supertest TELSTAR en OURAN AAT ZASTAVA 101 POSLE 40.000 KM Zastavu 101 koja je kao stotrinaesta sila sa tekuce trake u Zavodima =Crvena zastava« u Kragujevou, naéi_stalni Gitaoci veé dobro poznaju. Svoje snage odmerila jé s rivalima jo8 u toku uporednog testa, gde Je ubedljivo pobedila Zastavu 101 smo poredivali i sa GS; zbog povoljnije cene ponovo je lovorike pripala zastavi. Kao Sto je obiéaj na nagem supertestu, merenja zastave 101 obavili smo i na polovini puta, pri 20.000 kilometara i na kraju ispltivanja izdréljivosti, posle 40.000 predenih kilometara Vek jugosiovenskog automobile zastavs 101. je krotak, ali zato voors boget, Jot pre rodenja zastava $01 uzbudile je duhove, Novinarl koji the od sutomobilzms napedall su kakav €e bith nsjeiient fecionalni auto, ill kako su ga _rnoginazvali Thugeauta”. Mi smo dobro. zakliubWali do 62 ove ‘ito biti dosta sian veoma uspelom Fits 128. Jot pre zvaniéne premijere Konstatovali smo. de smo ogodlil, Zastva 101 je kao fijet 128, of = Pratiniim zadnjim Krajor u kom a peta vrata, {ako de zoledno sa sedistima ne sklapanje limuzina postaje Kombi. tagleda, meautim, da je proizvodns petals malo prevranjeno,Planirane proizvodnia ile Eatvarens jer kooperanti nis ispunill svoja obavero, fodnosno nisi bili U stanju da zadovolle tolki Kopacitet roavodne, Sada ,Crvena zastava” dew: fe prolzvede 250 zostava 161, Pri vissniel zastave Yor cokali su na nat nacionaini auto vio od pola godine, a sada ga mo2eto kupitl odmah | 0 ne Ket. l2olda dn jo Zastava” malo pogretil prt talc cane, Prva reklama cana koju su bud) emi ovog eurtomobila uplaevall joé pro nego st0 te potelo s proizvodajom sluaia je zaista ng Gost uomobilu. All, vee posle prve serile cena zastave {01 je podignuta, Opet pogresna Kalkulaejl Pose godine dana prolzvodinje rartava 101 je dablla vot {ety cand 2a 0ko 40 odsto vetu od prvobitne. DVE MUVE JEDNIM UDARCEM ba je zantava 101 zaista dobra kombinacia limuzine ‘ kombije rajbofje pokazule podstsk 0 potraznii u inosransiws, U- zemijama gde je automobilska tradice mnogo data nego Kod nas, vozabi dobro raja Koj a auto iaplt kup, Sve vedi Je broj fabrika koje prolavade automobile s kosim zadnjim kerajem 1 pot vrate, jor sna taj natin jednim Uigoream ubjjju eve muve, Udobna t prostrana ine tako nna linuzina jodnostavno ibr2o preivars ostovn auto, Ovim autor mi sine potel da imo korek 5 azvieniim automobiskim zemliams, macs od nas vedi bro} kupoce smatea da jo provi auto samo klsiéna limuzine, Slicna je stucco 1 = Keupeem Koj! auromobil zamilja kao klasiénu fou ru # motorom napred, postu uzduzno, Koi broke kardanske osovine pokroce zane tobkove, fru nije saavim jasno Fako u astomobilu moze bit) Imator postorjen papretna pda jos onda pokreée pradie tobkove, Ne poznavaluél prednost takvog Emeitsia motors, ado se dobija prostor | precnost prednjag pogone, novopetoni verse co rade adh Je 79 Kasiénu, staru i dobro proverenu variant ‘motor napred, pogon poral Vet onako prosavjon’ fit 128 je potim vratims mnogo dobio, Tako je nastao aitomobil koje ‘Nestreno upotrebliv # i pored svojh matin spol ‘jin dimenaija vooma prostran. Bat zato je zastva 401 pogednhi automabil 2a. sadainj, sve quel 4 Re s2obraéej. Limuzinom s2 dugatkim repovima napred FFpozadi to8ko 2 Je probjatl u gradtkom saobratau SAVREMENOST JE TAKOBE KVALITET ‘Sovremena konstrukcija § savremene relenja motora, ‘elanja | potona predstevliju, uprkos ubedeniy ds Wwe sto je novo’ nije uvek ‘najoolje, solidnost Inaltet. Ovo s pravom | sgurnoscu mozomo tdi 2a rastavs 101, Za tri Cer godine ovim automobie tom preili smo put ravan optegu zemlje, ada pr tom Ss njom ne harstimo u rukavicams. Za automobile ijt proleze hoz not supertest mover reti ~ 10 ‘oli {a zastavu 101 — do proaze put kojibi obiéan ‘orae koji je sim auto kupio {Koj ga dobro odréave presse 52 80 000 kiloretara, ,NaBI” klometrl zaito 5 proba, Auto ja garazran pod vedi nebom, teran po sakom vremenu, po razlicitim putevims trom Eemife Fu inomtranetws, Protiy preterenog pritska na pedala gave protestovala jo smo opruga venta. Nie Podnela noprestani vioKt bro} obrais, pa fe pul Boog toge # pfegore0 | i2duvnl vont, ako da je “Zestove rnorala Ked eahanitare. Osta voznja znatl bide trotenie ih delova, Tako, na primer, obiéni oust ieveano nece toliko breo allzati gume i ‘roti obioge Kotnica, kao to smo t0 utinii mi ‘Ako budeta brifijvi fvodite ratune pri narestania ‘izaticn, ako pogldate kako to mahaniter ini, ‘2beci dete nenotrabne woskove za progorall motor i brisage, Mi smo 2beq nepanje 2amenil dva. Da tama pazlivo rukova, ne Bi dolaziio do greéska na Upravioéu, pucaniaiduyne oo, odvilanja | orpad nije kvaka. Mi smo hteli da vieimo Sta éo otkazat! ‘od maksimainim optareésniem, uprave onako kako to dine farike kad svoje automobile tau na tke, Razuma st consis zostave 101 ne moss bit bravedna merla 22 orale zastave 101. Zao i limo { sakupimo wae nalaze | da ih poradimo s rain” kevarovime, Tako Gamo saznati da It su kvarovi no rato} zastovi podediee proterivanj Hi sy molds v Pitanju sobost: ovin automobita optie, koje <= Pojaujuja | pri normaina} vod Notor natep nacionainog vozila jot uvek dolazi = tekuce take u Ital, potpuno sti kao motor fata 128, Velike siuge 22 idraljvort | performanse ‘motora ima radilica = pet lesa, zatim bregasta ‘soving u gla Koje omogucuje precize podesave- rie vontila, a time 1 bolle praznjenje i punjenie Glindra, Motor se rado obée, @ zbog kretkog hoda prosetne brzine.Klipova nist velike, To. uprkos Yaokom broju obra, produuje tajanje motors, Eleitrigni ventilator, Kol ulkjuéuje termostat, obez- beduje stain temperatura motors, | 19 vek tiajanja motors produ, Popretno posavjen motor nagnut je nepred 2a 20 ‘stopeni, Tako lapod poklopca motora ima mesta 23 Fezerini to60k, jor mu jo ts zaeta najboie mesto. U ‘abludi ss vorabi koji smateeju da $2 2bog tempers ture motora guma ovde Kari. Monjat i alferenciial a1 pored motors; 5 iim ‘at injavsiu colina, Mozet ih raaikoveti od moter, Fro je bole refenje nego Kod englessh automobia fqde 5s motor, menjsé i diferenciat u jednom reve, Motor zastave 101 deklarisan je snogom od 65 KS pri G000 obrsia u minutu. Kad smo. zavehi Eupertest, na brojatw je bilo 40.000 km. Pre nego Smo zastevu 101 ra superiests rastvill na delove, pred smo jo 9000 ilometara, Merenie Kompresi¢ pre merenja performansi w jedno| od Komora zo Feptivanje 4 Instituta pokazclo je da na Cetvriom Cindrs nije swe onako kako ‘bi 1ebsio da bude. Kompresisk litié pokaza0 je samo pet atmosfera Unrkos tome motor je Fazio 82 KS, To 27ati dai pored kvara na Goturtom elindru nije rita igublo u Snazi. Manju kompresiv lesevao je teduvni venti poslednjeg, Eewvriog elindra koji vite nije zeptiveo. Tito. tako snvremen | izdiv kao motor bio Je | oni postro. Napred stablinost oberbedujy Mekter- sonra noge koje amortizuj | ogiblujy | na koja fi ovelant prednjt tCkovi. Kod prednje osovine ‘nema mesta 20 podmazivan, jer 59 ova pokrevra Imerta fete trojno podmaruju. Poste supertert tigde nie bilo ni ago 6 istrotenosi. Zcttotkov ‘1 pojedinaéno veSon, onibljena veome originalno poptetnom spcalom koja Je Istovremeno sicblze JABUKA NE PADNE DALEKO OD STABLA Fijt 128 nile sel slubaino ieborio tl ,automo- Bil godine" Unutreinjart je veoma funkcionalna | kuin, Teta vabl | 23 Zastavu 101 koja au Unutrainjost) oc tijeta raztiuje some 90 natpsy Zastava na sre uprovjaea, Seda, instrument ptekidae! | dugmac! zjedno s9 upraujogem,eusieom fnonj i pedlama rasporesen su vaoma praktiCno, Kod sednete U ovaj auto, oméaw da imate sve pr rue. Proglednim okrustim insuumentima madara Zamerih s5m 10 0 nomalu termometartenost 2 hingenje. Ako je teGnost suvile zagrejona, upozorge as Kontrolna sjales koja x, medution, pol ek ka tomperstura dostigne letigha tackv. Oda uta evel | dogmad prekalice 22 vetrobransko steko, J Se nalaz! sped table «2 insrumentima, ne bed omar. ‘Veoma i praxtione ervorene floka sa obs stran iepod table © instramentima, Solidno| radi unutrad njosti smanjuje vradnose povrina montada. Tako an 23 vreme evtaveg testa sakuplili kvatico troupes prozoreie i wrote, Uodbranu ,Crvene zactve” va Pomenuti da ove stvari bole Ae previ al Fiat, pored svoje duge tadicje, Lofe boja na koju sys Fall prvi vlaanki, vite oije kamen spoticana. Soda eda 52 vee nek vreme aitomobil [akira moder rim matodom elektroforeze, odnosno uma Balu, viga se ne dogadia dasa 52 nalepnicom skinete Boj Veeu paéniu,crvena zastava” eb da posvetPri 28 431 kilometru u servisno} radionici zamenjena je unutreinja opruga j2duynog ventila na treéem eilindru ipa i oe en a -duvni ventil Koji je pregoreo 2bo9 ple oprugo. ‘montatl vrata, poscbne pet vrata, To zalsta nile ‘elk problom, jor a ovako vrata | kasnijo mogu podesit, Time ¢0 elminsati ole zarvaronje vata | herovnomeme ofvore oka vrata, Mada smo Cesto negodovali zbog toga So a1 x no Malo} zastvisabo {tverala prednia lve vrta, niko u servsno}radion’ {nije smatroo za potrebno da tu gresku otkloni, A bila je potrebno samo cdvrnuti nokoliko zavranja 6 bi 2 vrata mogia pomerat nie | nani. VO2NJA Je UZIVANIE Prodnii_pogon, pojedinaéno velanje I procizan Uupravljae #3 nezubljenom polugam sarancla su 23 pourdenu | beabednu voznj, all pod uslovor ako rate do neti auto negde ma svoj kite banca, U krivini upraijse veba pomalo ,.dodava- 8", Blizu kriiéne graniee, ii ako uletite U vlednu krvinu, zstava 101 €9 proktiznst v strano. Zo0q svojih dimerzla ova} auto ja pogodan z2 nate puteve, Nojveea brain proko 140 kin na Cas koje futo-putu moe biti | putna brzina, kao | ubrzanje koje ogy saith kao ponos moxora od 1115 bike, od zastave 101 noprovil su emperamentan i ‘okretan sutomobil, Ked auto dobro upoznate | Kad {@ ra njegs navikreie, posabno ako ste pre toga imali auto + pogonom ne zadnjim tobkovima, ne natin putovina bicate isto tako brzl kao sneer | soot ‘oterani, te stop toga mnogo skupli automobil Temperamentnost, zadovoljavajuca. breina i veliki prtjstnik koji se obaronjem sedilta pretera u fmongo vali, od zastave 101 stvaraju porodién ‘iomobil koji 59 avom robom moze krenuti na ‘dig put, na godin odmor. Ako au U aut samo ova putnika,u zatavt 101 ima mosta za Eaorsku oproma Tyot kojeeta 40 000 KILOMETARA BEZ TRAGA Za kupee u inostranstra veoma je vatno koliko é@ ‘ano eréati do. 40 000 Klometara, To je brojka ada vetina lasika menja autombil I Kupuie nov. Kod is jo8 neko vrome noce biti KO. Zato mas interemle kako ee se auto ponatai kas 101 je automobil koji Ge drZati preko. 100 000 Kilometara, To potwrduju kvarovi Koln se kod ovos antomoblla no ‘reba plas, 2 isto wako | merenia performansi na pst ilekog aerodroma, Svar ‘merenia. s minimaina ralikujy | 10 vise radi Na servisnom pregledu pri 20 000 kilometara zamenjone su obloge Zzadnjih doboé kotnica i plotice prednjih disk konica Koje su jo$ Jednom zamenjene pri servisiom pregledu na 35 000 kilometara, Prilikor zakijuéenja supertesta, performanse motora merili smo na kodnici Uu jednoj od opitnih komora instituta uu Crvenoj zastavi, Savremena oprema ovih opitnih komora omoguéava taéno merenje cobrtnog momenta, obrtaja, punjenja raénjenja cilindara, temperaturu ulja i tegnosti za hladenje pritikom dejstva, potroinju benzina na Gas, a istovremeno podeavaju broj obrtaja digitalnim brojatem obrtaja. Motor smo merilisa svim njogovi ‘agregatima, s njegovim originalnim leduvom. 2 sve Pie Sngsonaray FELL we Ni 20 000 kitomotara nisu izdrZale radijaine gume pireli Ginturato koje smo Zamenili gumama klober. Ove su pose ppredenih punih 25 000 kilometara imale Vike profila nego pireli koje vidite na slic. wremenskin prilika + preciznsti uredje x0 merene. Poul 40.000 tetkin.predenin Kilometars najeta bering je jot uvek kao kod navog mute, nite able iss ubrzenje, = motor nije iegubio "na. so} lasibnost tsa Motor je poste tolkih votkin Kiometara 4 dalje uno] formil Potrotnja goriva se nije povatae, a ule mo dolWvali kod 10 000 predenin kilometara. Kad mo poste 40 000 Kkiometare merli kompresiu, ev Gilindri ab pokazal isu aku kao na swrtu suport fa. Tek poste dodotnih 9000 kllometora, pre sstaljanja motora, ponovne. merenie pokszalo ie pd kompresie na Eetrtom clindns. PROVERAVANIE CVASTOCE 1 RASTAVLIA: NJA NA DELOVE Krogujeveu, napravil smo nekoliko dutih stozoenih VvoRnil. Tako smo ill ns tk formute tu Mone, ovr je neki prgavt Halen naleteo na nad adn kraj! Mozde je 0 utinio zbog zai, jer se orto U fie, a miu Uspel] Kombinseti muzine 1 kom Sto je blagosiovio Fica Jo nasavio put U kamiona, "Na mater automobily 2 nije mnogo pozrale, moda Je udorae blo tako snatan ‘le au fedllte ‘vozaca 1 soputnika u zastovi 101 bil Pokidana. Polupsll smo i zadnjo wetla, Tako smo ‘tall u red j Geka kao i mnoaistplive éekalu, kde emo kod nas te sveta moci da xupimo. ‘Zbog nestatice rezmvnih dolova Bini sada sm automobile 2am zaqrabili suite velIkom kasSikom, Pohvalno je da dnevno pravimo 250 zastevs 107, li Vala. zatl_da se sarin rn. potraini’ Fezerynim delovims poveéava, a v nim procavnles ‘ma ih nema dovelino, Poslednje poalolienafea spertera bilo jo ito kao u osetk, akie opet u Krogujeveu, Sostovjena u halome ,Crvenezastove™” naka zostiva’ 101 st supertesta dofwela je | to da smo jeu prostorana instituta ,Crvene zastve" potpuno rasta, Sve love seo emerili | pregledall, pri emu alma velitu pomog prudillindonjentehni@ar le odor insttuta 2a motors | odelonja 20 rumsko itativ- js. Vetinu delova smo procieno izmeri | isptai na fpeciainim uredgima U institutu, @ neke amo Zajadno s mehaniéarima oceil i pregledal,odoks". ‘Sve m0 patlivo fotoeret sali, a zajedno $ mnogo: brojnim fotograiioma sve Gemo opti objasnt, abi se tatno znalo