W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava I Biljaka

MAGIJSKE
KARAKTERISTIKE
TRAVA i BILJAKA
W. B. CROW
MAGIJSKE KARAKTERISTIKE
TRAVA I BILJAKA
THE OCCULT PROPERTIES OF HERBS AND PLANTS
by
WILLIAM BERNARD CROW

(18951976)
D. Sc., Ph. D.
PREVOD: G-A OLJA IVANOVSKA

1988. god.
OBRADA: BRAT SATURNUS
2010. e.v.
The Occult Properties of Herbs and Plants
SADRAJ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Priroda trava ............................. 5

Trave kao hrana ....................... 8
Trave u leenju ....................... 15
Droge i otrovi ......................... 20
Trave u alhemiji ..................... 26
Trave u astrologiji .................. 28
Trave u magiji ........................ 33
Trave u religiji ....................... 37
Simbolizam trava ................... 41
Mitske biljke .......................... 43
Kore i drvee .......................... 47
Smole i balsami ...................... 49
KORISTITE DROGU,
ALI SAMO
U MEDICINSKE SVRHE!
Savetuje se itaocima da svojevoljno ne upotrebljavaju biljke o kojima se govori u

ovoj knjizi. ak i lekovite trave mogu biti veoma opasne ukoliko se upotrebljavaju
u neodgovarajuim dozama ili ako se uzima pogreni deo biljke.
Magijske karakteristike Trava i Biljaka

________________________________________________________________________________
PRIRODA TRAVA
Ako se biljke posmatraju po obliku, a ne prema upotrebnim ili lekovitim svojstvima, mogu e
grubo klasifikovati na trave, bunje i drvee, uz postojanje izvesnih prelaznih oblika.
Trave nemaju drvenu stabljiku. Njihove vlati se u jesen sue. Kod jednogodinjih biljaka koren u
toku zime umire. Od biljke ostaje seme iz koga e se kasnije, nastupanjem toplijeg perioda, razviti
nova jedinica. Ostale, viegodinje biljke imaju trajni podzemni organ koji se naziva koren,
rizom, gomolj ili lukovica.
Oblici nadzemnih delova variraju to zavisi od morfolokih osobina stabla i listova.
Zajednike osobine
Uprkos velikoj razlici meu hiljadama poznatih biljnih vrsta, postoje odreene zajednike
strukturalne osobine koje se mogu uoiti na veini lanova biljnog sveta.
Hipokrat (460 - 377 p.n.e.), poznati i priznati antiki lekar posmatrao je biljke kao sloene
organizme, odnosno sistematske jedinice koje formiraju koren, stabljika i list.
U novije vreme, ali pre pojave darvinizma, veliki poznavalac tajni prirode, Gete (1749 - 1832),
mislio je da postoji jedinstvena biljna vrsta koja je pretea sloenijih oblika. Ona nije prastara u
smislu evolucije, ve iva forma koja ukazuje na genetsku povezanost meu biljkama.
U svojoj knjizi Metamorfoza biljaka Gete navodi da se kod viih biljaka nalaze dve jedinice od
kojih je jedna vegetativna i nereproduktivna, a druga je u cvetu.
Bilo je poznato, ak i u
antikim vremenima, da
oblik nekih biljaka, na primer
morskih trava i gljiva, ne
odgovara ovom ablonu.
Morske trave imaju stabljiku
i lie zaobljenog oblika, ali
paljiva ispitivanja pokazuju
da nisu rasporeeni kao kod
biljaka koje imaju cvet.
Vrste biljaka
Veliki deo biljnog sveta nema tri osnovna nereproduktivna organa niti reproduktivni cvet. Imaju
telo neodreenog oblika zvano talus. Ovoj grupi pripadaju alge, gljive i liaji.
________________________________________________________________________________
5

________________________________________________________________________________
Alge
U grupu algi spadaju mnogi
jednoelijski, kolonijalni i vieelijski
oblici. Najvei broj vrsta ivi u
morima, a znatno manji u slatkim
vodama. Bentozne i planktozne alge
javljaju se u velikom broju i daju
organsku masu koja slui neposredno
ili posredno kao hrana vodenim
ivotinjama. Krupne morske alge,
koje se nalaze u blizini obale, grade
podvodne livade, koje se esto
nazivaju morskom travom. Najee
su zelene, mrke i crvene alge.
Alge se reprodukuju vegetativno,
bespolno i polno. Kod jednoelijskih
oblika vegetativno razmnoavanje
vri se deobom elije na dve, a kod
vieelijskih algi fragmentacijom
talusa. Bespolno razmnoavanje se
obavlja pomou spora, a polno putem
izogamije i heterogamije.
Gljive
Peurke mogu da rastu i da
se razvijaju u vlanim
prostorima. Nereproduktivni
deo biljke je fino tkivo,
micelijum, a reproduktivni
organi se sastoje iz miliona
proizvedenih spora.
Gljive, za razliku od
algi, ive na zemlji.
Neke vrste su paraziti
koji
opstaju
na
kopnenim biljkama, a
druge se nalaze na
trulim materijama, u
blatu ili vlazi. Gljive
nemaju hlorofil i nije
im potrebna svetlost.
Liaji
Liaji su organizmi koji ive na zemlji. Predstavljaju zajednicu
gljiva i algi koje vre fotosintezu i stvaraju organske materije koje
koriste i gljive. Liaji se razmnoavaju vegetativno pomou
odlomljenih delova talusa.
Mahovine su biljice bez korena. Njihovo stabaoce moe biti sa
listovima ili pljosnato i raireno. Ova biljna vrsta ima jasno
izraenu smenu generacija. Njihovo vegetativno telo pripada
polnoj generaciji, dok je sporofit bespolna generacija i ivi slino
parazitu na raun polne generacije.
________________________________________________________________________________
6

________________________________________________________________________________
Paprati
Paprati predstavljaju biljnu vrstu kod
koje je dolo do potpunog razvoja
vegetativnih delova - korena, stabla i
listova. Najvei broj ima veoma
razvijeno lie na kome se razvijaju
sporangije sa sporama.
Paprati, slino mahovinama, imaju jasno
izraenu smenu
generacija.
Obe
generacije, polna i bespolna, posebno se
razvijaju. Nasuprot mahovinama, kod
paprati dominira bespolna generacija,
odnosno biljka paprat. Iz spora, deobom,
nastaje protalijum na ijoj se donjoj
strani javljaju polni organi. Sa
oploenjem jajne elije zavrava se
polna generacija, a njenom deobom
nastaje bespolna generacija (sporofit),
odnosno biljka paprat.
Golosemenjae
Kod golosemenjaa dolazi do razvoja cveta. To je izdanak koji ima cvetnu osovinu i cvetne
listie. Cvetni listii se mogu razviti u dva pravca, kao seksualni listii i listii cvetnog omotaa.
Seksualni listii su pranici koji vre ulogu mukog pola, a oplodni enski listi je tuak.
Golosemenjae imaju samo seksualne listie. Najvaniji deo oplodnog listia je semeni zametak
koji je vezan za placentu i iz koga e se, posle oploenja jajne elije polenovim zrncima iz prane
kese, razviti seme. Umesto jednog cveta javlja se i sistem generacija izdanaka i tako se formiraju
cvasti.
Postoje dve vrste golosemenjaa. Jednu vrstu ine listopadne biljke koje ive u toplijim
krajevima. Druga vrsta ima razliito deljene i zimzelene listove koji su prilagoeni nioj
temperaturi.
Ovaj tip, ukljuuje etinare (bor, ari, tis i dr.). Najee rastu u hladnijim podrujima gde
formiraju ume.
Biljke sa upadljivim cvetovima
Biljke sa upadljivim cvetovima su brojne, raznovrsne i rastu u razliitim podrujima. Postoje dve
grupe: monokotile i dikotile, to zavisi da li u semenom jezgru klica ima jedan ili dva klicina
listia (kotiledona).
Monokotile imaju lie sa paralelnim ilama i nemaju sekundarno debljanje stabljike, a delovi
cveta su dvojni ili trojni. Karakteristino je da ovojni i krunini listii nisu udaljeni jedni od
drugih.
________________________________________________________________________________
7

________________________________________________________________________________
Dikotile imaju listove sa razgranatim ilama, cvetovi su grupisani, a ovojni listii su mali i zeleni,
nasuprot kruninim koji su jakih boja.
Krin i njegovi srodnici, kao to su afran, crni luk, zumbul, lala, jam, narcis, iris i orhideja imaju
upadljive cvetove i iroke i snane nadzemne delove. Palme imaju veliki broj malih cvetova koji
su praeni listovima karakteristinog oblika. Sve ove biljke su monokotile.
Dikotile su daleko brojnije. U njih se ubraja drvo maca, zatim vrba, topola, orah, breza, jova,
leska, grab, bukva, pitomi kesten, hrast, brest i neke trave iz roda koprive.
Druga grupa dikotila ukljuuje biljke iji su cvetovi sa upadljivo odvojenim krunicama, kao to su
ljutii, makovi, familije rua, graka, geranijuma i rodovi zelenike, pasjakovine, loze, sleza,
ljubiice, peruna i drugih.
Grupa sa razmetljivim cvetovima, koji imaju skupljene krunice, ukljuuje vres, jagorevinu,
goricu, maslinu, jasen, jorgovan, naprstak, bro, tikvu, suncokret i rodove mrtve koprive i
krompira.
TRAVE KAO HRANA
Danas hranu shvatamo kao neto sasvim obino, kao neto to nam je bogom dato. Hrana je samo
hrana i to je sve. Meutim, umne osobe znaju da su duhovne snage personifikovane u
namirnicama biljnog ili ivotinjskog porekla.
Lepe zeke...
________________________________________________________________________________
8

________________________________________________________________________________
Sedam itarica
itarice su predstavljale osnovnu hranu jo u doba neolita. Tada je poljoprivreda tek poinjala da
se razvija, a magija je imala znaajnu ulogu u postizanju dobrog prinosa. Da bi se poboljao i
obezbedio rast useva koristile su se okultne snage, a samim tim prvobitna zajednica se spasavala
od gladi i izumiranja.
Ove magijske operacije zadrale su se i na kasnijim stepenima razvoja oveanstva. Njihov
opstanak se zasnivao na ulasku u religiju. To nam dokazuje Ser Dejms Frejzer u svom
monumentalnom delu Zlatna Grana, gde je duh kukuruza personifikovan na razne naine, u
obliku ljudskog bia ili ivotinje, bilo tokom tajnih ili javnih rtvovanja ili ponovnog
oivljavanja, to je simbolizovalo obnavljanje useva. itarice su lanice familije trava koje se
razlikuju od drugih vrsta po veliini i brojnosti plodova.
Penica je biljka koja raste u Evropi, severnoj Americi, kao i u zapadnoj Aziji. U ceremonijama je
simbolizovana penicom-majkom, mladom ili mukarcem, ili psom, vukom, kozom, kravom ili
svinjom.
Ovas se gaji u severnim delovima Evrope. Ovsena kaa je nacionalno jelo u kotskoj. Simbolizuje
se ovas-majkom ili mladom, ili.drebicom, kravom, kozom, svinjom ili vukom.
Ra je biljka koja se gaji u Nemakoj i Rusiji, i koristi se za spravljanje raenog hleba.
Simbolizovana je ra-majkom, staricom ili psom, vukom, kozom ili svinjom.
Kukuruz potie iz Amerike gde su domoroci imali kukuruz-majke ili boginje kukuruza.
Pirina se gaji na vlanom zemljitu. Predstavlja osnovnu hranu na jugu Azije gde su postojali
obredi pirina-mlade i mladoenje, pirina-majki i dece.
U Italiji, Nemakoj i mnogim delovima Azije gaje se razne vrste prosa. Meu boanstvima
Japana postoji veoma oboavani bog pomenute biljke.
________________________________________________________________________________
9

________________________________________________________________________________
Misteriozno poreklo
Kao to je ve napomenuto,
itarice su lanice porodice
trava od kojih se razlikuju
uglavnom po razvijenosti
plodova. To se objanjava
vetakom selekcijom tokom
niza godina. Znai da one ne
bi bile ono to su danas da nije
postojala ljudska delatnost.
Teozofi, koji su, svesni da
svaka biljna vrsta ima svoju
kolektivnu duu, objanjavaju
ovaj odnos sa ovekom kao
specijalnu
okultnu
vezu,
slinu onoj koja postoji
izmeu oveka i domaih
ivotinja.
U nekim teozofskim kolama postoji tradicionalno uenje da je oveku na izvesnom stepenu
evolucije pomogao vii inicirani koji je doao sa Venere. Navode se dokazi o postojanju
ovakvih pomagaa, a ideja o meuplanetarnim putovanjima potvruje tu pretpostavku. Navodi se
da pomenuta bia nisu dala samo moralne i drutvene skretnice oveanstvu, ve su sa sobom
donela zrna penice, pele i mrave. Ra, po uenju tih kola, proizveo je sam ovek i to
selektivnim spajanjem, imitirajui penicu. Ovas i jeam su, po njihovom miljenju, hibridne vrste
nastale ukrtanjem sa zemaljskom travom.
Spominje se i injenica da je kukuruz najvie modifikovana vrsta itarica.
Mit i magija
Sa materijalistike take gledita hleb je
osnova ivota jer na odgovarajui nain
odrava telo i podstie njegove aktivnosti. Sa
duhovne
take
gledita
simbolizuje
permanentnost ovekovog besmrtnog tela i to
je, simbolino, duhovna i nebeska hrana
Svedenborga, gospodara neba. Ovo je bilo
razumljivo u vremenima pre Hrista.
________________________________________________________________________________
10

