 15] Searle, J.: Speech Acts, Cambridge University Press, Cambridge 1969.
[16] Vali Nedeljkovi, D.: Psovke u sredstvima masovnog komuniciranja. U Opscena leksika. Prosveta,
Ni, 1998.
[17] Vasi, S.: Razvoj jezika, kultura govora i njihov znaaj. U Jezik i kultura govora u obrazovanju.
Institut za pedagoka istraivanja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
[18] Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sporskim priredbama, Slubeni glasnik RS,
br. 67/2003, 101/2005 dr. zakon, 90/2007, 72/2009 dr. zakon, 111/2009 i 104/2013 dr. zakon
161

GLEDALITE STADIONA MESTO RIZIKA

I ULOGA MENADMENTA SPORTSKOG OBJEKTA U SPREAVANJU NASILJA
AUDITORIUM STADIUM - PLACE OF RISK
AND THE ROLE OF MANAGEMENT OF SPORTS FACILITY IN PREVENTING
VIOLENCE
Mr Bratislav Petrovi
Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Beograd
Fakultet za sport
REZIME
Stadioni su najznaajniji sportski objekti zato to se u njima odravaju sportske priredbe sa najveim
brojem gledalaca. Gledaocima na stadionu potrebno je obezbediti dobru vidljivost sportskog dogaaja.
Velika sportska takmienja donela su nasilje i nedolina ponaanja na tribinama stadiona. Jedan od
kljunih preduslova za njihovo suzbijanje je dosledna primena mera za spreavanje nasilja. U ovom radu
ukazuje se na projektantske preporuke za obezbeenje dobre vidljivosti gledalaca, u korelaciji sa
razdvajanjem gledalita od borilita, kao merom bezbednosti. Takoe, istraena je odgovornost i uloga
menadera sportskog objekata u spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na stadionu.
KLJUNE REI: stadion, gledalite, vidljivost, mere spreavanja nasilja, menadment
SUMMARY
Stadiums are the most important sports facilities because they are held in a sports event with the most
viewers. Spectators in the stadium is necessary to provide good visibility sporting events. Large sporting
events brought violence and misbehavior at the stadium. One of the key prerequisites for their
suppression is consistent implementation of measures to prevent violence. In this paper, the design
recommendations to ensure good visibility of viewers, in correlation with the separation of the audience
from the arena, as a safety measure. Also explored is the responsibility and the role of managers of
sports facilities in the prevention of violence and misbehavior at the stadium.
KEY WORDS: stadium, auditorium, visibility, measures to prevent violence, management
1. UVOD
Nasilje na sportskim tekmienjima je postao globalni fenomen. Na osnovu mnogih istraivanja nasilje
je najee na fudbalskim utakmicama. Na stadionu, gde se najee ispoljava nasilje, mesto rizika je
gledalite.
162
U prolosti, gledalite je trebalo da ispuni samo uslove komfora za gledaoce sportskog takmienja, to
je i osnovna potreba. Pojavom nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim takmienjima ukazala se
potreba za obezbeenjem mera za spreavanje ove negativne drutvene pojave i za odreivanjem
uloge menadera sportskog objekta u savremanim zahevima funkcionisanja sportskog objekta i
bezbednosti gledaoca, sportista i drugih uesnika sportskog dogaaja.
2. METODE RADA
U radu se koristi metoda analize sadraja i uporedna (komparativna) metoda. Predmet istraivanja je,
prema svojoj prirodi, odredio upotrebu odreenih naina istraivanja: prouavanje, uoptavanje i
spajanje injenica. Prouavani su uslovi za projektovanje gledalita stadiona, posebno sa aspekta
vidljivosti i udaljenosti gledalita od borilita, kao i odvajanje gledalita i borilita, kao mera za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja za vreme sportskog dogaaja. Istovremeno je prouavana
regulativa kojom se ureuje sport, a posebno regulativa u vezi sa spreavanjem nasilja i nedolinog
ponaanja na tribinama za vreme sportskih takmienja.
Cilj rada je dvojak. Prvi cilj je utvrditi korelaciju izmeu projektantskih uslova za obezbeenje dobre
vidljivost gledaoca sa tribina i pragmatine mere razdvajanja gledalia od borilita u cilju spreavanje
nasilja i nedolinog ponaanja za vreme sportskih takmienja. Drugi cilj je opredmeen u utvrivanju
odgovornosti menadmenta sportskog objekta u sprovoenju mera spreavanja nasilja i nedolinog
ponaanja.
Osnovna ogranienja u sagledavanju problema koji se prouava je nedovoljan broj empirijskih
istraivanja i strunih radova na ovu temu.
3. REZULTATI
Za svako istraivanje veoma je bitno razjasniti ta se podrazumeva pod pojmovima sportski objekat,
stadion, gledalite (tribine), sportska publika, bezbednost, rizici, nasilje i nedolino ponaanje, mere
spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja, kao i pod sintagmom menader sportskog objekta.
3.1. Sportski objekti stadion sa gledalitem
Sportski objekat su znaajan materijalni resurs u drutvu. Zakon o sportu definie sportske objekte kao
ureene i opremljene povrine i objekte namenjene obavljanju sportskih aktivnosti. [1]
Sportski objekat, u smislu Zakonom o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbama, je objekat namenjen za odravanje sportskih priredbi, koji pored sportskog terena ima
prostor za gledalite i koji moe imati i pratei prostor (sanitarni, garderobni, spremini i dr.). Sportski
teren jeste prostor na kome se obavlja sportska aktivnost (sportska igra, takmienje), kao i prostor do
gledalita. Gledalite jeste ureen prostor na sportskom objektu namenjen za smetaj gledalaca
(tribine), odnosno prostor uz sportski teren namenjen za gledaoce ako objekat nema tribine. [2]
Sportski objekat treba da ispunjava propisane uslove za odvijanje sportskih aktivnosti. Smatra se da
sportski objekat ispunjava uslove ako ima osnovne i pratee prostorije koje ispunjavaju osnovne uslove
za korienje. Jedan od uslova je postojanje gledalinog prostora koji je kapacitetom usklaen sa
ukupnom povrinom sportskog objekta i propisanim dimenzijama sportskog terena. [3]
Re stadion je grkog porekla i znai stara mera za duinu, ali i trkalite ili mesto vitekih igara, odnosno
naroito ureeno mesto za sportske igre veeg obima.
Stadioni su borilita sa jednostranim, dvostranim, trosreanim ili etvorostranim gledalitem, gde je
veliko borilite u sredini na kojem se odravaju razliita sportska takmienja. [4]
163
Slika 1. Oblici - horizontalni poloaj gledalita u odnosu na borilite [5]

3.2. Sportska publika
Sportske priredbe nikada se ne odvijaju bez gledalaca. Veliki je doprinos gledaoca koji svojim prisustvom
podravaju sportiste i na taj nain utiu i na odvijanje susreta i konaan rezultat. Fenomen publike dobio
je aktuelnost sa pojavom masovnog drutva gde sport dobija obeleje spektakla. Posebna vrsta sportske
publika su navijai koji se mogu biti organizovane ili neorganizovane grupe koje imaju zajedniku formu
zato to podravaju jednu sportsku ekipu klub.
3.3. Bezbednost i rizik
Bezbedonosne mere koje su predviene Evropskom konvencijom o nasilju i nedolinom ponaanju
gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, podrazumevaju: obezbeenje
upotrebe adekvatnih sredstava javnog reda protiv izbijanja nereda; efikasno odvajanje grupa
protivnikih navijaa; obezbeenje odvajanja navijaa strogom kontrolom prodaje ulaznica;
iskljuivanje ili zabranu pristupa takmienju i objektu; opremanje sportskog objekta efikasnim
sistemom javnog razglasa i obezbeivanje njegovog punog korienja; zabranu unoenja alkohola u
sportski objekat; sprovoenje kontrole i zabrane unoenja odreenih predmeta koji mogu biti
upotrebljeni u nasilnim postupcima. [6]
U najoptijem pojmovnom odreivanju rizik je definisan kao opasnost ili verovatnoa izlaganja
neeljenom dogaaju ili nastajanju tete. [7]
3.4. Nasilje i nedolino ponaanje
Pod nasiljem i nedolinim ponaanjem na sportskim priredbama smatra se naroito:
- fiziki napad na uesnike sportske priredbe, odnosno fiziki obraun izmeu uesnika na sportskoj
priredbi;
- bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalite;
- unoenje u sportski objekat obeleja kojima se vreaju nacionalna, rasna, verska ili druga oseanja ili
na drugi nain izaziva mrnja ili netrpeljivosti koja moe da dovede do fizikih sukoba;
- oteivanje sportskog objekta, opreme, ureaja i instalacija na sportskom objektu na kome se odrava
sportska priredba;
- izazivanje nereda ili unitavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u
sportskom objektu, remeenje toka sportske priredbe, ugroavanje bezbednosti uesnika sportske
priredbe ili treih lica;
164
- neovlaeni ulazak na sportski teren, odnosno u slubene prostorije i slubene prolaze sportskog
objekta ili u deo gledalita sportskog objekta koji je namenjen protivnikim navijaima;
- pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih
opojnih sredstava;
- pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat ili korienje pirotehnikih sredstava i drugih
predmeta i sredstava kojima moe da se ugrozi bezbednost uesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen
tok;
- paljenje navijakih rekvizita ili drugih predmeta;
- noenje navijakih alova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica. [8]
Oblici nasilja mogu se javiti kada gledaoci ulaze na gledalie, za vreme sportske aktivnosti i pri
naputanju gledalita.
Nasilje se moe javiti izmeu:
- dva ili vie gledalaca ili grupa gledalaca;
- gledalaca i aktera sportske aktivnosti (sportisti, treneri, sudiji i sl.);
- gledalaca i organizatore sportske priredbe (kadrovske osoblje ukljuuju bezbednost, kao i opte
zaposlenih); i
- gledalaca i mesta (sve fizike strukture, stalne i privremene prisutne u toku dogaaja i sl.).
Nasilje se moete klasifikovati kao spontano ili organizovano nasilje.
3.5. Menader sportskog objekta
Menader sportskog objekta je nosioc funkcije upravljanja sportskim objektom i odgovoran je za rad i
poslovanje sportskog objekta kao poslovnog sistema. Sposobnosti, neophodne za uspeno obavljanje
menaderslog posla, razliite su i zavise od vrste sportskog objekta, kao i od nivoa menaderske pozicije
i njihovih uloga. Sposobnosti su skup znanja, umea, vetina, kojima se menaderi slue u obavljanju
svog posla. One mogu biti steene u obrazovnim ustanovama, ali i iskustvom, i u kombinaciji sa drugim
nainima obrazovanja. Osnovna pretpostavka menaderske sposobnosti jeste da u svojoj osnovi sadri
minimalni individualni talenat i kreativnost menadera. [7]
4. RAZMATRANJE
Prema ISO 31000 standardu upravljanje rizikom predstavlja identifikaciju, ocenu, izdvajanje prioriteta,
zatim koordiniranje i ekonomino primenjivanje resursa kako bi se minimizirala, pratila i kontrolisala
mogunost ili uticaj neeljenih dogaaja i maksimizirala realizacija oekivanih uspeha. Sistem
upravljanja rizicima je proces je kojim menaderi metodoloki vode rauna o rizicima povezanim s
njihovim aktivnostima. Cilj sistema upravljanja rizicima u sportskim objektima je stvaranje vrednosti i
smanjenje posledica rizika. Postupanje sa rizicima ukljuuje strategije: izbegavanje, prevaljivanje na
druge, zadravanje i smanjenj moguih gubitaka i izrada planova procedure o postupanju sa rizicima.
Izbegavanje i predupreenje rizika omoguava dobro obuen menadment sportskog objekta.
U ovom radu razmatrano je spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca na stadionu za vreme
sportskog takmienja. Takoe istraivane su projektantske preporuke za ostvarivanje dobre vidljvosti
gledalaca, i izvrena je komparacija projektansskih preporuka za udaljenja i minimalnog standardnog
udaljenja gledalita od borilita.
165
4.1. Spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja

Stepen komfora gledalita na stadionu zavisi od budeta koji je na raspolaganju prilikom izgradnje
stadiona, ali osnovni uslov koji mora biti ispunjen, bez obzira na nivo raspoloivih sredstava za izgradnju
i opremanje, je da stadion mora da bude bezbedan i siguran za sve korisnike. Prioritetna aktivnost je
ostvariti bezbednost gledalaca, sportista i svih drugih uesnika sportskog takmienja na stadionu.
4.1.1. Regulativa
Izvor meunarodnog prava, koji ureuje oblast borbe protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
takmienjima je Evropska konvencija o nasilju i nedolinom ponaanju gledalaca na sportskim
priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama. Konvencija Saveta Evrope namee obavezu dravama
lanicama da propiu odgovarajua krivina dela i prekraje iz te oblasti i time stvore mehanizam
kazneno pravne zatite sporta i sportskih takmienja. Republika Srbija ratifikovala je ovu Evropsku
konvenciju, 1990. godine [6], a 2003. godine donela i Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja
na sportskim priredbama (sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je usklaen sa postojeim
meunarodnim pravnim standardima i prua mogunost za adekvatno postupanje dravnih organa
nadlenih za borbu protiv nasilnikog ponaanja na sportskim priredbama. Navedenim zakonom
utvruju se mere za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim sportskim takmienjima,
obaveze organizatora (sportskog saveza, sportskog drutva, sportske organizacije - kluba, drugog
pravnog ili fizikog lica koje se stalno ili povremeno bavi organizacijom sportskih takmienja) i
ovlaenja nadlenih dravnih organa u sprovoenju tih mera. [2]
Vlada je na osnovu Zakona o sportu, svojom odlukom obrazovala Nacionalni savet za borbu protiv
nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca na sportskim priredbama, kao strateko telo za spreavanje
nasilja u sportu. Zadatak saveta je da usklauje aktivnosti na spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja
gledalaca na sportskim takmienjima. [9]
Organizatori sportskih takmienja imaju obavezu da usklade svoja akta sa zakonom, ime je
uspostavljen institucionalni okvir rada koji ne obuhvata samo organe i organizacije dravne uprave, ve
i sportske organizacije, slube privatne bezbednosti i redarsku slubu, kojima su zakonom poverena
odreena ovlaenja u cilju prevencije i spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
takmienjima. [10]
Posle Zakona, usvojena je i Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na
sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine, kao strateki dokument kojim se utvruju
osnovni principi i politika bezbednosti u oblasti borbe protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim
takmienjima. [11]
4.1.2. Sportski objekat uslovi za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti i bezbedonosni uslovi
Na osnovu Zakona o sportu doneta su dva pravilnika kojima se ureuju blii uslovi za obavljanje
sportskih aktivnosti i sportskih delatnostu i uslovi za obavljanje sportskih delatnosti. Tabelarno je
prikazana komparacija propisanih uslova u pogledu prostora, osnosno sportskog objekta, kao i
komparacija bezbedonosnih uslova koji je potrbno da ispuni sportski objekat pri organizovanju
sportskog takmienja:
166
Pravilnik o bliim uslovima za obavljanje Pravilnik o uslovima za obavljanje sportskih

sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti [3]
delatnosti [3]
Prostor, odnosno sportski objekat ispunjava Prostor, odnosno sportski objekat ispunjava
uslove za obavljanje sportske aktivnosti i uslove za obavljanje sportskih delatnosti ako
sportskih delatnosti ako ima:
ima:
osnovne prostorije i pratei prostor koji osnovne prostorije i pratei prostor koji
ispunjavaju
opte
uslove
za
korienje ispunjavaju
opte
uslove
za
korienje
(sanitarno-higijenske, protivpoarne i druge (sanitarno-higijenske, protivpoarne i druge

uslove);
uslove);
gledalini prostor od najmanje 100 mesta gledalini prostor odgovarajueg kapaciteta

ukoliko se na sportskom objektu i orgnizuju (najmanje 100 mesta za sedenje u hali), ukoliko
sportska takmienja;
se organizacija bavi organizovanjem sportskih

priredbi, odnosno gledalini prostor koji je
kapacitetom usklaen sa ukupnom povrinom
sportskog objekta i propisanim dimenzijama
sportskih terena;
Sportski objekat u ili na kome se organizuje Uslove koje treba da ispune organizacije koje se
sportsko takmienje mora da ispunjava sledee bave organizovanjem sportskih priredbi
bezbedonosne uslove:
1) svi delovi sportskog objekta moraju biti u 1) preduzme sve mere propisane zakonom
skladu sa uslovima propisanim zakonom kojim kojim
je
ureeno spreavanje
nasilja
167
je ureeno spreavanje nasilja i nedolinog nedolinog ponaanja na sportskim priredbama

ponaanja na sportskim priredbama i sportskim i sportskim pravilima nadlenih nacionalnih i
pravilima
nadlenih
nacionalnih
i meunarodnih
sportskih
saveza;
meunarodnih sportskih saveza;

2) svi delovi sportskog objektai sva oprema na 2) svi delovi sportskog objektai sva oprema na
sportskom
objektu,
to
podrazumeva
i sportskom objektu, ukljuujui i ulaze, izlaze,
gledalite i sedita, moraju da budu u skladu sa stepenita, vrata, prolaze, krovove, prostorije,
zakonom;
sve javne i privatne zone i prostorije, i sva

oprema na sportskom objektu moraju da budu
u skladu sa zakomom i drugim aktima
propisanim standardima bezbednosti;
3) svi javni prolazi i stpenita u zoni gledalita 3) svi javni prolazi i stpenita u zoni gledalita
moraju da budu ofarbana istom jarkom svetlom moraju da budu ofarbana istom jarkom bojom,to vai i za sve kapije koje vode od zone svetlom bojom, kao i sve kapije koje vode od
gledalita ka terenu za igru i izlazne kapije zone gledalita ka terenu za igru i izlazne kapije
sportskog objekta;
sportskog objekta;
4) sva izlazna vrata i kapije na stadionu i sve 4) sva izlazna vrata i kapije na stadionu i sve
kapije koje vode iz zone gledalita ka zoni kapije koje vode iz zone gledalita ka zoni
igralita, moraju da se otvaraju u pravcu od igralita, moraju da se otvaraju u pravcu od
gledalita i moraju da ostanu otkljuana dok su gledalita i moraju da ostanu otkljuana dok su
gledaoci na sportskom objektu;
gledaoci na sportskom objektu;
168
5) kod svih vrata i kapija mora da se obezbedi 5) kod svih vrata i kapija mora da se obezbedi
prisustvo jednog redara;
prisustvo redara;
6) u cilju spreavanja nelegalnog upada na 6) u cilju spreavanja nelegalnog upada na

sportski objekat, vrata moraju imati ureaj za sportski objekat, vrata moraju imati ureaj za
zakljuavanje (rezu), kojim svako iznutra moe zakljuavanje (rezu), kojim svako iznutra moe
brzo i jednostavno da rukuje;
brzo i jednostavno da rukuje;
7) objekat mora da poseduje zatitu osoba na 7) sportski objekat mora da ima ugraene
terenu i tribinama od udara groma, u skladu sa odgovarajue bezbedonosne ureaje za zatitu
zakonom;
osoba na terenu i gledalitu od udara groma;
8) objekat mora da ima dovoljno jako i

ravnomerno rasporeeno ozvuenje, koje e
omoguiti jasnu komunikaciju sa gledaocima na
svim
delovima
objekta,
ukoliko
se
na
soportskom takmienju oekuje vee prosustvo

gledalaca;
9) objekat mora posedovati plan evakuacije, 8) sportski objekat mora posedovati plan
kojim se osigurava da se sportski objekat na evakuacije, u skladu sa zakonom i sportskim
najbri mogui nain moe isprazniti u hitnim pravilima nadlenog nacionalnog sportskog
sluajevima, na koji je saglasnost dao menader saveza preko koga se ostvaruje opti interes
za
bezbednost
nadlenog
macionalnog uoblasti sporta, kojim se osigurava da se
sportskog saveza;
169
sportski objekat na najbri mogui nain moe

isprazniti u hitnim sluajevima;
10)
ukoliko
su
na
sportskom
objektu 9) ukoliko su na sportskom objektu postavljena
postavljena sedita, ona moraju biti fiksirana, sedita, ona moraju biti fiksirana, odvojena od
odvojena od ostalih sedita, anatomska, ostalih sedita, anatomska, numerisana i
numerisana
moraju
posedovati
ateste moraju posedovati ateste proizvoaa sedita
proizvoaa sedita (stolica);
(stolica);
11) tribine na sportskom objektu moraju biti 10) tribine na sportskom objektu moraju biti
podeljene na na nezavisne celine, podeljene po podeljene na na nezavisne celine, podeljene po
sektorima radi lake orijentacije i bezbednosti, sektorima radi lake orijentacije i bezbednosti,
koje su fiziki meusobno odvojene;
koje su fiziki meusobno odvojene;
12) na sportskom objektu mora postojati 11) na sportskom objektu mora postojati
prostor na kome e se obezbediti parking mesta parking na kome e se obezbediti parking mesta
za vozila organizacija uesnika, sudija i drugih za vozila organizacija uesnika, sudija i drugih
zvaninih lica koji je izolovan od gledalita;
zvaninih lica koji je izolovan od gledalita;
13) na sportskom objektu moraju biti izloena, 12) na sportskom objektu moraju biti izloena
na vidnim mestima pravila ponaanja, van i na vidnim mestima pravila ponaanja, van i
unutar sportskog objekta, kako bi bila dostupna unutar sportskog objekta, kako bi bila dostupna
svim posetiocima;
svim posetiocima;
170
14) izlaz iz svlaionica i put (prolaz) do terena 13) izlaz iz svlaionica i put (prolaz) do terena
mora
biti
nedostupan
za
gledaoce
i mora
predstavnike medija;
biti
nedostupan
za
gledaoce
predstavnike medija;
15) na prozorima oko sportskog terena mora

biti postavljena odgovaraju iana ili druga
zatita od lomljnja stakla usled udara.
14) sportski objekat na kome se organizuju
nacionalna i meunarodna sportska takmienja
mora da ima sertifikat, u skladu sa sportskim
pravilima
nadlenih
nacionalnih
sportskih
saveza.
4.2. Preporuke za projektovanje gledalita stadiona

Ukoliko javni sportski objekat ima prostor za gledaoce, na osnovu Pravilnika o korienju javnih
sportskih objekata i obavljanju sportskih aktivnosti, on mora biti na bezbednom rastojanju od terena za
sportske aktivnosti, uz odgovarajue postavljanje prepreka, a mora da ispinjava i druge propisane
uslove. [3]
Najvaniji elementi pri projektovanju tribina su: komunikacija (prolaz), vidljivost, udaljenje od borilita
(utisak brzine), ugao posmatranja, odvojenost gledalita od borilita, kapacitet i komunikacija na
tribinama.
U ovom istraivanju analizirani su uslovi vidljivost i udaljenost borilita od gledalita i s tim u vezi
razdvajanje gledalita od borilita. Pri projektovanju gledalita stadiona treba ispuniti dva osnovna
uslova, a to su: da se gledaocima obezbedi savrena vidljivost borilita i u isto vreme da se predupredi
nasilje i nedolino ponaanje na tribinama i zatite sportisti akteri sportskog dogaaja. Bitan kriterijum
gledalita - dobra vidljivost dogaaja na borilitu zavisi od: orijentacije gledalita, udaljenosti gledalita
od mesta sportske akcije, poprenog preseka tribina, obliku gledalita u osnovi, detaljima
karakteristinim za posmatranje (lopta, irina linije za obeleavanje igralita i sl.). [5]
to se tie vidljivosti i ugodnom sagledavanju igre u njoj najudaljenije take su: po podunoj osi SI-JZ/A
od centra 119-140m, a po porepnoj osi SZ-Siod centra 92-146m. [12] [4]
171
Slika 2. ema zone vidljivosti [5]
Slike 3. ema vizure - vidljivosti borilita [4]
Slika 5. Stadion dimenzije borilite i sigurnosne zone [5]

Tabelarno je prikazan komparativni pregled projektantskih preporuka za udaljenja gledalita od
borilita, kao i minimalno udaljenje gledalita i borilita kao mera za spreavanje nasilja i nedolinog
ponaanja na stadionu:
Projektantska preporuka
Minimalni
standardi
za
Pojektantske preporuka
van. prof. mr B. Korunjak, odravanje
sportskih
S. Ili, dipl. in.arh.

dipl.in.arh.
172
1998. godina (Sportski objekti) 2012. godina (Zgrade za sport) takmienja, Sekretarijat za
[4]
[5]
sport i omladinu APV

2010. godina [13]
Gledalite treba da su u svojim Sigurnosna

prvim
redovima
to
povrina
je Na
osnovu
blie povrina izmeu linije povrine odravanje
borilitu. Ta bliskost izraena u za
aktivnosti
standarda
za
sportskih
ograde takmienja minimalni razmak
metrima iznosi min. 2,5-3m ili gledalita. Minimalna udaljenja od igralita za fudbal do
max. 5m kao racionalno i bez izmeu granine linije povrine gledalita mora da bude 10
obzira na oblik gledalita i vrstu za aktivnostui i linije ograde metara i da ima zatitnu
stadiona (fudbal sa atletikom, sigurnosne
povrine
ka ogradu.
samo fudbal, bejzbol, ragbi i gledalitu iznosi:

sl.).
- 3m na duim stranama
igralita, i
- 5m na kraim stranama (kod
golova).
4.2.3. Mera razdvajanje gledalaca i sportista

Nasilje izmeu samih gledalaca i gledalaca i sportista na borilitu je vie verovatno da e doi kada
postoji manja fizika udaljenost izmeu njih.
Jedan od najdoslednijih nalaza u vezi sa nivoima agresije na stadionima odnosi na vrstu sedita na
raspolaganju gledaocima. Individualna sedita su povezana sa niim nivoima nasilja, dok je opte
priznato da gledalite gde se zahteva da gledaoci stoje, predstavlja pojaani rizik za nasilje. Takoe, sve
guve na kraju, kada gledaoci postaju mobilni, prilikom ulaska i izlaska sa stadion postaje vreme rizika
od nasilja. Bezbednije je ako gledaoci sede na seditima, to pomae da se odri red u toku dogaaja.
Kada sedita nisu dodeljena, oduevljeni gledaoci e pokuati da guranjem obezbedi svoj put ka terenu
i vre nasilje nad onim ispred njega. Takoe, prazan prostora (bez sedita) moe da podstakne gledaoce
173
za nerede i da predstavlja potencijalno mesto za bacanje pirotehnikih sredstva, poetak lomae i sl.
Pored toga, privremena sedita, nefiksirana za pod gledalita, mogu da postanu oruje pri nasilju.
Na osnovu Dodatnih infrastrukturnih kriterijuma (DIK) stadioni mora da ispunjava i uslov da su tribine
na stadionu podeljene na nezavisne celine, od dve do etiri, koje su meusobno fiziki odvojne. Svaka
celina mora biti podeljena po sekotrima radi lake orijentacije, kao i iz razloga bezbednosrti i sigurnosti.
Svaki stadion kluba na kojima se odvijaju takmienja Super i Prve lige mora da ispunjava i sledee uslove:
- da ima vrstu gvozdenu ogradu postavljenu oko terena, izgraenu od vertiklanih ipki, odgovarajue
visine radi spreavanja ulaska gledalaca na teren i odgovoarajui broj vrta prema svakom sektoru koja
se otvaraju prema terenu za igru,
- da su tribine i svi objekti stadiona izgraeni od tvrdog materijala koji se ne moe fizikom snagom
gledalaca lomiti, sitniti i cepati. Zabranjeno je korienje montanih i drvenih tribina na stadionu,
- da su sektori na stadionuma odvojeni gvozdenom jakom ogradom odgovarajue visine da bi se
spreilo da gledaoci prelaze iz jednog sektora u drugi,
- da ima bezbedan prostor za izlazak igraa i slubenih lica na teren,
- da ima posebnu prostoriju kontrolnu sobu sa svim komunikacionim ureajima za praenje i snimanje
ponaanja gledalaca na posrtom objektu,
- da sedita moraju biti fiksirana za podlogu, svako sedite mora da bude posebno odvojeno, da bude
oblikovano, obeleeno brojem, napravljeno od nesalomljivog,nezapaljivog materijala sa naslonom za
lea visine najmanje 30cm (meri se od zadnje ivice sedite). Nisu dozvoljena sedita u vidu klupa i
smatrae se kao delovi stadiona za stajanje,
- da ima sa sve etiri strane prilaz stadionu, odnosno odvojene ulaze po sektorima,
- da ulazi po sektorima moraju biti vidno obeleeni kako bi se gledaoci mogli orijentisati prema ulazu za
koji imaju kartu. Sva vrata i pokretni ulazi moraju da budu jasno obeleeni itljivim i razumljivim znacima
(za meunarodne utakmice pored srpskog moraju biti ispisani i engleskim jezikom),
- da se obezbedi das vi prolai za publiku, koridori, stepenice, vrata, kapije i putevi ka izlazima u sluaju
opasnosti budu osloboeni od svih prepreka koje bi mogle da uspore Slobodan protok gledalaca,
- da sva izlazna vrata i kapije na stadionu i sve kapije koje vode od prostora za gledaoce do prostora za
igru ostaju otkljuana dok su gledaoci na stadionu, kao i da navedena vrata sve vreme budu uvana od
starbe posebno odreenih redara,
- da se obezbedi da na stadionu nema prodaje ili distribucije alkoholnih pia, a da se osveavajua pia
slue u plastinim, odnosno kartonskim aama. [14]
Tabelarno je prikazan komparativni pregled projektantskih preporuka i regulativnih mera za razdvajanje
gledalita i borilita, a sve u cilju spreavanja nasilja i nedolinog ponaanja na stadionu:
Pravilnik
sigurnosti
bezbednosti
na
i Preporuka van. prof. mr Branka Minimalni
fudbalskim Korunjaka, dipl.in.arh.
odravanje
utakmicama, Fudbalski savez 2012. godina (Zgrade za sport) takmienja,

Srbije, 2007. [14]
standardi
za
sportskih
Sekretarijat
za
sport i omladinu APV,
[5]
174
2010. godina [13]

Svaki stadion kluba na kome Teren za igru mora biti zatien Na
se odvijaju takmienja Super i od
Prve
lige,
utvrenih
pored
upadanja
standarda
neovlatenih odravanje
uslova osoba.
Pravilnikom
osnovu
za
sportskih
takmienja minimalni razmak
o Kako bi se sprijeio neovlateni od igralita za fudbal do
licenciranju klubova, mora da pristup, stadioni mogu imati gledalita mora da bude 10
ispunjava uslov da ima vrstu ogradu
metara i da ima zatitnu
gvozdenu ogradu postavljenu
ogradu.
oko terena, izgraenu od

vertikalnih ipki, odgovarajue
visine od 2.20 metara (metalnu

ili
ogradu
od
sigurnosnog
stakla,
visine radi spreavanja ulsaka
gledalaca na teren.
itd.),
prikladni
spreava
jarak
koji
upadanje
ili
kombinaciju tih
prepreka.
4.3. Uloga menadera sportskog objekta u spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja

Zakonom o sportu predviene su novane prekrajne kazne za sportsku organizaciju ili drugo pravno
lice, odnosno nosioce odgovornosti za bezbednost i zdravlje sportista u sportskom objektu, ako:
- izloi sportistu sportskim aktivnostima koje mogu da ugroze ili pogoraju njegovo zdravstveno stanje;
- ne uredi, ne obelei, ne opremi ili ne odrava javni sportski teren u stanju koje osigurava bezbedno
korienje ili ne prekine korienje terena ili dela terena i ako su nastupile okolnosti koje ugroavaju
bezbednost na terenu ili koriste javni sportski teren iako ne ispunjava propisane uslove;
- koristi sportski objekat suprotno odredbama Zakona o sportu;
- ne preduzima mere koje omoguavaju predupreenje rizika nastanka tete za sportiste, gledaoce,
druge uesnike i trea lica na sportskoj priredbi, kao i mere kojima se na povean rizik utie;
- organizuje sportsku priredbu i ako ne ispunjava propisane uslove. [1]
175
Bezbednosna procena sportskog dogaaja determinisana je vrstom dogaaja, karakterom dogaaja,

mogunosti eskalacije nasilja, oekivanim brojem gledaoca i njihovom strukturom, procenom eskalacije
nasilja, mogunou upotrebe pirotehnikih sredstava, prikupljenim imformacijama i operativnim
saznanjima na terenu o moguim pripremnim radnjama i pripremanju potencijalnih sukoba, procenom
nivoa izvora i oblika ugroavanja.
Svaka sportska aktivnost, pa time i sportsko takmienje, predstavljaju potencijalan rizik za njegove
aktere (kako sportiste tako i iri gledaoce). S toga je na menadmentu zadatak da preduzme sve
potrebne mere predupreenja moguih rizika. [15]
Poznavanje bezbednosnih elemenata i procena faktora rizika su od sutinskog znaaja za dobro
planiranje, pripremu i bezbednosnu realizaciju sportskog dogaaja, te se od organizatora zahteva da
predvidi i planira mere za spreavanje navedenih pojava. [16] One se odnose na nekoliko grupa
aktivnosti koje preduzima neposredni organizator priredbi:
- preventivne mere,
- opte mere na sportskoj priredbi,
- posebne mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama visokog rizika,
- mere koje preduzimaju nadleni dravni organi.
5. ZAKLJUCI
U savremenoj arhitekturi sportskih objekata obavezujua je primena pravila za prostor za sportske
aktivnosti, ali i pravila za prisustvo gledaoca. Gledaocima na stadionu potrebno je obezbediti dobru
vidljivost sportskog dogaaj to je obaveza projektanta sportskog objekta.
Nasilje na sportskim tekmienjima je postao globalni fenomen zato je potrebno primeniti mere za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim takmienjima.
Mesto rizika gde se ispoljava nasilje na utakmicama je gledalite. U cilju spreavanja nasilja potrebno je
obezbediti mere propisane regulativom u fazi korienja sportskog objekta.
Meu najznaajnijim merama su obezbeenje sigurnosne zone, odnosno minimalne udaljenosti
gledalita od borilita i razdvajanje gledalita na celine, odnosno segmente, kao i razdvajanje ogradom
gledalita od borilita.
Daljom komparacijom preporuka za projektovanje gledalita i bezbedonosnih mera utvreno je da
vidljivost gledalaca oteana primenom mera za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na stadionu.
Na osnovu analize regulative u oblasti sporta zakljuujemo da je menader sportskog objekta
najodgovorniji u spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim takmienjima. Sprovoenje
propisanih mera u najveoj meri zavisi od sposobnosti menadera. Uloga svakog menadera je da,
shodno pripadajuem organizacijskom nivou i odreenim nadlenostima, na najbolji nain koristi
raspoloive metode predvianja, planiranja, organizovanja, izvoenja i kontrole za efikasnu realizaciju
postavljenih ciljeva i zadataka iz domena mera za spreavanje nedolinog ponaanja i nasilja, u procesu
pripreme i izvoenja sportskog takmienja.
LITERATURA
[1] Zakon o sportu, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Sportski savez Srbije, Beograd,
2011.
176
[2] Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sporskim priredbama, Slubeni glasnik RS,
br. 67/2003, 101/2005 dr. zakon, 90/2007, 72/2009 dr. zakon, 111/2009 i 104/2013 dr. zakon
[3] Zakon o sportu - podzakonska akta prema Zakonu o sportu, Ministarstvo omladine i sporta
Republike Srbije, Sportski savez Srbije, Beograd, 2013.
[4] Ili S.: Sportski objekti, Edicija Arigram, knjiga II, Beograd, 1998.
[5] Korunjak B.: Zgrade za sport saetci predavanja, Arhitektonski fakultet Sveuilite u Zagrebu,
Zagreb,
2012.,
elektronsko
izganje
http://www.arhitekt.unizg.hr/nastava/skripta/KoruznjakB_Zgrade%20za%20sport_sa%C5%Beeci
.pdf, poseeno 05.4.2014.
[6] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o nasilju i nedolinom ponaanju gledalaca na sportskim
priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, "Slubeni list SFRJ - Dodatak: Meunarodni ugovori",
br. 9/1990
[7] Dugali S.: Menadment sportskih objekata, Via kola za sportske trenere, Beograd, 2007.
[8] Pravilnik o licenciranju klubova Fudbalskog saveza Srbije za takmienja u orgamizaviji UEFA,
Fudbalski savez Srbije, 2012., http://www.fss.rs/documents/pravilnik_o_licenciranju.pdf, poseeno
4.4.2014.
[9] Odluka o obrazovanju Nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja i ndolinog ponaanja gledalaca na
sportskim priredbama, "Slubeni glasnik RS", br. 65/2011 i 100/2012.
[10] Pravilnik o programu i nainu sprovoenja obuke za obavljanje poslova redara na sportskoj
priredbi, Slubeni glasnik RS br. 28/2011.
[11] Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama za
period od 2013. do 2018. godine, "Slubeni glasnik RS", br. 63/2013
[12] Nojfert E.: Arhitektonsko projektovanje, Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
[13] Kovaev M.: Minimalni standardi za odravanje sportskih takmienja, Pokrajinski sekretarijat za
sport i omladinu, Novi Sad, 2010.
[14] Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama, Fudbalski savez Srbije, 2007.,
http://www.fss.rs/documents/pravilnik_o_bezbednosti_i_sigurnosti.pdf, poseeno 4.4.2014.
[15] Masterman G.: Strateki menadment sportskih dogaaja Prevod sa engleskog, Clio, Beograd,
2008.
[16] Tomi M.: Menadment u sportu, Astimbo, Beograd, 2001.
177