kako su pojedin celovizarave 101 izdrall se ove duge kilometre muceni,NEISPRAVNOSTI I KVAROVI ODRZAVANJE | OPRAVKE 7.362km — pregorela leva prednje sijalice 5.962 km — servisn! pregled, zamenja pregorele sijalice TB7Skm — otpsla kvaciea trouglog okence 7.300 km — montaza jezevkd ‘8.762 km — probusena unutrasnja guma 7.362 km — zamenja pregorele sijlice 8.765km — progoreo. motorcie.brisaca 7.885 km — pricvracenje kvacice trouglog okance 103883 km — btpsla kvsclea leveg trougiog okanca 870 km — krpanje probusene unutrasnie gume "get km — ura etre vibe, eaaprevost ma mehanimy 29 8.0mm — tanana olor za brtae Yas), sore prego, Uprevijanje remaz hromiranih delova 11.380 km — hrs negae pri prednjim tozkovima 10.883 im — priévrscenje kvatice trouglog okanca 19420 km — pokvaren unutrasnji zglob desne pogonske osovine 11370 km — pregied upravjaéa _mehanizma, 22. upravijanje, prite- 13.545 km — tpala kvaciea desnog trouglog ckencs Zanje matice 2a podesavanje, podegavanje traga iodkove 18,787 km — clektricna energlja probija kablove paljenja 12.700 km — zamena jezevki fetnjim, originainim gumama 17530km — pregorala sijellca prednjeg levog smigavea 13.420km — zomena “unutranjeg zoloba dese ‘pogonske osovine 48690 km — probusena unutrasnja. gume (garentia) 48.989 km — polomljon nosee.izduvne ‘cevi i prsla laduvna cov 19.545 lm — prievrscenje kvabice trouglog okenca 20500 km — prednje staklo u desnem donjem uglu ne zaptiva 15456km — servisni progied, zamena sijalice 21.502 km — progoreo lonse za prigusivanje izduvne cei 17530 km — zamena pregorele sijalice 24016 km — nerado pall, gash 18860 km — krpanje probufene unutrasnje gume 25.813km — progorele sijalice zadnjeg svetla kodenja i pradnjeg 19.010km — zavarivatle laduvae Covi rssh asnog svetla 20.128 km — servisni progied, opravka koenica 28431 km — proia opruga izcuvnog ventila 24.510km — zamena laduvne cev! 28.457 km — polomijen nosae. motora 221630 km — montaza navin. guma 34.845 km — Metaint 2vuk pri koconiu 25.089 km — servien’ pregled 36.965 fm — prala advan ‘cov 26.823 km — zamena pragorelih aijalica 38.280 km — kyaGilo ima suvi8e slobodnog hoda, usled Gega ponekad 28431 km — zamena opruge vertle | izduvnog venila Skriplprilikom menjanja.stepent 30.025 km — servishi pregied, pritegnuli zavrtanje glove motora, za mens nosaea motora 34.832km — servisni pregled, zamena predajih kotionih plosica, zamena kocionih gumica : zadnjem tocku 37.017 km — zamena izduvne covt 38.898km — servisni pregled, zamena menjaéa, zamena platene ice za leatilo, zamena motordica za brisate Tro3kovi (posle predenih 40.000 kilometara): Qpravke | odrzavanje 4.505,45 din Obavezna dodatna oprema (trougao, prva pomoé, komplet sijalice) 126,85 din Gume kieber 2,364.00 din Gorivo 11.172,00 din Naknadno sipano ulje 215,40 din Ukupno 18.383,70 din Poredenje: ‘Predeni kilometer (bez putarine, osiguranja, amortzaci, ‘goriva | sipanog ula) predeni kilometar futomobil na supertestu revije Auto bez putarine, cosiguranja | amortizacije) zestava 750 23,33 para 11,08 para zastava 1300 43,49 para 23,95 para Skoda 1000 MB. 26,96 para 9,19 para ostin 1300 IMV 33,7 para 13,74 para BMV 1800 35,65 para 14,20 para tomos citroen ami 8 26,58 para 11,52 para ZASTAVA 101 45,95 para 1749 para Nepomens: frilikom poredenja cone predenog llometra automobila koji su bil kod nas na supertestu, wala imeti na umu dé amo. prvi ficu. probal: jos 1967. godine | da su 90 od tada svi troskovi za automobile Iz godine u gadina povecaval. Iz ovog poredenjs, etre! samo Zastava 1300, koja nam Je provzrokovala najvise teskoca. Bila Je jedan od losijh predstavnika svoje visto, 1 kao talwa vise Je vremene provodila u, rukama mehaniéara nego na putevima, — Medutim, zastava 101 koja je test l2dralivosti izdrzaia velo. solldno avih 40.000" lo metara, uprkos tome, zhog neprestanog porssta cena ima najskupljipredent kilometer. Najvedl deo tereta pri tome oipada da. dosta. skupit beazin To se vicl na cen! predenog xilometra ade nismo uzinali u obzir gorwo | qda je zato tek 2a sitnicu skuplja od ostalih, automobile ¥ 10 poskupljenje spadaju | svi oatali troskovi koji su u porastu: skuplii adn! Casos! menanieara, skupli rezerun) dele, akuphe. gurea j Glavni delovi rastavijenog motora zastave 101: glava motora, ventili, opruge ventila, podizaéi s plocicama za podesavanje, radilica, bregasta osovina, klipovi . Isprobavanje amortizera i Na specijalnom uredaju isprobali smo amortizere zastave 101 koja je bila kod nas na supertestu. Prilikom pita ovaj uredaj crta dijagram gde polovina krive predstavija hod razs zera, a druga polovina hod stezanja. U jujevcu 2 italijanski amortizeri RIV. Amor desnog amortizera, odliéno su pod! Svaki milimetar rastojanje najvige tatke krive do centraine take odgovara 4,55 kp. Na uredaju za ispitivanje novi amortizeri ucrtaju kri a (kod krive stezanja) od 2,5—5 mm i rastojanje b {k do 13,5 mm. Pri prednjem levom amortizeru rastojanj propisane vrédnosti. Kod ostala dva amortizera vrednosti su u di granicama. ern a) pee i o = fed Bee ad ore Pera ryCy als Br bee alveea bran in Me a rane sda j Beis Fkavae lebae race ded ee najveéa brzina (km na Gas) 144.0 182.0 143.5 Nruky 2 rule 3. ru. 4. tuk, 5 tuk, Prato A S080 soir soya soyde Save! Go7as— Proto B $078 50.778 SO781 40779 SO7e S075 Ubrzania — praia Tay GT ‘rome Teena mM ME u Rukavac lezeja Merene wradnost Wresnost 0— 40 3.9. 40 ar Mlenlace Ato rik | Suk drum) PROMO 8 BH 70 30 - = 80 108 oy 08 presnik A W651 Gai 5512 aesio) ARIE 210) 18a 18, 136 es eee i ou if a os pretaik 8 45515 9012 assis ab612 ab400 “atm bee zaletst iio, 208 (ow) Bos co) | 18000 Bee eater 402 (190) 583 90) 58 (128) | Merenje eilindara Mavene vesnast Vip jasigost ; suintiite ivolk. 2c acl ay eae brane (km oo Gas) ‘rome Gekunal ails 5 i venje a Breen | 800% ene foes Goat i Maree EF: Merenie A Gretnik 2. 80020 pn.005 80.18 40,020 40-80 e 13} oa pretnik 1 80,024 80.034 80,047. ap.0ag. 40— BO, 187 188 186 Merenie Eo eenie 8. 80,007 1 io 89 Br 338 we 2 mat S020 08 oie ro aa a Arc ea nanan Hlometar s poteinom* 426 (124) #25 (125) 2 (126) | Merenje klipova brane 40 kn! tan Sette tom stepeni prenosa (Sekine Wane Wadnoat Viele 1:kllp’ = 2. Klip’ 3. kip «4. klip PO Pr Merona med keslamat” Ene pretnik © 7e470 7o5%0 79505 Tyson 72860~ probe stlnoatl esha) 29. G0 rota E raps ea i330 slalom 11.0 (32,7) io ti ae ABA eet proba kr 38 8) PoE ac Coan Merenie rukavea bregaste osovine Mevenn wrednost Botrofoja bens pr; steno; brain Gatun stepenw (mereno na Te a ee deonicama dure 5 kilometars) A att Sh Soe eae ; Najeei pretnik «G0 ATG wa Mae) om ey Kg em Naja pretnk 2998 7920 aaia0 ans aes I iciecst os sa | EMDR OME ino aneee aneen @ aa 32 52 bao G7essaetas ages secs Ey oh 85 65 = ‘ a6 oe lerenje lezaj osovi ‘co iB i is Merenje lezajeva bregaste osovine 10 28 228 26 : gradom: {prcsetno) 108 heel na 100 km Mscson: veadhont Peseta potrotea ne testo 98 itera ne 10D km ies ean oar a 9 ed Ta Prosefna potrosnja ulja 03 litre nia 1000 km : valine ional mil Noweti proinke $0000 7905 goa aaaon anaes Napomene: M1 — merenja pri 9.154 km, M'2—marenja pri 20.002 am, | elmer erste abpteag titer ees PES eee T13.— more pr 40076 km Viedost po corm 2000-48000 48200 an00— noon 7 Utaradama au frossens Sevaroe brane posled Goose feos aes teas seam pet motara ~ Pei meranju meds kogloma uli smo naoljo re zleate =U zagradama eu najvide proseéne brzine Prilikont mronja motors nate zastave 101 na luredoju za merenje snap, obrtnod momenta | potroinie aoriva za eas, podatke sno unosli 1 aljagram 1 pored krive koje smo dobili alien merenjem, vertali smo | krive s pod ima novou morors zastave 101. Najvecs sages /PelKS} DIN/ novos motora dklarisana Jena 55 KS ori 6000 obriaja u ‘minut. Sniga osley motors pala je 2003 pregoreiog vertila na Getvrtom elindru. No- fil fe | brea: moment 2M kom)/, 2000 |stog kvara I2meril smo I potresnj goriva as (or 9a KSh}/ pil caalictimn obreajirn, bog nazapivenostl_ventila | poxtosnia ie ‘eee neyo Sto fabrika haved 2a\novi motor. ia aes. Merenje lezajeva radilice lamerenl zazer lola 2azor letaa po norm) 076 9.038 10,050-—0.056 0,036--9,086 Leto) rei Leta) klipeioe= Merenje Klipnih prstena iemeren evar olor po fori 1. zaptival proton 096: 02-098 1 Glindar 2, srigy prsten struge® 075 92-035 3. zaptivni preten ea oprunicom 114 02-038 “aptivnr preten 10 4 olindar 2 prsten strugae 398 3. zaotivnl preten ea eprunicom 18 Napomena: Sve wednost evin merenia ev u milmetima4M e A pohabanosti. Brzo, pa. ipak dosta tatno merenje istrodenosti lezeja radilice: plasti¢nom trakom, -Parée trake umetne se u pojedinaéni lezaj i pritegne zavrenje. tadilice ‘propisanom ja¢inom. Sto je lefaj_ monje pohsban, traka ée se vile spliostiti, Zatim s skinu lezaji i specijainim metrom izmeri girina steg- Mute trake,:i tako utvrduje stepen Merenje rukavea bregaste osovine. Svih pet rukavaca merili_ smo u dva Pravougaona pretnike i rezultate upt sali U formulare za merenie, kakve institut koristi za svoja merenja, Klipni prsteni su mesta na kojima se najvige poznalo de je zesteva izdréala 40.000 kilometara bez _sazaljenja. Istrosenost smo merili listi¢ima za merenje Kojima. merimo zazor na mestima, gde su prsteni prekinuti, Prilikom merenja umetali smo ih pod vrh cilindra koji ostaje neistroten. Neobjainjen. nedostatak je otkinut deo klipa medu uzlebima kompresio- nib klipnih prstena, Pored Klipa’ te2 ‘otkinut deo, a strelica pokazuje mesto nna klipu, Otkinuti deo nije prouzroko- yao nikakvu Stetnu, ali mine mozemo da utvrdimo ni kad je doSlo do preloma, jer se usled ovoga na klipu nije nimalo smanjila kompresija. Strusnjoci iz instituta smatrajy da je nedostatak bio-u materijalu. Rekii su nam da oni jo3 nisu naisli na stigan kvar nine jednom vozilu zesteva itt Precizno merenje rukevca radilice. Pohabariost nukavaca lezaja radilice i Fukavaca lezeja Klipnjacte merili smo na_dva pravougaona preénika. Posie 40.000 kilometara rukavci nisu poha- beni preko, granice dozvoljenog za hovu radilicu. Sve rezultate merenja vidite u tablici Klipove smo merili na preéniku koji je Pravougaon na svornjak Klipnjaée, jer $2 u tom préseku klip vige haba nego na pretaiku uporednom sa svornja kom klipnjate. Istrosenost smo merili a dva razlitita mesta: u visini klipnih Prstena iu visini sredine svornjake Klipnjate, Istrofenost pored klipnih ‘prstena je prvi dokaz da se motor uopéte obrtao, Posie muka kojima su bili izlozeni na naiem testu izdréijivosti, emortizere smo merti na uredaju koji simulira votnju iu diagram unese kapacitet amortizera, Kod automobila s prednjim pogonom jedan, od nejoptereéenijih delova je homokinetiéki 2glob pogonskih osovi- a, Kod zastave su oba zgloba pored totkova odliéno podneli probu. Sna- gu motora s pogonske osovine na glavéinu totka prenosi dest kuglica koje prilikom zaokretanja i pomeranj ‘ovese klize 2lebovima zgloba (streli ca}, Qvakav sistem globe je snazni i spretava drmenje pri oStrom ubrzave- ju u krivini, Kyotilo doste zavisi od nagina vornie. Poito noga svakog vozata nije jedna- Ko to8ka, a niti jedneko osetljive, kyatilo nae zastave 101 jedva je fzdréalo do kraja supertesta. Ogreboti- Re Na tenjirasto) ploti. posiedica su ‘eravnomernog hebenja i proklizave- ja po. zakovicama. Opruge u plosi kvaéila si nagritene | pohabane, 810 fe Posledica oftre vo2nje i oStrog polaze- nia.SIRETRIESTE sx. Kancelariya 34132 TRST VIA FILZI 8 tel. 60844 - 69261 telex: 46252 SIRETRST mehanicke industrije KOMPLETNE UREDAJE ZA: SERVISNE AUTOMOBILSKE STANICE AUTOMOBILSKE RADIONICE KAROSERISTE PNEUMATICKE RADIONICE SVODOVI ZA PRANJE AUTOMOBILA SVIH TIPOVA Prodajno odeljenje za Jugoslaviju i istoéne zemlje SIRETRIESTE sri. generaini zastupnik SERVIS ZA JUGOSLAVUUDvokratna zamena plotica prednjih disk KoSnica ostavila j@ trag i ng samom disku, Posebno smo nagrizli glatku povrsinu diskova pri oko 24 000 predenih kilometara. Plocice i bile tako pohabene da smo kocill metalom na metal, Ali sveukupno habenje nije bilo toliko da bismo morali da menjamo diskove, Amortizeri su vet na” specijanom uredaju pokazali da su dosta dobro izdrZali probu, Samo jedan nije pod- feo Supertest i oStetila muse i ‘gumena podioska. Posie nepunih 50 000 kilometara, ventili.jo3 zadovoljavaju (sem izduvnog ventile na éetvrtom cilindmy). Obavezna kontrola pri 50.000 Km i zamena plotiea za podedavanje sasvim su -umesne mere. Posle ovih kilometere fabtika propisujé’i Sarat Sieve Hee Fa ena Dona Soe a bio neostecen, Zglob na pogonskim osovinama u diferencijalu je konstruisan tako da pogonske osovine mogu da osciliSu, samo Sto utnesto homokinetiékog zgloba imeju tri kraka na kojima su prsteni umetnuti u lezajeve iglicama, Zglob na kraéoj ogonskoj osovini (desni) orkazad je pri 13.420 kilometru, Slatemo se. s méljenjem majstora u servisnoj radionici da je ovom kvaru ‘kumovala oftra voinja jezevkama suvim kolovozom, | ova dva zgloba odliéno su oguvani, Glavnl deo rastevijendg menjata Koji zajedno s diferencijalom ne pokazuje nikakve znake habanja, je piramida zuptanika sa sinhronima, Mena: je pravijen po principu porte, Sto znati posobnu sinhronizaciju, Prilikom prébacivanja.u nizi stepen, prsten. koji pomeraju viljuske neleze n opruzni éeliéni obrut, Oval zaustavija zuptasti totak odredenog stepena prenosa i omoguéava da u sitne zubiée (strelice) upeda unutraénje ozubljenje prstena za ukljuéivanje. Pri o&trom menjanju stepena ovi mali zubi se o8te¢uju. Po svemu se Gini da uprkos ‘mrevarenju, mi nismo bili grubi, jer su osetljivi zubi ostali nedimuti, Ova vista sinhronizacije je trajnija i taénija nego ‘konusni sinhroni od pleha, Gotovo 50.000 kilometara nije