________________________________________________________________________________
Grci su imali boginju itarica Demetru koja
se kod Rimljana zvala Ceres. Po nekim
autorima, ona je jednostavno oznaavala
boginju jema.
Demetra je dva puta naputala Olimp
preduzimajui akcije da bi zrna itarica
svuda padala. Jedan njen odlazak
prouzrokovao je gubitak erke Persefone
koju je na zemlju odveo Pluton, kralj
podzemnog sveta, da bi mu postala ena.
Posle toga, Persefoni je bilo dozvoljeno da
se vrati na Olimp za narednih est, ili po
nekima devet meseci.
Domaica.
Drugom prilikom Demetra je odsustvovala sa Olimpa kada ju je osramotio njen brat Neptun,
usled ega se povukla u peinu. Posle izvesnog vremena bogovi su odravali skup ispred peine i
buno se dogovarali. Demetra je, privuena znatieljom, izala napolje i bila prinuena da tamo
ostane.
Ista pria se pominje i u mitologiji Japana gde su glavni junaci boginja sunca Amaterasu i njen
brat.
Eleusnijski mitovi
Veoma je oigledno uenje koje iznose ova dva
mita: fiziko svojstvo itarica ogleda se u
odravanju telesnog zdravlja, a okultno se odraava
u uzdizanju ovekovog duhovnog ivota. Praktina
primena najbolje se postie uz korienje mitova.
Najpoznatiji mitovi, veoma usko povezani, su
Eleusnija i Tesmoforija. Zasnovani su na
najveim religijskim inicijacijama klasinog sveta.
uvani su u tajnosti, ali su ih priznavali svi veliki
ljudi antikog sveta osim Sokrata. Pretpostavlja se
da ih je otkrio
Kadmus (1550 p.n.e.), Erehteus (1399 p.n.e) ili
Eumolpus (1356 p.n.e.), a ukinuo ih je car
Teodosije I (389 p.n.e.), posle ega su prenete u
rimsko carstvo.
Ve u eleusnijskim mitovima kult boginje itarica
Demetre bio je pridruen kultu Dionisa, boga vina.
Time se objanjava upotreba hleba i vina u
hrianskom obredu koji je detaljnije obraen u
poglavlju Trave u religiji.
________________________________________________________________________________
11

________________________________________________________________________________
Pasulj-kralj i kraljica
U mahunaste biljke spadaju pasulj, graak i
soivo. U starom romanskom ritualu zvanom
lemurija crni pasulj je sagorevan i prosipan po
grobovima. Mislilo se da ova i druge grupne
operacije kao to su udaranje u dobo i
izgovaranje magijskih rei spreavaju duhove
umrlih da ometaju ive. Povre se koristilo
prilikom sahrana jer se njegova okultna
svojstva ogledaju u povezivanju ivota i smrti.
Pitagora je zabranio svojim sledbenicima da upotrebljavaju pasulj. To je znailo da im je
zabranio vrenje javnih funkcija, jer su oni koji su ih vrili bili birani glasanjem, a za glasanje se
koristio pasulj.
Aristotel je govorio da pasulj oznaava lascivnost, te je zabrana njegove upotrebe simbolizovala
ednost.
Takoe se mislilo da je neposlunost uopte oznaena grakom i pasuljem zbog divljeg i
neposlunog rasta njihovih mladica. No uoi Bogojavljenja u srednjevekovnoj Francuskoj i
Engleskoj mladi ljudi su odabirani da igraju kralja i kraljicu, skrivajui dva zrna pasulja u veliki
kola koji je celo drutvo jelo. Mladiima i devojkama koji bi dobili u svom delu kolaa rno
pasulja davane su odreene privilegije.
Na slian nain je Gospodar nereda pozivan na Deji praznik (31.10.) da slui u Svenici
kraljevskog dvora. Bio je vrsta dvorske lude i u kotskoj je nazivan Opat bez razloga. Obiaj je
nastao 1555. godine, ali su se tragovi slinih aktivnosti zadrali do danas u pojedinim prosvetnim
ustanovama.
Period Velikog posta
U Velikoj Britaniji se na dan Velikog posta ne jedu graak i pasulj jer se upotrebljavaju u
pogrebnim ceremonijama.
Te dve biljke simbolizuju due mrtvih. Pasulj su Rimljani proglasili svetim na Deji praznik i tada
je noen do oltara. Ovu ceremoniju je praktikovala i grka crkva.
Period Velikog posta traje 40 dana.
Kult jabuke
Za jabuku se kae da je, uz ir, predstavljala osnovnu hranu prvobitnog oveka. Pored hranljive
vrednosti postoje brojna verovanja i predrasude koje se odnose na ovo voe.
________________________________________________________________________________
12

________________________________________________________________________________
U Engleskoj i nekim drugim
evropskim zemljama kult
jabuke je bio u modi
poetkom
ovog
veka.
Praktikovao se na Boi ili
Bogojavljenje. Cilj obreda je
bio
obezbeenje
dobrih
prinosa. Ukljuivao je posete
sirotitima, etnje meu
drveem, kazivanje stihova
koji se odnose na plodnost,
udaranje
tapovima
po
drveu, pravljenje buke,
natapanje
grana
u
jabukovau,
konzumiranje
tosta, sira i peenih jabuka i
prosipanje jabukovae po
korenju drvea. Ponekad se
deak peo na drvo i
predstavljao njegov duh.
U nekim sluajevima duh je bio oznaen pticama senicom, cariem ili crvendaem, koje su u
antika vremena esto bile rtvovane. Otuda potie prastari obiaj lova na caria i stih Ko je ubio
crvendaa?. U nekim mestima sviralo se na violini, posle ega je svira stavljao glavu na kolena
svake prisutne devojke i izgovarao ime njenog budueg mua.
Boanska svojstva jabuka
Izvesno vreme pre Boia devojke su sakupljale grane divljih jabuka i urezivale u njih inicijale
svojih prosaca, jer se smatralo da oni inicijali, koji su se najbolje ouvali do praznika,
predstavljaju poetna slova imena i prezimena njihovih buduih mueva.
Na dan Svetog Simeona i Jude jabuke su ljutene, a ljuske
bacane i smatralo se da simbolizuju mueve.
Druga vrsta rituala koji se praktikovao na Deji praznik
sastojala se u hvatanju jabuka ustima. Pri tome su jabuke visile
na koncu ili bile poreane u niz. Ako je devojka eljala kosu,
drala jabuku u ustima i gledala se u Ogledalo, mogla je da
uhvati pogled svog budueg mua.
Svi ovi obredi su u skladu sa klasinom mitologijom. Junona je
dala Jupiteru zlatne jabuke na dan njihovog venanja. Na
venanju Peleuse i Tetisa bili su prisutni svi bogovi osim
boginje nesloge koja nije bila pozvana. Ona je u svatove bacila
zlatnu jabuku sa natpisom za najpotenijeg. Paris je predao
jabuku Veneri koja je bila uzrok Trojanskog rata.
________________________________________________________________________________
13

________________________________________________________________________________
U drugoj legendi prelepa atletiarka, princeza Atalanta, da bi se oslobodila navaljivanja svojih
mnogobrojnih prosaca, obeala je da e se udati za onoga ko je prvi pobedi u tranju. Niko nije
bio uspean dok se nije pojavio Hipomanes. On nije bio bolji trka od drugih, ali mu je Venera
dala tri zlatne jabuke koje je bacio tokom trke. Dirnuta postupkom, Atalanta je dozvolila
Hipomanesu da je pobedi i postane njen suprug.
Obredi sa voem
Bilo je mnogo obreda sa voem koji su imali
opte ili specifine okultne odlike. Znalo se
da postoji veza izmeu voa i plodnosti, to
se najbolje ogleda u gozbi namenjenoj
mrtvima, jer smrt trai novi ivot za zamenu,
dakle trai plodnost.
Dan mrtvih slavi se u ime svih preminulih, ne
samo kod hriana, ve i kod budista i druida.
Njihov praznik, koji se kod hriana naziva
Praznikom svih svetih, bio je slava Pomona
kod Rimljana. No vetica je bila poznata pod
nazivom no krcaljke zbog operacija sa
orasima i lenicima koje su upranjavali
Kelti, Franci i Rimljani.
Meu najstarijim kultovima drvea pominju
se kult smokve, loze, masline i nara, koji su
posveeni Panu, Bahusu, Minervi i Junoni.
rtvene proslave su bile brojne. Do danas se
zadrala jevrejska Proslava prebivalita gde
se koriste po jedna granica palme, limuna,
mirte i vrbe. Prve tri simbolizuju lepotu
bojih darova, a etvrta skromnost.
Slatka pica!
Ceremonija aja u Japanu

aj je stigao u Japan sa azijskog kopna jo
u VIII veku, ali nije postao popularan sve
do XIII veka, kada je zen-budizam doveo
do potrebe njegovog konzumiranja.
Budistiki svetenici su pribavili kompletan
pribor za njegovo pripremanje i serviranje.
Zen-budizam
proklamuje
otkrivanje
skrivenih ljudskih sposobnosti. Stoga se
pretpostavlja da je postojao specifian nain
serviranja aja. Soba u kojoj se pio ovaj
napitak bila je jednostavno opremljena, a
pokreti za vreme rituala izuzetno
harmonini, jer aj poboljava sposobnost
meditacije i utie na koncentraciju.
________________________________________________________________________________
14

________________________________________________________________________________
TRAVE U LEENJU
Na osnovu istorijskih i arheolokih
prouavanja dolazi se do podataka o
biljkama koje se u davnim vremenima
upotrebljavale za leenje ljudi. Neke od
njih su ukljuene u modernu farmaciju
dok su neke eliminisane. Uprkos uvoenju
psiholokih momenata u savremenu
medicinu, od lekova se i dalje oekuje da
imaju uticaj na hemijske procese u
oveijem telu.
Nar se mnogo koristio u staroj Vaviloniji i
Egiptu, ali se sada znatno manje
upotrebljava u lekovite svrhe. Vavilonci
su upotrebljavali kurkumu koja se u
dananje vreme, zbog ute boje, koristi
kao sredstvo za bojenje. Nard, koji je bio
najvaniji lek kod Hebreja i Indusa, sada
se smatra tetnim. Imela, kojoj su druidi
pripisivali udnovatu mo u leenju, i
danas ima medicinski znaaj.
Okultna svojstva
Ljudi su od davnina znali za okultna svojstva trava. Verovali
su da imaju uticaja na nevidljive aspekte ovekove prirode za
koje materijalistike nauke smatraju da su potpuno
imaginarni.
Svega se nekoliko osoba usudilo da govori o ovoj temi
proteklih godina. arubel1 je objavio knjigu o leenju
pomou trava i kamenja, to je nazivao planom due.
Neto kasnije, dr. Rudolf tajner, osniva antropozofskog
drutva, uveo je u medicinu upotrebu lekova baziranih na
psiholokim efektima, ukljuujui i imelu. Verovao je da
duhovni elementi deluju kroz fizike supstance, tako da
njegov metod nije, suprotan, ve komplementarni deo
moderne medicine.
Postupak isterivanja avola, poznat iz Novog zaveta, postizao se kod Vavilonaca, Egipana i
Indusa ubrizgavanjem klistira.2 Mnogi lekovi koji su danas poznati farmaceutima datiraju iz
davnih vremena.
______________________________________________________________________________
Charubel: Psihologija botanike, Leigh, 1906, u kojoj su obraene psiholoke karakteristike 39
vrsta biljaka, 3 vrste metala i 11 vrsta okultnog kamenja iji su simboli slini.
2
C. J. S. Thompson: Tajna i umetnost apotekarstva, Lond. 1929.
________________________________________________________________________________
1
15

________________________________________________________________________________
Ajur-veda
Boji lekar, Danvantari, napisao je da su
etiri vede najznaajniji deo Svetog
pisma Indusa, a Ajur-veda je dodatak o
lekovima. Predmet se tretira sa izuzetno
iroke take gledita, tako da re ayur
jednostavno znai ivot.3 Zdravlje je
harmonijski balans tri ivotne snage koje
se kreu kroz telo i svojih sedam glavnih
spletova.
Bolest se sastoji iz tri sfere: fizike,
prelazne i mentalne, ali sve tri imaju
spiritualne osnove.
Postoje takoe tri vrste lekova:
- mantre koje se reguliu zvunim vibracijama. Tu spadaju i obredi, ponude, biljke i dragulji;
- injenice prihvaene sa razlogom;
- sloboda duha od povreda.
Mnoge trave su ukljuene u zapadnu medicinu iako vode poreklo iz Indije. Primer je biljka
Rauwolfia koja se dugo upotrebljavala protiv ujeda zmija i insekata. Posle pedesetih godina ovog
veka poela je da se koristi u Evropi.
U Indiji se pomenuti lekovi ne koriste samo zbog psiholokih efekata. Prema dr. Ramanu,
uzimaju se u obzir sledee karakteristike:
- nadmonost pet butasa (sastavnih elemenata);
- ukus;
- kvaliteti kao to su teno ili vrsto stanje, teina, boja;
- jaina.
Praktiari takoe uzimaju u obzir
godinje doba, stanje pacijenta, nain
ishrane i svaki aspekt okoline.
______________________________________________________________________________
Miljenje bazirano na delu Ajur-veda ili indijski sistem medicine, B. V. Raman, Kruna
potraga IV I, 1934.
________________________________________________________________________________
3
16

