Milka Ivic Pravci U Lingvistici 2

BIBLIOTEKA
XX: VEK
73/2*
Urednik
Ivan olovi
Milka Ivi
PRAVCI
u
LINGVISTICI
II
Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem
"Lingvistika u devedesetim godinama"
Beograd
2001
Trei deo
JEZIKA ISPITIVANJA U
XX VEKU
(NASTAVAK)
GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU
458. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji razvoj

::i period: tada se zasniva generatiuna gramatika.
Tenninom
:
generatiuna
naglaava se injenica da je cilj
gramatike utvrivanje pravila po kojima se generiraju
= stvaraju) reenice. Generativnu gramatiku koja se za

snn-a
na posebnom metodu analize, iji je tvorac Noam
Chomsky (ro.
amatikom
1928),
nazivaju mnogi
transfonnacionom
transfonnaci
(Chomskv je upotrebio termin
}Q da bi identiftkovao onu vrstu pravila koja stupaju u dej

Sl\U tek poto su uspostavljene "dubinske frazne struktu
re
na osnovu kojih se produkuju reenice - v.
463).
Jednim od najveih dogaaja u lingvistici naeg vremena
s.matra se objavljivanje njegove knjige: "Syntactic Structu

res"
\40
(1957.
godine) kojom je transfonnacionalizam zasno
i razglaen irom lingvistikog sveta.
459.
Generativna gramatika je ve nagovetena u radovi
ma eminentnog predstavnika jelske kole, Zelliga Harrisa

(ro.
1909;
v.
356).
Razraujui svoju teoriju distribucije,
Harris je doao do uverenja da bi se efikasna analiza mode

ma mogla izvriti tek sukcesivnim ukljuivanjem simbola u
metodoloku proceduru (simbol N bi se, na primer, upotre
bio za oznaku imenice, pa bi se zatim njime operisalo kao sa
predstavnikom bilo koje konkretne imenice). Ta bi se pro
cedura odlikovala postupnou poniranja u sutinu struk-
jezika ispitivanja u XX veku
ture iskaza: prvo identiflkovati svaku modemsku jedinicu,

pa odnose koji e dati sliku o neposrednim konstituentima
(v.
355),
i, najzad, utvrditi osnovnu shemu strukture ce
lokupnog iskaza. Poi, dakle, od manjih jezikih jedinica

ka veim. Svoje prve ideje o tome Harris izlae jo
studiji "From Morpheme to Utterance" (v.
1946.
479).
Harris se sluio transformacijom pri svojoj analizi. To

je za njega postupak na osnovu kojeg se uspostavlja od
nos izmeu dveju postojeih reenica (na primer aktivne i
odgovarajue pasivne u engleskom jeziku). Za Chomskog
je, meutim, transformacija samo jedno u nizu raznih pravi
la, a primenjuje se na jednu apstraktnu strukturu da bi se

umesto nje dobila druga, manje apstraktna struktura. Tran
sformacionalizam Noama Chomskog nije, dakle, identian
s transformacionalizmom Zelliga Harrisa.
460. I Chomsky se opredelio za postupnost analize i sim
bolino prikazivanje jezikih fakata. Ali je redosled postup

nosti zamiljen u obrnutom smislu: poi od veih jezikih
jedinica ka manjim, tj. prvo utvrditi osnovnu strukturu iska
za (odrediti neposredne konstituente), a opisivanje bazi
nih morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Dok je, dakle,
Harrisova analiza morfoloka po svojoj polaznoj orijentaci
ji, dotle Chomsky pristupa analizi sa pozicija sintaksiara.
Ova se dva naunika, uostalom, razlikuju i po rasponu teo
rijskih ambicija. Harris je prvenstveno lingvistiki (tj. kao
gramatiar) zainteresovan za osvetljavanje reenikih struk
tura. Chomsky, meutim, prilazi jezikom ispitivanju sa e
ljom da dozna to vie o odnosima gramatikog i logikog.
461 .
Nauni horizont Chomskog bio je u osnovi odre
en njegovim izvrsnim poznavanjem i principa klasinog

amerikog distribucionalizma (v.
cepcije sintakse (v.
427).
352)
i logistike kon
Osmatrajui jezik
iz perspektive
iz.
takvih svojih znanja, on je poeo razmiljati o potrebi
Pravci u lingvistici II
nja jedne univerzalne teorije o gramatikim struktu

koja bi se u dunoj meri koristila uvoenjem simbo
.a u proces analize (budui da bi se samo takvim metodo
A::61rim postupkom naunom pristupu obezbedila eljena
ost) . Iz te se zamisli rodila generativna gramatika.
162. Teorija Chomskog zasniva se, pre svega, na uvere
da gramatika koja na pravi nain slui svome cilju treba
nam objasni principe po kojima stvaramo reenice odno
'i-nD razumemo njihovo znaenje. U iu panje postavljaju
procesi, ovog puta ostvareni na planu sinhronije (o di
ciji sinhronija l dijahronija v. 267) , do kojih dolazi
:nli.kom kreiranja reenica, odnosno njihovog poimanja.
G ramatika jednog jezika definie se kao sistem pravila
prirnenom dolazi do korienja jezikog sredstva.
?'oo Chomskom, ova pravila su sreenog karaktera (engl.
:rdered rules), to znai da se ne mogu prirnenjivati pro
ljno, ve samo po odreenom redosledu. Transfonna
.:XKl.a gramatika Chomskog se odnosi, dakle, na sistem
enih pravila koja se prikazuju pomou simbola.
asuprot distribucionalistima koji su opisivali ono to se
:2bzi u korpusu (v. 352), Chomskog zanimaju pravila po
nou kojih se izvode "gramatike" reenice, tj. one koje je
nko oseanje nosilaca datoga jezika prima kao pravilne.
Reenice se razlikuju izmeu sebe po tome koliko su u
tikom pogledu uspele; neke doseu punu meru
atinosti, neke ne. Procenjivanje reenica s obzirom
:u njihovu gramatinost spada obavezno u nadlenost go
.-umih predstavnika datog jezika. Pod terminom kompe
:encija govornog predstavnika (engl. competence of the
rtative speaker) treba razumeti i sposobnost da se uoe
Jevijantne (tj . gramatiki nedovoljno uspele) reenice, s
da se ak i njihovo znaenje shvati, i sposobnost da se
:uume potpuno nova, tj. ranije nikada registrovana ree-
lO
nica. Poto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi

u zadatak iznalaenje principa na osnovu kojeg se generi
raju samo one reenice koje govorni predstavnik prihvati
kao gramatiki pravilne, a iskljuuju one koje govorni
predstavnik odbacuje kao "negramatike", jasno je da poj
movi lingvistike intuicije i lingvistike procene ulaze u
krug njihovog neposrednog interesovanja. Chomsky ak
naglaava da bi eleo da iznae takvu teoriju koja bi obja
snila i pojavu lingvistike intuicije. On se, dakle, eksplicit
no opredeljuje za ispitivanje fenomena koji su u vezi s lin
gvistikom kompetencijom, zapostavljajui pri tom svesno
sve ono to se neposredno tie samog ina jezikog ispo
ljavanja (engl. termin: perfonnance). Jedna od funda
mentalnih diskusija koju uvodi teorija Chomskog odnosi
se na razlikovanje dvaju apstraktnih nivoa jezika: povrin
ske i dubinske strukture (engl. surface structure l deep
structure). Povrinska struktura jeste direktna apstrakcija
odnosa koji se uoavaju u ostvarenim reenicama jednog
datog jezika: dubinski nivo, budui apstraktniji (i u tom
smislu "dublji") podrazumeva, naprotiv, one odnose koji
se ne uoavaju neposredno posmatranjem ostvarenog jezi
kog fenomena, ve se moraju rekonstruisati na osnovu izve
snih principa koje postavlja teorija (vie o tome u 463) .
Poto se opredelio u naelu za domen jezike kompeten
cije, Chomsky svoju naunu panju koncentrie na pro
blem dubinske strukture; njegova gramatika, dakle, ima u
sutini "dubinski" karakter1
1 Terminima dubinska gramatika i povrinska gramatika
sluio se pre Chomskog ameriki lingvista Charles Hockett. Ove
termine su popularizovali filozofi (poznato je npr. da je L. Wit
tgenstein- v. 418n. - jo 1953. god. upotrebljavao izraze Tie
fengrammatik i Oberjliicbengrammatik).
ll
463. Od 1957. do danas Chomsky je znatno evoluirao u

shvatanjima. Definitivna verzija teorije, koja je objavljena
1965 . u reprezentativnom delu "Aspects of the Theory of
Syntax", sadri mnoge korekcije prvobitnih postavki. Sr
te novije verzije bi se mogla u najkraim crtama rezimirati
na sledei nain:
Osnovni nivo analize jezika naziva se bazinom kom
ponentom gramatike. Bazina komponenta gramatike se
sastoji iz sintaksikog dela, iji je karakter generativan, i ta
kozvanog leksikona. Sintaksiki deo obuhvata sistem sree
nih sintaksikih pravila. Njihovom primenom generiraju se
sintaksike jedinice. Ukupnost tih jedinica ispoljava se u vi
du "fraznih" struktura (o terminu "fraza" v. 363n.) . S obzi
rom na karakteristian nain prikazivanja, "frazna" struktura
se najee naziva "drvetom" ; up. npr. "drvo" nastalo u pro
cesu generiranja reenice (S) koja je sainjena od subjekat
ske "fraze" (NP), reprezentovane imenicom (N) u konstruk
dji s pridevom (Adj) , i od predikatske "fraze" (VP) iji su
konstituenti glagol (V) i njegova priloka odredba (Adv) : 2
NP
Adj N
VP
n
AdvV
2 Takve reenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim prime

rima kao to su : dobro dete mimo spava, uvredena ena glasno
raegoduje, jesenje sunce blago sija i sl.
12
Pravila kojima se generiraju "frazne" strukture prime

njuju se bez kontekstualnih ogranienja (engl. termin:
context=free rules) i nazivaju se pravilima prepisivanja
(engl. rewriting rules). Prepisivanje se odnosi na injeni
cu da prilikom procesa generiranja "drveta dolazi do po
stu pnog zamenjivanja simbola (NP se npr. u gore prikaza
nom "drvetu" zamenjuje sekvencom Adj + N) . Ovakvo za
menjivanje ( = "prepisivanje") ima, u stvari, za cilj da pre
ciznije osvetli prirodu sintaksike jedinice o kojoj se radi
(u pomenutom sluaju uvedena sekvenca Adj + N daje
podatke o konstituentima "fraze" NP) .
eu sintaksika pravila koja dejstvuju u bazinoj kom
ponenti svrstavaju se i pravila za uspostavljanje komplek
m ih simbola (uvoenje ovih pravila u fond teorijskih poj
mova dolazi kao jedna od krupnih novina u poreenju s
onim to sadri prvobitna verzija teorije) .
Kompleksni simboli jesu oni simboli koji se ukljuuju
u drvo" neposredno pre nego to e se izvriti leksiko
razreenje reenice, s tim da se pomou njih ukae na sve
one momente koji e biti odluujui za njeno znaenje.
:\pr. kompleksni simbol e dati informaciju o tome da li
e dati prelazni glagol u poziciji objekatske dopune zahte
\-ati ili iskljuivati prisustvo imenice koja oznaava ivo bi
e: registrovanje takvog podatka ograniie u odgovaraju
em smislu izbor imenikih leksema koje bi dole u obzir
kao kandidati za leksiko razreavanje objekatskog konsti
tuenta (reprezentovanog u "drvetu" simbolom N) .
Jedinice generirane u bazikoj komponenti prime nom
sintaksikih pravila sainjavaju takozvanu dubinsku struk
turu jezika.
Leksikon je onaj deo bazine komponente koji je za
miljen kao skup specifinih kompleksa leksikih pojedi
nosti. Te (hijerarhijski inae nesreene) pojedinosti obu-
Pravci u lingvistici ll
13
hvataju relevantne podatke semantikog, sintaksikog i fo

nolokog karaktera. Ovi se podaci prikljuuju fraznoj
strukturi primenom naroitih pravila. Pod njihovim se dej
stvom odabiraju odgovarajue jedinice (rei odnosno
morfeme) iz leksikona i ubacuju na odreena mesta u "dr
vo" (po jedna jedinica ispod svakog kompleksnog simbo
la). Tek prisustvo ovih pojedinosti konano osmiljava do
tle vrlo apstraktnu sintaksiku konstrukciju.
Poto su sve faze konstrukcionih postupaka i postupa
ka leksikog osmiljavanja u bazinoj komponenti obavlje
ne, u dejstvo stupaju tzv. transfonnaciona pravila. Trans
formaciona pravila slue povezivanju nivoa dubinske s ni
voom povrinske strukture; drugim reima, njihova se pri
mena sastoji prvenstveno u prenoenju podataka s tog po
etnog nivoa jezike apstrakcije na zavrni. Pri tom preno
enju moe doi do razliitih preobraaja "drveta" (bilo
ostvarivanjem izvesnih permutacija, bilo isputanjem od
nosno dodavanjem odreenih pojedinosti), sve u zavisno
sti od konkretnog jezika ije se reenice realizuju. Pravila
transformacije su, naime, specifina za svaki jezik i sainja
\CLju deo njegovog individualnog strukturalnog proftla.
464. Tokom ezdesetih godina generativna gramatika je
postala jedna od centralnih disciplina savremene lingvisti
ke. Mnogi lingvisti, uprkos injenici da ne dele sva teorijska
uverenja njenog tvorca, ipak najee usvajaju njen metod
analize, prvenstveno u sintaksi. Taj se metod inae ve uveli
ko primenjuje u semantici, u ispitivanjima tvorbe rei, pa i u
osvetljavanju jezikog razvoja i dijalekatske diferencijacije3.
3 Samuel Jay Keyser je prvi pristupio svestranijem generativ
nom osvedjavanju dijalekatskih fenomena u svome prikazu rada
amerikih dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDavida: 'The
Pronounciation of English in the Atlantic States" (prikaz je obja-
14
I u fonologiji su se ve poodavno poela primenjivati me

todoloka iskustva steena u radu na podruju sintakse.
465. Ameriki lingvista Morris Halle je prvi uveo gene
rativni pristup u fonoloki opis jezika. I on operie poj
mom sreenih pravila, primenjujui ih na jedinice "leksi
kona" date u svom morfofonoloki osnovnom vidu, s tim
da su glasovni elementi u njima razloeni na distinktivne
osobine. Tako bi se, na primer, srpskohrvatska re rado
u kod Hallea pojavila ne kao skup fonema /rl, /a/, !dl, /olr
I!, Ii. /ul ve kao kombinacija elemenata radost -iju, ali
tako da je svaki glas u tim elementima, dakle r, a itd.,
predstavljen ne kao glas, ve kao "skup distinktivnih obe
leja". Prime nom svojih pravila na obeleja u takvom nizu,
Halle bi izveo oblik radou, tanije onaj skup distinktiv-
nib osobina koje odreuju ovaj glasovni niz. Na taj nain
su jedinice koje razmatra Halle vrlo apstraktnog karaktera
u poreenju s onim to je tipino za fonoloki opis jezika
u predgenerativnoj" eposi (kao to su i sintaksike jedini
ce Chomskoga mnogo apstraktnije nego lingvistika real
nost kojom su se bavili distribucionalisti) . Pri tom je fone
ma potpuno zaobiena kao relevantna lingvistika stvar
nost (ime se generativna fonologija bitno razlikuje od
dotadanje) . Generativna fonologija mnogim detaljima
svog metodolokog postupka navodi na opasku da se ono
to je za Praane bilo morfofonoloki nivo (v. 3 2 1) ovde
vljen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte:

"Ordered Rules, Dialect Differences, and Historical Processes",
Lg 41. N 2, 1965, 218-224. Od jugoslovenskih lingvista prvi je
primenio generativne kriterije u dijalektologiji Pavle Ivi, u svo
joj studiji "Phonemic Di.fferences and Rewrite Rules", Verhandlun
gen des zweiten intemationalen Dialektologenkongresses Il (
Zeitschrift fii r Mundartforschung, neue Folge Nr. 4, izd. Ludwig
Erich Schmitt. Wiesbaden 1968, 407-412 ).
=
15
naziva fonolokim domenom. Fonoloki opis u generativ
noj gramatici ukljuuje i informacije relevantne za grama

aku strukturu reenice.
466. Poslednjih godina se meu fonolozima najvie vo

je diskusije o tome kako treba postupati sa "sreenim
pravilima" (da li ih primenjivati cikliki, da li, i u kojim

ajevima, posebno odreivati njihov meusobni pare
hl). Iz redova fonologa uju se u poslednje vreme i gla5o(:)\; u prilog svestranijem tretiranju morfolokih tema na
erativan nain (M. Halle u tome prednjai; o njego

mm radu posveenom tvorbi rei v. u odeljku
Bibliograf
ike napomene).
467. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u
S..\D doneo je ive diskusije o mnogim bitnim a kontroverz
rum
teorijskim pitanjima. Doskoranji sledbenici Chom-
5-kog poeli su predlagati svoja originalna teorijska milje

!lP koja su esto znaila odstupanja od nekih stavova ui
&elja. I sam Chomsky je, uostalom, unosio izvesne novine

u
svoja prvobitna shvatanja. Mnoge diskusije je izazvalo,
!n
a
primer, sutinsko pitanje o tome ta sve treba postaviti

bazinu komponentu sintakse. Tu su se suoila dva
upravo suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti

mYentar jedinica koje se pojavljuju u bazi, a poveali broj
formacionih pravila (ovo rasprostiranje "u dubinu"
predlae na primer G. Lakoft); drugo, da bi, naprotiv, tre
Oalo smanjiti broj transformacionih procesa, s tim to e

se
poveati inventar jedinica koje se postavljaju u bazu (za
JYo
svojevrsno rasprostiranje "u irinu" opredeljuje se u
poslednje vreme sam Chomsky).
468. U drugoj polovini ezdesetih godina prezentirana

.e
lingvistikoj javnosti jedna nova teorija pod nazivom ge
'lerativne semantike.
Njeni osnivai su uenici Chomskog
u piVom redu G. Lakoff, J. Ross i J. McCawley; najdublje
16
je dosada osvetlio McCawley). Zadravajui celokupni for

malni aparat prikazivanja koji je svojstven generativnoj
gramatici Chomskog, pristalice nove teorije zamenili su
osnovni sintaksiki pristup semantikim: umesto da pret
postave, kao to ini Chomsky, da je u obrazovanju ree
nice primarna sintaksa, oni polaze od toga da je za jezik
znaenje najvanije. Poto je najvanije, ono mora pretho
diti u procesu generiranja reenice uspostavljanju sintaksi
kog poretka. "Dubinska struktura", dakle, u onom iskljui
vo sintaksikom smislu u kojem je sagleda Chomsky ovde
uopte ne postoji, budui da se svi osnovni sintaksiki
pojmovi zamenjuju semantikim.
469. Semantiko konstituisanje reenice javlja se po
etkom sedamdesetih godina kao velika teorijska tema na
kojoj rade najeminentniji predstavnici generativne grama
tike. bez obzira na to da li dokazuju primat semantike
komponente nad sintaksikom ili obrnuto. No sada posto
jea razlika u gledanju na polazite generativnog procesa
uslovljava i neidentinost reenja koja se predlau za neke
od kljunih problema u ovom teorijskom domenu.
470. Interpretativnom semantikom naziva se pristup
ovoj temi koji je svojstven Chomskom i njemu vemim sled
benicima Gackendoffu, Akmajianu i dr.). Budui da je ovim
razmatranjem semantikog konstituisanja reenice dota
danja standardna teorija u stvari proirila svoje okvire za
hvatajui jednu novu oblast, sadanja faza razvoja teorij
skih stavova Chomskog naziva se proirenom standard
nom teorijom (engl. termin: extended standard theory).
471 . Po interpretativnoj semantici, za znaenje reeni
ce su vani i neki podaci koji se javljaju tek na nivou povr
inske strukture (ili bar takve strukture koja niukoliko nije
dubinska, ve se nalazi negde blie povrinskom nivou).
Iskazivanje anaforskih odnosa, na primer, pretpostavlja i
17
ukljuivanje relevantnih povrinskih podataka (tu je izme

du ostalog, vrlo vaan red rei koji se moe razlikovati od
poretka odgovarajuih elemenata na nivou dubinske struk
rure). Predstavnici interpretativne semantike obino zastu
paju i leksika/izam, tj. shvatanje . da bi leksikon bazine
komponente trebalo da sadri kao posebne jedinice ak i
takve meusobno sline rei kao to su slika, slikati ili na
stupiti, nastup.
472. Generativni semantiari se ne slau sa predloe
nim ukljuivanjem nivoa povrinske strukture u rad .s--..:.
mantike komponente. Njihov glavni operacioni pojam za
reavanje mnogih problema koji se tiu semantike inter
pretacije reenice jesu ogranienja na mogue derivacije
(engl. termin: derivational constraints; za uvoenje ovog
pojma u osnove generativne teorije najzasluniji je G. La
kofi). Radi se o unapred datim gene racionim pravilima
postavljenim na princip: "Ako je A na dubinskom nivou,
mora biti (odnosno ne srne biti) B na drugom nivou" (ov
je se "drugi nivo" esto tie povrinskog nivoa). Na pri
mer, jednom utvren odnos izmeu dva kvantiflkatora na
nim u dubinske strukture ne sme se menjati; u protivnom,
:ierivacija reenice ne valja. To ogranienje je, na primer,
na snazi u odnosu na transformacione mogunosti engle
ske reenice one boy kissed every girl (= "jedan momak
e poljubio svaku od devojaka'). Takva reenica, zbog pri
sustva kvantifikatora, ne moe slobodno biti preobraena
;J pasiv. Bez neophodnih derivacionih ogranienja, prirne
:lDm transformacionih pravila dobili bismo reenicu every
5VI was kissed by one boy gde je razvijeno distribuciono
znaenje ( = "svaku devojku poljubio je po jedan mo
:nak'). Poto takvog distribucionog znaenja u aktivnoj re
.:enici nema, pasivna reenica o kojoj je re se ne moe
smatrati odgovarajuom transformom aktivne strukture i
18
njeno se generiranje u tom svojstvu mora spreiti prime

nom odredenih derivacionih ogranienja.
Generativni semantiari odbacuju leksikalizam. Po nji
ma, semantiki srodne rei kao to su slika, slikati ili na
stupiti, nastup trebalo bi izvoditi iz istovetnih, ili barem
delimino istovetnih, kombinacija odgovarajuih seman
tikih obeleja.
473. Krajem ezdesetih godina je veliku panju izazvala
teorija o "dubinskim padeima" (poznata i pod terminom
padene gramatike - engl. case grammar) koju je razra
dio Charles Fillrnore (rod. 1929) . Radi se o osvetljavanju
odnosa koji se uspostavljaju na nivou dubinske strukture
izmeu predikata i njegovih argumenata (v. 533), zavi
sno od njihovih leksikih znaenja. Broj tih odnosa - po
Fillmoreu: dubinskih padea - je ogranien i svodi se na
sintaksika znaenja kao to su "vrilac radnje" ili "objekat
\Tenja radnje" ili "posesor" i sl. Poto se pokazalo dosta
komplikovanim utvrditi ta je zaista tu osnovno, i prema
tome, univerzalnog karaktera, Fillrnore je svoje prvobitne
poglede na dubinske padene jedinice morao vrlo brzo
unekoliko revidirati. Teorija ni do danas nije dobila svoj
definitivan vid. Medutim, istraivanja na toj strani donela
su neka zapaanja o odnosu leksikog i sintaksikog nivoa
koja su obogatila jeziku teoriju. Fillrnore je inae i danas
mnogo, i vrlo uspeno, angaovan upravo u ovoj oblasti
naunog rada.
.
474. Generativna gramatika je poslednjih godina veliku
panju poklanjala razradivanju koncepta presupozicije
(engl. termin: presupposition), uvodei ga sistematski u
S\'Oje teorijsko-metodoloke okvire. Presupozicija se od
nosi i na ono to se ve zna, odnosno podrazumeva (pret
postavlja) u trenutku komunikativnog ina, tako da se !-1
S\-etlu ovog specifinog predznanja vri semantika inter-
Pravci u lingvistici Il
19
pretacija datog iskaza, ime se on konano i ofonnljuje sa

znaenjske strane. Izbor odredenih leksikih elemenata
pri konstituisanju reenice povlai sa sobom, razumljivo, i
odgovarajui tip presupozicija (na primer glagol vratiti se
namee ideju o tome da je neko mesto A zamenjena me
stom B, ali i to da je pri tom onaj koji se vraa bio u B pre
nego to je bio otiao u A) . Sintaksika ispitivanja u celini
dobila su znatno u kvalitetu od kada je pojam presupozi
cije ukljuen u proces analize.
475 . Celokupan razvoj generativne gramatike osigurao
je najtenju povezanost semantikih sa sintaksikirn studi
jama (v. 455) tako da danas, poetkom sedamdesetih
godina, ta povezanost spada u najmarkantnije odlike sa
vremene lingvistike. Najbolji kadar generativista zaintere
sovan je za to tenje proimanje semantike sa sintaksom.
Pojedinci nude svoja individualna vienja, esto pod ne
posrednom inspiracijom radova logiara.
476. Krajem ezdesetih godina u SAD za kompleksan
semantiko-sintaksiki pristup pri generativnom opisu je
zika zalagao se i Wallace L. Chafe, ija su shvatanja privu
kla dosta panje u to vreme. Chafe je, u stvari, bio blizak
generativnim semantiarima, od kojih se razlikovao najvi
e po tome to dubinske semantike strukture nije srei
vao linearno ve samo hijerarhijski (pravila linearizacije,
po njemu, treba primenjivati tek naknadno, onda kad stu
pe u dejstvo sintaksika pravila). Po nekim drugim poje
dincima, inae, Chafeova teorija podsea na Fillmoreovu
padenu gramatiku (v. 473) . Danas je uticaj Chafeovih
koncepcija manje osetan u krugovima generativista nego
pre pet-est godina.
477. Poetkom sedamdesetih godina mnogi su generati
visti prihvatili shvatanja logiara Richarda Montaguea (ona
su postala pristupana iroj javnosti tek od 1970. godine).
20
ontague je pristupao analizi engleskog jezika prime