ostavilo. trag na lezajima menjaéa ni na lezajima diferencijala, Interesovalo, nas je i kekvi su lezaji u totkovima, Rastavili smo dvostruki lezoj prednjeg toéka koji se pri tom raspadne, Unistili smo ga i pri tome shvatili da je mogao da se obrée jos mnogo, mnogo kilometara, Povrsine koje. naleZu,"a na kojima se obréu kuglice, bile su ‘nedirnute, a i same kuglice bile su kao nove, Pored merenia Koja su pokazata da su se fe2sjevi minimaine pohabali, poka- zala se | prednost pet Iezaja radilice, | le2aji_klipnjage bili 92 glatki, veora neznatno, j ravnomerno pohabani. Se mo-na jednom lezaju radilice primetili sm® dye ogrebotine, za koje direktor motorskog odeljenja. instituta smatra da th je prouzrokovala pprijavétina jos ‘posle prvih kilometara voznje,LA ZASTAVU (0 ALAT UMIOR EKSTRA NASE PROUZVODNJE TWabeocke iklovant ‘hromirani ah Komplet vijubkestin kijugeve od 6 do 22m 7230 din 90,60 din complet prstonasti Kuteve od @ do 22mm 12870 sin” 159.50 din saan S T70 aia aera 8 am rstasta oda mam (advo 2a Karburator, kata ombinovana kiesis Tso dn F.10-ain | vosirdko. Hebaste_universalna Westa 6 Weolranom aisha 90,00 din 98,60 din 10.80 din aaa 340-an Tra0-an U dobrim, starim vromenima automobilizma Peano tr Ce On nme ee mm eee meen e eran Do mC aero oy Se rote ay See meee es Cook sores eR iy automopili toliko kvalitetnji da im za oprav ku ne troba vile alata. Taéno je da danas ima Poh O rnin re eta automobilu, Medutim, svako bi se GeSte fase Pr oan nace Rca aii vige alata nego Sto ga fabrika snabde. Doduse, Por eee acer drugima time sto u plasticnoj kutiji imaju vise Pn ea ees Corer um aeRO ens Or nt ee ees Caen emit na preklop; sjedne strane je krstasta, as druge Cea a ar eet Teac RO eee ered ig Le sess eee Nay wean Tew EL UT RADIONICA Cee aco ore ete ented ote ere ol eee cece oc etc err ecm nae (erect et acre varijante kvaliteta. Cak i ako sami niste vest Cocoa men cee tes See mn eerie ns Cera renner tos Tas cS eae eee ees UR art ear soe ees tt coma he Coen rn eae) Crue nC RCU Ie eto cS} Sn i eae as Perm ei erence ue SSE Cae a ee Cicerone OM Crees} Dee ae CoE) tee ee ee ae Cuoco namie ts acta) zatvaranje kaisa alternatora potroban je iljué aC ones nt en ace ee ny Coen oe ee ag Ce eos eae ee oma uo oe ca ea (renee eR sae et ay Pe Cece Lemoore Cou at COU cn ae Ce Cn eae ea ecco eee eee ery Peo re ees ad cea ney|| Prostranost nazad: seks ane 2 ws ey abel ‘tri odraple osobe Ueki peer eee sitnim slovima) napomeno ne unosite po kalevaje stave 101! Pica se eee Kupio sam palovnu zastavts 101 koja je do tade . * acai “Ime | prezime: presle km | Kolko kllometara ste vl presi zastevom 1017 oroea: ee ere ee ‘Godibnje predem prosetno km B, Ovo je moj auto” Imam zestavu 101, goditte ‘Zaito ste kupili zestavu 101 ats om ‘ime ste se rukovedl prion cea sate] Fete to 0 Bei a> cb deele cs cory box dene 12 — ZH to ron ne drm 13 = Zn sto Ee ho rat fh BSED Hen od marsh oaeoors €_ oraanis namie fF ae sesame ee 1 = Mane oa 2 Osos tare de 8 83 to, 35 888 4084 ie Gite tee (8 — Od 108, ao teat liar Mas 114 ite, Wado i2e tae Mieled 125 Iter Stbinost eras Ee) oe - Lota iy shel iva 4 — Velo Eee Odiene Qo oa ome Pa ———________} ie apes | = ovale mooie se vata a eae 5 = Nea doveling mento 20 ovinke «— Bais ‘esta 22 suputnika na presnjem oewe poaal o m dopntho) nati! — oto ase Runa kogniea: 1 tote 2— Zedovolava 4 — Vio dobra 3 — Doors 5 = Odliéna sedowsjera ¢ pel 204 Vidlvost rapred 1 = Lota 2— Zatovollava 4 — Velo dobre 3 — Dobre 5 — Odligna SEMAN ale aint "etena akg mots Vialvost nazed! 1 = Lote 2— Zedovolive 4 — Vrlo dobre 3 = Dobra 5 — Odiéna a Jo seam vatno, eed Sooo Vela te in Isko a ackirasn =e Povrdina koju bru brisaek: 1 — Povraina koly zahvattaju — oagovare 2 Zedovolava 3 — Nedovolins Bests pedaling oa sak pe Karine gone 1 ES Elastiénost menjaca oer ae fice EAR neyo A Ge ee eee ee ee ie Pen De 5 ean eae 2 oe econ aca No auanam deuma ne smem da ohceéam, bes ut a Siepch gu hat snd = vet Se pontine 1 saan Kako se upravija Hea eee = etitsiee Se ce eee coat ee teaete rer ees RETIN Sa Sue eR meron ene Kvalitet rade 1 = bos 25 Zadovollsve 4 — Vrlo dobar 3 = Dober 5 — Odliéan Poputioly maton sti, ere se brave — de godine Segue, be mete il ies CS} ee een ee 6 Scat ta ace 3 demain de i people dott ise Zu he pane = leo” ih ake prtaliob Grejanie 1 = Lote 2 — Zacovalavs 4 — Vile dobre 5 — Dobro 5 — Odliéno. [Ne moots a5 ta6e> gedeutt opin, u toa wate st ‘Beale = Otutas aelnje rota, a eae fe ne eee veum cee on asa rguslete chance, su pos 3 68 natal ere, treba theca iam abt male givorday gaa YVeligina prlistnika: 1 — Vile velic 2 — Devolino velic 3 = Nedovelina velit 1 prtjetni ama dovoinn peestore zac peng kad ‘na? geainy)gamce toi Sevcrecana Dorcel Bhsfdnie sovan, Kolko gorive staje w rexervoat? 1 = Doveljne 2 — Uprava kollko treba 3 — Nedovolina ed nem, oo whe, moze de ven, ae ove pueting deme (ob dovalyds pump, to! ne e grlch seme srato swlin groom a Buke motores 1 — Ne smet 2 = Podnodlive 3 — Swike duke Do Don 10 af pune ig da marcas 22 pant saa tad Ets le So Se Bok posto, savin moter, sum natsshle ie ‘Kale drugl sumovl vam smetaju? 1 spina = game statu mon — od ae = itd, a D. Zastava 101 uvek ili nikada_vide Kakav je servis? 1 = Lot 2 Zadovolava 4 — Vrlo dobar 3 = Dobar 5 — Odliten fers on grate, down, — sma loli morse = neta Gevalia de Da Il biste opet kup zastavi 101 1— Ds 2 — Moeds 3 — Nikada videoa ak 33 mE wy, : 5 4) .SAMPION BEZ PARA Cudna stvorenja su automobistki trkaéi, Nji- hovi automobili su buéni i brei, a momei susta suprotnost tome, tihi, negni. | ovogodisnji dréavni prvak u klasi do 1150 kubika Branko Nad — Bata — nije izuzetak. Trebalo je da iskoristimo sve svoje novinarske sposobnosti da bismo od ovog skromnog sampiona izvukli nekoliko reéi. lmao sam osamnaest godina kad sam 1965. prvi put seo za upravijaé automobila. Instruk- tor mi je bio Branimir Perié”, poceo je Branko Nad da nam priéa svoju biografiju automobil- skog trkata. uNije valida onaj isti Perié koji se takmidi“, upali smo mu u reé. ,Da, ba’ on, To mogu da smatram svojom sre- om. Branimir je otkrio da sam dosta talento- van vozaé i ponudio mi je mesto savozaca na relijima. Sa zadovolistvom sam prihvatio po- nudu i dve sezone sekundirao Periéu.” A poste? Upis u mornariéku akademiju i dvo- godisnji oprostaj od automobila. Tek 1969. godine Branko Nad uz pomoé roditelja, kluba / vlastite ustedevine kupuje fiéu koji mu fe doneo srec lako brodski oficir — masinovoda ili kako se u nasem matom mistu kaze ,,kapo od makine” = nije propustio ni jedan jedini reli. Uéese u takmicenju donelo mu je titulu drzavnog prvaka u nacionalnoj klasi. Uspeh kojemu je kumovala... Uz pomoé rafinerije nafte Modriéa pocet- kom 1970. godine kupio sam automobil fijat 850 specijal.” Posle ovih reéi nag sagovornik je tako izduzio lice da su mu se ,«nrki obesili brei’’ kao u Kraljeviéa Marka. Steglo ga oko srca zbog tog fijata 850 specijal koji je bio kratkog veka. ,,Posle zimskog relija vracao sam se prema Sibeniku. Kod Ploca sam zaspao za upravijaéem i otad automobila vige nema.” Bez automobila i bez para na poéetku sezone! Tako bi bilo da nije bilo prijatelja koji se poneo na nivou ampiona, Jovica Palikovié prodao je svoj NSU TTS na kredit. Ali_ni sa NSU TTS Branko Nad nije imao sreée. Bez prestanka ga je odvozio mehani- Garu. Zato ga je krajem sezone prodao i opet Kupio fijat 850 special. Nis ovim novim fifatom nisam bio bolje sreée. Uvek bi me izdeo u odsudnim trenu- cima.” Pa ipak je Nad bio peti u reli prvenstvu Jugoslavije za 1971. godinu, iako je u isto vreme bio i bez automobila i bez para. Pruzila mu se tada jedinstvena prilika — zastava 101. Poloviny potrebne svote dali su Zavodi CZ, a polovinu Modriéa. Za upravijaé zastave 107 seo je prvi put dve nedelie pre proslogodisnjeg zimskog relija. Pet minuta pre dvanaest u Trivelatu su mu korigovali snagu motora od 55 KS na 75 KS. Ali i tako ojacan motor nije jo& bio dovolino snazan. Dokupio je delove ‘motora koji uz radnu zapreminu 1160 kubika omoguéavaju snagu od 85 do 90 KS, -Lepo je biti prvak. Lepo je gledati kod kuce u ormaru devet pokala iz jedne takmitarske sezone. Ali, nije nimalo lepo imati samo jedno odelo i jedan par cipela™, nastavio je jugo- slovenski reli prvak u klasi do 1150 kubika. Go sam kao crkvent mi$ i zaduzen do grla. Pokrovitelji mi duguju dosta para, a mene progone poverioci. Ne znam kako Ge sve to Zavrsiti...“ Nije samo Branko Nad wu takvoj situaciji. | drugi takmigari koji su u protekloj sezoni jurili jugoslovenskim putevima vozilima za- stava nisu u boljem polozaju. Lepo je biti prvak, kade Nad, a 0 svojim problemima ne voli da priéa. O svojim i 0 problemima svojih kolega koji se takmiée automobilima domaée proizvodnje i pobeduju deleko bolje oprem- fiena strana vozile. Automobili zastava 101 potvrdili su nase ocene vozila sa supertesta: bili su jedini u svojoj kategoriji koji su presli sve Scile i Haribde VI YU relija koji se uzimao W obzir za evropsko prvenstvo pojedinaca. Ali reklama nije besplatna,AUTO SPORT - TRST UL. XXX OTTOBRE 17, TEL. 61620 © erga reer dont a FA JAT ec ene Coleen FIJAT — PEZO — NSU — FOLKSVAGEN — OPEL — FORD — SKODA — MOSKVIE — RENO i OSTIN ae ee Bee iy ROE na. Za zastavu 101 svi REZERVNI DELOVI - PRESVLAKE - TEPISI ITD.Zastava 101 kroz: ucinak: Motor 1116 ccm, 55 KS, brzina 140 km/h, nosivost pet putnika i 50 kg prtljaga, prtljazs 325 dm° pri normainom i 1010 dm? pri oborenom zadnjem sedistu. savremenost: Pogon na prednje toékove preko poluosovina i homokinetiékih zglobova, mali i veliki provrt (omoguéava primenu ventila Sirokog preseka) i pogon preko bregaste osovine u glavi daje motoru izrazito sportske karaktoristike, kinematizam razvodnog Pogona omoguéava motoru veliku rezervu prekoraéenja broja obrtaja, menjaé_po sistemu Porge, ve8anje po sistemu Mekfer- son, zatvoren sistem hladenja. sigurnost: Prednje koénice disk, udvojen hidro-kodioni si koéenja na zadnj na kardanskim zglobovima, radijalni pneumatici, trostruko osiguranje brava na botnim vratima, potpuna zaitita rezervoara, goriva i nalivnog grla, svako elektriéno kolo zaitiéeno osiguraéem, velike zastakljene povrsine i niska linija pojasa omoguéavaju izvan- rednu vidljivost u svim praveima. sport: Sampion reli sporta Jugostavije u 1972. godini pre zavrsetka takmigenja, jedini automobil izmedu 2100 automobila, koji je od 1967. godine do danas zavrSio sva takmiéenja zauzimajuéi 1 2, i 3. mesto i pokazao da je u najtezem testu najbolji ‘automobil proizvodnja: Sadainja dnevna proizvodnja od 180 automobila omoguéava isporuku na dan uplate, do kraja godine popeée se dnevna proizvodnja na 210 automobila. eksploatacije: 50 prodajnih mesta za automobile Sirom zemlje, 130 servisa i rezervni delovi u svakom naselju u zemiji AUTOMOBILI ,,ZASTAVA” | ULJE MODRICA PRVA, AL- TERNATIVA!za najteze uslove zimskog uporednog testa, za put preko komplikovanog Cakora, najosetijivije delove elektricne instalacije automobila na testiranju zaStitili smo preparatom WH-40 WD-40 ODSTRANJUJE VLAGU, PODMAZUJE | STITI NAJOSETUIVUE | DELOVE AUTOMOBILA: RAZVOBAC, SVECICE, ELEKTRICNE, KONTAKTE, AKUMULATOR .... SPRECAVA PROBOJ ELEKTRI | STRUJE ZBOG KONDENZOVANE VLAGE | OMOGUCUJE BR ~ START MOTORA CAK I U NAJTEZIM USLOVINA, SPRECAVA DA“ A | j i SEBRAVE ZAMRZNU. } +orota citalaca TEAST ANDRE) SEE, OTOGRAFE /MABN2PLAIL ZASTAVA 101 KAKO PovrSno sastavljen Po na’em ustaljenom redu, posle zavrtetka testa izdr2ijivosti, sastavija. mo_upitnik u koji Citeoci, vlasni testiranog automobila unose’svoja 22 paenja i iskustva, Tako smo postupili I sa zastavom 101. Sve 8ta smo mi utvrdili na nfo} zastevi sa supertesta, ‘odnosi se samo na taj automobi Rezultati ankete trebalo je da pokeru da li je naa zesteva bila izraziti_ primerak svoje viste, ili je moda bila bolja ili lo8ija od ostalin. Od Nove godine naovamo na na’em stolu nasi su se 322 zuta anketna lista iz svih krajeva Jugoslavije. Popu- nili_ su th vozeti raznog uzrasta, Nojmiadi_ ima 19, a najsteriji 63 godine. Za ami 8 utvrdili smo anke- tom da je najveti broj vozata bio izmedu 20 i 30 godina. Za zastavu 101 starosna granica pomerila se navi- %e, Svih 50 odsto'vozata, élanova nage porote, imaju izmedu 30 i 40 godina, Za njima, po broju dolaze 40 do 50-godignjeci, kojih ima 26 odsto. To ukazuje da ‘kupovna moé raste s_ godinama, Svi_ovi porotnici zajedno presli_ su punih 4.400.000 kilometara svojim vozilima zastava, sto u proseku iznosi 13 721 kilometar. Samo jedan od njih prikupio je 50000 km, a svi ostali znatno manje. Prvi viasnici niti nisu mogli u godini dana da predu vise kilometaral Gotovo svi porotnici odazvali su se nao] molbi da ne anketni list unesu i neSto vise 0 svojim utiscima, bez ‘obzira da li su pozitivni ili negativni. Prigovori na adresa——— fabrike i mehaniéara Sudija iz Prijepolja, visokokvalif kovani mehaniéer iz Splita, pravnik iz Petrovaradina, profesor iz Osijeke, PTT sluzbenik iz Zrenjanina, rendgen- ski tehniéar ig Murske Sobote, i elektro inzenjer iz Beograda uz jo8 mnoge druge, slau se da je zastava 101 dober, praktiéan, savremen, funk- cionalan, prostran i uopste automobil kojim bismo mogli da se ponosimo kad ne bi bio onako nebrizljivo montiran. mobil, veé skrecu u servise gde se na- JE VIDE VLASNIC odliéan i savremen automobil Vetina vozata shvaa da se i u - fabrikama na zapadu pri proizvodnii “na tekuéo traci detava da se prokradu razni nedostaci, ali njih posle krejnje kontrola_s vise ili manje_uspeha otkriva. Medutim, éitaoci smatraju da @ Geieno] zestavi uoetie ne posal takva krajnja kontrola. U zemljama 5 razvijenijim automobilizmom kaze se da su servis produgena