MIKROKLIMA I TOPLOTNI KOMFOR

MICROCLIMATE AND THERMAL COMFORT

Alija Salkuni1), Slaana Bogievi2), Bajro Salkuni3)
Rezime: U radu su analizirani uslovi toplotnog komfora kabineta za informatiku i sluaonica u
Visokoj tehnolokoj koli strukovnih studija abac Fangerovom metodom. Merenja su sprovedena
krajem februara, u vreme kada je grejna sezona, tokom vremena za nastavu, odnosno kada su
uenike termo adaptivne mogunosti ograniene u odnosu na to kada su na pauzi i kada su
slobodni. Mereni su parametri toplotnog komfora: temperatura vazduha, srednja temperatura
zraenja, brzina strujanja vazduha i relativna vlanost. Nivo odevenosti smo saznali kroz anketu
koju je radio svaki student, a aktivnost je poznata. Pomou ovih podataka izmereni su Fangerovi
indeksi PMV i PPD. Dobijene vrednosti PPD su manje od 10%, to je u skladu sa ISO 7730
standardom.
Kljune rei: toplotni komfor, Fangerovi indeksi PMV i PPD
Abstract: This paper analyzes the thermal comfort conditions cabinet of informatics and
classrooms in the Higher Technological School of Professional Studies in Sabac using Fanger
method. Measurements were carried out in late February, during the heating period while the
lectures and tutorial were onl ,i.e. when the thermal-adaptive capabilities were limited compared
to their break time. The following thermal comfort parameters were measured: air temperature,
mean radiant temperature, air velocity and relative humidity. We learned the level of clothing
insulation through a survey which was done by each student, while the activity was known. Using
these data, the Fanger PMV and PPD indexes were measured . The obtained value of PPD was
less than 10%, which is in accordance with the ISO 7730 standard.
Key words: thermal comfort Fanger PMV and PPD indexes

1. UVOD
Kako bi studenti to bolje obavljali svoje
aktivnosti i zaduenja u koli i u tome dali svoj
maksimalni doprinos moraju biti skoncentrisani na
ono to rade. Uslov za to je da imaju povoljnu
mikroklimu sredine i odgovarajui toplotni
komfor. Vetaki indukovana mikroklima se
odrava pomou sistema za grejanje, ventilaciju i
klimatizaciju.
Mikroklima se definie kao klima malih
negeografskih veliina (klima u hladnjai, u stanu,
kancelariji, bolnici, uionici, i sl.). Ona se u ovom
kontekstu odnosi na prizemni sloj vazduha do
visine od 2 m iznad Zemljine povrine. Uslovi
mikroklime se odreuju preko termalnog ili
toplotnog komfora.
iroko je prihvaena definicija: Termalni
komfor je uslov svesti koji se izraava

zadovoljstvom toplotom okruenja. Svest

zakljuuje da li su dostignuti uslovi termalnog
komfora ili diskomfora, na osnovu temperature i
vlage koe i temperature jezgra tela.
Ukoliko mikroklima nije odgovarajua
organizam mora da ulae napore da regulie
temperaturu tela. Generalno, termalni komfor se
pojavljuje kada se temperatura tela dri unutar
uskih granica, kao i kada je vlaga koe mala. Tada
su i fizioloki napori vezani za regulaciju dosta
rastereeni..
ovek u slobodno vreme moe da smanji
diskomfor tako to e, na primer, promeniti odeu
ili aktivnosti, stanje ili lokaciju ili pak promeniti
regulator temperature otvoriti prozor. Studenti na
nastavi su ipak ogranieni u adaptaciji na
mikroklimatske uslove (posebno ako su u
laboratoriji za vreme vebi), za razliku od pauza
kada su potpuno slobodni.

1) Alija Salkuni, student, Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac, mail:
salkunica@gmail.com
2) Slaana Bogievi, student, Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac, mail:
sladjana.bogicevic1992@gmail.com
3) Bajro Salkuni, student, Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac, mail:
baki.salkunic@gmail.com
67-1

sa koe, a Cres i Eres razmena energije pri disanju

konvekcijom i isparavanjem.