njujui metodoloki aparat formalne logike, ali je pri tom,
to je novina, sistematski uzimao u obzir znaenjsku stra
nu sintaksikih konstrukcija. On je, u stvari, imao u vidu
izgraivanje neke vrste kategorijalne gramatike engleskog
jezika uz doslednu semantiku interpretaciju izdvojenih
kategorija. Radovi su ostali nedovreni, poto ga je smrt
pretekla. U ovom trenutku (poetak 1974. godine) intere
sovanje za "Montagueovu gramatiku engleskog jezika" sa
mo dobija u intenzitetu u krugovima generativista, poseb
no u SAD.
4 78. Generativna gramatika je prihvaena na mnogim
stranama i van SAD. ezdesetih godina imala je jako upo
rite u lingvistikim krugovima DR Nemake (sa Berlinom i
Leipzigom kao centrima). Meu generativno orijentisanim
istono nemakirn germanistima od najuglednijih su Man
fred Bienvisch4 i Wolfgang Motsch5 Njihov doprinos razvi
janju teorije nije od malog znaaja. Sem gennanista u rad na
pnxlubljivanju generativne gramatike ukljueni su tamo i
pojedini slavisti, u prvom redu istaknuti sintaksiar Rudolf
RUika, koji je, pored ostalog, izuzetno zasluan za irenje
generativnih pogleda na jezik u slovenskom lingvistikom
SYetu6 .
.. Gramatika nemakog jezika je prvi put doivela generativnu
obradu u Bierwischovom radu "Grammatik des deutschen Verbs"
( = Srudia grammatica Il, Berlin 1963).
s jo 1964. godine objavio je Motsch zapaenu studiju "Syntax
des deutschen Adjektivs" (= Studia grammatica III, Berlin 1964).
6 Rllika je poslednjih godina objavio niz studija iz oblasti sin
takse slovenskih jezika. prvenstveno ruskog, u kojima je primenio
metod generativne gramatike Chomskog. Jedan od naroito zna
ajnih radova te vrste jeste njegova knjiga "Studien zur Theorie
der russichen Syntax" (= Sitzungsberichte der Deutschen Akade-
21
U ostalim evropskim sredinama, kao to je ve naglae

no (v. 141) generativni pristup se esto pririlenjuje na
sasvim specifian nain, bez neposredne veze s uenjem
Chomskog.
Bibliografske napomene
479. Prvi uvod u transformacionalistiki metod daju
Harrisovi radovi: "From Morpheme to Utterance", Lg 22,
1946, 161-183; "Discourse Analysis", Lg 28, 1952, 1-30;
"Discourse Analysis: a Sample Text", Lg 28, 1952, 474-494;
"Transfer Grammar", IJAL 20, 1954, 259-270. Medutim, iz
razito transformacionalistika po ideji i izlaganju je tek
njegova studija: "Co-occurence and Transformation in Lin
guistic Structure", Lg 33, 1957, 283-340. Originalan Harri
sav pristup sintaksi dobija najpotpuniji vid u njegovom
delu "String Analysis of Sentence Structure" (= Papers on
Formal Linguistics N l, The Hague 1962) .
Transformacioni test u sintaksikoj analizi ruskoga jezi
ka primenio je jo 1958. Dean Stoddard Worth: "Transform
Analysis of Russian Instrumental Constructions", Word
Vol. 14, N 2-3, 1958, 247-290. Ovaj Worthov rad ostae
datum u istoriji slavistike: tada je prvi put slovenska jezi
ka problematika obraena transformacionalistiki.
Danas ve klasino delo transformacionalizma jeste
knjige Noama Chomskog "Syntactic Structures" (The Ha
gue 1957; revidirano izdanje 1963; X izdanje 1972 l= ja
nua Linguarum Series Minor, 4/.) . Koristan je prikaz ovog
dela koji daje R. B. Lees u Lg 33, 1957, 375-408. Lees na
pristupaan nain izlae smisao transformacionalizma u
mie der Wissenschaften zu Berlin. Klasse fii r Sprachen, Literatur
und Kunst, Nr. l, Berlin 1966).
22
V]a X, 3, 1961, 69-77 (naslov lanka: "to takoe transfor

macija"). Inae, dogaaj u razvoju generativne gramatike
znailo je objavljivanje Leesovog rada: "The Grammar of
English Nominalization" ( = IJAL, Part II, Vol. 26, N 3,
1960; II izdanje 1963) .
Evoluiranje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpuni
je e se sagledati upoznavanjem sledeih njegovih radova:
"Current Issues in Linguistic Theory", The Structure of
Language. Readings in the Philosophy of Language, izd. J.
A. Fodor i J. J. Katz, New Jersey 1964, 50-1 18; "Topics in
the Theory of Generative Grammar", Current Trends in
Linguistics III: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok,
The Hague 1966, 1-60 (pretampano u Linguarum Series
Minor 56, The Hague 1966) ; "Aspects of the Theory of
Syntax", Cambridge Mass. 1965; "Studies on Semantics in
Generative Grammar" ( = Janua Linguarum, Series Minor
107), The Hague 1972.
O Chomskom vrlo obaveteno govori J. Lyons: "Chom
sky'', London 1970. V. i izbor tekstova koji su priredili J. P.
B. Alle n i Paul Van Buren, "Chomsky: Selected Readings"
( = Language and Language Learning 3 1), Oxford Univer
sity Press 1971 .
Ideje Chomskog doivele su dalju razradu u radovima
njegovih uenika. V. 11a primer: Paul Postal, "Constituent
Structure. A Study of Contemporary Models of Syntactic
Description", The Hague 1964; J. Katz and P. Postal, Inte
grated Theory of Linguistic Description", Cambridge Mass.
1965; Ray S. Jackendoff, "Semantic Interpretation in Gene
rative Grammar", The M.I.T. Press, Cambridge, Mass., 1972.
Svakako se upoznati sa knjigom Danca Pietera A. M. Seu
rena: "Operators and Nucleus", Cambridge University Press,
1969. U njoj je, u duhu shvatanja koje je zastupao Chomsky
1965, ponuen jedan revidirani generativni pristup jeziku
23
(uz uvoenje kategorije "operatora" radi pravilnog obrazo

vanja "povrinskih struktura") . Seurenov teorijski doprinos
naiao je na vrlo povoljan prijem u krugovima generativista.
Nov svet pojmova uneo je u generativnu gramatiku
George Lakoff svojim radom "On the Nature of Syntactic
lrregularity" (Mathematical Linguistics and Automatic
Translation, Report N. NSF-16, Computation Laboratory
of Harvard University, 1965) . V. i druge, za dalje razvijanje
teorije takoe znaajne radove koje objavljuju, pored La
katia, i drugi uenici Chomskog u asopisima Foundati
ons of Language i Linguistic Inquiry. Na stranicama tih a
sopisa razvijaju se danas ive diskusije izmeu pristalica
"interpretativne semantike", s jedne strane, i "generativne
semantike", s druge. Njihove polemike belei i edicija koju
izdaje "Chicago Linguistic Society" poev od knjige izdate
1969, koja nosi naslov "Papers from the Fourth Regional
teeting of the Chicago Linguistic Society" (od. urednici
C.-J. Bailey, B.- J. Darden i A. Davison) , pa nadalje.
Za slovenski svet od naroitog interesa mogu biti rado
vi Charlesa Fillmorea u kojima se postavlja problem pade
nih znaenja u okviru generativne teorije. V. njegove stu
dije "The Case for Case", Universals in Linguistic Theory,
izd. E. Bach i R. Harms, New York 1968, 1-90. i "Some Pro
blems for Case Grammar", 22nd Annual Round Table. Lin
guistics: Development of the Sixties - Viewpoints for the
Seventies ( = Monograph Series on Languages and Lingui
stics N 24, Georgetown University, 1971), izd. Richard J.
O'Brien, S. J., 35-56. Ostali vaniji Fillmoreovi radovi iz
oblasti semantike publikovani su u reprezentativnim zbor
nicima posveenim semantikoj problematici - v. 144 i
-149. O Fillmoreovim shvatanjima vrlo obaveteno govori
. D. Arutjunova u lanku "Problemy sintaksisa i semanti
Iti v rabotah . Fillmora", V]a No 3, 1973, 1 17-124.
24
Najvaniji radovi istononemakih predstavnika gene

rativne gramatike u kojima se dopunjava i koriguje u poje
dinim detaljima teorija Chomskog nalaze se u publi.kaciji
Studia Grammatica (Berlin) . Njihov rad na generativnoj
gramatici u okviru slavistike moe se pratiti prvenstveno
na stranicama asopisa Zeitschrift fiir Slawistik. Inae, na
koje sve naine generativno tretiraju pojedine jezike te
me razni evropski lingvisti najbolje prikazuje zbornik "Ge
nerative Grammar in Europe" ( = Foundations of Language,
Supplementary Series, Vol. 1 3) , eds. F. Kiefer and N.
Ruwet, Dordrecht 1973 (tu su meu autorima Poljkinja
Irena Bellert, Francuz Nicolas Ruwet, Rus l. A. Mel'uk,
Estonac H. Ratsep, Nemac E. Lang, Britanac J. M. Ander
son, Rumun Emanuel Vasiliu, Maar Ferenc Kiefer i mno
gi drugi urednici naunici iz raznih zemalja Evrope) .
U poslednje vreme na metodoloke koncepcije evrop
skih generativista dosta utie svojim radovima Poljkinja
Irena Bellert. V. njen rad "On the Logico-Semantic Struc
ture ofUtterances", Wroclaw 1972.
Knjiga E. Bacha "Introduction to Transfonnational
Grammar" (New York 1964) lepo uvodi poetnike u metod
Chomskog. Ona je bila veoma cenjena u vreme kad se poja
vila; danas je, meutim, ve zastarela u nekim detaljima, s
obzirom na injenicu da je generativna teorija za poslednjih
pet godina pretrpela znatne izmene. Poetnicima se, sem
toga, preporuuje pristupano pisana knjiga Owena Tho
masa, "Transfonnational Grammar and the Teacher of En
glish", New York 1965 . V. i Nicolas Ruwet, "Introduction a
la grammaire generative", Paris 1967.
Jugoslovenskom itaocu skree se panja na kompe
tentno i lepo' (pristupano i nestrunjaku) izlaganje Ranka
Bugarskog o generativnoj gramatici: "Pojmovno-termino
loki osvrt na generativnu gramatiku", Delo god. XV, br. 7,
25
1969, 869-876, a posebno na knjigu: Noam omski, "Gra

matika i um" (Beograd 1972) , koju je Bugarski priredio za
tampu dajui izvrsne uvodne napomene i propratne ko
mentare. V. sem toga, od istoga autora: "Transfonnaciono
generativni pristup engleskoj sintaksi", Anali Filolokog fa
kulteta u Beogradu, sv. 10, Beograd 1970, 3 73-386, kao i
studiju Midhata Rianovia: "Bit i znaaj generativne teorije
u lingvistici", Filoloki pregled I-IV, Beograd 1971, 85-99.
V. i prikaz transfonnacione teorije Chomskog (u njenoj
prvoj verziji iz 1957. god.) koju daje Vladimir Ivir u Suvre
menoj lingvistici (skriptima) III (Zagreb 1964, 72-82) ; o
ovoj publikaciji v. 138n.), a takoe i studiju: Claire Asselin,
Od generativne sintakse do generativne semantike", Zbor
nik za ftlologiju i lingvistiku XIV/2, Novi Sad 1972, 7-36.
Godine 1965. William Orr Dingwall objavio je biblio
grafiju radova predstavnika generativne gramatike: "Tran
sfonnational Generative Grammar. A Bibliography (Wa
shington, Center of Applied Linguistics) . V. od istog auto
:. lanak "Recent Development in Transfonnational Gene
:-ative Grammar", Lingua 16, 1966, 292-3 16. V. i H. Krenn
.md K. Mi.illner, "Bibliographie zur Transfonnationsgram
tik", Heidelberg 1968; H. P. Schwake, "Korrekturen,
ngen und Nacht.riige zur Bibliographie zur Trans
:Onnationsgrammatik", Braunschweig 1970. Korisno je
.:poznati se i sa zbornikom koji je izdao D. Wunderlich:
"?robleme und Fortschritte der Transfonnationsgramma
::k"'. Mii nchen 1970.
Teorija Chomskog, pored vatrenih pristalica, ima i pro
, ili bar takvih koji su puni sumnji i kritikih primed
V. npr. ta kae E. M. Uhlenbeck "An Appraisal of Trans
ixmation Theory'', Lingua 12, 1963, 1-18 i u "Some Further
kmarks on Transfonnational Grammar", Lingua 17, 1967,
:t)-3-3 16. Posebno strogu ocenu teorije dao je Ch. Hackett u
26
"The State of the Art" ( = Janua Linguarum, Series Minor 73,

The Hague 1968) .
Interpretaciji znaaja generativne gramatike posveene
su dosada razliite studije, mahom kraeg obima, pojedinih
evropskih lingvista koji nisu neposredno deklarisani kao
njeni privrenici. Korisno bi bilo upoznati se, na primer,
sa sledeim radovima: Kurt Wachtler, "Strukturelle Gram
malik und Generative Grammatik: Zwei Entwicklungspha
sen der deskriptiven Lingvistik", Die Neueren Sprachen
15, 1966, 67-76; B. Grunig, "Les Theories Transformation
neUes", La Linguistique N l, 2, 1965, 1 -24 i Na 2, l, 1966,
3 1 -101; Giulio C. Lepschy, "La grammatica transformazio
nale: Studi recenti", Studi e saggi linguistici VI, 1966, 171191; B. Pottier, "La grammaire generative et la linguisti
que", Travaux de linguistique et de litterature publies par
le Centre de philologie et de litteratures romanes de
l'Universite de Strasbourg VI, l, 1968, 7-26.
Vrlo obaveten, kritiki prikaz najvanijih dogaaja u
recentnom razvoju generativne gramatike daje Janos S.
Petbfi u svojoj knjizi "Transformationsgrammatiken und
eine ko-textuelle Texttheorie: Grundfragen und Konzeptio
nen" ( = Linguistische Forschungen 3) , Frankfurt 1971.
Nova generativna teorija, generativna semantika, na
govetena je poetkom 1967. godine u radu G. P. Lakoffa i
J. Rossa, "Is Deep Structure Necessary?" (M. l. T. Internal
emorandum, March 27, 1967) koji nije regularno publi
kovan ve je izdat kao interni memorandum, namenjen
uem krugu predstavnika generativne gramatike okuplje
nih na M. l. T., SAD, Cambridge-Mass. Zatim su usledili za
razvijanje nove teorije znaajni radovi J. D. McCawleya:
"The Role of Semantics in a Grammar" Universals in Lin
guistic Theory, izd. E. Bach iR. T. Harms, New York 1968,
124-169. "Lexical Insertion in a Transformational Gram-
27
mar without Deep Structure", Papers from the Fourth Re

CiOnal Meeting, Chicago Linguistic Society, Department of
linguistics, izd. W. J. Darden, C. J. N. Bailey, Miss A. Davi
son, University of Chicago 1969, 71-80) . Nauna aktivnost
McCawleyevih istomiljenika moe se pratiti, kao to je
we napomenuto, na stranicama asopisa Foundations of
Language i Linguistic Inquiry. Vrlo su u ovom pogledu in
brmativni i zbornici koji su, poev od 1969, publikovani
sa ciljem da ilustruju aktuelni razvojni trenutak lingvistike
-v. navedene podatke 144.
Koncept presupozicije razrauju zajedniki logiari i lin
gvisti (Edward L. Keenan, Lauri Karttunen, Charles J. Fil
lalOre i dr.) . Njihovi radovi objavljuju se mahom na strani
ama ovde ve pominjanih asopisa. Jedan deo studija pu
blikovanih u zborniku "Studies in Linguistic Semantics"
izd. Ch. J. Fillmore i D. T. Langendoen, New York 1971,
posveen je problemu presupozicije.
Bibliografske podatke o radovima koji se tiu leksike
semantike obraivane generativnim metodom v. u 449.
Kompetentan, a pristupano pisan kritiki prikaz savre
menih semantikih teorija koje zastupaju generativisti
(ukljuujui tu i koncepcije Chafea i Montaguea) nai e
se u knjizi Renate Bartsch- Theo Vennemann, "Semantic
Structures. A Study in the Relation between Semantics
and Syntax", Frankfurt am Main 1972.
Chafeova semantika teorija objavljena je u knjizi W. L.
Chafe, "Meaning and the Structure of Language", Chicago,
University of Chicago Press, 1970.
Godine 1970. objavljena su dva rada logiara Richarda
.\fontaguea u publikacijama koje inae nisu dovoljno po
znate irim lingvistikim krugovima: "English as a formal
language" u zborniku (izd. Bruno Visentini i dr. u Milanu)
pod naslovom "Linguaggi nella societa e nella tecnica" (str.
28
189-224) ; "Universal grammar" u asopisu Theoria 36 (str.

3""3-398). Helmut Schnelle je 1972. objavio na nemakom
jeziku Montagueova razmatranja izloena u ovim radovima:
Richard Montague-Helmut Schnelle, "Universale Gramma
tik" (= Schriften zur Linguistik, 5) , Braunschweig, prilau
i svoje veoma opirne komentare (knjiga ima, u stvari, dva
dela: piVi sadri Schnelleova objanjenja, str. 1-33, a u dru
gom je dat Montagueov tekst u Schnelleovom prevodu:
vniversale Grammatik", str. 35-65) . Zbornik "Papers in
\tontague Grammar ( = Occasional Papers in Linguistics,
2. UCLA) , Los Angeles 1972 (izd. Rober Rodman) , sadri,
pored uvodne studije Barbare Partee ("Some Transformati
onal Extensions of Montague Grammar", 1-24) , i niz dru
gih lanaka njenih saradnika - generativista u kojima se
razra uju Montagueovi teorijski stavovi. Jedan od najbo
ljih poznavalaca Montagueo-vih radova, logiar Richmond
H_ Thomason, pripremio je zbornik pod naslovom "For
mal Philosophy: Selected Papers of Richard Montague"
(Yale Univ. Press, 1974) u kojem se nalazi, pored ostalog,
i njegova vanredno informativna studija "A Montague's
Semiotic Program" (str. 1-69) .
O tome kako se problemi dijahronine lingvistike tretira
ju u teorijskim okvirima generativne gramatike informiu
sledee knjige: Robert D. King, Historical Linguistics and
Generative Grammar", Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
New Jersey 1969; "Linguistic Change and Generative Theo
ry", eds. Robert P. Stockwell and Ronald K. S. Macaulay,
Bloomington - Indiana, Indiana University Press 1972.
Tipoloka se problematika osvetljava iz generativnog
aspekta, uz kritiki osvrt na neke novije teorijske postavke
generativista (pre svega na dodeljivanje znaaja povrinskoj
strukturi u procesu semantike interpretacije reenica) , u
knjizi slaviste Henrika Birnbauma: "Problems ofTypological
29
and Genetic Linguistics Viewed in a Generative Framework"

(= janua Linguarum, Series Minor, 106), The Hague 1971.
Generativni pristup fonologiji zapoinje radom Morrisa
Hallea, "The Sound Pattern ofRussian", The Hague 1959.
V. i sledee novije radove: Noam A. Chomsky and Morris
Halle, "Some Controversial Questions in Phonological
Theory'', journal of Linguistics I, 1965, 97-2 14 (ovaj rad se
pojavio kao odgovor na kritiku generativne fonologije ko
ju je u istom broju ovog asopisa, na str. 1 3-34, objavio
ameriki lingvista F. Householder); Noam Chomsky, "So
me General Properties of PhonologicalRules", Lg 3, 196 1 ,
102-128; Paul Postal, "Aspects of Phonological Theory'',
New York 1968; N. Chomsky and M. Halle, "The Sound
Pattern of English", New York 1968 (u ovoj se knjizi, koja
je dosada najvanije delo posveeno problemima genera
tivne fonologije, nalazi priloena obimna bibliografija ne
samo o najvanijim fonolokim radovima, ve i o takvima
koji imaju znaaja za generativnu teoriju u celini); V. i R.
Botha, "Methodological Aspects of Transformational Ge
nerative Phonology'' (= janua Linguarum, Series Minor
112), The Hague 1971, kao i sledea tri zbornika publiko
vana 1973. godine: "Studies in Generative Phonology'',
izg. C. W. Kisseberth, Edmonton, Alberta; "Contributions
to Generative Phonology", izd. M. K. Brame, University of
Texas Press, Austin; "Issues in Phonological Theory. Proce
edings of the Urban Conference on Phonology" (= janua
Linguarum, Series Maior, 74), izd. Michael). Kenstowicz i
Charles W. Kisseberth, Hag.
Generativni prilaz morfolokim temama prikazuje rad
Morrisa Halle a: "Prolegomena to a Theory of Word Forma
tion", Linguistic Inquiry, Vol. 4, N1 1973, 3-16.
Nedavno je objavljen jubilarni zbornik posveen Morri
su Halleu: "A Festschrift for Morris Halle", New York 1973.
30
U njemu su izloene ne samo aktuelne diskusije oko fono

lokih tema ve i drugi radovi koji obavetavaju o najnovi
jim teorijskim preokupacijama lingvista okupljenih oko M.
L T. Tu se, pored ostalog, nalazi i rad dvojice autora Amerikanca D. M. Perlmuttera i Slovenca J. Orenika - ko
ji se tie slovenakog jezika i nekih optih principa teorij
ske sintakse: "Language - particular rules and explanation
in syntax" (rad je objavljen i na slovenakom u publikaciji
Instituta "Joef tefan", Ljubljana: IJS Poroilo P-280, Maj
1973) .
Postupak generativne analize koji se tie srpskohrvat
skog jezika prikazan je veoma jasno u radu amerikog ser
bokroatiste Waylesa Brownea: E. Wayles Browne, "Srpsko
hrvatske enklitike i teorija transformacione gramatike",
Zbornik za filologiju i lingvistiku XI, Novi Sad 1968, 25-29.
MATEMATIKA LINGVISTIKA
KVANTITATIVNOG
(= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA1
Uvodne napomene
480. Lingvistika druge polovine XX veka odlikuje se
pored ostalog i time to iroko prirnenjuje metodoloke
procedure matematikih nauka.
Poetkom XX veka statistiki metod matematiara pro
dire u sve naune oblasti, pa i u lingvistiku. Korisnost sta
tistikog metoda bila je, uostalom, poznata nekima od za
interesovanih za jezik ve odavno (jo su stari indijski gra
matiari - v. 20 minuciozno prebrojavali stihove, rei i
slogove Rig-Veda). Ali tek u dvadesetome veku statistika
postaje zaista neophodna pomo svima onima koji se
ozbiljno bave opisom jezikih fakata.
Nije, meutim, samo statistika zasluna za "matemati
ki" karakter moderne lingvistike. Ceo sistem jezikog ispi
tivanja je u izvesnom smislu matematiki orijentisan. Stro
go logian karakter matematike analize provejava iz oba
vezne tenje lingvista da u definicijama budu maksimalno
tani, jasni i kratki; da uvoenjem apstraktnih pojmova u
metodoloku proceduru obezbede tanije saznanje o real
noj strukturi jezika; da olakaju sebi posao analize pribe
gavajui preciznosti matematike formule.
481 . Interesovanje lingvistike za matematiku razbukta
lo se upravo u isto vreme kad i interesovanje matematike
-
1 O suprotstavljanju pojma "algebarski" pojmu "kvantitativni"

pristup v. 530.
32
za lingvistiku. Odavno je, uostalom, primeeno, i s jedne i

s druge strane, da bi se ove dve naune discipline mogle
2
nai na istovetnim podrujima interesovanja.
Prvi ozbiljan korak ka ovakvoj saradnji uinili su poet
kom XX veka matematiari. Godine 1913. objavljena je u
vena studija ruskog naunika A. A. Markova: "Primer stati
stieskogo issledovanija nad tekstom 'Evgenija Onegina"
illjustrirujuij svjaz" ispytanij v cep" (Izvestija Imper.
Akademii nauk, serija VI, t. VII, N 3, 1913) . Markov je na
tekstu Pukinovog "Evgenija Onjegina" statistikim meto
dom priao izuavanju zakonitosti u smenjivanju ruskih
vokala i konsonanata. Njegovi rezultati su pokazali da je,
pod odreenim uslovima, mogue predvideti, sa dovoljno
verovatnoe, konkretne vidove ovakvog smenjivanja. To je
oznailo poetak nove matematike ere izrasle na razradi
vanju "teorije verovatnoe". Lingvistika je u tim rezultati
ma dobila dokaze o korisnosti primene matematikog me
toda za lingvistiku problematiku. Stoga se ovaj Marko
vljev rad i smatra velikim datumom kako u istoriji mate
matike, tako i istoriji lingvistike.
482. Presaivanje metodolokih iskustava sa matema
tikog naunog podruja na lingvistiko dostiglo je velike
razmere tek posle Drugog svetskog rata, upravo onda ka
da je velika panja posveena produbljivanju tzv. "teorije
informacije" (v. 498) .
Dvadeseti vek je vek sprava pomou kojih se prenose
informacije, odnosno omoguava komuniciranje. Zapoe2 Jo 1847. npr. ruski matematiarV. Ja. Bunjakovski ukazuje na
mogunost primene matematikog metoda u lingvistici, a 1904.
Baudouin de Courtenay izlae svoje uverenje da bi se lingvistika
mogla ispomoi ne samo elementarnom nego i viom matemati
kom.
33
lo je telefonom i radiom, a nastavlja se jo komplikovani

tim kibernetikim (v. 500) ureajima kao to su radar ili
maina za prevoenje. Ostvarenje ovih praktinih tekovi

na oveanstva ne bi bilo mogue da nije istovremeno raz
raivana teorija informacije u celini.
Da bi se prenela neka informacija potrebno je pre svega
da postoji, s jedne strane, otpremnik informacije, a s druge
strane - prijemnik. Bilo da su to u pitanju maine ili ljudi,
neophodno je jedno: da postoji utvreni sistem signala, po
mat i prijemni.lru i otpremniku, koji e biti u stanju da pone
se i prenese odreeno znaenje. Osnovni princip po kome
se ostvaruje proces informisanja je, dakle, uvek isti, bez ob
zira da li se radi o oveku ili maini. Ova injenica je postala
presudna za razvoj dananje lingvistike: velike naune sna
ge poele su se koncentrisati na jezikoj problematici. Svi
ma se nametalo sasvim opravdano gledite: detaljno po
mavanje procesa komunikacije kod ljudi, u kojem jezik
1.n1a presudnu ulogu, naoruae nauku novim iskustvom
pri graenju odgovarajuih maina.
483. U Americi i Evropi, pa i u Aziji (uglavnom u Japa
nu, mada danas sve vie i u Kini) matematika lingvistika
,e obian termin meu savremenim naunicima, oznaa
vajui nauno operisanje matematikim metodom u sfera
ma jezikog problema. Osnivaju se asopisi posveeni te
mama matematike lingvistike, osnivaju se nauna drutva
matematikih lingvista".
Matematika lingvistika je prvih godina posle poslednjeg
rata uznapredovala naroito u SAD. Danas se ona intenziv
no neguje i na drugim stranama, posebno u SSSR i osta
lim zemljama istone Evrope.
3 Matematike distinkcije sve radikalnije prodiru u pojmovni
fond i nekih od onih sovjetskih lingvista koji su se ranijih godina
34