ruka fabrike. To je taéno, jer Sta promakne budnim e€ima kentrolora, to poprave i dote- raju mehanicari. Soe ae ee "stave, kod nas nije ni izdaleka tako. Na gusto ispisanim listovima papira pored napomena o nemarnosti_uz tekuéu traku, najvige se ljudi Ijute zbog nestruénosti i nesavesnosti u servisnim radionicama. Novopeteni viasnici koji preuzimaju automobile bez konica, éija svetla ne mogu da se upale, ili su bez vode, a -ukoliko je imaju iscuri veé posle “nekoliko kilometara — ne mogu da se opijaju sreéom §o imaju novi auto: NajloSiji_ primerak jugoslovenskog gatenje svetla, pro- rosti 2a hladenje, odvrta- nje zavrtanja na poluzi upravijaéa, rdanje na sve strane, nije nimalo za Gudenje sto je nesreéni viasnik pisao direktoru Crvene zastave da Ge spaliti automobil. MoZda je to pomoglo da su prvi dan posle Nove godine dosli struénjaci iz Kragujevca i odvezli automobil na specijalan pregled. Za isto, bila je t zastava nesto retko, izuzetak, Znatno ih je vige koji su ido 30.000 kilometara presli bez opravki. Medutim, i oni imaju primedbe na sitnice Koje su promakle krajnjoj kontroli i koje nerviraju jednako kao i veéi kvarovi. Zaito sam postaoSSCS™*S viasnik zastave 101? U_ pismima smo nasli jo_mnog zanimijivih podatake. Mogli bismo d Popunimo polovinu ovog broja svt primedbama, Ali, moramo postova Fed ankete.. lako smo mi predvideli 13 razloge ke se mogu navesti kao odsudni donoenje odluke © kupovini baé ove automobila, pokazalo se da 2 lu tukovode i mnogim drugim razloz Najvise kupaca (43 odsto) opred se za zastavu zbog prostranosti. SI deée osobina koja je privukla kupce pogon na prednje tockove. To je bil ubedljivo ze 42 odsto éitalaca. Vidi da_su nati ljudi navikii_ da_doby razmisljaju pre nego se odluée avku automobile, Gotovo nik nije naveo samo jedan razlog koji ga ‘odusevio za nase ,,narodno" vozih Svi su okrusili vige brojki. Treéi razl Koji je uticao na 36 adsto vozaéa taj Sto se vozilo proizvodi u Jug slaviji. Naivei su mislili da je | garantija da nikad neée nedostaj rezervnih delova. Znatan bro} viasr ka, medu kojima sudija iz Beograd radnik iz Sonte, sudija iz Prijepol— : By oa Gitalaca Prednii pogon odusovljava 1 eit) sipaj ues ponvale prodnjom Malo hfe Kol 23 zon (OF okiurit brojku 1 ~ Toke rbrojka 2 “stapinast zadovoljais. Eve iosniet 2astava 101 seo stabilnost Is diumut © los Dodsto © zadovoliava 4 odst0 © dobra 7 odsto © ilo dobra 83 odsto © odliéna 36 odsto | Elektroinzenjr ia Jer 1 Beograd, zjedno fren srsing rine sai a lvinons, gata 101 tel. dado uproot. (gan Metlostruga ie Tool aa ln bos ng ‘ie ko ba a1 amare robe Inaodn 1a, i3ko je prednil pouon. ‘Spolja malen, unutra prostran \U cubrikame 2a oeenu prostranost, oust sii sedate | © 84 odsto ~ dovoljno mesta za -saputnilea 53 odsto tvrdi da nazad ime © dovolina mesta za dve odrasle osobe: © 45 odsto kato da ima dovol- no mesta i za tri putnika Student iz Beagrade, Koll je bez Sumnie porestao iiss kao 7 neki Gai al da seo ne pomere -dovolina unszad. Viti randgensk Tita i Murske Sobote koje zastao 72cm, kaka da ows inaée prosiran automobl nile dovolino visok 7 on ne fete da vosi so dostom na glo. ‘Stomatolog Tz Geograda je na Geld ee seittimslezgima, s.sada se ne. ‘ogi deb tiniuz caplet, Matinski indenier iz Maribora. vero eine msl agoo otkoho ie orodas “eu, jor navodt sau zastovu 10% fete ole) 20 upranjat Najuite vesnika a dokraja zedovolini prosvanoseu outomonis ur akromne Bollereemer, Sorontanost Se ube 1 pet rales Sadness 26 68 oto ‘erbes araesnicjeaovaino wa 33 eit matra da jo ute vale 310 fco he Role bt mogte da zaovalt Simo Kom Ni suvige mek, ai suvite twee ‘ikakav prigovor na ogbljenje meri 62 oasto ‘vorsta, Sao 4 edsto 6) vole da 23 opnuge twrde, dole th 34 (sto ray dart Kod suv rd Sutomabil ludobroseu eveg varia, Ocenu velo dobar dolo Jo 86 ado eitsluca, ‘eer, dobar 37. Zelsta udobno o zostevi TOT “se samo. sedam eh ee igace i Soa ton Broa aie i Fete een ee ee gin sons mara oer ie Enon tute tiopeisk Tomer pein pe mi ens stone Salida ana min meg woseel vole finch ot canes ano ioiot omen. fn or pr _ brzinama ianad 100 kilomatara na st, a take rae prea wecnuasenegie ne Zivahnost Hot c 146 tia 898 ce at 104 obecbecole shots Pees te Dertarpansama stg, jubimes!” © ‘breanims relay aeaoee: 1 odsto Todsto -— 1Bodsto 0 odsto 30 odsto Zodsto © zadovoljava 2odsto © dobra 17 odsto @ vrlo dobro 54 odsto © odligna 25 odsto Biojke su dovolino rite. Uvek ime pojedinacs koli natim now zed Nolin.” Velika vocina. smatra da. fe 2sstav dovoljno ber swanan auto. ‘mobil, All i vozati Imaju raaieite Keiterie, Diplomiran) inzenier iz Ze line t tndenjer_ Tp Dolnies ematraja ca ‘goptoreéanjom geetno labs Ubizanla, Pomorski podoticiy wet da. rig Siow oniera ubreata bee obz'a boy pusnika. Iijateri2 Zaqeba odutetion Je dufinom | fofinom treéey stepera brenesa Ovi ‘osobinu | drugi hyale, Irae da je oliena 2a pravicana. Novinar iz Nowy Sada kabe da je iajueee bezina tsvibe vellka v0 nae fe puteve, 9 student tz Nite Gini se ‘Neoma vaznim sto najiece brzine nije imal oparna, 2ahvaljjuet asain “odin sobinama automobiia. Le kar ia Nove Pazats bing 2at0 Ho pr Bein HO kn no es motor glo Shana nogs za kotenje Koenjee ss tess pong alli igkinprimedo. Delovada tz: Pre: ‘yal, tehniéar ie Cala: maSinski ten Gan iz Telmina, dipiomirant grado. Vinski indenjer iz Unie kod Beagrada “18 neki sotrojy da je pele suvite ‘wids. | dy 20 oso kecenje treba Saino pritisnud! padalu. ZaKlluouia fla servadjecivee ne bi bio noodmet. Sidhe Sambar storeh ‘rican iz Krooia mile da a kovione ee habaju iswvite br20, Mater lidar iz Bangrade ne moze da podnese cena koénica: © lose 1 odsto © zadovoljavaiu odsto © dobre 28 odsto velo dobre 53 odsto © odlicne Sodsto ‘Ocena rune koénice: -* loa 6 odsto © zadovoljava 13 odsto © dobra 34 odsto © rlodobra_ 36 odsto © odliéna 58 odsto U zastavi 101 vidljivost dobra Vic je u nal “vezi s bezbece “podiur Kaka va ns ss Codsto Todsto 13 odsto 2B odsto edsto Vialjvost nazaci © oa G odsto © radovoljava 22odsto © dobra 38 oso Wile dobra 30 odsto © odliéns 4 odsto Perse s eee cease sie aes Se een Pe erecey ise ees flr ee Eee) eens Dre genera po een Sie nee enoee a eee eee ra eee eee ee en tee ies Foose Povriina koju obrigu brisaéi: fe velika bas ‘koliko treba 67 odsto dovoling 26 odsto © nedovoljna 7 odsto Prigavori su upucesi na novo brzinu bigata, Vorati svisim prante ima Flo so fo basse ove brzine. Svi so slau da ite bru srecini nego vieor. Metlurg iz Sicko. kato da a) gumice metlce ekevaitetne | das breo rode. ‘Okretan i priruéen 2a oktnost fe sana vsvox, 9 Sane je tao se worat Owe! Ne SNELE mekats rules meno, pols 4a Upraujags 1 onan komand, Os ee a lene ee cir Shi a ety mt os ae © zadovoljava 13 odsto ee aa ee eae @ odliéna, 15 odsto ey mt nn ee eae, See rege niaee poe ey ca Die el cea ies eae 8 ae vale odli6ni i postusni uprevliat. ie su koji misie da je eee ‘Okretnostizrazena odstocimaVeeina uéesnika bez dyoumljenja su izjavili da je zastava. 101 zaista podesna za vognju i rukovanje pri Vie od polovine nezadovoljnih Nojveéi bro} viasnika ovog automobila smatraju da vredi para koje su u njega ulodili. Ali mnogi ipak gundaju zbog nebrizljivosti ispoljene pri izradi i montazi. Najvise nezadovoljstva iza- ziva kvalitet boje i lakiranje. Izutetak su samo viasnici novijih zastava, jer su fone bojene modernim, kvalitetnijim postupkom elektroforeze. Medutim, taéno je i to da su ovi automobili jos manjevise novi i da ée se pr kvalitet boje pokazati tek tokom vremena, Vozati su izrazili svoje nezadovoljswvo ovim ocenama: ® lose 51 odsto © zadovoljava 25 odsto © dobra 19 odsto e vrlo dobra 3 odsto © odliéna 2 odsto Od delova opreme najvise se oseéa da nedostaje termometar teénosti za hla denje, pepeljare za putnike na zadnjim sedistima, lezaji, sijalice u prostory zo motor i dzepovi na vratima, Profesor iz Osijeka navodi Sta sve na strani 1 14 fabricke knjidice pike da zastava ima 2 nema... Ocene za opremu wu odstocima glase ® losa 12 odsto © zadovoljava 27 odsto © dobra 32 odsto @ vrio dobra 23 odsto odliéna 6 odsto Motor prede: Savremen motor koji se rado obrée, tek pri veoma visokim obrtajima po staje buéan, Pri ovim obrtajima éuju se i razligiti glasovi koji nastaju usted Tezonance. Ne bi se moglo reci da to oneraspolozuje viasnike, jer vise njih misii_ da ovaj motor prijatno bruji. Buku motora kao da ne éuju 46 odsto vozaéa, 43 odsto ih misli da je buka podnofiva, a samo 11 odsto se Zale da se buke ne moze podneti. Vecina vozata izjavijuje da su zadovoljni grejanjem i provetravaniem. Tako njih 42 odsto misli da je grejanje odliéno, a to isto za provetravanje misli 41 odsto vores Servisnim radionicama ne mozemo dase ponosimo __ Drugi, najtezi prigovor koji se sa svih strana Cuje u vezi sa zastavom 101, upugen. je na adresu servisa. Samo nekolicina vozaéa pohvalno se izrazila © natim mehaniéarima, Na Zalost, svi oni prevalili su meli broj kilometara i nisu jo8 ostvarili pravi kontakt s nasim servisnim radionicama, Jedini servisi u Jugoslaviji, koje su pohvalili vide uéesnike ankete, uu Krikom i.u Novom Sadu. Uz ove jade, vozati se najvise Zale na nestaticu rezervnih delova, sto zeista vet prelazi sve granice. U nagim prodavnicama ne mogu se dobiti ni najosnovniji_ i najneophodnili delovi, koje razuman vozaé uvek nosi sa sobom. Vozati Zastave 101 Gesto moraju da prelaze granicu za Italiju i Austriju, Veci je problem kod delova koji su iskljucivo Za zestavu 101 i viasnicima ne mogu da pomognu delovi fijata 128, Ucitel| iz Celja do8a0 je do umnog zakljuéka da je zastavu 101 kupio dve godine prerano, pri Gemu misli na krajnju obradu i rezervne delove. Ocene u servisima date su u sledeéim odstocim: © los 47 odsto ® zadovoljavaju 29 odsto © dobri su 18 odsto @ vrlo dobri 5 odsto odliéan 1 odsto Svojom savremenoséu i funkcional noséu zastava 101 uspela je da se nametne nagim vozacima. OQ tome svedoée izjave 53 odsto viasnika koji bi ponovo kupili zastavu 101, dok 39 codsto izjavljuju da bi je ponovo kupili kad bi se poboljala kontrola naprav Jjenog automobila. Samo 11 odsto twde da _nikad vise ne bi kupili zastavu 101. Ali posto je nasa auto- mobilska industrija jo8 mlada, moze- mo se nadati da ¢e i ove nedostatke uspeti da otkloni i da Ge obezbediti 1 dovoljno rezervnih delova. Tada ée i ‘broj onih koji odbijaju ponovnu kupo- vinu ovog zaista odliéno zamisljenog automobila, biti znatno manji.Es} OC U Oct Testa ess AHB SU MEDU NAMA, GDE STE VI? Nimalo smegna diskusija Ako ste bilo kad uéestvovali u Teéno je da se automabil pojavio Aiskusii © istorijskom razvoju kalendarski dosta ‘Kosnije. Al, POD MASKON sutomobilizme, kiadim se da ste svako rodenje plod je jedne lea, AUTOMOBILA Prenebregnuli veoma vazno pita- 4 za to je poveban orrind sacle niet kad je nastao automobil i vanja, Ideja Jo vatrija, bee ne vous’ u njemu? Zagrifeniistori- bismo jof dance pesea le Gari to motda znaju, ali evesno, Dodute. valan mete dan kad to nile razlog daja ne progovorim je zabrujao. prvi autencai oe © ovo) hiljecu gadina staro istini. Jer u ievorima. Koji a svima ddostupni, nema ni traga o tome, a ko danas razmrisije 0 automobilu, carinici-u poreznici opterete gs tolikim drugim brigama dana Pionirsko vrame Isko zaboravija S obzitom na svoju profesiju i sklonost ka automobilima, ja sam vrha ove moje pisanije nije slav- nalik' na nekog arheologa, potes jenle tehnitkog napretka. Jer da se bavim sivotom siesnie | istovremeno s limom, formirao se Yo2ace automobile. U natem dru Tee §tvu to je u najvito sludajeve isto Pozneto je da zovek kao gospo- lice. Nase misde generac i ne dar prirode moze suoje viastite znaju (sem ako Zive u metropoll Prondlaske da iskoristave sebi u @de ima diplomatskih predstay Korist ill ne Stetu, | tako se na niStava) kako izoledajulivrejisani Svetskoj pozornici pojavio Covek UPravaci limuzina, Koj kes er Y novo} ulozi, vozae automobile. Zaina mnogim mestima pred Zepravo, to je samo novi oblik stavlaiu posebne poglavjeu sis FORCULANA nakadanh vozara doce netio rim salizams ie Uslednilih fijakerista. 