ETNIKE PREDRASUDE I STEREOTIPIJE KAO FAKTOR AGRESIVNOG PONAANJA NAVIJAKIH GRUPA

ETHNICAL PREJUDICES AND STEREOTYPES AS A FACTOR OF AGGRESSIVE BEHAVIOR OF FAN GROUPS
Bjelica Duko1, Krivokapi Dragan1, Muratovi Aldijana1
Crne Gore, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki
1Univerzitet
Rezime
Etnike predrasude su tendenciozne generalizacije, afektivno optereene, koje ukljuuju neutemeljeno
negativno miljenje o drugim etnikim grupama i nekritiko pozitivno miljenje o svojoj. Pod etnikim
stereotipijama podrazumijevamo dio kognitivne komponente odnosa prema pojedinim narodima, i to
onaj dio koji karakterie relativno uproeno i rigidno shvatanje o karakteristikama pripadnika pojedinih
naroda. Etnike predrasude i stereotipije predstavljaju krupan drutveni problem jer mogu da budu
uzrok eskalacije sukoba i sporova meu etnikim grupama i narodima. U sportu, posebno fudbalskom,
esto smo svjedoci ozbiljnih agresivnih ispada navijakih grupa irom svijeta. U dravama bive
zajednice, po okonanju ratnih sukoba, agresivno ponaanje navijakih grupa i na ovim prostorima
dobija novu dimenziju. Tome svakako pogoduje nestabilna politika i ekonomska situacija ali i
potekoe da se mladi ljudi ostvare na konstruktivan, drutveno prihvatljiv nain. To izaziva osjeaj
frustracije koja uzrokuje pojavu agresivnog ponaanja, koje se na sportskim manifestacijama esto
nekontrolisano projektuje prema pripadnicima drugih etnikih grupa.
Kljune rijei: etnike grupe, predrasude, stereotipije, navijai, agresija
Abstract
Ethnical prejudices are tendentious generalizations that include baseless negative opinion on other
ethnical groups and unethical positive opinion on their own. Ethnical stereotypes mean a part of
cognitive component of relation towards certain nations, and that is the part featured with relatively
simple and rigid understanding on characteristics of individuals of certain nations. Ethnical prejudices
and stereotypes are a big social problem because they can be cause of escalation of conflicts and fights
between ethnical groups and nations. In sports, especially football, we have often witnessed serious
aggressive dropouts of fan groups all around the world. In the states of our former federation, after the
wars, aggressive behaviors of fan groups get new dimension even here. That is certainly affected by
unstable political and economic situation, as well as difficulties that young people face with in attempt
to achieve success in a constructive and socially acceptable way. That causes the feeling of frustration
that causes aggressive behavior that, at sports manifestations, is often uncontrollably projected
towards members of other ethnical groups.
Key words: ethnical groups, prejudices, stereotypes, fans, aggression.
178
1. UVOD
Sve do prije par decenija, sportska publika je navijajui za svoj tim iskazivala privrenost svom gradu,
svom klubu i igraima. Emotivna komponenta prema svom klubu je bila najdominantnija a navijai su
svaku pobjedu svog kluba slavili kao svoju, a svaki poraz doivljavali kao lini neuspjeh. U dananje
vrijeme navijake grupe, kao eksponirani dio sportske publike sve manje daju prioritet relacijama sa
svojim sportskim klubom. Oni sve vie istiu svoj navijaki identitet kroz nadmetanje sa protivnikim
navijakim grupama u specifinim koreografijama koje podrazumijevaju nadglasavanje, meusobno
omalovaavanje pa sve do spontanih i unaprijed dogovorenih fizikih obrauna na tribinama ili izvan
njih. Nasilje postaje prepoznatljivo kod tih, najee mladih ljudi koje dobija atribute rituala koji se esto
planira do najsitnitijih detalja. Nasilje na stadionima i ulicama gradova gdje se organizuju znaajnije
fudbalske utakmice poprima subkulturna obiljeja sa nepredvidljivim posljedicama. Kao da su stadioni
postali mjesta pronalaenja identiteta koji karakterie iskazivanje prezira prema drugim drutvenim
grupama, pojedincima ili drutvu u cjelini. U dravama bive zajednice, po okonanju ratnih sukoba,
agresivno ponaanje navijakih grupa i na ovim prostorima dobija novu dimenziju. Tome svakako
pogoduje nestabilna politika i ekonomska situacija ali i potekoe da se mladi ljudi ostvare na
konstruktivan, drutveno prihvatljiv nain. To izaziva osjeaj frustracije koja uzrokuje pojavu agresivnog
ponaanja, koje se na sportskim manifestacijama esto nekontrolisano projektuje prema pripadnicima
drugih etnikih grupa.
2. KARAKTERISTIKE I NAIN NASTANKA ETNIKIH PREDRASUDA I STEREOTIPIJA
Osjejajui se pripadnicima odreene nacije, ljudi nuno formiraju predstave i stavove o drugim
narodima, koji ukljuuju tri osnovne funkcije i komponente: kognitivnu, afektivnu i konativnu.
Kognitivnu komponentu ine, prije svega, shvatanja o karakteristikama neke nacije. Te su
karakterizacije redovno uproene i krute i stoga se nazivaju stereotipijama ili etnikim stereotipijama.
Stereotipije o nacijama su kao abloni koji daju uvijek isti otisak. Prisutna je sklonost da se pripadnici
neke nacije ocjenjuju kao osobe sa sasvim odreenim linim karakteristikama a sve pripadnike iste
nacije kao iste ili sline.
Afektivna komponenta se formira kroz pripisivanje odreenih atributa pojedinim nacijama, pa se uz te
atribute redovno vezuju i odreene afektivne reakcije odnosno odreeni afektivni odnos. Prema nekim
nacijama se pokazuje sklonost i tim nacijama se pridaje vie pozitivnih osobina, a prema drugim
nesklonost pa im pridajemo preteno negativne karakteristike.
Konativna komponenta moe da sadri tendencije ka preduzimanju odreenih akcija prema tim
narodima, na osnovu tako formiranih slika. Tamo gdje pridajemo pozitivne atribute nalazimo, uz
pozitivan afektivni odnos, i spremnost na preduzimanje akcija u korist onih kojima pridajemo pozitivne
karakteristike: javlja se i pozitivni konativni odnos. A tamo gdje u slici o narodima preovladavaju
negativni atributi, negativan je i emocionalni odnos i postoji spremnost ka preduzimanju neprijateljskih
akata. U tom sluaju rije je o etnikim predrasudama.
179
Pod etnikim stereotipijama podrazumevamo dio kognitivne komponente odnosa prema pojedinim
narodima, i to takav dio kognitivnog odnosa koji karakterie relativno uproeno i rigidno shvatanje o
karakteristikama pripadnika pojedinih naroda. Ocjene o osobinama pojedinih naroda uproene su i
neadekvatne jer su ishod tendencije ka simplifikaciji. Rigidne su i teko promjenljive zbog toga to su
zasiene emocijama. Kad su emocije prema nekom narodu negativne, kao to je to kod nacionalnih
predrasuda, i etnike stereotipije su negativne. Pored uproenosti i regidnosti etnike stereotipije
karakterie i njihova proirenost. Po pravilu, veliki dio pripadnika jednog naroda ima uproene i rigidne
slike o mnogim drugim narodima, i o onima sa kojima ima dodira, ali i o mnogim jedva poznatim ili
nepoznatim narodima.
Mogu se razlikovati dva shvatanja o prirodi stereotipija. Jedno ih izjednaava sa predrasudama ili u
njima vidi izvor predrasuda. Po drugom shvatanju stereotipije su na osnovu iskustva o pojedinim
narodima izvedeni zakljuci o njihovim osobinama. Oni mogu biti pogreni kao i sve generalizacije jer
poivaju na nepotpunoj indukciji. O stereotipijama govorimo onda kad se takva pogrena shvatanja
uporno odravaju, nasuprot podacima i injenicama. Zato se ne moe prihvatiti da su negativne etnike
stereotipije samo pogrene generalizacije nego je nuno smatrati ih psihikim pojavama povezanim sa
predrasudama.
Postoje i dva shvatanja o funkciji etnikih stereotipija. Po jednom shvatanju, one se formiraju zbog toga
to predstavljaju generalizacije korisne za ocjenjivanje razliitih pojava u ivotu i to nam omoguavaju
relativno stabilnu sliku svijeta i lake snalaenje u sloenim i stalno promjenljivim pojavama sa kojima
se sreemo. Pomau nam da objasnimo mnoge stvari, da svrstamo razliite pojedinane pojave u
odreene kategorije i da se na taj nain lake orijentiemo. Ovu funkciju stereotipija naglaava i autor,
koji je i skovao termin stereotipija - Lipman (W. Lippmann, 1922). Drugo je shvatanje da je funkcija
stereotipija ne u tome da nam omogue kategorizaciju i objanjavanje razliitih pojava nego da nam
poslue kao opravdanje naeg neprijateljskog odnosa prema pojedinim grupama. Drugim rijeima, da
slue kao racionalizacija predrasuda, kao nain da ispoljimo nagomilanu agresivnost i da se, na taj nain,
oslobodimo potisnutih agresija. Svakako da stereotipije slue i za ocjenjivanje pojava, njihovo
kategorisanje i dobijanje neke stabilnije slike svijeta. Ali, zato to su, posebno negativne stereotipije,
obino povezane i sa predrasudama, njihova funkcija je i u pravdanju neprijateljskog odnosa prema
pojedinim grupama.
3. GRUPNA DINAMIKA UNUTAR NAVIJAKIH GRUPA
Prihvatanje neke grupe kao vlastite, zbog sopstvene etnike pripadnosti a neke druge kao tue i strane
grupe, zbog druge etnike pripadnosti nije samo posljedica svijesti o tome da se jednoj pripada a drugoj
da se ne pripada, nego je prisutan afektivni doivljaj koji ukljuuje evaluaciju, a esto je prisutan i
konativni doivljaj koji sadri tendencije da se postupi prijateljski prema vlastitoj a na neprijateljski nain
prema tuoj grupi.
Moe se rei da etnike grupe, prema kojima postoje negativne etnike predrasude i stereotipije
izazivaju i najvii stepen neprijateljstva, koje najee eskalira na sportskim manifestacijama, najee
u fudbalskom sportu.
180
Grupe je mogue razlikovati i na osnovu linog odnosa prema njima, na osnovu toga da li se doivljavaju
kao vlastite, grupe kojima pripadamo i kao nama bliske grupe, ili kao tue grupe, one kojima ne pripadamo i kao nama strane grupe. Razlikovanje grupa prema ovom kriterijumu vano je po svom dejstvu
na ponaanje uopte, a posebno na socijalno ponaanje. Za neke grupe kojima pripadamo mi se
osjeamo vezani. lanove tih grupa doivljavamo kao osobe koje su nam srodne i sa kojima imamo
zajednike interese. To su grupe koje doivljavamo kao bliske, kao grupe kojima se osjeamo
privrenima i koje su na neki nain nama ono to smo mi njima. One znatno utiu na nae ponaanje.
Zajedniki su ne samo neki ciljevi i neki nai interesi sa interesima lanova tih grupa, nego i mnogi
stavovi, uvjerenja i vrijednosti. Sa vlastitom se grupom identifikujemo, makar s obzirom na neko od
njenih svojstava, pa identifikacija moe biti potpunija ili ogranienija. Ona je za nas referentna grupa
odnosno takva grupa iji su standardi osnova naih ocjena i stavova.
Grupu kojoj ne pripadamo i koju ne ocjenjujemo kao nama blisku, sa kojom nemamo zajednike
karakteristike i istovjetne interese doivljavamo kao nama tuu grupu. Mi smo van tih grupa i
distanciramo se od njih. Doivljavamo ih kao grupe iji pripadnici imaju od nas razliite i drugaije
karakteristike: interese, stavove i drugo. Uvijek postoji osjeanje postojanja razlike izmeu pripadnika
nae vlastite grupe, i izmeu pripadnika tue i nama strane grupe. Ukoliko je postojao ili postoji
antagonizam koji se veoma lako javlja izmeu nae i tue grupe, javlja se ne samo ocjenjivanje razlika i
osjeanje distance nego i osjeanje neprijateljstva. U tom sluaju pridaju se tuim grupama zle namjere
prema naoj grupi, a njihovim pripadnicima negativne karakteristike. Takav odnos prema pojedinim
nacionalnim grupama, prema nacijama, izraen je u predrasudama i negativnim etnikim
stereotipijama. Socijalna distanca prema tuim, nevlastitim grupama utoliko je intenzivnija ukoliko je
izraenija identifikacija sa vlastitom grupom i snanija i iskljuivija vezanost za nju.
Pojam vlastite i tue grupe treba, da bi imao svoj psiholoki smisao, ograniiti na one uz koje se
osjeamo vezani i sa ijim normama se makar djelimino identifikujemo, odnosno na one iji ne samo
da nijesmo pripadnici nego od kojih se i distanciramo jer njihove ciljeve i norme ne ocjenjujemo ni
djelimino kao prihvatljive za nas nego naprotiv kao neprihvatljive. Pojam vlastite i tue grupe je
psiholoki pojam a ne socioloki i na osnovu kriterijuma objektivnog lanstva u grupi. Za svoju smo
grupu vezani, suprotstavljamo se ukljuenju u nju svakog ko naoj grupi ne pripada i spremni smo da u
odbranu stvarnih ili zamiljenih interesa svoje grupe napadnemo tuu grupu. Ukoliko smo vezaniji za
svoju grupu, distanciramo se vie od svih koji joj ne pripadaju i od onih grupa kojima mi ne pripadamo,
i obrnuto: ukoliko je jaa nepodnoljivost prema onima koji ne pripadaju naoj grupi i neprijateljstvo
prema stranoj grupi, utoliko se vie osjeamo vezanim za vlastitu grupu.
4. NAINI KOJIM JE MOGUE UMANJITI ETNIKE PREDRASUDE I STEREOTIPIJE
Danas se istie vanost sistematskog empirijskog izuavanja etnikih predrasuda i stereotipija, jer takva
istraivanja proiruju znanja o psiho-socijalnim aspektima dananjih navijakih grupa, ukazujui na
njihovu povremenu iracionalnost izazvanu etnikim predrasudama i stereotipijama, koje zbog mogueg
poprimanja nekontrolisanih agresivnih tendencija mogu nanijeti tetu drutvu u cjelini, pojedinim
drutvenim segmentima ili meudravnim odnosima. Zbog drutvenog znaaja etnikih predrasuda i
stereotipija uloeno je mnogo pokuaja u traenju efikasnih naina kojim je mogue umanjiti njihov
uticaj.
181
Kao prvo, zakonski propisi ne samo da dovode do olakavanja ivota manjinske grupe prema kojoj
postoje predrasude i stereotipije ve i do mijenjanja stavova prema njima - navode oni koji istiu vanost
zakona u borbi protiv etnikih predrasuda.
Kao drugo sredstvo, u toj borbi spominje se sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda.
Iako, opte uzevi, takvo informisanje predstavlja korisno sredstvo, ono nije uvijek dovoljno efikasno i
ne daje uvijek eljene i oekivane rezultate.
Tree sredstvo koje se esto koristi i esto smatra efikasnim je neposredni kontakt sa grupama prema
kojima postoje etnike predrasude i stereotipije. Treba, meutim, istai da ni takav kontakt nema uvijek
za posljedicu njihovo smanjenje. Da li e kontakt imati ili nee imati efekta na njihovo umanjenje, zavisi
od prirode kontakta i prirode odnosa meu onima koji imaju predrasude i pripadnika grupa prema
kojima postoje predrasude.
Tolerancija, teznja kompromisu i uspostavljanju dijaloga su vjetine koje u svakom sluaju treba razvijati
u savremenom graanskom drutvu a uprave sportskih klubova u kontaktu sa voama navijakih grupa
trebaju vriti konstantan uticaj u tom smislu.
5. ZAKLJUAK
Etnike predrasude i stereotipije predstavljaju krupan drutveni problem jer mogu da budu uzrok
eskalacije sukoba i sporova meu etnikim grupama ali i narodima. U sportu, posebno fudbalskom,
esto smo svjedoci ozbiljnih agresivnih ispada navijakih grupa irom svijeta usmjerenih protiv
pripadnika ili navijakih grupa druge etnike pripadnosti. U dravama bive zajednice, po okonanju
ratnih sukoba, agresivno ponaanje navijakih grupa i na ovim prostorima dobija novu dimenziju. Tome
svakako pogoduje nestabilna politika i ekonomska situacija ali i potekoe da se mladi ljudi ostvare na
konstruktivan, drutveno prihvatljiv nain. To izaziva osjeaj frustracije koja uzrokuje pojavu agresivnog
ponaanja, koje se na sportskim manifestacijama esto nekontrolisano projektuje prema pripadnicima
drugih etnikih grupa.
Literatura
1.Allport, F.H.: Social psychology. Houghton Mifflin, Boston, 1974, 215-230.
2.Bjelica,D., Krivokapi, D.: Teorijske osnove fizike kulture, Podgorica, 2011.
3.Cartwright, D. : Group dynamics. Third ed. Harper, New York, 1998, 176-189.
4.Havelka, N.: Kognitivna struktura nacionalne vezanosti. Peti kongres psihologa Srbije, 1986, 142154.
5.Lazarevi, Lj.: Psiholoke osnove fizike kulture, Beograd, 1987, 190-204.
182

KARAKTERISTIKE PONAANJA SPORTSKE PUBLIKE KAO NESTRUKTUIRANE

GRUPE
CHARACTERISTICS OF BEHAVIOR OF SPORTS AUDIENCE AS
UNSTRUCTURED GROUP
Krivokapi Dragan1, Bjelica Duko1, Petkovi Jovica 1
Crne Gore, Fakultet za sport i fiziko vaspitanje, Niki
1Univerzitet
Rezime
Postoje opravdani razlozi psiholokog izuavanja ponaanja sportske publike. Sportska publika
predstavlja nestruktuiranu i neorganizovanu skupinu ljudi, okupljenu na ogranienom prostoru, sa
panjom usmjerenom (polarizovanom) na odreeni sportski dogaaj. Njeno reagovanje je vie
reaktivno i receptivno nego aktivno i angaovano, uz pojavu psiholokih fenomena koje ne nalazimo
posmatrajui i izuavajui izolovane jedinke. Kod sportske publike javlja se interstimulacija koja dolazi
do izraaja u pojavi poznatoj pod nazivom socijalna facilitacija. Pod tim se podrazumijeva uticaj na
ponaanje pojedinaca uslijed prisustva drugih osoba, koje se manifestuje specifinim oblicima
ponaanja, drukijim od za njih uobiajenog ponaanja.Takvo prisustvo nekad pojaava aktivnost a
nekad koi odreene funkcije, ali uvijek utie i donekle mijenja ponaanje pojedinaca. Pojavom socijalne
facilitacije i postojanjem sklonosti za podraavanje tueg ponaanja mogu se djelimino objasniti
osobenosti ponaanja karakteristine za sportsku publiku kao nestruktuiranu grupu.
Kljune rijei: ponaanje, facilitacija, reagovanje, sportska publika
Abstract
There are justifiable reasons of psychological examination of sports audience behavior. The sports
audience is an unstructured and unorganized group of people, gathered on a limited area, with attention
paid (polarized) to a certain sports event. Its reaction is more reactive and receptive that active and
engaged, with appearance of some psychological phenomena that we cannot see looking and
examining isolating individuals. At the sports audience we can see inter-stimulation that is seen in
phenomena known as social facilitation. That means an influence on behavior of individuals in presence
of other people, which is manifested in specific forms of behavior, different from their usual behavior.
Such presence sometimes increases activity and sometimes inhibits certain functions, but it always
affects and somehow changes behavior of an individual. Social facilitation and presence of tendency for
simulation of someone else`s behavior can partially explain peculiarities of the behavior characteristic
for sports audience as unstructured group.
Key words: behavior, facilitation, reacting, sports audience.
183
1. UVOD
Jedno od najznaajnijih podruja u psihologiji sporta i uopte u socijalnoj psihologiji je vezano za
psiholoko izuavanje grupa, pa emo navesti neke, moda najvanije posebne razloga za to. Kao prvo,
izuavanju psiholokih inilaca i procesa grupne aktivnosti pristupamo da bi se bolje shvatili odreeni
aspekti funkcionisanja pojedinih vrsta grupa, kao i psiholoke inioce odreenog ponaanja svih
uesnika. Sljedei razlog potrebe psiholokog izuavanja grupe je to pripadnost grupama, posebno
pojedinim od njih, poloaj i aktivnost pojedinaca u njima, utiu ne samo na trenutno ponaanje ljudi,
nego i na formiranje njihovih brojnih karakteristika i njihovo ponaanje u cjelini. To potvruju nalazi
o efektima socijalizacije. Prouavanje efekata socijalizacije govori i o uticaju drutvenih inilaca, a
posebno grupne pripadnosti i interakcije, na sve psihike procese i funkcije. Vjerovatno najvaniji razlog,
za psihologiju kao nauku, psiholokog izuavanja grupnog ponaanja jeste u tome to se u toku
funkcionisanja grupe javljaju psiholoki fenomeni koje ne nalazimo posmatrajui i izuavajui izolovanu
jedinku. Kao to van grupe nema ni grupne strukture, tako nema ni grupnih normi, tj. odreenih vrsta
dispozicija za relativno trajne naine ponaanja u toku grupne interakcije, karakteristinih za lanove
odreene grupe. Djelovanjem grupne interakcije dolazi do mijenjanja stavova, vrijednosti i drugih
steenih dispozicija kao i javljanja karakteristinih naina postupanja nastalih kao posljedica grupne
dinamike.
2. OSNOVNE ODLIKE STRUKTUIRANIH I NESTRUKTUIRANIH GRUPA
Sve grupe moemo podijeliti prema odreenim kriterijumima na vie naina. Karakteristika grupe na
osnovu koje moemo izvriti osnovnu podjelu jeste struktuiranost grupe. Nestruktuirane grupe, u koje
spada: publika, masa i socijalni pokreti karakterie postojanje djelimino istog ili slinog cilja. U njima
prisutni nemaju svoje mjesto ili zadatak ali postoji izvjestan broj osoba koje su veza meu ostalima i
postoji interstimulacija lanova. Ove grupe nazivamo i grupama u irem smislu.
Za struktuirane grupe je karakteristino da postoji zajedniki cilj koji ostvaruju u meusobno
povezanom i usklaenom aktivnou. U ostvarenju tog cilja svaki lan grupe ima svoje mjesto i svoju
ulogu. Ove grupe nazivamo i grupama u uem smislu i u njih spadaju male grupe, organizacije i velike
drutvene grupe.
Moemo istai tri odlike koje bi bile karakteristine za sve vrste grupa, bile one struktuirane ili
nestruktuirane.
Prva je prisustvo odreenog broja osoba. Da bismo mogli uopte govoriti o grupi, treba da postoji neka
vrsta veze izmeu odreenog broja osoba, koji moe biti vei ili manji. Nestruktuirane grupe ine uvijek
relativno veliki broj osoba, koje su na neki nain povezane. Kod struktuiranih grupa taj broj moe biti i
mali ali i veoma veliki.
Druga karakteristika je postojanje nekog oblika povezanosti lanova grupe, makar to bilo samo
usmjerenost interesa prema nekom za sve lanove grupe istom sadraju ili, kako se nekad u strunoj
literaturi govori, polarizacija interesa odnosno postojanje barem privremeno istog cilja. Dok je za
struktuirane skupine polarizovanost interesa samo manje znaajna odlika koja povezuje lanove takve
skupine, (jer za nju postoje mnogo intenzivniji i sloeniji oblici povezanosti), za nestruktuiranu skupinu,
kao to je publika, to je najvaniji oblik povezanosti.
184
Trea odlika svih vrsta grupa je interstimulacija lanova, njihov uticaj jednih na druge. U struktuiranim
grupama interstimulacija je iva, trajna i raznovrsna. Kod publike, kao vrste nestruktuirane grupe,
interstimulacija je slaba ali u odreenim okolnostima moe postati veoma iva usled intenzivnog
meusobnog uticaja prisutnih, to dovodi do homogenosti njihovog ponaanja koje je ogranieno po
trajanju.
3. SPORTSKA PUBLIKA KAO NESTRUKTUIRANA GRUPA
Jednu od vrsta nestruktuiranih skupina ini publika. Pod tim terminom, u uobiajenom znaenju se
podrazumijeva nestruktuirana i neorganizovana skupina ljudi, okupljena na ogranienom prostoru,
sa panjom polarizovanom na odreeni objekat ili zbivanje, ije je reagovanje vie reaktivno i
receptivno nego aktivno i angaovano, a kod koje postoji relativno slaba interstimulacija koja dolazi
do izraaja u spremnosti za uzajamnim podraavanjem ponaanja.
Moe se razlikovati sluajna publika, okupljena spontano i neplanirano usled nekog iznenadnog i
neoekivanog dogaaja, koji je skrenuo trenutnu panju prolaznika od namjerno okupljene publike,
okupljene zbog prisustva nekom najavljenom dogaaju odnosno publika u uem i uobiajenom
znaenju.
U ovom radu e najvei dio panje biti posveen namjerno okupljenoj sportskoj publici. Postoji jasna
razlika izmeu publike okupljene radi zabave, na primjer publika koja se okupila radi posmatranja
sportske manifestacije, i publike okupljene radi sticanja informacija, npr. publike na predavanju ili
prezentaciji. I te vrste publike imaju iste karakteristike kao sluajna publika: nestruktuiranost,
polarizaciju interesovanja, izvjesnu homogenost ponaanja, okupljenost na odreenom prostoru i
izvjesnu uzajamnu interstimulaciju. Interstimulacija se izraava kod namjerno okupljene publike u
poveanom, bilo pozitivnom bilo negativnom, reagovanju na zbivanje na koje je usmjerena panja.
Kod obje vrste publike interstimulacija dolazi do izraaja i u pojavi poznatoj pod nazivom socijalna
facilitacija. Pod tim se podrazumijeva uticaj na ponaanje pojedinaca uslijed prostog prisustva drugih
osoba. Takvo prisustvo nekad pojaava aktivnost a nekad koi odreene funkcije, ali uvijek utie i
donekle mijenja ponaanje pojedinaca. Pojavom socijalne facilitacije, postojanjem sklonosti za
podraavanje tueg ponaanja i interstimulacijom koja pojaava uzajamno podraavanje mogu se
djelimino objasniti osobenosti ponaanja publike kao nestruktuirane skupine.
3.1.Transformacija sportske publike u gomilu ili masu
Publika se u odreenom razvoju situacije moe transformisati u struktuiranu grupu ali i u gomilu. U
struktuiranu grupu se pretvara, na primjer, ako posle zavrenog predavanja doe meu sluaocima do
due diskusije. Pretvaranje namjerno okupljene sportske publike u gomilu imamo kad dio posmatraa
npr. nogometne utakmice, ozlojeeni neuspjehom kluba za koji navija, u nekontrolisanom bijesu
napada sudiju ili igrae i navijae protivnikog kluba. Dio okupljene publike, sa odreenom namjerom
postaje agresivna gomila ili masa.
185
U mnogim starijim i novijim filozofskim, istorijskim i sociolokim raspravama mnogo je vie razmatranja
o drugoj kategoriji nestruktuiranih skupina - o gomili, koja se esto naziva i masa. U veini tih rasprava
ukazuje se na nepredvidivost ponaanja, emocionalnost, iracionalnost ponaanja, na njegovo
odudaranje i odstupanje od uobiajenog i normalnog ponaanja, esto i na moralnu i intelektualnu
inferiornost ponaanja ljudi u takozvanim masovnim situacijama. Primjere za takvo ponaanje nalazimo
u paninom ponaanju usljed pojave iznenadne opasnosti ili nerazumnom bijesu i destruktivnom
ponaanju izazvanim odreenim okolnostima, koje prisutni najee tumae kao nepravedne ili
neeljene.
Danas se istie vanost sistematskog empirijskog izuavanja masovnog ponaanja sportske publike, jer
takva istraivanja proiruju znanja o psiho-socijalnim aspektima mase, ukazujui na njihovu povremenu
iracionalnost izazvanu specifinim okolnostima, koje zbog mogueg poprimanja agresivnih tendencija
mogu nanijeti tetu drutvu u cjelini ili pojedinim drutvenim segmentima.
Termin masa upotrebljava se u razliitim znaenjima. Nekad se time oznaava jednostavno veliki broj
ljudi koji i ne ine nikakvu skupinu i nemaju nikakve posebne karakteristike. Kad se u politikom argonu
govori o irokim masama", misli se na veliki broj ljudi, na veliki dio stanovnitva. Masom se esto naziva
svaka velika skupina ljudi. Ima autora koji svakoj velikoj skupini ljudi, oznaavajui je masom, pridaju
pomenute negativne karakteristike, koje smatraju odlikama masovnog ponaanja. Oni smatraju da, kad
je veliki broj ljudi na okupu, svi prisutni mijenjaju svoje osobine preteno zbog privremenog umanjenja
samostalne kognitivne elaboracije. Takvo miljenje karakteristino je za tzv. Romansku socioloku kolu,
iji su predstavnici Italijani Sigele (Sighele), Feri (Ferri) i posebno, Francuz Le Bon.
Ta ideja o racionalnoj inferiornosti mase dominira naroito u prikazima i knjigama Le Bona. On istie
da se pojedinci u gomili radikalno mijenjaju. Ne samo da se mijenja njihovo ponaanje, koje postaje
iracionalno, afektivno i agresivno, ve se mijenja i njihova linost. Dolazi do dominacije primitivnog i
nesvjesnog dijela linosti, izbija svima zajednika primitivna kolektivna svijest, a gubi se svjesna
komponenta linosti koju karakteriu individualnost, samokontrola i moralnost. U svojoj uticajnoj i
na mnoge jezike prevedenoj knjizi Psihologija gomila, objavljenoj davne 1895. godine, Le Bon navodi:
Ko god bili pojedinci koji se nalaze u gomili, koliko god bili slini ili razliiti njihov nain ivota, njihova
zanimanja, njihovi karakteri ili njihova inteligencija, injenica da su transformisani u gomilu daje im neku
vrstu kolektivne svijesti koja ini da osijeaju, misle i djeluju na nain sasvim razliit od onog na koji bi
svaki pojedinac od njih osjeao, mislio i inio kada bi bio izolovan. Postoje odreene ideje i osjeanja
koja se ne mogu javiti ili pretvoriti u akciju, osim u sluaju kad pojedinci formiraju gomilu".
Le Bon navodi tri bitne karakteristike ponaanja u gomili:
1) Nivelisanje individualnih razlika i opta homogenost ponaanja. To je, prije svega, posljedica
preovladavanja primitivnih i nesvjesnih djelova linosti, a koji su kod svih ljudi slini, i gubljenja
svijesnog dijela linosti, nosioca individualnosti. Tu homogenost ponaanja prate netrpeljivost prema
svakoj razlici, osjeanje vlastite moi kao i lina neodgovornost.
2) Intelektualna inferiornost, lakovjernost i nesposobnost zakljuivanja usled privremenog umanjenja
samostalne kognitivne elaboracije
3) Promjena u emocionalnom ponaanju: pretjerana emocionalnost i naglo bujanje i javljanje
ekstremnih emocija, koje su nestabilne i promjenjive. Posljedica svih tih izmjena u psihikim
186
funkcijama je spremnost na nasilje i destruktivno ponaanje. Procesi kojima se te promjene ostvaruju

i objanjavaju jesu prema Le Bonu, procesi psihike zaraze, do koje u gomili dolazi kao to dolazi do
epidemije neke bolesti, i javljanje ekscesne sugestibilnosti, a koja ini uesnike gomile potpuno
nekritinim i potpuno podlonim uticaju osobe koja dobiva mo nad gomilom, njenog voe koji ima
mo sugestibilnosti u masovnoj situaciji.
Ovaj autor je utoliko u pravu to zaista u odreenim vrstama skupa i iznesenim situacijama dolazi do
promjena ponaanja pojedinaca, kojim dominiraju i utiu na postupke emocije a akcije su manje
kontrolisane i manje inhibirane usvojenim normama. Dolazi do poveane aktivnosti. Ali istiui
uoene promjene u nekim masovnim situacijama, i to po pravilu samo kod jednog dijela osoba, Le
Bon pretjeruje u prikazivanju njihovog intenziteta, pridajui im optost koja nije uvijek evidentna.
Frojd smatra da je ovo, Le Bonovo navoenje nesvjesnog dijela linosti kao dominantnog kod lanova
gomile vana potvrda svoje koncepcije. On pridaje znaaj Le Bonovim idejama i cijeni njegova
razmatranja o ponaanju gomile. Sam, meutim, to ponaanje ne objanjava djelovanjem sugestije
nego, u skladu sa svojim uenjem, djelovanjem libida. U gomili ili masi, kako se Frojd izraava, dolazi do
dvostrukih libidinoznih veza: uzajamnih veza izmeu lanova gomila i vezanosti uesnika gomile za
vou. Vezanost za vou je jaa. Identifikacijom sa njim i introjekcijom on postaje ego - ideal. Odatle
podlonost voi. Budui da svi usvajaju isti ego - ideal dolazi do homogenosti ponaanja u masi. To je
ponaanje u stvari regresija, do koje dolazi jer se aktivira u svakoj osobi elja za zatitom osobe koja
poseduje neogranienu mo.
Mnogo kasnije, Braun (1965) naglaava da agresivno ponaanje u masi nije opta ljudska crta i nee
se javiti kod svih prisutnih u masi, kao to je smatrao Le Bon. Ali da bi i kod jednog djela populacije
dolo do takvog ponaanja, treba da postoje odreeni uslovi: da ima vie spremnih osoba na
agresivno ponaanje; da su ljudi sakupljeni na jednom mjestu; da je uvijek veliki broj prisutnih da bi
se osjetili dovoljno snanima, da postupaju suprotno drutvenim normama i da bi mogli ostati
anonimni i tako se osjeali bezbjednim od moguih zakonskih sankcija. Taj veliki broj uesnika u agresivnim ispadima doprinosi i tome da se stvara uvjerenje da je akcija koju preduzimaju opravdana i da
ponaanje koje manifestuju nije nedozvoljeno ni drutveno neprihvatljivo.
Savremeni socijalni psiholozi smatraju da nije prihvatljivo ni miljenje da se svi pojedinci u situacijama
koje dovode do agresivnog ili do druge vrste masovnog ponaanja jednako dre i da se kod svih gube
karakteristine vrijednosti i norme, te uopte njihove individualne karakteristike i njihova linost.
Drukije reeno, dvije skupine sastavljene od pojedinaca razliitih po svojim linim osobinama razliito
e se ponaati u slinim situacijama. ak i kad i jednu i drugu moemo oznaiti kao gomilu, oblici
masovnog ponaanja koje te gomile manifestuju nee biti identine.
4. ZAKLJUAK
Danas se sve vie istie vanost sistematskog empirijskog izuavanja masovnog ponaanja sportske
publike, jer takva istraivanja proiruju znanja o psiho-socijalnim aspektima mase, ukazujui na njihovu
povremenu iracionalnost izazvanu specifinim okolnostima, koje zbog mogueg poprimanja agresivnih
tendencija mogu nanijeti tetu drutvu u cjelini ili pojedinim drutvenim segmentima.
187
Reagovanje sportske publike na sportskim manifestacijama je uopteno reeno, vie reaktivno i

receptivno nego aktivno i angaovano, uz pojavu psiholokih fenomena koje ne nalazimo posmatrajui
i izuavajui izolovane jedinke. Kod sportske publike javlja se interstimulacija koja dolazi do izraaja u
pojavi poznatoj pod nazivom socijalna facilitacija. Pod tim se podrazumijeva uticaj na ponaanje
pojedinaca uslijed prisustva drugih osoba, koje se manifestuje specifinim oblicima ponaanja,
drukijim od za njih uobiajenog ponaanja. Sportska publika se u odreenom razvoju situacije moe
transformisati u gomilu odnosu masu. Pretvaranje namjerno okupljene sportske publike u gomilu
imamo kad dio posmatraa npr. nogometne utakmice, nezadovoljni i ogoreni neuspjehom kluba za
koji navija, u nekontrolisanom bijesu napada sudiju ili igrae i navijae protivnikog kluba. Dio okupljene
publike, sa odreenom namjerom postaje agresivna gomila ili masa.
Psiholoke analize istiu neke procese kao karakteristine za nastajanje agresivne gomile ili
mase. Procesu spontane transformaciji sportske publike u agresivnu gomilu ili masu prethode
najee dogaaji koji izazivaju izraeno nezadovoljstvo ili osjeaj nanesene nepravde svom klubu. U
tom periodu postoji komuniciranje meu prisutnima, kretanje i kontakti koji dovode do saznanja da
postoje isto raspoloenje i spremnost za agresiju. Time jaa spremnost za nasilje. I u prethodnom i u
tom periodu vanu ulogu ima irenje glasina koje podstiu agresivnost. U tom periodu se priprema
budua agresivna akcija. Da bi dolo do izbijanja agresivnog ponaanja, potrebno je da neko bude
pokreta, da pone sa agresivnou i preuzme neku vrstu vodstva. Obino su takva lica osobe sa slabo
izgraenim drutvenim normama, a nerijetko osobe sklone delikvenciji i ve kanjavane za sline
prestupe.
Literatura
1.Brown, R. W.: Social psychology. Free press, New York, 1965, 49-58.
2.Cartwright, D. : Group dynamics. Third ed. Harper, New York, 1998.
3.Dunerovi. R.: Psihologija sporta. Banja Luka, 1999, 133-141.
4.Lazarevi, Lj.: Psiholoke osnove fizike kulture, Beograd, 1987, 181-208.
5.Le Bon, G.: Psychologie des foules. Alcan. Paris, 1895, 135-148.
6.Kagahan, J.: Interpersonal and group behaviour. Methuen, London, 1975.
188