2. TOPLOTNA RAVNOTEA
Mikroklimu radne sredine ini skup
meteorolokih faktora koji utiu na toplotno stanje
oveijeg organizma:
temperatura vazduha,
vlanost vazduha,
brzina strujanja vazduha i
toplotno zraenje okoline.
Mikroklimatski uslovi utiu u velikoj meri na
zdravlje, subjektivno oseanje ugodnosti i radnu
sposobnost ljudi. Uzeti svi zajedno, ili svaki
posebno, deluju na tok termoregulacionih procesa
u oveku i u izvesnim sluajevima mogu
prouzrokovati oboljenja kod ljudi izloenih tim
uslovima. Nepovoljni mikroklimatski uslovi deluju
negativno
na
psiho-fiziku
kondiciju
i
produktivnost rada. Meutim dokazano je da
ovek ipak moe da se pilagodi i ivi u uslovima
sa veoma velikim temperaturnim razlikama,
razlikama relativne vlanosti vazduha, brzine
strujanja vazduha i drugim fiziko klimatskim
promenama, ali je potrebno izvesno vreme za
privikavanje, tj., za aklimatizaciju.
Kao to je poznato, temperatura oveijeg tela
iznosi priblino 37oC. Iako ljudi ive u krajevima u
kojima je spoljna temperatura i do +53 oC (Sahara)
i do -72oC (Sibir), oni svoju telesnu temperaturu
odravaju stalnom. Ve i male promene u
temperaturi, manje od 1oC, ukazuju da stanje
organizma nije normalno, tj. da je ovek bolestan.
Odravanje stalne temperature oveijeg tela
vri se na taj nain to se viak proizvedene toplote
predaje okolini ili se telo uva od preteranog
odavanja toplote. Odnosno da bi se postigao
zadovoljavajui toplotni komfor, moraju biti
ispunjena dva uslova. Prvi je da kombinacija
temperature koe i temperature tela obezbeuju
oseaj toplotne ugodnosti - neutralnosti. Drugi je
ispunjenost energijske ravnotee oveijeg tela u
datom okruenju. To znai da energija dobijena
metabolizmom mora biti jednaka energijskim
gubicima iz tela usled kondukcije, konvekcije,
radijacije, isparavanja i disanja. Ta dva uslova su
ugraena u jednainu toplotne ravnotee tela, koja
se naziva jednaina toplotnog komfora:
M W = H + Ec + Cres + Eres
U ovoj jednaini M i W su, respektivno, nivo
metabolizma i efektivni mehaniki rad pojedinca.
Sa H su oznaeni gubici energije tela usled
kondukcije, konvekcije i radijacije (suvi gubici
energije). Ec je razmena energije usled isparavanja

/5

3. TERMOREGULACIJA
ovek
je
homeoterm.
Mehanizmima
termoregulacije, fizikim i hemijskim, odrava se
stalna temperaturu organizma od 36,5oC. Fizika
termoregulacija je odavanja toplote u uslovima
njenog poveanog stvaranja u organizmu ili
boravka u sredini sa povienom temperaturom.
Odavanje toplote se moe obaviti radijacijom,
konvekcijom, kondukcijom i evaporacijom.
Hemijska termoregulacija su procesi regulacije
sagorevanja materija u organizmu. Na ukupnu
proizvodnju toplote utiu bazalni metabolizam i
fizika aktivnost skeletnih miia.
Ukoliko bi ovi mehanizmi termoregulacije
otkazali to bi imalo velike posledice na zdravlje
ljudi. Nedovoljno ili preterano odavanje toplote
izaziva neprijatan oseaj, te smanjuje umnu,
telesnu i radnu sposobnost, a u ekstremnim
sluajevima moe izazvati i smrt usled toplotnog
udara ili smrzavanja.
Da bi ovek nesmetano iveo i radio potrebno
je da budu zadovoljeni odnosi osnovnih klimatskih
faktora: pritisak, temperatura, vlanost, brzina
strujanja vazduha i dr. Ove veliine diktiraju
uslove ivota i rada oveka.
Optimalne i dozvoljene uslove mikroklime
radne sredine daje zakon. U Srbiji postoje dva
pravilnika koja ureuju mikroklimatske uslove. To
je Pravilnik o optim merama i normativima zatite
na radu za graevinske objekte namenjene za
radne i pomone prostorije (Sl. list SFRJ broj
27/1967.god.) i Pravilnik o postupku pregleda i
ispitivanja radne sredine i orua za rad (Sl.glasnik
RS br. 77/1991.).
U Pravilniku o optim merama i normativima
zatite na radu za graevinske objekte namenjene
za radne i pomone prostorije (Sl. list SFRJ broj
27/1967.god.) data je tabela normativa za
temperaturu, relativnu vlanost i brzinu strujanja
vazduha u radnim prostorijama. U ovoj tabeli date
su optimalne i dozvoljene vrednosti za zimski i
prelazni period temperatura spoljanjeg vazduha
do 10oC, kao i za letnji period temperatura
spoljanjeg vazduha iznad 10oC. Tabela sadri dva
dela:
Normativi za laki, srednji i teki rad u
sluaju postojanja manjih izvora toplote u
radnoj sredini (83,74 kJ/m3h i manje) i