1 tada je Mode ée mi pristalice Frojda ili SY EON eRGe: catuiel tee ee iste rofesie. lemedu ostalog, Priruénika prigovorit! zbo nes. {storia je registrovala, Ze svo je ugled liudi koji su komandoveli stomatignosti. Ali ja sam morse kriva’ ena. Da homo sapiens upregnutim konjima merio se i veto da se_proviatim icmeda nog dosadnog dena 2021. godi: po boji i istrogenosti somotskih zadatake Kofe sam sebi odredio 1 ne bre nae ere nije pored sebe zavess koje su diskretno krile {ta Zamerki koje ovim rizikujom od imao jedru lepuskastu homo sa- se dogada u unutratnjosti kosija, @utomobilisanih drugove f drugs Pienku, proveo bi bez uzbudenja Razume so da su tadanje gospoua rica. Suestan sam i toga da ée ti 4 20, poslepadne. All, veé tada i Gasove voknje koristila za intim- Poneko od Kolege woraca. koje nemirno 2ensko nie podnosilo da nosti. Taj obiéa|_zadr200 se sve steer na putevima, biti | zahvo Se muskarac odmare, i oftrokon- do. natin dana. Ze Kompletnije lan za ove ret diaste petinsko “dame bila je zavese placalo se bolje. Fijakeri- Svi rendgeni svete ne bi taéno {energiéno. Svom Zestinom, karak- sta Koji je vi8e zaradivao, vide je otkrili sve Sta te krije u gloveme teristiérom za paleolitik, bacila vredeo. Kad bi se na reskrsni¢i voza¢a, Necu da vlssonw dein Je novi porculanskitanjrd smeru stele dva fiiakera, samouverenji_ je s struénjacima za psihu, boy slave svoge domatina. Ako neko, je wek bio uglednif. Drustvene vozaGe dole ne dobre vance + obzirom na natu danesnju izbir- iferencijacija nije imo plod mine i nervozne, pone i teens; Ivost, upita da i je poreulan bio atomskog vremens bar-na trideset jos takiih epiteta Eshosiovacki, neée nas fznenadi- Sve ovo ne znati da mi ondasnje u paru, Znam came tee meee 1, ‘all ipak smatramo da je to uslove poredimo so danasniim. mebil nije oupocoblen iotioctn Gepidlagenje. Na sreéu nauke i Ali mnogih sliénosti ima, Svet fo 2a prevor putaske, Nesers ee tehnickog razvoja ona nije dobro uvek drao do toge da se saéuva rede osabina je da vey renee, Sadala, tako da je tanjc promatio- tradicja. Ne kaze se uzalud: balje Koil je do maces Woe weeny Gill elegantno se otkotrja0 u da propadne.selo nego da se peak. pretworr Uconimn dees lugao_kamene supijine, Lenjivi zaboravilepi obical Jeg coveke. Da li je pri tome ree ‘Troglodit je muskom spasabnoicu Vozaé automobila nije se predo- 0 nekim magnetsein tloina ig 2dravog rasudivania brzo utvidio misao. Uziveo se u ulogu najbr- opstevazecem pravilu de ce cevek G2 Fe Kotrljanje neSto novo éto bi Zega na putu i usso u vetinost. Na prilagodava”” novim ° udechnes fe moglo Korisno upotrebiti,a pri razligitim Krajevima sveta ovaj struénjaci jot ne. znalu sacra, {ame je odmeh pomislio na toda proces odvijao se razliitom brei-PrihvaGeno je, madutim, dare op Pi aesee Ga vozi sam sebe. 1 u nom, a odvija se i dones. Ali automobilu pozneje. Covek koh matuvremenu dok je Sapienka vreme je i ovde utinilo svoje i sedi u njemu. To je izmisjonre pirienila meso od dinosauruss,on danas su uslovi gotove svuda _ onih koji misle do planinart kupu je sanjario o automobilu. jednaki ju spaceke-juljatke, posto su zea siéeninepomiénosti planing de se vitke manekenke najradije vo: 2e minijima jer se u njima nisko sedi i moze se najvite pokazati pri Ulazenju i izlazenju; da direktori upuju mercedese, jer tako mora biti i dase izvidnici najvige ‘oduievijavaju prostranim kombi- jima. lako su njihovi_ dokazi Ubedlvi, ja mislim da je bar ovaj © prostranosti jalov. Znam Cove: ke koji za delikatne trenutke ume siog fiéu tako da pretvori u tudebnu spavaonicu 2a doje, da meni nikako nije jesno kako to Uspeve. Osim toge, éini mi se de pri podeli vozila medu razligite siojove ljudi neku ulogu vedi i novac, a ne samo karakteri vozact D) weousosno Svoja savozatka opatania tem: jim na sasvim drugaéijim, veoma pouzdanim znacima’koj slu2benim funkejame, nis para ma, ni sa seksom u fici, Za karakter,to s2-ne bi moglo re Sve vozaée koji sede za upravija- dem sanduka’s oznekom YU, Podelio sam u dve glavne grupe AHN i AHB. Prvi su AHomo Normalis. Nor malna, automobilizovens ludska bia, Orugi su bas obrnurto: AHo- mo Beces (beces — budalina na rumu). © njima Zelim da vam Zborim. Verovstno ée mi neko prigovoriti zbog vulgarnosti ozna ke 28 ovu drugu grupu. Uveravam vas da sam bridjvo i2vagao sve 2a i protiv. Prihvatio sam je. tek ppotpuno ubeden da odgovara sve: fo) swsi. Zato Gu na krajuvero- Yatno izneti i naslov ovlascenog ‘ude za tuzbe pojedinaca NNisu usaglaSene misjenja 0 tome ko sve. ima pravo™ da ude u sgtupu AHS. Neki trde da su to 5 kojima ujutro automobil neée —— a ES [SS an —eE EE ——— .:ee _ EE — EAA | 4 PTAA ET alternator ylskra” za yzastavu 101”! U automobilu »zastava 101” nalaze se sledeCi delovi ,,Iiskre”, Fabrike autoelektriénih proizvoda, Nova Gorica: - indukcioni kalem - pokretaé - alternator Sa podrucja autoelektrike ,,Iskra” proizvodi jos diname, regulatore napona, magnetske upaljace, automobilske sijalice i specijaine elemente za odstranjivanje radijskih i televizijskih smetnji. s igurnu voznju i mnogo predenih kilometara, bez kvara, Zeli vam ,Iskra”!~— VELIKI UPOREDNI TESTU prodavnicama EEA zastupniStava SVETLA ZA MAGLU U magli, kod smanjenih uslova vidljivosti, halogena svetla za maglu predstavijaju dodatne o¢i. Svetla za maglu Saturnus-halogen dobrom preglednos¢u ezbeduju bezbednu voznju u najgorim vremenskim SATURNUS Pre kupovine razmislite o sledecem: samo za Saturnus-haloger Jovima. Do svakog cilja vaSe voznje svetla za maglu Saturnus-halogen dovesce vas bezbedno. mozete kupiti sastavne — rezervne deloveBlatow Groza Rbliko blata! lzgieda kaorosvetay jer KadieejenprepoacnixglebPslovensRumucesticc DJ-a.-1Sli-siates en ETE Sest automobila i jos jedan Be sitroen ami super, dacija 1300, lada, peio 104, simka 1100 1 zastava 1 pedeset hiljada koji su dosti u nas izbor; sedmi je reno 4, koji se nije nadmetzo s drugima, ve¢ je nosio. fotografa i njegov prtljag, i velike zalihe onoga Sta se nije moglo utovariti u automobile na testu. Tako je reno 4 iz Novog Mesta iskusio muéeniéki pritisak super- testiranih pri r samo nekoliko dana rani kod nas u sluzbu. Prorocima pripada zavist Najpre je bilo dve nedelje veoma hladno. Posle je nedelju dana padao sneg; u Bosni su, u smeto- vima zaglavili autobusi s putni ma. Svuda su putari grdili vreme. Kolege koji su iz Pariza dovezie ‘ovamo oba francuska vozila do: veli su pravu zimsku prigu i polovinu noéi prokartali sus. druge strane Ljubelja, jer su to kovi bezuspesno grebli fe snegu. Kupovali smo lance enna, tukavice i Subare, ey nistva su pak navalila na uve: donji_ ves — dug, prema siromas- nim, i mekim poput vents i? Posle toga je i pod ‘Smarnom gorom je zamirisalo | kukureku. Kad smo onog maglo- vitog jutra po8li na put, na Ijubljanskom polju bilo je bas toliko snega kao j i ku, U autu sam fealubiourienie: Ta davolska zima okrenule nam Krenuli smo ‘sa spajkovim: svim_automobilima. Samo -simki bile plave gume koje su se. izvrsno slagale s crvenim naplaci- ma. Vozaé je jo8 2alio za plav zbog harmonije boja, ali je dobio ukaz — nema romantike! — U prtljaznik smo ugu s letnjim gumama, brdo opren vreée za spavanje i hranu, u svat auto samo vozata, a za sval vozaéa. Bradonja s televizije je bio pored nas zato da Citavo. U toku putovanja smo iz auta u auto, tako da je aa motor iskusio sve lagane -_ tedke noge. Ali, kad se saznalo ot je u pezou najbolja zaliha suvih S druge strane Kupe asfalt se iznenada prekinuo i ono petnaest kilometara dal Naé fotograf ne voli ma ‘quia vise je m pritiska na gas da je izbegne. Sad znamo niti blato. U- prvoj izratunao da éemo s prosekom kroz meset no biti kod kuée, godinu u Sarajevu. zadnji deo puta ko ‘iko lepoj uspomeni. ih tako da su im zaj no i ne znam Pes dus strani auta, barem ne aC gledam. dov 92,zgleda kao esvetar jer Sitinel ismo-odabralbeastaltvet Oo. mel thetic:6 470. kilometar: Sad smo $ druge strane sedla i jurimo na dole. Na elu kolone ide dacija, jer ima jos dodatne halogene farove. | nes- vesno je stavila ruku u vatru! Voda na putu ili put u vodi — kako Zelite. Lepi potodié je pre- sekao na’ kolovoz s desne strane i imao je prednost. Pri sto na sat, koéenje traje celu veénost i ru- munjski reno je pokvasio nos u vodi i potonuo toékovima u pesak, Izgubljen je sat vremena na raéun udarniékog rada s lopa- tama i jo8 jedan pre nego smo nagli put s mostom. Otpadnog materijala je bilo toliko da je Tomu jo8 sad. a0 3to nije imao EKIPUZATEST SU OPREMILI INA — Zagreb | Industriaimport — Ljubljana Istra-benz — Koper Slovenija auto — Ljubljana TAP — Ptuj Fabrika deéje obuce — Zagreb Univerzale — Domzale pri sebi sito. Preureduje stan i veoma mu je potreban pesak. Za kraj prvog dana vozimo se Skrtim kilometrima asfalta. S bre- gova iza nas brije hladnota i Pretvara viagu na okukama u podmukle kristale. Kamion bez levog svetla, koji je doseo sa suprotne strane, skoro bi nam zagoréao vete, Ladi je jos za vreme vedere mislio da je sreo motoristu i kad je saznao da nije bio moped veé FAP, apetit mu je éudno zaostao. — Divar. U hotelu ,,Beograd’ zapi- 20 sam u dnevnik putovanja: Prekrasno ime, kratkosuknja pe- vatica, prijavi stolnjaci, vetera nikakva, Bojim se da je ono 0 stolnjacima saznala Cistatica, jer nam je ujut- ro pripremila iznenadenje: usisa- éem je najpre ogistila pod, a posle jo8 stoinjake na stolovima, Konoberica je te&ko poverovala da nam se ni to nije svidalo. Na Jahorinu po led Toliko blata koliko ga je bilo na Glamoékom polju nikada nisam video, Svako od nas pazi da autom izbegne ono najgore, ali s brzinom im ne mozemo gledati kroz prste. Tek u Livnu, mestaé- cu, koje se dr3i slikovitog kamni- tog odseka, dolazimo na glatko tle, ‘Skre¢emo prema Jajcu. 660. kilometar: Put pazljivo prati reku i savija samo nekoliko me- tara nad Vrbasom. Bezbrizno vo- zim simku preko vijugavog asfal- ta, kad mi u o8trom desnom zavoju pukne zadnja leva guma, Ispustila je teko brzo, da sam jedva jo8 uspeo da prisilim auto da zaokrene a nisam uspeo da Zaobidem komad razbijene opeke na ivici, Tako je simka na dva toéka bila bose. Ali nesreéa retko dolazi sama i moju je pratio vozaé autobusa koji sm malopre pretekao. Posto sam bio brzi, Zamerio sam mu se, a kad sam lovio ravnotezu uplasio sam ga. | sad je vikao same ruzne regi koje namerno nisam zapamtio. Simka je ostala poloviéna: s Prednje strane plave zimske gu- me, a sa zadnje strane letnie, radijaine. Jahorina, veé mimo Sarajeva, bila ie na8a poslednja zimska nada. to smo se vige penjali, vise je Pahuljica letelo s neba, a smesta su se topile. 960. kilometar: Ruzni obiéaj pu- tara, da onemoéalu smreku koja se nadvila nad cestom samo sase- ku, a posle sve skupa ostave na putu, osvetio se simki. Tako Veliko stratilo odvukia je sa so- bom da bi se gumarima, bez sumnje, zameril Poslednje krivine, pod vrhom, prekrivene su ledenom korom. Prednji toékovi na simki, usprkos Poznatim gumama, vige puta obr- NU se U prazno i na kraju auto stane. | lada je u_ teko¢ama, zanosi je u plitak’sneg i za oba auta trosimo neito Ijudske snage da dodu na ravno. Ali klizavica na cesti i mokar sneg s neba jedino su to nudi zimska Jahori- na i sada znamo da Gemo morati jo na Pokijuku, Cesta Pale-Goratde je ba’ toliko Siroka kao ogromni kamioni, pu- ni drva. Pri susretanju vazi — snadi se, teski se ne pomeral Svejedno, opet smo svi na Tjen- tiStu, Kida u mrkim kamenitim stenama koje StrSe s obe strane i prisiljava-7 Jajce: automobili poziraju pred slikovitom varosicom, na fotograf je skoro ispustit duéu dok je izgurao na suprot- ni breg, da bi teleobjektiv bai u pravo vreme bio ,,dug”. Ba’ pravo proletnje sunce u Dubrovniku nagovorilo nas je da preobujemo automobile. uz more, Na suvoj, sunéanoj cesti. Na Pokljuki po snegu! Jedina moguGnost da testni automo- bili okuse pravu zimu, ponudi- la se jo8 po povratku s zamor- fog puta. 1120. kilometar: Tjentiste u kanjonu Sutjeske ju oveka da razmislja kako su straviéne bile onda kad su nemo svedotile 0 borbama na Zivot | smrt, Veliki beli spomenik priginjava se keo svetlost u tom mraku i slabe smo volje, ak razoéarani, jer nas. savestan Guvar ne pusta da se blizu zaustavimo. Zato je slika nastala iz daljine. U stvari, stigli smo ne cilj, put koji prethodi pripada veé povrat- ku... Nikoga nema da bi put koji polako skreée prema moru ‘gistio od sitnog kamenja, a voznja je svakim minutom sve opasnija, Tvrdi udarac kamena oiteti zglob polusovina zastave 101 koja sada s ravnomernim ropotanjem uniStava nerve voza- Ga, Posle toga na redu je ami: prostor izmedu —odlomljenog Getvrt metra visokog kamena i nezgrapnog kamiona je mali — udarac je zasekao lim, ali sreéom bez velike stete. 1 kao da se mora dogodoti jo8 i treéi put — doletelo je i reno 4: lavina kamenéi¢a skinula mu je s trbuha nesto manje potrebnih zavrtanja. Splitske mehaniéare nismo uspeli da omekSamo: za polasatni po- pravak morali bismo da Gekamo ‘dva dana, Tako ti je to, brate ako ti se u Jugoslaviji pokvari auto. | zastava je hoces neées morala izdrZati do kuée. Test jo8 nije zavrSen. Automobile Geka susret na betonskoj plodi, uz komplikovane merace i medu keglama. Brizijivo oprani_ lim spretno prikriva dve hiljade kilo- metara te8kog puta. Ali, ipak: svaka od ovih matina je ze dve hiljade kilometara umorni- ja, svaki od nas vozate je za iste dve hiljade kilometara bogatij Bogatiji za sve one prijatne neprijatne dogodivitine koje ta- kav put nosi sa sobom.iz kucne garaze FOTOURUUC_TEKS ASHER DLENE ULJNA KUPKA DA BI MOTOR BIO STO ZDRAVIJI Ponovo smo odluéili da nau garaiu malo izmenimo i unesemo malo vie raznolikosti u obradu ovih tema, Na Zelju mnogih italaca ‘automobila: fiéu, zastavu 101, folksvagen 1200 odnosno 1300 i skodu za koje éemo u subotnji mehaniéar modi da obavi bez straha, uprkos tome Sto njegova zbirka alata nije ko zna kako kompletirana. Cesto je dovoljno ‘samo malo dobre volje i nekoliko kijuéeva. Razume se, neGemo ispustiti ni one mnogobrojne sitne savete 0 dovitljvosti i kako se treba snalazi 'U nudi, odnosno Kako se mote improvizovati kad nemate pri ruci pravi alat, | kako éete neku radnju olaktati sami tebi il brie je obaviti. Radovaéemo se i svakom vatom iskustvu koje nam opisete. Objaviéemo naiboli honorisati ih, a svaki mesoe emo medu objavijenima izabrati najbolje reSenje, a njegovog ,,pronalazaéa” i posebno predstavitii nagraditi. 2a potersk izabrali smo , lan” srvis jako im jot hn sutomobilista Koji'ne vole ret uljo, S jedne fazane2at0 so jo svo 0 ima veze + uljom priv, & ‘tot veoms zrabajno, bar dok motor dobro rad 8 cruge strane zato So oni miste doje zarana ula Detistts ule dosadna | kompikovane rans Fre nogo wemote kiiue w ruke,pripremita sve Sa vam Jpovebna, pogotovu ako uije budece zamenjivaliv fadehu kad 2s prodavnice zewvorene, Nitta nije taprietag nego ko urvrate da vary nodosa, a pyemer zaptivka ili da ste Kupili popresen ulotsk Dovitta z0 ube, o s2"1 vee bacll medu orpatke. Ne aaboravite do kupite i potrebnu koli¢inu sveteg aie pre nogo staro ispustte i korita, jer cote u ‘ation mort do nejbi2e pumpe de petaéite i fore sutobusom. Pazite na vistu ulja | gustoéu. 