________________________________________________________________________________
Moksa (biljne obloge)
Akupunktura je sistem leenja koji se zasniva na ubadanju
igala u razliite delove ljudskog tela. Specijalni crtei i
modeli pokazuju take koje treba da se ubodu. Nain leenja
je nastao u Kini, ali je preao u Evropu i dugo se praktikovao
u Francuskoj.
Akupunktura je spomenuta zato to se ponekad kombinuje sa
moksom koja se pravi od lia biljke Artemisia i ima oblik
kupe ili cilindra.
Kupice se postavljaju na telo, na mesta odreena moksa-emom,
a koja se razlikuju od akupunkturnih taaka, zatim se pale
pomou zrnaca ibice ili na neki drugi nain. Tako se stvara
mali plik u koji moe da se utisne pepeo.
Moksa se koristila ak i u Evropi.
Doktrina klasifikacije prema obliku biljaka

Tokom srednjeg veka raznim biljnim vrstama pripisivana su razliita okultna svojstva. Tvrdilo se
da pojedine biljke, koje svojim oblikom podseaju na odreene delove ili organe ljudskog tela,
mogu da se koriste za njihovo leenje.
Doktrina klasifikacije je lista gde su
sistematizovane opte karakteristike
i bilo je potrebno jedino pogledati u
spisak i razumeti u koju e svrhu
biljka upotrebljava. Kod nekih vrsta
je bilo veoma lako.
Kopitnjak se, na primer, koristio za
leenje bolesti jetre jer svojim
izgledom podsea na taj organ.
Plunjak ima krunine litie koji
lie na plua i zbog toga se
primenjivao za leenje plunih
bolesti.
Utrikularija je vodena biljka koja ima podvodne krunice u vidu malih mehura na koje se lepe
insekti. Koristila se za leenje bolesti beike. Kaun je monokotila; biljka iji koren ima oblik
testisa, te je zato postojalo verovanje da je biljka pogodna za leenje bolesti mukih polnih
organa.
________________________________________________________________________________
17

________________________________________________________________________________
Vuja stopa je posebna vrsta dikotila, ima velike cvetove iji obod lii, na matericu, te se biljka
koristila iskljuivo za leenje enskih bolesti vezanih za trudnou i poroaj.
Crvena santalovina i crvena rua upotrebljavale su se za leenje bolesti krvi, a uta boja afrana
odredila je da se ova biljka koristi za leenje bolesti ui.
Herbalizam
Poetkom srednjeg veka lekari su koristili
trave prema klasifikacijama koje su izvrili
Hipokrat (460 - 377 p.n.e.) i Galen1 (cca 130 200 n.e.). Nakon Reforme, Paracelzijus je
pronaao mnoge lekove na bazi minerala.
U Engleskoj, Kraljevski lekarski koled, koji
je imao status dananjeg Medicinskog saveta,
uveo je patent-pismo 1518. godine (u vreme
vladavine Henriha VIII (1491 - 1547). Akt
parlamenta je bio poznat svima koji su
posedovali neka znanja o leenju i odnosio se
na upotrebu lekovitih trava.
Cirkulisao je meu svim praktiarima narodne
medicine, odnosno meu travarima koji nisu
studirali anatomiju i klinike predmete u
medicinskim kolama.
Poetkom ovog veka upotrebljavale su se
divlje trave, ali je veoma malo njih korieno
u regularnoj medicini.
Sledea lista je napravljena prema familijama:2
Familija Loranthaceae: imela (Viscum);
Familija Polygonaceae: troskot (Polygonum);
Familija Caryophyllaceae: mijakinja (Stellaria);
Familija Rosaceae: petrovac (Agrimonia), kupina (Rubus);
Familija Leguminosae: utilovka (Sarothamnus);
Familija Linaceae: planinski lan (Linum);
Familija Lythraceae: vrbiica (Lythrum);
Familija Umbelliferae; vetrovalj (Eryngium), divlja mrkva (Daucus), milogled (Sanicula);
Familija Boraginaceae: gavez (Symphytum);
Familija Labiatae; modri tetrljan (Ballota), tetrljan (Marrubium), dobriica (Glechoma), metvica
(Prunella), iak (Scutellaria), ranilist (Betonica), dubaac (Teucrium), alfija (Salvia), nana
(Mentha), miloduh (Hyssopus);
______________________________________________________________________________
Lekovi se nazivaju galenike, po Galenu.
2
W. H. Webb: Standardni vodi neotrovnih lekovitih trava, Southport, 1916.
________________________________________________________________________________
1
18

________________________________________________________________________________
Familija Plantaginaceae: bokvica (Plantago);
Familija Valerianaceae: macina trava (Valeriana);
Familija Compositae: iak (Arctium), podbel (Tussilago), maslaak (Taraxacum), ablja trava
(Senecio), hajduka trava (Achillea).
Hodoasnici su preneli herbalizam u Ameriku gde su se koristile sasvim drugaije vrste trava:
Familija Orchidaceae: gospina papuica (Cypripedium);
Familija Araceae: kozlac (Arum);
Familija Myricaceae: voskovnik (Myrica);
Familija Aristolochiaceae: vuja jabuka (Aristolochia), kopitnjak (Asarum);
Familija Nymphaeaceaa: vodeni krin (Nymphaea);
Familija Ranunculaceae: steniarka cimifuga (Cimicifuga), hidrastis (Hydrastis);
Familija Berberidaceae, utika (Berberis);
Familija Hamamelidaceae: hamamelis (Hamamelis);
Familija Oxalidaceae: zeja soca (Oxalis);
Familija Rutaceae: bodljikavi jasenak (Zanthoxylum);
Familija Pyrolaceae: zelenika (Pyrola);
Familija Solanaceae: paprika (Capsicum);
Familija Labiatae: nana (Mentha), gagamija (Lycopus);
Familija Lobeliaceae: lobelija (Lobelia).
Mnoge od ovih biljaka preuzete su iz indijanske narodne medicine. Lobelija i paprika su bile
glavne biljke u Tomsonovom sistemu, nazvanom po Samjuelu Tomsonu (1769 - 1843) koji ih je
predstavio svetu.
Homeopatija
Sistem medicine koji se naziva homeopatija sasvim je razliit od ordinarne medicine, alopatije.
Razlike su sledee:
- svaki lek upotrebljen u homeopatiji
treba da se ispita na zdravoj osobi;
- lek mora da izazove simptome
odreene bolesti;
- u jednom vremenskom periodu koristi
se samo jedno sredstvo za leenje;
- lek se upotrebljava u najveem
moguem razblaenju u kome moe da
deluje. Razliiti stepeni razblaenja
nazivaju se potencijali.
Tvorac homeopatije je Samjuel Hajneman (1755 - 1843). Dok je prevodio Kulenovu knjigu
Medicinske materije primetio je da odreene vrste lekova deluju samo na izvesne bolesti. Jedan
od njih je kora sa peruanske biljke Cinchona, iz familije Rubiaceae, koja je svojevremeno bila
popularna u leenju malarije.
________________________________________________________________________________
19

________________________________________________________________________________
Poto je imao istraivakog duha, Hajneman je probao lek na
sebi i otkrio da izaziva simptome sline simptomima malarije.
Potom je, uz pomo prijatelja, isprobao veu grupu lekova i
otkrio iste karakteristike.
Velebilje (Atropa Belladonna) izaziva simptome arlaha, otrovni
ruj (Rhus toxicodendron) simptome crvenog vetra, a kunjak
(Datura stramonium) simptome pranjenja creva uz greve.
Lekovi se uvek koriste u malim ( koliinama rastvoreni u
graninim razblaenjima sa vodom ili pomeani sa neutralnim
rastvorom kao to je rastvor mlenog eera.
Neki od ranih homeopata koristili su granina razblaenja. Ako se radilo o najslabijoj
koncentraciji upotrebljavalo se samo nekoliko molekula delujueg rastvora ili ak ni jedan. Takvi
lekovi su se bazirali na sugestiji jer, kako je dr. Rudolf tajner tvrdio, okultna svojstva biljaka
sadrana su u njihovom delovanju. Poznato je da je neka istraivanja u tom pravcu vrilo i
antropozofsko drutvo.
DROGE I OTROVI
U grkoj mitologiji boginja itarica Demetra bila
je udruena sa Dionisom, bogom vina.
Sa okultne take gledita vino nije samo
alkoholno pie ve sredstvo koje se upotrebljava
u spiritualne svrhe. Najnii nivo se primeuje kod
domorodaca sa Zapadno-indijskih ostrva i Kariba
gde pijanci padaju pored grobova i primaju
poruke od mrtvih.
Na najviem nivou upotreba vina simbolizuje sjajnu ekstazu koja
naginje ka mistici. Mada islam zabranjuje korienje alkoholnih pia,
mnogi pesnici su pisali poeme u slavu vina sluei se njime kao
simbolom.
U dananje vreme sve vei broj ljudi upotrebljava lekove, drogu ili
alkohol. Ova ideja je povezana sa antikom upotrebom vina.
Postupno se kult Bahusa (u grkoj mitologiji Dionisa) u rimskom
carstvu pretvorio u seriju orgija. Korienje vina u okultne svrhe
prvo je bilo zabranjeno, zatim ponovo dozvoljeno, jer se dolo do
zakljuka da njegova pravilna upotreba ima veliki hermetiki znaaj.
No Bullshit!
________________________________________________________________________________
20

________________________________________________________________________________
Alkoholna pia
Na opni ploda groa ive gljivice
mikroskopske veliine koje posle
ceenja voa izazivaju fermentaciju i
pretvaranje groanog eera u etilalkohol koji ima omamljujue dejstvo.
Alkoholna pia mogu da se prave i od
raznih trava koje sadre eer ili skrob.
U kasnijoj fazi skrob se pretvara u eer
uz pomo mikroorganizama.
eer u prirodi
Evidentno je da se vino koristilo jo u ranim

periodima pisane ljudske istorije i o njemu se
znalo u celoj Evropi, mada vinova loza nije
uspevala u severnim zemljama.
Poznata alkoholna pia su medovina koja se
pravi od meda, jabukovaa od jabuke ili
krukovac od kruke.
U Britaniji se lokalne biljke upotrebljavaju u
ove svrhe jo od pradavnih vremena, tako da
se vino proizvodilo od gloginja, ribizli,
kupina, borovnica, rabarbara, pa ak i od repe.
Narodna medicina...
U tropskim predelima koristile su se druge vrste useva. eerna trska je verovatno poreklom sa
Istono-indijskih ostrva, a u Africi se upotrebljavala za proizvodnju vina pod imenom masanga.
Upotreba vina od banana bila je jedno vreme u modi u istonoj Africi. Palmino vino se
proizvodilo u zapadnoj Africi, Indiji, ri Lanki, na pacifikim ostrvima, u junoj i centralnoj
Americi. U ovim regionima koristili su se i kaktusi za spravljanje vina.
Pivo iz skroba
Smatra se da je skrob osnovna materija koja slui za pravljenje
piva, te se itarice esto koriste u te svrhe. Proizvodnja je poela u
zapadnom Egiptu i odatle se proirila na Evropu, Aziju, a zatim i
na ostatak sveta.
Pivo se pravilo od slada. U poetku se nije koristio hmelj ali je
kasnije dodavan zbog arome. Proso se upotrebljavao za dobijanje
pojedinih vrsta piva u Indiji, Africi i na Tibetu, a i sada se koristi u
mnogim delovima zapadne Afrike. Penica je bila glavni sastojak
u proizvodnji svetlog piva u Nemakoj.
________________________________________________________________________________
21

________________________________________________________________________________
Od pirina su se pravila pia na Borneu, u Kini i Japanu, a od kukuruza u
centralnoj i junoj Americi.
Treba napomenuti da proizvodnja i upotreba alkoholnih pia nisu bile
vezane samo za striktno propisana pravila u pripremanju i konzumiranju,
ve i za odreene kultove, proslave, plesove i sl.
Duvan
Duvan je poreklom iz June Amerike, a sada se gaji u
toplijim predelima celog sveta. To je biljka koja se
upotrebljava kod svih naroda (osim Sika, Parsa i nekoliko
drugih). Koristi se:
- za vakanje;
- za umrkavanje;
- kao duvan za lulu;
- kao cigara;
- kao cigareta.
Ovi metodi konzumiranja razvili su se jo u srednjem veku
posle putovanja Kolumba i drugih ranih putnika-istraivaa.
Uivanje u duvanu se nesputano irilo i pored velikog broja
protivnika. Veoma je interesantan kult uivanja u duvanu
kod domorodaca Amerike.
Po Levinu, duvan odstranjuje duhovnu prazninu i agresivne instinkte i dovodi do blage napetosti,
tako da se njegovo okultno svojstvo ogleda u stvaranju duevne stabilnosti.
Iz istih razloga su severno-ameriki Indijanci puili lulu mira.
Opijum
Prilikom see stabljika iz mnogih biljaka curi mleni
fluid, lateks, koji se posle izvesnog vremena stvrdnjava.
Opijum je stvrdnuti beli lateks dobijen iz maka. Sadri
mnogo alkaloida i usled stajanja dobija smeu boju.
Glavni alkaloidni sastojak je morfin.
Dok su u medicini veoma korisni za privremeno
suzbijanje bolova, alkaloidi opijuma su veoma opasni
ako se upotrebljavaju kao droga. Narkomani ih koriste
na sledee naine:
- oralnim putem;
- puenjem;
- ubrizgavanjem.
Drogiranje se teko moe nazvati kultom, osim ako nije
u pitanju spavanje ili smrt.
________________________________________________________________________________
22