67-2

radnoj sredini (iznad 83,74 kJ/m3h).

Normativ za za laki, srednji i teki rad u

sluaju postojanja veih izvora toplote u

Tabela 1 Normativi za termperaturu, relativnu vlanost i brzinu strujanja vazduha u radnim prostorijama
u letnjem i zimskom periodu
Napomena: Temperatura poda ne sme biti vea od 25 o, temperatura tavanica od 35 o.
Ovi normativi su jasni i predstavljaju pomo i
dobru orijentaciju za obezbeenje pojedinih
elemenata
mikroklime
pri
planiranju
i
preduzimanju mera za poboljanje mikroklime
radne sredine. Dati normativi, meutim, nisu
pogodni za ocenu mikroklimatskih uslova na
osnovu izvrenih merenja pojedinih elemenata
mikroklime, kao to je to sluaj sa toplotnim
indeksima. Ovo je zbog toga to jedan ili dva
elementa mikroklime mogu da budu u optimalnim
ili dozvoljenim granicama, a ostali van tih granica,
tako da nije mogua opta ocena toplotnog oseaja
ljudi u razliitim mikroklimatskim uslovima.

PMV = (0,028 + 0,303 e-0,036M) [(M W) H E

Cres Eres]
gde je E toplota razmenjena preko koe putem
isparavanja. Telo je u toplotnoj ravnotei ako je
unutranja proizvodnja toplote jednaka toploti koja
se preda okolini, odnosno E=Ec. Iz poslednje
jednaine sledi da PMV-indeks moe da se rauna
za razliite vrednosti nivoa metabolizma, toplotne
zatite odee, temperature vazduha, srednje
temperature toplotnog zraenja, brzine i vlanosti
vazduha.

4. EKSPERIMENTALNI PODACI
U ovom radu smo ispitivali toplotni komfor u
sluaonicama i kabinetu za informatiku Visoke
tehnoloke kole strukovnih studija u apcu.
Toplotni komfor smo izraunali preko Fagerovih
indeksa toplotnog komfora.
PMV - indeks (PredictedMeanVote) predvia
srednju vrednost izjanjavanja o toplotnom
komforu velike grupe ljudi u datom okruenju.
PMV skala ima sedam nivoa toplotnog oseaja, od
-3 (veoma hladno) do +3 (veoma toplo), pri emu
0 oznaava toplotnu neutralnost. PMV- indeks je
zasnovan na jednaini toplotnog balansa ljudskog
tela i dat je jednainom:

67-3

PMV

Toplotni oseaj

+3
+2
+1
0
-1
-2
-3

Veoma toplo
Toplo
Prijatno toplo
Prijatno (neutralno)
Prijatno hladno
Hladno
Veoma hladno

Tabela 2 Psihofizika skala toplotnog

oseaja (ISO 7730/84)