PRAVNI ASPEKT BEZBEDNOSNE PREVENCIJE I PRAENJA SPORTSKIH

TAKMIENJA
LEGAL ASPECTS OF SECURITY PREVENTION MEASURES AND MONITORING
OF SPORTS COMPETITIONS
Dr Ljupka Petrevska
Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni
Dr Milan Rsti
Visoka kola za menadment i ekonomiju, Kragujevac
Dr Miroslava Petrevska
Visoka tehnoloka kola strukovnih studija, abac
Apstrakt
Kao i oduvek i dokle god drava kao entitet postoji, uvek e biti i protivnika reima. Ti protivnici su
vremenom, svesni svoje malobrojnosti i novane inferiornosti primat u svojim aktivnostima dali
gerilskoj borbi. Manji, iznenadni napadi na eleznike stanice, na aerodrome, otmice aviona i atentati
imaju mnogo jai odjek od oruanog napada terorista koji se po pravilu uvek zavri pogubno za te
teroriste.
Ljudski mozak je poslednjih nekoliko vekova bio naroito inventivan i izmislio je mnotvo pronalazaka
koji su nam olakali ivot. Svedoci smo postojanja robota koji, gotovo u potpunosti, uz pomo vetake
inteligencije mogu da odmene oveka. Pored informatike i robotike, napredovale su i mnoge druge
nauke. ini se ipak da, koliko god su danas znanja dostupnija i rairenija po itavom svetu, svest kod
mnogih nije se podigla na vii nivo pa sva ova ljudska dostignua koriste kako bi nanosili zlo.
Od izuzetnog znaaja je da drava ima dobar i jasno definisan pravni okvir kojim se regulie ova oblast.
Osobe odgovorne za bezbednost na sportskim takmienjima moraju imati precizno odreena
ovlaenja i ogranienja, i samo tako moe se oekivati da bezbednost na sportskim takmienjima
bude na najviem moguem nivou. Kod nas je sve ovo regulisano Zakonom o spreavanju nasilja i
nedolinog ponaanja na sportskim priredbama.
Kljune rei: sportsko takmienje, zakon, nasilje, monitoring, preventivne mere
189
Abstrakt
As always, and as long as the state as an entity exists, there will always be opponents of the regime.
These enemies are time, aware of their small size and financial inferiority priority in their activities
whether guerrilla struggle. A small, sudden attacks on railway stations, airports, hijackings and
assassinations have a much stronger echo from armed terrorist attacks that are usually always ends up
disastrous for the terrorists.
The human brain is the last few centuries was particularly inventive and invented a host of inventions
that we make life easier. We are witnessing the existence of a robot which, almost entirely, with the
help of artificial intelligence can be enough to replace the man. In addition to computer science and
robotics have advanced, and many other disciplines. Yet it seems that, as far as today knowledge more
accessible and more widespread around the world, awareness of the many not be raised to a higher
level and all these human achievements are used to inflict harm.
Of great importance is that the state has a good and a clearly defined legal framework regulating this
area. Persons responsible for safety at sporting events must be precisely defined the powers and limits,
and the only way it can be expected that security at sporting events at the highest level possible. For us
this is all regulated by the Law on the Prevention of Violence and Misbehaviour at Sports Events.
Key words: sports competition, the law, violence, monitoring, preventive measures
UVOD
Kapacitet sistema bezbednosti se ne ogleda samo u brojnom stanju materijalno tehnikih sredstava i
opreme koja se koristi. Kapacitet sistema bezbednosti se ogleda i u sposobnosti pripadnika
bezbednosnih struktura da efikasno i stalno primenjuju strategiju spreavanja nastanka nepredvienih
okolnosti. Nivo osposobljenosti rukovodiloaca sistema bezbednosti je veoma bitan u svakom smislu, a
naroito je vano da njihovo delovanje bude u skladu sa normama, prehodno definisanim zakonom.
Aspekt fizikog obezbeenja koji se esto previdi, jesu upravo ljudski resursi. Prilikom razmatranja plana
za poboljanje fizike bezbednosti vano je uzeti u obzir motive i situacije kojima su ljudi izloeni. Vrlo
esto upravo lica kojima je povereno da vre bezbednosnu funkciju mogu biti najslabija karika u lancu
zatite. Fiziko obezbeenje pokriva sve ureaje, tehnologije i materijale za opsenu, kako spoljanju
tako i za unutranju zatitu.
Zakonom je definisana jurisdikcija menadera bezbednosti. Veoma je vano da ne doe do prekoraenja
ovlaenja, odnosno do neadekvatne primene zakonom predvienih sankcija. Iz tog razloga, lica
odgovorna za bezbednost na sportskim dogaajima moraju biti u potpunosti upoznata sa propisima.
1. KONCEPTUALNI OKVIR SISTEMA BEZBEDNOSNOG MENADMENTA
190
Akademski i pravni krugovi uloili su mnogo truda da bi istraili i razvili naine za reavanje problema
vezanih za zatitu i bezbednost. Neke organizacije su osmislile svoje sisteme bezbednosnog
menadmenta na osnovu standarda za zatitu ivotne sredine kao to je standard ISO 14001 EMS
(Environmental Management System) iz 1995. godine.106Taj standard je npr. formalizovani metod za
utvrivanje i zadovoljavanje ciljeva vezanih za ivotnu sredinu. Sastoji se od politike, planiranja,
implementacije i aktivnosti, merenja i procene, kao i revizije i poboljanja.
Planiranje, organizovanje, implementacija i kontrola, takoe, treba da budu osnovne funkcije sistema
menadmenta bezbednosti. Planiranje podrazumeva razvijanje politike i dugoronih i kratkoronih
ciljeva organizacije. Organizovanje podrazumeva uspostavljanje organizacione strukture i dodelu uloga,
odgovornosti, autoriteta i odgovornih lica za postizanje ciljeva. Implementacija obezbeuje mehanizme
za izvrenje politike. Konano, kontrolna funkcija ukljuuje merenje, procenu i korekciju performansi.
Prema Benliju i Sokliju107 menadment bezbednosti se sastoji od razumevanja opasnosti preko Analize
upravljanja opasnostima (hazard management analysis - HMA). Ova Analiza se sastoji od procesa
identifikacije, procene, kontrole i oporavka. Tako se lake identifikuju kritine aktivnosti. Po tome se za
svaku od tih aktivnosti uspostavlja skup dokumenata, takozvani Katalog sistema menadmenta
bezbednosti, koji opisuje i pokazuje kako se upravlja bezbednou. Na kraju se posveenost i podrka
organizacije obrauju u posebnom dokumentu koji se naziva Uputstvo za sistema bezbednosnog
menadmenta, a koji pokazuje bezbednosne ciljeve organizacije i sredstva koja se koriste za njihovo
ostvarenje. Ove kontrole ukljuuju izvetavanje o incidentima, indikatore performansi, procene i
revizije, neprekidan nadzor, procenu i poboljanje performansi aktivnosti i operacija.
Neki autori (npr. Ming, Bentli i dr.)108 smatraju da se sistem bezbednosnog menadmenta sastoji od
postavljanja ciljeva, organizovanja i alociranja resursa, uspostavljanja standarda performansi,
implementacije plana, procene i revizije sistema radi utvrivanja saglasnosti i odreenih poboljanja.
Ming109 naglaava da je njeogova svrha obezbeenje neophodne zatite svih ljudi, kao i zatita
imovine.
Ovi principi naglaavaju da sistem vlasnitva, ciljeva i procedura, merenja performansi, revizije mera i
korektivnih aktivnosti predstavljaju kljune komponente sistema bezbednosnog menadmenta koje
moraju biti u najboljem redu. Istraivanje koje su sproveli Degani i Viner110, pokazuje da predloeni
okvir integrie organizacionu filozofiju, politike i standardne procedure za upravljanje. Autori smatraju
da u je visokorizinom okruenju od sutinske vanosti da procedure budu besprekorne, zato to je
greka neprihvatljiva. Organizaciona filozofija ukljuuje odreivanje naina na koji organizacija sprovodi
106 Santos-Reyes J., Beard A. N.: Assesing safety management systems, Journal of Loss Prevention in Process Industries, Vol. 15, Issue
2, 2002., str. 77-95
107 Bentley P. D., Sockley J. D.: Hazard management and safety management systems: a structured approach, Offshore Technology
Conference (OTC) Proceedings, 1992., str. 471476
108 Bentley P. D., Mundhennk D.L., Jones M.G.: Development and implementation of an HSE management system in E&P companies,
Journal of Petroleum Technology (JPT), 1995., str. 5460
109 Ming K. T., Application of a quality management system approach to health, safety and environment, Offshore South East Asia,
Proceedings of the 10th Conference and Exhibition World Trade Centre, Singapore, 1994., str. 739745
110 Degani A., Wiener E.L.: Procedures in complex systems: the airline cockpit, IEEE Trans. on Systems, Man and CyberneticsPart A:
Systems and Humans, 27 (3), 1997., str. 302312
191
poslovanje. Politike su irok spektar specifikacija naina na koji menadment oekuje da se poslovi
obavljaju, pre svega obuka, odravanje, ponaanje i slino. Da bi se podrale politike, uspostavlja se
skup operativnih procedura koji se dodeljuje svim zaposlenim. Procedura ima za cilj da nedvosmisleno
opie zadatak, vreme i redosled njenog obavljanja, aktivnosti i nain na kojih ih treba obaviti, osobe
koje treba da ih obave i koji tip povratne informacije mora da se obezbedi.
Na osnovu svega navedenog, sistem bezbednosnog menadmenta se moe shvatiti kao skup politika,
strategija, postupaka, procedura, uloga i funkcija povezanih sa bezbednou. To je mehanizam koji se
integrie u organizaciju i ima za cilj da kontrolie opasnosti111 koje mogu uticati na zdravlje i
bezbednost ljudi. U isto vreme, ovaj sistem omoguava da se organizacija lake prilagodi zakonskoj
regulativi. Dakle, ovaj sistem mora promovisati pozitivnu bezbednosnu klimu, odnosno kulturu.112
Zbog toga je potrebno da svi nivoi upravljanja, a naroito top menadment, podravaju i promoviu
sistem bezbednosnog menadmenta.113
2. NORMATIVNO-PRAVNI OKVIR BEZBEDNOSTI NA SPORTSKIM MANIFESTACIJAMA
Zakonom o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama utvruju se mere za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama i u vezi sa sportskim priredbama,
kao i obaveze organizatora i ovlaenja nadlenih organa u sprovoenju tih mera. Pod nasiljem i
nedolinim ponaanjem na sportskim priredbama, u smislu ovog zakona, smatra se naroito:114
fiziki napad na uesnike sportske priredbe, odnosno fiziki obraun izmeu uesnika na
sportskoj priredbi;
bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalite;
unoenje u sportski objekat obeleja kojima se vreaju nacionalna, rasna, verska ili druga
oseanja ili na drugi nain izaziva mrnja ili netrpeljivosti koja moe da dovede do fizikih
sukoba;
oteivanje sportskog objekta, opreme, ureaja i instalacija na sportskom objektu na kome se
odrava sportska priredba;
izazivanje nereda ili unitavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe
ili u sportskom objektu, remeenje toka sportske priredbe, ugroavanje bezbednosti uesnika
sportske priredbe ili treih lica;
neovlaeni ulazak na sportski teren, odnosno u slubene prostorije i slubene prolaze sportskog
objekta ili u deo gledalita sportskog objekta koji je namenjen protivnikim navijaima;
pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili
drugih opojnih sredstava;
pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat ili korienje pirotehnikih sredstava i
drugih predmeta i sredstava kojima moe da se ugrozi bezbednost uesnika u sportskoj priredbi
ili ometa njen tok;
111 http://www.hse.gov.uk, (Datum dostupnosti: 03/04/2014)

112 Willis A., Watson B., Biggs H. C.: Comparing safety climate factors as predictors of workrelated driving behavior, Journal of Safety
Research, Volume 37, Issue 4, 2006., str. 375-383
113 Fernndez-Muiz B., Montes-Pen J. M.: Safety management system, Development and validation of a multidimensional scale,
Journal of Loss Prevention in the Process Industries, Volume 20, Issue 1, 2007., str. 52-68
114 Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, l. 3
192
paljenje navijakih rekvizita ili drugih predmeta;

noenje navijakih alova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.
Zanemaruje se injenica da bezbednost zahteva adekvatan sveobuhvatan menadment koji znai

mnogo vie od plana bezbednosti pa su s toga u cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika
izbijanja nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca, sportski savezi, sportska drutva, sportske
organizacije, tanije klubovi duni da:115
podstiu organizovanje i dobro ponaanje svojih navijaa i njihovih klubova;

ostvaruju odgovarajue informisanje svojih navijaa (sastanci sa navijaima, izdavanje biltena i
dr.);
koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijaa prilikom organizovanog odlaska na sportske
priredbe na kojima su te sportske organizacije - klubovi i njihovi navijai gostujui;
urede sportskim pravilima iz svoje nadlenosti koje se sportske priredbe smatraju visoko rizinim
i koje mere su organizatori sportskih priredbi i drugi uesnici duni da preduzmu, u skladu sa
zakonom i drugim propisima, na sportskim priredbama visokog rizika;
preduzmu druge mere i aktivnosti, u skladu sa zakonom, propisima donetim na osnovu zakona i
sportskim pravilima;
podstiu pozitivno ponaanje i delovanje igraa i slubenih lica pre, za vreme i nakon odravanja
sportske priredbe.
3. SISTEM FIZIKO-TEHNIKOG OBEZBEENJA KAO NEIZOSTAVNA KOMPONENTA BEZBEDNOSTI

PRILIKOM ODRAVANJA SPORTSKIH DOGAAJA
Dravni organi i institucije, izgradnjom jedinstvenog sistema bezbednosti i razvijanjem kapaciteta
drutva za upravljanje krizama treba da omogue nastavak aktivnosti drutvene zajednice i u kriznim
uslovima. Unapreenjem tehnikih, ljudskih, organizacionih i funkcionalnih veza meu svim
zainteresovanim stranama, u koje spada i oblast privatnog obezbeenja, drava uva svoj javni interes
zatitu ivota, zdravlja i imovine graana. Privatno obezbeenje, kao integralni deo sistema
nacionalne bezbednosti Srbije usklaeno sa novim shvatanjima pojma bezbednosti, ima svoje posebno
mesto i znaaj.
Privatni sektor obezbeenja ili alternativna bezbednost nije konkurencija dravi i njenim slubama
bezbednosti, ve je izraz potrebe da na sportskim manifestacima sportska drutva, klubovi i druge
sportske organizacije angaujui FTO u saradnji sa institucijama drave, poveaju linu i imovinsku
bezbednost. Iako ova oblast nije zakonski regulisana, potranja za uslugama privatnog obezbeenja
belei stalni rast116 Osnovni zadaci koji su stavljeni pred obezbeenje ove vrste jesu analiza, otkrivanje
i spreavanje potencijalnih opasnosti koje ugroavaju fiziki integritet lica, ugroavaju tieni prostor ili
umanjuju vrednost imovine117 koja je predmet privatnog obezbeenja.
Pojavni oblici ove delatnosti su zatitna delatnost i samozatitna delatnost. Pravilno razumevanje,
pozicioniranje privatnog obezbeenja i bezbednosti uopte poev od stratekih dokumenata do
115 Isto
116 Kinsey C.: Corporate Soldiers and International Security, Routledge, New York, 2006., str. 151
117 Zyla M. L.: Fair Value Measurements: Practical Guidance and Implementation, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2010., str. 76
193
zakonskih i podzakonskih akata, prvi je korak ka realnoj potrebi da svoju ulogu ostvaruje u punoj
koordinaciji sa javnom bezbednou, jer su im ciljevi isti, a zadaci slini. Tradicionalno shvatanje da je
samo policija odgovorna za bezbednost, u svetu je odavno naputeno. Nema sumnje da privatno
obezbeenje doprinosi efikasnijoj zatiti vitalnih vrednosti drutva i da e proces prenoenja nekih
poslova bezbednosti sa drave na privatni sektor imati uzlazni trend, naroito zbog neminovnosti
smanjenja javne potronje. Opte je poznato da je u privatnom sektoru obezbeenja koncentrisano
istraivanje, razvoj i primena najsavremenijih tehnologija iz oblasti bezbednosti i zatite118 iji znaaj
je istaknut i u Strategiji nacionalne bezbednosti. Poto nije Zakonom ureeno ko ispunjava uslove za
rad na poslovima fiziko-tehnikog obezbeenja i kako se dobija licenca, formalno-pravno gledano,
svako moe da obavlja te poslove. Njihovo osnivanje i rad jo uvek nisu zakonom regulisani, pa je
nepoznanica i koliko tano ima firmi koje se bave ovim poslovima, odnosno broj ljudi koje one
zapoljavaju. Prema nekim nezvaninim podacima, u Srbiji postoji vie od tri hiljade agencija koje
pruaju usluge fizike i tehnike zatite lica i imovine, dok broj zaposlenih u ovom sektoru obuhvata
izmeu 40000 i 50000 ljudi. Na sportskim manifestacijama u zavisnosti o procene stepena rizika
angauje se razliit broj pripadnika fiziko-tehnikog obezbeenja.
Do skoro je drava firme za privatno obezbeenje tretirala isto kao i druga privredna drutva. Meutim,
vremenom je to postala znaajna privredna delatnost koja ostvaruje profit, zapoljava veliki broj radnika
i odgovara za bezbednost skoro 80% dravne imovine, a sportski objekti u Republici Srbiji uglavnom su
u dravnom vlasnitvu. U tom smislu MUP RS je predloio nacrt Zakona o privatnom obezbeenju.
Pored toga, Udruenje za privatno obezbeenje i Centar za kvalitet PKS pokrenuli su inicijativu da se
donese srpski standard za usluge privatnog obezbeenja.
Nacrtom Zakona o privatnom obezbeenju je uvedeno licenciranje firmi koje se bave fiziko-tehnikim
obezbeenjem i njihovih zaposlenih. Predvieno je da licence, na predlog MUP-a, izdaje Agencija za
poslove privatnog obezbeenja. Definisani su i naini obavljanja poslova privatnog obezbeenja, kao i
ovlaenja radnika obezbeenja. Navedeni razlozi upuuju da se oblast privatnog obezbeenja, kao
integralnog dela sistema bezbednosti normativno uredi, i to ne samo zakonom o privatnom
obezbeenju, nego i srodnim zakonima kao to je Zakon o vanrednim situacijama i slino, koji otvara
mogunost prevoenja ve postojeih organizacionih delova (sluba fizike zatite, mobilni interventni
timovi, kontrolni centri, servisne tehnike slube i sl.) u aktivnu rezervu, opte i specijalizovane jedinice.
Sve ovo je u interesu drave, jer bi se na taj nain pojaala odgovornost svih pripadnika privatnog
obezbeenja (od osnivaa do izvrilaca) i stvorili uslovi za optimalnu upotrebu gotovih snaga u sluaju
potrebe, a naroito na sportskim priredbama visokog stepena rizika.
ZAKLJUAK
Nasilje na sportskim manifestacijama, u Srbiji, predstavlja veliki problem. Zbog utakmica visokog rizika
angauje se znaajan broj pripadnika Ministarstva unutranjih poslova, ali i pripadnika fiziko-tehnikog
obezbeenja. Kompleksan sistem obezbeenja ima za cilj da predupredi potencijalne probleme.
118 Johnson K.: Asset Protection and Security Management Handbook, POA Publishing LLC, Boca Raton, 2003., str. 215
194
Bezbednost se u praktinom ivotu manifestuje kao garantovana zatienost ivotno vanih interesa
linosti, drutva i drave, kao nauka, iskustvo i kultura, kao ivotno vani interesi. Razvoj ove oblasti
naroito je izazvan ekspanzijom nasilja kako kod nas, tako i na globalnom nivou.
Od drave do drave razlikuju se propisane zakonske mere. Izvrioci prekraja na sportskim
manifestacijama s toga se razliito i tretiraju zavisno od pravnog sistema. Meutim, svi bezbednosni
sistemi, akcenat stavljaju na prevenciju bezbednosti, i to je upravo i njihova glavna zajeddnika
karakteristika.
LITERATURA
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, l. 3

Savi A.: Privatna bezbednost u sistemu nacionalne bezbednosti, Privatna bezbednost stanje i
perspektive, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad, 2008.
Bentley P. D., Sockley J. D.: Hazard management and safety management systems: a structured
approach, Offshore Technology Conference (OTC) Proceedings, 1992.
Bentley P. D., Mundhennk D.L., Jones M.G.: Development and implementation of an HSE
management system in E&P companies, Journal of Petroleum Technology (JPT), 1995.
Degani A., Wiener E.L.: Procedures in complex systems: the airline cockpit, IEEE Trans. on Systems,
Man and CyberneticsPart A: Systems and Humans, 27 (3), 1997.
Fernndez-Muiz B., Montes-Pen J. M.: Safety management system, Development and validation
of a multidimensional scale, Journal of Loss Prevention in the Process Industries, Volume 20, Issue
1, 2007.
Johnson K.: Asset Protection and Security Management Handbook, POA Publishing LLC, Boca
Raton, 2003.
Kinsey C.: Corporate Soldiers and International Security, Routledge, New York, 2006.
Kovacich G. L., Halibozek E. P.: Security Metrics Management, Butterworth Heinemann, Boston,
2006.
Ming K. T., Application of a quality management system approach to health, safety and environment,
Offshore South East Asia, Proceedings of the 10th Conference and Exhibition World Trade Centre,
Singapore, 1994.
Santos-Reyes J., Beard A. N.: Assesing safety management systems, Journal of Loss Prevention in
Process Industries, Vol. 15, Issue 2, 2002.
Zyla M. L.: Fair Value Measurements: Practical Guidance and Implementation, John Wiley & Sons,
Inc., Hoboken, 2010.
Willis A., Watson B., Biggs H. C.: Comparing safety climate factors as predictors of workrelated
driving behavior, Journal of Safety Research, Volume 37, Issue 4, 2006.
http://www.hse.gov.uk, (Datum dostupnosti: 03/04/2014)
http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_tehno/Detaljnije.aspx?veza=498, (Datum dostupnosti:
03/04/2014)

195
MODEL FINANSIRANA MEUNARODNIH SPORTSKIH DOGAAJA

MODEL OF INTERNATIONAL SPORTS EVENTS FINANCING
Aleksandar Neevski dipl.ecc.
Vojna akdemija, Beograd
Rezime
Finansiranje sporta i sportskih dogaaja u Srbiji zasniva se na meovitom modelu finansiranja.
Imajui u vidu veoma mala budetska sredstva opredelena za sport, finansiranje organizacije i
realizacije meunarodnih sportskih dogaaja praktino je nemogua bez zajednikog delovanja
dravnih organa, organa lokalne samouprave i privatnih pravnih lica. Kombinacijom dravnih i privatnih
izvora finansiranja uspostavla se najkvalitetniji i najsigurniji oblik finansiranja.
U ovom radu predstavlen je model finansiranja jednog meunarodnog sportskog dogaaja kroz
primer svetskog vojnog prvenstva u krosu koje je odrano marta 2013. godine u Apatinu.
Klune rei: finansiranje, sportski dogaaj, budetska sredstva
Abstract
Financing of sport and sporting events in Serbia is based on a mixed model of funding. Given the very
small budget funds earmarked for sport, funding organizations and the implementation of international
sporting events is virtually impossible without the joint action of state authorities, local governments
and private entities. A combination of public and private funding sources to establish the best and safest
form of financing .
This paper presents a model of financing an international sporting event such as the Military
World Cross Country Championship held on March 2013. in Apatin.
Key words - financing, sporting event, budget funds
1. UVOD
Finansijska delatnost drave, zasnovana na Ustavu i zakonima, sastoji se u zadovolavanju
odreenih javnih potreba i obezbeivanju novanih sredstava da bi se te potrebe mogle finansirati.
Delatnosti i funkcije drave i njenih organa uobiajeno nazivamo javnim potrebama. Unutranja i
meunarodna bezbednost, zdravstvena zatita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost, fizika kultura
i sport, kao i itav niz drugih potreba sa aspekta drutveno-ekonomskog razvoja, zavise od postojanja i
organizovanog delovanja upravo za to predvienih dravnih organa i institucija. Takve potrebe, za iju
je realizaciju potrebno da postoji drava sa svim njenim organima, organizacijama i institucijama,
nazivamo javnim potrebama119.
Sve javne potrebe odnosno funkcije i delatnosti drave moemo svrstati u nekoliko grupa, a
ovom prilikom zadraemo se na grupi koju formiraju funkcije u drutvenim delatnostima koje
obuhvataju fiziku kulturu i sport.
119 . . , , , , 2008, . 5.
196
Sport i sportske manifestacije oplemenjuju nacije irom sveta svojim kulturno-vaspitnim

delovanjem, a priliv gotovog novca u budete drava organizatora velikih sportskih dogaaja meri se
stotinama miliona dolara. Meutim, neretko se deava da se ogranizatori velikih sportskih takmienja
suoavaju sa ogromnim trokovima koje ne mogu da pokriju prihodima od organizacije dogaaja.
Rekordan gubitak stvorile su Olimpijske igre u Atini 2004. godine. Trokovi Olimpijskih igara u Atin bili
su najava dunike krize u Grkoj120.
Finansiranje sporta i sportskih dogaaja predstavla ozbilno ekonomsko pitanje za svaku dravu.
U uslovima smanjene fizike aktivnosti, za ta je odgovoran savremeni razvoj i nain ivota, imajui u
vidu mnoge korisnosti fizike aktivnosti i sporta, pitanje finansiranja se namee kao izuzetno znaajno.
Takoe, je evidentno je da e trokovi organizacije velikih sportskih dogaaja biti u porastu za svaku
sledeu zemlu domaina, jer e se u narednom periodu sve vie finansijskih sredstava izdvajati za
bezbednost kako uesnika, tako i posetilaca.
2. MESTO RASHODA ZA FIZIKU KULTURU I SPORT U STRUKTURI JAVNIH RASHODA
Primenom raznovrsnih instrumenata preraspodele drutvenog proizvoda, meu kojima
posebno mesto zauzimaju sistem javnih rashoda i sistem razvijenih finansijskih institucija, finansiraju se
brojne javne potrebe za ije su izvrenje nadleni brojni dravni organi, organizacije i tela.
Uobiajena struktura javnih rashoda u savremenim uslovima je sledea: (1) rashodi dravne
uprave, (2) rashodi unutranje bezbednosti (policije), (3) rashodi za narodnu odbranu (vojni rashodi),
(4) rashodi tuilatva, sudstva i pravobranilatva, (5) rashodi za obrazovanje, (6) rashodi za kulturu,
fiziku kulturu, sport i slino, (7) rashodi za naunoistraivaki rad, (8) rashodi namenjeni ekolokim
potrebama, (9) rashodi za ekonomske intervencije i investicije, (10) rashodi socijalne sigurnosti
stanovnitva i (11) drugi nepomenuti javni rashodi.
Tabela 1: Relativna zastuplenost predvienih javnih rashodi u Republici u odnosu na BDP

(funkcionalna klasifikacija)
Projekcija
Red. Br.
NAZIV RASHODA
2011.
2012.
2013.
120
197
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Ukupni rashodi
Opte javne usluge
Odbrana
Javni red i bezbednost
Ekonomski poslovi
Zatita ivotne sredine
Poslovi stanovanja i zajednice
Zdravstvo
Rekreacija, sport, kultura i
vere
Obrazovanje
Socijalna zatita
42,9
4,5
2,0
2,1
5,4
0,3
1,5
5,5
41,4
4,2
2,2
2,1
5,2
0,3
1,5
5,3
39,5
3,9
2,4
2,0
4,7
0,3
1,5
5,3
0,7
3,4
17,5
0,7
3,3
16,6
0,7
3,1
15,6
Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Kao to se iz prethodne tabele moe uoiti, rashodi predvieni za rekreaciju, sport, kulturu i vere
participiraju sa samo 0,7% u ukupnom bruto drutvenom proizvodu (BDP) Republike Srbije.
Nekoliko godina unazad, budetska sredstva koja su opredelivana Ministarstvu omladine i
sporta bila su sledea:
- u 2011. godini na razdelu 27 u iznosu od 4.604.974.000 dinara,
- u 2012. godini na razdelu 24 u iznosu od 4.630.211.000 dinara,
- u 2013. godini na razdelu 30 u iznosu od 4.827.919.000 dinara.
Ovome treba dodati i skroman iznos sredstava koji lokalne samouprave izdvajaju za finansiranje
svojih sportskih klubova i sportske infrastrukture, to sve ukupno predstavla jedva preko 1% BDP-a
Republike Srbije.
3. FINANSIRANE VELIKIH SPORTSKIH DOGAAJA
Veliki sportski dogaaji se definiu kao dogaaji koji utiu na celu ekonomiju zemle domaina,
proizvodei pri tome ogromne trokove kao i prihode. Posebnu panju treba posvetiti finansiranju
velikih svetskih sportskih priredbi, kao to su Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva, Univerzijada
i sl.
Posmatrano od prvih modernih Olimpijskih igara do danas, kod ove vrste dogaaja uglavnom
postoje tri oblika finansiranja:
1) finansiranje iz dravnih izvora,
2) putem privatnog kapitala i
3) meoviti model finansiranja.
Model finansiranja iz dravnih izvora bio je dominantan do 80-ih godina prolog veka i usmeren
na promociju drave i sistema vlasti. Model finansiranja putem privatnog kapitala razvijen je u zapadnim
zemlama i prvi put u potpunosti primenjen prilikom finansiranja Olimpijskih igara 1984. godine u Los
198
Anelesu121. Sutina ovog modela svodi se na zadovolenje interesa obe strane i sportskog takmienja
i poslovnog interesa korporacije, odnosno privatne firme. Obostrana korist se ogleda u tome to se
takmienje organizuje i odvija bez finsijskih problema, a poslovna firma kroz marketing uveava svoju
proizvodnju i prodaju, samim tim i poslovno bogatstvo.
Meoviti model je i najei model finansiranja i predstavla kombinaciju predhodna dva
modela. Kombinacijom dravnih i privatnih izvora finansiranja stvara se najkvalitetniji i najsigurniji oblik
finansiranja sporta. Poslednjih godina udeo dravnog finansiranja se u zapadnim zemlama postepeno
smanjuje i kree se od 15 do 30 procenata. U siromanijim zemlama jo uvek se vei procenat
finansijskih sredstava pribavla iz dravnog budeta.
3.1.
Model finansiranja svetskog vojnog prvenstva u krosu
Meunarodna vojna sportska manifestacija ''55. svetsko vojno prvenstvo u krosu'' organizovana je od
13. marta do 17. marta 2013. godine u Apatinu uz uee predstavnika 23 drave i preko 350
takmiara i lanova delegacija. Nosilac i organizator takmienja bilo je Ministarstvo odbrane
Republike Srbije, odnosno Delegacija Republike Srbije pri Meunarodnom savetu za vojne sportove
(CISM, od francuskog naziva Conseil International du Sport Militaire).
Osnovne karakteristike organizacije takmienja bile su sledee:
- ekstremno kratak rok za realizaciju i organizaciju takmienja (30 dana),
- veoma mali iznos odobrenih budetskih sredtsava,
- nepostojanje odgovarajuih materijalnih resursa,
- ogromna pomo lokalnih organa vlasti optine Apatin i grada Sombora.
Budetska sredstva za finasiranje ovog dogaaja bila su predviena Planom finansiranja Vojne
akademije, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u ukupnom iznosu od oko 1.500.000 dinara (ukluujui
i materijalne trokove, smetaj, ishrana i slino). Imajui u vidu veliinu dogaaja122 i veoma kratak rok
za organizaciju istog, opredelena budetska sredstva nisu bila dovolna za realizaciju ovog kompleksnog
projekta.
Dodatna novana sredstva obezbeena su od organa lokalne samouprave optine Apatin, grada
Sombora i od nekoliko pravnih lica koja su donirala odreena materijalna i finansijka sredstva.
Naime, samo takmienje je realizovano na besplatno korienom stadionu FK ''Mladost'' iz
Apatina. Kulturoloki obilazak realizovan je u organizaciji grada Sombora (iznos donacije 250.000,00
dinara).
Novana sredstva za realizaciju i organizaciju manifestacije, svojim donacijama, obezbedila su
sledea pravna lica: Antidoping agencija Srbije (iznos donacije 350.000,00 dinara), Aerodrom Nikola
Tesla (300.000,00 dinara), A.D. Jugorosgaz (100.000,00 dinara), D.O.O. Mocart (100.000,00 dinara).
Materijalnu podrku organizaciji pruili su: Atletski savez Srbije (vrednost oko 100.000,00 dinara), JP
Srbijagas (vrednost oko 2.000.000,00 dinara), A.D. Planinka (vrednost oko 50.000,00 dinara), A.D. Knjaz
Milo (vrednost oko 50.000,00 dinara), Telekom Srbija (vrednost oko 700.000,00 dinara) i drugi.
121 . , - , III ''
'', , 2007.
122 55. .
199
Svakako, treba istai SO Apatin koja je platila trokove hotelskog smetaja i ishrane za pojedine
lanove delegacija, trokove slubene veere, zavrnog banketa, lokalnog prevoenja i drugo (donacija
JP Srbijagasa procenjeni iznos trokova oko 2 miliona dinara).
Ukupna donirana sredstva, kako materijalna, tako i finansijska iznosila su oko 5.500.000 dinara,
to predstavla 78% od ukupnih materijalno-finansijskih trokova utroenih za realizaciju ovog projekta.
Kao to smo ranije ve nagovestili, meoviti model finasiranja sportskih dogaaja je i najei
model finansiranja. Kombinacijom dravnih i privatnih izvora finansiranja stvara se najkvalitetniji i
najsigurniji oblik finansiranja, to se pokazalo i kod organizacije svetskog vojnog prvenstva u krosu.
4. ZAKLjUAK
Finansiranje organizacije i realizacije meunarodnih sportskih dogaaja praktino je nemogua
bez zajednikog delovanja dravnih organa, organa lokalne samouprave i privatnih pravnih lica.
Kombinacijom dravnih i privatnih izvora finansiranja uspostavla se najkvalitetniji i najsigurniji oblik
finansiranja.
Finansiranje sporta i sportskih dogaaja u Srbiji zasniva se na meovitom modelu finansiranja.
Alarmantno je da se poslednjih decenija od svih drutvenih delatnosti najmanji deo bruto drutvenog
proizvoda izdvajao za sport (oko 1 procenat), posebno imajui u vidu da je sport poslednjih decenija
jedina drutvena delatnost koja konstantno ostvaruje pozitivne rezultate.
Analizirajui organizaciju ''55. svetskog vojnog prvenstva u krosu'', moe se zakluiti da
realizacija projekta ove vrste nije mogua bez ozbilne saradnje dravnih institucija sa privatnim
sektorom i obezbeivanja materijalno finansijske podrke organa lokalne samouprave i privatnih
preduzea donatora. U tom cilu, uspostavlen je poseban segment menadmenta sportskih dogaaja
iz programa CISM, koji je iskluivo nadlean za sponzorstva i donacije.
5. LITERATURA
[1] Vuini D.: Vrednovanje poslovno-finansijskih rezultata sporta, III
''Menadment u sportu'', Beograd, 2007.
[2] Radii M. i Raievi B.: Javne finasije, Data status, Beograd, 2008.
[3] http://www.mfin.gov.rs
[4] Interna akta Ministarstva odbrane.
meunarodna konferencija
200


, ,
..
. ,
,

- . . ,
,
,
. ,
,
. ,
THE SOCIAL ESSENCE OF SPORT IN THE PROCESS OF TRAINING YOUNG

ATHLETES AND ACTUAL PROBLEMS OF MASS SPORTING EVENTS IN
EDUCATIONAL INSTITUTIONS
Seisenbekov Yerlan Kenzhebaevich, Ph.D., Associate Professor
Eurasian National University named after LN Gumilev
Astana, Republic of Kazakhstan
Department of "Social Sciences", Department "Physical Culture and Sports"
Scientific stazhirant international educational program "Bolashak" Burgas University named Dr.
Professor Assen Zlatarov. Burgas, Bulgaria
Abdikarimova Gauhar Abdikalikovna, Ph.D.
Kazakh National Pedagogical University named after Abai
Almaty, Republic of Kazakhstan
Seisenbekov Arman Erlanovich, undergraduate
201
. , ,
. ,
,
- - .
: , , , , ,
, .
Abstract: This article gives a brief description of the sport, its social essence and functions to solve
urgent problems raised. The problems of school sports, which require solutions to look for ways and
methods to improve the work of sports clubs, sports and mass sports and recreational activities in
general and youth sports schools.
Keywords: functions, methods, methodology, characteristics of sport, school sports, goals and
objectives of the program of physical education students.
1. .
,
,

[1]. ,
. ,
. ,
, ,
. , -, ,
, , . , . ,
, ..
. ,
, , .