1z fibrin upatetava senate Kolko Uije reba spat kerio. Bis vom povsban jot jedan ili dvs Klute da “exkenato zavrranjo ne Korits | zevtan| koji dr3h okopee protisata za ule, a mobds Ge vam biti potebra } odvrtks, Ako budete radii w dvorst ii fu uli pred kuéom, potreban vam je i odgoverajue! id u Koji dete pustiti stro ule, Ne pozaiijuite Funk! sud od 2ene! Najpodesii je pastiént sud 0 | kupuje ue, Ako u kority pripremike va suda, Na tiroj strani fe lecite rupu velibing 10% 10 em, take da mia iro ered o1vors, Fre nono potnete, potrazite jedno stare pantalone, Fadi mantitii neo sléno, jer v protivmom éets avec Koil uBedits ovim rack sam", morati do Lote na hemisko Eiéenje oda. Porenite motor | uprete ga. Viuce ube je lato + boze ¢e ote iz motors, a stowemeno é2 bolle otupii prjovsin! nogo hladno ulje. Zatim ugasite fnotor, pocmetnie piasiéni aid pod koro (gwnie zeta} na Koritu. Bure oprezni da sme patie, Uj je dosta rues, Odvmite | poklopsc 23 ‘da bi stato lakia ota. 0, ureite precistae, Motori obiéno insju eve. view presistsés, Novi so zamenjuju isdro + kusiiom, a marje i2raco imeju kuciste sane pitvrigano na motor, ako da so menja samo tots od sarith pretistate odvrne so zavrtan) kali ded poklopes, Obiéno se Zavrtan) i poklopac.skinu faiesno, Zatim so lzwie sari ulotak | gumene aptivxe koje ulo%ak ima na obe sane, Ukiomite | “fan zaotivku a Wiel poklopes | Zamenite Je novor” koju kupite 2}edno + ulotkom, Nikad ne upotreba- alte staro zaptivko jor rado popuste | pretisiaé potinjo do proputts, OEiette poklopac | Kusite, elavita zsprivko i rovi ulosak, patlivo sevie ppokopac ns kutise,» prethodno ge preplede|te de i je gumeni pesion na viel poklopea dobro uglavjen, lagano ga podmstite uljem i prigustite zeta, Ontje vam samo da ponovo uplavite zavrtan) u korito | spore seze ule u motor. Ako moxor vateg ‘automobile. ima novi preciseeé, postupak je jot jednortevali, voting redn|t ou Ko th sine, Kod Soro ulje state iz motore, potraite pretistst. Prvo Drobeito da ge edvinete rukom. Ako ne modete, nati de 58 zentvks zapekla na bick motors, U tom “auaju preistaé omotalte rusnie pepirom, da vam ‘uke ne i kil, Mo32 vam pornodtiJedna wraka od ‘kanine ill koze, Koju omotate oko pregisata. U rukama cete ‘ako imati vise snoge, Jor éete obim fukema moti da povueete kraj trake, Ako ni to ne pomagne, uzmite duty | oftrju odwtku | ajome Drobodits pretisaé, tako da odvrka na drugo} rani ivi napolie, Tako ote moéi dobro da ‘ahwatita pretistot 1 moti dete de go odvincte, U tervisima ramolatu specialnim alatom za odvreanie takin preBstads, jr a Gest desi da ovako otkatu | moraiu da se poshise odertkom, Stari pretintad bocite, utite nov, zim maiéu il uljem podmate ‘gumenu zaptivku Koja dota na biok motors rukom prigwrstite pretitae na Blok. Privegnate ge ‘ekode ‘rukom, pre montianja neki vee sam prebista sipaju nove ule. Kad t0 obavite, pokranize motor. Neks radi nakoliko minute, @ 2otim go zaustvito | pogledeite 1 Tmotde’ pretisiaé “negde ne propusta, Procstae Kojemu menjate ulcdak moze lahko da propuste na zaptivki na poklopcu, To se moze dogoditi pogotow eed ea sive pritegne zavrton). Kod predistaga koji se mena zajcdno « kuistem, mode doti do curenia fe spolu bioka | gumene zaptivke ako je zaptivks ‘stela avai ako pretstat ne dovotino prigwaten, Botlt smo do kraia, Radnju ste obavi, Sami se Vili de nije ni tao priiave ni tako tesko kao 0 ste iis u potetka, Urtedell se | netto para (rd 72 Zomenu Ulla | pregistata u sorvisu se plata od & din 22 bubu do oko 26 din 20 zanavu 101, ali ubtede! fe i weme). lavesno, od svega je nsjvrednie Zadovofstvo koje ostite posle uspeino abavlienog feda | poverenje koje saknete u samoga stbe, 8 0 {& doprineti de drupl put preduzmete neki ‘edgoverni zadatak s podtujs Kucne gorate, FIca Zurn na, dow kortaficinog motora odwrautare vezdastim kljuem 17 Ui vijusastim kiutom 14, Vifjuskast: kjue 14 odvrée | zavran| na poklopcu pretistaéa. Ked neki fice inovje godine proined- Fe) otpade zamena vlotka u pretirtu 20 ule er {onl i namaju pretisteé Pre zameno ulska morate skinoto Kab s2 eveccn, Kod sh upradujets netrg, pazite dain no pobrkate. No kapi razvodniko Uesnuse su broke liner, @ ito tako # ne glavi ‘motora. Prviclindar je kod fie najbl2i poklepeu tec, = Sat omy wd ra ZASTAVA 101 ‘Ako hoéote da odvnete Zap na dnu korit, potreben vam ja imbus ius 12 Uesorougsoni Kijue), « Drebistat Gate dobvatii ako odvenete éetir zvrtis koji drZe zatitn’ lim ispod dosne strane popret og Stabiizatora. Za to. vam. je. poweben vijubkart, _ezdastt il okssti Ku 10, Pretietas kod zartave 401 je najnovijeg iba i monjate ga zsjedno = cistern. $co0a U Kuéno} garazi pissteno 0 razlgitim modelime 'skode od modela 1000 MB do 110 L. Posebno smo Pisali ede iu Kojim ta¢kame se pojedine radio Imedusobno razlikuju, Ukoliko se_uopita razliuj ‘Kod svin Skoda zavrian) 2a lsputanje lj fe kort motora motere da odvrnete kijucem 14, odnosno Kagem 17 Kad nekin models, Kusite pretistage avenete rukom, a ako ne mosete, pomoti Ge van vijuskact ke 22, FOLKSVAGEN 1200 1 1300 23 0be bubs pomonucemo wk a kojim mestima 0 Taslikuju (da je vazlika wy alaty iw radnom proces). Ove) put razika nema, 28 obs modela Gop hha Koritu odvrousete okastim Kljuéem 10, On Je nejpodesniji. Sost zavrcana Koli dr20 Cop mogu 2@ ‘cdvrnutl | vijuskestim it xvezdastim Kkjusem iste ‘alicine, oh bise potrebno samo mala vie vremena, Kod stain godiits Cep je prigvréen i centralnim zourinjem Koji se odvrée zveadartim kijuéem 21, U moto"u bube precistee se ne menjo, samo ge treba ‘Oprati w benzinu ii petrolja (id shiku), aDI Zavrtanj za isputanje ulja kod fiée. Odvrée se zvezdastim kijuéem 17 ili viljuskastim 14. U nudi dobar je i francuski kljué. @Precistat za ulje kod fiée je pod svecicama treéeg i Getvrtog cilindra. Odvrée se viljuska- stim kljuéem 14 ili zvezdastim kijuéem. ‘B Vaino je pravilno namestiti gumeni zaptivni prsten na poklopac pretistaéa za ulje kod fice. Zaptivku podmagite uljem pre nego je umet- nete na ivicu poklopca. 4 Novi pregistaé za fiéu, sa svim potrebnim zaptivkama. Pri montazi treba zavrtanj na poklopcu pritegnuti s ose¢ajem, da se ne bi ostetio prsten za zaptivanje. 55 Bez Sesterougaonog (imbus) kijuéa 12 ne moe se odvrnuti Gep na koritu zastave 101. G 7 Cetiri zavrtanja na zaititnom limu ispod stabilizatora (na obe slike pokazuje ih strelica) moraju se odvrnuti kljuéem 10, da bi se kod zastave 101 doilo do pretistata za ulje. B Ako nemate specijaini alat (na slici) predistaé zastave 101 moiete da odvrnete rukom ili odvrtkom. 9 Pre nego montirate nov pretista’, zaptivku morate podmazati matéu ili uljem. Tek onda priévrstite je u blok motora, WO Cop za ulje na motoru skode moze se lako dohvatiti. Smeiten je na desnoj strani korita. TI Pregistaé za ulje skode je takodle na desnoj strani motora i skida se zajedno s kuéistem i ulo3kom.12.Gumeni zaptivni prsten na motoru skode naleze na blok motora, a ne na poklopac kuéista, kao kod fie. Patljivo odistite Zleb u koji seda zaptivka na kuéistu i ivicu gde naleze na bloku, T3 Okastim kijuéem odvenete Sest zavrtanja koji drée éep za ulje na motoru bube. 14 starija varijanta oba motora folksvagen {1200 | 1300) u sredini éepa ima jos jedan _ 2avrtanj koji se odvrée zvezdastim kijucem 21. 15 skinut Eep motora bube, koji je istovre- meno i preéistaé za ulje. Na samo kuéiste smeitena je metalna mrezica koja skuplia prijavitinu. Mrezicu treba éistiti u benzinu. SeRvice - Veliki asortiman - Izvanredni kvalitet - Jednostavno rukovanje su odlike auto pribora koji vam nude proizvodaci iz Nemacke demokratske republike. Gen. zastupnik za SFRJ »INTERIMPEKS” Skopje IZVOZNIK:ae tehnika OSNOVNI POJMOVI IZ AUTOMOBILSKE Homokinetiéki zglob ebovi —_kuglice Kad je pogon napred, zglobovi su izlozeni velikim Opterecenjima pogotovu zglobovi pored toékova, Zato se sve manje primenjuju krstasti zglobovi za prednje pogonske osovine, a ako se koriste, stavi % uz menjaé, Uz totkove sada vetina automobila ima_homokinetiéke zglobove. Oni omoguéavaju atno vate savijanje nego drugi zglobovi i spreceva- ju drmusanje pri voznji u krivini. Na pogonskoj osovini je deo s kuglicama koje upadnu u Zlebove Eatice zgloba i prenose pogonsku snagu. Casica zgloba priévrscena je na to&ak, eet Klip potiskuje, izmedu radnog takta, megavinu vazduha i benzina prema prostoru za sagorevanje, zatim je, kad je u gornjoj mrtvoj tacki, potpuno stisne u tom prostoru, gde se ova meéavina zapali, i Potisne klip nadole, Razlidite vrste i moguénosti motora zahtevaju i razlitite oblike i veligine prostora za sagorevanje. Tako motori imaju polukruzne, TEHNIKE klinaste prostore za sagorevanie, ili je ova) prostor oblikovan u obliku dve polulopte, koje pri ulasku. eksplozivne mefavine kroz usisni ventil u_cilindar izazivaju okretanje u vrtlogu a time i bolje punjenje, 2 takode i sagorevanje. S razligitim oblicima dostizu kompresijske razmere (razmer prostora cilindra i prostora za sagorevanje zejedno i rostora za sagorevanje). Ovaj prostor za sagorevanje je najéesée u glavi motore, gde su takode ventil i svecica, Kod nekih automobila (audi) prostor za sagorevanje je udubljenje na vrhu klipa. Pri tekvoj dispoziciji dobijaju najvece kompresijske razmere, sve do 11,2: 1, do 3atm pritiska i zato se s jakim praskanjem oslobadaju kad izlaze, Ispusna cev to priguéuje, ali pri tome ne sme spregavati odvajanje ispuénih gasova, jer je to narotito vaino kod dvotaktnog motora, Upotrebljavaju se razligite vrste prigusivata koji priguuju visoke i niske zvuke, Najvige su razsireni absorpcijski i refleksijski prigusivati. Kod absorpcijskihse zvuéna energija u prigutivatu, zbog trenja 0 porozni vatrostalni materijal, Koji se nalazi ‘oko izbuiene cevi, promeni u toplotnu. Kod refleksijskih priguSivata zvuk se ugusi u tekucim komorama. poseban oblik usisne cevi udubljenje u klipu Izduvna cev Ve€ tako glasni automobili bili bi bez izduvne cevi nesnosni. Prigusivati izduvne cevi ublazavaju buku motora na dozvoljenu jacinu, koja se meri fonima, Ispusni gesovi imaju, u stvari, pri izlasku iz motora 2 oblici prostora za sagorevanje Absorpeijski priguiivaé dS Kombinacija absorpcijskog i refleksijskog priguSivaéa Posuda za izravnavanje Jo3 pri hladnom motoru do wha nepunite hiadniak, jer Ge se ze vreme rada teénost za hladenje zegrevat Zbog toga ratiriti i isteci kroz pretotnu cev ne tlo, Zeto morate povremeno dolivati vodu u hiadnjak. Ukoliko je ta pretoéna cev povezana so nepropust vom posudom za izravnavenje, dolivanje otpada. U tom sluaju se zagrejana teénost rafiri i istege u tu posudu. Kad se teénost za hledenje rashledi u hladnjaku, opet se skupi i tako u hladnjaku nastane potpritisak. Pri tome, voda iz posude za izravnavanje ode natrag u hladnjek i tete toliko vremena dok se pritisak u posudi za izravnavanje i hlednjeku ne izravna, Ovim sistemom ni8ta teénosti za hladenje ne ide uludo i zato je mogu jo8 u fabrici pomesati sa sredstvima protiv zamrzavanja, koja sve vreme ostaje ui tom zatvorenom sistemu za hladenje.zaptivni zapusaé potpritisak u hladnjaku nH Gume s grubim profilo i ,,klincima” u nalegajueim ‘boénim povrsinima, nazivamo jeevkama, Odliéne su za voinju po tvrdom snegu i ledu, ali su sebi iskopele grob zbog toge so éeliéni Cavli veoma unistavaju caste. Sve do 1975. mocicemo da ih upotrebljavamo, a posle tog datuma zamenie ih nove gume, koje fobrike veé pripremaju a pokazale su se kao manje ili uspesna zamena za jezevke. Klinci koji vire povrfine samo 1,5 mm, tako su mali da se habaju isto tako brzo kao i guma i tako stalno jednako vire iz povrtine.' Broj klinaca u gumi zavisan je od namene guma: gume za trke imaju ih veéi broj, Koj su takode vite udaljeni, évr8éi i o&triji. Kod obiénih automobila, ne sme se s jezevkama voziti bre od 100 km na sat, Putnitki automobil kod koga se krov podize i siozi, nazivamo (kabriolet) cabriolet. Kod slozenog krova sozgju 50 i svi boéni delovi, tako da ostane samo jos vetrobransko stakio. Kabriolet Kardanska osovina Osovina koja kod automobila s motorom na predi zadnji pogon povezuje menjaé i diferencijal, neziva se kardanska osovina. Zglobovi dozvoljaveju savijanje 1 pregibanje zadnje polovine, ali ne zato da bi se to prenosilo na menjaé, Kardanska osovina je Suplia cev, koja je lakéa no ato bi bila puna osovina, i moze da bude podeljena na vise delova, koji su vecinom krstasti, pa takode i homokinetiéni, Kod starih ‘automobila i jo3 kod nekih savremenih, ovi zglobovi su od gume, nazivaju ih suvim ili hardijevim zglobovima, Kostur Noseti, osnovni deo gums je kostur, koji je sestavijen iz krstasto polozenih i évrsto spojenih slojeva platna, Na obe ivice, ede guma leZi u polutinema, je u kostur ulivena €eliéna Zica, koja se suprotstavi tociljanju i kosenju. Medutim, kod rad slojevi Kostura polozeni su redijaino od ivice do ivice, _ Povrsina naleganja Karoserija Atomobile su odvajkada delili na dva dele: karoseriju, Sasija je ram sa svim donjim ured: motorom i pogonom, @ karoserija je gornji deo, Oblikovan od lima, 's prostorom za putnike i prtliagnikom, Kod savremenih eutomobila je okvir n samonoseéom keroserijom koja je na podupiratima, za koje su prigvriéeni Samonoseéa karoserija Kikdaun Kod automatskog menjaée, koji zavisno od optereée- nj, sam prebacuje brzine, moguée i pomocu kirkdauna ranije, nego Sto to izgleda potrebno automatskom menjaéu prebaciti u manju brzinu, To uSinite, na primer, za preticanje ili izmedu oftrijom voznjom na okukama, Kirkdaun uklopite tako da pritisnete do kraja papucicu za gas, pod kojom je spravica za ukijuéivanje kirkdauna koji éete ovim da ukijucite, AOS TRST, Via Galatti 8 SVE ZA AUTO! © presviake © automobilski pribor © elektro-auto © auto radio © Blaupunkt © Grundig O Filips © Vokson o Saub Lorenc PLACANJE U SVAKD UALUTI!VODOLUA D.A=18.2. RUBE 18.2203 OVAN 1 3-20.4, BIK WARD. BLIZANCI TLS-.6, RAK 26-21, éetvrtom kroz 1974. godinu ‘Viste hiadnokevan i sbran voz, ffirete keo Komp Mala razmotrita kupovinu novog auta. Motda ‘ilo koritno u njega uprediti mersé obrtala? Za vosnju za ‘dmmor savetujemo varn Isr, od inostransta tal. | 10 polako I bez serea! Tauvige pritiskate na. gas, droga. vozaBles! A prozor Zatveroite da. vam voter ne pokvari frizuru ... Za novi ‘auto nalpogodnili so prvi meseci 1974, Oa opreme, favetujemo vam obnaviianjezalha u kuti za prvu poms, 2 od pravacs 2a odmar savetujemo vam naialle do Makarsee tive. ‘Sonjor voza6, koji we rodio prekasno, zbog togs bi mu kote vio pogodovale, Od marta, po natalia ipak je ogedno wreme 20 Kupovine novog Konjéets. Nabavite fetle 28 mags ca bi put pred vama blo svetli, @ 23 automobile i vas dodatno erveno sveto, ‘Gdmor: bolle kod kuce, Pravo lananadanje, kakvasilovita vozatica s krijeu vaio] milo) soliatjostit Do kesne jesenisavetujemo zamen auomobila, Zaisia prodlatemo. bolje brisée 1 soraw brs peri Dubrovnik bl blo kao poruéen, all ne vo2ite po ott sam Volite hrabrost, owvorene costo i volte da se posavite ‘pred neaniji poll Do decambra radi ostanite pri starom ‘odblu, mohaniGar noka vam dovede w rod merat brzine, hog radara. Leth mozete skoknuti do. Svaearske, 2 u ‘domovini do Ohrida. All, pozor, na auto-toperke, Bo Totam vremanu precenjujete Boje sposabnost, droga ‘moja! Aprila nikako kupovsti novi auto, posle toge ‘mozote. Starom priuttita nove gume, a pobrinte | 23 lak, Ze wreme edmore svakako u Crnogorske primore, ‘rec slovanskim planiname ves opominjerna ne Opesnost Vi ste oprezen vorst, neCete nikogs de o2slostho, li ‘vejedno fudite oprezni na one koji vas preticu. U lato frepelo. bi zameniti auto, Sevet, 0. so ti60 oprome: naprave protiv provale, Najpogodmil ja odor u porn jesmn, Kad 0 kolone razrede. Rodlje v domovind Nego U Vat auto vide provede u grat ngo na one, zr no, droga vworetice? Za kupovini novog, ove godine ne treba Zur, Oksratite se za. sigurnome pojevve. |" Konopac 20 we... dali g@ imate? Lepo, lagano potucanie 20 ‘odin ocmor po Magar sk) ilo bi kao porueno 20 v8s | Yaiegnojdrtag. [Nemitan vozaé kome je vila go voznje nage do dolaska na Ci, Ste pro nebavite novi lim, Od opreme savetujemo sports volan, aa svaki shu) pak rezervnivetrobren. 26 edit odmor do. Dunava, ako ste iz Brograde, odnosno Bla ako st Ljublianéani Ber so prjotna voracies | KoKO brinots za Sltotul Pozni april, odnosno rani maj su pogodni za novy kupovin na Kredit, Auto ima tekode takozvani ‘arom novil Na Odmor ill bilo ade, po moguenost, ne prednjom sist, Vi sta poroditnl tip vozata Kol! so ne moss zamisit baz unog 2scnjog zedita so decom, Jo¥ na Joton mozda bi ‘rebao nagovestti menjanje uta — 20 veel, Oprems: prillaznik 2a krov, Godin odmor: Crkvani ek wute preko granice, temo do Venecije, All ne suio-putu gleaite na reirovizor, Mrzite muskares u plavor, all nee vam nigtaziol Za ove gedinu oxpisita ualmanje kredita 20 novi auto. Neo, ipak Eamenita trubu i brzo kupite rezervne slice, Na godin fodmor bilo gd, al ne u Sesovima nalgusCep prometa ina kraju nedella, Takode ne savetujemo | put na Bliski tok, ‘sean vozot Koji jo tskav kao vi. Auto éate meni! baz saveta, a0 ee tiGD opreme usuduemo 50 predlozimo naprevu zs grejen zadnjeg stakl, Ukoiko za ‘odmor Kanive ne franck Tillers, rede podite sam. ‘Akos pak odlutite 28 naie more, povecite sa sobom at, ‘Malo suite konjskn snage Jeu vama, droga vozstice! Bojimo s9 da eave uskoro bit nm Kupovini noveg ‘uta, Za svaki siuds| kupite dosts laka | upoznaita <0 6 ‘nekim lakirerom. Na igurno iti, barom Jedinom praveu, z¢ volsnom. Suvite kritkujote dru ‘rug za sve ivi Kredit, keueut De Ii ste naked pomis Zzadnii prozor? Pa, na ‘ednoane na Bina jaro, i Uviderne, pottena, sora. Nok reatiku t2medu KM ikem, Do druge godi : rovim autom, Motete de kuplte 2avesca 20 isto i pieve ‘gume. Odmor u postsezoni je ponekad nails, voze {kode | sutobusi, U rst niksko, a jo§ marie u Célovee, ‘Tekve vozate rado bi imso svaki zavod 2a oxiguraniet Susjecno, novi auto ne treba da osgurate kacko, Odlusno Savetulono spoliasnj ogledalo. Uk Paz, oa ku pak do karjone Sues, do Dubrovnik fsuvile priate kad. Okregete.volan, rage moja! Za Kipovintnovog fig preetaite okarambolestrg. Pomavit ruere Koénieu, nate opramu he morate ae febravfota. Ne odmar Rrra do Sue ~ Joti paket ‘ek a Yoko god ‘Ako su vam noksd oduzsll dozvolu 22 vo2nju, vot znate Re dau joson ne menjaes kubike. Kompiet je pametne kupovine, Jer takode | ne dvoristu rmotete zabevjati se autom, Odmor: ne Pohorle 22 kad vori vas mud, ostanite kod kulée, 2 kod vi vozit nek fon ostane kod “kuée, Ukolike Je mogués, oglozie kupovinu novog auta. Da fi veé imate ugraden suromet 28 paljenle. Na odmor Gak do Sarleva, savervjama Mosde takoge | autom = na zacrjem sds Zar vam nije 200 koénies? Novi auto neka ne bude Soreme! poi kaoko onions, br ren, SSvetujemo dane vozseke zon o mane zustvfoia ea beo Sanh deviaks put, ae mae mista no G1 GI malo vise na AMS. Frolege x i pogedno zo Kupovna manta) somobla, Emme ene sumone poe gare tn "te Sroniku. Oumor de, oF. opaniéanost brine | ‘abrare vounie vofe za nedeli, Naot st vexse ne pute Novi auto kopuite json, Ne vrij lo Io, Uoetan, Ako var pak oe ren ara 8 lopate 25 smog. ‘io so upurite ns Inostransto: Cergrad, Begded poweta neko} turisti¢ko} agenet), LAV IAB. DEVICA 48-228, VAGA 2.1 SKORPION 4, 10-22. 11, STRELAC 28.1121. 12 KOZOROG 22.12-20.1.| SATURNUS HALOGEN ATURNUS — HALOGEN U NAJSLABUIM Ie To amet SVETLA -SATURNUS - HALDGESATURNUS HALOGEN e3 U NAJSLABUIM USLOVIMA - NAJBOLJE OSVETLIENJE SUES ne ra) ns r} , ; a F | ¥ Ui a a ’ n : cm Ph) shape &% é ieLae! uporedni test {se TEKST TOM PLETERS, MARTIN GESEN, FOTO / MARIAN ZAPLATIL pezo 104 — simka 1100 LS — zastava 101jedan kao ni jedan!” kage na narod. Zato je nedavno jedan drug zavirio u na’u redakeijsku guzvu da nas pita neke stvari. On se veé bio opredelio za automobil, taéno je znao koji Zeli, samo jo8 nije bio nadisto s bojom, sedistima i jo8 nekim dopusnkim sitnicama. Ali, dok je s nama razgovarao mi smo mu zneli ceo niz imena automobila na prednji pogon, na zadnji pogon, sa dvoja ili éetvora vrata, pa limuzina i kombija, éak smo pomi- njali i sportska vozila, a sva su bila otprilike za istu svotu paral Na kraju, kad je Zova odlazio, uopite vide nije imao samopouzdanja, nije vise mislio samo 0 boji, veé je premetao po glavi ceo niz automobilskih imena. Ipak smo ubedeni da ée medu njima umeti da nade pravi. ZaSto ovakav uvod? Zato da se ne uplasite beskrajnih redova o naSem testu, tablica i skica, a niti Ginjenice da je ovo tek prvi deo uporednog testa. Da ne bismo pisali svakome posebno, poredimo istovremenemo za svih. Iz prakse znamo da je uporedni test najpodesniji naéin (iako ne uvek najjednostavniji) da se svakome omoguéi da izabere svoj auto: da stoji u garazi ili da se vozi njime. Unapred saopStavamo: rezultati poredenja ne vaze za one koji veé imaju neki od ovih automobila, jer zna se: MOJ automobil je najbolji! KAROSERUA IZGLED Jo mudri stari Rimljani su rekli da se o ukusima ne raspravija. Pesnik je to rekao ,Stvariimaju onakav izgled kakav im daje naga duéa”, itd. Ukratko, svako vidi ono sto eli da vidi. Ali kao postapica, ova izreka uvek dobro dode. Nasi stari ditaoci ée reéi da se uvek tako vadimo i peremo ruke od testa, ali za automobile vazi Sto i ze druge Zivotne pojave i mi ulazimo u opstu igru. Mi smo iz pouzdanih izvora saznali da porodiéne automobile kupuju Zene, odnosno ‘one bar Zele da bude tako, Ali ova izreka ée dobro doéi glavama porodice kad budu argu- mentu Zenske strane, a to je obiéno lepo oblikovan lim, mogli da suprostave svoje argumente kao mala potrosnja goriva, udobne opruge, prostran prtljaznik ili cenu automobi- la, Jer, zna se, takvi argumenti ne probijaju zid, onda izreku u pomoé! Ipak naglaavamo da nijedan od uéesnika testa nije upadijivi lepotan. To su automobili za svakodnevnu upotrebu, svi su upotreblji manje ili vige i zato se dizajneri nisu ni trudili da naprave ne§to zadovoljivo. U svakom sluéaju najlake je bilo s renoom 12 (dacijom) i ladom, Ali, dok je zasiljena i aerodinamiéna karoserija dacije prijatna, bliska_savremenim Klinastim oblicima i ima specifiénu masku | stepenicu na krovu, a uz to i originalna, lada je ba najobiéniji svakodnevni automobil, izraéu- nat da prostor bude dobro iskori8ten. Sve u svernu ni lep ni ruzan auto i posle osam godina bitisanja (otkako postoji fijat 124) malo umoran. Zato i simka u skolski primeri polukombija koji olovci i gipsu i karoserista taéno odreduje granice. |talijani koji su oblikovali zastavu 101 bili su malo sreénije ruke i ostvarili su izgled malo laganijeg vozila. Pez, posto je morao da bude najmanji automobil sa Getvoro vrata, u pogetku je predstavijao veliku moru za inze- njere. Nije Sala, morali su sve mehaniéke Gruttssmie |'speljne trgbvine, Gosposvetska 18, tel. (OB! 314 752 la oy PEZO 108 Najmanji pezo 1 najmanii automobil se éetvora vrata. lako ie 'maten, svega 9.36 metara, uniemu ima mesia za 4 do, $ tice, Kao u.svim ostalim automobilima koje smo. cored Pezo 104 spada u'nginoviju generaciiu evropskin matin auto repli ose gy roma sts 27 ako 8mo ga drt tak migenje 8 vedima nego Sto je on, {0-370 UCI 2ato So se po ceni priblizava ostalima. Rep Proizvodat: Auiomobiles Peugeot, Sochaux, Francuska Generaini zastupnik | prodavec: sTennoservise Brankova 13—16, tel, (011) 632 955 i Beograd, SIMKA 1100 LS Limuzing koja s obzirom na vrata na repu i promentjivom jeometrijom unutrasnjosti najvige podseea na zastavu 101 Wf najraziieitiih varijanti simke. izabrali_ smo onu koja po teen! najvige odgovara ostalim utesnicima naseg testa, ato Je nalieviinia simka 1100 LS's troja vrata (treca su na repu), Eucite tise sto je. sve vere na siikama simka 's pelora vrata? Zapravo, u fabric! nisu imall na raspolaganiu ni jeono Youllo § troja vrata za test, pa smo uzeli ovo 8 petora vrata, ai ve" veme Yosla ragunamo kao da imamo model stra Proizvodae: Chrysler France, Simea Automobiles, Poissy (Seine et Oise) Francuska Generaini zastupnik i prodavac: Industrisimport, OOUR See ZASTAVA 101 Najjugoslovenski automobil od ovih Sest. Nastao je u sarad- Alig Flatom | predstavljen |e Javnosti na beogradskom salonu 1971. godine. ‘Nagi gragan! su vee toliko zavolell ovo vozilo da kako kaZu crugov! iz rukovodstva fabrike (pogotovu posle PalikoviGeveg 4. mesta na reliju Tur d Frans) ne treba vise vouilo populerisati, jako staino poskuplivje. Zeto smo auto mobil Za fest morali_da pozajmimo od preduzeéa Slovenija Bvto. | zasiava 101 je na’ stati znanac sa dosta uspesnog festa izdrtljivosti Proizvoda filjatama Zavodi »Crvena zastavas, Kragujevae sa svojim »oe Sitroen ami super Jedini ami s motorom sa gotir cilindra. Motor Ima 54 KS (DIN) | Govoljno je snazan. Pojavio se januara prosle godine Uxratenjem amija 8 1 motorom siiroana GS od 1015 kubika Jedini od’ gest vozila koja poredimo ima motor koji hiadi Yazcuh. Mecustanica amija od fabrike do kupca je montazna traka koparske fabrike Cimos, Prolzvodaé: S.A. André Citroén, qual André Citroen 193, Paris XV®, Francuska Montaina proizvodnja | prodaja: Cimos, Vojkove nabrezje 30, Koper, tel, (086) 22 561 UAP dacija 1300 Flumuni yeé dugo saraduju s Rencom. Posto je prestala pro. izvadnja renoa 8 | rumuneki UAP sastavija R12. Nema velikin raziika izmedu franouskin voziia R12 1 rumunskin, iako su Fumuni vee cavojili 4/5 proizvodnje i dali mu naziv jedne starorimske provinoije na teritoriju. Ganasnje Aumunie. Tjo8 neste: “dacilax se izgovara kako se pise | nikako giugatile! Otkricemo i jednu tajnu: vozilo dacija je nekakav uvod u do- macu proizvodniu A 12. Jer, fabrika IMV Iz Novog mesta pric roma’ svole montagne trake za sastavljanje tog vozila Medutim, m: sumnjamo da é¢ ta cena oi ovako povalina kas fe Je Sadatnja na osnovs medudrzavneg ugovora za voznt facil Proizvedaé: Uzina de Autoturisme, Pitesti, Rumunija Generain zastupnik | prodavac: IMV, Zagrebska 18, Novo esto, tel, (068) 21 075 LADA Vaz 2101 Boginie automobilskog proleta u SSSR-u, U saradnii s tori skim Fiatom SSSA je podigao voliku tabriku 2a 660.000 aulomobila godignie. Oval auiomobil se u evojo) zemiji na- ziva Ziguli, U inostransivu se dobro prodale pod imenom lada 4200, a inage Jo nepostecni rod fijaia 124, Lada Jo vee nasa Stara znanlea, jer je bila kod nas na tesiu izdriijivosti. Oo svin vozila kola poredimo lada je jedini automobil s klasié- him rasporedom: motor napred, pogon nazac. Prolzvodaé: =VAZ», Togliattigrad, SSSR Geners zastupnik: Zavod) »Crvena zastavan, Kragujevac, 88 Svojim filjalamaME RAE ana, Vie Boone LaDA PEZO 104 SIMKA 1100 LS ZASTAVA 101 MOTOR aT a ara aa ced a a een eal ssi esi rom saya raja me a 7 od oa sae od ir PRENOS SNAGE KOGNICE (1) Gitav uporedn’ test raéunamo kao da ima simka samo trl vrata (objaénjenje u texstul) {2)aml super ima sitroenovo tako zvano svezno- yebanje tobkova: prednji | zadnji toeke vi (sa svake strane vozila) vezani su horizontainim spiralnim oprugama i amortizerima, {a} Koo zastave Ulogu slignu stabilizatoru ima popreéna lisnata opruga (8) Pez0: motor, menjat | diferencijal su u istom bloku (5) Ami, dacija, zastava: menjaé | diferencijal uv isiom Bloku.TEHNIGKI PODACI SITROEN DAGIIA © 5 : SESTORO TAKMIGARA ‘AMI SUPER 1900 MAD PEZO 108 IMKA 1100 1S ZASTAVA 108 TOCKOVI Taplach 31x15 ESE asx 13 ax 18 au2IK IS Tieaxts ume Tas Shs 755 5A 13 6s — 3 135 SA 1 143 SR 1 145 SAS pritieak npr /nazad (atin) tate Tae Ts 1520, Tate Tanta VESANJE | OGIBLIENJE obik