________________________________________________________________________________
Nai preci su bili veoma dobro upoznati sa efektima maka, a enske statue su esto bile krunisane
vencima napravljenim od ove biljke i predstavljale su boginju noi, Noks. Krunisane mitske
figure simbolizovale su Morfeusa, boga mate, koji je bio sin Simnusa, boga sna.
Meskalin
Pejotl, vrsta malog loptastog kaktusa,
sadri vei broj alkaloida, a glavni se
zove meskalin. Meskalin se smatra
specifinom drogom jer izaziva veoma
udne efekte koji zavise od individualne
reakcije, a sastoje se u audio-vizuelnim
halucinacijama uz velike poremeaje u
prostoru i vremenu. Osoba koja
konzumira ovu drogu stie utisak da se
nalazi u nekom drugom svetu.
Pejotl je rasprostranjen u Meksiku i nekim delovima SAD. Amerike vlasti su zabranile upotrebu,
ali domoroci imaju svoj kult konzumiranja koji ukljuuje okupljanje oko vatre, sviranje, pevanje i
druge, manje poznate rituale.
Indijska konoplja
Drogu ine osueni vrni delovi enskih
biljaka indijske konoplje u cvetu. Pui se
pod s nazivom marihuana.
Hai predstavlja smolu sakupljenu na
razliite naine sa enskih biljaka u cvetu. U
irem smislu oznaava preraenu smolu koja
se pui, vae ili konzumira kao napitak.
Ne gazi travu!
Ova droga je bila poznata jo u starom i srednjem veku. Kasnije se pokualo sa zabranom njene
upotrebe, ali se u tome nije uspelo. Hai su najvie koristili lanovi sekte Asina iji je voa
nazvan Starac sa planine. On je koristio ovu drogu da bi naveo svoje sledbenike da po njegovom
nalogu vre politika ubistva. Re atentat vezuje se za ovu sektu i upotrebu haia, a samo njihovo
ime asocira na ubistva.
Neke druge vrste biljnih droga
Kokain se dobija od biljke koke koja je poreklom iz june Amerike, a gaji se u Peruu i Boliviji jer
se iz tih zemalja najlake iznosi.
________________________________________________________________________________
23

________________________________________________________________________________
Domoroci su vakali suvo lie koke meajui ga sa gaenim kreom ili biljnim pepelom.
Verovalo se da koka pojaava snagu i izdrljivost, otklanja umor, glad i bol.
Na obalama Amazona raste drvenasta lijana paulinija iji su plodovi veliine lenika sa jednim
semenom koji se prilikom upotrebe struu ili melju, a zatim meaju sa vodom i piju kao napitak.
Kava-kava je pie koje se konzumira u Novoj Gvineji i na mnogim ostrvima Polinezije. Njeno
pripremanje ukljuuje i vakanje, te se ranije mislilo da se alkoholna fermentacija odvija samim
vakanjem, ali je Levin dokazao da su postojei efekti direktno povezani sa smolom koju sadri
biljka.
Evo sad' e kafica!

U Australiji se upotrebljava droga pituri koja se vae ili pui. U toplijim delovima Azije vau se
plodovi pojedinih vrsta palmi.
Kamfor: Opasno razdraujue sredstvo
U Kini, Japanu i na Formozi kamfor se dobija preradom drveta Cinnamonum Camphora. Iz
pojedinih delova biljke destiliu se etarska ulja, a potom se izdvajaju kristali kamfora. Kamfor
ima veoma razdraujue dejstvo i koristi se u vidu tinktura.
________________________________________________________________________________
24

________________________________________________________________________________
Kola-orah je poreklom iz Sudana, ali se njegovo uzgajanje proirilo i na druge zemlje. Postoji jo
mnogo slinih vrsta oraha, ali svi ne izazivaju uzbuenje kao vakanje kole.
Hotentoti u junoj Americi konzumiraju drogu kanu zbog njene sonosti.
Sve ove droge utiu na razne naine na drutveni ivot ljudi koji ih upotrebljavaju. Njihovi
psiholoki efekti su poznati u savremenom svetu, ali psiholoka i socioloka istraivanja jo uvek
otkrivaju mnoge udne fenomene zbog kojih ove biljke privlae panju okultista.
Afrodizijaci
Afrodizijaci su lekovi koji se
upotrebljavaju
za
stimulaciju
seksualnog nagona. Naziv su dobili
po grkoj boginji Afroditi koju su u
rimskom carstvu nazivali Venerom.
Njih ne treba poistoveivati sa
ljubavnim napicima. Afrodizijaci
su medicinski preparati koji deluju,
na fiziolokoj osnovi stimuliui
optu seksualnu elju, a ljubavni
napici su magijska sredstva koja
deluju kroz okultne snage i
usmerena su ka odreenoj osobi.
Moderna nauka ne priznaje afrodizijake, mada odobrava postojanje hrane koja poseduje ova
svojstva. Tvrdi se da dijeta priguuje opti seksualni nagon, kao i druge ivotne funkcije.
Ukoliko se otrovni alkaloid, strihnin, upotrebljava u izuzetno malim koliinama utie na jaanje
miinog tkiva, te olakava voenje telesne ljubavi. Johimbin direktno utie na seksualnu miinu
strukturu.
Na osnovu psiholokih istraivanja dolo se do zakljuka da su seksualna privlanost ili odbojnost
pod direktnim uticajem ljudskog uma. Materijalisti smatraju da mozak reaguje u skladu sa radom
endokrinih lezda: tridesetih godina ovog veka radilo se na tretmanu tzv. majmunskih lezda,
ali su rezultati bili nezadovoljavajui, te su pokuaji u tom pravcu potpuno naputeni.
Neki od poznatih afrodizijaka
Interesantno je spomenuti neke od renomiranih afrodizijaka uz napomenu da uspeh zavisi od
pravilnog doziranja.
Iz ivotinjskog sveta koriste se mous i ambra, mravi i pojedine vrste buba.
Smatra se da mnoge biljke kao to su beli i crni luk, artioka, asparagus, pasulj, soivo, kupus,
mrkva i celer imaju svojstva afrodizijaka, kao i sve vrste voa i povra koje imaju stimulativni
miris ili ukus. Tu se ubrajaju i zaini orai, biber, vanila, kurkuma, anisovo seme, kim itd.
________________________________________________________________________________
25

________________________________________________________________________________
Strihnin, johimbin, damijana i palmica su supstance koje se koriste u minimalnim koliinama.
Otrovne biljke
Upas-drvo sa Jave poznato je kao najotrovnije drvo na svetu. Veruje se da pare ovog drveta
unitavaju kompletnu floru i faunu u krugu od vie kilometara. Ovo je samo verovanje zasnovano
na injenici da ova biljna vrsta vrlo esto raste u kraterima ivih vulkana, te okolnu vegetaciju
unitava otrovna vulkanska para. Ipak, od isparenja upas-drveta pravi se otrov za strele.
U istu svrhu koriste se i druge biljne vrste koje rastu u Africi, Brazilu, Gvajani i centralnoj
Americi.
TRAVE U ALHEMIJI
Alhemija je bila antika i srednjevekovna
nauka koja je prouavala:
- pravljenje zlata;
- pronalaenje eliksira ivota;
- pretvaranje mrtvih u ive stvari.
Najraniji zapis o alhemiji nalazi se na
vavilonskim ploicama. Najstarija od njih
potie iz II milenijuma pre nae ere i
opisuje kako je junak Gilgame, posle smrti
svog prijatelja Enkida, krenuo na dugo i
komplikovano putovanje da bi naao travu
besmrtnosti.
Posle velikih tekoa Gilgame je stigao do raja Uta-Napista, vavilonskog Noa, kome su bogovi
nakon potopa podarili besmrtnost. Tamo je saznao da je smrtnicima nemogue da postanu
besmrtni uz korienje zemaljskih stvari, ali mu je dozvoljeno da podeli saznanje o toj velikoj
tajni jer na dnu mora, na odreenom mestu, raste bodljikava biljka koja starim osobama, kada je
pojedu, vraa njihovu mladost.
Uz dalje tekoe Gilgame je uspeo da nae pomenutu biljku i ponese je sa sobom. Na povratku
se zaustavio da se okupa, a biljku je ostavio na obali. Nakon izlaska iz vode ugledao je veliku
morsku zmiju kako je odnosi i time je sav njegov trud postao uzaludan.
Eliksir ivota
U indijskoj filozofiji duhovna i telesna regeneracija postiu se joga-vebama, dok su
srednjevekovni recepti ukazivali da su trave bile adraj elikira ivota, ali samo kao dodaci, dok
je osnovni sastojak bio nepoznat.
________________________________________________________________________________
26

________________________________________________________________________________
Jo u srednjem veku pojavila se ideja o postojanju jedinstvene supstance koja bi predstavljala
univerzalni lek za sve bolesti. Na latinskom jeziku se nazivala panacea, tj. univerzalni lek.
U bajci Hiljadu i jedna no govori se o jabuci iz Samarkanda koja je imala ova svojstva. To je
verovatno bio jedan od razloga to su neke vrste voa upotrebljavane za leenje.
Razne vrste jabuka
Pored opte poznatih vrsta jabuka postoje i druge vrste voa koje se nazivaju tim imenom.
Meu njima se istiu kustaro, eer i aligator jabuke koje su jestive, a paradajz-jabuka ima
ljubavna svojstva.
Slon, drvo, rua, malajska i zvezda-jabuka takoe su jestive, a majska spada u narkotike biljke.
Ananas je delotvorna za probavu proteina, a bodljikava jabuka je otrovna, osim kada se
upotrebljava u minimalnim koliinama.
Prometejeva krv
Eliksir ivota sainjen od trava na koje je padala Prometejeva krv nosi istoimeni naziv. U
mitologiji, taj napitak je vetica Medea dala svom ljubavniku Jasonu da bi ga zatitila od vatre i
ranjavanja.
U romanu Pirat Valtera Skota vodena trava titi
organizam od svih vrsta bolesti sem kuge.
U Kini se en-en i slonovostopalo smatraju
univerzalnim lekovima koji utiu na jaanje
organizma. Tridesetih godina ovog veka zabeleena je
smrt Kineza koji je umro u dubokoj starosti od
dvestotine godina, a konzumirao je ove biljke.
Paligeneza
Sredinom XVII veka neki autori su smatrali da je postojala materija koja je oivljavala biljke iz
pepela.
Biljke su bile spaljene, a njihov pepeo pokupljen i podvrgnut
specijalnom tretmanu sa pomenutom materijom. Rezultat tog
postupka bio je plavi prah koji je stavljen u posudu koja se blago
zagrevala.
________________________________________________________________________________
27

________________________________________________________________________________
Pod uticajem toplote iz praha se stvarao sablasni izgled spaljene biljke. Po prestanku zagrevanja
lik biljke se gubio, ali se ponavljanjem procesa postizao isti efekt. Slini eksperimenti su vreni sa
ljudima i ivotinjama.1
Spontano stvaranje
Ranije se verovalo da biljke i ivotinje, pored normalnog procesa razmnoavanja, mogu da
nastanu i iz neive materije.
ak je i Aristotel, koji je bio veoma
precizan u svojim prouavanjima ivih
stvari, bio ubeen da pojedine vrste
kimenjaka, kao to su jegulje, abe i zmije,
mogu da nastanu iz blata ili mulja.
Moderna nauka tvrdi da se ive forme
(ukljuujui i mikroorganizme) uvek
stvaraju iz ive materije iste ili sline vrste.
To miljenje nije bilo u potpunosti
prihvaeno sve do radova Luja Pastera
(1822 - 1895), te nije udno to su
alhemiari verovali da svi oblici ive
materije, ukljuujui i ljudska bia, mogu da
se stvore na vetaki nain.
Nema papira...
TRAVE U ASTROLOGIJI
Po jednoj od mnogobrojnih definicija, astrologija prouava pojedine ritmine tokove2 vezane za
prirodne pojave i ivot oveka, obuhvatajui mnogo vie elemenata nego to materijalisti mogu da
pretpostave.
Biljni i ivotinjski organizmi razliito su se razvijali tokom razliitih epoha.
U najstarijim stenama (pre-kambrijskog i kambrijskog perioda) naeni su fosilni ostaci algi i
bakterija. Prouavanjem neto mlaih (ordo-vijskih) stena nailazi se na organizme ivotinja
ribolikog oblika, ali biljke izazivaju nedoumice.
U sledeem (silurijskom) periodu javljaju se razliite biljne vrste, ali ne mnogo razvijenije od
mahovina, i vodeni organizmi slini ribama. U devonijskom razdoblju dolazi do daljeg razvoja
riba i mahovina, a ugljenini period karakterie pojava papratolikih biljaka i insekata, pauka i
amfibija, meu ivotinjama. U permijskom periodu razvijaju se reptili i biljke sa cvetovima. Ovi
periodi su bili karakteristini za paleozoik.
______________________________________________________________________________
Za blie detalje pogledati Lewis Spence Enciklopedija okultizma, London, 1920, odeljak
Paligeneza.
2
W. B. Crow: Bioloki ritmovi - osnova naune astrologije, Proteus, 1931, i Novi bioloki
ritmovi, Proteus, 1931.
________________________________________________________________________________
1
28