484. Odlian pregled matematike lingvistike (pregled

oblasti koje ona obuhvata, uvoenje u metod, upoznava
nje sa problemima, pregled glavnih dosadanjih tekovina)
daje Warren Plath u studiji "Mathematical Linguistics
(Trends, 2 1-57). Plath uz to prilae i odlinu bibliografiju
iz matematike lingvistike. Neke od studija amerikih i
evropskih autora (van SSSR), koje su bile naroito znaaj
ne za razvoj matematike lingvistike krajem pedesetih go
dina, objavljene su na ruskom jeziku u zborniku "Matema
tieskaja lingvistika" (red. Ju. A. rejder, I. I. Revzin, D. G.
Lahuti i V. K. Finna; Moskva 1964).
Veoma je informativna i knjiga O. S. Ahmanove, I. A.
Meljuka, E. V. Padueve i R. M. Frumkine: "O tonih me
todah issledovanija jazyka" (Izd. Moskovskog univerziteta
1961) gde je, u etiri posebna odeljka, pregledno izloe
no: l) u kojem je smislu jeziki fenomen podloan ispiti
vanjima pomou matematikog metoda; 2) kako rad na
mainskom prevoenju obogauje lingvistiku teoriju; 3)
u emu je vrednost statistikog metoda u lingvistici (sa eg
zempliftkacijom toga metoda); 4) na koji se nain razvija
lingvistika korienjem tekovina teorije informacije. O to
me u kojem se pravcu u novije vreme razvija matematika
lingvistika u SSSR i drugim zemljama istone Evrope najisticali kao predstavnici tipino ruske lingvistike tradicije. Ka
rakteristian je u tom pogledu sluaj uglednog slaviste T. P.
Lomteva koji se u drugoj polovini ezdesetih godina poeo zala
gati za usvajanje matematikih kriterija u oblasti sintaksinih is
pitivanja (v. npr. njegov rad "Struktura predloenija v slavjanskih
jazykah kak vyraenie struktury predikata", Slavjanskoe jazyko
znanie. VI. Medunarodnyj s'ezd slavistov (Doklady sovetskoj de
legacii), Moskva 1968, 296-3 15).
35
bolje informiu knjige: Ferenc Papp, "Mathematical Lingui

stics in the Soviet Union" (= janua Linguarum, Series Mi
nor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kiefer, "Mathematical
linguistics in Eastern Europe" (=Mathematical Linguistics
md the Automatic Language Processing 3, Amsterdam
1968). V. i publikacionu aktivnost u asopisima pamenu
tim na kraju 53 1.
Knjiga Gustava Herdana: "Type-Token Mathematics: A
Textbook of Mathematical Linguistics" Oanua Linguarum:
Series Maior, 4; 's-Gravenhage 1960) je poetkom ezde
setih godina bila popularna meu lingvistima kao pogodan
tnor informacija o najznaajnijim procedurama matema
tikog metoda u lingvistici.
Opti pogled na znaaj primene matematikog metoda
u lingvistici daju i studije: A. G. Oettinger, "Linguistics and
\tathematics" (Studies Presented to Joshua Whatmough,
's-Gravenhage 1957, 179-186) i J. Whathmough, Mathe
matical Linguistics" (8lh Proccedings, 62-73 ; diskusija po
vodom ovog izlaganja: 74-9 1). Optiju orijentaciju o pro
doru matematikog metoda u nauku XX veka daje rad E.
Koschmiedera: "Die Mathematisierung der Sprachwissen
schaft" (Forschungen und Fortschritte, vol. 30, 1956, 2102 16) . V. i literaturu navedenu u 53 1 .
Zbirka lanaka pod naslovom "Strojno prevoenje i
statistika u jeziku", objavljena 1959. u zagrebakom aso
pisu "Nae teme" (god. III, br. 6, 106. do 298) , donosi na
pristupaan nain niz informacija o problemima matema
tike lingvistike u celini, posebno o mainskom prevoe
nju. Priloeni su i korisni bibliografski podaci.
36
Kvantitativna (statistika) lingvistika

485 . Statistiki metod se poeo iroko primenjivati u
lingvistici tek posle II svetskog rata, iako se o njegovoj
vrednosti u jezikim studijama ozbiljno govorilo ve po
etkom ovog veka. Stenografi su bili meu prvima koji su
ukazali na praktinu vrednost statistike u jezikim ispitiva
njima4. Tek su, meutim, napori matematiara zaista otvo
rili put irokoj upotrebi statistikog metoda u lingvistici.
Naroito je u ovom pogledu bio od odluujueg znaaja
doprinos ruskog matematiara Markova.
486. U "Primer statistieskogo issledovanija nad tekstom
'Evgenija Onegina' ... " (v. 48 1) Markov je pokazao da se
meusobna zavisnost jezikih jedinica u govornom lancu
moe izmeriti ako se takvom merenju pristupi u duhu
onoga to je danas u nauci poznato pod terminom Mar
kovljevog procesa. Markovljev proces se odnosi na uoa
vanje razliitih stadijuma kroz koje prolazi iskaz od prve
izgovorene (odnosno napisane) jezike jedinice do svog ko
nanog oformljenja. Ti stadijumi su uslovljeni nizanjem je
zikih jedinica po pravilima datog jezika: svaka novododata
jedinica oznaava nov stadijum u oformljenju iskaza. Mar
kov je pokazao da se moe matematiki utvrditi na osnovu
statistike verovatnoe kakva je ansa da se posle konkret
ne novododate jedinice pojavi ova ili ona dalja jedinica.
487. to blie naim danima, tim su znaajniji rezultati
predstavnika statistike matematike i to kako za matematiku
tako i za lingvistiku. Imena kao to su, recimo, Zipf, Yule,
Ross ili Mandelbrot poznata su podjednako modernom lin4 Stenograf Estoup je npr. konstatovao da se raspored rei u
tekstu vrii prema odreenoj statistikoj shemi (u studiji "Gam
mes su!nographiques" - N izdanje u Parizu 1916) .
37
g\isti kao i matematiaru. Mandelbrot je ezdesetih godina

postao popularan meu lingvistima (naroito u SAD) zbog
5'og shvatanja, izloenog 1957. godine, da je ve sazrelo
\-reme za preklasifikaciju lingvistikih studija na dve osnov
ne grupe: makrolingvistike studije = sva jezika ispitivanja
koja se vre egzaktnim, statistikim metodom; mikrolingvi
rtike studije = jezika ispitivanja vrena bez primene stati
stike (v. i 367n). Meutim, najvie odjeka meu predstav
nicima lingvistike imali su radovi Georga Kingsleya Zipfa.
488. Zipf se s posebnom panjom i uspehom bavio is
pitivanjem frekvencije jezikih jedinica5 On je smatrao da
bi utvrivanje zakonitosti ove frekvencije imalo vrednosti
a razumevanje principa po kojima se razvija uopte ljud
ska govorna aktivnost. Njega je pre svega zanimala teorija
psibobiologije (njegov termin) = otkrivanje onih psiholo
ko-fiZiolokih faktora koji najneposrednije odreuju kon
kretan tip angaovanosti oveka u ostvarenju kakve akcije.
Po Zipfovom miljenju, taj tip angaovanosti izrastao je
prvenstveno iz tenje ka ulaganju najmanjeg napora. Prin
.:ip ekonomije izraajnih sredstava dominira, dakle, govor
oom aktivnou, a to se moe, isticao je Zipf, demonstrira
u primenom statistikog metoda. Inae, Zipf je predlagao,
pored ostalog, da se u posebnu lingvistiku granu bio
lingvistiku izdvoje one jezike studije koje bi u prvom
redu obuhvatale problem jezikog fenomena u vezi sa ko
munikativnim ponaanjem iji je konkretan karakter bio
loki uslovljen (to u stvari znai da se ovim u lingvistiku
ukljuuju i odreene neurofiZioloke studije).
iru popularnost u lingvistikim krugovima zasluio je,
meutim, Zipf u p.rvom redu nizom osnovnih konstatacija
-
l.
5 Na pravilnost u frekvenciji rei ukazao je jo 1928. fiziar E .

Condon u studiji: "Statistics of vocabulary".
38
o meusobnoj uslovljenosti prirode jezike jedinice i nje

ne frekvencije. Veina ovih konstatacija, danas ve klasi
nih u lingvistici, zaista potie od Zipfa, mada su pojedine
njegove originalne ideje tokom vremena modiftkovane ili
ak odbaene.
489. Od takvih ve klasinih "statistikih" konstatacija
mogli bismo npr. navesti sledee.
(A) Sloenost glasova po izgovoru je u obrnutoj propor
ciji sa njihovom frekvencijom u reima6 (stoga su npr. be
zvuni glasovi, prostiji po izgovoru od zvunih, u svim jezi
cima po pravilu ei od ovih drugih). Za ovu Zipfovu kon
stataciju zainteresovali su se posebno fonolozi i psiholozi.
(B) Ako se u kojem veem tekstu jednoga jezika izrau
na u procentima odnos izmeu glasova dobije se cifra ko
ja e se, sa malim odstupanjima, ponoviti i u veini drugih
tekstova istoga jezika. U odnosima rasporeda glasova ima,
znai, neka stalna mera. Ova konstatacija je od najveeg
znaaja kako za stenografiju tako i za kriptografiju (nauku
o deifrovanju tajnih azbuka)7
(C) Duina rei stoji u obmutoj srazmeri sa njenom fre
kvencijom: najee su po pravilu najkrae (ovim se obja
njava pojava skraivanja dugih imena i uopte svako na
knadno skraivanje rei - otuda prelaz, recimo, automobila
6 Izloio Zipf u svojoj "Psychobiology of Language. An Intro
ducion to Dynamic Philology". Boston 1935, na str. 68-81 .
7 Zahvaljujui strunjacima z a kriptografiju, nae znanje o izu
mrlim jezicima je znatno proireno. Posle deifrovanja hetitskog,
to je ostvario eki lingvista B. Hrozny (1879-1952) jo 1916. godi
ne, najvei dogaaj u toj oblasti tie se otkria Britanca M. Ventrisa.
Godine 1952 . Ventris je utvrdio da su poznate tablice sa ostrva Kri
ta takozvanog "lineara B" (nastale pre nae ere u periodu od 1450.
do 1200) pisane na jednom dotle nepoznatom arhainom dija
lektu grkog.
39
auto). Najee rei su uz to jo po pravilu i najstarije, na

aodne, opte. Sve su ove konstatacije od vanosti za istori
ja jezika - pruaju nove elemente za objanjenje pojedi
ah promena u jeziku.
Od posebne vanosti za naunu razradu leksikolokih
IIUdija bilo je utvrivanje odnosa polisemije (v. 401) sa
ftkvencijom rei. Ovaj odnos utvrdio je Zipf 8 u vidu sle
dee formule: broj kontekstualnih znaenja jedne rei od
aovara kvadratnom korenu njene frekvencije.
490. Prodor statistikog metoda u oblast leksikologije
oznaio je novu epohu u praksi uenja stranih jezika. Sta
tistika je reila problem najeeg u jeziku - tj. pokazala je
koje su rei zbilja neophodne za svakodnevni saobraaj u
odreenoj jezikoj sredini. Tek na osnovu statistike se
lekcije poeli su se izraivati takozvani bazini renici
renici u kojima je sakupljen fond najbitnije, standardne
leksike za svakodnevno, elementarno sporazumevanje.
49 1 . Sve do "statistike epohe" u lingvistici stilistika je
bila u nekom smislu maglovita jezika disciplina - prepu
tena subjektivnom kriteriju u definicijama stila i sutine
njegove originalnosti. Egzaktni metod statistike analize
doneo je meutim potrebnu meru naunosti u ocenjiva
nju stilistikih pojava sa lingvistike take gledita. Moder
na stilistika npr. precizno konstatuje da je banalnost jed
nog izraza u direktnom odnosu sa visokim stepenom nje
gove frekvencije. Opsena ispitivanja ovakvog objektivnog
tipa treba da sa maksimalnom naunom preciznou asve
tle tajnu originalnog i poetskog u odnosu na svakodnev
no, standardno u jezikom izrazu.
8 U "Human Behavior and the Principle of Least Effort. An in

troducion to Human Ecology" (Cambridge, Mass. , 1949) .
40
492. Utvrivanjem principa distribucije rei statistika je

obezbedila sasvim novo, efikasno nauno orue za reava
nje takvih pitanja kao to je, recimo, autorstvo teksta i ak
hronologija teksta (to moe da interesuje ne samo lingvi
ste, nego, i ba posebno, istoriare i prouavaoce istorije
knjievnosti).
493. Dijalektologija dobija u statistici novo sredstvo
pomou kojega e precizno odreivati meru slinosti i
razlike meu dijalektima (v. i 162) .
494. U novije vreme kod mnogih se lingvista pojavilo
uverenje da e od prirnene statistike posebno velikih kori
sti imati komparativno-istorijske jezike studije. U vezi s
tim je meu dosad poznate jezike discipline uvrtena i
jedna nova: glotohronologija.
Godine 1950. predloio je ameriki lingvista Morris
Swadesh da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivanja
koja se tiu prirnene statistikog metoda radi utvrivanja
srodstva jezika kao i (priblinog) vremena kada su se ti je
zici izdvojili od zajednike matice. Dok su za ovu novu lin
gvistiku disciplinu pojedinci usvojili poseban termin glo
tohronologija (engl. : glottochronology) dotle je drugi na
zivaju leksikostatistikom (nazivom kojim se odreuje ina
e svako statistiko ispitivanje leksike).
Ovakve statistike studije jezika poivaju na prouavanju
leksikog fonda. Shodno naunim postavkama predstavni
ka antropolokog pravca (v. 367) , u svim jezicima postoji
jedan osnovni fond rei vezanih za neke osnovne kategori
je, opteljudske kulture. To su obino svakodnevne rei,
najotpornije prema istorijskim promenama i uticajima sa
strane. Naunici su izdvojili odreen broj ovakvih rei9 i pri9 Prvo 200, zatim se broj smanjivao, tako da je do kraja ostalo
svega oko 100 rei.
41
stupili komparaciji jezika. Rezultati d o kojih s e dolo su

mteresantni (po nekima ak i revolucionarni) ali ne oprav
davaju u potpunosti poetne nade o perspektivi velike po
uzdanosti zakljuaka (to navodi pojedince ak na ospora
\4nje celishodnosti glotohronologije) .
495 . Jedna od najvanijih naunih teorija naeg vreme
:u
teorija informacije (v. 498) - upravo je izrasla na
tatistikim studijama. I praktina tekovina razraivanja
Jve teorije - maina za prevoenje - ne bi mogla biti iz
ena bez primene statistike. Poev od aproksimativ
"'ib metoda u mainskom prevoenju (koji se tiu predvi
:hnja koliine posla koji treba obaviti da bi se prevoenje
:moguilo) preko izrade tezaurusa(= renika) maine ili
21ade sistema kodiranja ( = pretvaranje konkretnog jezi
a u sistem matematikih formula), pa sve do prorauna
omja ekonomije u radu maine (koliko bi bila najpovolj
ja veliina maine, koliko vremena predvideti za izradu
k>nkretnih programa prevoenja i sl.) - statistika proce
-:m-anja pokazuju se kao neophodna radna orua.
496. Sva lingvistika prouavanja koja se naslanjaju na
tistiki metod nazivaju se statistikim ili kvantitativnim,
ao to se, uostalom, i cela lingvistika, ukoliko je zastupa
u o ni koji se slue statistikom, naziva statistikom ili
a antitativnom 1 0 Statistikog ispitivanja u lingvistici bilo
e i ranije11, ali je ono imalo sporadian, pojedinaan ka
:-Uter. Tek u nae vreme kada je u lingvistike krugove i-
:J
Termin je usvojen na VI internacionalnom kongresu lingvi-
o u Parizu 1948. godine.

:I
W. D. Whitney je npr. jo 1874. ispitivao frekvenciju engle

1905. Arnold objavljuje studiju 'Vedie Metre in Its Hi
lil:ncal Development" u kojoj primenjuje statistiki kriterij fre
cije radi utvrivanja relativne starine raznih delova Rigved.a.
tie.!l glasova;
42
roko prodrlo shvatanje o tome da je i jeziku strukturu

mogue prouavati kao logian kallrulus (v. 427) , stati
stika postaje neophodna metodoloka pripomo u lingvi
stikom radu isto onako kao to i simbolino prikazivanje
jezikih odnosa u analizi postaje neophodno za nauno
preciziranje konkretnih fakata.
497. Pored pomenute Plathove studije o matematikoj
lingvistici i zbornika "O tonih metodah issledovanija jazy
ka" (v. 484), koji daju vrlo dobar uvod u matematiki me
tod uopte, bliem upoznavanju vrednosti statistike u jezi
kim studijama doprinee naroito knjiga Pierra Guirauda:
"Problemes et methodes de la statistique linguistique"
(Dordrecht 1959) . Knjigu je napisao lingvista za lingviste,
to je u ovom sluaju posebno znaajna preporuka. Od
istog je autora i poznata bibliografija statistike lingvistike:
P. Guiraud, "Bibliographie Critique de la Statistique Lin
guistique", Utrecht 1954 (bibliografiju su, pod rukovod
stvom ). Whatmougha, revidirali i kompletirali: T. D. Hou
chin, J. Puhvel i C. W. Watkins) .
Kratku istoriju postanka i razvoja statistike lingvistike
daje pregledno i koncizno J. Carroll u "The Study of Lan
guage" (Cambridge Mass., 1953.) - odeljak "The Statistical
Study of Language" (61-64) .
U zborniku "Voprosy statistiki rei (materialy sovea
nija)" (izd. Lenjingradskoga univ. 1958) nalazi se vei broj
instruktivnih lanaka. V. i studiju D. W. Reeda: "A Statisti
cal Approach to Quantitative Linguistic Analysis" (Word
vol. S , N, 3, 1949, 235-247) . V. i zbornik "Linguisik und
Statistik" ( = Schriften zur Linguistik, 6), izd. S. Jager i P.
Hartmann, Braunschweig 1972.
43
Kakve su mogunosti primene statistikog metoda na

fonoloku problematiku obavetavaju, na primer, studije:
_T . Lotz, "The Structure of Human Speech" (Transactions of
the New York Academy of Sciences, Ser. II, 16, 1954, 373) ; F. Harary and H. H. Paper, "Toward a General Cal
culus of Phonemic Distribution" (Lg 33, 1957, 143-169) .
ta se pomou statistike saznaje o morfolokoj strukturi
ika moemo sagledati u studijama: E. P. Hamp, "The
Calculation of Parameters of Morphological Complexity"
1 gm Proceedings, ' 134-142) i Joseph Greenberg, "A Quanti
tive Approach to the Morphological Typology of Langua
" (zbornik "Method and Perspective in Anthropology",
:zd. Robert F. Spencer, Minneapolis 1954, str. 192-220) .
O korisnosti primene statistike na leksikoloku proble
:nati.ku najbolje informie poznati britanski statistiar G. U.
Yule u svom delu "The Statistical Study of Literary Vocabu2ry" (Cambridge - London 1944) . Dovoljne podatke o to
;ne daje i knjiga P. Guirauda: "Les caracteres statistiques
du vocabulaire" (Paris 1954) .
U ve spomenutoj knjizi G. Herdana: "Type-Token Mat
matics" ( 484) mogu se, pored ostalog, nai podaci i o
tome kako se statistiki moe prii prouavanju literarnog
stila. U istom je smislu informativna i knjiga E. Fucksa,
'.\tathematische Analyse von Sprachelementen, Sprachstil
i.lild Sprachen" (Arbeitsgemeinschaft fur Forschung des
Landes Nordrhein-Westfalen, Koln 1955) u kojoj je data
numerika karakteristika pojedinih tekstova (veinom ger
manskih i latinskih) . V. i zbornik "Statistics and Style", izd.
L Doleel i R. W. Bailey, New York 1969.
U knjizi: Henry Kuera and George K. Monroe, "A Com
parative Quantitative Phonology of Russian, Czech and Ger
man" (Mathematical Linguistics and Automatic Language
Processing 4, Amsterdam 1968) prilazi se komparativnom
44
prouavanju sila.bikih struktura u ruskom, ekom i ne

makom uz primenu metoda kvantitativne lingvistike.
Pokuaj primene statistikih kriterija pri genetikoj kla
sifikaciji jezika nalazimo u studijama: Douglas Chretien
and A.. L. Kroeber, .. Quantitative Classification of Inda
European Languages.. (Lg 13, 1937, 83-105) i A. L. Kroe
ber, "Statistics, Inda-European, and Taxonomy.. (Lg 36 N o
l , Part l , 1960, 1 -21).
Radi upoznavanja sa principima glotohronologije i oce
nama vrednosti samog metoda preporuuju se sledei rado
vi: R. B. Lees, "The Basis of Glottochronology'' (Lg 29, 1953,
1 13-127) ; M. Swadesh, 11Toward Greater Accuracy in Lexico
statistics Dating" (IJAL 2 1 , 1955, 1 21-137) ; H. Hoijer, "Lexi
costatistics: A Critique" (Lg 32, 1956, 49-60) ; J. A. Rea, "Con
cerning the Validity of Lexicostatistics" (IJAL 24, 1958, 1451 50) ; W. W. Amdt, 11The Performance of Glonochronology
in Gennanic11 (Lg 35, 1959, 180-192) ; H. A. Gleason, ..Coun
ting and Calculating for Historical Reconstruction" (Anthro
pological Linguistics Vol. I, No 2, 1959, 22-33) . Iscrpan pre
gled radova iz oblasti glotohronolokih studija nalazi se u:
D . H. Hymes i drugi 11Lexicostatistics so Far" (Current An
thropology l, 1960, 3-44) i D. H. Hymes i dr. , "More on Lexi
costatistics11 (Current Anthropology l, 1960, 338-345) . U
zborniku 11Novoe v lingvistike .. objavljena su u ruskom pre
vodu dva Swadesheva rada (23-87) i jedan Hoijerov (88107) o leksikostatistici. V. u istom zborniku lanak V. A. Zve
ginceva: "Lingvistieskoe datirovanie metodom glottohro
nologii (leksikostatistiki)" (9-22), a takoe i lanak G. A. Kli
mava (u zborniku 'Voprosy teorii jazyka v sovremennoj za
rubenoj lingvistike.. , izd. AN SSSR, Moskva 1961) ; 110 leksi
kostatistieskoj teoriji M. Svodea" (239-253) . V. i knjigu:
"Lexicostatistics in Genetic Linguistics. Proceedings ofthe
Yale Conference, Yale University, April 3-4, 197111 ( = Janua
45
m, Series Maior 69) , Isidore Dyen, ed. The Hague
m.
Saet a informativan pregled osnovnih primena statisti

mainskom prevoenju daje A. F. Parker - Rhodes,
k Use of Statistics in Language Research" (Machine
-.aslation Vol. 5, N 2, 1958, 67-73) .
V. pomenute Zipfove radove - 489. Za lingviste je in
leresantna i njegova knjiga "Studies of the Princip le of Re
lative Frequency in Language" (Harvard University Press
1932) jer se u njoj, pored ostalog, na nov nain prilazi
problemu utvrivanja hijerarhije znaenjskih nijansi u se
mantikom polju rei.
ezdesetih godina objavljene su u SSSR tri znaajne
knjige iz oblasti statistikog prouavanja jezika: zbornik
-statistiko-kombinatomoe modelirovanie jazykov" (red. N.
D. Andreev, Moskva - Lenjingrad 1965) , N. D . Andreev,
-statistiko-kombinatomye metody v teoretieskom i pri
kladnom jazykovedenii" (Lenjingrad 1967) i zbornik "Stati-
Rika rei", (red. P. M. Alekseev, V. M. Kalinin, R. G. Pio
aovskij; Lenjingrad 1968) . V. takoe i: V. A. Moskovi,
-statistika i semantika. Opyt statistieskogo analiza seman
lieskogo polja", Moskva 1969 (statistiki se ispituju rei u
engleskom, francuskom, ruskom i ukrajinskom) ; B. N. Go
lovio, ')azyk i statistika", Moskva 197 1 .
tu
Teorija informacije
498. Teorija informacije se odnosi na nauna ispitiva
nja koja osvetljavaju procese odailjanja i primanja sa
optenja sa svim onim to oslovljava ovakve procese. Nau
ka je obogaena teorijom informacije relativno . sasvim od
skora, posle II svetskog rata.
46
499. Problemom komunikacije poeli su se ozbiljno

baviti inenjeri zainteresovani za to da u komunikativnim
ureajima obezbede prenosni kanal, tj. nesmetano odai
ljanje i primanje informacija. Temelji novoj naunoj disci
plini koja se sistematski bavi komunikativnim problemima
postavljeni su, meutim, tek radovima amerikog mate
matiara Norberta Wienera.
500. Wiener je tvorac kibernetike 1 2 nauke o funkcioni
sanju automata - o njihovim kontrolisanim reakcijama na
odreen stimulus13 Njegov osnovni tok ideja odgovarao
je optim bihevioristikim shvatanjima karakteristinim za
ameriku intelektualnu atmosferu pred II svetski rat (v.
348) : ispaljeno ponaanje u odreenoj situaciji plod je od
ranije nauene, automatske reakcije na odreeni utisak
spolja. Polazei od uverenja da ovakav princip ne vai sa
mo za ponaanje ljudi ve se po njemu mogu vladati i ma
ine, Wiener je otpoeo svoje znaajne radove na aparati
ma koji su u stanju da prime odreenu poruku, da je "za.
pamte" i da na nju na odgovarajui nain reagiraju.
Wiener je u toku II svetskog rata radio na projektima koji
na daljinu mogu sa preciznou da dostignu cilj. On je sve
servomaine (automate) podelio na dva osnovna, u princi
pu mogua tipa: a) na maine koje treba da dostignu neki
poznati cilj; b) na maine koje treba da nau pravi odgo
vor na postavljeno pitanje. U oba sluaja za rad maine
bitno je isto: maina mora biti osposobljena da primi po
ruku spolja i po njoj da postupi na odgovarajui nain.
12
Termin kibernetika je prema grkoj rei kybemetike: ozna

ava konnilarsku vetinu, tj. vetinu upravljanja.
13 V. njegovo delo "Cybemetics" izdato 1948. u New Yorku;
na srpskohrvatskom jeziku : Norbert Viner, "Kibernetika i dru
tvo", Beograd 1964.
47
Za osnovni model ovakvim mainama posluio je o