.
, : -, ,
, (), - [2].
2. . ,
. :
, ,
. . ,
,
.
202
,
, :
-
;

- .
,
,
.

, .
,
. :
, ,
, , .
- ,
: , , .

.

.

,
, .
:
, , ,
[5].

.
3. :
, .

,
.
,
, -
,
.
- ,
.
,
.
203
,
, -
. , ,
.

.
,
.
,
.
4. :
1) ,
, ;
2)
.
.
5. .
, , , , -.
,
:
, ,
, ,
, ,
,
,
.

,
.

,
,
, ,
.
-
, , ,
.
, ,
, , ,
- ,
. , , ,

204
,
, -
.
, ,
.

,
,
, ,
() .

, ,
-, - -
.
, ,

:
- -

, -
- ;
- ,

.
,
,
. ,

.
6.
,
.
,
,
- .
7. .
. .
, , , , ,
. ,
, , .

.
205
,
,
, .
(, , )
, ,
.
, ,

,
.
,
, -
, ,
, , , , , , ,
. ,
[6]. , ,
,
/ ,
, ( , , .)
; 120-150 ,
, .
:
1. .. : .
. .: , 1990. 287 .
2. . : .-2- . . : 2005. 236 .
3. .. . .: C, 1988. 208 .
4. .., .. : //
. . 1995, 4, . 2-8.
5. .. . .: , 1995, .23-28
6. .. : , ,
, 2011 , - 431
Sekurity Management of Sports Competitions,

Union-Nikola Tesla
Seisenbekov Yerlan
,
..
. ,
,
206

- . . ,
Yerlan_fks@mail.ru
,
,
. ,
abdi_1965@mail.ru
,
. ,
arman-tausu@mail.ru
:
.
The theme of the article: "The social essence of sport in the process of training young athletes and
actual problems of mass sporting events in educational institutions."
: , ,
. ,
,
- - .
: , , , , ,
, .
Abstract: This article gives a brief description of the sport, its social essence and functions to solve
urgent problems raised. The problems of school sports, which require solutions to look for ways and
methods to improve the work of sports clubs, sports and mass sports and recreational activities in
general and youth sports schools.
Keywords: functions, methods, methodology, characteristics of sport, school sports, goals and
objectives of the program of physical education students.
207

MENADMENT BEZBEDNOSTI VOJNIH SPORTSKIH DOGAAJA

SECURITY MANAGEMENT OF MILITARY SPORTING EVENTS
dr Dragan Todorov
Kancelarija za vezu sa CISM, Beograd, d.todorov68@gmail.com
Rezime Ovaj rad razmatra proces bezbednosti sportskih dogaaja i njegovog menadmenta u okviru
drutvenih grupa koje se bave odbranom zemle. Bezbednost vojnih sportskih dogaaja neodvojivi je
deo opte i nacionalne bezbednosti, a glavnu upravlaku snagu i potencijal uspenosti sveukupne
organizacije tih priredbi, na kojima sigurnost dominira u odnosu na sportska postignua, ine resursi
institucija za odbranu i bezbednost. Odrivost visokog stepena bezbednosti vojnih sportskih dogaaja
opti je cil menadmenta institucija koje se tim pitanjem bave, a jedna od najznaajnijih pozicija na
tom polu, neosporno, pripada Meunarodnom savetu za vojne sportove (CISM).
Klune rei bezbednost, sigurnost, menadment, proces, odrivost.
Abstract This paper deals with the issue of the security process of sports events and its management
in frame of social groups with defence purpose. Security of the military sporting events is an integral
part of global and national security and the main managing force and efficiency potential of its
general organization, where security dominates regarding to sports results, make resources of
institutions for defence and security. Sustainability of the high level of security of military sports events
is the general aim of management of institutions deal in this issue and one of most important position
in that field belongs to International Military sports Council (CISM).
Key words security, safety, management, process, sustainability.
1. UVOD
Sport je orue kojim se, delotvornije nego bilo kojom drugom oblau drutvenog ivota, moe
ostvariti mir, zajednitvo i saradnja, ali i zadovoliti opte funkcionalne potrebe onih koji ga koriste,
ukluujui i odbrambenu potrebu kao presudno bitnu za svaku dravu. Kroz itav arsenal aktivnosti i
delatnosti, priredbi i dogaaja, sport ima kapacitet da pomiri, povee i ujedini narode, a pre svega
podstakne i ojaa meunarodnu saradnju i poverenje izmeu raznih drutvenih grupa, naroito onih
koje su ovlaene da, primenom sile i raspoloivih resursa, tite suverenost, nezavisnost, integritet i
bezbednost zemle, u skladu sa nacionalnim interesima i zakonima i principima meunarodnog prava.
208
Poev od drevnih vitekih megdana, sve do savremenih nadmetanja, sport batini vojne
atribute i mo da, raznovrsnim priredbama, bar za neko vreme, zaustavi ratove, podstakne pomirenje
zaraenih strana, rui barijere, gradi mostove prijatelstva i inspirie vojnu populaciju na borbu i
nadmetanje na sportskom umesto ratnom polu. U modernom dobu, fenomen tih dogaaja,
evoluiralih u takmienja i manifestacije, najbole iskazuje pojam sport, poev od toga da se kroz
pobedu na sportskom takminju potvruje funkcionalna (telesna) prednost nad suparnikom i istie
presti nacije, do onog mnogo vrednijeg lakeg razumevanja i prihvatanja razlika i suprotnosti,
zaustavlanja konflikata, stvaranja partnerstva i jaanja prijatelstva i saradnje na svim nivoima. U tom
smislu, vojni sportski dogaaji jesu planski pripremlene i u odreenom vremenskom trajanju
sprovedene vojne priredbe od opteg drutvenog interesa, na kojima uestvuju pripadnici oruanih
snaga jedne ili vie zemala, sa cilem da se, kroz takmienje ili vantakmiarske aktivnosti, uporede ili
unaprede znanja i telesne vetine i pokae izuzetnost sportskog rezultata i ponaanja, u skladu sa
prihvaenim pravilima organizacije i izazovom oponenta (rivala).
Za vojnu organizaciju obezbeivanje uslova za bezbedno uee i praenje vojnih sportskih
dogaaja predstavla optu proveru raspoloivih kapaciteta, znanja i sposobnosti upravlanja
bezbednosnim izazovima i rizicima. Danas, najefikasniji model menadmenta bezbednosti vojnih
sportskih dogaaja sprovodi se u okviru programa i procedura Meunarodnog saveta za vojne sportove
(CISM), ime se ostvaruje znaajna funkcionalna prednost u toj oblasti nad drugim priredbama koje
organizuju oruane snage, pre svega zbog prihvaenih pravila i optih cileva organizacije,
preduzimlivosti i primene adekvatne komunikacije, usredsreenosti na uravnoteenje i promovisanje
osnovnih vrednosti pripadnika oruanih sanga, jednostavnijeg uspostavlanja poverenja i saradnje, vee
vidlivosti, relaksiranja konfliktnih situacija i lakeg povezivanja sa stanovnitvom odreenog
mikrorekreativnog lokaliteta.
2. GLAVNI DEO
Vojni sportski dogaaji predstavlaju ozbilan izazov za vojnu organizaciju, jer se njihovom
pripremom i izvoenjem pokazuje funkcionalna prednost ludskih i materijalnih resursa vojske u
specifinom okruenju, uporedivim sa onim koje postoji za vreme ratnog stanja, jer obiluje
promenlivnim rizicima po bezbednost svih drutvenih grupa koje, na odreen nain, uz potrebnu
disciplinu, elu, volni stimulans, istrajnost i borbenost, u njima sudeluju. Pored samog takmienja,
koje vidno dominira, na vojnim sportskim dogaajima zastuplene su i brojne druge aktivnosti, koje
prate odreene geopolitike, propagandne, komercijalno-marketinke, kulturoloke i vaspitnoobrazovne funkcije, koje omoguavaju njihovu bezbednu organizaciju i realizaciju. Na taj nain sport
biva veoma prihvaen od strane svih drutvenih grupa, naroito onih koje su ovlaene da tite
suverenitet, integritet i bezbednost zemle, upotrebom sile i raspoloivih resursa, a vojni sportski
dogaaji kooperativno-mirotvornog karaktera postaju snaga koja e unaprediti njihovo opte
obrazovanje i kulturu i spajati ih u globalnoj intelektualnoj zajednici, ne tako retko podelenoj zbog
ideolokih, etnikih, religijskih, sociolokih i drugih razlika.
2.1. Razvoj menadmenta bezbednosti vojnih sportskih dogaaja
209
Revitalizacijom olimpijskog pokreta i stvaranjem kolektivnih sistema bezbednosti (NATO i Varavski

ugovor) razvijao se i poseban pravac vojnog sportskog ujedinjavanja. Na predlog amerikog generala J. Mc
Narney-a, 1945. godine, oivlena je ideja generala Peringa o formiranju Sportskog meunarodnog vojnog
saveza. Uspostavlene su vojne igre, a 6. februara 1946. godine formirana je Meunarodna sportska vojna
organizacija pod nazivom Allied Forces Sport Council (AFSC), ije su lanice bile: SAD, Rusija, Polska,
ehoslovaka, Velika Britanija, Holandija, Francuska, Norveka, Danska, Grka, Belgija i Luksemburg. Osnovni
cil tog sportskog saveza bio je da stimulie i koordinira organizacijom vojnih sportskih takmienja izmeu trupa
na meunarodnom planu. Meutim, sa poetkom Hladnog rata AFSC su napustile SAD, Rusija, V. Britanija i
Polska.
Tokom ampionata u maevanju, koji je odran 18. februara 1948. godine u Nici (Francuska)
predstavnici Belgije, Danske, Francuske, Luksemburga i Holandije odluili su da, na predlog Francuske,
transformiu AFSC u CISM (Conseil International du Sport militaire) Meunarodni savet za vojne sportove.
Zemle osnivai (Francuska, Belgija, Luksemburg, Holandija, Danska i Norveka) proirile su mogunost lanstva
za sve zemle sveta. Osnovni cilevi ove meunarodne vojne sportske organizacije su: razvoj vojnog sporta i
sportskih kontakata izmeu nacionalnih armija, uspostavlanje stalnih veza za razmenu iskustava, izuavanje
problema fizikog vaspitanja i sporta u vojnim uslovima i realizacija raznih sportskih dogaaja.
S druge strane, zbog potrebe da se iskustva trenera, vojnih sportista i fizike obuke u oruanim
snagama Varavskog ugovora tesnije integriu, ali i zbog politikih relacija prema Zapadnom bloku, deset
godina nakon osnivanja CISM, Sovjetski Savez je formirao Socijalistiki Komitet zdruenih armija SKDA (12.
marta 1958. godine u Moskvi). Zemle lanice istonog vojnog sportskog bloka (SSSR, Bugarska, Rumunija, DR
Nemaka, Polska, Maarska, Vijetnam, NR Kina, KNDR i Mongolija) za kratko vreme ostvarile su visok nivo
sportskih rezultata koji je uspeno demonstriran i na najznaajnijim civilnim takmienjima. Mnogi pripadnici
nacionalnih oruanih snaga bili su osvajai medala na svetskim i kontinentalnim prvenstvima i olimpijskim
igrama. Cilevi SKDA bili su: utvrivanje jedinstva, drugarstva i saradnje izmeu zdruenih nacionalnih armija,
razvoj sportskog majstorstva vojnih sportista i njihovo upoznavanje, popularizacija uspeha u svrhu drutvenoekonomskog razvoja i unapreivanja vojnog sporta i razmena znanja kroz zajednike sportske pripreme
zdruenih armija.
SKDA je organizovao visoko bezbedne i kvalitetne sportske dogaaje kao to su: letnje i zimske
spartakijade, ampionati, turniri, bilateralni sportski susreti raznih sportskih vidova, nauni skupovi i
konferencije, metodiki zborovi i razmene specijalista, naune, propagandne i metodike literature iz oblasti
fizike kulture i sporta. U periodu od osnivanja do 1993. godine CISM nije organizovao sportske dogaaje, po
obimu i kvalitetu, kao to je to inio SKDA. Obnavlanje i razvoj meunacionalnog poverenja i saradnje izmeu
drava i njihovih oruanih snaga, uz znaajne ideoloke razlike, obeleili su itav period od 1945. do 1990.
godine.
Od sredine XX veka do danas ekonomsko-socijalne promene, prouzrokovane industrijsko-tehnolokom
revolucijom, uinile su da sport ovlada masama i postane veoma vana oblast drutvenog ivota ludi, a
saradnja SKDA i CISM, koja je otpoela ezdesetih godina XX veka, kulminirala je prevoenjem SKDA u CISM
210
1991. godine. Odgovarajuom upravlakom strukturom CISM (slika 1) menadment bezbednosti vojnih
sportskih dogaaja dobio novu dimenziju.
Sportski dogaaji iz programa CISM pomau u bolem izjanjavanju poetnih pozicija

sukoblenih strana i prevladavanju spornih momenata. Mogunost i sposobnost da se organizuje i
sprovede vojno sportsko takmienje jedan je od najranijih znakova graenja poverenja u nekom
kriznom podruju. Meutim, nesposobnost suoavanja sa rizicima koji postoje pri organizaciji
sportskog dogaaja sa lokalnim stanovnitvom i nakon prisustva meunarodnih snaga i administracije,
prvi je signali neuspeha predmetnog menadmenta.
CISM
CISM
CISM
CISM
CISM
CISM
Slika 1 Upravlaka struktura CISM
2.2. Menadment bezbednosti sportskih dogaaja CISM

Ideje o saradnji izmeu drava, radi koegzistencije naroda u mirnom i bezbednom okruenju,
batina su drevnih vremena. Nove pojave, poput terorizma i organizovanog kriminala, uticale su na
sve sfere drutvenog ivota oveka (ukluujui i sport, kao jednu od najzastuplenijih), podvrgavajui
ga mnogim sigurnosnim rizicima. U tom smislu, nova era ulaganja u bezbednost, odnosno upotrebe
oruanih snaga za zatitu uesnika, velikih sportskih dogaaja, poela je nakon teroristikih napada na
Nujork i Vaington (septembra 2001. godine). Na XXVIII Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine
angaovan je obiman vojni menadment bezbednosti sportskog dogaaja (vrednosti oko 200 miliona
evra). Ova iskustva imali su vidu i organizatori XXIX Olimpijskih igara (2008. godine, u Pekingu), koji
su spojem savremene tehnologije i pet vekova vredne istorije, modernim spektaklom vrednog vie od
100 miliona dolara, predstavili svetu najbezbednije i najskupocenije Igre u istoriji olimpizma (oko 40
milijardi dolara). Pod sloganom Jedan svet, jedan san u 302 sportske discipline takmiilo se 10.500
sportista, meu kojima oko 2.000 profesionalnih pripadnika oruanih snaga iz 204 zemle. Za
bezbednost visokih zvanica, 15.000 aktera i 92.000 posmatraa ceremonije otvaranja, na stadionu i u
211
njegovoj okolini, brinulo se oko 100.000 policajaca, vojnika, redara i volontera, a tokom celokupnog
perioda trajanja Igara ovaj broj lica uvean je za oko sedam puta.
Pomenuti trend maksimalizacije upotrebe drutvenih resursa za sigurnost uesnika velikih
sportskih dogaaja, ne prati i menadment bezbednosti vojnih sportskih priredbi, jer se one sprovode
u jednom veoma zatvorenom i zatienom sistemu drutva vojsci. U tom smislu, primena vojnih
bezbednosnih procedura, koje sprovode upravlaki resori vojnih sportskih dogaaja iz programa CISM
(slika 2), predstavla neprobojnu barijeru za brojne sigurnosne rizike. Sredstvo koje je delotvornije na
tom polu, jeste prijatelstvo, koje se kroz sport ostvaruje i uvruje izmeu pripadnika oruanih
snaga u regionu i ire. Jer, dok osvojene medale, ma koliko bile blistave, vremenom korodiraju,
prijatelstvo ostaje za sva vremena. Upravo zato, CISM sportski dogaaji ine visoko bezbedno i
plodonosno tlo za uspostavlanje i jaanje meuarmijskog poverenja i saradnje na svim nivoima.
Slika 3 Upravlaki resori sportskih dogaaja iz programa CISM

2.3. Odrivost menadmenta bezbednosti vojnih sportskih dogaaja
Menadment bezbednosti vojnih sportskih dogaaja sprovodi se po procedurama
meunarodnih sportskih organizacija i nacionalnih oruanih snaga, na strategijskom, operativnom i
taktikom nivou. On sistematski obezbeuje sve segmente u pripremi i realizaciji vojnog sportskog
dogaaja, kao to su: aktivnosti organizacije priredbe, prihvat uesnika i njihovo logistiko, sanitetsko,
212
obavetajno i bezbednosno obezbeenje, sportsko-diplomatske aktivnosti, kulturoloke inicijative i

drugo.
Maksimalizacija bezbednosti i sigurnosti na sportskim priredbama drutvenih grupa ija je
profesionalna preokupacija odbrana zemle, ostvaruje se ne samo primenom pomenutih procedura,
ve i, neizostavno, uravnoteenjem ekonomskih i politikih odnosa izmeu zemala ije oruane snage
uzajamno interaguju na sportskom polu. U suprotnom, mirotvorno-kooperativna komponenta
oruanih snaga, koja se kroz sport eksploatie, dovodi se do margina svojih mogunosti, odnosno,
moe se ispoliti njihov negativan uticaj na bezbednost aktera dogaaja i okruenja, jer se time
stimuliu nove paradigme, umesto da se stare opovrgavaju ili prevazilaze.
Fiziki utisak koji se ostvari dobro osmilenim i primenjenim menadmentom bezbednosti
sportskih dogaaja u vojsci stvara pozitivnu emociju kako kod samih uesnika, tako i kod stanovnitva
konkretne mikrorekreativne lokacije. Odrivost pozitivnih efekata tog menadmenta (emotivnih,
ekonomskih, sportsko-diplomatskih, etikih i drugih) usko je povezana sa ostvarivanjem
uravnoteenja telesne, mentalne, emocionalne i duhovne kulture, iji je sport pojavni oblik. Odrivi
razvoj te, ve naglaene, uravnoteenosti jeste proces, za iji je poetak neophodan adekvatan
stimulans, a da bi se ona korektno izgradila potreban je odgovarajui razvojni ciklus, po principu: ela
motivacija vera delovanje.
Uspean menadment bezbednosti mora da poseduje kapacitet da proizvede snanu emociju
aktera dogaaja i proizvede novi impuls koji stimulie veu elu, motivaciju i veru u sigurnost
sportskog dogaaja, sve do postizanja izvrsnosti u tome, kao krajnji cil. To znai da se menadment
bezbednosti treba graditi, od sigurnijeg lokalnog do, znatno izazovnijeg, svetskog nivoa.
Dostignuta predmetna odrivost stavla na raspolaganje jednaku mogunost narednim
generacijama da, u okviru raspoloivih resursa i sredstava, principa meunarodnog prava i aktuelnih
dravnih politika i zakona, uivaju sigurnost na vojnim sportskim dogaajima i unapreuju je kroz
interpersonalnu komunikaciju, poverenje i saradnju na svim nivoima.
3. ZAKLjUAK
Uspean menadment bezbednosti vojnih sportskih dogaaja veoma doprinosi jaanju pozicije
i kredibiliteta vojske i drave na meunarodnom planu. Kroz operacije vojnih sportista na polu jaanja
mira, bezbednosti i poverenja u svetu, koje se sprovode na vojnim sportskim manifestacijama,
pojaavaju se sopstvene operativne sposobnosti i poveava diplomatski potencijal i ugled vojske i
drave u svetu, a pripadnicima oruanih snaga omogueno je da svoje funcionalne, operativne i
organizacione sposobnosti meusobno uporeuju, unaprede ih kroz interaktivnu meuarmijsku
saradnju i iskau kao delotvorno sredstvo za promovisanje osnovnih vrednosti i prestia nacije. Na taj
nain, s jedne strane, podstie se duh tolerancije i interkulturnog dijaloga, uzajamno potovanje,
razumevanje i saradnja meu pripadnicima oruanih snaga, bez obzira na njihov etniki, kulturni ili
verski identitet, i jaaju vlastiti odbrambeni kapaciteti, s druge strane. U tom smislu, CISM ima veoma
vanu misiju da kontinuiranom izgradnjom prijatelstva kroz sport ostvari odrivi razvoj bezbednosti
vojnih sportskih dogaaja u svetu.
213
4. LITERATURA
[1] Bokovi B.: Menadment velikih sportskih vojnih dogaaja, doktorska disertacija; Univerzitet
EDUCONS Fakultet za sport i turizam, Novi Sad, 2012.
[2] ordanov S.: Svetoven pordk, strudniestvo i bezbednost, Republika Blgri, BINS, Sofi, 2006.
[3] Pucher J.: Military sport as a tool to foster peace in South Eastern Europe, Symposium CISM,
Mantova, 2005.
[4] Rozenberga L.: CISM a substantial stakeholder in the sport for peace movement, Master Paper,
CERIS, Brussels, 2009.
[5] Todorov D.: Doprinos vojnih sportskih manifestacija jaanju meunarodne vojne saradnje na
Balkanu, doktorska disertacija; Univerzitet odbrane, Beograd, 2013.
214


(
)
, ,
, ,
, ,
,
. ,
ROLE OF MOBILE GAMES IN EDUCATION INTERETHNIC COMMUNICATION CULTURE AMONG
STUDENTS (MOBILE GAMES PEOPLE OF KAZAKHSTAN FOR PHYSICAL TRAINING)
Amrenova Gulnar Rayymhankyzy, Ph.D., associate professor
Tastanov Adilbay Zhumatayuly, Ph.D., professor
Tuyakbaeva Meruert Shekeykyzy, Ph.D., Associate Professor
Kazakh National Pedagogical University named after Abai
. , ,
,

(
).

, .
, ,
, .
: ,
, .
Summary. For mutual respect, understanding and consent achievement in multiform cultural unity of
nations in Kazakhstan there exists a necessity of thinking about the adjustment of constructive
dialogue among different nationalities by means of phisical training as a part of the youth general
educational system(active games).
The international relaitions culture by learning traditions, customs and folk games takes a special
place in the structure of students" base culture.
Keywords: Traditional games of any nation show the history, morals and manners and labor activity
of the nation.
215
, ,
,

( ).

, .
.
. , ,
, .
, ,
, .
- , , ,
. ,
, ,
. ,
.
, , ,
- , , ..
, .
,
,
.
.
, , , , .
, , .
? ,
. .
, ,
.
, .
, , ,
, .
. ,
( ..).
. ,
- . ()
,
. , , ,
. ,
.

.
.
216
, ,
, , .. , ,
. ,
,
,
.
.
, ,
.
.
, , , ,
, , , , ,
, ..
,
. ,
, . ,
, .
,
, , , ,
, .
:
1. . . -: ,
1957. 60 .
2. .. .
. ., 1909. 89 .
3. .. . -: , 1973. 96 .
217

Sekurity Management of Sports Competitions,
Union-Nikola Tesla
, ,
, , tastanov_70@mail.ru
, , , mira0526@mail.ru
,
. ,
,

:
( ).
The theme of the article: " Role of mobile games in education interethnic communication culture
among students (mobile games people of Kazakhstan for physical training)"
. , ,
,

(
).
, .
, ,
, .
: ,
, .
Summary. For mutual respect, understanding and consent achievement in multiform cultural unity of
nations in Kazakhstan there exists a necessity of thinking about the adjustment of constructive
dialogue among different nationalities by means of phisical training as a part of the youth general
educational system(active games). The international relaitions culture by learning traditions, customs
and folk games takes a special place in the structure of students" base culture.
Keywords: Traditional games of any nation show the history, morals and manners and labor activity of
the nation.
218

FINANSIRANE VELIKIH MEUNARODNIH TAKMIENA U REPUBLICI SRBIJI

FINANCING OF MAJOR INTERNATIONAL COMPETITIONS IN SERBIA
dr Mirko Kantar,
Ministarstvo omladine i sporta
dr Milan V. Mihajlovi
Univerzitet Metropolitan
Saetak
Organizacija meunarodnih takmienja u Republici Srbiji ureena je Zakonom o sportu i Strategijom
razvoja sporta. Organizacija takmienja poverena je nacionalnim granskim sportskim savezima.
Nacionalni granski sportski savez u skladu sa Zakonom o sportu mora da ispuni obaveze u vezi sa
kandidaturom i pribavi saglasnost nadlene institucije. Ministarstvo omladine i sporta na osnovu
Zakona o sportu finansira i sufinansira organizaciju sportskih takmienja. Finansiranje sportskih
organizacija iz Budeta RS za organizaciju meunarodnih takmienja moe biti preko udruenja graana
i preko preduzea. U proteklom periodu organizovan je veliki broj meunarodnih sportskih dogaaja i
manifestacija. Znaaj ovih sportskih dogaaja i manifestacija je pre svega u ostvarivanju dobre
meunarodne saradnje i prezentovanju nae zemle u evropi i svetu. Drugi ne manje vaan znaaj je da
organizacija meunarodnih takmienja ima svoju ekonomsku opravdanost. Pokazalo se sa stanovita
trita da su sportski dogaaji bili isplativi i eknomski odrivi, jer su imali stabilne izvore finansiranja
kako od drave tako i od sponzora i donatora.
Klune rei: budet, sportski savezi, sportski dogaaj, meunarodna saradnja
Summary
The organization of international competitions in Serbia is regulated by the Law on Sport and
Development Strategy Sports. The organization of the competition is vested in the national sports
federations branch. National Branch Sports Association in accordance with the sport has to fulfill
obligations relating to the nomination, and obtain the approval of the competent institution. Ministry
of Youth and Sports under the Law on Sport funded and co-funded organization of sports competitions
. Financing of sport organizations from the RS budget for the organization of international competitions
can be via NGOs and through the company. In the previous period, a great number of international
sports and events. The significance of these sports and events primarily in the exercise of good
219
international cooperation and presentation of our country in Europe and the world. Another no less
important significance to the organization of international competitions has its economic justification.
It has been shown from the perspective of the market that sports events were profitable and the
economically sustainable, because they have stable sources of funding from the state and from
sponsors and donors.
Key words:budget, sport associations, sport event, international cooperation
1. UVOD
U Republici Srbiji prisutna je dugogodinja tradicija zakonskog ureivanja oblasti sporta, a paralelno sa
time i praksa finansiranja organizacije najvanijih meunarodnih sportskih manifestacija u Republici
Srbiji, kao i kontinuirano finansiranje programa uea sportista na velikim takmienjima i pruanje
materijalne podrke u radu velikog broja sportskih organizacija iz budeta Republike Srbije.
Strategijom razvoja sporta u Republici Srbiji definisane su smernice razvoja i unapreenja sistema
sporta. Briga o sportu, ueu dece i omladine u sportu ostvaruje se, izmeu ostalog, kroz razvoj uslova
za uee u sportu na nivou kole i lokalne sportske organizacije, kroz sistem "Sport za sve", razvoj
takmiarskog i vrhunskog sporta, razvoj sportske infrastrukture, kao i demokratizaciju i depolitizaciju
sporta.
Akcionim planom definisan je preduslov za pobolanje uslova za bavlenjem sportom kroz realizaciju
optih cileva koji se odnosi na stvaranje uslova za uspostavlanje efikasnog sistema finansiranja sporta
u Republici Srbiji i kroz stvaranje uslova za uspostavlanje sistema kontrole utroka budetskih sredstava
sportskih organizacija na svim nivoima.
Za realizaciju opteg cila nakon usvajanja Strategije bilo je potrebno realizovati sledee specifine
aktivnosti:
1. formirani kriterijumi i liste prioritnih takmienja na teritoriji Republike Srbije;
2. definisani protokoli o pravima i obavezama po pitanju organizacije i finansiranja meunarodnog
sportskog dogaaja. Ovi odnosi su definisani i ugovorima koje potpisuju Ministarstvo omladine i
sporta i nacionalni granski savezi, kao i ugovorima koje potpisuju nacionalni granski savezi i lokalne
samouprave;
3. podrane organizacije prioritetnih meunarodnih takmienja, gde se godinje po ovom osnovu
finansira preko 30 takmienja razliitih nivoa svetskih i evropskih prvenstava, balkanskih prvenstava
i znaajnih meunarodnih takmienja koji se nalaze u zvaninom kalendaru meunarodnih
sportskih federacija.
Ako poemo od injenice da sport zauzima sve vie mesta u drutvenom i javnom ivotu pojedinca, a
isto tako na globalnom svetskom nivou sport predstavla nezaobilazni interes velikih korporacija i
kompanija, sa pravom moemo utvrditi da su sport i sportska takmienja-sportski dogaaji drutvenoekonomski veoma interesantni velikom broju subjekata, kako sa aspekta finansijske isplativosti, tako i
sa aspekta opteg drutvenog znaaja.
Sport u Srbiji definisan je pre svega Ustavom, ali i Zakonom o sportu, Strategijom razvoja sporta, kao i
drugim podzakonskim aktima koji blie tumae sve gore navedene propise.
220
Sportska takmienja definisana su u poglavlu VIII Sportske priredbe, u lanovima 156-163. Zakona o
sportu (Sl.Gl. RS broj 24/11). Vano je iz ovih lanova izdvojiti samo neke odredbe koje su klune i koje
treba naglasiti, a koje su bitne sa stanovita ove konferencije:
1. lan 157.-bezbedonosne mere;
2. lan 158.-organizacione mere;
3. lan 159.-kandidatura;
4. lan 161.-opravdanost i svrha organizacije takmienja.
U lanu 157. Zakona o sportu regulisano je da organizator sportske priredbe obavezan da osigura
nesmetano i bezbedno odravanje sportske priredbe, preduzme mere koje omoguavaju
predupreenje rizika nastanka tete za sportiste, gledaoce i druge uesnike sportske priredbe i trea
lica (upozorenja, isticanje zabrana, davanje obavetenja i uputstava i sl.), kao i mere kojima se na
poveane rizike utie (bezbednost sportskog objekta, ispravnost i adekvatnost instalirane i druge
opreme, obezbeenje hitne medicinske pomoi, odvijanje manifestacije u skladu sa propozicijama i dr.),
preduzme potrebne bezbednosne mere za spreavanje nasila i nedolinog ponaanja na sportskim
priredbama, u skladu sa zakonom i sportskim pravilima, preduzme potrebne mere za spreavanje
dopinga na sportskoj priredbi, u skladu sa zakonom i sportskim pravilima, preduzme potrebne mere
zatite prirode i ivotne sredine, odnosno mere kojima e se preduprediti, smanjiti i otkloniti eventualni
nepovolni uticaji na prirodne vrednosti i ivotnu sredinu i prijavi odravanje sportske priredbe u skladu
sa propisima kojima se ureuje javno okuplanje graana.
Takoe je u ovim lanom regulisano da organizator sportske priredbe odgovara za tetu koja nastane
sportistima, gledaocima i drugim uesnicima sportske priredbe i treim licima zbog nepotovanja
obaveza, u skladu sa optim pravilima o odgovornosti za prouzrokovanu tetu.
Nadleni nacionalni granski sportski savez koji je dao saglasnost, odnosno dozvolu ili naloio da se
odreena sportska priredba odri iako nisu bili ispunjeni svi propisani uslovi, solidarno je odgovoran sa
organizatorom za tetu koju na sportskoj priredbi pretrpi neko od uesnika sportske priredbe ili tree
lice usled propusta u organizaciji.
Sportska priredba koja se na teritoriji Republike Srbije organizuje pod rukovodstvom meunarodnog
sportskog saveza organizuje se i sprovodi u skladu sa ovim zakonom i sportskim pravilima tog saveza.
lanom 158. predvieno je da sportska priredba moe da se organizuje ako organizator ima obezbeen
odgovarajui objekat, odnosno prostor, opremu, strune i druge radnike i ako ispunjava druge uslove u
skladu sa zakonom i sportskim pravilima. Sportisti, sportske organizacije, sportski treneri, sportske
sudije, sportski delegati, odnosno druga struna i slubena lica mogu da uestvuju na sportskoj priredbi
ako ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom i sportskim pravilima. Sportske sudije, sportski delegati
i druga slubena lica mogu ostvariti pravo na naknadu trokova i naknadu za obavlanje svojih dunosti,
koja na jednom sportskom susretu ne moe biti vea od est dnevnica za teritoriju Republike Srbije, u
skladu sa pravilima nadlenog nacionalnog granskog sportskog saveza.
etvrtim i petim stavom ovog lana Zakona regulisano je da u ekipama sportskih organizacija na
sportskim takmienjima koje je nadleni nacionalni granski sportski savez oznaio kao amaterska
takmienja moe nastupiti najvie 20% sportista sa statusom profesionalnih sportista. U ekipama
sportskih organizacija na profesionalnim sportskim takmienjima mogu nastupati samo profesionalni
sportisti.
221
U poslednjem stavu ovog lana izriito je zabranjeno je organizovanje bilo koje sportske priredbe koja
se temeli na tzv. slobodnoj borbi dva ili vie lica (borbe u kavezu i sl.), kao i uee u takvoj priredbi.
U organizacionom smislu lan 159. govori da se sportska organizacija (Nacionalni granski sportski savez)
moe kandidovati za organizovanje velikog meunarodnog sportskog takmienja na teritoriji Republike
Srbije pod uslovom da pre podnoenja kandidature: obrazuje inicijativni odbor za pripremu
kandidature, pripremi projekat, odnosno studiju o organizovanju i finansiranju takmienja,
pribavi milenje Olimpijskog komiteta Srbije, odnosno Paraolimpijskog komiteta Srbije, kada su u
pitanju olimpijski, odnosno paraolimpijski sportovi, pribavi milenje Sportskog saveza Srbije i nadlenog
nacionalnog granskog sportskog saveza i pribavi saglasnost Vlade za olimpijske igre i svetska i evropska
prvenstva, odnosno saglasnost Ministarstva za druga velika meunarodna sportska takmienja.
Pri odluivanju o saglasnosti na podnoenje kandidature za organizovanje velikog meunarodnog
sportskog takmienja u Republici Srbiji, ministarstvo u skladu sa lanom 161. Zakona, posebno uzima u
obzir da: organizovanje takmienja mora imati pozitivan uticaj na razvoj i irenje grane sporta u kojoj
e se takmienje odrati, takmienje mora biti opravdano sa stanovita trita, takmienje mora biti
zanimlivo za televizijske i radio prenose, druge medije i gledaoce, takmienje treba da utie na
afirmaciju vrednosti nacionalnog sporta, takmienje treba da se organizuje u grani sporta koja ima
organizacionu i takmiarsku tradiciju u Republici Srbiji.
Iako je drava svojim aktima jasno odredila znaaj, mesto i ulogu sportskog takmienja, potrebno je
posebno naglasiti drutveni i ekonomski kontekst sportskog takmienja.
Moemo se sloiti ili ne da je Zakon o sportu definisao sve oblasti koje su znaajne za njegovo sistemsko
ureenje, ali sutinski moramo svi rei da sport predstavla poseban drutveni interes. Zakonom o
sportu u poglavlu III Opti interes nabrojane su sve aktivnosti koje predstavlaju opti interes u oblasti
sporta. lanom 114. u taki 1. navadeno je: opti interes u oblasti sporta je: obezbeivanje uslova za
pripremu, uee i ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata sportista na olimpijskim igrama,
paraolimpijskim igrama i drugim velikim meunarodnim takmienjima, a u taki 7. i 8. opti interes u
oblasti sporta je: organizacija meunarodnih i nacionalnih sportskih takmienja od znaaja za Republiku
Srbiju; i obezbeivanje uslova za organizovanje i odravanje kolskih i studentskih sportskih takmienja
na nivou Republike Srbije.
Samim tim moemo konstatovati da organizacija takmienja ne samo to predstavla opti interes,
njime se takoe predstavla drava u svetu. Organizacijom meunarodnog takmienja neguju se i sve
druge vrednosti koje treba da budu promovisane kroz sportsku saradnju u duhu Evropske sportske
povele, a odnose sa na fer plej, sportsku etiku, solidarnost, toleranciju, ravnopravnost, potovanje, to
svakako predstavla drutveni znaaj i interes za organizovanje ovih manifestacija.
Ekonomski aspekti savremenih sportskih takmienja bie analizirani na primerima najveih dogaaja
koji su organizovani na teritoriji RS u poslednjih 5 godina. Pre svega ekonomska isplativost organizacije
sportskih takmienja ogleda se u velikom prilivu sredstava u budet od turizma i turistiih usluga. Drugi
ekonomski aspekt ogleda se u prodaji TV prava, a trei ne manje vaan ekonomski aspekt je prodaja
karata, rekvizita, maskota, ...
222
2. REZULTATI I DISKUSIJA
Poseban interes Republike Srbije je finansiranje meunarodnih takmienja koja se odravaju u Republici
Srbiji u organizaciji nacionalnih granskih sportskih saveza. U republici Srbiji postoji odreen broj
takmienja koja imaju prefiks tradicionalna, i ta takmienja su od interesa i zbog injenice da se nalaze
u kalendarima meunarodnih sportskih federacija. Moemo izdvojiti neke od znaajnijih sportskih
manifetscija: Atletska takmienja Kros RTS i Beli Kros, Dejvis Kup i FED Kup u tenisu, Meunarodno
takmienje u klizanju Skate Helena, Kik boks kup Serbia Open, Dudo turnir Serbia Open,
Meunarodna biciklistika trka Kroz Srbiju, Meunarodni turnir u boksu Zlatana rukavica,
Beogradski maraton, Evropski reli ampionat Serbia Relly, Memorijalni turnir u rvanju-Memorijal
Ljubomir Ivanovi Geda, Memorijalni turnir u dizanju tegova Vladan Mihajlovi, Meunarodno
takmienje u plesu Beo Dance, Vee borilakih vetina-Kjokuinkai, Karate turnir Zlatni pojas, i
druge manifestacije. Sva navedena takmienja su postala tradicionalna i nalaze se u kalendaru
meunarodnih federacijama.
Od velikog znaaja je organizacija i finansiranje ovih takmienja zbog injenice da se nalaze u
kalendarima meunarodnih federacija, jer se time doprinosi bolem imidu zemle i stvaraju uslove za
zarade u drugim privrednim granama i oblastima. Zbog dobre organizacije Meunarodnih takmienja
koja su se odravala prethodnih godina steen je veliki ugled kod sportskih radnika u veini stranih
zemala gde sport ima veoma vanu drutvenu, ali i privrednu ulogu.
Organizacija meunarodnih sportskih takmienja u velikoj meri utie i na jaanje pozicije koju nai
savezi i pojedinci imaju u meunarodnim sportskim federacijama to je od velikog znaaja za sam sport
ali i za zemlu.
Pored meunarodnih dogaaja koji su od znaaja za Republiku ( lan 114 taka 7. Zakona o sportu Sl
Glasnik RS br. 24/ 2011) i koje su u nadlenosti granskih sportskih saveza, odravaju se i sportska
takmienja gde su iskluivi i jedini organizatori preduzea osnovana od strane Nacionalnih granskih
saveza u cilu uspene organizacije manifestacija za koje su osnovani. Pomenute manifestacije se nalaze
u kalendaru meunarodnih federacija.
Na osnovu Zakona o sportu (Slubeni glasnik RS, br. 24/11) nacionalni granski sportski savez i
organizacije iz oblasti sporta podnose predlog godinjeg programa za organizaciju meunarodnog
takmienja kojim se ostvaruje opti interes u oblasti sporta (Zakon o sportu (Slubeni glasnik RS, br.
24/11, lan 114.taka 7). Nacionalni granski sportski savezi na osnovu lana 118. i lana 159. Zakona o
sportu podnose predloge programa za organizaciju meunarodnih takmienja na osnovu prethodno
dobijene saglasnosti od ministarstva. Predloge programa meunarodnih takmienja razmatra struna
komisija, koja daje konani predlog ministru na odluivanje. Ministar donosi konano reenje o
raspodeli sredstava za finansiranje meunarodnih takmienja.
U prethodnom periodu finansiran je veliki broj sportskih takmienja. Izdvajanje budetskih sredstava za
nacionalne granske sportske saveze (udruenje graana) prikazano je sledeom tabelom i grafikonom.
223
Tabela 1. Izdvajanje budetskih sredstava za meunarodna takmienja u periodu 2007