________________________________________________________________________________
U mezozoiku dolazi do duge vladavine reptila koja je prouzrokovana obiljem cvetnica.
Razliite biljne i ivotinjske vrste doivljavaju dalju evoluciju u tercijeru.
Godinja doba
Dok je u tropskom pojasu promena
godinjih doba manje primetna, u
oblastima gde su izraenije temperaturne
razlike prirodni ciklusi znatno utiu na
ivot biljaka i ivotinja. Postoji vreme za
klijanje, rast, listanje, cvetanje, raanje
plodova i stvaranje novog semena.
Prikazani kalendar ilustruje cvetanje
pojedinih biljnih vrsta po mesecima u
Britaniji:
Januar: razgon (Veronica), titra (Eranthis);
Februar: uta trava (Ficaria);
Mart:
kopitac
(Caltha),
breberina
(Anemone);
April:
niksica
(Scilla),
reuha
(Cardamine);
Maj:
milogled
(Sanicula),
glog
(Crataegus);
Jun: divlja rua (Rosa), majina duica
(Thymus);
Jul: ladole (Convolvulus), pavit(Clematis);
Avgust: brljan (Hedera);
Septembar: mrazovac (Colchicum);
Oktobar: lala (Sterhbergia);
Novembar: himalajsko ukrasno bilje
(Leycesteria);
Decembar: kukurek (Helleborus).
Slina tabela moe da se napravi za klijanje, rast i raanje plodova, kao i za druge procese.
Biljke i mesec
Dugo se verovalo da rast vegetacije zavisi, od meseevih mena. Naunik L. Kolisco1 objavio je
rezultate pojedinih eksperimenata koje je izvodio tokom godina. Oni su pokazali da je kod biljaka
rast povean u toku novog meseca, ali da postoji i godinji ciklus, te oba faktora treba uzeti u
obzir. Rast se smanjuje tokom zimskih meseci.
______________________________________________________________________________
O uticaju lunarnih ritmova na biljke, ivotinje i ljude, videti W. B. Crow: Lunarni ritmovi,
Proteus, 5, 1932.
________________________________________________________________________________
1
29

________________________________________________________________________________
U decembru dolazi do uobiajenog rasta u vreme novog meseca, ali se javlja vidljivo ubrzanje pre
pojave punog meseca uoi Boia. Tokom dve sedmice pre pojave poslednje etvrti dodatni rast
je vei od kontra-ravnotee nastale uobiajenim efektima opadajueg meseca. Slini zakljuci su
dobijeni ispitivanjem semena kukuruza. Od tada su objavljeni mnogi znaajni rezultati do kojih se
dolo radom antropozofa.
Cvetni sat
injenica je da se cvetovi otvaraju i zatvaraju u razliito
doba dana i noi. Lineus (1707 - 1778) je predloio da se u
botaniku uvede termin tzv. cvetnog sata, po kome bi se,
priblino, na osnovu posmatranja otvaranja i zatvaranja,
moglo odrediti vreme.
Meutim, postojale su odreene tekoe:
- cvetovi se otvaraju i zatvaraju u razliito vreme razliitim ritmom;
- svaka vrsta cveta koja je upotrebljiva za formiranje ovakvog sata ne cveta tokom cele godine.
Bilo je pokuaja da se u parkovima i javnim vrtovima naprave ovakve vrste satova.
Lineus je sastavio originalnu tabelu po vrstama cvea za grad Upsalu (60 s.g..). a Kerner za
Insbruk (47 s.g..). Brojer je objavio pregled sa engleskim nazivima.
Trave planeta
Cvee ne odgovara samo planetarnim satima koji se baziraju na
dvadesetetvorosatnom vremenskom periodu, ve zavisi i od
sedminog ciklusa.
Svaki dan u sedmici odgovara jednoj planeti te se radi o
sedmodnevnom
ciklusu.
Polazna
osnova
je
dvadesetosmodnevni lunarni period podeljen pomou etiri
elementa, a to su vazduh, vatra, voda i zemlja. Ovi elementi
imaju znaajnu ulogu u astrologiji.
Da bi se razmatrala tradicionalna vladavina trava prema uticaju sedam planeta, neophodno je
saoptiti itaocima koji ne poznaju astrologiju da se sunce i mesec, kao svetlea tela, ubrajaju u
pomenute planete.
________________________________________________________________________________
30

________________________________________________________________________________
Solarne biljke
Sunce vlada nedeljom i
prolazi kroz krug zodijaka
za godinu dana. Solarne
biljke, koje uglavnom
imaju jednogodinji period
razvoja, u svim starim
prirunicima obeleene su
sunevim simbolom.
Ovo bilje je:
- zlatne ili narandaste boje
(npr. afran ili naranda);
- ili krunog oblika;
- ili znatne veliine;
- ili zranog izgleda (npr. suncokret);
- ili aromatinog mirisa;
- ili je delotvorno za srce (npr. izaziva srdanost kao cimet);
- ili pokazuje tendenciju okretanja ka suncu (npr. suncokret ili drugi heliotropi).
Lunarne biljke
Mesec vlada ponedeljkom i prolazi kroz zodijani krug za 28 dana. Njegovo bilje karakterie:
- sono lie;
- ili boravak u sveoj vodi;
- ili su cvet i plod bele ili bledo ute boje;
- ili su velikih dimenzija;
- ili su vodenasti i bez ukusa (npr. dinja, tikva, bundeva);
- ili obeleavaju mesenu periodinost;
- ili poseduju lunarne znake, tj. oblik meseevih mena (npr. krukasto voe za priee, lie u
obliku meseevog srpa ili srpaste kupe).
Dvogodinje biljke marsa
Planeta Mars vlada utorkom. Prolazi kroz krug zodijaka za priblino dve godine. Njegov znak je
ranije simbolizovao dvogodinjake. Marsove biljke:
- poseduju trnje, bodlje ili boce;
- ili ive na suvim mestima, ak i u pustinjama;
- ili imaju otre mirise ili stimulativna svojstva;
- ili su crvene boje;
- ili imaju koren konusnog oblika, tzv. glavni koren (koji moe biti crvene boje, npr. mrkva ili
cvekla).
________________________________________________________________________________
31

________________________________________________________________________________
Planeta Merkur vlada sredom i prolazi kroz zodijaki krug za 3 meseca. Njene biljke:
- imaju neno ili grubo podeljeno lie ili stabljiku pokazujui vazduastu prirodu ove planete;
- ili fino miriu (npr. anisovo seme);
- ili lekovito deluju na plua i nervni sistem;
- ili su vane kao hrana, posebno itarice.
Viegodinje biljke
Planeta Jupiter vlada
etvrtkom i prolazi kroz
krug zodijaka za 12
godina.
Bilje
koje
pripada ovoj planeti:
- ima oblik kruga ili
krsta, kao to bog Jupiter
vlada preko 4/4 lopte;
- ili je veliko i upadljivo
(npr. smokva, maslina ili
groe);
- ili je jestivo i dijetetsko
(npr. bukov ir);
- ili ima prijatan ukus
(npr. dud, karanfili,
orai).
Planeta Venera vlada petkom i prolazi kroz zodijak za 9 meseci. Njeno bilje:
- ima divne cvetove bele ili bledo crvene boje (npr. rue1);
- ili je prijatnog mirisa (npr. rue, ljiljan);
- ili ima glatko, zeleno lie i plodove bledo crvene ili crvene boje (npr. jabuka).
Viegodinje umske biljke
Planeta Saturn vlada subotom, a ciklus kretanja kroz zodijak
traje 30 godina. Njen simbol se upotrebljava za oznaavanje
viegodinjih umskih biljaka koje ive tridesetak ili vie
godina.
______________________________________________________________________________
Bledo crvena boja je enska kontratea crvenoj, kao to je Mars (crvena boja) ljubavnik Venere.
________________________________________________________________________________
1
32

________________________________________________________________________________
Biljke Saturna:
- imaju godinje prstenove - godove jer je Saturn bog vremena;
- ili poseduju lie ili stablo sive ili tamne boje;
- ili imaju cvetove beznaajnog oblika;
- ili su drvenaste, ak iako nisu u obliku buna ili drveta (npr. kornjaino drvo);
- ili su neprijatnog ukusa i mirisa;
- ili su otrovne (npr. emerika, kukuta).
Biljke zodijaka
Na osnovu tradicionalnih shvatanja prikazana je klasifikacija trava u zodijaku:
Ovan oznaava pionira i utie na rast liaja i drugih primitivnih biljnih oblika.
Bik simbolizuje zemlju i gljive koje rastu na vlanom terenu.
Blizanci vladaju mahovinama koje ive na drveu.
Rak simbolizuje paprati, rastavie i simbioze primitivnijih biljaka koje ive na vlanoj zemlji.
Lav vlada etinarima.
Devica simbolizuje itarice, travu i au.
Vaga utie na rast najlepih vrsta cvea kao to su perunika, ljiljan i orhideja.
korpija oznaava agrume i palme.
Strelac vlada velikim umskim drveem kao to su hrast, bukva i brest.
Jarac simbolizuje bilje koje ima cvetove sa izdvojenim krunicama.
Vodolija vlada biljem koje ima cvetove sa sraslim krunicama.
Ribe vladaju preteno algama i drugim morskim biljem.
TRAVE U MAGIJI
Po egipatskoj i hindu mitologiji prvi objekat koji se
pojavio na zemlji bio je zlatno jaje ili lotos koji je plivao
po pravodama. On se irio pokazujui nadmonost boga.
Jamblikus (333. p.n.e.), neoplatonski filozof,
objanjavao je krupna prolistavanja i sferino irenje
lotosa kao simbol intelekta koji izlazi iz mulja.
Veina egipatskih skulptura predstavlja lotose.
U Indiji, Kini i na Tibetu ova biljka se smatra svetom. U Egiptu su postojale tri vrste lotosa: beli
lotos (Nymphaea Lotus) sa klinastim listovima i okruglim pupoljcima, plavi lotos (Nymphaea
Coerulea) i crveni ili roze lotos (Nelembium Speciosum). Poslednjem je ime dao Herodot (5. vek
p.n.e.), ali on vie ne raste u dolini Nila.
Plavi lotos ima veoma prijatan miris, te je prinoen mrtvima kao vrsta spiritualnog kulta.
________________________________________________________________________________
33

________________________________________________________________________________
Druidi i imele
Druidi su bili svetenici
keltskog naroda Gala u
Engleskoj i Irskoj. Narod ih
je prihvatao kao superiorne
sudije, lekare i uitelje.
Diskutabilno je da li su
koristili kamene hramove
kao to je Stounhend.
Izvesno je da im je kult bio biljni, relikvija hrast, a jo vie imela koja se nalazi na hrastu.
Imelu je na drvo donosila ptica. Imela je simbolizovala Mesiju, a hrast oca Davida. Druidi su sekli
granice zlatnim oruem i delili ih svojim druinama. Dodirivanje zlata svetom biljkom podsea
na hriansku euhaustiku.
Druidi su obraali panju na ostale vrste biljaka i imali su pismo u kome je svako slovo bilo
predstavljeno jednom vrstom drveta ili grma.
Rozenkrojceri i rua
Rozenkrojceri su privukli panju javnosti jednom anonimnom publikacijom koja se pojavila u
Nemakoj 1614 - 1616. Tvrdili su da je zaetnik njihovog uenja izvesni Kristijan Rozenkrojc, za
koga se prialo da je roen u XIV ili XV veku i da je iveo 106 godina. Njegov grob je otkriven
neposredno pre objavljivanja navedene publikacije.
Javnost se zainteresovala za tajno bratstvo Rozenkrojcera, te su
mnogi autori pokuavali da prikupe i objave zanimljive injenice.
lanovi drutva su bili protivnici papinstva, zagovarali su svetske
naune reforme i poznavali su tajne alhemije. Kasnije se govorilo da
su bili povezani sa masonima.
Osnovna zagonetka vezana za Rozenkrojcere je pokuaj da se
objasni na koji je nain rua na krstu postala njihov osnovni simbol.
Za to postoje tri mogua odgovora:
(1) da je rua povezana sa imenom njihovog osnivaa;

(2) da je u vezi sa oznakom koju su na ogrtaima nosili protivnici papinstva;
(3) da je to cvet koji od pradavnih vremena predstavlja simbol tajanstvenosti.
Ovim mogunostima dodaje se jo jedna: rua je kraljica cvetova te
simbolizuje aktivnost ljudi, a kombinacija sa krstom podsea na lotos
aktivirane kundalini u jogi.
________________________________________________________________________________
34