\""ek. oveiji mozak i nervni sistem reagiraju na oba nai
na: mi npr. automatski dohvatamo knjigu sa stola. Mozak
re izabrao cilj - knjigu, dao naredbu ruci za pokret, i po
kret je izvren automatski = bez svesnog razmiljanja, pod
kontrolom naeg pogleda upravljenog na cilj. Mi smo u
stanju i da dajemo odgovore na postavljena pitanja, samo
ako smo te odgovore prethodno nauili. Wiener je, dakle,
uzimajui sve to u obzir sagradio (tokom rata) prva oruja
koja su dostizala pokazani cilj pod odreenom kontrolom
(radara, toplotnog perce ptora i sl.) a kasnije je usredsre
dio svoju panju i na maine koje bi bile u stanju da "za
pamte" odreene odgovore na odreena pitanja.
50 l . U centar kibernetikih studija postavljena je, da
Ide, sasvim prirodno teorija informacije. Njene osnovne
postavke izneo je 1948. matematiar Claude Shannon, a
matematiar Warren Weaver je 1949. interpretirao njen
opti znaaj za razvoj nauke. Klasinim delom teorije in
formacije i kibernetikih studija uopte smatra se knjiga
koju su u koautorstvu izdala ova dva naunika: Claude E.
Shannon and Warren Weaver, "The Mathematical Theory
of Communication", Urbana 1949. Knjiga je namenjena
matematiarima i lingvisti se, bez solidne matematike
spreme, ne mogu njome sluiti. Ali zato postoji recenzija
lingviste Hocketta (Lg 29, 1953, 69-92), pristupana i ne
matematiarima, koja je odigrala znaajnu ulogu u popu
larisanju teorije informacije i meu lingvistima.
502 . Matematiarima i fiZiarima je, u poslovanju oko
izgradnje maina, bilo neobino vano utvrditi na koji se
nain najekonominije mogu slati poruke, kako se one
najlake pamte i najtanije razumeju. Za sve ovo su bili za
interesovani i lingvisti, pogotovu strukturalisti, iji se me
tod jezike analize i zasniva na izdvajanju bitnih pojava u
48
procesu sporazumevanja od nebitnih. Tako je ubrzo dolo

do jedne od najplodonosnijih meudisciplinamih sarad
nji u istoriji modeme nauke iji je neposredni rezultat maina za prevoenje.
503 . Lingvistika teorija slaviste Romana Jakobsona do
bila je u svetlosti teorije informacije dragoceno priznanje.
Jakobson je insistirao na vrednosti izdvajanja distinktivnih
obeleja u fonemama (v. 300) tj . na onom to je invari
jantno, ultimno, elementarno u jezikoj jedinici. Pokazalo
se da je za razvijanje teorije informacije ovakva koncepcija
invarijantnih jedinica od odsudnog znaaja. Jakobson je,
sem toga, insistirao na principu binariteta u jeziku (v.
30 1) a i cela teorija informacije je upravo postavljena na
primeni toga principa.
504. Lingvisti su, dakle, bili teorijski spremni da s razu
mevanjem prate u ovoj oblasti naunog rada tok ideja ma
tematiara, a imali su i sami dosta da priloe, na osnovu
svojih iskustava sa jezikim pojavama, u opti fond znanja
o problemu komunikacije. Istovremeno je tom prilikom u
lingvistiku prodro nov niz pojmova i termina, dotle svoj
stvenih samo matematiko-fiZikoj nauci.
505 . Teorija informacije ima pred sobom sledea dva
osnovna problema: l . utvrditi kojim se sve sredstvima po
stie komunikacija; 2. ta se u sagovornicima - oveku ko
ji govori i onome koji prima saoptenje - dogaa prilikom
komunikacije (= koji su neposredni psiholoki i fiZioloki
uslovi za realizovanje procesa komunikacije) .
506. Svako saoptenje biva otposlato po nekom odre
enom kodu. Kod je termin nastao u okvirima teorije in
formacije. Odnosi se na celokupnost signala (ukljuujui
sistem njihovih odnosa) pomou kojih se iznosi konkret
na informacija.
Pravci u lingvistici H
49
Signali za sporazumevanje mogu biti vrlo razliiti: ljud

ski jezici, Morzeovi znaci, svedosni signali i sl. Bez obzira
na poreklo, signali za sporazumevanje prenose poruke po
nekakvom kodu. Svako pretvaranje neke ideje u saopte
nje jeste proces enkodiranja ( = preobrnanje ideje u si
stem komunikativnih signala) . Svako primanje poruke, tj.
prodiranje njeno u nau svest, nastaje u procesu dekodi
ranja ( = pretvaranje komunikativnih signala u nae sa
znanje o poruci) .
507. Proces informacije uvek se dogaa izmedu dve
strane koje vre dva razliita komunikativna procesa: iz
meu govornog lica koje enkodira saoptenje i onoga koji
saoptenje prima dekodirajui ga. Enkodiranje, ukoliko je
ljudski jezik u pitanju, obuhvata komplikovani proces od
miljenja ka zvucima (od leksiko-gramatikog ka fonolo
kom nivou), dekodiranje upravo obratno tome: obuhvata
proces od zvukova ka miljenju.
Govorniku je saoptenje koje iznosi poznato, njegov po
sao se sastoji jedino u tome da ga sagovorniku prenese na
to razumljiviji nain. Zato je njegova panja prvenstveno
obraena na nizanje neposrednih konstituenata (v. 356)
po odreenom kodu datoga jezika. Onome koji saoptenje
prima posao je mnogo tei. On mom da prepozna konkret
nu vrednost svake rei, uklanjajui, recimo, nesporazum
zbog eventualne homonimije. Za njega je, uostalom, cela
percepcija govom ono to se, u terminologiji teorije vero
\ottnoe, naziva stohastikim procesom: deifrovanje po
ruke vri se u njegovoj svesti deo po deo, shodno nizanju
,ezikih jedinica u govorni lanac; pri svakoj novoprimlje
noj jezikoj jedinici on raspolae novim elementom za od
gonetanje poruke, ini nov napor, svaki put sa sve veim
IZgledima na uspeh, da pogodi sledei element, i onaj po
sle njega, i tako redom, da sa zavretkom govornog ina
50
bude i sagledanje smisla poruke dovedeno do kraja 14 Uoa

vanjem razliitosti uloga govornika i primaoca saoplenja
u procesu komunikacije otvoreni su novi putevi u razliite
oblasti jezikog prouavanja. Posebno su obogaena naa
saznanja koja se tiu osposobljavanja to efikasnijeg ue
nja jezika. Distinkcija pasivne i aktivne gramatike (koja od
govara razlikovanju onoga to znai samo razumeti jedan
jezik od onoga to znai i govoriti ga) postaje sve vie
plodna baza za vrlo korisne jezike studije. U ovakvoj vrsti
studija angaovani su danas najvie, pored predstavnika
amerike lingvistike, i sovjetski lingvisti 15
508. Koliina obavetenja sadrana u jednom komuni
kativnom znaku naziva se entropijom. Entropija je utoliko
vea ukoliko je obavetenje obino i manje predvidljivo. U
teoriji informacije je prediktabilnost ( = predvidljivost)
veoma vaan pojam, pa je prema tome i vaan u onim mo
dernim lingvistikim studijama koje vode rauna o proce
sima komunikacije.
Koliina informacije je relativan pojam: koliko e vest
nekome biti nova zavisi od konkretnih uslova pod kojima
se saoptava. Ako je npr. neko bio u Novom Sadu onoga
dana kad je tamo padao grad, vest o nepogodi u novina
ma sledeeg dana nee za njega biti nikakvo posebno oba
vetenje. Ali ako se ne nalazi u Novom Sadu, ve negde na
putu, a kao stanovnik toga grada ima jakog interesovanja
za sve to se tamo u njegovom odsustvu dogodilo, vest o
14 Slian je ovome i proces primanja poruka preko pisanog tek
sta: svako novo slovo, svaka nova re, vodi nas blie punom smi
slu informacije koji biva pogoen u celini sa zavretkom itanja.
1 5 Posebno je u ovome znaajna aktivnost uenika L. V. er
be, koji je sam jo ranije, u eposi gramatikog tradicionalizma,
umeo da na toj strani zapazi problem i da mu pristupi.
51
nepogodi imae za njega sasvim drukiju vanost. Teorija

informacije, dakle, upoznaje nas i sa pojmom o relativnoj
vrednosti saopenja.
Koliina informacija jednog jezikog znaka moe se iz
menti na taj nain to e se na njegovo mesto staviti drugi
jeziki znaci: to je vei broj mogunosti zamene, to je ve
2 koliina obavetenja konkretnog znaka ija se informa
tivnost procenjuje (= prediktabilnost informacije je ma
b) . Kad neko sa uzbuenjem pristupi i otpone : "Zamisli
le, Mile se." svi oekuju s nestrpljenjem da uju poslednju
re (oenio? razboleo? ubio?) . U takvom sluaju, oevid
no, entropija je velika. Sasvim obrnut sluaj predstavlja,
recimo, upotreba slova u uz slovo q u italijanskom ili en
gleskom jeziku: q se svaki put, obavezno, kombinuje sa u
u pisanju, po pravilima ortografije ovih jezika; prema to
me pojava u uz q je ovde maksimalno prediktabilna, to
istovremeno znai da je informativna mo znaka u u ova
kvoj kombinaciji ravna nuli.
509. Princip dihotomije (binariteta) sproveden je do
sledno u prouavanju mere entropije: jedinica ovakvog
merenja je bit 1 6, a njena vrednost je zasnovana na primeni
proste alternative u prepoznavanju konkretne specifikaci
je koju daje komunikativni znak (= tj. svaka specifikacija
dogaaja i uopte pojava o kojima je re u saoptenjima
mai iskljuivanje one druge, po suprotnosti korelativne
specifikacije) . Koliko nam je binarnih odluka potrebno (=
koliko puta vrimo iskljuenje jedne od dveju alternativ
nih mogunosti) pri prihvatanju (poimanju) poruke, toli
ko binarnih jedinica sadri entropija onih jezikih simbola
koji su tom prilikom upotrebljeni.
16
Skraenica od engleskog termina "binary digit".

5 10. Poznato je da pri prihvatanju saoptenja onaj koji
slua poruku mnogo vie stvarno uje nego to iskoristi u
procesu prihvatanja saoptenja. U takvom procesu panja
.. prijemnika" je koncentrisana na to da iz govornikovog iska
za izdvoji samo elemente bitne za stimuliranje onih binar
nih odluka bez kojih je nemogue poimanje saoptenja. Go
vornik, meutim, gotovo redovno kae mnogo vie od neo
phodnog minimuma. Ovo stoga to treba obezbedili sigur
nu prenosnu mo komunikativnog kanala (komunikativ
ni kanal je sve ono to omoguuje saoptenje, poev od iz
vorita - govornog lica do odredita = onoga koji saopte
nje prima) . U tom nastojanju govornik se slui najrazliiti
j im sredstvima u koja je ukljueno, pored posebnih izraza
za skretanje panje "prijemnog" lica, i ponavljanje iste infor
macije u nekoliko varijanata. jednom reju - ljudski jezik je
natrunjen najrazliitijim elementima koji izgledaju za suti
nu informacije nebitni, redundantni. Redundancija (= po
java redundantnih elemenata) ima, meutim, svoju funkci
ju u procesu sporazumevanja. to je vie redundantnih ele
menata, to je vea sigurnost da e poruka biti primljena i to
sa maksimalnim razumevanjem. Metajezik, idealno logiki
jezik nauke (v. 4 13), lien je redundancije i stoga neupo
trebljiv za svakodnevni komunikativni kontakt meu ljudi
ma 17 .
5 1 1 . Osnovni zadatak predstavnika teorije informacije
sastoji se upravo u tome da iznau u saoptenjima bitne, ne
tzmenljive karakteristike kako bi, izgraivanjem solidne teo
rije o invarijantnim strukturama saoptenja, bilo omogue
no dalje napredovanje: i kibernetikih studija, i rada na ma17 Maksimalno su koncizne npr. telegrafske poruke. Zato je
esto dovoljna i najmanja slovna greka u telegramu pa da ra
zumljivost teksta bude dovedena u pitanje.
sinskom prevoenju, i psiholokih ispitivanja saznajnih

procesa, i metajezikog ispitivanja logiara, i strukturalne
lingvistike u njenom traganju za jezikim "ultimnim invari
s:antama".
512. Teorija informacije ne bi mogla dobiti znaaj u
nauci kakav danas ima da za n}om nisu sta}a\a dostignua
strukturalne lingvistike. Posebna je ovde zasluga struktu
ralne lingvistike u tome to je na jezik ukazala kao na si
stem tano odredivih, uzajamno povezanih jedinica iji je
broj konaan (i to neveliki) a ije kombinacije tee ka bes
konanom. Naslanjajui se na ovu konstataciju, matemati
ari su uspeli da na jezik uspeno primene svoj metod
analize. Posebno je vrednost statistike dola do izraaja.
Za samu lingvistiku rascvetavanje studija komunikacije
znailo je, pored ostalog, i osvetljavanje problema kao to
su odnos govornog prema pisanom jeziku, odnos ekspli
citnog ( = jasno izraeno jezikom) prema implicitnom ( =
ono to se podrazumeva, ali nije izreeno) . Razumevanje
procesa dekodiranja oznailo je novu eru u lingvistikom
prouavanju poezije. A ispitivanje procesa transkodiranja
( = pretvaranja jednog koda u drugi) ponovo je osveilo
interesovanje lingvistike za istoriju jezika, mada se, u sve
tlosti novih iskustava i naunih saznanja, danas opet in
tenzivnije prouava.
5 13 . Radi postupnog a sigurnog uvoenja u probleme
teorije informacije lingvistima se ne preporuuju osnovni
izvori - radovi matematiara, ve prikazi tih radova koji
daju lingvisti za svoju lingvistiku publiku. Ovde istiemo
sledee prikaze :
54
uveni Hockettov prikaz Shannonovog i Weaverovog

klasinog dela "The Mathematical Theory of Communica
tion" - Lg 29, 1953, 69-93;
prikaz Zipfovog "Human Behavior and the Principle of
Least Effort; An Introduction to Human Ecology'' - kom
petentno daje Y. R. Chao u Lg 26, 1950, 394-401 .
prikaz Belevitchevog "Language des machines e t lan
guage humain" - autor je N. Chomski koji, pored ostalog,
objanjava odnos teorije informacije prema lingvistici sa
tenjom da se lingvistikoj publici priblie izvesni bitni
matematiki zakoni informacije : Lg 34, 1958, 99-105;
Leesov prikaz (u Lg 35, 1959, 271-303) poznatog dela
L. Apostela, B. Mandelbrota i A. Morfa: "Logique, language
et theorie de l'information" .
Interesantno, ubedljivo, a duboko lingvistiko osvetlja
vanje znaaja jezikih studija u okvirima teorije informacije
daje Roman Jakobson u "Linguistics and Communication
Theory" (Proccedings of Symposia in Applied Mathema
tics, Structure of Language and its Mathematical Aspects
vol. XXI , 1961, 245-252) .
Raznovrsnost problematike koju obuhvata iroko po
stavljen program studija procesa komunikacije najbolje je
ilustrovana radovima objavljenim u zborniku "Psycholin
istics - A Survey of Theory and Research Problems"
(Supplement to I)AL Vol. 20, N 4, 1954, Memoir 10, I-IX 1-203) . Predstavnici raznih disciplina informiu o napre
dovanju nauke u izgraivanju opte teorije veze, to je po
uno: zagledajui malo u nepoznata (nelingvistika) osve
tljavanja poznatih (lingvistikih) tema, lingvista neminov
no proiruje svoje naune horizonte.
Kao dobar, elementarni udbenik za razumevanje teo
rije informacije, pre svega iz perspektive psiholokih pro
blema koji se nameu u komunikativnom procesu, poslu-
55
ie svakako u prvom redu knjiga G . A . Millera: "Language

and Communication" (New York - Toronto - London
195 1 ; knjiga pored ostalog, daje i korisne bibliografske
podatke) . Od istog je pisca i poznata studija 'What is in
formation measurement" objavljena 1953. u American
Psychologist 8 (str. 3-1 1) . Interesantan je i Millerov rad
The Perception of Speech" objavljen u For Roman jakob
son (353-360) .
Matematike naine tretiranja lingvistike problemati
ke, posebno u okvirima fonologije, upoznae lingvista iz
knjige eminentnog predstavnika komunikativne teorije e .
Cherryja " O n human communication" (Cambridge, Mass.
- New York - London 1957) .
Po modernosti metoda i opsegu zahvaene problemati
ke govora i komunikativnog procesa zapaena je knjiga
Willarda Van Orman Quinea: "Word and Object" (Cam
bridge, Mass. 1960) .
Za lingvistu bi bilo svakako interesantno upoznati se
sa studijom O. H. Straussa: "The Relation of Phonemics
and Linguistics to Communication Theory" Qournal of the
American Acoustic Society 22, 1950, 709-7 1 1) .
Zainteresovanima s e preporuuju i studije objavljene u
Voprosy jazykoznanija: L. R. Zinder, "O lingvistieskoj vero
jatnosti" (god. VII, sv. 2, 1958, 121-125) i V. N. Toporov, "O
vvedenii verojatnosti v jazykoznanie" (god. VIII, sv. 6, 1959,
28-35) .
Taan uvid u problematiku opte teorije veze daje rad
sovjetskog naunika A. A. Harkevia: "Oerki obej teorii
svjazi" (Moskva 1955) .
Radi blieg upoznavanja sa doprinosom sovjetske nau
ke razvijanju teorije informacije v. i: Ju. S. Bukov, "Sovet
skie raboty po teorii razborivosti rei" (Izvestija Akademii
Nauk SSSR, 1949, serija fiZieskaja 13, 6, 728-739) "i zbor-
56
nik radova izdat u Moskvi 1956. pod naslovom "Vosprija

tie zvukovyh signalov v razlinyh akustieskih uslovijah".
Meu lingvistima su inae dosta popularni radovi pred
stavnika egzaktnih nauka H. Fletchera i B. Mandelbrota. V.
n pr. : H. Fletcher, "Speech and Hearing in Communica
tion", New York 1953. i B. Mandelbrot, "Structure formel
le des textes et communication", Word 10, 1954, 1-27.
V. i radove : J. Singh, "Great Ideas in Information Theory,
Language and Cybernetics", New York 1966; R. G. Piotrov
skij, "Informacionnye izmerenija jazyka", Lenjingrad 1968.
Mainsko prevoenje
5 14. Poetkom druge polovine XX veka mainsko pre
voenje, kao nova oblast naunog istraivanja; postavlje
no je u iu panje lingvistikog sveta. Ljudi su oekivali
velike rezultate na toj strani. Nadali su se da e rad s mai
nama izvriti revoluciju u prevodilakom poslu: time to
bi prevoenje naunih, tehnikih, politikih i drugih in
formacija postalo neuporedivo bre i lake, doprinelo bi
se u bitnoj meri univerzalizaciji kulture.
5 15. Rad na mainskom prevoenju ne bi mogao otpo
eti da prethodno jeziki opis nije dostigao potrebnu pre
ciznost, zahvaljujui primeni metodolokih principa struk
turalne lingvistike. Ali jo je znaajniji u ovom pogledu ta
danji razvojni stepen tehnikih nauka koji je omoguio,
pored ostalog, i korienje takvih sprava kao to su elek
tronski raunari.
5 16. Termin mainsko prevoenje odnosi se, u stvari,
na naroiti program prevoenja namenjen elektronskom
raunaru. Pripremanje jezika za ciljeve mainskog prevo
enja spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Oni su se
57
:okom ezdesetih godina sa velikim elanom angaovati

:-ko tih poslova, ali se ubrzo pokazalo da postignuti rezul
:ni ne odgovaraju uloenim naporima niti opravdavaju
lika oekivanja, to je mnoge jako razoaralo i odvratilo
:d mainskog prevoenja.
517. Proces prevoenja mainom obuhvata nekoliko
:!5novnih poslova iju je tehniku trebalo paljivo razraditi.
1-evoenje poinje primanjem teksta (maina obavlja i da
ailografski posao) . Ono to je registrovano automatski se
:-rebacuje u matematiki jezik formula. Dobivene matema
:Xke formule u potpunosti odgovaraju strukturi jezika sa
.njeg se prevodi: red rei, tip konkretne funkcije, broj
:norfema pomou kojih su obeleeni konkretni odnosi
dobija svoje precizno obeleje matematikim jezikom.
Ud je i ovo obavljeno, nastaje trea faza u procesu prevo
.knja: matematiki kod (v. objanjenje termina 506) koji
:dgovara izvornom tekstu preobraa se u matematiki
.:xi jezika na koji se prevodi. Drukije reeno, poinju se
:brazovati nove formule koje misli izraene strukturom iz
JI')mog jezika prebacuje u novu strukturu specifinu za je
::.k o kojem je re. I tek onda, kad i to bude uraeno, na
-uje posao oko pretvaranja matematikih znakova pono
u ljudski jezik, ovog puta u novi jezik, onaj traeni.
:Jbavljanjem ove poslednje, etvrte faze rada maine zavr
ie110 je i samo prevoenje.
518. Enkodiranje i dekodiranje (v. 506) tekstova, poja
koje se u procesu rada maine neizbeno nameu, zahte
"1ju posebno istanavanje lingvistikih kriterija i metoda.
' svakom koraku iskrsavaju razliite tekoe koje lingvisti i
n:enjeri savlauju u udruenim naporima. Pa i pored svih
vravanja koja e se u daljoj budunosti nesumnjivo po
!tii u ovakvom poslu, maine nee moi da budu prevo
:xx:i lepe knjievnosti. Samo tekstovi pisani bez pretenzi-
58
Jezika ispitivanja u XX velnt
ja na stilsku originalnost (nauni, struni, politiki i sl.)

moi e se poveriti mainama. Ovo je u vezi sa mnogim
faktorima, izmeu ostalog sa injenicom da maine mora
ju sadravati u sebi itave renike jezika koji dolaze u ob
zir za prevoenje, a tehniki je upravo neizvodljivo opre
miti ih apsolutno svim onim neobinim izrazima i obrtima
koji su, recimo, svakodnevni u poeziji naih dana.
5 19. U glavne probleme mainskog prevoenja spada re
alizacija principa ekonomije u "pamenju" maine. U princi
pu, maina moe sve da "upamti". Metodom fotoskopije u
njenu "memoriju" se utiskuje onoliko rei i gramatikih
pojmova koliko je potrebno. Tenja je, meutim, da se sa
to manjim materijalnim izdacima i komplikovanjem posla,
a sa to veom moguom eflkasnou, obezbedi pristajao
prevod. Stoga se fond leksike paljivo odabira prema tipu
tekstova koji e biti podvrgnuti prevoenju. Sem renika
koji obuhvata leksiku optijeg karaktera izrauju se i tzv.
mikroglosari renici izraza svojstvenih posebnim struka
ma (npr. renik jezika hemije, medicine, ftzike i sl.) .
520. Ma koliko reci bile paljivo registrovane u maini,
nije uvek sigurno da li e one u odgovarajuem tekstu biti
dobro odabrane s obzirom na injenicu da u svim jezici
ma postoje sinonimi sa svojim specifinim nijansiranjem
"lsnovnog znaenja. Stoga se pri izboru primenjuje teorija
'*-erovatnoe . Statistikim se metodom kategoriu rei po
frekvenciji upotrebe na obine, manje obine i retke, pa
se prednost daje obinoj rei, poto za nju postoji najvea
\-erovatnoa da e svojim znaenjem obuhvatiti i traenu
semantiku nijansu ili e je bar priblino odredili. Ovakav
postupak je zaista opravdana metodoloka mera u datoj
prilici, ali niukoliko ne obezbeuje potpunu adekvatnost
prevoda. Postoji, uglavnom, u ovom sluaju i drugo ree
nje koje prevod ini manje elegantnim, ali koje ima i svo-
59
jih prednosti: naporedo se stave sve mogue prevodne va

rijante (uz odgovarajui znak da je naporednost u pitanju)
pa se itaocu ostavlja da odabere, po sopstvenom nahoe
nju, adekvatan izraz .
52 1 . Posebnih tekoa pri prevoenju priinjavaju idi
omi. Nije lako ni sa sloenicama. Geografska imena, zbog
svoje gotovo neograniene mnogobrojnosti, takoe pred
stavljaju problem. Osim toga, u jezicima ima dosta redun
dantnog (v. 5 10). Utvrditi ta je u kojoj prilici redun
dantno i to ispustiti pri prevoenju - to je takoe ozbiljan
posao ija tehnika reenja nisu jednostavna.
522. Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemijc
(v. 40 l) potrebno je obezbediti takve mainske operacije
koje e pravilno vrili identifikaciju znaenja pomou kon
teksta. Uostalom, i van polisemikih kategorija postoji po
treba za uspostavljanjem odreene tehnike koja e omo
guavati stalno voenje rauna o konkretnim kontekstual
nim situacijama. Konstantno odmeravanje odnosa stalnih
(invarijantnih) karakteristika rei prema njihovim aktuel
nim (kontekstualnim) karakteristikama - to je problem od
ijeg pravilnog reavanja zavisi puna smisaonost prevoda.
523. Svaki jezik ima svoju specifinu strukturu. Main
skog prevoenja ne moe biti bez preciznih podataka o je
zikim strukturama. Prema dananjem stanju struktural
nog ispitivanja, izvesni jezici, poto nisu obraeni na od
govarajui nain, ostaju van mogunosti da uu u kombi
naciju za mainsko prevoenje.
Jezike strukture se prethodno uporeuju da bi se od
redila njihova mera kongruentnosti (termin usvojen u
tehnici mainskog prevoenja) - tj . njihova tipoloka
srodnost ili razlika. Ovaj posao obavljaju lingvisti. Odme
ravaju se leksiki, morfoloki i sintaksiki faktori koji uslo
vljavaju specifinu prirodu lingvistikih jedinica u datim
60
jezicima. Ovo se vri popisivanjem inventara jezikih jedi

nica i uoavanjem principa njihove distribucije.
524. U najtee probleme mainskog prevoenja u vezi

sa tim spada pitanje organizacije "pamenja": da li e mai
na
posebno "pamtiti" samo cele rei
(=
"leksika" organi
zacije maine) ili e pamtiti posebno osnove, a posebno

nastavke rei (= "gramatika" organizacija maine) . U iz
boru ovakvog tehnikog prosedea ne postoji saglasnost
medu naunicirna
18
Gramatikih osobina u jezicima irna mnogo i, bez. oh

zira na koji e konkretni tehniki postupak pasti izbor, nji
hovo prisustvo mora biti registrovano u maini. U vezi s
o\-akvim registrovanjem postoje mnoge tekoe koje nisu
samo tehnike prirode ve i lingvistike. to se ovog dru
gog tie, tu je najvei problem obino nedovoljna obrade
nost pojedinih gramatikih oblasti datih jezika.
525. Potrebe mainskog prevoenja nagone, u stvari,

lingvistiku da se prihvati produbljivanja svojih teorijskih
znanja o raznim dosad nedovoljno ispitanirn podrujima
jezike problematike. Praktini cilj osposobljavanja lingvi

stikih rezultata za pravilno iskoritavanje u funkcionisa
nju maine namee lingvistirna naviku da svoje definicije
izlau u formulacijama maksimalno jasnim a konciznim.
S tvaranje tradicije u ovakvoj navici osigurava bolji kvalitet

teorijskih studija jezika i efikasniji metod u prezentaciji
praktinih gramatikih pravila.
526. Mainsko prevoenje je zapoeto u SAD i prva

maina se nalazi i danas na Hanrardu kao istorijski doku18
Dok se, recimo, ameriki centar mainskog prevoenja u
Seattleu izjanjavao za "leksiku organizaciju", dotle su sovjetski
naunici od poetka bili preteno zainteresovani za "gramatiki"
tip "pamenja".
61
menat jedne znaajne matematiko-lingvistike epohe.