Meutim, ak i kada je PMV indeks 0, uvek

e biti pojedinaca koji su nezadovoljni toplotnim
okruenjem, bez obzira na to to su svi slino
obueni i to imaju slian nivo aktivnosti - ocena
toplotnog komfora se malo razlikuje od pojedinca
do pojedinca. Da bi se predvidelo koliko ljudi je
nezadovoljno u datom toplotnom okruenju,
uveden je PPD-indeks (Predicted Percentage of
Dissatisfied), koji je povezan sa PMV- indeksom:
PPD = 100 95 exp [- (0, 03353 PMV4 + 0,2179
PMV2)]
Iz ovog izraza se vidi da e, u situaciji punog
toplotnog komfora, tj. kada je PMV = 0,
minimalan procenat nezadovoljnih biti 5%. Za
maksimalno 10% nezadovoljnih (PPD <10%), to
je prihvatljivo prema standardu ISO 7730, PMV
moe imati vrednosti izmeu 0,5 i + 0,5, zona
komfora. Valja napomenuti da ovaj standard
preporuuje primenu PMV- indeksa u granicama 2 do +2, pod uslovima da je nivo metabolizma od
0.4 do 4 met, toplotna otpornost odee od 0 do
2clo, temperatura vazduha od (10 40)oC, brzina
strujanja vazduha od (0 1)m/s i relativna vlanost
vazduha od (30 70)%.
Za nivo metabolizma u ovom radu uzeta je
vrednost od 1,2 met, to odgovara umerenom radu
u sedeem poloaju. Nivo izolacije odeom smo
izraunali
preko
ankete
koju
su
svi
studenti/ispitanici popunili. Merenje parametara
okruenja uraeno je pomou aparature koju
imamo u koli (oitavanje temperature vazduha
radili smo na suvom termometru psihrometra,
brzinu vrtlonog kretanja vazduha odredili smo
pomou
katatermometra
i
odgovarajueg
nomograma, srednju temperaturu toplotnog
zraenja pomou globus termometra, a za
odreivanje relativne vlanosti vazduha koristili
smo aspiracioni psihrometar po Asmanu), a
proraun toplotnih indeksa vri se pomou
PMV/PPD kalkulatora, slika 1., koji je dostupan na
internetu.

Slika 2. Grafikon PMV/PPD kalkulatora

5. REZULTAT I DISKUSIJA
Merenja su raena u kabinetu za informatiku
(KI) i u tri sluaonice (S1, S2 i S3) Visoke
tehnoloke kole strukovnih studija u apcu u
sredu 26.2.2014. godine u intervalu od 10-14h. U
svakom trenutku vremena merenja bilo je prisutno
u proseku 20 studenata, od prve do tree godine
studija. Na svakih sat vremena oitavane su
temperatura vazduha (tv), relativna vlanost
vazduha (), brzina strujanja vazduha (v) i
srednja temperatura zraenja (tr). Studenti koji su u
tom vremenskom intervalu sluali nastavu,
popunjavali su ankete u kojoj su napisali kako su
odeveni i kako se oseaju u prostoriji u kojoj
borave, odnosno na PMV skali su obeleavali broj
koji je odgovarao njihovom oseaju. Rezultati
merenja su uneti u PMV/PPD kalkulator, odakle su
oitane vrednosti za PMV i PPD indekse. Rezultati
merenja dati su u tabeli 3.
Temperatura vazduha u zatvorenom prostoru
se kretala od 22,6oC do 23,4oC u zavisnosti od
prostorije u kojoj se vrilo merenje. Sluaonica 3 je
imala najveu temperaturu, dok je sluaonica 1
imala najmanju. Visoke temperature nisu
iznenaujue, jer je merenje raeno u toku grejne
sezone.
Srednja temperatura zraenja je u okviru 24,0
25,0 C, to je blizu temperature vazduha, tako
da nema znaajan uticaj na prostoriju u kojoj se
nalazi.
Brzina kretanja vazduha je bila prilino niska,
kretala se od 0,25 0,3 m/s tokom merenja i pod
preporuenim vrednostima.