________________________________________________________________________________
Ljubavni napici
Ljubavni napici su sloenog
sastava i spravljeni su od
materija ivotinjskog porekla,
mada ponekad mogu da ukljue
i cele ivotinjske organizme
(na primer pauke). Takoe se
upotrebljavaju
telesne
sekrecije, dlake i krv, koje se
najee meaju sa pojedinim
vrstama biljaka.
Za ljubavni napitak koji je pobudio ljubav Tristana i Izolde kae se da je bio samo biljnog
porekla. Jedini napitak prijatnog ukusa dao je Oberon Titaniji sa ciljem da se devojka zaljubi u
prvog mukarca koga vidi posle buenja iz sna.
Ljubavno bilje
Biljke i njihovi plodovi koji se koriste u
ljubavnoj magiji nazivaju se ljubavnim biljem.
Tu se ubrajaju izdanci paprati, crne emerike,
razno semenje, majoran, duvan, mandragora i
valerijana.
Navedene biljke su uglavnom neukusne ili
otrovne.
Za spravljanje napitka najee se koristi
mandragora. Njen koren podsea na ljudsko telo
u celini, bez glave. Na mestu gde bi trebalo da se
nalazi glava razvija se zeleni deo biljke.
Po predanju, kada se mandragora vadi iz zemlje jedan ivot se gasi uz vrisak. Zbog toga se
najee rtvuje pas. Njemu se oko vrata stavlja uzica iji je drugi kraj vezan za biljku. ivotinja
se mami hranom i kako se pribliava jelu uzica se stee oko njenog vrata. Tako dolazi do guenja.
esto se deava da pas voen instinktom izvadi mandragoru iz zemlje.
Trave za proricanje
Postoje stotine razliitih metoda proricanja. Proricanje uz upotrebu
biljaka naziva se botanomanija. Taj metod se esto koristio za
predvianje ljubavnog ivota.
Jedan od najpoznatijih naina je da se mladii i devojke podele u dve
grupe i trae jasenove granice. Savetuje se prvom paru koji ih nae da
sklopi brak.
________________________________________________________________________________
35

________________________________________________________________________________
More turci ne gaz'te oranje!

Jo jedan metod proricanja sudbine vri se pomou oraha koji se nazovu imenima osoba, a nakon
toga se bacaju u vatru. Nain i brzina njihovog gorenja, poskakivanje ili dimljenje dovode do
odreenog proricanja.
Razlici
Mukarci koji nose razlike sa sobom imaju uspeha kod ena, te ih u Engleskoj nazivaju
cvetovima koje neenje nose u reveru.
esto se venii od razliaka stavljaju oko odaka da bi oznaili skoranje venanje u kui.
Upotreba bilja u kultu vetica
Vetice su pripremale ljubavne napitke i otrove, i izazivale snagom
sugestije neizrecivu patnju nedunih ljudi, posebno dece. One su
odravale sastanke pod imenom vetije subote ili pravilnije
sabate.
________________________________________________________________________________
36

________________________________________________________________________________
Da bi se pripremila za sastanak vetica je celo telo premazivala mau. Postojalo je nekoliko vrsta
masti koje su se koristile za letenje. U sebi su sadravale masnou iz tela ubijenog nekrtenog
deteta koja je pomeana sa listovima topole i kukute, i sa sokom kukute, trubelike, kunjaka i
osuenog velebilja. Neke od navedenih biljaka su opasni otrovi.
Izvesni priznati medicinski strunjaci veruju da je ova meavina mogla da se apsorbuje kroz kou
i izazove stanje transa, kada je subjekat uobraavao da leti i bio u stanju da uestvuje u
izopaenim i kriminalnim radnjama. U svakom sluaju, sastanci vetaca su se zaista odravali.
Sredstva protiv ini
Ljudi su se titili od zlih sila posveenom
vodom, osvetenom solju i sveama koje su
blagoslovene na Cveti. Zatita je obavljana i
vrbenom, maslinom, palmom, belom tikvom,
ruom i drugim biljkama. Zle sile su se drale
na distanci isparenjima tamjana i mirte.
Drvee kao sredstvo za proricanje

U odreeno vreme drvee deluje kao sredstvo za proricanje. Mojsije je
dobio uputstvo od boga preko bunja koje gori. U Starom zavetu ima i
drugih podataka o drveu koje predskazuje. Svetenica Debora je
proricala ispod palme u blizini Betela. Davidu je dat znak za napad na
Filistince sa krukovog ili dudovog drveta.
U Epirskim planinama proricanje su vrile svetenice zvane golubice
primanjem poruka sa velikog hrasta uz pomo zveckanja oruja i
predmeta sputenih sa grana.
Bilo je mnogo drugih proroita u Grkoj, Rimu i drevnom Egiptu.
TRAVE U RELIGIJI
Grki bogovi su iveli na Olimpu. Njihova besmrtnost se bazirala na ishrani: jeli su boansku
hranu ambroziju i pili boansko pie nektar. Odreeni autori su smatrali da je ambrozija bila
halucinogena droga koja se tajno koristila pri eleusnijskim mitovima, ali najnovija miljenja istiu
da se radilo o obinom hlebu.
Epopteja je u mitovima odgovarala hrianskom bogosluenju, osim u sluaju kada je hleb u
ritualima simbolizovao telo boginje Demetre, a vino krv boga Dionisa. Rimski pisac Ciceron (106
p.n.e.) nije odobravao miljenje da hleb moe da se pretvori u boanstvo jer nije shvatao
simboliku.
U egipatskoj mitologiji jeam je simbolizovao boga Ozirisa, a stabljika njegovo telo. Isti je sluaj
bio i sa simbolikim predstavljanjem boga Adonisa.
________________________________________________________________________________
37

________________________________________________________________________________
Kod Teutonaca hrana bogova je bila jabuka, a medovina pie. Asteci su u istu svrhu koristili
kukuruz i krv.
Nektar
Za Grke i Rimljane crveno vino je bilo nektar. Isto pie su upotrebljavali
druidi, Jevreji, Egipani, Kinezi i Tibetanci.
Za Induse je boansko pie bilo soma, iako je taj napitak poznat kao biljni sok. Zoroastrianci su
koristili haomu.
Hrianski mitovi
U Evanelju po Jovanu (XV, 1) Isus sebe opisuje kao isto
vino. Za vreme Tajne veere rekao je da su hleb i vino njegovo
telo i krv (Evanelje po Mati XXVI, 26, 27; po Marku XIV,
22, 24; po Luki XII, 18, 20). Te rei prenose svetenici na
bogosluenju.
Tokom bogosluenja hleb se postavlja na posudu koja se zove
patena a vino se sipa u au pod nazivom putir. Vino se mea
sa vodom po starom jevrejskom obiaju pri emu vino
predstavlja boju, a voda ljudsku prirodu Isusa Hrista.
Jermeni, nasuprot ovome, ne meaju ove dve tenosti jer ne
veruju u ljudsku prirodu Isusa Hrista, te se zato nazivaju
monofistima. U nekim orijentalnim katolikim ritualima vino
se zamenjuje jednostavnim nefermentisanim groanim
sokom.1
U najveem broju sluajeva vino je fermentisano. Hleb je beskvasan u rimskim, maronitskim i
jermenskim ritualima, dok se na istoku pravi sa kvascem.
Hleb koji koriste svi hriani nainjen je od istog peninog brana i ispeen kao u prastarim
vremenima. U istonjakim ritualima takoe se pee, ali taj proces vre svetenici ili device.
Pogaa je okruglog oblika i na sebi ima ucrtane svete znake, krst ili slova IHS. Smatra se da je
ovim slovima oznaena grka re ichthys, odnosno riba, koja je simbol Isusa Hrista. 2
______________________________________________________________________________
E. S. Drower: Voda u vinu, London, 1956. To je standardno delo o upotrebi hleba i vina u
hrianskim i nehrianskim ritualima na istoku. Navodi se da Mandaeni koriste nefermentisano
vino.
2
Veruje se da su neki od hriana ribu smatrali svetinjom.
________________________________________________________________________________
1
38

________________________________________________________________________________
Komplikovane eme
Hleb koji koriste katolici na istoku veih je dimenzija od opisanog. U sredini se iscrtava kvadrat
koji se naziva Sveto jagnje (jagnje je jo jedan od simbola Isusa Hrista). On se iseca i
posveuje, a ostatak hleba se koristi kao antidron, odnosno deli se vernicima tokom bogosluenja.
U ritualima na istoku i zapadu posveeni deo se potapa u vino. Na istoku se naziva perla.3
Nestorijanski hriani
Kod nestorijanskih hriana postoji veoma udan obiaj. Na Veliki etvrtak prave meavinu od
brana, soli i prologodinjeg posveenog hleba. Ovaj ritual obavljaju svetenici, a meavina se
naziva melka.
Svaka nova meavina ima primese prethodnih, te postoji verovanje da melka vodi poreklo od
Tajne veere. Tako se za njihov hleb moe rei da ga je u pradavnim vremenima jeo i sam bog.
Priee na istoku
Istonjaci i zapadnjaci veruju da hleb i vino
predstavljaju Isusa Hrista. Zbog toga se obred
priea vri sa ove dve materije.
Na istoku se priee obavlja tako to se
posveeni hleb mea sa posveenim vinom.
Meanje se esto vri kaikom ili labisom,
mada se negde njena upotreba izbegava.
Na zapadu se pogaice uvaju u posudi
ciborijumu, koja podsea na putir sa
poklopcem, i odlae se na mrano mesto ili u
koveg. Ciborijum mora da bude napravljen od
takve materije da relikvija moe u njemu da
opstane do upotrebe.
Mnogi hriani na istoku ne uvaju posveen hleb, ve posveenje vre po potrebi. Rimski
katolici ga uvaju da bi njime blagosiljali narod na bogosluenjima, a koriste razna pomona
sredstva da bi svi mogli da ga vide tokom obreda.
Tamjan
Tamjan se na zapadu koristi na bogosluenjima, za Benediktinski praznik, prilikom sahrana, a na
istoku u skoro svim prilikama. Kod katolika je upotreba svee ili kandila ograniena na Uskrs, a
kod pravoslavnih gori 40 dana za isti praznik. Kandila imaju pet zrna tamjana koja simbolizuju
pet Isusovih rana.
______________________________________________________________________________
U vezi legende koja se odnosi na perlu videti: W. B. Crow: Drago kamenje: njegova okultna
mo i sveto znaenje, London, 1968.
________________________________________________________________________________
3
39

________________________________________________________________________________
U drugim prilikama tamjan se koristi u specijalnim posudama, gorionicima,
kojima svetenici blagosiljaju. Postoje posebna pravila o korienju kandila
koja vise na laniima.4
Sveta ulja
U hrianskim mitovima sve svee su
napravljene od pelinjeg voska, a kandila
moraju da gore sa maslinovim uljem. Maslina je
biljka koja se kultivie u mediteranskom
regionu, a ulje se dobija presovanjem plodova i
koristi se kao dodatak za salate.
U hrianskim crkvama na istoku i zapadu
maslinovo ulje i balsami posveuju se na Veliki
etvrtak, jer je na taj dan odrana Tajna veera.
Sa posveenim uljima postupa se veoma
paljivo, uz veliko potovanje, jer se veruje da
ona predstavljaju telo i krv Isusa Hrista.
Postoje tri vrste ulja:

1. Ulje Katakumena: dobilo je ime po baptistima koji su ga pripremali. Koristi se za blagosiljanje
pisanih dokumenata, oltara i hramova, posveenje svetenika i krunisanje kraljeva i kraljica;
2. U l j e Sika: naziva se molitvenim uljem na istoku. Upotrebljava se kao relikvija za leenje,
blagosiljanje i posveenje zvona.
3. Ulje Krisma: je meavina ulja i balsama. Koristi se za blagosiljanje pisanih dokumenata, putira
i patene, posveenje biskupa, krunisanje kraljeva i kraljica.
Laneno platno
Lan je biljka koja zauzima zapaeno mesto u mitovima.
Egipatske mumije su bile umotavane u laneno platno. Ono se u
hrianstvu koristi za obavijanje relikvija, jer je Isus bio sahranjen na
egipatski nain. Prekrivke za oltar su od istog materijala. Prvi prekriva
je korporal na kome stoje putir i patena, a pal se nalazi preko njih, dok
purifikator slui za njihovo brisanje.
______________________________________________________________________________
Priroda tamjana je opisana u poslednjem poglavlju.
________________________________________________________________________________
4
40

________________________________________________________________________________
Na, istoku obian laneni prekriva poteriokaluma ima sve funkcije
pala i purifikatora. Istonjaci imaju jo jednu prekrivku koja se
postavlja preko patene, od finog je materijala i naziva se diskokaluma.
U savremenom hrianstvu, na primer u Rusiji, ne koristi se uvek lan.
Istonjaci upotrebljavaju asterisk kojim se prekriva hleb. Svi ovi
predmeti imaju simbolino znaenje.
SIMBOLIZAM TRAVA
Amblem se razlikuje od simbola po tome to predstavlja odreenu stvar ili pojavu. Simbol
oznaava neto nepoznato, tajno, dostupno samo iniciranim osobama. Nekada je veoma teko
razlikovati ova dva pojma jer su oni u biti povezani. Pojedine trave, ako se nalaze na odreenim
mestima, mogu biti simboline, ali se moe dogoditi i suprotno.
Meu najpoznatijim svetskim amblemima su rue u Engleskoj, praziluk u Velsu, detelina u Irskoj,
lipa u Nemakoj, ljubiice u Grkoj, javor u Kanadi. U SAD svaka federalna drava ima svoj
biljni amblem.
Simboli bogova
Biljke su direktno povezane sa bogovima,
bilo mitoloki, bilo rtvovanjem ili putem
nekog drugog rituala.
U starom Egiptu akacija je bila posveena
Ozirisu, pelen Izidi, breskva Harpokratu.
U Vaviloniji kedar je simbolizovao boga
Ea, a u Persiji empres boga Mitru. U
Indiji je presto Brahme nainjen od lotosa.
Sve vrste fikusa bile su posveene bogu
Vini, a jabuke ivi. Budisti su koristili,
vie vrsta drvea za rituale.
Kod Kineza ljiva simbolizuje boga Lao-Cea, bambus Konfuia, a bor Budu. Ove tri vrste biljaka
nazvane su bratskim drveem, a bile su povezane sa breskvom.
Simbolizam biljaka kod Grka i Rimljana
Kod Grka i Rimljana najee se sree simbolizam biljaka. Ve su pomenuti Vino i penica koji
su oznaavali Demetru (Ceres) i Dionisa (Bahusa). Bahusu su jo pripadali brljan i smokva, koja
se odnosila i na Pana, boga uma.
Smatralo se da smokva simbolizuje i Saturn, ali se verovatno radilo o kupini. Palma je bila
posveena Jupiteru.
Sviba je pripadala Marsu, lovor Apolonu, jabuka Veneri, dud Merkuru, jasenak Dijani.
________________________________________________________________________________
41