ezdesetih godina u SAD je bilo vie centara za unapree
nje mainskog prevoenja, sa velikim renomeom u svetu.
Nadaleko su, recimo, bili poznati radovi naune grupe sa
Washingtonskog univerziteta u Seattleu posveeni u pr
vom redu razradi algoritama (v.
4 14) za mainsko prevo
enje sa ruskog na engleski. Svojim radovima se od poet

ka isticala harvardska grupa19, zatim grupa sa Georgetown
univerziteta, pa nauni kolektiv sa Kalifornijskog univerzi
teta, pa predstavnici Wayne State University i dr. Snage su
posebno koncentrisane u ovim centrima na prouavanju
lingvistike strukture ruskog i engleskog jezika. Distribuci
onalizam, ija je kolevka u SAD (v. 352) , sa svojom boga
tom razraenou mehanikog metoda analize iskoria
vao se kao baza za dalju lingvistiku obradu pomenutih je
zika u okvirima potreba mainskog prevoenja. Medutim,
upravo ovakav posao otkrio je lingvistima do koje je mere
ovek, obdaren jezikom kreativnou, neto sasvim dru
go nego to je maina. Najvei broj jezikih strunjaka ve
je do kraja ezdesetih godina odustao od iluzije da se o
vek moe zameniti mainom kad je u pitanju prevoenje
komplikovanijeg teksta. Umesto da se dalje bave generira
njem reenica pomou automata, Amerikanci su se okre
nuli novom polju rada: prouavanju generativnih procesa
koji se tiu ljudskoga jezika. Tako je mainsko prevoenje
potisnuto na margine interesovanja lingvistikih krugova,
a u centar panje postavljena generativna gramatika (v.
196) .
19 Predstavnici ove grupe nisu bile samo naune snage sa
Harvardskog univerziteta ve i naunici okupljeni u Tehnikom
institutu drave Massachusetts (Massachusetts Institute of Tech
nology, skraeno - M. l. T.) .
62
527. Kao veliki takmaci Amerikancima u radu na ma

inskom prevoenju pokazali su se sovjetski naunici. Oni
su kasnije poeli da organizuju svoje snage na tome po
slu, ali su zadivljujuom brzinom, za svega etiri - pet go
dina podigli odlian matematiko-lingvistiki kadar iji su
rezultati bili na zavidnoj visini. Godine 1955. zapoeli su
sovjetski naunici pripreme oko mainskog prevoenja
koje se ticalo svega dva jezika para: englesko-ruskog i
francusko-ruskog. Godine 1959. bilo je ve oko dvadeset
pari jezika osposobljenih za mainsko prevoenje. Smatra
se da je poetkom ezdesetih godina po broju naunog
kadra angaovanog u mainskom prevoenju SSSR bila
prva zemlja na svetu. Veliki centri za mainsko prevoenje
nalazili su se u Moskvi (Institut precizne mehanike, Elek
tronska laboratorija Saveznog instituta za nauna i tehni
ka saoptenja, Matematiki institut im. Steklova) i Lenjin
gradu (Eksperimentalna laboratorija za mainsko prevoe
nje) . Manje naune grupe bile su zaposlene takoe oko
mainskog prevoenja na Moskovskom pedagokom insti
tutu za strane jezike, na Moskovskom univerzitetu, na uni
verzitetima u Gorkom, Harkovu, Kijevu, Petrozavodsku,
Tiflisu i Erevanu20 Svojim radom na mainskom prevoe
nju stekli su veliki ugled mnogi sovjetski strunjaci (0. S.
Kulagina, T. N. Molonaja, I . A. Meljuk, L. N. ]ordanskaja,
S. Ja. Fitialov, G. S. Cejtlin i dr.) . Tokom ezdesetih godina
razvijeni su jaki centri za rad na mainskom prevoenju u
Rumuniji (gde je vodea linost S. Marcus) , u Maarskoj
(grupa u kojoj su se nali pored ostalih, F. Kiefer i F.
Papp) , u ehoslovakoj (grupa P. Sgalla, P. Pithe, M. Tei20 Ovi su podaci sakupljeni uglavnom prema objavljenim izve
taj ima s kraja pedesetih godina. Danas je svakako slika u ovom po
gledu neto drugaija.
63
telove i dr.) i Bugarskoj (gde su od najaktivnijih bili A.

Ljudskanov, E. Paskaleva, M. janakiev i A. Orlenko) .
Glavni napori sovjetskih snaga bili su od poetka
koncentrisani u dva pravca: na sastavljanju glosara ( = re
nika u maini) i na prouavanju jezika =posrednika u pre
voenju ( = jezika formula na koji se prebacuje konkretan
ljudski jezik podvrgnut procesu prevoenja) . Radei na
ovom drugom poslu, sovjetski naunici su na polju teorije
postigli rezultate kojima je priznata visoka vrednost u ino
stranom naunom svetu.
528. I druge evropske i azijske zemlje 21 poele su se to
kom ezdesetih godina ukljuivati u rad na mainskom
prevoenju (mada je uvek u ovome vodee mesto pripa
dalo naunim centrima SAD i SSSR) . No danas je gotovo
svako oduevljenje za taj posao splasnula na svim strana
ma sveta, iako jo ima uglednih centara gde se nastavljaju
ispitivanja koja, ukoliko ne unapreuju neposredno ma
insko prevoenje, ipak doprinose irenju teorijskih hori
zonata savremene lingvistike.
529. Prve faze rada na mainskom prevoenju u SAD
najbolje su ilustrovane studijama objavljenim u zborniku
21
Kineski jezik, zbog svoje specifine strukture, uvek je budio
panju lingvistike javnosti. Stoga su vesti o napredovanju main
skog prevoenja u NR Kini izazvale mnogo interesovanja u lingvi
stikim krugovima koji od detaljnog studiranja strukture kineskog
jezika u poreenju sa indoevropskim jezikim strukturama oeku
ju dragocene podatke za produbljivanje optejezike teorije. Prve
informacije za inostranstvo o mainskom prevoenju u NR Kini
dao je LjuJuncjuan u lanku "Issledovatel'skaja rabota v oblasti MP
v Kitajskoj Narodnoj Respublike" (VJ a VIII, 5, 1959, 102-104) .
64
"achine Translation of Language" (ed. William N . Locke i

Donald Booth, New York 1955) . Zbornik je 1957. iza
ao u Moskvi u ruskom prevodu pod naslovom "Mainnyj
percvod" (odgovorni redaktor P. S. Kuznecov) .
Obiman zbornik "Linguistic and Engineering Studies in
the Automatic Translation of Scientific Russian into En
glish. Technical Report" (Seattle-Washington, 1959) sadri
reprezentativne radove naune grupe iz centra u Seattleu.
Knjiga A. G. Oettingera - "Automatic Language Transla
tion: Lexical and Technical Problems" (Harvard Mono
graphs in Applied Science N o 8, Cambridge, Mass., 1961)
ilustruje rezultate harvardskog centra za mainsko prevo
enje.
Saete preglede uraenog tokom pedesetih godina na
ovome polju naune delatnosti daju predstavnici harvard
ske grupe W. N . Locke i V. H. Yngve, predstavnik Seattlea
Envin Reifler i predstavnik centra u Georgetownu - Paul
h
L. Garvin u zborniku 81 Proceedings pod naslovom: "Mac
hine Translation" (502-5 18) .
Y. Bar-Hillel daje pregled postignutih rezultata tokom
pedesetih godina u mainskom prevoenju ne samo u SAD
ve i u Vel. Britaniji u "Report on the State of Mechanical
Translation in United States and Great Britain" Oerusalem
1 959) . Treba svakako videti i Bar-Hillelov lanak "Some Re
flections on the Present Outlook for High-Quality Machine
Translation" koji je objavljen u zborniku "Feasibility Study
on Fully Automatic High Quality Translation", izd. W. P.
Lehmann i R. Stachowitz, University of Texas, 1971, 73-76.
Za uvoenje u komplikovanu problematiku mainskog
prevoenja najbolje e posluiti knjiga Davida G. Haysa
"Introduction to Computational Linguistics" (= Mathemati
cal Linguistics and Automatic Language Processing N 2,
Amsterdam 1967) . V. i knjigu sovjetskog strunjaka V. J. RoA.
65
zencvejga: "Osnovy obego i mainnogo perevoda", Mo

skva 1964.
Postoje mnogobrojne studije koje prikazuju dostignu
a razliitih amerikih centara za mainsko prevoenje to
kom pedesetih godina. Oni koji se za ovo posebno intere
suju nai e odgovarajue informacije u asopisu kao to
,e npr. "Mechanical Translation", poznata publikacija har
,AJ"dskog centra (grupe koja radi u Massachusetts Institute
of Technology) . Mi bismo ovde ipak posebno preporuili
,o nekoliko studija koje su bile u svoje vreme naroito za
paene u inostranstvu, u prvom redu u SSSR:
V. E. Giuliano (predstavnik harvardske grupe) - "An
Experimental Study of Automatic Language Translation"
( .\i.athematical Linguistics and Automatic Translation, Re
port NSF- l, Cambridge Mass. , 1959) .
M. E. Scherry (predstavnik harvardske grupe) - "Syntac
tic Analysis in Automatic Translation" (Mathematical Lin
guistics and Automatic Translation, Cambridge, Mass. , Re
port NSF-5, 1960) ;
V. H . Yngve (predstavnik harvardske grupe) - "Senten
ce-for-Sentence Translation" (Mechanical Translation vol. 2,
1955, No 2, 29-37) , "A Framework for Syntactic Translation"
( .\i.echanical Translation vol. 4, 1957, N 3, 59-65) , "A Pro
gramming Language for Mechanical Translation" (Mecha
nical Translation vol. 5, 1958, N l, 25-4 1) , "A Model and
a Hypothesis for Language Structure" (Proceedings of the
.\merican Philosophical Society vol. 104, 1960, No 5, 444466) ;
L . R . Micklesen - "Russian-English MT" (American Con
tributions to the Fourth International Congress of Slavists,
.\ioscow, September 1958, s'-Gravenhage 1958, 245-265) ,
"Form Classes Structural Linguistics and Mechanical Trans
lation" (u zborniku "For Roman jakobson", 344-352) .

Od neto novijih radova koji daju pregled rezultata ra
da s mainama u pogledu unapredenja lingvistike teorije
i prakse prevoenja v. : John R. Pierce et al., "Language
and Machines. Computers in Translation and Linguistics",
ashington 1966; Saul Gorn, "The Identification of the
Computer and Information Sciences: Their Fundamental
Semiotic Concepts and Relationships", Foundations of
Language vol. 4, N 4, 1968, 339-372) .
V. i studiju amerikog lingviste S. M. Lamba: "The Na
ture of the Machine Translation Problem", journal of Ver
bal Learning and Verbal Behavior 4, 1965, 196-2 10.
Bugarski strunjak za mainsko prevoenje A. Ljudska
nov izneo je svoje poglede na smisao mainskog prevoe
nja u knjizi "Traduction humaine et traduction mecani
que", Paris 1969.
Za blie upoznavanje sa prvim rezultatima sovjetskih
napora oko mainskog prevoenja pogodan je, pre svega,
zbornik "Materialy po mainnomu perevodu" (I tom, izdat
u Lenjingradu 1958) gde se, pored ostalog, nalaze i takvi
poznati radovi kao to su, recimo: N. D . Andreev, "Meta
jazyk mainnogo perevoda i ego primenenie" (40-60), V.
V. Ivanov, "Lingvistieskie voprosy sozdanija mainnogo
jazyka dija informacionnoj mainy" (10-39) .
l. A. Meljuk daje pregled rada na mainskom prevoe
nju u SSSR krajem pedesetih godina u lanku iji je na
slov: "Raboty po mainnomu perevodu v SSSR" (Vestnik
AN SSSR, 1959, No 2, 43-47) . V. i: l. l. Revzin i V. Ju. Ro
zencvejg, "Oerki po obemu i mainnomu perevodu",
Moskva 1965.
U zborniku "Issledovanija po slavjanskomu jazikozna
niju" (izd. AN SSSR, Moskva 1961, 374-382) objavljena je
studija "Teoretieskije osnovi mainnogo perevoda na rus
skij jazyk" - objavljuje probrani kolektiv autora: O. S. Ku-
67
Jagina, A. A. Ljapunov, l. A. Mel'uk, T. N. Molonaja. Tu

izneseni, kondenzovano, jasno neki zanimljivi rezultati
ditnih sovjetskih strunjaka okupljenih oko rada na ma
linskom prevoenju, a posebno zainteresovanih za pro
blem jezika-posrednika.
Blii uvid u dostignua sovjetske nauke na polju ma
linskog prevoenja dae zainteresovanima razliite studije
objavljene pre svega u asopisu "Mainnyj perevod i pri
kladnaja lingvistika" a takoe i u 'Voprosy jazykoznanija"
(gde su izlaganja naroito pristupana, specijalno pisana
za lingvistiku publiku koja tek treba da se blie uvede u
novu oblast lingvistikog interesovanja) . Teorijske proble
me vezane za posao mainskog prevoenja prikazuje ade
Imuno i asopis maarskih strunjaka koji izlazi u Budim
peti pod naslovom Computational Linguistics.
V. i sledee dve knjige: K. Brockhaus, "Automatische
iJbersetzung", Braunschweig 197 1 ; P. L. Garvin, "On Ma
chine Translation. Selected Papers", Den Haag/Paris, 1972.
Svima onima koji bi hteli podrobnije informacije o na
unoj teoriji prevoenja uopte preporuuje se zbornik
"On Translation" (ed. Reuben A. Brower, Harvard Studies
in Comparative Literature, vol. 23, Cambridge, Mass. ,
1959) u kojima su, pored radova specijalista z a literaturu,
zastupljeni i radovi lingvista. Tako npr. Roman Jakobson u
studiji "On Linguistic Aspects of Translation" (232-239) iz
lae teoriju sutine prevoenja: sve se moe prevesti tako
da osnovna poruka o kojoj se radi ostane neizmenjena, ali
kod (v. 506) pomou kojeg se poruka prenosi bezuslov
no podlee promeni u procesu prevoenja - svaki jezik
ima svoj specifian kod; otuda pri prevoenju nastaju nu
na prekrajanja detalja, oduzimanja i dodavanja u duhu
novoga koda na koji se poruka prebacuje; otuda svako
prevoenje poetskog teksta postaje neminovno kreativna
su
68
ling\;stika transpozicija. Eugen A. Nida u "Principles of

Translation as Exemplified by Bible Translating" (1 1-31)
zastupa tezu da adekvatnog prevoda ne moe biti ne samo
zbog razlike u kodu (u strukturi jezikih sistema) ve i
zbog toga to svaki jezik ima svoju individualnu kulturnu
pozadinu koja odreuje specifian tip metaforinih asoci
jacija. Williard V. Quine u "Meaning and Translation" (1481""2) . primenjujui logiku analizu udruenu sa metod
skim postupcima razraenim u teoriji informacije, poka
zuje da se mogu pronai zajedniki koeficijenti meu jezi
cima u vidu adekvatnih reenikih karakteristika, prisut
nih i u jeziku sa kojeg se prevodi i u jeziku na koji se pre
vodi, bez obzira na razlike medu njihovim gramatikim
strukturama. l, najzad, Anthony G. Oettinger u "Automatic
Tra.nsference, Translation, Remittance, Shunting" (240267) razlae principe mainskog prevoenja sa posebnim
ukazivanjem na izglede koji postoje u usavravanju tehni
ke automatskog prevoenja ruskih tekstova na engleski.
O problemu prevoenja sa futhijanskih pozicija (v.
566) govori J. C. Catford u svojoj knjizi "A Linguistic
Theory of Translation", London 1965 .
ALGEBARSKA LINGVISTIKA
NELINEARNOG (ANALITIKOG) TIPA1
Uvodne napomene
530 . Termin a/gebarska lingvistika pojavio se prvo u
slovenskom lingvistikom svetu. Godine 1964. poeli su ga
upotrebljavati eki strunjaci za mainsko prevoenje P.
Sgall i L. NebeskY da njime ukau na pravce rada na jeziku
koji ukljuuju dosta iroko korienje matematikih meto
da, ali prvenstveno onih koji nisu statistikog karaktera
(dakle, a/gebarska kao suprotnost kvantitativnoj, odno
sno statistikoj lingvistici) . Izraz teorija jezikih modela,
koji je dotle dominirao u Evropi zahvaljujui injenici da su
ga odomaili u lingvistikoj terminologiji sovjetski stru
njaci od ugleda, potisnut je poslednjih godina izrazom al
gebarska teorija jezika gotovo svuda van SSSR, a i u SSSR
danas ga pojedinci naputaju u korist novog termina.
Algebarska lingvistika moe biti i linearnog tipa. To biva
onda kada se ona zasniva na teoriji o sreenom (linearnom)
1 Mada ova oblast jezikih studija spada, po mnogim autorima,
u domen matematike lingvistike budui da se koristi tekovinama
savremene matematike, ja sam je ipak izdvojila u posebno pogla
vlje imajui u vidu njene specifino lingvistike odlike po kojima
se ona suprotstavlja svim danas ve klasinim oblicima rada na je
ziku za koje je, sredinom ovog veka, bio predvien termin "mate
matika lingvistika" (upravo radi to preciznije distinkcije u ovom
smislu, ovde je terminu "matematika lingvistika" dodat kvaliflka
tiv: "kvantitativnog ( = nealgebarskog) kar:1 ktf"r:t", v 480n) .
70
poretku sintaksikih konstituenata, kao to je, na primer,

sluaj sa generativnom gramatikom Chomskog (v. 462) .
Analitiki karakter ima, pak, algebarska lingvistika onda ka
da se ovakav obavezan uslov linearnosti ne postavlja.
Ima vie moguih pristupa jeziku sa pozicija koje bi
opravdavale primenu termina "algebarsko lingvistiko ispi
tivanje analitikog tipa". Ma koliko se ti mogui pristupi me
usobno razlikovali, jedno im je zajedniko: nastojanje da
se, pre svega, identifikuje i protumai funkcionalna vred
nost jedinica sa kojima se operie pri jezikoj analizi.
Pojedini lingvisti koji su se opredelili za ovakve teorij
ske pozicije naglaavaju da je njihov prilaz jezikom feno
menu takoe generativan, iako generiranje jezikih struk
tura zamiljaju i prikazuju na bitno drukiji nain od onog
koji je svojstven teoriji Chomskog.
53 1 . Nastajanje nove ere "algebarskog" rada na jeziku
moe se lepo pratiti upoznavanjem sledeih radova: G. S.
Cejtin, "K voprosu o postroenii matematieskih modelej
jazyka", Doklady na konferencii po obrabotke informacii,
ma. perevodu i avt. teniju teksta, III, Moskva 196 1 ; R. L.
Dobruin, "Matematieskie metody v lingvistike", Matemati
eskoe prosveenie 6, 1961, 37-5 1 ; S. Ja. Fitialov, "O
postroenii formal'noj morfologii v svjazi s mainnym pere
vodom". Doklady na konferenciji po obrabotke informacii,
ma. perevodu i avt. teniju teksta II, Moskva 196 1 ; H. Put
nam, "Some Issues in the Theory of Grammar", Structure of
Language and Its Mathematical Aspects ( = Proceedings of
Symposia in Applied Mathematics XII, 1961, izd. R. Jakob
son, 25-42) ; H. B. Curry, "Some Logical Aspects of Gramma
tical Structure", Structure of Language and Its Mathematical
71
Aspects ( = Proceedings of Symposia in Applied Mathema

tics XII, 1961, izd. R. Jakobson, 56-68) ; K. ulik "Some
Axiomatic Systems for Formal Grammars and Languages",
Information Processing 1962 ( = Proceedings of the IFIP
Congress 1962, Amsterdam 1963, 313-3 17) ; S. Abraham,
..A Formal Study of Generative Grammars", Computational
Linguistics II, 1964, 5-19; P. Novak, "Mathematical Models
of Linguistic Objects", Prague Studies in Mathematical Lin
guistics l, 1965, 155-157; M. Novotny, "On Some
Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics", Prague
Studies in Mathematical Linguistics I, 1965, 125-140.
Poetna znanja o matematikoj lingvistici (i uopte o ma
tematikim procedurama, uz vrlo korisne bibliografske in
formacije) prua knjiga Barron Brainerd, "Introduction to
the Mathematics of Language Study'' (Mathematical Lin
guistics and Automatic Language Processing 8), Amsterdam
1971. Vredi i inae upoznati se s edicijom pod naslovom
"Mathematical Linguistics and Automatic Language Proces
sing" (odg. urednik David G. Hays) u kojoj su objavljene
ove i druge korisne knjige iz oblasti o kojoj je re.
Rad sovjetskih strunjaka u ovoj teorijskoj oblasti iza
zvao je ivu panju lingvistike javnosti zahvaljujui, po
red ostalog, i knjizi l . l. Revzina, "Modeli jazyka" (Moskva
1962) koja je 1966. objavljena (u Londonu) na engleskom
jeziku (pod naslovom "Models of Language", prevodioci:
N. F. C. Owen i A. S. C. Ross), a 1968 (u Parizu) na francu
skom ('Les Modeles linguistiques", preveo Y. Gentilhom
me) . Primenu ovog metoda na jedan optelingvistiki pro
blem nai e na italac u Revzinovom lanku "K verojat
nostnoj interpretacii zakona Ivia", Zbornik za filologiju i
lingvistiku XIII/., 1970, 19-25, gde se matematikom pro
cedurom proverava zakon koji je postavio Pavle Ivi o to
me da isto glasovne promene nikada ne mogu uveati

broj distinktivnih mogunosti u fonolokom sistemu jezi
ka.
Principi "modeliranja jezika" postaju jasni i pri itanju
\-e pominjane knjige Jurija Derenikovia Apresjana, "!dei i
metody sovremennoj strukturnoj lingvistiki" (Moskva
1 966) . Zainteresovani mogu nai korisne podatke o tome
kako su poetkom ezdesetih godina teoriju modela prirne
njivali na sintaksu istaknuti sovjetski strunjaci (kao npr. S.
Ja. Fitialov i K. I. Babicki) u zborniku Problemy strukturnoj
lingvistiki, Moskva 1962. V. takoe: P. N. Denisov, "Principy
modelirovanija jazyka", Moskva 1965; Vja. Vs. Ivanov i V. N.
To po rov, ''Slavjanskie jazykovye modelirujuie semiotie
skie sistemy'', Moskva 1965 ; R. G. Piotrovski, "Modelirova
nie fonologieskih sistem i metody ih sravne nija", Moskva
Leningrad 1966; I . I. Revzin, "Metod modelirovanija i tipo
logija slavjanskih jazykov'', Moskva 1967.
Godine 1963. rumunski naunik S. Marcus je objavio
knjigu koja mu je donela veliki ugled kod strunjaka za
matematiku lingvistiku: "Lingvistidi matematidi . Modele
matematice in lingvistica", Bukuret. Njegovi su teorijski
pogledi, meutim, postali ire poznati tek kad je objavlje
na na engleskom jeziku knjiga "Algebraic Linguistics .
.-\nalytical Models", New York 1967; i knjiga na francu
skom : "Introduction mathematique a la linguistique stru
cturale", Paris 1968. V. i njegovu studiju "Categories de
Dobruin, fermetures de Ses tier et voisinages de Sakai",
Glossa l, 1967, str. 59-67.
Algebarska lingvistika je u najkraim crtama izloena u
zborniku koji su izdali praki lingvisti: P. Sgall a kolektiv,
cesry moderni jazukovedy" (= Mala moderni encyklope
die 47, Praha 1964) .
Opti pogled na razvoj algebarske lingvistike u zemlja
ma istone Evrope dobie se upoznavanjem sa ve pomi-
73
njanim ( 484) knjigama maarskih lingvista: Ferenc Papp,

".\tathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua
Unguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kie
fer, "Mathematical Linguistics in Eastern Europe" ( = Mathe
matical Linguistics and Automatic Language Processing 3,
.-\msterdam 1968) . V. i izvrsnu studiju P. Sgalla: "O razvitii
teorii porodajuih modelej jazyka", Trudy po russkoj i
slavjanskoj ftlologii XXII, Serija lingvistieskaja, Tartu 1973,
3-3 1 . Tu su evropska generativna shvatanja osvetljena u od
nosu na amerika. Na kraju je priloena selektivna biblio
grafija koju su izradile E. Hajiova i J. Panevova ('Bibliogra
fija izbrannyh rabot po porodajuim modeljam", 32-46) .
O prednostima algebarske lingvistike govore A. V, Glad
kij i l. A. Mel'uk u "Elementy matematieskoj lingvistiki",
Moskva 1969 (francuski prevod pod naslovom "Elements de
linguistique mathematique" objavljen je u Parizu 1972) .
O tome u kom se pravcu danas dalje razvija algebarska
lingvistika u celini vrlo adekvatno informiu asopisi koji
izlaze na engleskom jeziku u zemljama istone Evrope:
Prague Studies in Mathematical Linguistics (Prag), Prague
Bulletin of Mathematical Linguistics (Prag) i Computatio
nal Linguistics (Budimpeta) . V. i asopise koji se (na ru
skom) objavljuju u SSSR: Problemy kibernetiki (Moskva) ,
Kibernetika (Kijev) i Algebra i logika (Novosibirsk) , Nau
notehnieskaja informacija (Moskva) .
Problemima algebarske lingvistike, kako linearnog, tako
i nelinearnog tipa, posveena je knjiga M. C. Barbault, J.-P.
Descles, "Transformations formelles et theories lingui
stiques", Paris 1972.
Kategorijalna gramatika
identifikacionog tipa
532. Termin kategorija/na gramatika preuzeli su lingvi
od fllozofa-semantiara. Ispitujui artillcijelne jezike
konstruisane po principima matematike logike, illozofl su
prvih decenija ovog veka poeli postavljati u centar naune
panje pojam semantikih kategorija, o kojem je prvi po
2
eo govoriti Husserl Teoriju znaenjskih kategorija razra
ivali su dalje St. Lesniewsky i K. Ajdukiewicz (v. 4 1 5) . Te
orija je, u stvari, postala ire poznata tek u onom vidu koji
3
joj ;e dao Ajdukiewicz . jo produbljeniju interpretaciju do
bila je u radovima H. B. Curryja\ jednog od onih predstav
nika modeme logike koji je tokom poslednje decenije naj
odsudnije delovao na formiranje teorijskih koncepcija po
jedinih evropskih lingvista (o znaaju Curryjevih postavki
za oblikovanje aumjanove lingvistike teorije v. 549) .
533. Yehoshua Bar-Hillel je prvi lingvista koji je, pede
setih godina ovog veka, pokuao da teoriju o semantikim
sti
2 Edmund Husserl (1859-1938), inae najvie poznat u lingvi

stikom svetu po radu ''Ideen zur einer reinen Phanomenologie
Jnd phanomenologischen Philosophie" (Husserliana Band Ill,
Den Haag 1950) .
' V. njegov rad "Die syntakstische Konnexitiit", Studia Philo
sophica l, 1935, 1-27.
On je, pored ostalog, jedan od autora poznate knjige H. B.
Curry and R. Feys. "Combinatory Logic" (Amsterdam 1958) . Za raz
'ripnje novih pravaca rada u lingvistici od najveeg je znaaja stu
dija H. B. Curry, "Some Logical Aspects of Grammatical Structu
re. Structure of Language and Its Mathematical Aspects ( Pro
ceedings of Symposia in Applied Mathematics, Vol. XII) , ed. R.
Jakobson (Providence, Rhode Island, 1961, 56-68.
=
75
(znaenjskim) kategorijama primeni na prave (ljudske) je

zike.
Pojam semantike kategorije uveden je u fond teorij
skih pojmova modeme logike onda kada se pristupilo si
stematski poslu fonnalizacije5 postojeih razlika meu se
mantikim pojedinostima ija ukupnost sainjava jedan
logiki sistem sporazumevanja. Te tako koncipovane se
mantike pojedinosti - nazvane semantikim kategorijama
- podeljene su na dve vrste: na argumente i nafunktore, s
tim to e argument biti svaka ona kategorija koja je izlo
ena dejstvu nekog funktora, a funktor svaka ona katego
rija koja dejstvuje na neki od argumenata.
Y. Bar-Hillel je, polazei od ove fundamentalne distink
cije argumenata i funktora, pristupio sintaksikoj analizi
koja ide u prvom redu za tim da se izvri postupna identi
ftkacija sintaksikih konstituenata na osnovu njihovog
funkcionalnog svojstva (otuda i odgovarajui tennin: kate
gorija/na gramatika identifikacionog tipa).