2013. godina, kao i broj meunarodnih takmienja koji je finansiran za svaku godinu
pojedinano
MEUNARODNA TAKMIENA
Godina
Iznosi (u rsd)
Broj takmienja
2007
61.350.000,00
29
2008
74.800.000,00
36
2009
66.550.000,00
38
2010
81.050.000,00
34
2011
100.000.000,00
34
2012
76.600.000,00
31
2013
84.839.000,00
48
2007 2013
545.189.000,00
250
Odnos finansiranja programa organizacije takmienja od znaaja za Republiku Srbiju je prikazan u
grafikonu
Grafikon 1. Ukupna budetska sredstva izdvojena ua meunarodna takmienja
Osim meunarodnih takmienja iji su organizatori nacionalni granski savezi, ministarstvo finansira i
meunarodna takmienja iji su organizatori preduzea koja su formirana iskluivo za organizaciju
velikih sportskih takmienja i to preko subvencija.
Ministarstvo je u periodu od 2010 -2013. godine izdvojilo ukupno 316.000.000,00 dinara kroz
subvencije javnim nefinansijskim preduzeima i organizacijama u oblasti sporta, koja su osnovana za
organizaciju pojedinih sportskih dogaaja.
224
Tabela 2. Izdvajanja budetskih sredstava kroz subvencije u periodu 2010 2013. godine
SUBVENCIJE
Godina
Iznosi (u rsd)
2010
66.500.000,00
2011
66.500.000,00
2012
66.500.000,00
2013
116.500.000,00
2010 2013
316.000.000,00
Tabela 3. Subvencije 2010
Br.
Nosilac aktivnosti
1.
Preduzee Univerzijada 2009
2.
Preduzee Svetski ampionat karate - 2010 d.o.o Beograd
3.
Preduzee Beogradski maraton d.o.o Beograd
4.
Preduzee Handball Fantasy 2012
5.
Preduzee Veslanje d.o.o. Beograd
6.
Preduzee Kajak doo-Beograd
7.
Preduzee Beogradski maraton d.o.o Beograd - enska trka
UKUPNO
Odobreni iznos
15.000.000,00
35.000.000,00
3.000.000,00
6.000.000,00
3.500.000,00
2.500.000,00
1.500.000,00
66.500.000,00

Br.
Nosilac aktivnosti
1.
Preduzee Svetski ampionat karate - 2010 d.o.o Beograd
2.
Privredno drutvo Veslanje d.o.o. Beograd
3.
Preduzee Kajak doo - Beograd
4.
UKUPNO
Odobreni iznos
9.000.000,00
6.000.000,00
15.000.000,00
36.500.000,00
66.500.000,00

Br.
Nosilac aktivnosti
1.
2.
Preduzee European wrestling d.o.o.
3.
UKUPNO
Odobreni iznos
10.500.000,00
20.000.000,00
36.000.000,00
66.500.000,00

Br.
Nosilac aktivnosti
1.
2.
Preduzee World Wrestling Cadet 2013 d.o.o.
3.
UKUPNO
Odobreni iznos
10.000.000,00
20.000.000,00
86.500.000,00
116.500.000,00
225
3. ZAKLjUAK
Prikuplanje podataka i analiza izvetaja nacionalnih granskih sportskih saveza bili su osnova za
istraivanja kojima smo se bavili u prethodnom periodu u vezi organizacije velikih meunarodnih
takmienja. Nacionalni granski sportski savezi kao to smo u prethodnom odelku naglasili, osnivai su
Preduzea za organizaciju meunarodnih takmienja. Preduzee Handball Fantasy 2012 osniva
Rukometni savez Srbije, Preduzee World Wrestling Cadet 2013 d.o.o-osniva Rvaki savez Srbije i
Privredno drutvo Veslanje d.o.o. Beograd-osniva Veslaki savez Srbije, su organizacije koje su u
prethodnom periodu organizovale nekoliko znaajnih sportskih manifestacija u Srbiji. Zajedniki
imenitel za navedene organizcije je da su ostvareni zacrtani cilevi koji se mogu sagledati u nekoliko
aspekata:
1. Takmienja su bila opravdana sa stanovita trita,
2. Takmienja su bila zanimliva za TV gledaoce i posetioce,
3. Takmienja su afirmisala sportsku granu-sport,
4. Takmienja su uticala na poveanje vrednosti nacionalnog sporta.
3.1. Preduzee Handball Fantasy 2012 osnovano je radi organizacije Evropskog prvenstvo u
rukometu za mukarce, a isto preduzee realizovalo je i Svetsko prvenstvo u rukometu za ene.
Evropsko prvenstvo u rukometu za mukarce odrano je u periodu od 15-29. januara 2012. godine. Na
njemu je uestvovalo 16 nacionalnih timova sa ukupno 450 uesnika. Prvenstvo je organizovano u 4
grada: Vrac, Novi Sad, Ni i Beograd. Procenjeno je da je takmienje pratilo 200.000 posetilaca, od ega
je 30.000 bilo stranih posetilaca. Na osnovu podataka koji su dobijeni prilikom ovog istraivanja, stranci
koji su boravili u Srbiji potroili su na pansionske i vanpansionske usluge preko 2 miliona evra.
Svetsko prvenstvo u rukometu za ene odrano je u periodu od 6-22. decembra 2013. godine.
Uestvovalo je 24 nacionalna tima sa oko 550 lanova. Prvenstvo je organizovano u 4 grada: Zrenjanin,
Novi Sad, Ni i Beograd. Procenjeno je da je takmienje pratilo 120.000 posetilaca, od ega je 7.000 bilo
stranih posetilaca, iz zemala iz okruenja. Na prvenstvo su se plasirale Maarska, Rumunija i Crna Gora.
Najvie navijaa organizatori su oekivali iz Crne Gore, ali kako je njihova reprezentacija ranije zavrila
takmienje (ispali u prvoj fazi), izostao je znaajniji broj stranih navijaa iz okruenja. Pored ovih
posetilaca, bilo je i oko 50 navijaa, preteno iz skandinavskih zemala, koji su pored smetaja troili
novac i za vanpansionske aktivnosti. Meutim izostali su vei prihodi od turizma i drugih usluga, jer je
za razliku od EP strani dravlani kupovali jeftinije ulaznice, traili najjeftiniji smetaj, a za
vanpansionske usluge nisu izdvajali vea sredstva.
Pored svih aspekata koji su ostvareni - promocija zemle u Evropi i svetu, te sportskog uspeha, za
gradove je bio znaajan priliv od boravinih taksi, za ugostitele prihod od prodaje jela i pia, za hotele
prihod od smestaja, za hale prihod od zakupa, kao i prihod za sve ostale partnere koji su davali razliita
dobra i usluge u svrhu organizacije prvenstva.
Ono to je zajedniko za organizaciju ovih meunarodnih takmienja, je da je najveu pomo u
organizaciji pruila drava Ministarstvo omladine i sporta, zatim gradovi domaini, Evropska, odnosno
Svetska federacija, pokrajina Vojvodina, a da su sponzori - donatori bili EPS, Telekom i Lasta.
226
Ono to je sigurno je da je muki rukomet daleko popularniji nego enski, i samim tim je rukometno
prvenstvo za mukarce ekonomski isplativije, i to prvenstvo imalo je viestruko veu korist od
organizacije enskog prvenstva- vie je bilo sponzora, donatora, vie gledalaca, vie TV ekipa...
Pored ekonomske isplativosti, ono to su drava i rukomet kao sport dobili su osvojene medale.
Osvojene su dve srebrne medale; mukarci viceamioni Evrope i ene viceampionke Sveta. Na kraju i
drava je imala ekonomsku korist od PDV koji je plaen na dobra i usluge, kao i porez na dobit.
3.2. Preduzee World Wrestling Cadet 2013 d.o.o. osnovano je radi organizacije Svetskog
kadetskog prvenstva u rvanju grko-rimskim stilom.
Svetsko kadetsko prvenstvo u rvanju odrano je u periodu od 20-25. avgusta 2013. godine u Zrenjaninu.
Ukupno je uestvovalo 52. nacionalne ekipe sa ukupno 920 takmiara. Na osnovu podataka lokalne
turistike organizacije za 6 dana takmienja, za pansionske i vanpansionske usluge ukupno je potroeno
oko 34 miliona dinara, odnosno oko 300.000 evra. Organizatori su pored pomoi drave-Ministarstva
omladine i sporta, imali pomo u sponzorstvu i donatorstvu lokalnih preduzea, a takoe je veoma
uspeno realizovana medijska promocija sa lokalnim TV i radio stanicama.
3.3. Privredno drutvo Veslanje d.o.o. Beograd, osnovano je radi organizacije veslakih takmienja
manifestacija.
Svetski Kup u veslanju odran je 2012. godine u Beogradu. Ukupno je uestvovalo 42 reprezentacije, sa
ukupno 1.000 uesnika. Pored sportista, tehnikog osobla timova, predstavnika meunarodne
organizacije FISA, lanova sudijske organizacije, bio je prisutan i veliki broj novinara i stranih turista.
Ukupno procenjena vrednost usluga za pansionske i vanpansionske usluge iznosi oko 900.000 evra.
Pored promocije nae zemle i upoznavanje stranaca sa Beogradom i Srbijom, ostvarena je uspena
saradnja sa velikim kompanijama: Samsung, Generali, sa kojima su sklopleni sponzorski ugovori.
Imajui u vidu sve gore navedeno velika je korist od organizacije meunarodnih takmienja, kako u
pogledu promocije nae drave i promocije gradova organizatora takmienja, tako i u pogledu
ostvarene finansijske dobiti od turistike ponude pansionskih i vanpansionskih usluga. Svi nacionalni
granski sportski savezi kojima je povereno da organizuju velika meunarodna takmienja, poslavali su
u skladu sa zakonom i ostvarili su pozitivne finansijske rezultate, tako da se pokazalo sa stanovita
trita da su sportski dogaaji bili isplativi i eknomski odrivi, jer su imali stabilne izvore finansiranja
kako od drave tako i od sponzora i donatora.
Literatura:
1. Zakon o sportu, Slubeni Glasnik Republike Srbije br.24/11, Beograd, 2011.
2. Institut za ekonomiku i finasije, Analiza ekonomsko-finansijskih tokova i izvetaja u oblasti
sporta, Beograd, 2010.
3. Kantar,M., Sportske organizacije u Republici Srbiji. Diplomski rad. Fakultet za menadment u
sportu Univerziteta Braa Kari, Beograd, 2005
4. Kantar, M.; Mihajlovi, M.; ilerdi, V., Finansiranje sporta u Republici Srbiji, I kongres
Crnogorske sportske akademije i II nauna Meunarodna konferencija Crnogorske sportske
akademije, Kotor, 2005 Sport Mont, 8-9/III/2005, Podgorica
227
5. Kantar, M.; Mihajlovi, M.; ilerdi, V., Brojnost i vrste sportskih organizacija u Republici Srbiji,
I Meunarodna konferencija Menadment u sportu, Fakultet za menadment u sportu
Univerziteta Braa Kari, Beograd, 2005.
6. Mihajlovi, M., Menadment sportskih organizacija. Fakultet za menadment u sportu
Univerziteta Braa Kari, Beograd, 2005.
7. Mihajlovi, M., Sportske organizacije i sportski dogaaji. Sportski savez Srbije, Beograd, 2013.
8. Ministarstvo omladine i sporta, Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji 2009-2013. JP
Slubeni glasnik, Beograd, 2009.
9. Ministarstvo omladine i sporta, Analiza akcionog plana i Strategije razvoja sporta u Republici
Srbiji 2009-2013., Beograd, 2012.
228

-

, ,
.. , . , ,
, -
, ,
-
, ,
-
MORAL AND SPIRITUAL EDUCATION IN THE PHYSICAL TRAINING IN EDUCATIONAL INSTITUTIONS
Seisenbekov Yerlan Kenzhebaevich, Ph.D., associate professor of Eurasian National University named
after L.N. Gumilev, Astana, Republic of Kazakhstan, international scholarship program "Bolashak",
University Burgas behalf of Prof. Dr. Assen Zlatarov
Nina Ivanova Bogdanova, a teacher section Physical Culture
Petya Vasileva Gerdjikova, the teacher section Physical Culture
. -
.

- ,
.
: , -
, .
Abstract. The paper presents the characteristics of moral and spirits education students in modern
requirements for physical education in the educational process. Modern conceptions of the public
security of the various sports events are increasingly attracted the attention of professionals
responsible for the safe conduct of sporting competitions.
Keywords: sports competitions, psychological training, moral and spiritual education of athletes,
security.
. ,
, ,
. ,
229
- . [1]
,
1972 .
2 , 9 .
.
.
, , .
, ,
, -. ,
, . ,
,
, . ,
, ,
.
, . ,

! ! !,
, Fair Play.
.
. , ,
. ,

. .

.
, .
, ,
, -
.

.. [2] ,
- .
.
, , ,
, .
.
,
, ,
,
.
, , :
, ..
, , ,
. ,
230
. ,

, ,
. , -
. , ,
, , , : , ,
!. , , , ,
- , , ,
-, . ,
, , , ,
, , -
, , .
. ,
, .

, ,

.
.
.
. , ,
. . , ,
, , , -
. , ,
, ,
. , ,
, . ,
, , , ,
,
.
- ,
,
,
.
,
, , , .
, ,
, -,
, , .
.
70-
231
,
, ,
, , , , ,
, , , . 2000 .
,
.
, , - 20- .
, ...
2-
. 1/4
2008 ., , ,
2012 . .
,
.
,
, , ,
, -
. , ,
, ,
.
. , .
,
,
, [3].
, ,
-, , ,
, . ,
.
, , .
2012 . (7
, 1 , 5 , 12
), , ,
.
. . ,

. 25-30
, . ,
, , ,
,
.
.
, , ,
-, ,

232
.
[4].
:
1. , http://crynews.ru/info/514.html
2. .. -
(
) // ..- 1993.- 4.- .10-14.
3. .. -
: .....:. 13.00.04.
.: 2006. . 17-19.
4. // : - . , 2004.668 .

1) , ,
2) .. , . , ,
. . -

3) Yerlan_fks@mail.ru, - 0886926428
4) ,
. - , 0885603399, nina_pb@abv.bg
, .
. - , peca767676@abv.bg
5. -

6. -
.

- ,
.
Abstract. The paper presents the characteristics of moral and spirits education students in modern
requirements for physical education in the educational process. Modern conceptions of the public
security of the various sports events are increasingly attracted the attention of professionals
responsible for the safe conduct of sporting competitions.
233

SINDROM SAGOREVANJA NA RADU:

DA LI JE KAROSHI SAMO JAPANSKI IZUM?
SYNDROME OF BURNOUT:
IS KAROSHI ONLY JAPANESE INVENTION?
dr eljko Turinovi, dip.ing., struni saradnik, ADV sistem
Rezime
Karoshi, preveden sa japanskog kao smrt zbog predoziranja poslom, je iznenadna smrt na radu. Uzroci smrti
kao posledica karoshi-ja su srani i modani udari prouzrokovani stresom. Meutim, karoshi je globalni fenomen.
Kod nas se o ovoj temi tek poelo govoriti, pa je ovaj struni rad raen sa namerom da se iznesu sve do danas
poznate injenice iz tog podruja i da se podstakne naa struna javnost i drava na razvoj mehanizama zatite
najugroenijih profesija (menaderi, lekari, novinari, vrhunski sportisti, usluna zanimanja). Izneseni su svi
dostupni podaci iz strane literature, faktori nastanka tog sindroma, simptomi koji karakteriu pojavu bolesti,
specifinosti nastanka te bolesti i saveti za spreavanje pojave bolesti.
Kljune rei: sagorevanje na radu, karoshi (smrt zbog preteranog rada), karo-jisatsu (samoubistvo usled
prekovremenog rada).
Apstract
Karoshi, translated from Japanese as death from overwork is occupational sudden death. The primary
medical causes of karoshi deaths are heart attack and stroke (stress induced). But karoshi is a global
phenomenon. Since this is a new topic in Serbia, this professional work to list all know facts from this field and to
activate our professional public and the government to develop mechanisms of protection for most endangered
professions (menagers, doctors, journalists, top athletes, workers of service occupations). All the available data
from foreign literature as also the symptoms and developing factors of this syndrome are here given. The article
gives the specific developing factors for the malady and advices on how to prevent it.
Key words: burnout, karoshi (work to death), karo-jisatsu (suicide by overwork).
234
1. UVOD
Svako jutro poinje isto, urba, ustajemo, brzinsko spremanje na posao, jurnjava u automobilu prema
poslu uz neizostavne guve..., na poslu nas eka gomila nereenih obaveza, vremenski rokovi,
istovremeno razmiljanje o privatnom ivotu i obavezama, previe kafe, neadekvatan doruak, nezdrava
uina, pa opet jurnjava kui, kasne veere. Neophodno je upitati se: Gde smo tu mi, nae potrebe i
nae vreme za sebe, za oputanje i relaksaciju? Savremeni kapitalizam proizvodi veliko bogatstvo, ali
pritom prodire prirodne resurse veom brzinom nego to ih Majka Zemlja moe nadomestiti. Danas
ljudi ive kako bi sluili ekonomiji, umesto obrnuto. Zbog dugog radnog vremena postajemo
neproduktivni, skloni grekama, nesreni i bolesni. Lekarske ordinacije pretrpane su ljudima koji pate
od poremeaja prouzrokovanih stresom: nesanica, migrene, visoki pritisak, eludane
tegobeTrenutna kultura rada podriva i nae mentalno zdravlje. ivimo u brzom svetu koji zahteva
stalno prilagoavanje. Tehnologija se menja pa tako i drutvene navike, vrednosti, kulture i ljudi. S tim
promenama se ne suoava samo pojedinac ve i cela organizacija. Razmislimo o tome kakvu tetu
donosi ivot sto na sat. Svi mi kukamo zbog pretrpanog rasporeda, ali pokuava li iko ita uiniti u vezi
s tim? U naem uurbanom savremenom ivotu uvek se ini kao da vremenski voz kree s stanice ba
kad mi stignemo na peron. Ma kako brzo ili, ma kako mudro planirali, u danu nikada nema dovoljno
sati. U odreenom smislu oduvek je bilo tako. No danas oseamo pritisak vremena vie nego ikada pre.
Zato? Po emu se to razlikujemo od svojih predaka? Ako ikada nameravamo usporiti, moramo prvo
shvatiti zato smo uopte ubrzali, zato je svet postao tako gusto isplaniran. Postajemo robovi
je svesno pozitivnih vrednosti tih promena, ali vrlo malo razmilja o negativnim posledicama koje mogu
uslediti.
2. BURNOUT (SINDROM SAGOREVANJA NA RADU)
Burnout (sagorevanje na radu) se dogaa kada posao izgubi svaki smisao. ovek u toj situaciji vie nije
motivisan za rad, izgubi svako zadovoljstvo u poslu, ne vidi razlog za dalji rad, pada mu produktivnost i
na kraju verovatno odlazi sa posla. To je stanje emocionalne, psihike i fizike iscrpljenosti izazvano
dugotrajnim stresom. Burnout smanjuje produktivnost i iscrpljuje energiju, ostavlja samo oseaj
bespomonosti, beznadenosti, cinizma, oseaj da se ne moe nita vie pruiti, a odlazak na posao je
napor jednak naporu penjanja na Himalaje. Radnik koji pati od sindroma sagorevanja je radnik
smanjene radne efikasnosti, esto sklon bolovanjima i laka meta za razvoj depresije. Neki radnici
se, suoeni s ovakvim uslovima na radu, tee se poveanom konzumacijom raznih stimulansa, od kafe
i drugih energetskih napitaka bogatih kofeinom, preko alkohola i cigareta do raznih lekova i droga,
to u perspektivi samo produbljuje problem. U ekstremnim sluajevima radnik i organizacija mogu
235
zavriti ak i na sudu, a to u Srbiji uglavnom nije opcija pomou koje se problemi mogu brzo reiti.
Naalost, nestabilna privredna situacija u Srbiji pogoduje da se sagorelost sve ee pojavljuje, i to ne
samo kod radnika, nego i kod rukovodilaca te vlasnika firmi. to je osoba pod stresom na viem poloaju
u organizaciji, to je opasnost za organizaciju vea. Prepoznavanje ovakve potrebe u drutvu ogleda se u
Uredbi Evropske unije o zdravlju i bezbednosti na radu (89/391/EEC), ije se odredbe mogu primeniti i
na psihosocijalne karakteristike posla i Resolution A4-0050/99 u cilju spreavanja rizika na radnom
mestu i unapreenja zdravlja.
3. SPECIFINOSTI DRUTVA U JAPANU
U japanskom drutvu, radna filozofija se oigledno razlikuje od tradicionalne zapadnjake vrednosti i jo je uvek
vrlo uticajna. Japanci svoj ljudski kvalitet i profesionalnu strunost poboljavaju radom. Tipini radnik koji ivi u
Tokiyu esto provodi tri sata u putu do radnog mesta i nazad do kue. Nije redak sluaj da ostaje na poslu u
kancelariji i preko noi, jer su im kancelarije moda bolje opremljeni od stana u koji samo povremeno svraaju;
kako spavaju u vagonima podzemne eleznice, sedei ili stojei, gde u snu i dalje izvode automatske radnje
rukama, koje su od jutra bezbroj puta ponavljali poput Charlie Chaplina u filmu Moderna vremena. Japanski
radnik se penjao na korporativnu vrteku sa eljom da se dokae, da moe bolje i da moe sve vie da prui i da
na taj nain izgradi iluziju da e kolektiv da oformi svest o tome da je on kao takav nezamenljiv. Kompanijski
presing se kombinuje sa ego-presingom, jer japanski ovek ima genetsku i kulturnu predispoziciju radoholizma.
Prekovremeni rad je uobiajcna pojava u Japanu, zbog ega radnici pre imaju status korporacijskog sluge, a ne
zaposlenog. Detinitivno su Japanci i dalje u ratu, samo to su u ovom sluaju neprijatelji sadrani u ekonomiji i
osvajanju trita. Za osobu je nelagodno, bolno i sramotno ostati bez posla. U Japanu je tuga zbog godina za punu
penziju, na Zapadu srena penzija! Od ljudi se drutveno oekuje da su najbolji u svom radu i da ne oekuju
neposredni uzvrat. Japan je zemlja u kojoj je ostvaren uspean odnos izmeu kapitalistikog drutvenoekonomskog ureenja i komunitarnog karaktera drutva. Sociolozi najveu zaslugu za to pripisuju neemu to se
naziva kaishashugi. Kaishashugi je drutvena pojava u kojoj pojedinci gaje lojalnost i posveenost korporacijama
za koje rade, i to u skoro istoj meri koju gaje za naciju, te gde korporativni interesi imaju skoro isti znaaj kao i
kolektivni drutveni interesi. Poto je kaishashugi ojaao ne samo japansku ekonomiju ve i drutvene veze,
Japan je sluaj uspene ekonomije koja koegzistira, s naglaskom na stabilnim zajednicama, i da je usmerenost
na ouvanje poretka bitna karakteristika japanskog drutva. Meutim, kaishashugi ima svoju mranu dimenziju,
u kojoj se pojavljuje kao uzronik socijalno-patolokih pojava: karoshija i karo-jisatsua.
4. KAROSHI I KARO-JISATSU
Karoshi (kah /previe/+roe /rad/+she /smrt/) je pojam kojim se oznaava ekstremni negativni stres i
izgaranje na poslu koje rezultuje iznenadnom smrti. Iz Japana, Kine i Koreje se sve vie iri epidemija
zvana karoshi (Japan), guoalosi (Kina), gwarosa (Koreja). Sreom, Srbija je imuna na ovaj virus. To
je, naspram karojisatsua kao stvarnog, simboliko samoubistvo irih dimenzija. Karojisatsu je stvarno
236
samoubistvo, izazvano istim uzrocima kao i karoshi. Ta pojava je prvo prepoznata u Japanu jo 1969.
godine (slubeno priznata 1987. godine), a nakon toga uoena je u SAD i u zemljama Evropske unije.
[1]. Karoshi je prepoznat kao simbol antidemokratske korporativne prakse i autoritativnog
menadmenta, koja pogaa sve radnike nezavisno od socioekonomskog statusa. Ova anomalijska
pojava neposredno pogaa korporativne ratnike, a posredno njihove porodice i druge zajednice
kojima pripadaju. Karoshi, prema tome, nije izdvojena lina tragedija. Povezuje se sa prekomernim
radom komplikovanim previsokim zahtevima koji se postavljaju radniku i izostankom adekvatne
socijalne podrke, kao i sa sindromom mobinga. Srani ili modani udar ili suicidalni izlaz uzrokovani
nakupljenim negativnim stresom zbog predoziranja poslom, najea su posledica. Iznenadnoj smrti
esto prethodi hronini umor, depresivni poremeaj, te latentna ili manifestna suicidalnost. Karoshi je
u istom smislu pokazatelj primarnosti kolektivnih interesa nad pojedinanim ljudskim pravima.
Japansko radno zakonodavstvo na prvi pogled titi radnike propisujui maksimalnu granicu
prekovremenog rada, ali ujedno sadri dispozitivne odredbe koje omoguuju poslodavcu da, u
dogovoru sa sindikatom, podigne tu granicu.[2] To se dogaa mada su ekonomski napredne zemlje
ratifikovale konvencije, norme i preporuke ILO (Meunarodne organizacije rada i Meunarodne
deklaracije o ljudskim pravima), Nakon ekstremno prekovremenog rada osoba se vie ne moe
odmoriti, pa kada i doe vreme za odmor vie ga ne zna iskoristiti, ne zna ta bi sa sobom. Od porodice
su otueni, a esto im je odlazak na posao bio zapravo jedini izlazak. Uglavnom se nepravilno hrane,
ponekad prekomerno opijaju, a neretko troe energetske preparate da bi mogli due i vie izdrati.
Dolazi i do zloupotrebe ljudskih prava, pa ak i nasilnikog ponaanja, prisilnih ostavki, penzionisanja ili
gubitka radnih mesta. Radnici koji su godinama verno sluili postanu oajni. U tom kontekstu, jedan od
uzroka za pojavu karoshija je i zapoljavanje honorarne radne snage, koja donosi utedu i fleksibilnost,
jer se lake moe otputati, a to je znatno razliito od doivotnog zapoljavanja kako je bilo ranije.
ak i pokret kojim se brie znoj s lica smatra se gubljenjem vremena, pa treba poraditi na tome da se
on izostavi. Zaposleni se u svakom trenutku mora odazvati zahtevu za dodatnim radom pa i na
godinjem odmoru. Odbije li raditi i jedan sat prekovremeno, dobija otkaz. Ma koliko da je ostao na
poslu, uvek se nae i neto za poneti kui, tek toliko da se kod kue ne dosauje. Predaha nema, za
posustale nema milosti, pa 46-66% rukovodioca smatra da e stradati od karoshija. Raspodela karoshi i
karo-jisatsu po starosnim grupama:
do 19
g.
20-29
3039
4049
5099
preko 59
karoshi
90
358
850
1199
859
karojisatsu
40
951
1477
1246
650
152
(Izvor: Situacion of Workers Compensation Claims MHLW, 2007.):