________________________________________________________________________________
Maslina je simbolizovala Minervu, eerna trska Kupidona, topola Herkulesa, empres Plutona,
nana Persefonu, razliak Kirona, jedi Kerbera, dunja Junonu, suncokret Sola, tamarisk Lunu,
platan Helenu, zlatna jabuka Hesperida, bukva Zlatno runo, narcis Fatesa.
Simboli svetaca
U hrianskoj religiji sam bog je predstavljen biljnim simbolom.
Detelina oznaava Sveto trojstvo, a hleb i vino predstavljaju
Spasitelja. Vie vrsta cvea je posveeno Devici Mariji. U
srednjevekovnoj Litvaniji Svetoj Mariji su pripadale rue,
ljubiice, margarite, majoran i ruzmarin, pri emu je svaka vrsta
cvea simbolizovala drugaiji vid nevinosti. Bogorodica je esto
predstavljena belim ljiljanom koji se vidi na fresci Blagovesti. U
ovom sluaju cvet pripada Svetoj Mariji Magdaleni.
Neke biljne vrste su kasnije pripisivane odreenim svecima, kao to su cvet Svetog Jovana,
struak Svetog Barnabila i Kristoferova ili bogorodiina trava.
Imperijalna kruna je cvet koji je dobio ime po Svetom Edvardu Osvajau, kralju Engleske
(1002 - 1066).
Simboli nevinosti
Kod hriana rua simbolizuje milosre, maslina mir,
mirta saaljenje, lotos ednost, a cvet narande
nevinost.
Poroci, takoe, imaju svoje simbole. Bosiljak
predstavlja ljutnju, trn prodrljivost, emerika klevetu,
dra ljubomoru i zavist, mak lenjost i kedar ponos.
Smrt je imbolizovana tisom koji raste po grobljima. Uskrsnue je predstavljeno liem imira,
besmrtnost tirom (koji ne vene). Zbog svoje izrazito male veliine, a ogromnih plodova, gorica
simbolizuje svemonost (Evanelje po Mati XIII, 31; po Marku IV, 31 i po Luki XIII, 19).
Pobeda je predstavljena palmom koja je vrlo esto povezana sa muenitvom.
Heraldike trave i biljke
Za grbove se koriste svi simboli, ali su biljke najei. One
imaju svoje uobiajeno znaenje, ali i posebno, koje u
individualnom ili familijarnom pogledu karakterie vlasnika
grba. Najpoznatiji simboli su orah, palma i maslina, mada su
zastupljeni badem, jabuka, trenja, kruka i bor.
Najvie se koriste biljke sa upadljivim cvetom, a to su ljiljan,
rua i zumbul. esto se upotrebljavaju detelina, nar, ljiljak i
uvarkua.
________________________________________________________________________________
42

________________________________________________________________________________
Heraldika, pored simbola za grbove, prouava i simbole
za poasti. Najvaniji je Zlatna rua koju dodeljuje Papa.
Uruivanje Zlatne rue prati i dodela jednog cveta od
zlata koji se kasnije pretvorio u granicu sa nekoliko
cvetova, bogato ukraenu dragim kamenjem i crvenim
emajlom koji predstavlja stradanje Isusa Hrista i
parfimie se mirisom od ambre i mousa. Model se pravi
i posveuje na dan Nedelje pomoi.
Rue se uruuju kraljicama, iako je kralj Henrih VIII
primio ovaj cvet pre prekida odnosa sa Vatikanom. Rue
su dobile kraljica panije (1861) i carica Francuske
(1862).
MITSKE BILJKE
Materijalistika nauka XX veka prikazuje univerzum u obliku lopte koja rotira i kree se u
prostoru i vremenu. Njen jezik je matematiki.
Duhovna nauka antikih i srednjevekovnih vremena, iju istinitost sada otkrivaju tragai za
dubokom istinom, shvata univerzum ili duhovnu celinu kao hram, drvo ili planinu, ili kombinaciju
tri pomenuta elementa.
Naravno, ovo je predstavljeno mitolokom simbolikom.
Kod Grka drvo je raslo na planini bogova, Olimpu, gde je bio njihov hram i dom. Bilo je
smeteno u sred raja, ali je u mnogim mitovima dosezalo do krajnjih granica univerzuma.
U mitovima Egipana, Hebreja, Feniana, Persijanaca, druida, Skandinavaca, Indusa, Kineza,
Japanaca, Maora sa Novog Zelanda, Asteka iz Meksika, Maja sa Jukatana i Inka iz Perua govori
se o pomenutom drvetu.
Kabalistiko drvo ivota
U hebrejskoj mitologiji drvo se razvilo u filozofski kabalistiki dijagram
- drvo ivota - koji se sastoji iz deset sefirota, a svaki od njih je
predstavljen loptom posebne boje.
Postoji iscrpna literatura o Kabali sa kojom e se neki itaoci upoznati.
Skandinavsko drvo ivota

Skandinavska verzija ovog mita definisana je i ponovo spomenuta u Prozi ili Mlaoj Edi.
________________________________________________________________________________
43

________________________________________________________________________________
Drvo sveta je dinovski jasen, smeten na vrhu planine gde se
odravaju savetovanja bogova. Ogranci jasena doseu iznad
neba.
Tri velika korena drveta, vidno razdvojena, odlaze na tri strane
tako da:
- jedan ide u Niflheim, hladan, taman pakao gde ivi vuk Fernis. Ispod korena je izvor reke
Hvergelmir, a u blizini ivi zmija Nidhug;
- drugi ide u zemlju ledenih dinova, Jotunheim, sa glavnim gradom Utgardom. Ispod ovog
korena je bunar elja koji uva din Mimir;
- trei ide u zemlju bogova, a ispod njega je sveto vrelo Urd koje poseuju tri boginje sudbine.
Na granama drveta etiri jelena glou izdanke. Oni simbolizuju etiri vetra ili elementa. Orao stoji
na vrhu najvie grane, a izmeu njegovih oiju je jastreb.1 Veverica se kree gore-dole po drvetu
nosei poruke koje izazivaju konflikte izmeu orla i zmije Nidhug.
Ovo drvo se naziva Jgdrasil, to znai veala Jga ili Odina, kralja bogova, jer se pretpostavlja da
je 9 dana bio obeen na ovom drvetu.
Budistiko drvo
Za budiste je svako drvo povezano sa
budom, kao to je za Grke i Rimljane
svaka biljka u vezi sa bogom. U
istonjakoj umetnosti najpoznatiji je
viegodinji dinovski fikus ispod koga
je Gautama, istorijski buda, stekao
prosvetljenje.
Pomenuti fikus je jedna od najviih
biljnih vrsta jer same njegove grane
dostiu rast koji je mnogo vei od
okolnog drvea, a podupiru ih nie grane
formirajui nova stabla. Tako jedna
biljka izgleda kao cela zemlja prekrivena
umom. Nije iznenaujue da je ovo
budistika verzija drveta sveta.
Tri semena
Kada su Adam i Eva odlazili iz raja, po legendi, poveli su do kapija svog treeg sina, Seta, da bi
dobio tri semena drveta ivota.
______________________________________________________________________________
Ptica na drvetu se pominje i u nekim mitovima drugih naroda.
________________________________________________________________________________
1
44

________________________________________________________________________________
Iz semena je izraslo drvee koje je upotrebljeno kao:
- drvo za Mojsijev tap;
- grana koja je zasladila vode Maruha;
- drvo koje je sluilo za konstrukciju Solomonovog hrama;
- drvo za pravljenje klupe na kojoj su sedele Sibile kada su prorekle dolazak Hrista;
- drvo od koga je nainjen krst za samog Hrista.
Ova legenda je naslikana na oltaru crkve u Lejdenu, u Holandiji.
Arhetipski ovek
Kabalisti esto slikaju arhetipskog oveka na svom drvetu ivota, a Hristov krst nazivaju drvetom.
Zoroaster je bio sputen na drvo i stvarao je divno, svetlo na njemu. Kao rtveni bogovi, Adonis
iz Sirije i Atis iz Frigije bili su povezani sa vegetacijom.
U Egiptu je Oziris, bog vegetacije, ubijen upotrebom tamariskovog drveta, a u Indiji je bog Krina
ubijen strelom koja ga je prikovala za drvo.
Ve je spomenut mit o Odinu. Mnoge druge prie o inkarnaciji rtvenih bogova povezane su sa
drveem.
Duhovi drvea
Veina okultista zna razliku
izmeu elementarnih snaga i
elementala. Prve su sablasti ili
senke umrlih iji besmrtni duh
izvesno vreme luta pre no to
pree u vie sfere. To su
duhovi sa groblja i aveti koje
nastanjuju stare kue.
Elementali su prirodni duhovi.
Oni su na niem nivou od
anela i veruje se da mogu da
ive sa ili u ljudskim biima.
Klasifikovani su u est osnovnih grupa: gnomi - duhovi zemlje; undini -vode; silfi - vazduha;
salamanderi - vatre; driadi - vegetacije i foni - duhovi ivotinja. U ovoj knjizi obrauju e samo
driadi.
________________________________________________________________________________
45

________________________________________________________________________________
U folkloru pojedinih zemalja ouvao se obiaj da se ovim duhovima nudi mleko, ulje ili med, dok
su vetice rtvovale kozu.
U davnim vremenima verovalo se da svako drvo nastanjuje duh ili nimfa koji umiru zajedno sa
biljkom. Nazivani su hamadriadima.
U driade se ubrajaju i duhovi trava koji su razliiti od duhova drvea, zatim oreadi - duhovi
planina i napaee - duhovi brda.
Metamorfoze
U
klasinoj
mitologiji
ljudska
bia se ponekad
preobraavaju
u
ivotinje ili biljke.
Ovo se bez sumnje
odnosi na promene u
psihologiji i nainu
ivljenja,
kada
metamorfoza rtve
odgovara prizvanim
okultnim svojstvima.
U Ovidijevim Metamorfozama ima mnogo ovakvih promena. Nimfa Dafne preobraena je u

lovor da bi umakla udvaranju Febusa, a Sirinks u trsku zbog udnje Pana. Mladi Narcis, da bi
izbegao druenje sa suprotnim polom, posebno sa priljivom nimfom Eho, pretvoren je u
istoimeni cvet.
Kliti, nimfa koju je napustio bog-sunce, preobraena je u suncokret koji stalno okree glavu ka
suncu. Adonis, Venerin ljubavnik, pretvoren je u mirisavo drvce.
Pretpostavlja se da postoje zatitna sredstva kako bi se, izbegle ovakve transformacije. Na primer,
u Odiseji junak koristi moli, biljku specifinih karakteristika, da bi vratio ljudski oblik svojim
drugovima koje je Kirka pretvorila u svinje. Beli luk, druga biljka iz istog roda, upotrebljavala se
za atitu od vampira.
Guske iz koljki
Metamorfoze u mitovima nagovetavaju pojave koje se, deavaju u prirodi, na primer pretvaranje
punoglavca u abu.
________________________________________________________________________________
46

________________________________________________________________________________
Bilo je nekoliko imaginarnih metamorfoza, kao verovanje koje se ouvalo do XVII veka, da na
etinarima u blizini severozapadne obale kotske i Irske rastu koljke iz kojih se izleu posebne
vrste veoma krupnih gusaka tzv. baranakile guske.
Postoji, stvarna, mada povrna slinost izmeu koljki i ptica. Za okultiste nema razloga zato
takva slinost ne bi postojala, iako se radi o sasvim razliitim vrstama.
Druidski alfabet drvea
U mitologiji je svaka biljka bila posveena bogu. U keltskoj mitologiji
postojao je poseban spisak bogova i odgovarajuih biljnih vrsta, mada su
pojedine vrste drvea smatrane za toteme plemena.
Originalni galski alfabet odgovarao je popisu drvea. astojao se od 17
slova,
a
H
je
kasnije
dodato.
Nekada
je
izgledao:
BLNFS(H)DTCMGPRAOUEI pri emu je svako slovo bilo predstavljeno
imenom drveta, a danas: Ailm, Beite, Coll, Dur, Eagh, Fearn, Gath.
Huath, Togh, Luis, Muin, Nuin, Oir, Peith, Ruis, Suie, Teine, Ur.
Odgovarajue vrste drvea su: brest, breza, leska, hrast, jasika, jova, vrba iva, trnjina, tis,
oskorua, loza, jasen, bunasto drvee, bor, zova, vrba, zimzeleno bodljikavo bunje sa utim
cvetovima, vres.
KORE I DRVEE
Neke od biljnih kora koje se koriste u medicini svoju sposobnost za leenje
zasnivaju na aromatinim sastojcima. Biljke koje imaju takve kore uglavnom
potiu iz zapadne Indije, Indokine, Sjedinjenih Drava, ri Lanke ili sa
Bahamskih ostrva, i pripadaju razliitim rodovima.
Bezmirisne kore
U biljne vrste ije kore nemaju miris spadaju nar, vunasto drvo, crni glog, divlje trenje i druge.
Hamamelis se naziva vetijom travom, jer se njegove ravaste grane koriste kao ralje.
Predvianje se bazira na obliku, a ne na vrsti drveta. Materijal od koga se prave ralje moe biti
mineralnog, biljnog ili ivotinjskog porekla, jer vidovita svojstva zavise od nesvesnog kretanja
ljudskih miia.
Smatra se da brezov prut titi od zlih ini, a vrbov spreava vizije
obmane. Prut od eukaliptusa naziva se gvozdenim tapom.
Drvee
Po legendi, krst za koji je Isus Hrist bio zakovan napravljen je od jasike, jer se grane tog drveta
tresu sa strahom.
________________________________________________________________________________
47