534. Po Bar-Hillelu, jezik treba posmatrati kao specifi
an skup elemenata od kojih jedni (A) poseduju svojstvo
bazinih kategorija (to bi u logici odgovaralo pojmu ar
gument) dok ga drugi (B) ne poseduju. Grupu (A) pred
stavljaju reenice (S) i sve rei odreene za nominaciju
pojmova (n) . Ostali elementi ukljuuju se u grupu (B) i na
njih se primenjuje tennin operator (odgovarajua katego
rija u logici nosi nazivfunktora).
Funkcija jezikih kategorija prikazuje se uz primenu po
sebne simbolike. Znak lstavlja se iza kategorije iju funkciju
utvrujemo. Iza toga znaka dolazi podatak o nekom dru
gom elementu date sintaksike konstrukcije koji, u odnosu
5 Tennin je upotrebljen ovde u smislu koji mu daje moderna
ki,\.ka.
76
na kategoriju podvrgnutu analizi, stoji bilo (I) u funkciji

podreenosti, bilo (II) u funkciji nadreenog lana kon
strukcije. U sluaju (I) podreena kategorija se postavlja u
obine zagrade - na primer (n) ; u sluaju (II) zagrada irna
uglasti karakter - dakle [ n] . Ako se, recimo, analiza primeni
na konstitutivne elemente reenice bolesno dete spava, gde
bolesno funkcionie kao detenninator imenice dete, a spa
va kao reenica kojoj je podreena kategorija n ( = subjekat
dete), onda se dati sintaksiki konstituenti prikazuju na sle
dei nain:
bolesno = n l[n]
dete = n
spava = S l(n)
Sintaksika analiza ide za tim da se, postepenirn elimi
nisanjem hijerarhijski niih sintaksikih jedinica, dobije u
krajnjem rezultatu ona jedinica prema kojoj svi isputeni
sintaksiki elementi vre konstitutivnu funkciju.
Simboliki prikaz jednog iskaza naziva se njegovim in
deksom. Indeks se podvrgava redukciji koja se ispoljava u
vidu razliitih etapa svojevrsne derivacije. Tako, npr., in
deks n l[n] n S l(n) , koji odgovara reenici bolesno dete spa
va, u rezultatu prve derivacije dobija sledei vid: n S l (n) . U
drugoj derivaciji dostiemo krajnji traeni rezultat: S.
Da bi se dobio ovakav krajnji rezultat, potrebno je pravil
no ostvarivati redukcioni proces analize. Prvi uslov za to je
tano utvrditi ta se s im povezuje u sintaksiku konstrukci
ju neposredne zavisnosti. Pretpostavimo da smo prvo pri
stupili redukovanju sintaksikog spoja ilustrovanog iska
zom dete spava, pa tek onda uzeli u razmatranje eliminaciju
elementa bolesno (raunamo, dakle, i ovde da iskaz u celini
glasi bolesno dete spava). Takav redosled derivacije poet-
77
nog indeksa ukazivao bi na to da mi konstrukciju dete spava

posmatramo kao neposredno zavis nu od bolesno, to je sva
kako pogrena pretpostavka. Da je pogrena, govori nedvo
smisleno i injenica da primenjena prva derivacija dovodi
do rezultata n / [n] S koji je ujedno i krajnji (dalje se deriva
cija pokazuje nemoguom) i neprihvatljiv. Da bi, naime,
rezultat bio prihvatljiv, potrebno je da se indeks ostvari u
vidu jednog jedinog simbola, to ovde nije sluaj.
Po Bar-Hillelu, operatore bi trebalo svrstavati u dve po
sebne grupe prema tome da li svojim dejstvom na neki dati
argument proizvodi (A) istovrsni argument ili (B) argument
drukije vrste. U sluaju (A) radi se o operatoru endotipskog
(engl. endotypic) karaktera, a u sluaju (B) eksotipskog
(engl. exotypic). Operator, na primer, koji se manifestuje u
funkciji elementa bolesno u kontekstu bolesno dete spava
svrstava se u grupu (A) (indeks kategorije je n l [n] , dok
operator kategorije spava pripada grupi (B) (indeks je ov
de S l(n)) . Po ovakvoj podeli, u engleskom jeziku endotip
skog su karaktera pridevi i zamenice u atributskoj slubi, za
tim prilozi, veznici i lan. Eksotipski karakter imaju glagoli i
predlozi, dok imenice po pravilu izmiu ovakvoj klasifikaciji
budui da najee funkcioniu kao bazine kategorije.
535. Bar-Hillelovu lingvistiku teoriju pojedinci tretiraju
kao svojevrsnu gramatiku zavisnosti (o gramatici s ova
kvim nazivom v. inae u 542) . U ovome im za pravo daje i
njenica da se Bar-Hillelov identiftkacioni prosede u sutini
svodi na utvrivanje odnosa zavisnosti meu jezikim kate
gorijama. Njegova je teorija doekana s interesovanjem i in
spirisala je kod mnogih opredeljenje za to rigoroznije me
todoloke procedure koje bi trebalo primeniti radi identifi
kacije sintaksikih funkcija. Pa ipak, ona nije u celini prihva
ena. Svima je jasno da je njena eksplikativna mo ogranie
nog karaktera; izvan njenog dometa ostaju mnogi problemi
78
jezikog fenomena. Njoj su najvie panje poklonili lingvisti

zainteresovani za iznalaenje egzaktnih metoda sintaksike
analize rndi mainskog prevoenja.
536. Kategorijalna grnmatika identifikacionog tipa za
snovana je u mdu Y. Bar-Hillela: "A Quasi-Arithmetical Nota
tion for Syntactic Description", Lg, Vol. 29, N l, 1953, 4758. V. i sledee rndove u kojima Bar-Hillel izlae svoje
osnovne teorijske poglede: Y. Bar-Hillel, Ch. Gaifman and
E. Shamir, "On Categorial and Phrase. Structure Grnm
mars", Bulletin of the Research Council of Isrnel, Vol. 9 F,
1960, 1-16; Y. Bar-Hillel and E. Shamir, "Finite-State Langua
ges: Formal Representations and Adequacy Problems", Bul
letin of the Research Council of Israel, Vol. 8 F, 1960, 155166; Y. Bar-Hillel, M. Pedes and E. Shamir, "On Formal Pro
perties of Simple Phrase-Structure Languages", Applied Lo
gic Brnnch, Tech-nical Report N 4, 1960, Jerusalem, Isrnel,
Hcbrew University.
Godine 1964. objavljen je zbornik Bar-Hillelovih rndo
va pod naslovom "Language and Information. Selected Es
says on Their Theory and Application" Qerusalem, Isrnel) .
Tu se nalaze, pored ostalog, ovde pomenute studije "A Qua
si-Arithmetical Notation . . . " i "On Formal Properties of Sim
ple Phrase-Structure Languages" (v. str. 61-74 i 1 16-150) . V.
i njegovu knjigu "Aspects of Language", Jerusalem 1970.
Sumarnn i vrlo pristupaan prikaz Bar-Hillelove teorije
ukljuen je u md Manfreda BieiWischa: " Uber den theore
tischen Status des Morphems", Studia Grnmmatica I, Ber
lin 1966, 5 1-89.
Na nain srodan Bar-Hillelovom tretirn sintaksiku pro
blematiku J. Lambek u "The Mathematics of Sentence Struc-
79
ture", American Mathematical Monthly 65, N 3, 1958,

1 54-1 70.
Kategorijalna gramatika zasnovana na

principima matematike
teorije skupova
537. Sovjetski strunjak za mainsko prevoenje, O. S.
Kulagina, prva je primenila s uspehom principe matema
tike teorije skupova na prouavanje jezika.
I ona operie pojmom kategorija koje bivaju utvrene
primenom izvesnih fonnalnih6 definicija. Centralno mesto
u njenoj teoriji zauzima kategorija gramatiki ispravne
reenice (ruski termin otmeennaja fraza, odgovara engl.
terminu wellfonned sentence). Svi testovi koji se prime
njuju u postupku analize podreeni su tenji da se ova ka
tegorija zadri u centru panje.
Kulagina se slui transformacionim testom, ali to je sa
mo jedan od operativnih vidova analize, bez bitnog znaa
ja po teoriju. Njena teorija uopte ne uzima u obzir gene
rativnu komponentu jezika; njeni objekti ispitivanja za
miljaju se kao ve postojei (dati) .
Kao i za Bar-Hillela, i za Kulaginu su najvaniji odnosi
meu kategorijama. Ti odnosi se utvruju na poseban na
in, pre svega s voenjem rauna o osnovnim postavkama
teorije skupova.
538. Te osnovne postavke nameu, pre svega, potrebu
za razlikovanjem dvaju fundamentalnih skupova: jedan
6 Terminformalni upotrebljen je ovde u smislu koji mu daje
modema logika.
80
skup (interpretiran ovde kao skup izvesnih bazinih jedi

nica - fonema, leksema i slino) koji se ukljuuje u drugi
skup (interpretiran ovde kao skup reenica koje se ispo
ljavaju kao lanac sastavljen od jedinice prvog skupa) .
Odnosi meu elementima jednog datog skupa ispituju
se uz primenu supstitucionog teksta (v. 352) . Uzmimo, re
cimo, da se elementi prvoga skupa interpretiraju kao lekse
me. Odnosi meu leksemama ispitivae se: (A) s pogledom
na distribuciju u govornom lancu; (B) s pogledom na para
digmu. Ukoliko dve lekseme ispoljavaju identinost u pona
anju prema kriteriju (A) , utvrdiemo da reprezentuju istu
kategorijufamilije (Kulaginin termin: semejstvo). Kategori
ja familije oznaava se simbolom S. Ukoliko se, pak, identi
nost ispoljava u odnosu na kriterij (B) , prikljuiemo obe
lekseme istoj kategoriji r (ovaj simbol zamenjuje termin
okretnost).
Analiza se pojednostavljuje primenom odgovarajuih
postupaka simbolikog prikazivanja. Tako, na primer, kon
statacija da ruski oblik stu/'ja ima istovetno r s oblikom stu/,
a istovetno S s oblikom lampy dobie ovakav simboliki pri
kaz:
r (stul)
(lampy) = stul'ja
Testiranje, meutim, koje ide za tim da proveli irna li
stul'ja istovetno S sa stu/ a istovetno r sa lampy dae ne

gativan rezultat:
s
(stul)
r (lampy) =
539. Teorija O. S. Kulagine stekla je mnogo pristalica, pr

venstveno u SSSR i nekim zemljama istone Evrope (najvie
u Rum uniji) . Pojedinci su izrazili, na primer, nadu da bi re-
81
zultati ispitivanja odnosa u jeziku s pogledom n a kategoriju

S i r mogli otvoriti sasvim nove perspektive za razvoj tipo
lokih studija. Nisu izostale, dodue, ni razliite kritike na
pomene. Tako je, na primer, jedan od inae istaknutih po
bornika analitikih modela algebarske lingvistike, I . I. Rev
zin, s pravom primetio da samo u fragmentarnom posma
tranju jezika pravila o svrstavanju leksema u istu kategoriju
S mogu imati apsolutnu vrednost. Proirivanjem konteksta
uveravamo se u to da je njihova vrednost, u stvari, samo re
lativna. Oblik stoly, recimo, u reenici ja viu stoly moe
se zameniti oblikom korovy; ali ako reenicu proirimo dru
gom, relativnom (ja viu stoly, kotorye ja kupil), zamena
postaje nemogua (budui da imenica korovy, poto ozna
ava ivo bie, zahteva oblik kotoryh mesto kotorye).
540. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila pr
venstveno na domen leksike. Domen fonolokih fenome
na dobio je adekvatnu obradu pre svega u radovima istak
nutog rumunskog strunjaka za algebarsku lingvistiku Solomona Marcusa.
Dalja razrada teorije unela je izvesne dopune koje su
uglavnom znaile pribliavanje stavovima karakteristinim
za "gramatiku zavisnosti" (v. 542) . Ovakvom pribliava
nju najvie su doprineli radovi R. L. Dobruina, S. Ja. Fitia
lova, a i samog Marcusa.
54 1 . Teorija O. S. Kulagine objavljena je pod naslovom
"Ob ohnom sposobe grammatieskih ponjatij na baze teorii
mnoestva" u Problemy kibernetiki I, Moskva 1958, str. 2032 14. Teoriju je lingvistima prikazao I. I. Revzin u studiji "O
nekotorih ponjatijah tak nazyvaemoj teoretikomnoestven
noj koncepcii jazyka", V]a, IX, 6, 1960, 88-94.
82
V. jo i sledee studije: R. L. Dobruin, "Elementarnaja

grammatieskaja kategorija", Bjulleten' Obedinenija po
problemam mainnogo perevoda 5, Moskva 1957, 19-2 1 ; A.
A. Holodovi, "Opyt teorii podklassov slov'', VJa l, 1960, 3243; T. N. Molonaja, "O ponjatii grammatieskoj konfigura
cii'', Strukturno-tipologieskie issledovanija, Moskva 1963,
46-59; A. V. Gladki, "Algoritmieskaja neraspoznavaemost'
suestvennoj neopredelennosti kontekstno-svobodnyh
jazykov'', Algebra i logika 4, Novosibirsk 1965, 53-64.
Posebno se preporuuje knjiga Ferenca Kiefera, "Mathe
matical Linguistics in Eastern Europe" (= Mathematical
Linguistics and Automatic Language Processing 3, Amster
dam 1968) u kojoj se, pored ostalog, daje i kritiki osvrt
na znaaj teorije O. S. Kulagine. V. takoe Ferenc Papp,
"Mathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua
Linguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) .
V. i radove Marcusa i Fitialova navedene u 5 3 1 .
Gramatika zavisnosti i projektivnosti

542. Termin gramatika zavisnosti primenio je ameri
ki lingvista D. G. Hays na svoju teoriju o sintaksikim od
nosima, tako da je ona pod tim imenom danas i poznata.
D. G. Hays je istaknuti strunjak za mainsko prevoe
nje. Njegovo iskustvo na tom poslu ga je inspirisalo da, uz
izbor odgovarajueg metodolokog postupka, u centar
svojih razmatranja postavi funkciju jezikih jedinica. Nje
gove ideje rezimiraju u izvesnom smislu teorijska shvata
nja koja su, poetkom ezdesetih godina, prisutna kod ve
eg dela predstavnika matematike lingvistike.
543 . Po Haysu, sve jezike elemente treba, pre svega,
odrediti po tome da li (A) funkcioniu kao tenninalne je-
83
dinice ili (B) ne funkcioniu tako. U (A) sluaju re je o

eksponentima minimalnih sintaksikih konstituenata. Za
jedinice (B) kategorije rezervisan je termin pomonih je
dinica (engl. auxilliary units). Pomone jedinice se pri
kazuju pomou simbola. Svrha njihovog postojanja jeste u
tome da ukau na razliite vidove sintaksikih realizacija
jedinica (A) kategorije.
Posebnim pravilima pripisuju se funkcije pomonim
jedinicama. Ta se pravila nazivaju pravilima zavisnosti
(engl. dependency rules).
U naelu posmatrano, funkcija moe biti ili upravna ili
zavisna. Ukoliko je upravna funkcija u pitanju, priroda da
tog upravnog elementa definie se prema broju elemenata
koji od njega zavise.
Determinativna struktura je po prirodi svojoj bitno
drukija od konkatenativne (= ulanane) strukture . Kon
katenativnoj strukturi u formalnom pogledu odgovara kal
kulus (v. 427) , ali determinativnoj ne odgovara. Deter
minativnoj strukturi, po Haysonovom uverenju, najbolje
odgovara prikazivanje pomou grafa, tj. prikazivanje u vi
du takozvanog drveta zavisnosti (engl. dependency tree).
Pomou grafa s e daje projekcija strukturalnih odnosa na
osu jezike linearnosti. Projektivnost je, u stvari, od bit
nog znaaja za teoriju u celini, koju stoga mnogi i nazivaju
gramatikom zavisnosti i projektivnosti.

Uzmimo radi ilustracije engleski primer They are flying
p/anes koji je dvosmislen, mogu mu se pripisati sledee
dve interpretacije :
(l) They areflyingplanes = oni putaju avione da lete.
(2) They areflyingplanes = ovo su avioni koji lete.
U prikazivanju pomou grafa to bi izgledalo ovako :
84
They are
flying planes
They are
flying planes
Pristalice gramatike zavisnosti i projektivnosti (kojih da

nas irna dosta, posebno u zemljama istone Evrope) sma
traju da ovakvo prikazivanje unapreuje sintaksiku anali
zu budui da daje vee mogunosti za sagledavanje odno
sa izmeu nekog datog reda rei i odgovarajueg sintak
sikog poretka. Teite novijih ispitivanja upravo i lei u
naporima da se iznau adekvatne definicije ovog odnosa.
Treba istai da se osnovne tekovine gramatike zavisnosti
i projektivnosti danas po pravilu iskoriavaju, negde u ve
oj, negde u manjoj meri, pri radu na sintaksikoj analizi ko
ju pred uzimaju predstavnici algebarske lingvistike (ovo sva
kako najmanje vai za aumjana i njegove saradnike, mada i
oni takoe vode u prvom redu rauna o funkcionalnom mo
mentu i insistiraju na prednosti prikazivanja pomou grafa,
ali sve to na sasvim svojevrstan nain - v. 554) .
544. Haysova teorija izloena je u radu: David G . Hays,
"Dependency Theory: a Fonnalism and Some Observa
tions", Lg. Vol. 40, N 4, 1964, 5 1 1-525.
Prve ideje o potrebi zasnivanja gramatike zavisnosti ja
vljaju se ve 1959. u radu K. E. Harpera i D. G. Haysa, "The
Use of Machines in the Construction of a Gramm ar and
85
Computer Program for Structural Analysis", Proceedings of

the International Congress on Information Processing,
UNESCO, Paris 1959, V. i sledea dva Haysova rada: "Grou
ping and Dependency Theory", The Rand Corporation,
P-1910, Santa Monica, California 1960 i "Basic Principles
and Technical Variations in Sentence Structure Determi
nation", The Rand Corporation, P- 1984, Santa Monica, Ca
lifornia 1960.
Za razvijanje naunog interesovanja u ovom pravcu bile
su od znaaja i sledee studije : Ch. Gaifman, "Dependency
Systems and Phrase-Structure Systems", The Rand Corpo
ration, P-23 1 5 , Santa Monica, California 196 1 ; P. Ihm et Y.
Lecerf, "Elements pour une grammaire generale des lan
gues projectives", Rapport GRISA, Euratom, N l , 1960.
Vrlo je korisno upoznati se i sa lankom S. Marcusa: "Sur
la notion de projectivite", Zeitschrift fur mathematische Lo
gik und Grundlagen der Mathematik l l , 1965, 18 1-192 (ta
mo se, pored ostalog, navodi i odgovarajua literatura) . V. i
S. Ja. Fitialov, "Ob ekvivalentnosti grammatik NS i gramma
tik zavisimostej" , Problemy strukturnoj lingvistiki, Moskva
1967, 71-102, kao i odgovarajue poglavlje u ve spominja
noj knjizi (v. 54 1) Ferenca Kiefera, "Mathematical Lingui
stics in Eastern Europe".
Sgallov generativni pristup jeziku

545. Petr Sgall je predstavnik mlade generacije ekih
lingvista, jedan iz grupe strunjaka za mainsko prevoenje.
Njegov pristup jeziku opredeljen je, pre svega, vrstom posla
kojom se primamo bavi - reavanjem lingvistikih proble
ma vezanih za mainsko prevoenje. Odrastao u sredini gde
dominiraju originalne ideje slavne prake kole, Sgall nije
86
od njih ostao imun, naprotiv. Karakteristino je, na primer,

da u njegovoj teoriji znaajno mesto dobija izdvajanje "se
mantikog nivoa sintakse" (po njegovoj terminologiji: tek
togramatiki nivo), to odgovara gleditima koja zastupaju
savremeni praki sintaksiari, u prvom redu F. Dane7 Sem
toga, na konsolidovanje njegovih teorijskih pogleda bitno
je uticalo upoznavanje sa postavkama gramatike zavisnosti
i projektivnosti (v. 542) i sa Lambovom statiflkacionom
gramatikom (v. 558) .
546. Sgallova gramatika obuhvata sobom kompleksan
sistem pravila sastavljen od vie komponenata. Jedna od
njih je generativna, a ostale imaju transduktivni karakter,
tj . slue tome da prevedu jedan dati element s jednog ni
voa posmatranja na drugi, podvrgavajui ga pri tom odgo
varajuoj transformaciji.
Pravilno delovanje transduktora (= transduktivnog de
la sistema) uslovljeno je pravilnim identiflkovanjem odno
sa meu datim simbolima gramatike kojima su reprezen
tovane odgovarajue jezike jedinice. Potrebno je, naime,
biti naisto s time koji je simbol u upravnoj funkciji, a koji
u zavisnosti, jo pre nego to e se transduktor pustiti u
dejstvo. Ovo zbog toga to je potrebno transfonnisati prvo
upravni elemenat pa tek onda sve ostale, od njega zavisne
jedinice (tek, na primer, poto se odluimo da li jedan da
ti prelazni glagol elimo "prevesti" u aktivnu ili pasivnu
formu, ili ga, pak, podvri nominalizaciji, moemo znati da
li treba ono to je, logiki posmatrano, direktni objekat
radnje, odrediti kao akuzativni oblik objekta, ili kao nomi7 V. na primer F. Dand, "Some Thoughts on the Se man tic Struc
ture ofthe Sentence". Lingua 2 1 , 1968, 55-69; s ostalim radovima o
slinim temama zainteresovani e se najbolje upoznati pregleda
jui asopis Travaux linguistiques de Prague.
87
nativni oblik subjekta, ili ga, naprotiv, treba staviti u oblik

genitivne dopune glagolskoj imenici). Ve iz ovoga je ja
sno da se i u okviru Sgallove teorije problem sintaksikih
odnosa zavisnosti postavlja u centar panje.
Odnosi zavisnosti se ne preciziraju blie po znaenju, ali
se precizira sintaksiki poloaj zavisnog elementa (oznaava
se, recimo, da li jedan dati determinator neposredno za
samo od prisutnog glagola ili od predikativne konstrukci
je uzete u celini). Sem zavisnih, razmatraju se i razliiti ko
ordinativni i apozicijski odnosi.
Komponente gramatikog sistema meusobno su naj
tenje povezane. One se mogu interpretirati i s pogledom
na razliite nivoe jezike manifestacije. Ukoliko im se tako
pristupi, treba imati na umu da su nivoi meusobno organi
zovani na takav nain da redovno jedinice dvaju neporedno
susednih nivoa stoje u odnosu funkcija - forma: jedinica vi
eg nivoa istupa kao funkcija odgovarajue jedinice nieg
nivoa, dok je ova, opet, fonna svoje odgovarajue funkcije.
Broj moguih nivoa nije utvren. On moe varirati od
jezika do jezika. Za eki treba izdvojiti bar sledeih pet:
tektogramatikt.a, konstituentski (koji je mogue nazvati i
fenogramatikim ili ak prosto gramatikim), morfolo
ki, morfofonoloki i fonetski.
Vii nivoi su tektogramatiki i konstituentski; za razliku
od niih nivoa, oni poseduju sintaksiku strukturu. Svi su
nivoi, sem tektogramatikog, transduktivni; samo tektogra
matiki nivo ima kreativni (generativni) karakter. Odnos ko
ji se uspostavlja izmeu njega i neposredno susednog kon8 Termine tektogramatika (engl. tectogrammatics) i Jeno
gramatika (engl. phenogrammatics) upotrebio je prvi H. B. Cur
ry
v. u njegovom radu (navedenom u 532. n.) "Some Logical
Aspects . . . " na str. 65.
-
88
stituentskog nivoa odgovara donekle odnosu izmeu du