237
Izvor: Ministrarstvo zdravlja, rada i socijalne zatite (2012)

Japansko javno mnenje trai akciju. Javnost se oglasila i krenulo se sa presingom na Vladu i korporacije
da se pokrene akcija za promenu ovakvog stanja. 1988. godine poela je s radom neprofitna organizacija
The Karoshi Hotline. Rezultat sveopte kampanje bilo je priznavanje problema od strane vlade te su
donesene mere za prevenciju karoshi-a i karojisatsu-a. Nacionalna policijska agencija iznela je podatak
da ne manje od nekoliko hiljada, a ne vie od deset hiljada godinje poini suicid. Pravo na obeteenje
srodnici stiu tek ako je rtva pre smrti radila due od 24 sata i kod sedam uzastopnih dana s radom
duim od 16 sati dnevno.
4.1. Karoshi statistika
Procenjuje se kako je rizina granica za pojavu karoshi sindroma rad koji ukljuuje min 80
prekovremenih sati meseno. Rizik je naglaen kod radnika iznad etrdesete i pedesete godine
ivota, koji imaju male mogunosti za drugi posao. Radno vreme tokom 19. veka iznosilo je oko 12
sati dnevno u estodnevnoj radnoj nedelji, a zatim se u 20. veku, sve do 1970. godine, progresivno
smanjuje do 48 ili 42 sata nedeljno, uz slobodnu subotu, nedelju i praznike. Meutim, od 1970.
godine, postepeno ponovno dolazi do poveanja broja radnih sati.
U 1990. godini japanski radnik je ostvario godinje vie od 2.120 radnih sati, to je 500 sati vie od
radnika u Nemakoj ili Francuskoj.
1988. godine, vlada Japana objavila je cilj smanjenje prosenog godinjeg radnog vremena od 2100
sati u 1988 na 1800 sati u 1992. Plan nije ostvaren, pa je uveden Zakon koji nije dao rezultate.
Proseno radno vreme u Japanu se menjalo i kretalo se: 2670 sati u 1955. god.; 2450 sati u 1990.
god.; 2200 sati u 2000. god.; i 2100 sati u 2011. god.
Istraivanja su potvrdila da zaposleni u Fuji Bank rade ak i do 3000 sati, s vie od 700 sati
neplaenog rada, to je znatno vie nego u Francuskoj ili Nemakoj, gde se godinje radi po 1440
sati. U Indoneziji se dogaa da radnici dnevno odrape i do 11 sati, ak i nedeljom.
Tokom 2006. i 2007. godine oko 355 radnika je obolelo od predoziranja poslom, od ega je njih
147 i umrlo, uglavnom zbog sranog ili modanog udara.
238
Procenat zaposlenih koji rade vie od 50 sati nedeljno: Holandija (1,4%), Belgija (3,8%), Italija (4,2%),
Danska (5,1%), Nemaka (5,3%), Francuska (5,7%), Velika Britanija (15,5%), Australija (20,0%), SAD
(20,0%), Novi Zeland (21,3%), Japan (28,1%).
Procenjuje se da je od 1990.g. preko 10.000 ljudi umrlo od karoshija.
U proteklih 14 godina broj odteta zbog karoshi-a poveao se gotovo tri puta, od 47 sluajeva u
1997. do ak 121 u 2011. godini. Svake godine se podnese oko 1000 zahteva za naknadom nakon
smrti zbog karoshija, to je vrlo skromno (5%).
Statistika pokazuje da se u Velikoj Britaniji svake godine zbog posla ubije vie od 100 ljudi, a u
Australiji (drava Victoria) 109 samoubistava je povezano s problemima na poslu
5. RELAKSACIJA NA RADNOM MESTU
Iako esto nije na prvom mestu nae liste prioriteta, zdravlje je faktor broj jedan uspenog i kvalitetnog
ivota. Opte je poznato da bez zdravlja sve drugo postaje nevano ili barem manje vano. Ponaamo li
se u skladu s tom injenicom? Dananji stresni tempo ivota brzo i lako uzima danak u zdravlju. Kada ga
izgubimo tek tada postajemo svesni njegove vrednosti i nunosti u delu ostvarenja ivotnih ciljeva i
smislenog ivota. esto brigu o naem zdravlju i psihofizikom stanju stavljajumo na margine nae
panje. i to je osnovna greka koju inimo. Gotovo da nema medija koji nas svakodnevno ne upuuju
na vanost bavljenja nekom fizikom aktivnou, zdravom ishranom i slino. Postoji mnotvo dokazanih
tehnika relaksacije koje moemo praktikovati bilo kada i bilo gde, tako i na radnom mestu, a za njih je
potrebno odvojiti svega 10-15 minuta. Tih nekoliko minuta pomoi e u smanjenju napetosti i omoguiti
pozitivniji i zdraviji pogled na ivot. Tako i na vanosti dobija promovisanje i popularizacija masae, kao
metode prevencije i ouvanja zdravlja te unapreenja psihofizikih sposobnosti oveka. [3] Istina, ako
elimo da na ivot bude smislen i prua nam zadovoljstvo, moramo raditi. No potrebno je odvojiti
vreme i za druge stvari. Koje? Za porodicu, razonodu i duhovne potrebe. Kako moemo uskladiti sva ta
vana podruja u svom ivotu? Biblija nas podstie da marljivo radimo kako bismo zadovoljili potrebe
svoje porodice, podstie nas i da jedemo i pijemo i uivamo u dobru od svega truda svoga. Ustvari,
dugotrajan rad bez dovoljno odmora ili rekreacije moe nas liiti mnogih ivotnih radosti i dovesti do
ozbiljnih zdravstvenih problema. Hronina izmorenost radom povezuje se s gojaznou, alkoholizmom,
sranim bolestima, nesreama na radnom mestu, zavisnou od droge, teskobom, iscrpljenou,
depresijom i mnogim drugim poremeajima koje uzrokuje stres. Zaista, izuzetno je vano biti
uravnoteen. Nemojmo dopustiti da nam posao postane opsesija. Naimo vremena za odmor i uivanje
u plodovima svog rada jer tako emo sauvati svoje duevno, telesno i emocionalno zdravlje.
239
ZAKLJUAK
Umesto zakljuka, iliustrativni su sledei primeri: (1) Jedan od najpoznatijih rtava karoshija bio je Kamei
Shuji, ambiciozni berzanski diler koji je za vreme procvata japanske berze 80-tih godina prolog veka
radio 90 sati nedeljno. Njegova firma je u svojim biltenima i brourama na sva usta hvalila njegovu
nadljudsku izdrljivost, proglaavajui ga zlatnim standardom kojem bi svi zaposleni trebali teiti.
Suprotno japanskom protokolu, Shujija su zamolili da poduava starije kolege umeu prodaje, to je na
njegova plea odevena u elegantno poslovno odelo stavilo dodatni teret stresa. Kada je japanska berza
1989. godine bankrotirala, Shuji je radio jo i vie kako bi popunio prazninu nastalu otputanjem
radnika. 1990. godine iznenada je umro od sranog udara. Bilo mu je dvadeset est godina. Premda neki
istiu Shujijevu priu kao ozbiljnu opomenu, kultura rada dok ne krepa jo uvek je duboko ukorenjena
u Japanu. (2) George Turklebaum (51. god.), koji je 30 godina bio zaposlen kao lektor u jednoj
novinarskoj kui u New Yorku, preminuo je od sranog infarkta u kancelariji koju je delio s 23 radnika.
Umro je u ponedeljak i ostao za svojim stolom, a da to niko nije primetio, sve do istaice u subotu
ujutro, nakon nedelju dana. Njegov ef je rekao: George je uvek dolazio prvi svakog jutra i poslednji
odlazio u no, pa niko nije smatrao neobinim videvi ga stalno za njegovim stolom. Uvek je bio
zadubljen u svoj posao i nije razgovarao. Autor tog novinskog lanka nudi i pouku prie: Nije loe
povremeno barem gurnuti svog saradnika. Nemojte previe raditi. Niko to i onako ne primeuje. (3) No,
i u francuskoj automobilskoj industriji Renault 2006. godine su zabeleene tri smrti zbog karoshi
sindroma, i to suicidom, nakon ekstremnog pritiska i kratkih rokova koje su zaposleni pretrpeli dolaskom
novog direktora. (4) Dvadeset dvogodinja medicinska sestra doivela je srani infarkt nakon deurstva
od 34 sata, koje je redovno obavljala pet puta meseno. Njen ef je rekao: Mlada Joshida svetli je
primer kolektivu, tako trebaju svi raditi, iskoristimo do kraja energiju mladosti. (5) Supruga slubenika
za kontrolu kvaliteta i reklamacije, nakon zahteva za odtetom dobila je odgovor da je svakom radniku
ast umreti za svoje preduzee. (6) Od sranog udara je umro i radnik u fabrici hrane, u 34. godini,
nakon to je radio oko 110 sati nedeljno, a takoe i voza kamiona, koji je tokom 11 godina radnog staa
ostvarivao oko 5700 radnih sati godinje. Njegova porodica nije dobila odtetu jer je inspektor rada
obrazloio kako je to esta satnica u tom poslu. (7) Zato se ne treba uditi da je vest o samoubistvu
direktora Hyundai-a Choung Moung-Hun-a zbog greaka na poslu i pretnje zatvorom u poslovnom svetu
prihvaena gotovo kao normalna stvar.
LITERATURA
[1] Koi E, Poredo D.: Ekstremni primjer izgaranja na poslu sindrom karoshi, Polic.sigur, Zagreb, 2009.
[2] Fori S.: Specific features of society and law in Japan, Sarajevo Social Science Review,
www.ceeol.com, Sarajevo, 2012.
240
[3] kes M.: Radimo zdravo relaksacija na radnom mjestu, Zavod za javno zdravstvo Dr Andrija
tampar Zagreb, 2010.
www.algoritam.hr/download/poglavlja/107962.pdf,
http://www.jicosh.gr.jp/english
http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak.
http://karoshi.jp/english/overwork.html.
241

VOJNI SPORT KAO SREDSTVO ZA JAANE

BEZBEDNOSTI I SARADNE NA BALKANU
dr Dragan Gostovi, Fakultet za sport,
Univerzitet Union Nikola Tesla u Beogradu,
dr Dragan Todorov, Vojna akademija,
Univerzitet odbrane u Beogradu
Rezime Ovaj rad razmatra pitanja koja se tiu jaanja bezbednosti i saradnje na Balkanu razvojem
funkcionalnih sposobnosti pripadnika oruanih snaga, kroz sport kao pojavni oblik fizike kulture.
Bezbednost i saradnja na Balkanu jesu sloene drutvene kategorije, a ludski resursi ine njihov kluan
potencijal. Nivo funkcionalnih sposobnosti pripadnika institucija nadlenih za izvravanje dodelenih
misija ouvanja mira, suvereniteta i bezbednosti zemle, u znaajnoj meri ogleda se u njihovoj borbenoprimenjenoj fizikoj spremnosti. Ta spremnost se vidno manifestuje na sportskom polu, gde se
efikasnost dokazuje pobedom, na etiki opravdan nain.
Klune rei - sport, bezbednost, saradnja
MILITARY SPORT AS A TOOL OF FOSTERING
SECURITY AND COOPERATION IN THE BALKANS
lkans, developing
functional aptitude of the military forces personnel, through sport as a phenomenon form of physical
culture. The security and cooperation in the Balkans are complex social categories and human resources
make its key potential. The level of functional aptitude of personnel of the institutions responsible for
performing missions of preservation of peace, sovereignty and security of a country, mirrors significantly
in its combat-practice physical training. That training obviously manifests in the field of sport, where the
efficiency is approved by a victory, in an ethical justifiable manner.
Key words - sport, security, cooperation
242
1. UVOD
Sport je svetski fenomen zbog sposobnosti da formira takve kvalitete, umea i odnose u savremenom
oveku koji mu pruaju mogunost da uspeno uestvuje u takmienju svog ivota i da u njemu zauzme
elene pozicije. Zbog toga, uporedo sa osiguravanjem dobrog zdravla, jedan od vanih socijalnih
zadataka onih koji se bave sportom i fizikim vebanjem jeste formiranje spremnosti i sposobnosti za
ivot u uslovima konkurentske sredine i stalnog nadmetanja. Model sportskog dvoboja i nastojanje da
se postigne pobeda treba da obezbedi prenos znanja, umea, vetina, odnosa i pokuaj da se pobedi na
polu profesionalnih izazova. Paralelno sa tim, naravno, treba voditi rauna o fer pleju, pravilima igre,
uvaavanju protivnika i partnera, bez obzira na religiju, rasu, boju koe i politiko opredelenje.
U prolim vremenima Balkan su zadesile brojne ratne kataklizme, u kojima su milioni ludi dali ivote za
optu sigurnost i bolitak svojih pokolenja. Pretrplene su nemerlive materijalne tete, ali su ludi iz
ruevina i zgarita, bede i ratova vaskrsavali i ponovo ustanovlavali izgubleno. Opta bezbednost na
Balkanu predmet je mnogobrojnih istraivanja, diskusija i razmilanja, koja govore o tome da ona u sebi
objedinjuje razne pojave, procese i aktivnosti od kojih zavisi opstanak drava i nacija na ovim
prostorima. Ideje o miru, bezbednosti i saradnji izmeu drava Balkana postojale su jo od drevnih
vremena.
Pole sporta, tokom ludske istorije, korieno je za ouvanje i napredak drutva, a na prostorima
Balkana oduvek ga je proimao vojni faktor, kao vitalna drutvena kategorija i element politike moi
svake drave. Izgraivanje relacija poverenja i saradnje izmeu oruanih snaga balkanskih zemala
vreno je na raznim polima, ukluujui i sport kao drutveni fenomen, ije su vrednosti opte poznate.
Uticaj vojnog sporta na jaanje bezbednosti i saradnje u regionu ogleda se u organizovanju brojnih
vojnih sportskih dogaaja ali i u poveenju funkcionalnih sposobnosti vojske, kroz raznovrsne programe
telesnog vebanja i usavravanja.
Potencijal od klune vanosti za optu sigurnost i kredibilitet drave ine ludski resursi dravnih
institucija nadlenih za bezbednost i odbranu, odnosno njihove osnovne vrednosti koje se grade kroz
odreeni sistem obrazovanja, vaspitanja, telesne kulture i sporta. Odrivost potrebnog nivoa
funkcionalnih sposobnosti pripadnika oruanih snaga za izvravanje dodeleniih misija, od kojih je
bezbednost zemle posebno vana za svakog lana drutva, neposredno je povezana sa njihovom
borbeno-primenjenom telesnom pripremom za delovanje u ekstremnim situacijama, odnosno sa
postizanjem specifine telesne forme koja omoguuje stalnost izvravanja profesionalnih obaveza u
uslovima znaajno ispod zone komfora prosenog oveka.
2. VOJNI SPORT NA BALKANU
U okviru razvoja sveukupnih odnosa poverenja i saradnje meu zemlama Balkana znaajno mesto pripada
meunarodnim vojnim odnosima, odnosno meuarmijskoj saradnji. U njoj sport ini opte zastuplenu oblast
intenzivnog razvoja telesnih sposobnosti pripadnika oruanih snaga, delotvornoj u odravanju vanih
interpersonalnih komunikacija i jaanju ugleda dravnih institucija (ministarstva odbrane i oruanih snaga) na
meunarodnom planu. Saradnja oruanih snaga zemala Balkana, koja se preko sporta ostvaruje, vidno se
manifestuje kroz uee njihovih pripadnika u raznovrsnim programima vojnih sportskih dogaaja, na kojima se
243
iskazuju opte vrednosti meunarodne zajednice, od kojih su bezbednost i zajednitvo u prvom planu.
Ukluivanjem oruanih snaga zemala Balkana u interdisciplinarne meunarodne vojne sportske integracije
uspostavlena je funkcionalanost vojnih sportskih manifestacija zasnovana na meunarodnom pravu, izgraena
njihova prepoznatlivost i omogueno je da se, ispunjavanjem obaveza koje iz tog lanstva proistiu, uspenije
doprinosi jaanju meuarmijskog poverenja i saradnje u regionu.
Sportske priredbe su deo procesa meunarodne mirolubive koegzistencije, a njih nekoliko (Olimpijske
igre, svetske vojne igre i svetska prvenstva, civilna i vojna) prenelo je nadmetanje pripadnika oruanih
snaga sa bojnog na pole sporta, gde vojni sportisti, iskazivanjem dostignutog nivoa telesnih sposobnosti
i vetina, sa ukluenim znaajnim resursima vojske, kako u organizacijskom tako i u takmiarskom delu,
doprinose jaanju bezbednosti i saradnje izmeu oruanih snaga zemala Balkana. U tom smislu,
intenzivno se razvija sportska diplomatija kao novi modul politike meunarodnih odnosa, kreiran tako
da aktivira odreene programe iz oblasti sporta kao vid diplomatije. To je efikasno podruje socijalnog,
kulturolokog i politikog marketinga drave koje marginalizije ekstremizam i pospeuje promovisanje
nacionalne kulture i osnovnih multinacionalnih interesa i vrednosti, kao to su mir, bezbednost,
zajednitvo i dr.123
Odreeni broj vrhunskih sportista i sportskih strunjaka, koji su aktivni na meunarodnom planu,
proglaeni su graanima sveta, pre svega zbog opte prepoznatlivosti njihovog dela i sposobnosti da
pozitivno motiviu mlade lude. Oni su znaajan faktor u ostvarivanju komunikacije i kontakata meu
narodima i dravama, uvrivanju uzajamno izgraene saradnje, ouvanju nacionalnih vrednosti i
upoznavanju istorije, ivota, iskustva i tradicije drugih naroda.
Vojni sport je pojavni oblik fizike kulture pripadnika oruanih snaga kojim se gradi telesna i takmiarska
izvrsnost. Pod vojnim sportom podrazumevaju se sportske aktivnosti sline postupcima pripadnika
oruanih snaga u pripremi i izvravanju borbenih zadataka i drugih misija vojske, koje se, uz maksimalno
zalaganje i telesnu aktivnost, preduzimaju radi ostvarivanja vee efikasnosti u odnosu na oponenta, iji
je izazov u izabranoj sportskoj disciplini prihvaen na etiki opravdan nain. Time se grade izuzetna
telesna disciplina, timska pripadnost, jaka vola i motivisanost, to su klune vrednosti na kojima se
temeli i vojna organizacija i proces osvajanja podijuma na sportskim takmienjima svih nivoa.
Meunarodno usvojen pojam military sport124 (vojni sport) podrazumeva sve sportove kojima se
pripadnici oruanih snaga bave, a pre svih sportske discipline koje se upranjavaju samo u vojsci.125
Meunarodni savet za vojne sportove (CISM) u vojne sportove ubraja tipino vojne sportove (vojni
vieboji i sl.), sportove sa vojnim karakterom (biatlon, triatlon, strelatvo, maevanje, padobranstvo,
orijentiring, borilaki sportovi i dr.) i druge sportove koji su zastupleni u vojsci.
Doprinos sporta u smanjivanju protivrenosti i diskriminacije izmeu nacija, rasa, socijalnih klasa i
ideolokih sistema je znaajan. Postoje brojni primeri kojima se dokazuje efikasnost upotrebe sporta u
ublaavanju protivrenosti, sporova i kriza izmeu drava i njihovih saveza. Slogani olimpijskih igara kao
123 Girginov V.: Management of Sports Development, Copyright Elsevier, Oxford, 2008.
124 CISM (www.cism-milsport.org).
125 Pucher J.: Military sport as a tool to foster peace in South Eastern Europe, Symposium CISM,
Mantova, 2005.
244
to su Sport za jedan miran svet, Svet to je olimpijada, Jedan svet, jedan san, najbole iskazuju
elu oveanstva da se unapredi opta bezbednost i saradnja izmeu svih drutvenih grupa. Takoe,
moto Meunarodnog saveta za vojne sportove (CISM) Prijatelstvo kroz sport sadri slinu, ali i znatno
pojaanu poruku, jer je sprovode pripadnici oruanih snaga, koji direktno utiu na bezbednost i mir u
svetu.
Opte je poznato da se sport kroz istoriju oveanstva koristio kao diplomatsko sredstvo za prekidanje
vojnih sukoba i neprijatelstava. Drevna olimpijska ideja upravo se i rodila pri traenju reenja za
izbegavanje ili prekidanje ratova.
U staroj Grkoj su ustanovlena brojna nadmetanja atleta. Najpoznatije takmienje, u kojem su
uestvovali vrhunski obueni takmiari - ratnici, uveo je Herakle 776. godine p. n. e. na svetom mestu
Olimpija, na poluostrvu Peloponezu. Vojni aspekt Olimpijskih igara se ogleda u snanoj fizikoj aktivnosti
posveenoj vojnim zahtevima koji su usmereni na individualnu telesnu pripremlenost i efikasnost.
Spremnost za borbu je podrazumevala poznavanje ratne vetine i vrhunsku uvebanost. Igre su se
odravale svake etvrte godine i dok su trajale prekidala su se sva neprijatelstva. U poetku su se
sastojale samo od trka, a kasnije su postepeno uvoene i druge discipline: rvanje, boks, bacanje kopla,
trke konjskih etvoroprega i dr.
U kolskom sistemu antike Atine fiziko vaspitanje sa glavnim komponentama, kao to su rvanje,
tranje, bacanje kopla, pankration (meavina rvanja i boksa) i boks, bilo je u istoj ravni sa obrazovnim
oblastima kao to su umetnost, itanje, pisanje, algebra, gramatika i crtanje. Neke od najpopularnijih
sportskih disciplina Olimpijskih igara bile su potpuno vojnog karaktera, kao na primer: trke
etvoroprenih i dvoprenih bojnih kola, trka vojnika u punoj borbenoj opremi, pentatlon (petoboj),
pankration i dr. Za pripreme, obuku i treninge takmiara koriena su posebna vebalita, gde je velika
panja posveivana strunom radu i adekvatnim metodama obuavanja. Dobro uvebani ratnici i
takmiari morali su posedovati snagu, vetinu i dobru psihofiziku formu.
U vreme prevlasti Rima razvoj Helenistike gimnastike zamenjen je fitnes-treningom u vojne svrhe, koji
postaje vana komponenta socijalnog ivota. Meutim, hristijanizacija Rimske imperije donela je manju
telesnu aktivnost, tako da su bilo koja vrsta takmienja i profesionalizam u sportu bili zabranjeni, a 393.
godine Olimpijske igre su ugaene.
Olimpijski pokret zvanino je obnovlen na inicijativu francuskog oficira, kasnije grofa, Pjera de
Kubertena. ela da se narodi zblie i da se mladi u svetu takmie na sportskom, a ne na bojnom polu,
bila je osnovna ideja i najdubli smisao za uspostavlanje Olimpijskog pokreta. U Atini su 1896. godine
obnovlene Olimpijske igre sa etvorogodinjim periodom odravanja, identino antikim igrama.
Pre Prvog svetskog rata fizika obuka u oruanim snagama balkanskih drava sastojala se, uglavnom, od
gimnastike, maevanja, jahanja i markiranja. Ideja o vojnom sportu, po prvi put, uspeno je ostvarena
krajem Prvog svetskog rata, kada je, na predlog amerikog generala Peringa, odrano vojno takmienje
u atletici, strelatvu, plivanju, maevanju, fudbalu, ragbiju, beizbolu, vaterpolu, bacanju bombe,
jahanju, tenisu, veslanju, boksu i rvanju, pod nazivom Inter Allied Games, od 22. juna do 6. jula 1919.
godine, na stadionu Joinville u Parizu. Na tom takmienju uestvovali su vojnici sa pet kontinenata, iz
245
18 zemala (Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Kine, Francuske, SAD-a, Velike Britanije, Grke,
Gvatemale, Hidaza, Italije, Novog Zelanda, ehoslovake, Portugala, Rumunije, Rusije i Srbije).
Krajem XIX i poetkom XX veka Srbija, kao mlada graanska drava, bila je veoma otvorena za
prihvatanje mnogih ideja koje su dolazile iz razvijenijih zemala Evrope. Te ideje imale su vaan uticaj na
razvoj sporta. Masovnost sportskih takmienja u Srbiji bila je u skladu sa optim trendom razvoja
olimpizma modernog doba. Na Prvim Olimpijskim igrama modernog doba, odranim u Atini 1896.
godine, Srbija je, meu brojnim predstavnicima vlada i drugim dravnim velikodostojnicima, imala svoje
predstavnike Krala Aleksandra Obrenovia i oficira ivojina Miia (18551921), uvenog srpskog
vojskovou. U Kralevini Srbiji olimpizam je uao na vojna vrata, odnosno jedan od osnivaa Srpskog
olimpijskog kluba (SOK), formiranog 23. februara 1910. godine, bio je oficir Svetomir uki. On se bavio
mnogim sportovima, bio je organizator brojnih sportskih takmienja, osniva vie sportskih klubova,
prvi direktor SOK-a i predvodio je delegaciju sportista Kralevine Srbije na V Olimpijskim igrama u
Stokholmu, 1912. godine. Za vreme Olimpijskih igara Svetomir uki primlen je u Meunarodni
olimpijski komitet (MOK), iji je lan bio do 1948. godine.
Prevazilaenje podela i neprijatelstava na Balkanu jeste proces koji je otpoeo nakon Drugog svetskog
rata, najpre kroz obnavlanje sportskih kontakata meu dravama regiona. U tom procesu, koji traje i
danas, najpovolniji uticaj, pored Olimpijskih igara, ispolile su aktivnosti iz programa CISM, pomou
kojih je meuarmijska saradnja izmeu drava Balkana znatno unapreena.
3. VOJNE SPORTSKE INTEGRACIJE U FUNKCIJI JAANA BEZBEDNOSTI I SARADNE NA BALKANU
Stabilizacija prilika u svetu i obnavlanje meunacionalnog poverenja i saradnje izmeu drava otpoela
je nakon Drugog svetskog rata. Paralelno sa oivlavanjem olimpijskog pokreta i stvaranjem sistema
kolektivne bezbednosti (NATO i Varavski ugovor) razvijao se i poseban pravac vojno-sportskog
ujedinjavanja.126
U Nici (Francuska) 1948. godine predstavnici zapadnoevropskih zemala su osnovali Meunarodni savet
za vojne sportove (Conseil International du Sport militaire - CISM). Zemle osnivai proirile su
mogunost lanstva na sve drave sveta, ali su glavne lanice bile zemle NATO-a. Osnovni cilevi ove
meunarodne vojne sportske organizacije su: razvoj vojnog sporta i sportskih kontakata izmeu
nacionalnih armija, uspostavlanje stalnih veza za razmenu iskustava, izuavanje problema fizikog
vaspitanja i sporta u vojnim uslovima i realizovanje raznih sportskih dogaaja.
S druge strane, zbog potrebe da se iskustva trenera, vojnih sportista i fizike obuke u oruanim snagama
Varavskog ugovora tesnije integriu, ali i zbog politikih relacija prema Zapadnom bloku, deset godina
nakon osnivanja CISM, na inicijativu Sovjetskog Saveza je formiran Socijalistiki Komitet zdruenih
armija SKDA (1958. godine u Moskvi). Zemle lanice istonog vojnog sportskog bloka za kratko vreme
ostvarile su visok nivo sportskih rezultata koji je uspeno demonstriran i na najznaajnijim civilnim
takmienjima. Mnogi pripadnici nacionalnih oruanih snaga bili su osvajai medala na svetskim i
126 : .:
, , , , 2013.
246
kontinentalnim prvenstvima i olimpijskim igrama. Cilevi SKDA bili su: utvrivanje jedinstva, drugarstva
i saradnje izmeu zdruenih nacionalnih armija, razvoj sportskog majstorstva vojnih sportista i njihovo
upoznavanje, popularizacija uspeha u svrhu drutveno-ekonomskog razvoja i unapreivanja vojnog
sporta i razmena znanja kroz zajednike sportske pripreme zdruenih armija.
U okviru vojnog sporta SKDA je organizovao letnje i zimske spartakijade, ampionate, turnire,
bilateralne sportske susrete raznih sportskih vidova, naune skupove i konferencije, metodike zborove
i razmene specijalista, naune, propagandne i metodike literature iz oblasti fizike kulture i sporta. U
periodu od osnivanja do 1993. godine CISM nije organizovao sportske dogaaje, po obimu i kvalitetu,
kao to je to inio SKDA.
Tokom perioda Hladnog rata, kada je svet bio podelen na zapadni i istoni savez, izvrsnost u sportu bila
je koriena kao nain da se pokae superiornost jednog nad drugim sistemom bezbednosti.
Vievekovna podelenost Balkana bila je i tada oigledna. Grka i Turska su pripadale zapadnom savezu,
Rumunija, Bugarska i Albanija istonom savezu, a biva SFR Jugoslavija je bila nesvrstana. Od polovine
XX veka do danas ekonomsko-socijalne promene, prouzrokovane industrijsko-tehnolokom
revolucijom, uinile su da sport ovlada masama i postane veoma vana oblast drutvenog ivota ludi,
a saradnja SKDA i CISM, koja je otpoela ezdesetih godina XX veka, kulminirala je prevoenjem SKDA
u CISM 1991. godine. Turska je lanica CISM od 1949. a Grka od 1950. godine. Nakon raspada
Varavskog ugovora i bive SFR Jugoslavije i kraha realsocijalizma dolo je do postepenog ulanjivanja
balkanskih zemala u CISM. Bugarska je postala lan 1991., Rumunija i Slovenija 1992. a Hrvatska i
Albanija 1993. godine.
Proces uspostavlanja poverenja i jaanja saradnje izmeu oruanih snaga zemala Balkana putem
sporta otpoeo je nakon krize koja je uslovila raspad bive SFR Jugoslavije, poetkom 90. godina XX
veka. Povolniji uslovi za obnovu i razvoj regionalne saradnje kroz sport stvoreni su potpisivanjem
Dejtonskog sporazuma (1995. godine) i stabilizacijom stanja u Bosni i Hercegovini. Meutim, sa
eskalacijom krize na Kosovu i Metohiji i napadima NATO-a na SR Jugoslaviju (mart jun 1999. godine)
ta saradnja zapala je u privremenu krizu, koja je trajala sve do 2003. godine. Srbija je postala lan CISM
2003., Makedonija 2005. a Crna Gora i Bosna i Hercegovina 2007. godine.
Istorijski tokovi, kulturoloka proimanja i zajedniki ivot ludi razliitog porekla, ideologije i vere ine
drutveni temel Balkana. U tom smislu, u skladu sa zajednikim cilevima, balkanske drave grade
meusobne odnose, civilne i vojne, u okvirima stratekog partnerstva. Na Balkanu se razvoj
internacionalne vojne saradnje kroz sport temeli na aktivnom lanstvu drava regiona u CISM, to
obuhvata uee pripadnika oruanih snaga u raznim programima ove jedinstvene meunarodne vojne
sportske organizacije, iji je cil da kroz izgradnju psihofiziki uravnoteenih vojnih lica i uzajamnih
odnosa prijatelstva, poverenja, pomoi i solidarnosti doprinese meunarodnom naporu za
uspostavlanje opteg mira u svetu. CISM je zvanino priznata nevladina organizacija od strane
Meunarodnog olimpijskog komiteta i okupla armije iz 133 zemle sveta, ukluujui sve drave
Balkana.
Vojna organizacija CISM je, zbog mnogobrojnih uspenih akcija uspostavlanja, odravanja i jaanja
prijatelstva i poverenja izmeu zemala irom sveta, priznata od strane OUN-a. Na zasedanju Komiteta
247
nevladinih organizacija UN-a 2007. godine odlueno je da CISM kao meunarodna vojna organizacija,
koja putem raznovrsnih programa aktivnosti znaajno doprinosi optem miru i mirnom reavanju
sporova u postkonfliktnim podrujima, dobije konsultativni status u Ekonomskom i socijalnom savetu
UN-a.
Danas CISM organizuje oko 20 svetskih vojnih prvenstava godinje, u raznim sportskim granama i
vidovima, a po uzoru na Olimpijske igre, poev od 1993. godine, odravaju se svetske vojne igre. Vojni
sport je od iskluivo pojavnog oblika fizike kulture do olimpijskog ideala njegove upotrebe kao
sredstva za izgradnju mira i bezbednosti u svetu, utemelen kao znaajna komponenta kulture i
zajednitva. Ideja o upotrebi sporta u zaustavlanju ratova po prvi put se pojavila u staroj Grkoj, kada
su tokom Olimpijskih igara objavlivana primirja, to je reafirmisano 1993. godine, rezolucijom
Ujedinjenih nacija Izgraivanje mirnog i boleg sveta kroz sport i olimpijski ideal.
U poslednjih desetak godina, a naroito od kako su sve zemle Balkana lanice CISM, vojni sport okupla
sve vei broj uesnika i znaajno doprinosi jaanju poverenja, bezbednosti i saradnje u regionu.127 Na
osnovu uea balkanskih zemala u vojnim sportskim manifestacijama i sprovedenih istraivanja, moe
se rei da su Turska, Grka, Hrvatska, Bugarska i Srbija dale vei doprinos u jaanju meunarodne
saradnje, da je doprinos Rumunije i Slovenije osrednji i da je najskromniji doprinos Albanije,
Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Istraivanja pokazuju da irenju bezbednosti i poverenja
u regionu najvie doprinose regionalna takmienja i trening kampovi i da vojne sportske manifestacije
veoma doprinose jaanju meunarodne vojne saradnje na Balkanu ukoliko: 1) ukluuju mirotvorne
inicijative i programe solidarnosti i tehnike podrke i pomoi; 2) obezbeuju da vojna lica iz regiona
uspeno razmenjuju opta i struna znanja, na svim nivoima...128
Najznaajnija aktivnost iz programa CISM koja je realizovana na Balkanu je organizacija Drugih svetskih
vojnih igara u Zagrebu (Hrvatska) 1999. godine. Vredne sportske manifestacije koje su odrane u Srbiji
pod pokrovitelstvom CISM su: Evropska konferencija CISM (2008), 42. Svetsko vojno prvenstvo u
maratonu (2009), Strategijski seminar CISM 2010 (2010) i 55. Svetsko vojno prvenstvo u krosu (2013).
Poseban znaaj ima regionalna aktivnost CISM Futsal Cup koju je inicirala Delegacija Srbije pri CISM s
cilem jaanja saradnje i pomirenja izmeu oruanih snaga zemala u nekad ratom zahvaenom regionu.
Ova aktivnost je prvi put odrana 2009. u Beogradu i sada se tradicionalno organizuje uz uee est
bivih republika SFR Jugoslavije, svaki put u drugoj dravi.
Svet neprekidno traga za nainima jaanja opte sigurnosti. Meunarodna zajednica prihvata sport kao
univerzalno ludsko pravo, nastoji da ga upotrebi kao sredstvo za unapreivanje ivotnih uslova i
kreiranje Milenijumskih razvojnih cileva i prepoznaje vanost sporta kao alata za razvojne i mirotvorne
svrhe, smatrajui ga jednim od puteva za dostizanje opteg mira, bezbednosti i prosperiteta.
Ujedinjene nacije, zajedno sa drugim meunarodnim i nacionalnim institucijama, otpoele su rad na
programu Sport za razvoj i mir 2001. godine, kada je Generalni sekretarijat UN formirao slubu
sportskog savetnika za razvoj i mir, sa njenim brojnim aktivnostima, kao to je konferencija u
127 : .:
, , , , 2013.
128 , . 161
248
Maglingenu i uspostavlanje meunarodne radne grupe sporta za razvoj i mir, koje su sprovoene sve
do 2005. godine, kada je proklamovana meunarodna godina sporta i fizikog vaspitanja. Ova
konferencija privukla je predstavnike iz 70 zemala, nekoliko nevladinih organizacija, globalne medije i
nekoliko poznatih sportski linosti kao to je bivi teniski ampion Vimbaldona, Boris Beker i Kenijski
dugopruga Tegla Lorupe. Glavni proizvod ove konferencije je Maglingenski poziv na delovanje
Magglingen Call to action, koji obuhvata 10 akcionih cileva. Na primer, prvi cil glasi: Sportske
organizacije: sainie i sprovee odrivi razvoj osnovnih pravila principa u njihovim politikama,
programima i projektima , cil 2 ocrtava: Sportisti: igraju ulogu modela i aktivno koriste njihov uticaj i
iskustvo da zastupaju sport za razvoj i mir, a poslednja taka odnosi se na medije usvojiti izdavaku
strategiju koja obezbeuje pokrivanje socijalnih i politikih aspekata sporta, trening novinara i
poveanje svesnosti o mogunostima sporta za razvoj i mir. Pored toga, taka 6 izriito govori o tome
da oruane snage treba da koriste sport radi promovisanja prijatelstva i izgradnju mira i sigurnosti
(http://www.magglingen2005.org/).129
Kada se govori o kreiranoj multidisciplinarnoj mrei i svesnosti o mogunostima sporta, mnoge
organizacije posveuju sve veu panju korienju sporta u svrhu jaanja bezbednosti i saradnje. Pored
Ujedinjenih nacija, Meunarodnog olimpijskog komiteta, Evropske unije, FIFA-e i veine zemala sveta,
postoje brojne organizacije i institucije koje koriste sport kao orue u cilu razvoja i mira. Najiri obuhvat
i opis takvih inicijativa nalazi se u Izvetaju sa meunarodne godine sporta i fizikog vaspitanja
objavlenom u UN 2006. godine.130
Slino organizaciji Generacijama za mir , koja je osnovana 2007. godine, kao i pokretu Pravo na
igru, koji je potpomognut posebnim poslanicima vrhunskim sportistima iz preko 40 zemala sveta
(sportska diplomatija), program CISM Sport i mir, kreiran je od strane Generalnog sekretarijata CISM
u Briselu radi pomirenja izmeu oruanih snaga u nekada ratom zahvaenim regionima, a otpoeo je
po prvi put u Beogradu 2009. godine, pod patronatom FIFA-e.
4. ZAKLjUAK
Dinamini procesi, koji su karakteristini za ivot u globalnoj epohi, postavlaju visoke zahteve i norme
pred savremenim ovekom. Da bi realizovali svoje line cileve i zadatke u ekstremnim uslovima, civilnim
i vojnim, neophodno je da ludi poseduju odgovarajui potencijal i pripremlenost za to. S tim u vezi,
napori savremenog graanina, pri izgradnji svog linog stila ivota, usmereni su ne samo ka
specijalizaciji i profesionalnoj pripremi, ve, takoe, prema voenju zdravog naina ivlenja, kojem
sleduje sistematino bavlenje fizikim vebanjem i sportom.
Sport je jedna od najzastuplenijih drutvenih oblasti i pojava tokom treeg milenijuma nove ere, koja
privlai znatan interes svetske populacije, koja postaje forma, filozofija i nain ivota velikog broja ludi,
jer dostignua u sportu poistoveuju se sa mirovnim procesom, razumevanjem, kulturom i
obrazovanjem, s jedne strane, i sa sredstvom za ograniavanje konflikata i neprijatelstava meu
narodima, s druge strane.
129 Rozenberga L.: CISM a substantial stakeholder in the sport for peace movement,
Master Paper, CERIS, Brussels, 2009.
130 Spencer C.: Sports: a tool for international relations, Maxwell Air Force Base, Alabama, 2007.
249
Imajui u vidu da su pripadnici oruanih snaga na neposredan nain uklueni u stvaranje i odravanje
svetskog mira, bezbednosti i meunarodne saradnje kompleksnost njihove psihofizike pripremlenosti
u ekstremnim situacijama se ne dovodi u pitanje. S tim u vezi, Blez Paskal kae da sila upravla svetom,
a ne milenje, ali sila koristi milenje. Izgradnjom vojske iji su sportisti inteligentni, mudri, jaki i smeli
moe se biti siguran u to da ko je hrabar na delu, nee se uplaiti od rei. Ako oruane snage kroz sport
stvaraju konstruktivan duh podjednakih mogunosti, prijatelstvo, solidarnost i asnost, onda im
zasluno pripada mirotvorna funkcija. Vojni sportisti su, bez sumnje, sposobni su da preuzmu tee
breme nego obini graani, da bi drutvo bilo stabilno i bezbedno, a demokratija sigurna.
Nezavisno od stepena ekonomske razvijenosti, zemle Balkana podjednako dele strah od terorizma,
ekonomskih kriza i socijalnih problema. U ovoj konstelaciji postoji deficit bezbednosti, asnosti i
poverenja. Imajui u vidu da je do sredine XX veka prevladavao Vrui rat, a nakon toga, do kraja
prolog milenijuma, Hladni rat, ispred vojne sportske organizacije CISM stoji teak zadatak da se kroz
asne borbe na sportskom polu ojaaju mir, bezbednost i saradnja. U tom smislu, svaka bitka u sportu
je vrednija i poelnija od bilo koje forme sukoba ili rata na Balkanu.
5. LITERATURA
[1] Girginov V.: Management of Sports Development, Copyright Elsevier, Oxford, 2008.
[2] ordanov S.: Svetoven pordk, strudniestvo i bezbednost, Republika Blgri, BINS, Sofi, 2006.
[3] Pucher J.: Military sport as a tool to foster peace in South Eastern Europe, Symposium CISM,
Mantova, 2005.
[4] Rozenberga L.: CISM a substantial stakeholder in the sport for peace movement, Master Paper,
CERIS, Brussels, 2009.
[5] Spencer C.: Sports: a tool for international relations, Maxwell Air Force Base, Alabama, 2007.
[6] Todorov D.: Doprinos vojnih sportskih manifestacija jaanju meunarodne vojne saradnje na
Balkanu, doktorska disertacija, Vojna akademija, Beograd, 2013.
250