________________________________________________________________________________
Jo jednu ideju o tome izneo je Ser Don Mandevil (1372.) u svojim putopisima iz 1371. godine.
Tvrdio je da je taj krst sastavljen od etiri razliite vrste drveta: gornji deo je bio od empresa,
krai od palme, osnova od kedra, a tabla sa natpisom od masline. Smatrao je da je takav izbor
uinjen zbog dugotrajnosti.
Postoji jo jedna ideja o vrsti tog drveta. Po predanju, drvo je uzeto sa etiri strane sveta tako da
krst predstavlja jedinstvo vremena i prostora. Postoje razliita miljenja o vrsti tog drveta. Neki su
mislili da je to bila imela, a drugi da se radilo o vrsti veoma razvijenog drveta koje je
ispoavanjem postalo krljavo.
Mnogi rani pisci, ukljuujui i ekspira, smatrali su da se Juda Isariot obesio o zovu. Ta biljka je
rasla u vrtovima da bi upozorila vetice i vece, jer ukoliko bi bili otkriveni, stavljan im je veni
od zove na glavu.
Drvo graba, leske, hamamelisa ili alosne vrbe, zbog svog Y oblika, najpogodniji je materijal
za pravljenje ralji.
Otporno drvee
Pojedine vrste drvea su veoma otporne. Krljavo drvo
venje je imuno na crve, kedar na moljce, a mirta i tis
slue za odstranjivanje buva.
Sve vrste drvea sadre u svojim stablima ivu beljiku i
mrtvu sr. Sr je vana za biljke isto koliko i skelet za
ivotinje, te se zbog svoje jaine i otpornosti
upotrebljava za proizvodnju mnogih artikala.
Bambusi su monokotile od kojih se prave mnogi
proizvodi. Kao ostale vrste trava i oni sadre mineralne
silikone koji se pod imenom tabair koriste kao narodni
lekovi prilikom leenja raznih bolesti na istoku.
Duvan je svojevremeno uvan u tabakerama od kedra
jer je to vrsta drveta koja zadrava aromu.
Drvee sa lekovitim svojstvima
Korienje drvea u lekovite svrhe ukljuuje upotrebu aromatinih, gorkih i obojenih vrsta koje se
najee kultiviu u zapadnoj i junoj Indiji, centralnoj Americi, na Filipinima i Malajskom
arhipelagu.
________________________________________________________________________________
48

________________________________________________________________________________
SMOLE I BALSAMI
Prirodni lepak nastaje isparavanjem soka povra i nerastvorljiv je u alkoholu i etru. Poznat je po
svojim adhezionim svojstvima i stvara lepljiv rastvor u vodi. Re guma, u uem smislu,
upotrebljava se za supstancu koja sama od sebe iscuri sa stabla nekih stepskih afrikih biljaka
posle prirodnih ili mehanikih ozleda (npr. dejstvo vetra, napad insekata i sl.). U medicini se
upotrebljavaju arapska i tragantova guma kao blagi melemi. Ostale vrste se koriste u magiji. Na
primer, guma dobijena iz vinjinog drveta upotrebljava se u magijskim kaenjima pod tajnim
nazivom mozak.
Kinoici
Kino je osueni opori sok dobijen iz drvea raznog botanikog i geografskog porekla. Poznate
vrste su malabar ili istonoindijski kino iz biljnih vrsta Pterocarpus, zatim tzv. crvena guma ili
eukaliptusov kino i bengalski kino dobijen iz biljne vrste Butea.
Jedini koji se upotrebljava u magiji je sok aloje dobijen iz
ogromnih listova ove biljke. Koristio se u ritualima gde su
bila ukljuena dejstva Sunca, Meseca, Venere i Jupitera.
Gume-smole
Gume-smole su materije prelaznog oblika izmeu guma i smola. One obuhvataju:
- galbanum1;
- olibanum ili frankenson2;
- miru;
- euforbijum;
- amonijakum;
- gambrodijum3;
- asa fetidu.
Asa f e t i d a ima prodoran miris i dobija se iz biljke Ferula foetida,
iz familije Umbelliferae.
U Persiji se upotrebljava1a kao zain. Dugo vremena se smatralo da
ima znaajna okultna svojstva i nazivana je hranom bogova.
Mira potie iz severoistone Afrike i Arabije, ima aromatine sastojke i upotrebljavala se za
balsamovanje. Bila je simbol smrti i koristila se u magijskim ritualima povezanim sa Saturnom,
planetom koja izaziva velike nesree.
______________________________________________________________________________
ukasta, zelena ili mrka aromatska smola dobijena iz nekoliko azijskih biljaka.
2
Guma-smola iz istono-afrikog i arapskog drvea iz familije Burseraceae.
3
Oran do smea guma-smola iz jugoistono-azijskog drvea iz familije Juttiferae.
________________________________________________________________________________
1
49

________________________________________________________________________________
Euforbijum takoe potie iz zemalja severne Afrike i upotrebljavao se u magijskim ritualima
povezanim sa Marsom, planetom koja izaziva manje nesree.
Persijanci su u svojim magijskim radovima koristili haomu, palmine listove i granice nara, kao i
svenjeve smolastih granica koji su u dananje vreme zamenjeni iicama. Nisu ostavili podatke
iz kojih biljaka je poticala smola, ali izgleda da su pripadale familiji Burseraceae.
Darovi maga
Mag, mudar ovek koji je posetio malog Isusa, ponudio je
zlato, tamjan i miru. Zlato je simbolizovalo njegovo
kraljevstvo, tamjan svetenstvo, a mira smrt i vaskrsnue.
U drevnim vremenima vladari i svetenici od Kine do
Perua koristili su zlato i tamjan. U Egiptu, mira se
upotrebljavala za balsamovanje da bi se telo pripremilo za
vaskrsnue.
U davnim vremenima Jevreji i hriani su praktikovali
mumificiranje. Sveti Josip i Sveti Nikola su Isusovo telo,
skinuto sa krsta, premazali i pripremili da bude spaljeno
po obiaju Jevreja.
Ovakav rad je zahtevao upotrebu mire i aloje u velikim
koliinama. Aloja verovatno nije upotrebljena u vidu
osuenog soka, ve kao guma-smola dobijena iz indijskog
drveta Aquilaria Agallocha, biljke sumnjivog dejstva.
Smole
Smole su proizvodi rastvorljivi u
alkoholu, etru i etarskim uljima, ali ne
i u vodi. Sandarak, izmirna, zmajeva
krv i mastiks dobijaju se jednostavno
zasecanjem stabala i krupnijih grana
biljaka, a kolofonijum nastaje posle
destilacije terpentina od raznih vrsta
bora.
Mastiks potie od biljnih vrsta Pistacia koje rastu na obalama Mediterana, a upotrebljava se u
magijskim operacijama povezanim sa planetom Merkur.
Jedna vrsta zmajeve krvi dobija se iz plodova palme Daemonorops u obliku jasnih, tamno crvenih
komada veliine nekoliko centimetara, a druga vrsta je u obliku manjih kapljica i potie i drveta
Dracaena. Obe biljke su tropske, a u magiji su se koristile pod tajnim nazivom krv.
________________________________________________________________________________
50

________________________________________________________________________________
Tamjan u bogosluenju
Izmirna je balsamina smola dobijena iz zaseenih
stabala raznih vrsta biljke Styrax koja potie sa Sumatre i
Sijama. To drvo je slino abonosovini. Tamjan - sredstvo
za kaenje - nastaje meanjem tamjana, izmirne, mire,
sandaraha ili nekih drugih mirisnih smola.
Tamjan se upotrebljava u svim religijskim
bogosluenjima, osim kod protestanata i nekih
muslimanskih grupa. Za Jevreje ga je propisao sam bog,
a postojao je i poseban oltar za dnevnu upotrebu.
Prema Apokalipsi Svetog Jovana i radovima Origena
ranohriani su odbili da daju tamjan rimskim
boanstvima, mada su ga upotrebljavali u svojim
bogosluenjima. Materijalistiki pisci, kao Maimonides,
istiu da je tamjan bio upotrebljavan u ritualima
sjedinjavanja da bi neutralisao mirise tela. Po Lidbiteru1
to nije okultno svojstvo, ve tamjan:
- simbolizuje uspon osobe koja moli;
- iri boanski uticaj;
- izaiva potovanje;
- dovodi do proiavanja.
Isti autor navodi da prisustvo tamjana izaziva talasanje u atmosferi koje povoljno deluje na
duhovne vibracije ali neprijateljski na sve ostalo. Svetenik postie magnetinost u svom
okruenju i ostvaruje kontakt sa stanovnicima nevidljivih svetova.
Kaenje
Tamjan su koristili drevni Egipani, Indusi, Grci i Rimljani. Upotrebljavali su razne vrste kandila
koja su esto pravljena od plemenitih metala u obliku pojedinih ptica simbolizujui vazduh. U
sam in bogosluenja bila je ukljuena ideja o jedinstvu etiri elementa: sveta voda sadri so i
vodu, so simbolizuje zemlju, plamen svea i estice uglja vatru, dok tamjanska isparenja
predstavljaju vazduh.
Mojsije je dao formulu za pripremanje odgovarajue meavine za
tamjan. Ona sadri galbanum, tamjansku smolu i nekoliko drugih
supstanci koje je teko identifikovati.
______________________________________________________________________________
C. W. Leadbeater: Nauka o prieu, Madras, 1929.
________________________________________________________________________________
1
51

________________________________________________________________________________
Oleorezine
Oleorezine su prelazni oblici izmeu smola i etarskih ulja. To su balsami koji predstavljaju
rastvor smole u etarskom ulju. Balsami u uem smislu nastaju kao patoloki proizvodi na
ozleenom stablu nekih tropskih drvenastih biljaka. Tenost koja izlazi iz ozleenog stabla brzo
se stvrava i dobija vrst oblik.
Balsami se upotrebljavaju za pripremanje svete
krizme. Na zapadu ima 6 vrsta, a na istoku 36. Oni
moraju da sadre najmanje po jedan balsam u
irem smislu rei koji se sastoji iz guma-smola,
smola i oleorezina.
Oleorezine su perubalsam, tolubalsam i kanadski balsam, koji dolaze iz Novog sveta, tako da nisu
bili upotrebljavani u ranom hrianstvu, i stiraks, koji se dobija iz biljke iz familije
Hamamelidaceae, turskog porekla, i koristi se u magijskim operacijama povezanim sa mesecom.
Ulja
U ulja se ubrajaju masne materije koje prema sastavu masnih
kiselina mogu da budu na obinoj temperaturi tene ili vrste, i
hemijski razliita etarska ulja koja sadre isparljive sastojke i
stvaraju miris mnogih cvetova.
Kamfor se dobija destilacijom etarskih ulja kamforovca koji
potie iz familije Lauraceae. Upotrebljava se u magijskim
operacijama koje su povezane sa mesecom. Ulje karanfilia se
dobija iz cvetnih pupoljaka biljke Eugenia koja je iz familije
Myrtaceae. Koristi se u ritualima koji se izvode uz dejstvo
planete Merkur.
Maslinovo ulje je ve pomenuto. U Starom zavetu ovo ulje je
opisano kao meavina koja sadri mirtu, cimet, kalamus, kajsije
i masline.
U Novom zavetu, kada je Sveta Marija Magdalena, zbog mazanja Isusovog tela, bila kritikovana,
objanjeno je da je telo namazano za pogreb. Upotrebljena mast je bila plemeniti nard i uvana je
u kutiji od alabastera.
Nard (Nardostachys) je biljka iz familije Valerianaceae koja uspeva na Himalajima. Aktivna
supstanca se dobija iz korena.
'
________________________________________________________________________________
52

W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava I Biljaka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

W. B. Crow - Magijske Karakteristike Trava I Biljaka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAGIJSKE

WILLIAM BERNARD CROW

PREVOD: G-A OLJA IVANOVSKA

The Occult Properties of Herbs and Plants

Priroda trava ............................. 5

Savetuje se itaocima da svojevoljno ne upotrebljavaju biljke o kojima se govori u

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Ceremonija aja u Japanu

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

Doktrina klasifikacije prema obliku biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

Evidentno je da se vino koristilo jo u ranim

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Evo sad' e kafica!

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

(1) da je rua povezana sa imenom njihovog osnivaa;

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

More turci ne gaz'te oranje!

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

Drvee kao sredstvo za proricanje

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Postoje tri vrste ulja:

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

Skandinavsko drvo ivota

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

U Ovidijevim Metamorfozama ima mnogo ovakvih promena. Nimfa Dafne preobraena je u

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

The Occult Properties of Herbs and Plants

Magijske karakteristike Trava i Biljaka