Slika 1. PMV/PPD kalkulator

/5

Relativna vlanost vazduha u ispitivanoj

prostoriji imala je vrednosti od 43 44 % i ona je
takoe u preporuenim vrednostima.

67-4

S1
S2
S3
KI

tv (C)
(clo)
0.93
22.6
0.94
23.0
0.86
23.4
0.88
23.1

tr (C) (met) v(m/s)

24.0
24.3
25.0
24.7

1.2
1.2
1.2
1.2

0.30
0.30
0.25
0.30

(%)

PMV

43.0
44.0
43.6
43.5

0.0
0.1
0.1
0.0

PPD
(%)
5.0
5.2
5.2
5.0

Tabela 3 Rezultati merenja toplotnog komfora u Visokoj tehnolokoj koli strukovnih studija abac
Nivo odevenosti smo dobili kroz anketu od
svakog studenta pa smo izraunali srednju
vrednost.

strukovnih studija u apcu, na korisnim savetima u

prevodu rada.
LITERATURA

Konano, kao to je prikazano u Tabeli 3.

subjektivni oseaj uesnika u ovom istraivanju je
neutralan, odnosno oseaj prijatnosti. Kao to je
predvidela i anketa, broj onih koji se ne oseaju
prijatno, odnosno koji se ne slau sa PMV PPD
kalkulatorom
je oko 5%, to je u granici
dozvoljenog.
U trenutku kada su raena merenja studenti su
sedeli i sluali predavanja ili sedeli za raunaram i
radili vebu, pa za aktivnost koristimo vrednost 1,2
met.

6. ZAKLJUAK
Mikroklima je klima malih negeografskih
veliina. Odreuje je toplotni komfor, koji
predstavlja stanje svesti izraeno zadovoljstvom
kad su toplotni uslovi sredine i ljudskog tela
ujednaeni.
Analizom mikroklimatskih uslova u Visokoj
tehnolokoj koli strukovnih studija u apcu
zakljueno je da su parametri koji odreuju
toplotni komfor u granicama koje su propisane.
Analizom ankete koju su studenti popunjavali
doli smo do zakljuka da su rezultati u korelaciji
sa rezultatima koje je dao PMV/PPD kalkulator.
Detaljnija statistika obrada podataka dobijenih u
ovoj anketi i mogua modifikacija postojeeg
modela bi mogla da poslui kao predmet nekog
narednog istraivanja.

[1] Bori A.: Merenje i kontrola mikroklime,

Predavanje dostupno na:
http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/merenje_i_kont
rola_zagadjenja/2.%20Merenje%20i%20kontrola
%20mikroklime.pdf // 1.3.2014.
[2] Lazarev S.: Fizike tetnosti, Visoka
tehnoloka kola strukovnih studija abac, abac,
2012.
[3] Lazarev S., Nenadovi L.: Fizike tetnosti
praktikum, Visoka tehnoloka kola strukovnih
studija abac, abac, 2012
[4] urii-Milankovi J., Lazarev S., Nenadovi
L.: Thermal comfort in higher school classroms
and laboratories, Drugi nauno-struni skup
Politehnika 2013, Beograd, 2013
[5] J. Ivanovi Sekularac, Pedagoke ustanove i
komfor, Zadubina Andrijevi, Beograd, 2000.
[6] Kocijani R.: Higijena, Medicinski fakultet,
Univerzitet Beograd, Zavod za udbenike, 2009.
[7] kobalj D., Markovi D.: Klima i mikroklim
toplotni komfor, Hemijski pregled 53(3): 6469,2012
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/04406826/2012/044068261203064S.pdf#search=%22klima%20mikrokl
ima%22 // 27.2.2014.

7. ZAHVALNICA
Zahvaljujem se mentoru dr Svetislavu
Lazarevu, profesoru Visoke tehnoloke kole
strukovnih studija u apcu i Luki Nenadoviu na
velikoj pomoi i korisnim savetima pri izradi i
pisanju rada.
Velika zahvalnost Milani Tomi, profesoru
engleskog jezika Visoke tehnoloke kole

67-5