EKONOMSKA ISPLATIVOST SPORTA I NJEN UTICAJ NA EKONOMIJU

DRUTVA
ECONOMIC COST-EFFECTIVENESS OF SPORT AND ITS IMPACT ON SOCIETY
ECONOMY
Lacmanovi Izabela*, Markoski Branko**, Lacmanovi Dejan**
*Univerzitet Union Nikola Tesla, Fakultet za sport, Beograd, Srbija
**Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, Srbija
izabela.lacmanovic@fzs.edu.rs, markoni@uns.ac.rs, dlacman@tfzr.uns.ac.rs
Apstrakt
Sport predstavlja vaan deo nacionalne ekonomije. Ekonomija sporta kao segment makroekonomije
meri se preko bruto dodate vrednosti i znaajno doprinosi u pogledu potronje i zapoljavanja.
Sportske manifestacije imaju mnoge prednosti za pojedinca, privredu i celokupno drutvo koje se
ogleda kroz bolje zdravlje i ivotni standard. Sa ekonomskog aspekta predstavlja znaajnu funkciju
koja stvara finansijsko bogatstvo za celokupno drutvo. Rad prikazuje ekonomsku korist sporta i iroke
pozitivne efekte koje donosi praenje sportskih aktivnosti na osnovu podataka o ekonomskom uticaju
sporta u Engleskoj. Takoe treba istai da meunarodno postignuti rezultati doprinose meunarodnoj
promociji drave, odn. da vrhunski sportski uspeh ima poseban znaaj.
Kljune rei: sport, ekonomija, drutvo, zdravlje
Abstract
Sport is an important part of the national economy. Economics of sports as a segment of
macroeconomics is measured through the Gross Value Added and contributing significantly in terms of
spending and employment. Sports events have many benefits for the individual, the economy and the
whole society which is reflected in better health and living standards. From an economic point of view
is an important function that creates financial wealth for the whole society. This paper presents the
economic benefits of sport and wide positive effects brought by tracking sports activities on the basis
of data on the economic impact of sports in England. It should also be noted that international
achieved results contribute to the international promotion of the state, i.e. the top sports success has a
special significance.
Keywords: sport, economy, society, health
251
1. DEFINICIJE
1.1. Bruto nacionalni proizvod
Bruto nacionalni proizvod (BNP) jedne zemlje (engl. Gross National Product GNP) predstavlja
vrednost svih finalnih proizvoda i usluga koje su nastale angaovanjem faktora proizvodnje te zemlje.
Prema upotrebi, bruto nacionalni proizvod se deli na: linu potronju (iznos koji troe rezidenti
zemlje); investicije (izdvajanje za kupovinu nove opreme ili izgradnju novih sportskih objekata ili
proirenje postojeih); dravnu (budetsku) potronju (deo bruto domaeg proizvoda koji troi drava)
i bilans tekuih transakcija (neto izvoz robe i usluga). Poto je bruto nacionalni proizvod jednak
nacionalnom dohotku zemlje, ovakav raun se najee naziva raunom nacionalnog dohotka.
1.2. Bruto domai proizvod
Bruto domai proizvod - BDP, (engl. Gross Domestic Product GDP) je makroekonomski indikator koji
pokazuje vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u zemlji tokom godinu dana, izraeno u
novanim jedinicama. BDP se izraava kao tok proizvodnje (BDP je jednak zbiru line potronje,
investicijama, dravnoj potronji i razlici izvoza i uvoza) ili kao tok prihoda, odn. trokova (BDP je
jednak zbiru najamnine, kamate, rente, profita, amortizaciji i indirektnih poreza). Bez obzira na
odabrani pristup uvek se dobije isti BDP.
1.3. Bruto dodata vrednost
Bruto dodata vrednost - BDV, (engl. Gross Value Added -GVA), se objanjava kao poveanje vrednosti
proizvodnje koja je jednaka razlici izmeu bruto vrednosti proizvodnje i intermedijarne potronje.
Bruto vrednost proizvodnje se definie kao trina vrednost svih proizvedenih roba i usluga.
Obraunata je po delatnostima u priblinim baznim cenama, jer su sve subvencije tretirane kao
subvencije na proizvode i prema tome su uzete u obraun na nivou nacionalne ekonomije.
Intermedijarna potronja po nabavnim cenama je vrednost proizvoda i usluga koji se transformiu,
koriste i troe u procesu proizvodnje.
Bruto domai proizvod u trinim cenama iskazuje vrednost svih proizvedenih dobara i usluga
rezidentnih jedinica, tj. zbir bruto dodatih vrednosti po delatnostima i poreza na proizvode umanjenih
za subvencije na proizvode.
1.4. Sport
Sport podrazumeva fiziku aktivnost u smislu igre i zabave. Sport predstavlja vid kulture iji predmet
analize predstavlja ljudsko kretanje, kao i analiza materijalnih i duhovnih dobara stvorenih sportom.
Takoe sport je nain da se zadovolje: bioloke, socioloke, psiholoke i ekonomske potrebe oveka sa
jedne strane i nudi velike mogunosti u postizanju stvaralatva, afirmacija, poslovnosti i ekonomske
isplativosti sa druge strane. Kao oblik ljudskog stvaralatva, kulture i kao deo njene fizike kulture
usmeren je ka postizanju sportskih rezultata.
1.5. Sportski dogaaji
Sportski dogaaji predstavljaju iroki drutveni fenomen savremene civilizacije. Pod sportskim
dogaajem podrazumevaju se razliite aktivnosti organizatora koje su usmerene na ponudu
programa, odnosno igre izvrilaca sportskog dogaaja odreenoj sportskoj publici sa ciljem
252
ostvarivanja sportskog rezultata. Organizovanje sportskog dogaaja obuhvata planiranje,

uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostiu ciljevi.
1.6. Olimpijske igre
Olimpijske igre su vodei meunarodni sportski dogaaj kojeg karakterie letnje i zimsko sportsko
takmienje gde se takmie na hiljade sportista u razliitim sportskim disciplinama iz 200 zemalja irom
sveta. Olimpijske igre predstavljaju velianstveno sportsko takmienje koje se odrava svake etvrte
godine. Imaju uticaj na ivotne stilove posetilaca, kvalitet njihovog ivota i odnos prema okruenju.
Privlae izuzetnu panju javnosti, utiu na razvoj poslovne i komunikacione infrastrukture. Olimpijske
igre imaju znaajnu ulogu u stvaranju i izgradnje jedinstvenog imida, koji se razlikuje od konkurenata.
Na ovaj nain se privlai velika panja i interes iroke sportske i drutvene javnosti, koja se pojavljuje
kao publika u fizikom i informacionom okruenju. Olimpijske igre u ekonomskom smislu imaju
znaajnu ulogu u poveanju zaposlenosti savremene radne snage i odraava se na privredni rast pre
svega razvijenih trinih ekonomija (najvie se odraava na privredni rast zemlje domaina).
2. UVOD
Sport i zabava su uvek bili znaajni deo drutva i predstavljaju znaajne finansijske prihode za
ekonomiju drave, sa tendencijom rasta prihoda i sve veim uticajem na drutvenu zajednicu. Kao
rezultat ovog trenda postoji znaajna zainteresovanost javnog i privatnog sektora u ulaganje u
sportske aktivnosti.
Sportski dogaaji predstavljaju odgovor na potrebu za rekreacijom ili takmienjem i imaju pozitivne
uticaje na fiziku i psiholoku funkciju pojedinaca koji se bave sportom. Sportske manifestacije
pozitivno deluju i na ekonomiju drutvenog sistema kroz efekte jaanja turizma, putem promocija
domaih i meunarodnih sportskih dogaaja i kroz poveanje potronje drutva koji su u ulozi
posmatraa ili navijaa. Sportske manifestacije privlae uesnike i posetioce i imaju direktan
ekonomski uticaj koji se ogleda u poboljavanju postojee ili izgradnji potpuno nove infrastrukture,
kao npr. izgradnja sportskih objekata, saobraajne i tehnike infrastrukture [1].
Ekonomski efekti sportskih dogaaja mogu biti pozitivni i negativni. Pozitivni efekti se ogledaju u kojoj
meri sportska manifestacija doprinosi socijalnom, kulturnom i ekonomskom razvoju regiona i drutva
u celini [2]. U socijalne efekte se ubrajaju stvaranje, irenje i poboljavanje kvaliteta drutvenih
odnosa pojedinaca. Sa kulturnog aspekta sportske manifestacije pruaju mogunost za razvoj kulture i
kulturnih aktivnosti stanovnitva i regiona. Drutveni znaaj je veoma irok, a posebno se moe istai
razvoj ivotne sredine, poboljanje zdravlja putem promocije sporta, angaovanje radnika na
odravanju i obezbeivanju sportskih dogaaja.
Postoje i negativni efekti ukoliko se ne vodi briga da aktivnosti uesnika budu u skladu sa vrednostima
regiona. U takvim sluajevima je mogue stvoriti negativne posledice i generisati sukobe na
odreenom sociolokom ili kulturnom planu. Mogue je stvaranje zagaivanja okoline, oteenja
samih sportskih objekata ili pojavu poroka (alkohol, droga i dr.) u sluajevima kada se ne posveuje
dovoljna panja organizovanju i obezbeivanju sportskih dogaaja.
253
3. EKONOMSKI UTICAJ SPORTA

Postoji malo podataka koji prikazuju uticaj sporta na ekonomiju drutva. Sport donosi znaajne
beneficije pojedincima i drutvu u celini, a ova tvrdnja se bazira na podacima dobijenim za sport u
Engleskoj u periodu od 2005. do 2012. godine [3]. Na grafikonu 1 je na osnovu podataka DCMS za
Englesku prikazano uee sportskih aktivnosti. U ovim rezultatima su obuhvaene osobe sa navrenih
16 godina i vie. U periodu od 2011. do 2012. godine ukupno je 15,5 miliona osoba (36%) praktikovalo
neku od sportskih aktivnosti barem jednom nedeljno u trajanju od minimalno 30 minuta. Oko 5,5
miliona osoba se bavilo sportskim aktivnostima barem jednom meseno, ali manje nego jednom
nedeljno, odn. izraeno u procentima 13%. Broj osoba koji se ne bavi sportskim aktivnostima ni jednom
meseno iznosi oko 22 miliona osoba, odn. 51%. Moe se konstatovati da se polovina ljudi u Engleskoj
starijih od 16 godina bavi barem nekom od sportskih aktivnosti u toku mesec dana u trajanju od 30
minuta.
Na grafikonu 2 su prikazani statistiki podaci bavljenjem nekom od sportskih aktivnosti za period 2005.
do 2012. godine, gde se vidi trend rasta sa razvojem modernog drutva. Jedan od razloga rasta
zastupljenosti sporta u drutvu je sve vea prisutnost sporta u marketingu, ali i kao posledica porasta
svesti ljudi o vanosti sporta na zdravlje. Na grafikonu su predstavljeni podaci na prosenom godinjem
nivou za period oktobar prethodne godine do oktobra tekue godine. Analizom podataka po mesecima
najmanje sportskih aktivnosti se praktikuje u periodu od novembra do februara, a najvie od maja do
septembra [3].
U analizi po starosnoj strukturi za period od 2012. do 2013. godine, podaci prikazuju da se sportskim
aktivnostima barem jednom nedeljno bavi 3,74 miliona osoba starosne dobi od 16 do 25 godine, dok je
11,72 miliona starijih od 25 godina. U polnoj strukturi 8,63 miliona ine mukarci, a 6,83 miliona su
ene.
Posebno je znaajan podatak o rastu broja osoba koje se bave nekom od sportskih aktivnosti, kod osoba
sa invaliditetom ili nekom od bolesti vezanih za ogranienu pokretljivost, a statistiki podaci prikazuju
da je njihov broj 1,67 miliona. To predstavlja poveanje u odnosu na 2005. godinu od 351.000 osoba,
odn. poveanje od 26,7% [6].
254
U Engleskoj postoji vie od 6.000 sportskih volonterskih organizacija koji broje vie od 3,2 miliona
punoletnih ljudi, odn. ine ak 7,6% cele populacije nacije.
U 2012. godini bilo je organizovano preko 75 miliona plaenih poseta sportskim dogaajima. Od ovog
broja 11 miliona poseta je vezano za olimpijske igre, dok je 42 miliona bilo vezano za profesionalni
fudbal [Grafikon 3].
Potronja na radio, televizijske i internet prenose sporta u Engleskoj je procenjena na 2,3 milijardi funti
u 2010. godini. Od ukupne potronje na sportsku garderobu, 28% iznosi potronja na sportsku obuu,
dok 78% iznosi potronja na sportsku odeu. Znaajan je i podatak da je na zvanina sportska klaenja
potroeno oko 4,9 milijardi funti [5].
U 2010. godini, sport i aktivnosti koje su u relaciji sa sportom, kao to su prava emitovanja i potronja
u sportskim kladionicama, generisali su bruto dodatu vrednost od 20,3 milijardi funti, to predstavlja
1,9% ukupnog bruto domaeg proizvoda Engleske. To ujedno pozicionira sport meu 15 najveih
industrijskih sektora u Engleskoj [5].
Na grafikonu 4 je prikazan ukupan iznos bruto dodate vrednosti koju ostvaruje uee u sportu. Pod
participacijom u sportu se smatra plaanje za neku od sportskih sesija.
255
Daljom analizom uraeno je modeliranje u kojoj meri je ukupna ekonomija drutva zahvaena od strane
sportskih deavanja, a koliko od potronje na sportske aktivnosti. Uee u sportu doprinosi sa oko 58%
u iznosu bruto dodate vrednosti koju sport ostvaruje, dok aktivnosti vezene sa potronjom kao to je
gledanje sporta, klaenje ili kupovina sportske opreme u rekreativne svrhe, ini 42% prihoda ostvarene
bruto dodate vrednosti. Na grafikonu 5 prikazan je ukupan iznos bruto dodate vrednosti koju ostvaruje
potronja u sportu [3].
Procenjuje se da sport zajedno sa aktivnostima koje su u vezi sa sportom angauje preko 400.000 ljudi
sa punim radnim vremenom, odn. oko 2,3% svih poslova u Engleskoj. Sportski uesnici ine 65%
angaovanih, dok 35% predstavlja zaposlene u oblasti potroakog drutva u oblasti sporta [5].
Iz perspektive ekonomije sporta stvara se odreen benefit od dravnih subvencija koji se realizuju kroz
poveanje zaposlenosti, proirenje potronje od strane potroaa, podstie se ekonomski razvoj i utie
se na druge ekonomske efekte [7]. Kada je re o javnoj potronji na sportskim objektima, podaci
pokazuju da su zarade viestruke u odnosu na uloeni novac. Javni projekti za sportske objekte po
pitanju dobijanja subvencija kotiraju se veoma visoko u drutvu. Sa politikog aspekta, politiari i
256
birokrate za svoju dravu imaju interes da obezbede popularne projekte za sportske timove koji su
favorizovani i utiu na kvalitetniji ivot [8].
Ekonomski benefiti sporta u pogledu bruto dodate vrednosti i zaposlenja su znaajni, ali ipak ovi podaci
prikazuju samo deo ekonomske vrednosti koji sport donosi drutvu. Uestvovanje u sportu obezbeuje
i druge beneficije za pojedince i drutvo u celini, kao to su:
Za pojedince koji se bave sportom zdraviji i sreniji ivot [4].
Za pojedince koji se bave sportom doprinosi boljem fizikom i mentalnom zdravlju koji kao
rezultat donosi zdraviju populaciju i smanjuje trokove zdravstvu. Prema proceni utede na bazi
kvaliteta zdravlja koji sport donosi iznosi oko 1,7 milijardi funti godinje u smislu smanjenja cene
trokova zdravstvene brige i 11,2 milijardi funti u ukupnoj ekonomskoj utedi po godini (bazirano
za period od 2011. do 2012. godine) [3].
Za pojedince koji se bave sportom doprinosi boljoj panji u oblasti edukacije, podstiui
motivaciju, poboljavajui razvoj drutvenih veza i stvarajui pozitivni uticaj na razvoj samo
discipline, bolje organizacije i samopotovanja [1].
Za pojedince koji se bave sportom utie na smanjenje stope kriminala kod mladih, razvija se svest
o kvalitetnijem ivotu i razvoju drutva [3].
Za drutvo beneficije mogu biti i ouvanje zdrave okoline. Bavljenje sportskim aktivnostima
podstie vie etnji i vonji biciklom, koji smanjuju zagaenje ovekove okoline u pogledu
emisije tetnim gasovima [7].
Upotreba projekata vezanih za sport koji podstiu razvoj zajednice u smislu izgradnje sportskih
komercijalnih projekata [1].
Za pojedince i drutvo u celini putem volontiranja. Volonteri stiu neophodna iskustva i upoznaju
druge osobe, a putem svojih aktivnosti kroz volonterski rad stiu satisfakciju i razvija se bolja
integracija u drutveni sistem. Drutvo ima beneficije, jer je vrednost volonterskog rada za
2010/11 godini u Engleskoj procenjena na 2,7 milijardi funti [3].
Praenje sporta doprinosi boljem raspoloenju posmatraa/navijaa i poveava nacionalni ponos
i stvara dobar oseaj kod sportskih uspeha ili dostignua [4].
Sport i aktivnosti vezene za sport ostvaruju ekonomski doprinos u pogledu zdravlja i volontiranja.
Za Englesku u periodu od 2011. do 2012. godine ekonomski doprinos se procenjuje [3]:
Za volontiranje 2,7 milijardi funti godinje,
U pogledu zdravlja na 11,2 milijardi funti godinje.
4. ZAKLJUAK
Znaaj sporta je veoma vaan za ekonomiju drutva u smislu poveavanja zaposlenosti, generisanju
profita, poveavanju svesti ljudi o znaaju zdravijeg ivota i poveavanju potronje u oblasti sportske
opreme, odee i obue. Znaaj organizovanja velikih sportskih manifestacija, od kojih organizovanje
olimpijskih igara spada meu najvee sportske dogaaje, doprinosi meunarodnoj promociji drave i
poveanju turizma zemlje, a samim tim veim profitom drave u oblasti pruanja usluga, turizma i iroke
potronje. Bruto dodata vrednost koju generie sport, koja se moe tumaiti i kao statistika definicija
sporta ukljuuje kategorije sportskih aktivnosti (uglavnom sportskih dvorana i stadijuma), aktivnosti
vezane za fiziko zdravlje, proizvodnju i prodaju sportskih proizvoda. Sport u Engleskoj po ovim
pokazateljima ima vei ekonomski uticaj nego radio i filmska industrija, a prema ekonomskim
pokazateljima smatra se da ima priblino isti ekonomski uticaj kao zbir sektora hotelijerstva i izdavatva.
Organizovanje sportskih dogaaja u ekonomskom smislu potpomae i reavanje problema
257
zapoljavanja radne snage, a odraava se i na privredni rast pre svega razvijenih trinih ekonomija.
Uticaj velikih sportskih dogaaja kao to su Olimpijske igre ili svetska prvenstva popularnih sportova
utiu na privredni rast zemalja domaina.
REFERENCE
[1] Coleman, R. and Ramchandani, G. : The hidden benefits of non-elite mass participation sports
events: an economic perspective, International Journal of Sports Marketing and Sponsorship, 12(1),
2010
[2] Fred Coalter: Economic impact and regeneration of local communities, Department of Sports
Studies, University of Stirling, Stirling, 2011
[3] Department for Culture, Media and Sport: Meta evaluation of the impacts and legacy of the London
2012 Olympic and Paralympic Games. DCMS, London, 2013.
[4] Marsh K., MacKay S., Morton D., Parry W., Bertranou E., Lewsie J., Sarmah R., Dolan P.:
Understanding the drivers, impact and value of engagement in culture and sport: an over-arching
summary of the research. CASE, London, 2010
[5] Sport England: Sport and the economy, 2010, http://www.sportengland.org/research/benefits-ofsport/economic-value-of-sport/
[6] Sport England: The Value of Sport monitor, 2012, http://www.sportengland.org/research/benefitsof-sport/the-value-of-sport-monitor/
[7] New Zealand Tourism Research Institute: The benefits of events: an annotated bibliography, AUT
University, 2007
[8] Wilson, R.: The economic impact of local sports events: significant, limited or otherwise? A case
study of four swimming events, Managing Leisure, 11, 57-70, 2006
[9] Olympic movement: Olympic Games in London 2012, http://www.olympic.org/london-2012summer-olympics
258

SISTEM LOGISTIKOG MENADMENTA SPORTSKOG TAKMIENJA

LOGISTIC MANAGEMENT OF SPORTING COMPETITION
Dubravko Mari1, Bojana Mari2
1,2
1,2
Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Serbian Military, Department of Defence of Republic of Serbia
SAETAK
Osnovni cilj rada bio je da se predstavi funkcionisanje logistike podrke velikog sportskog vojnog
takmienja koje je odrano korienjem resursa Vojske Srbije, Grada Sombora i optine Apatin, prema
Dinamikom planu aktivnosti. Na primeru 55. svetskog vojnog prvenstva u krosu prikazano je kako se
primenom principa menadmenta i logistike utie na blagovremene pripreme i neposrednu realizaciju
sportskog takmienja koje je okupilo veliki broj uesnika i takmiara iz 21 zemalje sveta. Proceduralni i
organizacioni standardi CISM-e kroz bezbednost uesnika i takmiara, ishranu, prevoenje, smetaj i
druge segmente logistike podrke zahtevali su da se uspostave nivoi menadmenta koji su na
sistematian nain stvorili uslove za realizaciju neposrednog takmienja. Adekvatnom organizacijom
kroz podelu rada, raspodelu autoriteta, koordinaciju, merljive i nemerljive inioce kao i veze i odnose
nosioci logistike podrke su kroz relevantne elemente u prostoru i vremenu ispunili zahteve postavljene
pred njih.
Kroz prikazane rezultate zakljuujemo da primenom sistema logistikog menadmenta u civilno-vojnoj
organizaciji moe u znaajnoj meri da se utie na kvalitetne pripreme kao i neposrednu realizaciju
sportskog takmienja.
Kljune rei: menadment / logistika / sportsko takmienje / podrka
ABSTRACT
Main goal of this research was to introduce functionality of logistical support based on dynamic plan of
activities for a major military sporting competition that was sponsored by Serbian military, city of
Sombor and Apatin municipality. 55th World Military Cross Country Competition, that had participants
from twenty-one countries, was used as an example to show how application of management and
logistic support reflects on the timely preparation and realization of the sporting competition event.
Procedures and organizational standards of CISM dictated new levels of managing segments of logistic
support like safety, meals, transportation, and housing for participants and spectators. These levels of
259
management systematically created conditions for realization of the sporting competition event.
Logistical support group was able to fullfil necessary requirements in a timely manner with appropriate
orgainzation and distribution of work, responsibility, accountability, coordination, all relevant factors
and the relationship between them.
Based on the presented results we concluded that application of logistic management system in civilianmilitary organization can significantly influence quality of preparation and realization of the sporting
competition event.
Keywords: management / logistic / sporting competition event / support
1. UVOD
Jedno od vanih podruja delatnosti vojne organizacije jeste podruje vojnog sporta koji je u znaajnoj
meri u ekspanziji, prati razvoj i opte karakteristike drugih podruja, ali i sadri odredjene specifinosti.
U takvim uslovima, i od vojne organizacije se trai da u svoju strukturu i programe ugradjuje promene i
kreira nove vrednosti kojima e uspeno upravljati u sloenom i neizvesnom okruenju. Pri tome, takvi
zadaci su u poslednje vreme sve zahtevniji i neizvesniji, s obzirom na zahteve da se smanje ili ogranie
resursi za potrebe poslova odbrane zbog globalne ekonomske i finansijske krize, to se najee
nepovoljno odraava na aktivnosti sistema menadmenta logistike sportskog takmienja.
U radu je izloen primer organizovanja sportskog takmienja primenom menadment logistike kroz sve
faze i zadatke koje treba da ispuni logistika podrka. Cilj je da se na bazi ovih iskustava, olaka posao
organizatorima, realizatorima i koordinatorima sportskih dogaaja, na nain da se uz pomo naunih
spoznaja i kvantitativnih metoda koje stoje na raspolaganju u okviru menadmenta logistike,
menadmenta u sportu, i menadmenta sportskih takmienja, ukae na mogunost efektivnijeg i efikasnijeg upravljanja materijalnim, ljudskim, infrastrukturnim, novanim i informacionim resursom. To e
omoguiti jednu solidnu teorijsku bazu menadmenta logistike sportskog takmienja i primenu u
savremenoj sportskoj praksi. Takoe, cilj je da se putem analiza potvrde pretpostavke o znaaju
menadment logistike i tehnika za njenu realizaciju, i eventualno dodje do spoznaja koje bi omoguile
da se dobijeni rezultati interpretiraju u svrhu potvrivanja dobre logistike i sportske prakse, u
odluivanju kod organizovanja sportskih takmienja, ili koriste za dalja istraivanja i primenu u oblasti
menadmenta logistike u sportu.
2. LOGISTIKA VOJNOG SPORTSKOG TAKMIENJA

U poslovnom smislu ire znaenje logistike obuhvata sve delatnosti, u odreenom vremenu i prostoru,
potrebne za pripremu i realizaciju transformacija dobara i znanja. U uem smislu logistika je proces
planiranja, organizovanja i kontrole toka materijala, tehnologije, informacija, energije i ljudi od
dobavljaa i stvaranja vrednog proizvoda ili usluge do korisnika ili kupca. Menadment logistike je deo
menadmenta dogaaja koji upravlja funkcijama logistike na efektivan i efikasan nain.
260
Meutim, sa aspekta logistike veliko sportsko vojno takmienje jeste ono koje podrazumeva poveano
brojno uee takmiara i prateeg osoblja, raznovrstnost po pitanju vrste sportova i broja disciplina,
vrstama borilita, specifinostima u nainu ishrane, kao i ostalim pojedinostima koje moraju da se
ispune u fazi pripreme i za vreme samog takmienja kako bi se kvalitetno realizovalo takmienje. Po
pitanju logistike svakako opredeljujue u odnosu sto stoji na pomenuta ogranienja i specifilnosti jeste
pitanje resursa kojima se eli postii traeni nivo.
Logistika je vaan alat za upravljanje, koji doprinosi ostvarenju stratekih, taktikih ili operativnih ciljeva
organizacije sportskog takmienja koje se ostvaruje preko efikasanog upravljanja proizvodnim
kapacitetima, materijalom, tokovima informacija, kao i finansijskim sredstvima. Za razliku od
tradicionalnog pristupa obezbeivanja velikih zaliha materijalnih resursa kako bi se obezbedilo
neometano pruanje usluga takmiarima, logistiki koncept organizacije je usmeren na eliminisanje
vika akcija, smanjenje vremena izvrenja podrke, transporta i skladitenja, eliminie iz asortimana
proizvode za koje ne postoji potroaka tranja, obezbeuje saradnja sa dobavljaima i kvantitativnu i
kvalitativnu fleksibilnost. Princip logistikog menadmenta je pristup naputanja tradicionalne ponude
za upravljanjem i prebacivanje kontrole na logistike sisteme. Logistiki sistem ine sloene
organizacione strukture i ekonomski sistemi sa povratnim informacijama, koji obavljaju odreene
funkcije i operacije logistike, koja se sastoji od meusobno povezanih elemenata.
Osnovni principi logistikog sistema koji zadovoljavaju koncept savremenog sportskog takmienja su:
1.Koncentracija na potrebe takmiara, usvajanje standarda na nivou logistike, korisniki servis,
orijentacije svih zaposlenih za postizanje potrebnog nivoa logistike usluge;
2.Integracija faktora okoline, obezbeujui fleksibilnost i prilagodljivost sistema;
3.Razvoj regulatornih uslova za logistiki sistem, parametara protoka i rezultati poslovnih procesa i
4.Maksimalno smanjenje greaka, propusta, nedoslednosti, slabosti u sistemu, kontinuirano
unapreenje procesa, procedura i regulative; postizanja potrebnog nivoa efektivnosti sistema logistike.
55. svetsko vojno prvenstvo u krosu po ueu takmiara bilo je iskljuivo od pripadnika oruanih snaga
iz 21 zemlje sveta, po obimu uesnika 357 takmiara i lanova ekipa veliko, dok je po nainu organizacije
i korienja resursa bilo u civilno-vojnoj organizaciji. Zahtev za kandidaturu upuen je na vreme
predstavnitvu CISM-e (International Military Sports Council) u Briselu ali je proceduralni deo na
nacionalnom nivou u mnogome oteao iskorienost resursa vreme. Nakon reavanja svih pitanja oko
kandidature i njene konane potvrde krenulo se detaljno sa izradom Dinamikog plana aktivnosti koje
e prethoditi takmienju sa civilnim strukturama Grada Sombora i optine Apatin, a zatim je izraen
Gantogram kljunih aktivnosti dogaaja. Te aktivnosti ine izuzetno vane celine koje oznaavaju
zavretak odreenog dela dogaaja ili odreene faze rada u dogaaju. One su kritine kada je re o
realizaciji celokupnog dogaaja, pa su zbog toga kritine i kada je re o logistikoj podrci. Kljune
aktivnosti i sadraji sportskog takmienja sa stanovita logistike mogu se svesti na sledee: prihvat,
transport i razmetaj ekipa (takmiara, VIP lica, gostiju i zvaninih predstavnika CISM-e), ishrana svih
uesnika, ceremonija otvaranja, glavna aktivnost tj. takmienje i zatvaranje. Dobar izbor aktivnosti i
precizno definisani logistiki nosioci dali su odrednice za dalje akcije koje treba da stvore uslove za
realizaciju takmienja. Finansijski resurs odreen je Planom aktivnosti Kancelarije CISM i novanim
sredstvima odobrenim po tom zadatku.
261
Jedan od kljunih preduslova za potpuno iskazivanje vrednosti i specifinosti logistike podrke jeste
odgovarajui i efikasan menadment. Uspostavljanje jednog jedinstvenog modela menadmenta koji bi
odgovarao kako vojnom tako i civilnom takmienju nije mogue bez primene odgovarajuih metoda i
tehnika modernog menadment procesa i logistike. Projekt menadment zasniva se na takvoj
organizacionoj formi koja omoguava da se na najbolji nain iskoriste raspoloive metode predvianja,
planiranja, organizovanja, izvoenja i kontrole za efikasnu realizaciju postavljenih ciljeva i zadataka
sportskog vojnog takmienja.
3. OPIS MODELA LOGISTIKOG MENADMENTA VOJNOG SPORTSKOG TAKMIENJA
Model logistikog menadmenta sportskog vojnog takmienja moe da se posmatra kao jedan
dinamian skup i proces funkcija menadmenta i logistike koje su u interaktivnom odnosu. Pod
sistemom logistikog menadmenta vojnog sportskog takmienja podrazumeva se planska aktivnost
vojne organizacije usmerene ka utvrivanju i efikasnom ostvarivanju ciljeva logistike (bre, egzaktnije,
fleksibilnije, jednostavnije i jeftinije), uz racionalnu upotrebu raspoloivih resursa u promenjivom
okruenju sa pojedincima, grupama, vezama i odnosima organizacije. Menaderi koriste razliite
pristupe u reavanju problema uzimajui u obzir spoljanje okruenje, tehnologiju, karakteristike
pojedinaca, veliinu organizacije i stadijum njenog razvoja.
Tabela 1 - Funkcionalne grupe logistikih aktivnosti
Komponente
Grupe
aktivnosti
-Unutranji saobraaj do borilita
-Spoljanji saobraaj od aerodroma ili
stanice
-Internacionalni saobraaj
Transport
-Izbor prevoznika/vozaa
-Izbor naina
-Vojni vs. Javni, Privatni
-Eskort putnika/ vojna policija
-Menadment smetajnim
kapacitetima
-Planiranje smetajnih
kapaciteta za takmiare, VIP, pratee
Smetaj
osoblje
-Izbor lokacije smetaja
-Bezbednost smetaja
-Snabdevanje/kupovanje
-Zalihe artikala hrane
-Procesne zalihe
Menadment
-Zalihe finalnih proizvoda
ishranom
-Podrka uslugama specifine ishrane
-Rukovanje poveanjem roba
-Menadment bezbednosti ishrane
262
-Rukovanje otpadom
-Postavljanje/povlaenje rekvizita
-Rukovanje materijalom za takmienje
-Pakovanje sportskih rekvizita
-Obrada brojnog stanja i strukture
uesnika
-Predvianje potreba
-Planiranje toka takmienja
Rukovanje
materijalom za
takmienje
Komuniciranje
i informacije
Korisno je da se za organizaciono-tehnoloko raslanjivanje logistikih aktivnosti koriste strukturni

dijagrami koji se koriste u projektnom menadmentu, i to tip WBS koji je pogodan za strukturiranje
poslova, i OBS, za strukturiranje organizacije posla (organigram).131
Osim ta dva strukturna dijagrama mnogo se koristi i matrica odgovornosti, tzv. RACI (Responsibility,
Accountability, Comunication, Information) matrica (Bokovi, 2012). Te tehnike su pomone tehnike
koje koriste rukovodilac i organizacioni odbor u upravljanju dogaajem radi stvaranja uslova i da bi se
olakao i poboljao proces planiranja, organizovanja i kontorle izvoenja logistikih zadataka.
ematski to moe da se prikae na sledei nain:
ema Model menadmenta logistike sportskog takmienja