binske i povrinske strukture u generativnoj teoriji Chom
skog (v. 462) .
Svaki nivo sadri: (A) elementarne jedinice, koje se daju
nabrajanjem; (B) kompleksne jedinice, koje se obrazuju po
jedinstvenom principu od elementarnih jedinica. Ukoliko
se radi o jedinicama sa viih nivoa, one se procenjuju prema
tome da li se u njima ostvaruje (l) neko leksiko znaenje,
(2) neko morfoloko znaenje, ili (3) neki sintaksiki odnos.
Tako je, na primer, elementarna jedinica tektogramatikog
nivoa semantema. Ona se, ve po osnovnoj postavci teorije
o organizaciji odnosa neposredno susednih nivoa, interpre
tira kao funkcija tagmeme, elementarne jedinice na konsti
tuentskom nivou. Imajui, meutim, u vidu injenicu da se
semantema (kao, uostalom, i tagmema) procenjuje i prema
tome da li ostvaruje pomenuto znaenje (l) ili (2) ili (3) ,
Sgall uvodi i sledee termine : za sluaj (l) - semoglif; za slu
aj (2) - sufiks; za sluaj (3) -funktor.
Semoglif interpretira leksiku informaciju ne vodei ra
una o gramatikim karakteristikama sa kojima bi se mogla
pojaviti pri konkretizaciji jezika. Istim semoglifom predsta
vile bi se, dakle, engleske rei: to protect 'zatititi', protec
tion 'zatita', protecting 'zatiavanje', zbog toga to im je
osnovna leksika informacija identina.
Terminom sufiks ukazuje se ovde na gramatika znae
nja (komparativ, preterit, uzrok i sl.) koja se dodaju lek
sikim informacijama. Funktori referiu o znaenju kao
to su "agens", "logiki objekat" i sl.
Na tektogramatikom nivou se ne uspostavlja gramatiki
red rei. Poredak u strukturi reenice regulisan je jedino po
kriteriju: tema saoptenja - komentar (o toj distinkciji u du
hu uenja prake kole v. u 324) . Na tom nivou, dakle,
ukoliko to ne pokaemo upotrebom posebnih funktora, ne
89
znamo unapred da li e reenica biti gramatiki oformljena

kao aktivna ili pasivna. S druge strane, na ovom nivou nika
da ne moe biti dvosmislenosti kao u srpskohnratskom pri
meru prekorevanje tvoga oca: ovde se redovno oznaava
logiki objekat akcije, odnosno naprotiv - agens.
547. Sgallov pristup jeziku predstavlja, u stvari, kohe
rentan sistem selektivno prihvaenih stavova poznatih od
ranije u teorijskoj sintaksi. Kao takav, taj e sistem svakako
doiveti jo razne dopune i korekcije. jedno je, meutim,
van spora: on nesumnjivo predstavlja pozitivnu tekovinu.
U svim centrima gde se danas neguje algebarska lingvisti
ka Sgallovi radovi izazivaju interesovanje i odgovarajue
odjeke.
548. Sgallova je teorija prvi put najpotpunije izloena, uz
egzempliflkaciju na materijalu ekog jezika, u njegovoj
knjizi "Generativni popis jazyka a eski deklinace" ( = Stu
die a peace lingisticke 6, Praha 1967) . Rezime ovog izlaganja
na engleskom jeziku odtampan je u asopisu The Bulletin
of Mathematical Linguistics 6, 1966, 3-18. V. i njegovu studi
ju "Ein mehrstufiges generatives System", Kybernetika 2.
1966, 181-190, kao i studije njegovog saradnika P. Pithe:
"On the Problem of Co-ordinate Conjunctions in the
Analysis of Czech", Prague Studies in Mathematical Lingui
stics l, 1965, 195-2 17 i "Zameanija k obrabotke morfologii
obstojatel'stva mesta v generativnom opisanii eskogo
jazyka s neskol'kimi urovnjami, Prague Studies in Mathema
tical Linguistics 3, 1972, 241-257. Potpuniji pogled na sin
taksu izloen je u kolektivnom radu: P. Sgall, L. Nebesky,
A. Gora.likova, E. Hajiova, "A Functional Approach to
Syntax in Generative Description of Language", New York
90
1969. V. i studiju: P. Sgall and E. Hajiova, "A 'Functional'

Generative Description (Background and Framework) ",
The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 14, Praha
1970, 3-38 (pretampano u Revue Roumaine de Linguisti
que 15, 1971, 9-37) . V. i 328.
Da bi se dobio potpuniju uvid u optu teorijsku klimu
odreene sredine koja je neposredno uticala na formiranje
Sgallovih pogleda, preporuuju se posebno radovi: K. u
lik, "Some Axiomatic Systems for Formal Grammars and
Languages", Proceedings ofthe IFIP Congress 1962, Amster
dam 1963, 3 13-3 17 i "On Languages Generated by Some
Types of Algorithmus", Prague Studies in Mathematical Lin
guistics l, 1966, 141-146; D. Pospiil, "On a Linearization of
Projective W-Trees", The Prague Bulletin of Mathematical
Linguistics 6, 1966, 44-68; M. Novotny, "On Some Algebraic
Concepts of Mathematical Linguistics", Prague Studies in
Mathematical Linguistics", l, 1966, 125-140; P. Novak,
"Zavislostni koncepce v syntaxi", Praha 1966. V. i odgova
rajue poglavlje u ve citiranoj knjizi ( 53 1) . Ferenc Kie
fer, "Mathematical Linguistics in Eastern Europe".
aumjanov aplikativno-generativni
model
549. Sovjetski lingvista S. K. aumjan spada meu naj
uglednije teoretiare jezika ezdesetih godina. Mnogi se
ne slau s njegovim pogledima, ali mu niko ne osporava
originalnost u miljenju i umenje da nam znane pojave
osvetU iz novog ugla naune opservacije.
aumjan je bio meu prvima u SSSR koji je s oduevlje
njem prihvatio principe strukturalne lingvistike. Vernost
nekadanjem oduevljenju ispoljava se u izvesnom smislu u
91
injenici d a on i svoj dananji pristup jeziku ocenjuje kao je

dan vid strukturalne analize, irei, dakle, upotrebnu vred
nost termina strukturalna lingvistika do granica koje mu
inae, na drugim stranama sveta, po pravilu niko ne daje.
Iz faze klasinog strukturalizma izaao je aumjan vrlo
brzo. Prvo se zainteresovao za generativnu analizu Chom
skog. Meutim, poetkom ezdesetih godina on se upozna
je sa ovde ve pominjanirn radom (v. 53 1 i 532) H. B .
Curryja: "Some Logical Aspects o f Grammatical Structure" .
Taj rad 9 j e presudno delovao n a formiranje aumjanovog
idejnog sveta. Otprilike u istom vremenskom periodu au
mjan je imao prilike da prati razvijanje osnovnih postavki
gramatike zavisnosti i projektivnosti, to je takoe u odre
enom smislu delovalo na njegova teorijska opredeljiva
nja. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja iskristalisala se
ipak sasvim svojevrsna, originalna teorijska koncepcija koju
je aumjan nazvao aplikativno-generativnim modelom.
550. Pod terminom model ovde treba razumeti grama
tilru teoriju. Naziv aplikativni dolazi otuda to "model" o
kojem je re sprovodi generiranje simbola-reprezentanata
jezikih jedinica pomou aplikacije.
Aplikacija je postupak koji se sastoji u uspostavljanju
odnosa meu simbolima po sledeem principu: ako X i Y
predstavljaju jedinice tipa ob, onda i njihova kombinacija
XY irna takoe karakter jedinice tipa ob10
9 aumjan se, uostalom, blie upoznao i sa drugim radovima H .
B. Currya. esto, n a primer, naglaava koliko smatra vanim Cu
rryjevo delo "Fundations of Mathematical Logic" (NewYork 1963) .
10
Ob je skraenica od engleske rei object. Oznaava u matema
tikoj logici takve formalne objekte, koji stupajui u meusobne
kombinacije, nikad ne ostvaruju linearne nizove, ve strukture ko
je se prikazuju u vidu genealokog stabla. O tome govori H. B. Cu
rry u svojim radovima (v. H. B. Curry and R. Feys, "Combinatory Lo-
92
aumjan u potpunosti prihvata teorijsku postavku mo

deme logike da nauna analiza ne treba da bude ograni
ena na injenice neposredno dostupne posmatranju.
Osim nivoa neposredne opservacije postoji i nivo logikih
konstrukata. to se lingvistike tie, nivo konstrukata treba
da obuhvati ona svojstva i odnose koji imaju univerzalni
karakter. Ostale pojave, koje se zapaaju kao specifinosti
pojedinih jezika, treba prikljuiti onom drugom, hijerar
hijski, u stvari, niem nivou.
S pogledom na tu fundamentalnu distinkciju, aumjan
razlikuje dve u principu mogue gramatike generativnog
tipa: pod jednom podrazumeva teoriju lingvistikih uni
verzalija, a pod drugom generativnu gramatiku postojeih
jezika, koja, uostalom, neposredno proistie iz teorije o
lingvistikim univerzalijama.
aumjanov aplikativno-generativni model slui u piVom
redu generiranju lingvistikih objekata vrlo apstraktnog ka
raktera ija ukupnost sainjava sistem. Taj sistem nosi naziv
genotipskogjezika. Terminfenotipskijezik rezervisan je za
sistem sainjen od lingvistikih objekata koji neposredno
registruju sve pojedinosti prisutne u postojeim jezicima.
Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima prime
nom posebnih pravila koja se nazivaju pravilima korespon
dencije.
gic". Amsterdam 1958 i H. B . Curry, "Foundations of Mathematical

Logic", New York 1963) . Po Curryju, trebalo bi teorijski razlikova
ti dve vrste formalnih sistema: (l) sisteme apstraktnih objekata
(engl termin: oh systems) i (2) konkatenativne sisteme. U slua
ju (l) veza meu datim simbolima liena je prostornog karakte
ra; u sluaju (2) ta veza se, naprotiv, ostvaruje pomou linear
nog procesa konkatenacije (= ulanavanja) .
93
Budui da je genotipski jezik zamiljen kao univerzalni

semiotiki sistem prema kojem se odmeravaju strukture fe
notipskih jezika, aumjan i njegovi jednomiljenici gaje na
du da e dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineli
stvaranju prikladne teorijske baze za unapreenje tipolo
kih studija.
I u samom aplikativno-generativnom modelu razlikuju
se dva dela, jedan genotipski, drugi fenotipski. Organizova
nje fonemskog i morfemskog nivoa jezika, kao i proces fizi
kog otelotvorenja jezika - to su fenomeni koji, razume se,
spadaju iskljuivo u domen ovog drugog, fenotipskog dela.
Treba naglasiti, prvo, da u sadanjoj fazi razvoja aumja
nove teorije pojedine oblasti fenotipskog dela nisu jo dobi
le odgovarajuu obradu, i drugo, da je dosadanja egzem
pliflkacija teorije podeena iskljuivo prema realnosti ru
skoga jezika.
5 5 1 . Postupak analize ide za tim da se utvrde sistemi
apstraktnog kalkulusa lingvistikih struktura. Polazi se od
toga da se ti sistemi pojavljuju u dva vida: (l) kao pravila
obrazovanja kompleksa svojevrsnih jedinica i (II) kao pra
vila transformiranja tih kompleksa. Analiza ukljuuje pri
kazivanje pomou grafa i matrice.
552. Generativno svojstvo aumjanovog modela ispo
ljava se u injenici da on slui (A) ostvarenju razliitih gra
matikih obrazovanja i (B) uspostavljanju posebnih trans
formacionih kalkulusa. Pravila ija primena dovodi do (A)
i (B) nose naziv generatora.
Imajui u vidu gramatiku situaciju jezika s fleksijom,
kakav je ruski, aumjan s pravom naglaava da generativ
na teorija u principu ne bi trebalo da se ograniava na
problem obrazovanja reenine strukture; i generiranje
gramatikih vrsta rei treba da bude obuhvaeno teori
jom. Shodno ovom uverenju, aumjan razlikuje dve vrste
94
generatora tipa (A) : l . "fazni" generator i 2. generator gra

matikih vrsta rei.
553. Jedan od specifinih pojmova kojima operie au
mjanova teorija jeste pomenuti pojam kompleksa. Kom
pleks je svaki takav niz simbola u kojem meu datim ele
mentima niza postoji aplikativni odnos. Konstituenti kom
pleksa su klase; ukoliko se radi o jeziku, konstituenti
kompleksa su elementarne klase rei. Svaki kompleks koji
pripada kakvom jezikom sistemu sastoji se, dakle, od ele
mentarnih klasa rei i njihovih meusobnih kombinacija.
Elementarne klase rei bivaju predstavljene simbolima:
N (ukazuje na imenicu) , V (ukazuje na glagol) , A (ukazuje
na pridev) i D (ukazuje na sve druge odredbe i dopune,
ukljuujui adverb i direktan glagolski objekat; preciznije
distinkcije se unose samo u fenotipskim opisima) .
Re/atorima se nazivaju simboli funkcija koje elemen
tarne klase dobijaju u datim kompleksima. Opti simbol
relatora je R, a odgovarajue funkcije se numeriki razli
kuju : R4 ukazuje na odnos koji pripada glagolu, R2 , se tie
odnosa koji ispoljava N, R3 simbolizuje funkciju jedinice
A, dok R4 slui oznaavanju funkcije jedinice predstavljene
pomenutim simbolom D .
Pri uspostavljanju nekog datog kompleksa RX, R moe
u principu dobiti bilo koju od moguih numerikih ozna
ka, a X moe biti ili elementarna klasa ili konstrukcija, teo
rijski neograniene duine. Ako je X, recimo, glagol, onda
moemo zamisliti realizaciju sledeih kompleksa: lt 1V,
R2V, R3V, R4V. Ako je pak, X = R2V, onda je mogue dobiti:
R 1 R 2V, R2R2V, R3R2V, R4R2V. U istom smislu mogu se zamiJ
ljati i dalje kombinacije. Ukoliko se generiranje tie vrsta
rei, i ukoliko ne preciziramo X nego uvedemo simbol O
za svaki mogui formalni objekat u poziciji X (kao to au
mjan u poslednjim radovima najee i ini) , onda bismo,
95
na primer, formulom R10 prikazali formiranje ruskog ob

lika uit', formulom R2R 10 formiranje oblika uen 'e, a for
mulom R 1 R2R 10 formiranje oblika uitel'stvuet.
Poredak po kojem se niu klase u kompleksu ne mora
obavezno, odgovarati redu rei u postojeim jezicima. For
mula, recimo, R2NR1 VR4N podjednako odgovara u ruskom i
reenici zaneslo dom snegom, i reenici sneg zanesli v dom,
pa ak i negramatikoj konstrukciji a sneg zanesla domom.
Neke formule koje se lako izvode po postojeim pravi
lima teorije ne mogu se uopte egzempliftkovati gramati
ki pravilnim reenicama (za ovakve sluajeve aumjan
uvodi izraz: pustaja k/etka).
554. Pravila transformacije kompleksa odnose se na
simbole klasa rei koje se sreu u odreenom kompleksu.
Pravila pretvaraju ove simbole u simbole klasa rei "vieg
stepena" . Ovaj proces je vrlo komplikovan, naroito za lin
gvistu koji nije dovoljno orijentisan u prirnenjivanju mate
matikih procedura. Ptvo se sve klase prepisuju u kolone
sa dodavanjem novih relatora, pa se zatim, u skladu sa
mogunostima koje prua prirnena specijalnog grafa, na
zvanog graJom aplikacije, po odreenom algoritmu gene
riraju novi kompleksi.
Uvoenjem transformacionih procesa u posmatranje
neminovno je dospeo u centar panje i problem sintaksi
ke zavisnosti. Upravo na osnovu toga to aumjanova teo
rija naroito produbljuje ovaj problem, a pri tom pridaje
izuzetan znaaj prikazivanju pomou grafa, pojedinci ovri
teoriju smatraju specifinom vrstom gramatike zavisnosti i
projektivnosti.
Kad se govori o sintaksikoj dominaciji, obino se ima
na umu dominacija konstitutivnog tipa: pri konstituisanju
sintaksikih jedinica vieg reda jedan elemenat istupa po
pravilu sa dominantnom ulogom u odnosu na ostale date
96
konstitutivne elemente. aumjan, meutim, uvodi u svoju

teoriju i pojam aplikativne dominacije. Aplikativni odnos
medu klasama se uspostavlja onda kada se, pri realizova
nju elementa jedne klase, neminovno namee potreba i za
realizovanjem elementa druge date klase. Dominantnu
ulogu irna pri tom ona klasa koja je vanija, tj. sadrajnija
informacijom. Po kriteriju aplikativnog odnosa, imenica je
glavni dominantni elemenat; njoj se u krajnjoj liniji sve
podreuje. Meutim, ako se odnosi ocenjuju s take gle
dita konstitutivnih procesa, onda, po aumjanovom uve
renju, najznaajnija uloga pripada glagolu. I prvi pomenu
ti (A) tip dominacije, i ovaj drugi (B) mogu se prikazati
pomou grafa na sledei nain:
(A) D A N --+ V --+ D
(B) D A N v --+ D
555. Transformacije u aumjanovoj teoriji slue utvri
vanju invarijantnih svojstava kojima se odlikuju generira
ne strukture. Operandom se naziva ona poetna struktura
od koje se, primenom odreenih transformacionih pravi
la, deriviraju sve ostale. Transfonn je svaka struktura na
stala u procesu ovakve derivacije.
Operand i odgovarajui transformi obrazuju takozvano
T-polje (= transfonnaciono polje). Struktura jednog T-po
lja odreuje se s pogledom na srodnosti i razlike meu
transformima koji ga sainjavaju. Stepen ovih srodnosti
odnosno razlika odmerava se prema broju istovetnih od
nosno razliitih relatora. Isti kriterij se primenjuje i za
odreivanje stepena bliskosti odnosno udaljenosti meu
sinoniminirn strukturama.
97
Postoje tri tipa T-polja: (I) tip s konekcijom, (II) tip sa

semikonekcijom i (III) tip bez konekcije. Tip (I) se ostva
ruje transformacijom jedne gramatiki oformljene "fraze",
s tim to se u svakom transformu zadrava ista konstitutiv
na veza koju ispoljava operand. Tip (II) se ostvaruje ukoli
ko se transformacija primenjuje na gramatiki oformljenu
"frazu " ; drugi se uslovi ne postavljaju. Tip (III) se odlikuje
time to mu je operand gramatiki neoformljena "fraza".
Uzmimo da luna strela iznad simbola prikazuje pravac
konstitutivne dominacije, s tim da je vrh strele upravljen
na lan pod dominacijom. Uzmimo za operand "frazu"
R30 R20 koja moe biti egzemplificirana ruskim primeri
ma (l) vysokyj princip i (2) irokie plei. Uzmimo da je
primer (l) transformisao u vysoko principal'nyj, a primer
(2) u iroki} v pleab. Ocenjeno s take gledita konstitui
sanja T-polja, pri transformaciji primera (l) ostvaren je tip
{1) , a pri transformaciji primera (2) ostvaren je tip (II) . U
simbolikom prikazivanju to dobija sledei vid:
Ako, pak, odaberemo gramatiki neoformljenu "frazu"

R30, R 1 0 = abystrij beit, onda transformi kao R4R30
R3R 1 0 = bystro beguij, R3R30 R2R 1 0 = bystrij beg itd.
obrazuju T-polje tipa (III) .
556. aumjan je svoju teoriju izloio prvi put na jed
nom naunom skupu posveenom problemima transfor
macionog metoda krajem 196 1 . godine (v. bibliografske
napomene u 5 57) . U produbljivanju pojedinih delova
teorije uestvovala je, uz aumjana, i P. A. Sobo leva. Ta je
98
teorija jo uvek u fazi doraivanja. Iz te okolnosti proizila

zi i injenica da je u nekim pojedinostima nejasna, otvore
na kritikim primedbama.
557. Kao to je ve spomenuto (v. 556) , svoja original
na shvatanja o jeziku izloio je aumjan prvi put 196 1 . na
savetovanju o problemima transfonnacionog metoda. Nje
gov referat, pod naslovom "Teorija klassov slov", tampan je
u zborniku Tezisy dokladov na konferencii po strukturnoj
lingvistike posvjaennoj problemam transfonnacionnogo
metoda (Moskva 1964) . V. i sledee radove: S. K. aumjan,
Problemy teoretieskoj fonologii", Moskva 1962; S. K. au
mjan, "Porodajuaja lingvistieskaja model' na baze prin
cipa dvuhstupenatosti", Vja 2, 1963, 57-7 1 ; S. K. aumjan i
P. A. Soboleva, "Applikativnaja porodajuaja model" i isi
slenie transfonnacij v ruskom jazyke", Moskva 1963; S. K.
aumjan, "Strukturnaja lingvistika", Moskva 1965; S. K. au
mjan, "Outline of the Applicational Generative Model for
the Description of Language", Foundations of Language,
Vol. l N 3, 1965, 189-222; S. K. aumjan and P. A. Soboleva,
"Transformation Calculus as a Tool of Septantic Study of
Natural Languages", Foundations of Language, Vol. l, N 4,
1965, 290-336; S. K. aumjan i P. A. Soboleva, "Osnovanija
porodajuej grammatiki russkogo jazyka", Moskva 1968;
S. K. aumjan, "Problems of Theoretical Phonology'' (= Ja
nua Linguarum, Series Minor, 41) , The Hague 1968.
Posebno se preporuuje zbornik Problemy strukturnoj
lingvistiki 1967, Moskva 1968. U njemu se, pored aumja
novih studija "Semiotika i teorija porodajuih gramrnati.k"
(str. 5-17) i "Abstraktnye derivacionnye sistemy i applikativ
naja porodajuaja model' (str. 136-201), nalaze i radovi
99
drugih istaknutih sovjetskih strunjaka, angaovanih oko

produbljivanja algebarske lingvistike. U nekima od njih jezi
ku se takoe pristupa sa pozicija aumjanove teorije.
Obrazloenje svojih lingvistikih stavova s ftlozofske
take gledita dao je aumjan u knjizi "Filosofskie voprosy
teoretieskoj lingvistiki", Moskva 197 1.
STRATIFIKACIONA GRAMATIKA1
558. Poev od 1963. godine panju ire lingvistike jav

nosti poeli su privlaiti radovi amerikog lingviste Sid
neyja Lamba na zasnivanju nove lingvistike teorije koju je
on nazvao stratifikacionom gramatikom. U izboru pristu
pa jeziku Lamba je opredeljivalo, sem poznavanja klasino
amerike lingvistike, njegovo iskustvo u radu na main
skom prevoenju. Iz aspekta tog iskustva postavljani su i
reavani pojedini teorijski problemi.
559. Lamb polazi od toga da je jezik sistem veoma kom
pleksnog karaktera, izgraen na bazi jedinstvenog fu nkcio
nisanja razliitih podsistema kroz koje dolazi podjednako
do izraaja i znaenjska i glasovna strana jezika. Svaki po
jedinani podsistem ima strukturu koja je obrazovana ana
logno principu obrazovanja koji ispoljava struktura jezi
kog sistema uzetog u celini.
1 Stratiftkaciona gramatika, uprkos svojih opredeljenja za "al

gebarsku notaciju" (iji je matematiki smisao, uostalom, spo
ran) nije ovde podvedena pod "algebarsku lingvistiku", ve je po
sebno izdvojena. Ovo stoga to ona predstavlja direktni razvojni
ogranak tipino amerike lingvistike budui da je sutina njene
teorije neposredno zasnovana na klasino amerikim shvatanji
ma o znaaju izdvajanja jezikih nivoa (v. 354) .
102
Jeziki fenomeni se ostvaruju na raznim nivoima, hije

rarhijski sreenim po znaaju u procesu komunikacije najvii je znaenjski, a najnii fonetski. Ove nivoe Lamb
naziva stratumima (otuda i termin stratifikaciona gra
matika). Njihov broj nije striktno utvren, moe da varira
prema konkretnoj situaciji u nekom datom jeziku. Za po
trebe opisa engleskog jezika Lamb predlae est stratuma:
hipersememiki, sememiki, /eksemiki, morfemiki, fo

nemiki i hipofonemiki. U okviru jedinstvene strukture,
koja je rezultat meusobne najtenje povezanosti ovih
est stratuma, trebalo bi razlikovati tri osnovne kompo
nente: semo/ogiju, gramatiku i fonologiju. Svaka od tih
komponenata obuhvata po dva stratumska sistema (semo
logija ukljuuje hipersememiki i sememiki stratum, gra
matika leksemiki i morfemiki, a fonologija fonemiki i
hipofonemiki) .
560. Na svakom se stratumu ostvaruju svojevrsne jedi
nice, dakle ukupno est vrsta poto je ukupno toliki broj
utvrenih stratuma. U okviru ovih vrsta ima specifinih ti
pova koji se na svakom stratumu paralelno manifestuju u
pogledu principa oformljenja i osnovne funkcije. Da bi
ovu pojavu jasnije istakao, Lamb je pribegao terminolo
kom razgraniavanju pomou paralelno obrazovanih ter
mina. Tako hijerarhijski najvii stratum ukljuuje kao svo
je jedinice hipersememu, hipersemon i hipersemu, onaj za
njim sememu, semon i semu, trei /eksemu, /ekson i /eks,
etvrti morfemu, morfon i morf, peti fonemu, fonon i fo
nu, esti hipofonemu.
Termini bez karakteristinog sufiksa -erna odnosno
on (dakle: hipersema, sema, leks itd.) odnose se na kon
kretnu realizaciju koju poprima jedinica datog stratuma
na stratumu koji je hijerarhijski neposredno nii i time u
izvesnom smislu datome stratumu podreen. Jedinice bi-
103
lo kojeg datog stratuma kad su posmatrane in abstracto,

dakle bez obzira na konkretan vid realizacije, obuhvataju
se terminima obrazovanim sufiksom -erna (hipersemema,
semema, leksema itd.) . Termin izgraen suftksom -on re
ze.rvisan je za svaki konstitutivni deo neke -emske jedinice
(tako npr. morfema vuk-, koja funkcionie kao korenski
deo lekseme vuk, sadri kao konstitutivni elemenat mor
fon -k-; taj se morfon realizuje kao -- llkoliko je u pita
nju vokativ singulara: vue) .
Svaki se straturil odlikuje svojom specifinom takti
kom, tj skupom pravila nazvanih taktikim na osnovu ko
jih se vri strukturiranje onih jedinica kojima je u okviru
datog stratuma reprezentovan jedan konkretan iskaz. Pre
ma nazivu stratuma o kojem se radi odreuju se i nazivi
taktikih pravila: morfotaktika pravila, leksotaktika,
semotaktika itd.
Meusobno povezivanje stratuma ostvaruje se pomou
pravila realizacije. Ta pravila, u stvari, pretvaraju jedan
dati vid ostvarenostl iskaza na jednom datom stratumu u
drugi, novi vid ostvarenosti koji odgovara specifinoj pri
rodi novoosvojenog neposrednog susednog stratuma.
Pravila realizacije su sreenog karaktera (engl. ordered ru
les), tj. stupaju u dejstvo po odreenom redosledu. Ona
dolaze do izraaja u kontekstu posredstvom delovanja tak
tikih pravila. Realizacija obuhvata sobom principe uspo
stavljanja alternacija jezikih jedinica, principe obrazova
nja jezikog znaka, a takoe i mogunost da jedna jedini
ca vieg reda bude predstavljena dvema jedinicama nieg
reda i obrnuto.
561 . Stratiflkacioni opis jezika obavezno ukljuuje "al
gebarsku notaciju", tj. upotrebu kompleksne grafike
simbolizacije. Tu se, pre svega, pojavljuju razliita "drveta"
i "vorovi". Nenaviklom itaocu potrebno je mnogo
104
strpljenja i napora da se navikne na "itanje" bezbrojnih