Timuzina 23 4b osoba Tro} vrata z 4 4 2 = 5 Karoserila pant. okvir ‘sarmonoseta ‘samonoseca ‘samonoseca semonoseda ‘samonoseda Tamena_prednjin totkova wea Gupla popretna dopla_popretha Jednostruke popretna _dvostr, popretha Tedostr. popres: opruge soreda Sa zaviinjimat Sa zavitnjimna 3a zavetniimna splraine nose Torsone spiraine noge stabilizator napred ima ima ima ima ma Tma ime ~ Zadnja osovina ppojedine ovese Evrsta osovina evrsta osovina pojedina ramene ‘pojedine ovese poledine avese. uuzduzna ramena uuzduzna ramena uzduzna ramena sa zavrinjima uzdutna ramena popretno ‘opruge pozad Sa avrinjima® ‘a zavetnjinna 38 zavrinjime ‘spiraine noge torzione popresni Hisnati gibar Btabilizator pozedl Tina ima Panh. poluga, ema Tima nema VOLAN Konstrukeija azubana poluga Tazubana poluga = pulem Tazubana poluga Tazubana poluga nanibana poluga Zaokreti_upravijata ae 312 3 3172 a8 312 Krug okretanla (m) i oe 118 98 108 109) TEZINE (kg) Prazno vozilo 0 00 os 730 0 og dozvoljeno opteretenje 30 260 700 200 a0 700 Geevoljena TajeanieKa tolina 1180 7350 138 Tio T50 Tai Gezvoljena prikolica 8a koénicom (ko) 600 850 m0 800 750 10 ‘ez koenice (ka) 360 a0 360 330 500 80 ODRZAVANJE, ZAPREMINE Tezervoar 70 gorivo (i) o oo EJ @ 2 a Korito (it) /interval (ken) 3.575000 3.075000 375/500, 40/5000" 3.073000 3,157 5000, menieé (FR) Interval (km) 1,8/200008 2,0/18,0005 1,95/20.000 = 0,8/10.000 3,15)/20.000 ~ ‘difereneijal (19) interval (km) = 1,5/20.000 = 0,5/10.000 = sistem 7a hladenle (0) = 50 85 38 50 3 Tmazaél donjeg postroja /interval_ (km) 4/5000 ema nema 1/5000 nema nema KAPACITET Teor, bre ut 0 stepenu prenosa kod 1000" obr. /min (km/h) 239 2 245 238 243 zat ‘sradnja breina valja rl najveto) snazi (m/sek) 12.75 13.48 123 24 130 nt veHina aa KM (DIN) prazno vozilo Evoraé (kg) 164 179 165 1841 186 162 uno opteredenje uta (ke) 209 27) gd 22 aa Nastavak na str. 10Ravno dno — 200 ana = at aoa OEE oe Zadinja Klupa se obara — zastava 290/635 ams Zadinja klupa se obara — simka 240/585 din Da bismo vam dali primer za ugled, neéemo se ni mi izja8njavati o obliku, ali malo éemo pro¢askati o oblikama lima. delove da sabiju na Sto manji prostor. Onda su predali 8tafetu karoseristima koji su morali da se pretvaraju u isto takve Sudotvoree | stvore malo prostrano éudo, istovremeno prijatno i za oko, Ako zakljuéujemo po komentarima Yenskih gledateljki koje su uvek dobacivale: nao, kako je zgodan”, rekli bismo da su u tome uspeli. Krojagima lima i nije bilo tako teBko ostvariti takav utisak, Inaée, manje stvari lakSe napravimo da budu ,,zgodne” Maloj, okrugloj Zenici svi kaemo ,,debeljuca: a velikoj okrugloj kaZemo ,,matrona’. U istoriji automobilizma Francuzi su poznati po tome Sto su uvek pravili ,,drugatije” automobile. Zasluga za to pripada Sitroenu. To je firma koja po pravilu proizvodi automo- bile koji se sasvim razlikuju od onih inate druga@ijih, francuskih. Mozda je time sve reéeno: ami ima isto toliko pristalica koliko protivnika. Prostranost Svih Sest automobila udesnika naieg testa zvaniéno su proglaeni etvorosedima do petosedima, Sto znaéi da za éetiri lica ima dovoljno mesta, a moze da sedi baé i peti. To vazi za sve redom, najmanje za ladu, a najvise za peZo i ami, koji su najuzi u unutragnjosti. Inaée, ne sme se o unutrainjosti automobila donositi zakliuéke na osnovu spoljasnjih dimenzija. Cak ni unutragnje di- menzije ne kazuju sve o prostranosti, Fabrike se sluze razliGitim trikovima, od kojih je najéeséi onaj sa skraéivanjem sedi8ta (dacija), Sto nateruje putnike da se drze -usprav Veoma je vazan i smestaj upravijaca, koji najbolje mesto ima u zastavi i peZou. | dugajlijama nizak i napred pomeren upravljaé ‘omoguéava da bez teskoéa pomere sediste vise napred i povetaju prostor za noge putnika nazad. Inaée smo pri ocenjivanju prostranosti dali prednosti dimenzijama prednjih sedista koja su u automobilu najéedée zauzeta, Najlo- Sije izabrane unutrainje mere ima ami. Pedale su isuvise blizu prednjeg sediSta i odgoveraju samo vozatu koji je navikao da sedi pomeren napred, 3to nije pravilno drianje i pri duzoj voznji zamara. Priljaznik Cuda postignuta s malim spoljagnjim dimenzi- jama i relativno velikom prostranoséu, obiéno zavrSavaju u prtljazniku. Merenja naim kocka- ma (1 dm3) koje vrlo bespostedno prenebrega- vaju neiskoristive udubine i ispupéenja, nisu i8la_u prilog pre svega pezou, a nesto malo manje i amiju, iako jedan i drugi imaju upotrebljive prtljaznike koji se otvaraju do donje ivice. Ami ima i ravne zidove prtljaz ka, Sto u pezou kvare blatobrani zadnjih toékova, Najveéi prtljaznik ima dacija koja je od svih uéesnika testa spolja najduza, a simku i zastavu po potrebi spasava obaranje zadnje klupe Cime se pretvaraju u prostran kombi. Kad su u zastavi sedista pomerena sasvim unazad, u nju moie da stane ne&to manje nego u simku, Uz tako veliku zapreminu razlika u korist_simke je upravo tolika kolika je { ,Steta’’ zbog nepodesnog unutrasnjeg poklop- ca prtljaznika u simki, koji kad se pretvara u kombi mora da ostane kod kuée. Opteretenje Ma kako da je velik prtljainik, od njega nema uvek prave Koristi ako je najvete dozovoljeno optereéenje nedovolino veliko. Fabrika naj- manje tereta dozvoljava amiju. U niemu éetiri golaéa od po 75 kg mogu da uzmu svaki jo3 po 20 kg prtljaga, a ako su odeveni, onda i nesto menje. Ni povremena kombija ne spadaju u tekokategornike, To je samo dacija koja Ima 460 kilograma nosivosti (jadne opruge!). Sedista Dobra sedista uopite, a ne samo automobil- ska, trebalo bi da se odlikuju: oblikom koji ni pri dugotrajnom sedenju ne -&teti kimi i krstima; tapacirungom koji olak’ava posao oprugama kad one ne uspevaju da progutaju sve udare odozdo; skeletom koji sedalno mesto vozaéa odrzava u oitroj krivini na pravom mestu; naslonom koji se pomera i prilagodava trenutnom polozaju, te po mogué- nosti da se mogu pretvoriti iu lezajeve za zasluzeni odmor (iako na sedistima uglavnom sedimo, a samo neki leze).. Ovim redostedom delili smo poene za sedigta u Sest testiranih vozila i zakijudili da se najbolje sedi u peZoovim lepo oblikovanim sedistima koja dobro drée i u krivini. Sedista u pedou su tako dobra da lake zaboravljamo kako nema- ju promenijiv nagib nasiona, a ne mogu se pretvoriti ni u leZajeve. Dacija ima dosta lo8ija sediSta, ali zbog moguénosti pretvaranja u legajeve dobila su isti broj poena kao pezo. | zastava ima tako oblikovana sedista da moze pro¢i bez pokretnog nasiona, Inaée, ova sedi8ta dobro obuhvataju telo i u krivnini, Ami zasluzuje istu ocenu kao zastava zbog udobnog: tapacirunga. Neki Gak tvrde da je suviSe mekan. Inaée, slabo obuhvataju telo, ali pretvaraju se u lezajeve, Sto im je prednost. Sedi8ta u najjevtinijoj simki nisu u skladu s francuskom tradicijom: kroz tapacirung se posle duzeg vremena oseéaju okviri u nasionu, U krivini samo popreéno obuhvataju telo, nagib nasiona se ne menja, Medutim, tkanina presviake je vrlo dobra, Za sedista lade mozemo da kazemo samo ono Sta smo rekli veé na supertestu: sediSta nemaju nikakve veze 8 anatomijom |judskog tela, Ne pomaze im ni moguénost pretvaranja u lezajeve, Nisam posebno pomenuo presvlake sedista, jer to spada u podrugje ukusa i navika, lako je tkanina prijatnija za naga sedala i leda, ipak je Einjenica da se brzo prija i te’ko isti, dok je odrzavanje veitaéke koie jednostavnije. PRTLIAZNIK1 ami decija._lada=— pedo simka zastava super__ 1300 i104 1100Ls __101 Zapromina Ui) 330 «856~*~«~=~«COSC*«CO/T TB GDB TOND korisne zapreming (dm3) 240330. 300 200_——-290/635 240/585 ‘U prvom redu su zapremine prema fal skim podacima, kod simke i zasteve druge brojke 2nat zapreminu zadnjeg dela pri oborenoj zadnjoj klupi. U drugom redu su korisne zapremine, koje smo jizmerili po nao} normi kockama od jednog kubiénog decimetra (1 litar); kod simke i zestave druge brojke znate korlsnu zepreminu pri oboreno} zednjoj Klunl merena do donje vice zadnjeg prozora, |Spoljagne cimenzijo fom) ami super 300 104 simka 1100 stave 101 dae lada pezo Podesno za celu stranu automobila Zavrtanj izmiée, podigne jedan totak datinn ee a Trine 7 ieee Visine aimee ar ‘meduosovinsko Rr ee rastolenie 70 Meeks Trina tage tobkove na ee ee ee Brinn Wrage toBkove nazd wm ote to 3 Pee mainanie vise od te «8S Unutratnje Hiring i = a. fem) i 4 i Ce EEE RE een i ii: Nee eres ae g ee koe SE iano a ee es (Shs moto ¢o * fo SIE ee ee 4 ina te ke panda oss bse bes Trine prednih cedita aS ~=OC«aTSs*C*=‘ia mC 2 o . . 0 # @ Sita mane Kune Se ° me ee Unutrelnjs dirina od 2 =e we ee fables instrumentinn do medniege nasionn” 185 160470 tB) 80TH @ we a ‘tito a = Be a te Penh eta ewe ee AE Sms ae ae ia a leg eg et 7. a Se Svor vrata (vieina] = Sirinad nspred 20/78 90/eo tea a /t0 94/894 60 7 es 8 © 8 «# © taza w/e eof? 8i/es ba/es | ———_—«SR/RB * ale le eee i to oe ae eeRazuman vozaé koji misli na to, a i na prodaju polovnog automobila, u svakom sluéaju ée za : s 6 sedigta nabaviti presvlake, OPREMA, ear Se ee E : -2a2 i i Vrata, ulazenje, izlazenje = : Ponoviéemo objainjenje koje veé na nekoliko mera’ _goriva Se See 6 6 Oe mesta ponavljamo. Uéesnike testa birali smo kontroina_sijalica_goriva @ eo @ na osnovu cene. Simka 1100 je medu ovim fampermetar ee automobilima jedina koja se proizvodi s dvoja kontrolna sijalica punjenja ekumulatora ee @ e i Getvora vrata (a da treéa, odnosno peta na Termometar motora ee e repu i ne pominjemo). Tako smo za poredenje kontroina sijalica temperature motora ee e e uzeli simku s dvoja (odnosno troja) vrata, jer Kontroina sijalica pritiska ulja eoeoeeee je sa Getvoro (odnosno pet) vrata isuvige skupa Senora za nau trku. (O ocenama i troskovima biée Kontroina sijalica oborenog svetla eee ret] na kraju teste): AICTE Bi aaaeneann ee ontr pines aliases imali na raspolaganju vozilo za probu, s dvoja pera iene eee see Bae 62 ee © vrata, uzeli smo ovo sa éetiri, Ta dva podeSavanje _osvetljenja_instrumenata eo @ automobila su veoma nalik jedan na drugi po dnevni_putomer e svim obelezjima. Razlike su samo u dimenzija- Tautomatsko Iskijutivanje zmigavaca eee ee ma vrata i tezini (sa Getvora vrata je tezi Tbrisaéi_(Koliko_brzina) meas sees sin eet 20 kg). Zato prilikom merenja raéunamo da brz0_ukljugivanje brisaéa e © naSa simka 1100 LS ima samo dvoja vrata i elektriéna pumpa za pranje stakla e treéa na repu. 3 - perl Sabre Simka je jedina te vrste, jer sva druga vozila stajmer« (hod brisaéa s prekidima) © imal Cepor iets, 2 astava Jou liberate, - je razumijivo sto simka ima ovu najslabiju oI Sai ey jet 4 ocenu. Rezultat poredenja ostalih moze se direktno provetravanje oe @ delimiéno vic iz dimenzija prednjih i svetlosni_singnal Ee ae D zadnjih_ vrata, a delimiéno i na osnovu dvoglasna sirena ee © subjektivne ocene o tome kako putnici usp Kontroina_sijalica ruéne_koenice oe vaju da se smeste na sediste, pogotovo veti, Kontroina_sijalica Goka < eo Najteze vozaé ulazi u ami éije sediste je suvise Tetrovizor »dan—node e ee e blizu upravijaéa. Spoljni_retrovizor eee ee 0 “ “suncobrani_koji_se pomeraju u stranu eeoeee be SBD her ter ‘ogledalo na suncobranu pred saputnikom eee OSECA Zatvorena fioka za sitnice e Tabla s instrumentima i oprema geetio us toas 2 Kad bismo nadugo i nasiroko nabrajali opre- otvorena fioka_za_si sae Ce We) mu, kao da bismo zaili u Sumu, od koje ne Svetlana tavanicl Ca ee bismo videli stabla. Zato Gemo izneti nekoliko upaljaé za cigarete @ opitih zapazanja i objasniti kako smo delili pepeljare nazad eee poene, @ opremu éete taéno saznati iz tablice. Thastoni za lakte napred——S—~—~—“—~—sS*—Ss‘“‘—ssssstsCsists‘“—s~SS Pre vega Valin pomenuti da nijedino od ovih Tasloni za Takte nazad eee e vozila nema nepotrebnih ukrasa, a da svako nasion u sredini zadnie Klupe e ima sve Sto mu je najneophodnije. Ipak, nesto - je vaznije a nesto je manje vagno, Tako, npr. fo = s_2 oljoj oceni je doprinelo ako brisaé ima vise brzina, ako se brisati mogu brzo ukijuditi trougla okanca 2 e (prekidaé uz upravijaé), retrovizor dan-noé, dzepovi_na_preunjim vratima 2 svakako i sigurnostni pojasevi. jer u fabrici ih osvetljenje priljaznika ee 2 dobija samo pezo i to vrlo dobre, da li se osvetljenje motora e visina farova moze brzo podesiti i sliéno. svetlo za hod unazad U vezi s opremom, rekli bismo: ko hoée da zakijutavanje rezervoara za gorivo e e bira svog miljenika medu ovim uéesnicima osiguraéi (za decu) na zadnjim vratima e e = testa, neka unapred utvrdi broj poena za —qumene dbloge Ti rozete odboika ee || Poiedine delove opreme. To zavisi od liénog ukusa i potreba. Na primer, nekome je rezervni_tobak Koji_nije_u_prtljazniku e eee raledno me tilc noe -kot tom coraan Taran Ben on: 2 & 2 < 2 koji pokazuje svoju vrednost samo na vrlo radijaine_gt loSim putevima, a drugi opet ne moze da vozi ‘Sigurnosni_pojasevi @ bez gume na odbojnicima, jer ne oseéa dobro sedista — lezajevi eee duzinu vozila, itd. nasloni_koji_ se pomeraju ee @ Vesalice ee Grejanje i provetravanje ruéni_gas E e 2: Ponekad smo efikasnost grejanja merili stope- Tarovi koji se podesavaiu on -8. ricom i termometrom, i rezultati su bili suvise Stitnik_motora es 7 sliéni. Tako pri ocenjivanju najvesu tezinu ima ocena © stabilnosti i taénost podeSavanja janja, usled Sega odredenu prednost imaju i pezo. | u o8troj hladnoéi svi automobi- li se unutra ugreju do prijatne temperature. Najvige problema pri tome ima ami zbog svog motora koji hladi vazduh, Grejanje umnogome zavisi od obrtaja motora i Gesto i na otvore- Btitnik rezervoara za gorivo 1 — Nije pravo pode8avanje, vee iskjucuje osvettjenje 2 — Brzina ventilatora podesava se bez stepeni 3 — Pretpostavka da simka ima samo prednja vrata