Ono to u emi ne stoji u okviru funkcija menadmenta, a to svakako jeste njeogov deo, to je
predvianje. To je aktivnost nadlenih meunarodnih i nacionalnih vojnih sportskih institucija i dravnih
delegacija zemalja lanica CISM-a na iznalaenju odgovora vezanih za budue dogaaje koji e uticati
na sportsko takmienje, a koji proizilaze iz promena u okruenju. Ta aktivnost treba da dovede do
pokazatelja o internom i eksternom okruenju sportskog takmienja, tendencijama njegovog razvoja u
odnosu na druga sportska takmienja i do pretpostavki za odluivanje.
ZAKLJUAK
WBS (Work Breakdown Structure), znai struktura podele posla, a OBS (Organization Breakdown Structure) znai struktura podele organizacije.
Skraenica od engleskih rei Responsibility (odgovornost), Accountability (nadlenost), Comunication (komunikacija), Information (informacija).
263
Pomou matrice RACI odreuje se odgovornost za celu logistiku podrku, zatim odgovornost za
pojedine logistike zadatke i aktivnosti, komuniciranje i meusobno informisanje u procesu realizacije
dogaaja gde je potrebna dvosmerna komunikacija izmeu izvrioca posla i ostalih uesnika i stalno
izvetavanje o toku i stvarnom stanju realizacije aktivnosti i pojedinih reenja koja se primenjuju.
Moraju se koristiti metode, tehnike, za prevazilaenje prostorne i vremenske dimenzije ciklusa
takmienja. Korienjem zadatog cilja uz logistiku podrku i moderno organizovano sportsko
takmienje utie se na poveanje efikasnosti logistike putem ubrzanja cirkulacije angaovanih
sredstava. Moderna logistika podrka u sebi mora da sadri trendove, promene, razvoj, planiranje,
organizaciju tokova materijala, informacija i vrednosti u organizaciji sportskog takmienja zasnovanom
na samim ciljevima takmienja, na njegovoj misiji i strategiji. 55. Svetsko vojno prvenstvo u krosu
planirano je i realizovano sa ogranienim vremenskim i finansijskim resursima, dok je prirodni resurs,
fiziki kapital i intelektualni kapital u optimalnoj kombinaciji uspeo da dovede do uspene realizacije
takmienja na zadovoljstvo takmiara i organizatora.
LITERATURA
[1] Aaron, S., & Stewrt B.: Sports management., AU: Allen & Unwin Pty Ltd. PMCid: PMC1737143,
Melbourne, 1992.
[2] Appenzeller, H. L.: Successful sport management. 2nd ed. Durham, NC: Carolina Academic Press,
2000.
[3] Bokovi, B.: Model menadmenta velikih sportskih vojnih dogaaja, Vojno delo, Beograd, 2012.
[4] Chadwick, J. S.: Sportski menadment, The business of sport mangement, HR: Mate, Zagreb, 2010.
[5] Dugali, S.: Finansijski i marketinki aspekti strategija u sportu, Financial and marketing aspects of
the strategy in sport, RS: Via kola za sportske trenere, Belgrade, 2005.
[6] uriin, D., & Lonar, D.: Menadment pomou projekata, Management by projects, RS: Centar za
izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Belgrade, 2012.
[7] Farmer J. P., Mulrooney L. A., & Amon R. Jr.: Sport facility planning and management, WV: Fitness
Information Technology, Inc., Morgantown, 1996.
[8] Pelevi B.: Menadment sportskih takmienja, Management of sports events, RS: Visoka sportska i
zdravstvena kola, Belgrade 2011.
[9] Niin, .: (Ed.), 2nd International conference Management in sport (pp. 1724)., RS: Fakultet za
menadment u sportu Univerziteta Braa Kari, Belgrade, 2008.
[10] Rai, A., & Maksimovi, N.: Sportski menadment, Sports management, RS: Fakultet fizike kulture,
Novi Sad, 2000.
[11] Roel, G. Project management, NL: Noordhoff Uitgevers B.V, Groningen, 2011.
[12] Stanivukovi, D.: Logistika, organizacija i menadment, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003.
[13] Van Der Wagen, L., & Carlos, B. R.: Upravljanje dogaanjima, Event management, RS: Mate d.o.o.,
Beograd, 2009.
264

Uloga vojske i policije u sportskoj industriji

Doc. dr Igor Radoevi, Fakultet za sport Beograd
Sport se smatra nezaobilaznim delom u obuci pripadnika vojske i policije, dok su olimpijske sportske
discipline poput maevanja, streljatva i konjikih sportova tradicionalno usko vezani za vojsku i
policiju. Trenutna situacija u regionu Balkana nam pokazuje da su sportski kapaciteti kojima raspolau
vojska i policija u veini sluajeva neiskorieni. Od vojnih objekata koji su preli na civilno korienje
najpoznatiji je pre svih, stadion F.K.Partizan (nekadanji stadion JNA). Pored toga, Vojska Srbije je
ustupila zemljite u okviru Vojne akademije na Banjici i uestvuje kao partner u izgradnji prve zatvorene
atletske dvorane u Srbiji koja e sluiti u pripremi sportista za vrhunska takmienja cele godine. Policija
ima veliku ulogu u sportskoj industriji. Sportski dogaaji, bez saglasnosti Ministarstva unutranjih
poslova, kao neophodne procene bezbednosti sportskih takmienja, sportskih objekata (stadiona, hala,
bazena), nemogue je orgainzovati. Nove tehnologije ine neizostavan deo u bezbednosti sportskih
takmienja. Danas su sportski objekti kao i veina gradskih ulica pod budnim okom Ministarstva
unutranjih poslova putem video nadzora, koji je dao veliki doprinos kako u sankcionisanju izazivaa
nereda tako i u samoj prevenciji. Pojedinana kontrola svakog prisutnog navijaa je poveana pomou
KD (kontra - diverzionih) vrata i detektora metala koji detektuju unoenje sakrivenog nedozvoljenih
sredstava u vidu vatrenog oruja, noeva, pirotehnike i ostalih nedozvoljenih stvari. U ovom radu smo
na razliitim primerima pokazali kolika je uloga i znaaj vojske i policije u sportskoj industriji u Srbiji.
Bez pomoi vojske i policije mnogi sportski dogaaji teko da bi mogli biti organizovani. Do sada,
finansiranje sporta je dolazilo najveim delom iz budeta Republike Srbije kao i preko domaih
kompanija koje su u dravnom vlasnitvu. U budunosti, da bi sport postao finansijski isplativ neophodna
je preko potrebna privatizacija sportskih klubova. Takoe, uloga policije mora da se podigne na vii nivo
jer bi bez njihove pomoi sport postao gladijatorska arena gde bi vladala anarhija navijakih grupa koje
bi se borile za prevlast.
Kljune rei: vojska, policija, Univerzijada, bezbednost, sportska industrija
265
Asst. Prof. Igor Radosevic, Faculty of Sport Belgrade
The role of the army and police in the sports industry
Sport is considered as an unavoidable part in the training of police and military forces, while Olympic
sports disciplines such as fencing, archery and equestrian sports are traditionally closely linked to the
military and police. The current situation in the Balkan region shows that the sports facilities owned by
the military and the police in most cases unused. Some of the military facilities are given to the civilian
use, where the most famous above all is stadium of the football club Partizan (formerly Stadium JNA).
In addition, the Ministry of Defence has ceded land within the Military Academy at Banjica region and
participates as a partner with the Ministry of Sports in building the first indoor athletic stadium in Serbia,
which will be used in preparing athletes and organising competition. The police have a major role in the
sports industry. Sporting events, without the consent of required safety assessment for sports
competitions by the Ministry of Interior, sports facilities (stadiums, halls, swimming pool), would be
impossible to orgainise. New technologies are an essential part in the safety of sports competitions.
Today, sports facilities and most of the city streets are under the supervision of the Ministry of Interior
through video surveillance, which has contributed greatly in punishing troublemakers as well as
prevention. Individual control of each present fans increased by CD (counter-sabotage) doors and metal
detectors that detect the entry of illegal funds hidden in the form of firearms, knives, fireworks and other
prohibited items. In this paper, we have show on different examples how big is the role and importance
of the military and police in the sports industry in Serbia. Without the help of the army and police, many
sporting events could hardly be organized. So far, the financing of sport came mainly from the budget
of the Republic of Serbia, as well as through local companies that are owned by the state. In the future,
in order to become financially viable, sport requires a much-needed privatization of sports clubs. Also,
the role of the police needs to be raised to a higher level, because without their help sport will became a
gladiatorial arena where anarchy reigned fan groups will be fighting for dominance.
Keywords: military, police, Universiade, security, sports industry
Doc. dr Igor Radoevi, Fakultet za sport Beograd
Uloga vojske i policije u sportskoj industriji

Sport se smatra nezaobilaznim delom u obuci pripadnika vojske i policije, dok su olimpijske sportske
discipline poput maevanja, streljatva i konjikih sportova tradicionalno usko vezani za vojsku i
policiju. Vojska Srbije ima kljunu ulogu u razvoju sporta u Srbiji. Istorijski gledano, Srpski olimpijski
klub (dananji Olimpijski Komitet Srbije) je osnovan 23. februara 1910. godine na inicijativu mladih
oficira, mahom kolovanih u Francuskoj, meu kojima je vodeu ulogu imao kapetan Svetomir S. uki.
Prijem Srpskog olimpijskog kluba u Meunarodni olimpijski Komitet kao i prve Olimpijske igre na
kojima je uestvovala drava Srbija bile su u Stokholmu 1912. godine.
266
Prema statutu" Srpski olimpijski klub je osnovan:132

a) da olakava osnivanje vitekih drutava i sportskih klubova, kao i moralno i materijalno, delom i savetom,
pomae viteka drutva i klubove koji postoje;
b) da prireuje zemaljske i svetske olimpijske utakmice i igre,
v) da prireuje putovanja i peaenja raznih grupa po otadbini i van nje,
g) da preduzima mere za buenje i podstrekavanje vitekog duha u narodu.
Uloga vojske u sportskoj industriji

Trenutna situacija u regionu Balkana nam pokazuje da su sportski kapaciteti kojima raspolau vojska i
policija u veini sluajeva neiskorieni. Profesionalizacijom vojske, broj regruta koji su u obavezi da
prou obuku sa nekadanjih 40.000 se smanjio na 5.500, ostavljajui veliki broj neiskorienih sportskih
objekata. U Srbiji, vojska je osniva Sportskog drutva Partizan, koji se decenijama finansirao iz
vojnog budeta, da bi sredinom 90-tih preao na finansiranje iz budeta Republike Srbije.
Od vojnih objekata koji su preli na civilno korienje najpoznatiji je pre svih, stadion F.K.Partizan
(nekadanji stadion JNA). Pored toga, Vojska Srbije je ustupila zemljite u okviru Vojne akademije na
Banjici i uestvuje kao partner u izgradnji prve zatvorene atletske dvorane u Srbiji koja e sluiti u
pripremi sportista za vrhunska takmienja cele godine. Vojska Srbije e takoe imati veliku ulogu u
predstojeoj privatizaciji sportskih klubova pogotovo ako uzmemo u obzir injenicu da je Ministarstvo
odbrane od 1997. godine u sporu sa Sportskim drutvo Partizan oko vlasnitva nad stadionom. Vii sud
u Beogradu je doneo odluku da se stadion Partizana vrati Vojski Srbije u vlasnitvo to bi potencijalno
ugrozilo funkcionisanje Sportskog drutva Partizan jer bi dovelo do rizika da sportisti ostanu bez uslova
za vebanje i takmienje.
U nedostatku sportske infrastrukture, sve se vie govori o ustupanju vojnih objekata i poligona u civilne
sportske svrhe. Vojska Srbije aktivno uestvuje na velikom broju sportskih takmienja kao to su atletika
(maratoni, polumaratoni, krosevi), streljatvo, veslake regate, vojni vieboj, futsal i odbojka. Pripadnici
vojske se redovno takmie kao lanovi Meunarodnog saveta za vojne sportove (CISM) na vojnim
olimpijadama, svetskim i evropskim prvenstvima.
Sve je vei broj sportskih klubova koji za kondicione pripreme svojih sportista koriste metode i naine
obuke pripadnika specijalnih jedinica vojske i policije. Takoe, nova sportska disciplina Kros Fit (Cross
Fit), koja je za kratko vreme stekla veliku popularnost, u osnovi svojih vebi ima dosta slinosti za
fizikom obukom pripadnika vojske i policije. Nije redak primer da mali sportski savezi u nedostatku
materijalnih sredstava i uslova za treniranje i pripreme, trae reenje u saradnji sa Ministarstvom odbrane
i Ministarstvom utranjih poslova da dobiju na korienje njihovu sportsku infrastrukturu koja se pre
132 RTS, Vek Olimpizma u Srbiji, Beograd, Jul, 2012, http://www.rts.rs/page/sport/sr/London2012/story/1994/Istorijat+/1145648/Vek+olimpizma+u+Srbiji.html
267
svga odnosi na manje gradove gde vojna sportska infrastruktura moe da pomogne u razvoju lokalnih
sportskih klubova.
Uloga policije u sportskoj industriji
Policija ima veliku ulogu u sportskoj industriji. Sportski dogaaji, bez saglasnosti Ministarstva
unutranjih poslova, kao neophodne procene bezbednosti sportskih takmienja, sportskih objekata
(stadiona, hala, bazena), nemogue je orgainzovati. Neretke su situacije gde se pojedini sportski dogaaji
proglase utakmicama visokog rizika, gde je pojaana bezbednost kako sportskih objekata tako i samih
uesnika sportskog dogaaja. U takve dogaaje spadaju uglavnom fudbalske i koarkake utakmice
izmeu Crvene Zvezde i Partizana kao i pojedine utakmice fudbalske reprezentacije Srbije.
Nove tehnologije ine neizostavan deo u bezbednosti sportskih takmienja. Danas su sportski objekti kao
i veina gradskih ulica pod budnim okom Ministarstva unutranjih poslova putem video nadzora, koji je
dao veliki doprinos kako u sankcionisanju izazivaa nereda tako i u samoj prevenciji. Pojedinana
kontrola svakog prisutnog navijaa je poveana pomou KD (kontradiverzionih) vrata i detektora metala
koji detektuju unoenje sakrivenog nedozvoljenih sredstava u vidu vatrenog oruja, noeva, pirotehnike
i ostalih nedozvoljenih stvari. Prevencije radi, kontradiverziona vrata su postavljena na svim ulazima
fudbalskog kluba Crvena Zvezda.
Huliganizam u sportu
U Srbiji, bezbednost sportskih takmienja se ne nalazi na zadovoljavajuem nivou. Upotreba hladnog
oruja. pirotehniih sredstava kao i sami sukobi navijakih grupa su postali sve uestaliji, kako na
stadionima tako i na gradskim ulicama. Huliganizam je postao svakodnevnica, gde voe navijakih grupa
oko sebe formiraju grupe mladih momaka, uzrasta od 15 25 godina, koji deluju poput privatne vojske.
Izvor finansiranja takvih grupa je esto povezan sa distributiranjem narkotika. Samo od 2000. godine do
danas, sedam ljudi u Srbiji nastradalo je zbog ispoljavanja navijakog nasilja. O ozbiljnosti ovog
problema u Srbiji dovoljno govori broj od 14 navijakih grupa o ijoj e zabrani raspravljati Ustavni
sud.133
Treba napomenuti da je upravo policija garant kontrole navijakih masa na stadionima ali da su i policiji,
u pojedinim situacijama, ruke vezane. Policija ima sve informacije o voama navijakih grupa, kao i
njihovim aktivnostima, kako na stadionu tako i u privatnom ivotu. Kada doe do incidenta, policija svoj
posao privoenja sprovodi po kratkom postupku. Naalost, tu se uloga policije zavrava. Sluaj preuzima
dravno tuilatvo koje veoma esto, usled nedostatka dokaza, privedene navijae puta na slobodu.
Mnogi od njih su bili optueni za desetine krivinih dela, od razbojnitva, preko distribucije narkotika
do pokuaja ubistva. Razloge njihovog oslobaanja moemo povezati sa injenicama da su voe
navijakih grupa, koji kontroliu iroke narodne mase na stadionima, veoma dobro povezani sa
politikim strukturama, to na vlasti, to u opoziciji. Nijedan politiar ne eli da mu ceo stadion upuuje
pogrdna skandiranja jer se to smatra poetkom gubljenja politike vlasti. Kontrolisanje voa navijakih
133 Na putu prevencije nasilja na sportskim priredbama: Preglog regionalnog okvira saradnje, Marko Savkovi, Saa orevi,
Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Decembar, 2010, str. 10.
268
grupa kao i tolerisanje njihovog funkcionisanja glavni je razlog za razvoj huliganizma na sportskim
objektima. Prebacivanje krivice kao i optuivanje policije da ne radi svoj posao ima i drugu stranu
medalje. Za reavanje problema huliganizma neophodno je primenjivati ve postojee zakone o
spreavanju nasilja na sportskim stadionima kao i neophodno distanciranje politiara od navijakih
grupa.
Po uzoru na vojsku, policija je 90-tih godina osnovala Sportstko drutvo Milicioner, koji je u svom
sastavu imao 15 klubova, koji se finansirao iz budeta Ministarstva unutranjih poslova i koji je, zbog
prevelikih finansijskih trokova, poetkom 21. veka ugaen. Sportska infrastruktura koja pripada
Ministarstvu unutranjih poslova je sportski centar Maki kod Ade Ciganlije. Mnogi pripadnici
Ministarstva unutranjih poslova se takmie na raznim sportskim takmienjima, od kojih treba
napomenuti ultra maratonca Jovicu Spajia, koji se takmiio na ultra maratonima od 250km kao i 12asovnim i 24-asovnim trkama.
Uloga vojske i policije u organizaciji sportskog dogaaja Univerzijada Beograd 2009
Organizacija sportskog dogaaja Univerzijada Beograd 2009, se po masovnosti i organizaciji moe
uporediti sa organizacijom Olimpijskih igara. Pripreme za Univerzijadu su trajale od 2005. do 2009.
godine. Na Univerzijadi je bilo prisutno 8.122 uesnika, 3.032 zvaninika, 1.387 arbitara i sudija iz 122
razliite zemlje, koji su se takmiili u 15 sportova i 203 takmiarske discipline. Treninzi i takmienja su
se odravali na 32 sportska objekta u periodu od 1-12. jula 2009. godine. Tokom Univerzijade Beograd
2009 upotrebljeni su sledei bezbenosni sistemi kao to su zaposleni u Sektoru za bezbednost UB2009,
preduzea angaovana za poslove FTO, tehnika sredstva na osnovu kojih je ostvareno: sistem kontrole
pristupa ljudi, vozila i logistike objektima; sistem otkrivanja i nagledanja opasnosti i dogaaja; sistem za
spoljanju i unutranju zatitu objekata od provale; komunikacioni sistem u integrisanom sistemu
bezbednosti. U toku Univerzijade za realizaciju mera bezbednosti koriena su sleda tehnuka sredstva:
sistem za video nadzor, sistem za kontrolu pristupa, ograde, rampe i barijere, protiv-diverziona vrata,
protiv-diverzioni rentgeni, kontra-diverziona ogledala, runi metal detektori. Sistemi za dojavu poara,
sredstva veze, stacionirana i pokretna.134 Prilikom izrade plana i bezbednosne procene jedan od
preduslova je bio da svi objekti namenjeni sportistima i ostalim uesnicima budu pregledani od strane
inspektora protiv.poarne policije iz uprave za vatrogasno - spasilake jedinice MUP-a Srbije. Na
inicijativu organizatora, pre poetka svih sportskih aktivnosti izvren je vanredni nadzor objekata kao i
generalna proba svih mera i jedinica. Svi zaposleni u organizaciji takoe su proli protiv-poarnu
obuku.135
Privredno drutvo Univerzijada Beograd 2009 potpisalo je zakljuilo je ugovor sa Ministarstvom odbrane
i Ministarstvom unutranjih poslova oko zajednikog angaovanja na organizaciji projekta Univerzijada
Beograd 2009. Uloga vojske i policije u organizaciji sportskog dogaaja, kao i bezbednosti samih
uesnika, kako u Univerzitetskom selu, tako i na sportskim objektima u Beogradu, Novom Sadu, Vrcu
134 25 Letnja Univerzijada Beograd 2009, Zvanini izvetaj Upravljanje projektom, Beograd, Maj, 2011, str. 123.
269
i Smederevu, smatra se kljunom za organizaciju sportskog dogaaja vrhunskog nivoa. Republika Srbija,
grad Beograd, vojska i policija, ustupili su svoje ljudstvo, kao i sportske infrastrukturne kapacitete u vidu
sportskih objekata (Marakana, stadion Partizana, Vojna akademija, sportki centar Maki, Beogradska
Arena, Hala Pionir, Hala Sportova - Novi Beograd, Hala Milenijum - Vrac, Hala Spens Novi Sad,
Hala umice, bazeni - Tamajdan, Banjica, Koutnjak). Vojska Srbije je dala veliki doprinos ustupivi
za potrebe Univerzijade svoje kapacitete, ne samo infrastrukturne nego i operativne, pre svega u ljudstvu,
ustupivi regrute koji su bili na sluenju civilnog vojnog roka. Vojno - medicinska akademija je bila na
raspolaganju sa svojim medicinskim osobljem, opremom i sanitetskim vozilima sportistima 24 sata
dnevno za vreme trajanja Univerzijade. 136
UNIVERZIJADA BEOGRAD
2009
8.122
Uesnika
evakuisano
300
sportista
Univerzitetsko
selo
9.305
Zaposlenih na
UB'09
1 poar
1 poplava
1214
honorarno
angaovanih
lica
uestvovalo
38
vatrogasaca
12 vozila
34 Sportska
objekta
562
pripadnika
Vojske
Srbije
644
medicinskog
osoblja
VMA
10.000
volontera
Pripadnici policije su bili zadueni za odravanje bezbednosti kako u samom Univerzitetskom selu, tako
i na sportskim objektima. Prvi izazov menadmenta bezbednosti se mogao videti u situacijama kada je
dolo do poara u stambenoj zgradi gde su bili smeteni takmiari iz Koreje, Australije i Engleske kada
je 38 pripadnika vatrogasne sluba sa 12 vatrogasih vozila evakuisala 300 sportista i uspeno ugaila
poar.
Drugi izazov se desio tri dana kasnije, kada je usled pucanja cevi dolo do velike poplave u centralnom
delu Univerzitetskog sela. Pravovremene reakcije pripadnika policije i vatrogasne slube dovele su do
efikasnog reavanja situacije i saniranja tete. Preduzee Univerzijada Beograd 2009 d.o.o. je u svom
136 Izvetaj o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na pripremi i odravanju 25 Letnje Univerzijade, Beograd, Septembar,
2009
270
sastavu imala 242 zaposlenih uz 8.573 volontera i 562 pripadnika Vojske Srbije koji su bili na civilnom
sluenju vojnog roka.137
Uloga Vojno-medicinske akademije138
Zdravstvena zatita uesnika 25. letnje Univerzijade je pripremana i realizovana u nadlenosti
Vojnomedicinske akademije i podeljena je na tri faze. U prvoj fazi realizacije, u periodu februar - juni
2009. godine, izvrena je planska nabavka medicinske opreme i sanitetskih vozila. Od planiranih 58
nabavki realizovane su sve osim nabavke multislajsnog skenera. Ukupno je (po zakljuenim Ugovorima)
za nabavke utroeno 128,5 mil. dinara iz budeta i 115 mil. dinara iz prihoda VMA. U drugoj fazi, poev
od 15. juna 2009. godine, formirana je Univerzitetska poliklinika koja je realizovala zdravstveno
zbrinjavanje uesnika Univerzijade smetenih u Univerzitetskom selu. Organizovan je potreban broj
sanitetskih ekipa koje su realizovale zdravstveno zbrinjavanje uesnika Univerzijade na borilitima, u
vremenu odravanja treninga i takmienja, a po osnovu satnice odravanja. Pripremljeni su planovi hitne
evakuacije povreenih sportista izvan Beograda, sanitetskim helikopterom iz sastava ViPVO VS. Izraen
je plan za kontrolu mikrobioloke ispravnosti uzoraka hrane i higijenske ispravnosti vode iz bazena u
kojima se odravaju treninzi i takmienja. U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i
Radne grupe Ministarstva zdravlja Republike Srbije za novi grip (H1N1), preduzete su sve protivepidemijske mere na zatiti svih uesnika Univerzijade. Preduzete su sve neophodne mere za regulisanje
pitanja logistike podrke sanitetskog obezbeenja i saobraajnog obezbeenja uesnika Univerzijade:
prijem novih 20 sanitetskih motornih vozila i 17 sanitetskih motornih vozila (dobijenih na

korienje u toku Univerzijade),
prihvat 53 vozaa sanitetskih motornih vozila i 25 pripadnika specijalne brigade za zadatke
spasilaca na objektima za vodene sportove,
prihvat 25 vojnika na odsluenju vojnog roka za potrebe perionice vea VMA.
U treoj fazi, u periodu od otvaranja Univerzitetskog sela 24.06.2009. godine, pa do odlaska poslednjih
uesnika Igara i gostiju iz sveta 15.07.2009. godine, realizovane su mere zdravstvene zatite. U
Poliklinici Univerzitetskog sela izvreno je ukupno 6007 specijalistikih pregleda i procedura, i to po
ordinacijama: hirurgija 315; oftalmologija 32; ginekologija 20 + 12 ultrazvunih pregleda; fizikalna
medicina 406; interna medicina 614; stomatologija 145; laboratorija 151; rtg kabinet 240 (168 rtg i 72
ultrazvuna pregleda) i fizioterapijske procedure 4084 ( 1259 pacijenata). Za sanitetsko obezbeenje 34
borilita u Beogradu angaovane su 42 ekipe, sa 42 sanitetska vozila. Izvreno je ukupno 608 pregleda,
od ega 392 povreeni i 216 oboleli. Po zavrenim pregledima i ukazanoj medicinskoj pomoi, u Centar
za hitnu pomo VMA upueno su 234 lica. Obraene su 24 frakture i izvrena jedna operacija (ruptura
Ahilove tetive). U toku Univezijade bilo je ukupno 22 sumnjiva sluaja na grip (virus A) po tipu H1N1,
koji su upueni u Infektivnu kliniku VMA na stacionarno leenje. Od svih sumnjivih sluajeva potvreno
je ukupno 6 pozitivnih rezultata na virus gripa H1N1. Svi oboleli su uspeno izleeni na Infektivnoj
138 Izvetaj o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na pripremi i odravanju 25 Letnje Univerzijade, Beograd,
Septembar, 2009
271
klinici VMA. Institut za higijenu, VMA je konstantno za vreme odravanja Univerzijade vrio
sprovoenje kontrole ispravnosti vode u bazenima i ispravnosti hrane. Uzeto je 112 uzoraka vode,
izvreno je 2128 analiza vode, 1568 hemijskih ispitivanja vode i 560 mikrobiolokih analiza vode.
Primljeno je 2512 uzoraka hrane, zamrznuto je 1256 uzoraka, izvreno je 13755 analiza hrane i izliveno
14300 podloga.139
Rukovodstvo Svetske organizacije univerzitetskog sporta (FISU) i predstavnici Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) odali su priznanje VMA za iskazane visoke standarde i kvalitet u pruanju
zdravstvenih usluga na 25. letnjoj Univerzijadi.
Zakljuak
Kroz istoriju sporta u Srbiji, politika je povezivala vojsku i policiju sa sportom. Upravo su politike
strukture postavile visoke inovnike vojske i policije na mesta generalnih sekretara da bi nadgledali i
kontrolisali funkcionisanje sportskih klubova Crvene Zvezde i Partizana. U ovom radu smo na razliitim
primerima pokazali kolika je uloga i znaaj vojske i policije u sportskoj industriji u Srbiji. Bez pomoi
vojske i policije mnogi sportski dogaaji teko da bi mogli biti organizovani. Neophodno je da se uloga
policije podigne na vii nivo jer bez njihove pomoi u kontrilisanju navijakih masa, sport bi postao
gladijatorska arena gde bi vladala anarhija navijakih grupa koje bi se borile za prevlast. Do sada,
finansiranje sporta je dolazilo najveim delom iz budeta Republike Srbije kao i preko domaih
kompanija koje su u dravnom vlasnitvu. Takoe, politika se, preko predstavnika politikih partija u
upravnim odborima sportskih klubova i saveza, meala u funkcionisanje sportskih organizacija. U
budunosti, da bi sport postao finansijski isplativ, neophodna je preko potrebna privatizacija sportskih
klubova. Primera radi, prvo je potrebno reiti pitanje vlasnitva nad stadionom Partizana. Neophodno je
utvrditi ko sve polae pravo i u kojem procentu nad vlasnitvom stadiona? Opte procene pokazuju da
oko 18-35% stadiona Partizana pripada Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, gde je posle privatizacije
neophodno isplatiti Ministarstvu odbrane njihov deo od profita i usloviti budueg vlasnika
modernizacijom stadiona, pomonih terena i ulaganjem u prvi tim i mlae kategorije. Neto laka
situacija je sa Crvenom Zvezdom, gde se ne dovodi u pitanje vlasnitvo nad stadionom Marakane dok
nagomilani dugovi od oko 50 miliona evra itekako utiu na proces privatizacije. Za finansijsku katastrofu
glavni krivac je nestrunost kadrova koji su godinama bili u upravnim odborima, postavljeni od strane
politikih partija, koji su doveli do nagomilanih dugova koje se mere desetinama miliona evra.
Literatura:
139 Izvetaj o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na pripremi i odravanju 25 Letnje Univerzijade, Beograd,
Septembar, 2009
272
1. RTS, Vek olimpizma u Srbiji, 25.07.2012. Beograd,

http://www.rts.rs/page/sport/sr/London2012/story/1994/Istorijat+/1145648/Vek+olimpizma+u+Srbiji.html
2. 25 Letnja Univerzijada Beograd 2009,Zvanini izvetajUpravljanje projektom, Beograd, Maj,

2011
3. Wikipedija, 25 Letnja Univerzijada Beograd 2009,
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0_%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%
B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0_2009.
4. Marko Savkovi, Saa orevi, Na putu prevencije nasilja na sportskim priredbama: Predglog
regionalnog okvira saradnje, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Decembar, 2010, str.
10.
Izvetaj o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na pripremi i odravanju 25 Letnje
Univerzijade, Beograd, Septembar, 2009
273

KOMPARATIVNA ANALIZA BRZINSKO SNANIH SPOSOBNOSTI KOARKAA

RAZLIITOG KVALITATIVNOG NIVOA, U FUNKCIJI PREVENCIJE OD
POVREIVANJA
Vladan Radonji, Ivanka Gaji, Sran Markovi
Saetak
Posedovanje brzine i snage koarci je veoma vana determinanta za postizanje vrhunskog
rezultata. Brzina predstavlja onu sposobnost koja odlikuje najuspenije koarkae i zato se prilikom
analize uspeha, veliki znaaj pridaje toj motorikoj sposobnosti. Najee se definie kao sposobnost
pojedinca, da odreeni pokret izvede za najkrae vreme, pri emu se pretpostavlja da izvrenje zadatka
ne traje dugo i da ne dolazi do zamora. Ispoljavanje snage u koarkakom nadmetanju je veoma
kompleksno izraeno i javlja se u razliitim oblicima, bilo da je to u obliku savladavanja fizikog otpora
protivnika klasinim duelom, veim skokom ili brom kontrakcijom. To znai da sposobnost individue da
transformie silu za razvijanje maksimalnog ubrzanja, tj. da ispolji svoje eksplozivne sposobnosti,
predstavlja osnovu uspenosti u koarkakoj igri. Za rezultatsku uspenost u koarkakom nadmetanju,
jedna od motorikih radnji koja pravi distinkciju, sigurno je kvalitet ispoljavanja vertikalnih skokova.
Vertikalni skok se pojavljuje u razliitim formama, ali gotovo da svaki tehniki detalj zavisi od kvaliteta
ispoljavanja eksplozivnih svojstava koarkaa. Pored toga to je meu najzastupljenijim testovima u
proceni eksplozivnih svojstava miia nogu, vertikalni skok, sa energetskog aspekta je od velikog znaaja
za procenu anaerobne moi i kapaciteta koarkaa.
Analiza faktora znaajnih za uspeno nadigravanje u koarci bila je predmet mnogih istraivanja
iji cilj bio da se ostvari to egzaktniji i objektivniji pristup beleenja relevantnih podataka o detaljima
igre. Rezultati istraivanja su u velikom broju sluajeva dobijeni u laboratorijskim uslovima i ispitanici su
veoma retko bili vrhunski sportisti. Ovo istraivanje predstavlja pokuaj da se to preciznije definiu
faktori uspenosti iz motorikog prostora (snaga i brzina) neophodni za uspeno koarkako
nadigravanje. Cilj rada je da teoriji i praksi koarke da doprinos u prouavanju manifestovanja
individualnih sposobnosti koje su neophodne za uspeh u vrhunskoj koarci.
274

Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Radova PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA BEOGRAD

PRVA MEUNARODNA KONFERENCIJA

Mogunost kolovanja na Fakultetu prua se kandidatima sa zavrenim etvorogodinjim

Beograd, 23. april 2014. godine.

Doek uesnika,registracija uesnika,uplata kotizacije,uruenje akreditacionog materijala,

PLENARNA SESIJA ( Amfiteatar)

11,00 11,10 ....... Pozdravne rei i otvaranje Konferencije

Prvoslav S. Plavi i Slobodan Igrutinovi, Srbija, Udruenje sportskih novinara

RAD PO ODVOJENIM SESIJAMA I PODELA SERTIFIKATA 15,15 19,00

SPORTSKA TAKMIENJA I MENADMENT BEZBEDNOSTI

10. Branko Petrevski; Stojan Markoski; Aleksandar Paji / ELEMENTARNE ANALIZE

Milija Ljubisavljevi; eljko Nika; Milka uki

2. Jovan Rsti; Ljupka Petrevska; Milan Rsti

/ OPTE BEZBEDNOSNE MERE NA

3. Mirko Tufegdija; Pane Mandi; Svjetlana Babi / PROPUSTI DRAVNIH ORGANA,

/ NASILJE NA SPORTSKIM TERENIMA I

5. Slaana Stamenkovi / SPORT I NASILJE, MEDIJSKA SLIKA I PRILIKA

BEZBEDNOSTI VOJNIH SPORTSKIH

/ MODEL FINANSIRANJA MEUNARODNIH SPORTSKIH

3. Seisenbekov Yerlan Kenzhebaevich; Abdikarimova Gauhar Abdikalikovna; Seisenbekov

4. Amrenova Gulnar Rayymhankyzy; Tastanov Adilbay Zhumatayuly; Tuyakbaeva Meruert

/ SISTEM LOGISTIKOG MENADMENTA

14. Igor Radoevi; Vuk Vukainovi / ULOGA VOJSKE I POLICIJE U SPORTSKOJ

Prva meunarodna konferencija

RIZINO DRUTVO I UPRAVLJANJE RIZICIMA U SPORTU

Risk Society and Risk Management in Sports

Rizici u savremenim drutvima

Prva meunarodna konferencija

STRATEGIJA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI SPORTSKE ORGANIZACIJE

Raspolae obuenim i kolovanim menaderima koji podravaju razvoj, primenu i stalnu

1. SISTEMI KOJE JE POTREBNO UKLJUITI:

Sve delove sportske organizacije i pojedince gore identifikovane

2. DEFINISANJE ORGANIZACIONE POLITIKE ZA BEZBEDNOST

Evaluaciju pretnji u okruenju;

6. UVOENJE SISTEMA ZA KLASIFIKACIJU INFORMACIJA I DOKUMENATA

na ne odgovarajui nain obaveste druge strane, javnost, odnosno sportske organizacije,

Sistem za klasifikaciju informacija se koristi za definisanje osetljivosti informacija, radi dodeljivanja

obezbedi osetljivim i vrednim informacijama, imovinom i odgovornostima. Postoji potreba da se

Prva meunarodna konferencija

PRAKSA I PRINCIPI U PLANIRANJU RESURSA I UPRAVLJANJU U REKREACIJI

usmerenost - obezbneenje zadovoljavanja objektivnih ljudskih potreba za kretanje svakog

Slika br. 1:Osnovne karakteristike sportske rekreacije

2. MENADMENT U SPORTSKOJ REKREACIJI

ostvarivanja ciljeva. U sportu/ sportskim organizacijama resursi su najee zastupljeni u sledeim

Prva meunarodna konferencija

INFORMACIONI SISTEMI SPORTSKIH MANIFESTACIJA

3 Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.

materijalnih sredstava ispoljava kao originalna idejna ponuda8.

8 Marketing u sportu, Prof. dr. Milan Tomi, 2001.

Prva meunarodna konferencija

ORGANIZACIJA ZBRINJAVANJA LJUDI SA IZNENADNIM SRANIM

Kompresije grudnog koa

Vetako disanje, usta-na-usta

Automatska spoljna defibrilacija

2. Romi P. Automatska spoljanja defibrilacija. U: Pavlovi A, urednik. PRVA POMO. Beograd:

Prva meunarodna konferencija

MENADMENT U FUNKCIJI RAZVOJA SPORTA

Keywords : Sports Management , Sports Management, Organization management

nain. Menadment je proces objedinjavanja i usmeravanja pojedinanih izvora neophodnih za

Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da:

Izvor: Obradio autor

Menadment (planiranje, organizovanje);

Prva meunarodna konferencija