"mrea" sa linijama koje se komplikovano prepliu i na i
jim pojedinim krajevima niu "vorovi", opet u svojstvu
svojevrsnih informativnih znakova. Mada prosedei prikazi
vanja u prvi mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matema
tikih nauka, oni nisu, kao to je Hackett tano primetio2,
iskorieni u smislu nekih striktno matematikih koncep
cija. Nj ihovo tumaenje je sasvim proizvoljno odabrano,
za specifine potrebe stratiftkacionog opisa. Sasvim je spe
cifina i terminologija, i pri tom prilino komplikovana,
to nenaviklom itaocu takoe stvara tekoe.
562. Poslednjih godina je stratifikaciona gramatika
pretrpela izvesne modifikacije. Sistem stratuma je reorga
nizovan tako da je svakome stratumu dodeljena mogu
nost alternativnog strukturiranja, zavisno od moguih
kontekstualnih ogranienja koja se postavljaju datome is
kazu. Ujedno je i smanjen broj stra.tuma koji bi bili neop
hodni za jeziki opis. Pri tom je i grafiko prikazivanje
obogaeno jednom novom vrstom "vora" uvedenom radi
preciznijeg povezivanja "taktikih" delova "mree" sa "reali
zacionim" delovima.
563. Danas privrenici stratifikacione gramatike insisti
raju na tome da stratifikacioni prilaz ima posebnog znaa
ja zbog toga to omoguuje sagledavanje odnosa na bazi
kojih se konstituie data informacija u svesti govornog li
ca, da bi zatim bila izraena reima. Stoga neki od njih (na
primer David Lockwood) nazivaju stratiftkacionu gramati
ku kognitivnom lingvistikom (suprotstavljajui je deskrip
tivnoj i generativnoj lingvistici) .
564. Stratifikaciona gramatika je imala dosta odjeka u
svetu, naroito u prvi mah kada su objavljena osnovna
2U
svom prikazu Lambove teorije, objavljenom u Lg - v. 565.
105
Lambova gledita. Meu onima koji su je tada prihvatili

bio je i poznati ameriki lingvista Ch. Hackett. Ve krajem
ezdesetih godina je on, meutim, izrekao krajnje pesimi
stiku ocenu vrednosti stratiftkacionog prilaza jeziku (v.
navedene podatke u 565) .
Lambovi pogledi su naroito izrazito uticali na formira
nje osnovnih teorijskih koncepcija P. Sgalla (v. 545) .
565. Lambova teorija je objavljena prvi put 1962. godi
ne pod naslovom "Outline of Stratificational Grammar" u
Berkeleyju (Berkeley - California) u ogranienom broju
primeraka, za potrebe studenata. U svom definitivnom vi
du postala je u celini dostupna javnosti tek 1966. godine,
u knjizi koja nosi isti naslov (izdanje Georgetown Univer
sity Press, Washington D. C) . U ovoj se knjizi nalazi, doda
ta iza Lambovog izlaganja, studija Leonarda E. Newella:
"Stratificational Analysis of an English Text" (str. 73-106) .
Uz Lambovo izlaganje dat je i bibliografski spisak, u kojem
su navedeni, pored ostalog, i svi vaniji Lambovi radovi. V.
i knjige: A. Makkai and D. G. Lockwood, "Readings in Stra
tificational Linguistics", University of Alabama, 1973 i
Geoffrey Sampson, "Stratificational Grammar", a Defini
tion and an Example" ( = janua Linguarum, Series Minor
86), The Hague 1970 (u odbranu stratifikacione teorije,
uz egzemplifikaciju njene efikasnosti na sistemu brojeva
engleskog jezika) .
Posebno se skree panja na knjigu David G. Lockwood,
" I ntroduction to Stratificational Linguistics", New York
1 972, gde je najpotpunije izloen aktuelni vid stratifikacio
nc gramatike.
106
Stratifikacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hackett u

svome radu "Language, Mathematics, and Linguistics",
Current Trends in Linguistics 3: Theoretical Foundations,
izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 155-304 (objavljeno
1967. kao posebna knjiga u ediciji Mouton: janua Lingua
rum, Series Minor 60) . Meutim, on se svojih pogleda od
rie u prikazu Lambove knjige objavljenom u IJAL, Vol.
34, N 2, 1968, str. 145-153.
NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA
REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM
SKAlA I KATEGORIJA "
566. ezdesetih godina ugled britanske lingvistike veo

ma je porastao zahvaljujui u prvom redu radovima jezi
kih strunjaka iz Edinburgha. Edinburgh je ve due vre
me centar neofirthijanaca, tj. idejnih sledbenika Johna
Ruperta Firtha (1890-1960) .
Firth je bio lingvista iroke kulture, poznavalac mnogih
jezika. Fonetsko-prozodijski i estetsko-antropoloki vidovi
jezikog fenomena ulazili su u krug osnovnih tema njego
vih lingvistikih razmiljanja. Posveivao je naroitu pa
nju i ulozi konteksta u odreivanju znaenja izraenih je
zikim sredstvom (stoga je njegovo uenje o jeziku pozna
to i pod imenom kontekstualne lingvistike).
Uticaj Firthovih ideja na mlade generacije jezikih stru
njaka u Velikoj Britaniji bio je osetan. Posebno se Edin
burgh afirmisao kao istaknuti centar neoflrthijanizma, i to u
prvom redu zahvaljujui renomeu Firthovog uenika M. A.
Hallidaya, tvorca nove lingvistike teorije, takozvane gra
matike skala i kategorija (engl. scale-and-category gram
mar). Posle Hallidaya najpoznatiji neofirthijanac tokom e
zdesetih godina bio je Robert M . W. Dixon, zapamen od
mnogih i po svojim polemikama s predstavnicima genera
tivne gramatike Chomskog. Od mladih britanskih lingvista
sc u pos led nje vreme svojim radovima naroito istiu J .
108
Lyons i J . M. Anderson (takoe - Edinburgh) , koji su se

uglavnom priklonili generativnoj gramatici.
567. M. A. K. Halliday je uao u istoriju lingvistike 1961.
godine kada j e (u asopisu Word, Vol. 17, N 3, 241-292) ob
javljen njegov lanak "Categories of the Theory of Gram
mar". Taj je lanak izazvao ivo interesovanje na raznim stra
nama, posebno u SAD . To je bio upravo trenutak kada su
mlade generacije amerikih lingvista prihvatale s ogromnim
oduevljenjem ideje Noama Chomskog (v. 458-464) . Hal
liday je izaao sa svojim teorijskim programom koji je, po
red nekih srodnih stavova, sadravao i mnoga neslaganja s
osnovnim postavkama generativne gramatike. Diskusije
koje su oko toga usledile upravo su najvie i doprinele
skretanju panje amerike lingvistike javnosti na britan
ska dostignua u oblasti jezike teorije.
Halliday se proklamativno distancirao od generativne
gramatike ve pri odreivanju osnovnog pravca svog lingvi
stikog interesovanja. Za razliku od Chomskog i njegovih
pristalica, koji insistiraju na tome da je najvanije objasniti
lingvistiku kompetenciju govornog predstavnika date je
zike sredine (v. 462), Halliday odreuje sebi kao glavni
zadatak da ukae na principe na kojima se zasniva lingvisti
ko ispoljavanje govornog predstavnika. S druge strane, me
utim, i on veruje u celishodnost uspostavljanja jedne "du
binske gramatike" u kojoj e svaka jedinica biti opisana kao
mnotvo apstraktnih gramatikih osobenosti. Po toj funda
mentalnoj postavci, koja implicira i odgovarajui metodo
loki postupak u analizi, Hallidayeva gramatika je bliska
istovremeno i sa generativnom gramatikom i sa "gramati
kom orijentisanom ka sadrini" (prvenstveno u onom vidu
u kojem je reprezentuju radovi P. Hartmanna - v. 576) .
568. Po miljenju Hallidaya, strukturalni pristup jeziku
nije najsreniji jer se oslanja na sintagmatsku osu (v. 408)
109
jezikog ispoljavanja (struktura je, istie Halliday, po sebi

sintagmatska kategorija iji su elementi funkcionalne vred
nosti, kao na primer "subjekat" ili "determinator") . Mnogo je
prihvatljiviji sistemski pristup, tj. orijentisanje ka lingvisti
kim fenomenima ispaljenim na paradigmatskoj osi (v.

408) . Sistem je, naime, za Hallidaya paradigmatska katego
rija konstituisana na bazi kontrastivnih osobenosti (kao
to su: singular l plural, aktiv l pasiv, potvrdnost
l negira
nje i sl.) . Za lingvistu sistemnost treba da je mnogo bitnija

od strukturnosti upravo zbog toga to ona ukazuje na to
koje su kontrastivne crte relevantne u datome jeziku, dok
strukturnost prosto otkriva mehanizam po kojem se ti re
levantni kontrasti ispoljavaju.
U stvari, za Hallidaya je
struktura neka vrsta povrinskog fenomena, dok je sistem

ono bazino, tj . ono to se postavlja kao fundamentalni
uslov za funkcionisanje dubinske gramatike.
Razliite semantike osobenosti bivaju iskoriene u
svojstvu kontrastivnih osobenosti na osnovu kojih se uspo
stavlja sistem. Neke od njih su bazine, to znai meusob
no neuslovljene pa, prema tome, i hijerarhijski nesreene.
Druge su, meutim, hijerahijski sreene, to znai da se pr
vo ostvaruje jedna data pojedinost kao glavna, pa tek onda
druga, sekundarna po znaenju, zavisna od prve, tj . implici
rana njenim prisustvom. Termini skala delikatnosti (engl.
scale of delicacy), stepen bazinosti (engl. degree of ba
sicness) i dubina (engl. depth) odnose se upravo na adme
ravanje zavisnosti u ovom smislu koja postoji meu datim
osobenostima. Dubina jedne date osobenosti zavisi, u stva
ri, od toga koliko irna drugih osobenosti-posrednika izme
u nje i onog bazinog znaenja iz kojeg se data osobenost
izvodi po odreenom hijerarhijskom redosledu.
Sistem je najvanija kategorija koju treba da obuhvati
gramatika teorija,
ali ona nije jedina. Postoje, pored siste-
1 10
ma, jo tri fundamentalne kategorije gramatike : jedinica,

klasa i struktura. Termin jedinica odnosi se na pojave
koje se odlikuju gramatikom strukturiranou . Broj jedi
nica varira od jezika do jezika (za engleski bi, po Halli
dayevom shvatanju, trebalo izdvojiti sledeih pet: auto
nomnu reenicu, tj . reenicu koja nije konstituent druge
reenice, reenicu-konstituent, grupu rei, re i morfe
mu) . jedinice impliciraju ostvarenje odgovarajue jezike
pojedinosti u odgovarajuim kombinacijama. Klasa obu
hvata jezike pojedinosti srodne po nainu uestvovanja u
strukturiranju jezikih pojedinosti vieg hijerarhijskog
ranga. Struktura se svodi prosto na razmetaj elemenata
koji se sreuju po "pozicijama". Sve se te fundamentalne
kategorije, uzete ponaosob, ocenjuju prema razliitim
skalama apstrakcije (s pogledom na meusobni odnos nji
hovih sastavnih elemenata) . Zatim se paralelno ocenjuje,
opet prema razliitim skalama apstrakcije, (l) meusobni
odnos fundamentalnih kategorija i (2) njihov odnos pre
ma onom jezikom korpusu koji je posluio kao medijum
njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je
re ukljuuju, pored pomenute i skale delikatnosti (ko
jom se, u stvari, identifikuju konstituenti na razliitim ni
voima) , jo i skalu eksponencije i skalu ranga.
Dok skala delikatnosti redovno otkriva broj i karakter
detalja ija ukupnost obezbeuje jezikim kategorijama
individualnost, dotle skala eksponencije ukazuje na nain
na koji se ispoljava povezivanje apstraktnih kategorija teo
rije sa datom jezikom realnou. Pri utvrivanju stepena
eksponencije ide se, na primer, za tim da se utvrdi do ko
je je mere jednom konkretnom jezikom formom signali
zirano prisustvo odreene gramatike osobenosti kojom
se odlikuje cela konstrukcija (ispituje se, recimo, do koje
mere oblik optuen u reenici on je bio optuen, odreu-
111
je svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao pasivnu) .

Skala ranga sa svoje strane informie o postojeoj hijerar
hizaciji meu jezikim jedinicama (od pet pom enutih jedi
nica karakteristinih za engleski, reenica je najvieg ran
ga, morfema najnieg) . Teorija ukljuuje i pojam pomera
nja du skale ranga
(engl. termin:
shunting)
koji se od
nosi na neprekidno meusobno povezivanje jedinica raz

liitih rangova. Voenje rauna o ovoj okolnosti namee
se kao imperativni zadatak pri jezikoj analizi. To prakti
no znai da analiza reenice ne moe biti konano oba
vljena sve dok se opis morfeme ne izvri, a ni obratno.
569.
S obzirom na to da se eksplicitno izjasnio za "tek
stualnu lingvistiku", tj. za voenje rauna o jezikom kor

pusu, Halliday insistira na tome da svaka adekvatna lingvi
stika deskripcija treba da se sastoji u uspostavljanju od
nosa izmeu teksta i kategorija teorije. Pri tome poslu do
laze do izraaja nivoi fonne,
(b)
supstance i konteksta.
Supstanca ima dva mogua aspekta: (a) slune efekte i

vizuelne oznake. Pod formom treba razumeti organiza
ciju supstance u osmiljene fenomene, a pod kontekstom

- s jedne strane odnos forme prema nelingvistikim oso
benostima onih situacija u kojima se jezik ostvaruje, a s
druge - njen odnos prema lingvistikim obelejima prisut
nirn izvan konkretne jezike pojedinosti koja se razmatra.

U vezi s tim je i injenica da kroz jezik dolaze do izraaja
dve vrste znaenja:
znaenje.
fonnalno znaenje
kontekstualno
Formalno znaenje jedne jezike pojedinosti
svodi se na njenu funkciju u spletu drugih formalnih rela

cija. Kontekstualno se znaenje tie odnosa prema vantek
stualnim obelejima. Taj odnos, meutim, nije direktnog
karaktera; on se ostvaruje na osnovu pozicije date pojedi
nosti u okviru lingvistike forme. Kontekstualno znaenje
je stoga logiki zavisno od formalnog znaenja.
1 12
Forma ovde, u stvari, ukljuuje dva meusobno pove

zana nivoa, gramatiki i leksiki. Kontekst se, meutim,
manifestuje kao neka vrsta "meunivoa" ija se sluba sa
stoji u uspostavljanju relacija prema vantekstualnim oso
benostima. Forma je, s druge strane, povezana s glasov
nom supstancom posredstvom jednog drugog "meuni
voa" koji se naziva fonologijom.
Glavna supstanca spada u oblast fonetskih prouava
nja. Budui da ispituje neke sasvim specifine fenomene,
fonetika je posebna nauna grana, neobuhvaena termi
nom lingvistika. Lingvistika, i fonetika zajedno sainjavaju
"lingvistike nauke".
570. Najvie zapaene, najoriginalnije pojedinosti u teo
riji Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma.
Po Hallidayu, osnovni odnosi u jeziku nisu opozicio
nog ve kontinuumskog karaktera. Naime, konkretni jezi
ki fenomeni ne moraju uvek manifestovati jasno svojstva
neke date kategorije A nasuprot nekoj datoj kategoriji B,
ili obratno. U apstrakciji gledano, kategoriju A povezuje s
kategorijom B neprekinuta nit, tj . kontinuum. Konkretni
jeziki fenomeni (xl , x2 . . . xn) ostvaruju se u izvesnom
smislu du te neprekinute niti, poev od A pa sve do B .
Dok n a primer, x 1 ilustruje u maksimalnom stepenu svoj
stva kategorije A, a x16 u maksimalnom stepenu svojstva
kategorije B, dotle e x4 ilustrovati ono isto to i x1 ali u
slabijem stepenu, X1 2 ono isto to i x16, ali takoe u slabi
jem stepenu, dok e Xa biti u podjednakoj meri netipian
predstavnik kako kategorije A tako i kategorije B .
Pojam kontinuumske relacije identiftkovan j e u Halli
dayevoj teoriji engleskim terminom eline, dok se termi
nom gradijent (engl. gradient) precizira injenica da se
ima u vidu kontinuum tano odreen nekim datim polo
vima A i B (up. na primer opadajuu idiomatinost i rastu-
u gramatinost engleskog predloga
of u
1 13
sledeim prime
rima, koji su odmereni po datome gradijentu "idiomati

nosti" l"gramatinosti" s tim da se poe u analizu poev od
in spite of the hotel 'uprkos hotelu'

at the sight of the hotel 'ugledavi hotel' in the lounge
of the hotel 'u drutvenoj prostoriji hotela') .
pola "idiomatinost":
Dok se u okviru drugih lingvistikih teorija panja po

pravilu koncentrie prvenstveno
(ili ak i jedino) na tipi
ne predstavnike odreenih kategorija, dotle je za Halli

dayev pristup jeziku karakteristino to da ba netipini
(prelazni) sluajevi dolaze pod reflektor panje. Jeziki fe

nomeni, po Hallidayu, i ne mogu drukije da funkcioniu
nego pod onim uslovima koje im prua kontinuumski ka

rakter jezikih odnosa. Stoga svaki put kad poemo u ispi
tivanje konkretnih realizacija neke odreene kategorije
ve unapred moramo oekivati da e priroda date katego

rije biti ostvarena nejednako, u razliitim stepenima zastu
pljenosti. Pri tom e se neminovno nai i takvi primeri ko
ji e manifestovati u jednakoj meri i svojstva date kategori
je A i svojstva neke druge kategorije B. Pristalice Halli
dayevih shvatanja naglaavaju da su upravo takvi prelazni
sluajevi od posebnog interesa za nauku zato to otkrivaju
one deonice na kontinuumskoj niti na kojima se vri uza
jamno proimanje dveju uticajnih sfera onih kategorija
koje su postavljene kao meusobno suprotstavljeni polovi
u okviru datog gradijenta.
Termin
delikatnost
odnosi se u ovoj oblasti teorije na
sumu svih onih pojedinosti koje sainjavaju jedan dati kon

tinuumski odnos. Poto broj pojedinosti varira od sluaja
do sluaja, to se i konkretni gradijenti meusobno razlikuju
po stepenu u kojem je zastupljena kategorija delikatnosti.
U svetlu ovako postavljene teorije kontinuumskih od

nosa Halliday je prvenstveno ispitivao povezanost leksi-
1 14
kog sa gramatikim nivoom, istiui da, upravo zbog svega

ovoga to je ve reeno, u jeziku i ne moe doi do nekog
preciznog razgraniavanja gramatikih od leksikih feno
mena.
571 . Firthovi pogledi na jezik izloeni su najpotpunije
u knjizi ). R. Firth, "Papers in Linguistics 1934-195 1", Lon
don 1957 (pretampano 1964, Oxford) ; tu su sakupljene
najvanije Firthove studije iz vremenskog perioda koji se
pominje u naslovu. Iste 1957. godine (u Oxfordu) obja
vljen je (pod Firthovom redakcijom i sa njegovim predgo
vorom) zbornik "Studies in Linguistics" koji sadri radove
pisane u duhu Firthove kole. Godine 1966 (u Londonu)
publikovan je i zbornik "In Memori of J. R. Firth" (izd. C.
E. Bazell, J . C . Catford, M. A. K. Halliday i R. H . Robins)
gde su, pored drugih potovalaca i prijatelja J. R. Firtha, i
najistaknutiji neofJrthijanci, Firthovi uenici, priloili stu
dije posveene produbljivanju "kontekstualne lingvistike".
V. i D . T. Langendoen, "The London School of Linguistics.
A Study of the Linguistic Theories of B. Malinowski and J.
R. Firth", M. I . T. Press, Cambridge Mass. , 1968.
Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio Hallidayeve
kriterije u jezikom ispitivanju Ranko Bugarski. itaoci se
upuuju na njegov rad "O meuzavisnosti gramatike i lek
sike strukture savremenog engleskog jezika", Anali Filo
lokog fakulteta sv. 6, Beograd 1966, 415-432 (revidirana
verzija ovog rada objavljena je pod naslovom "On the In
terrelatedness of Grammar and Lexis in the Structure of
English" u asopisu Lingua, Vol. 19, N 3, 1968, 233-263) .
Pored najvanijeg rada M. A. Hallidaya, "Categories of
the Theory of Grammar" (Word, Vol. 17, N 3, 1961, 241-
115
292) preporuuje se i njegova studija "Class i n Relation to

the Axes of Chain and Choice in Language" (Linguistics 2,
1963, 5- 1 5) gde je posebno izloeno tretiranje pojma kla
se u svetlu njegove teorije.
Robert M. W. Dixon zaloio se za Hallidayevu teoriju u
svome lanku "A Logical Statement of Grammatical Theory
as Contained in Halliday's 'Categories of the Theory of
Grammar (Lg. Vol. 39, N 4, 1963 , 654-668) . Svoje teorijsko
stanovite izloio je najpotpunije u dve knjige: "Linguistic
Sciences and Logic" (The Hague 1963) i ''What is Language?
A New Approach to Linguistic Description" (London 1965) .
U kojem se smislu neofirthijanska teorijska stanovita
povezuju s praktinom nastavom jezika ilustruje knjiga:
M. A. K. Halliday, P. D. Strevens, and Angus Mclntosh,
"The Linguistic Sciences and Language Teaching", London
1964. V. i: A. Mclntosh and M. A. K. Halliday, "Patterns of
Language. Papers in General, Descriptive and Applied Lin
guistics", London 1966.
Britansku lingvistiku lepo prikazuju i pominjani radovi
J. Lyonsa - v. 449.
"GRAMATIKA KOJA SE TIE SADRINE"
572. Tradicije Humboldtovog uenja o jeziku (v. 77)

traju neprekinuto u nemakoj sredini do dananjih dana.
Razvijajui ovo uenje u periodu od tridesetih godina ovog
veka do danas, nemaki naunici (tzv. neohumboldtovci)
nisu ipak ostajali izolovani od svega onoga to sc dogaa
lo na drugim stranama u lingvistici. Tako je, poetkom
druge polovine ovog veka, doao do svog punog izraza, i
veeg odjeka na strani, poseban tip lingvistikog miljenja
poznat pod terminom gramatika koja se tie sadrine
(nem. die inhaltbezogene Grammatik) 1 iji su koreni po
lazili od Humboldta, ali iji su postupci analize i klasifika
cije jezikih jedinica u osetnoj meri inspirisani tekovinama
klasinog strukturalizma (uprkos injenici da su se pojedi
ni predstavnici ovog pravca, u raznim prilikama, eksplicit
no izjanjavali kao antistrukturalisti) . Najvie zasluga u za
snivanju u daljem razvijanju ove lingvistike kole imali su
Leo Weisgerber (kome je ak bio pridodat naziv "Hum
boldt redivivus") , Hans Glinz (rodom vajcarac, ali nasta
njen u _SR Nemakoj i po svom delovanju ukljuen u nema
ku lingvistiku sredinu) , Walter Porzig, Hennig Brinkmann i
1
Pojedinci umesto, ili pored, gramatike pominju i lingvisti

(Inhaltbezogene Sprachwissenschaft) . Termin gramatika je
ipak u ovakvom kontekstu ee u upotrebi.
ku
1 18
Hugo Moser. Poetkom ezdesetih godina, kada je oblast

sintaksikih ispitivanja dola u centar panje manje-vie
svuda u svetu, radovi Petera Hartmanna, koji su bili obja
vljeni u publikacijama poznate holandske izdavake kue
Mouton, odigrali su bitnu ulogu u skretanju panje ino
strane lingvistike javnosti na rad predstavnika "gramatike
koja se tie sadrine". Poetkom sedamdesetih godina
mnogi predstavnici ove kole nali su zajedniki jezik sa
sociolingvistima (v. 580) i pristupali njihovim redovima.
573 . Odsudan trenutak u razvoju ove kole nastupio je
onda kada je jedna grupa lingvista 0 Erben, H. Gipper,
H. Glinz, P. Grebe, P. Hartmann, G. Ipsen, K. K. Klein, L.
Mackensen, H. Moser, W. Porzig, J. Trier, L. Weisgerber)
osnovala drutvo "Sprache und Gemeinschaft". Zasluga je
Drutva (posebno L. Weisgerbera) to je (poetkom e
zdesetih godina, u Diisseldorfu) pokrenuta intenzivna pu
blikaciona aktivnost (u seriji "Grundlegung", kao tom I,
objavljena je, jo 1962. godine, danas u SR Nemakoj veo
ma popularna knjiga Henniga Brinkmanna "Die deutsche
Sprache. Gestalt und Leistung"; u seriji "Studien" izala je
1963 . godine, kao tom I, knjiga Helmuta Gippera "Baustei
ne durch Sprachbetrachtung. Neuere Sprachbetrachtung
im Austausch mit Geistes - und Naturwissenschaft) . Time
je takozvani "Arbeitskreis fii r deutsche Sprache" 2, oko ko
jeg su se okupljale upravo najvatrenije pristalice ove ko
le, dobio izvrsnu mogunost uticaja na formiranje lingvi
stikog miljenja kod mladih generacija iji je maternji je
zik nemaki.
2 Taj su radni kolektiv, po zavretku poslednjeg rata, zasnovali

H. Brinkmann. Th. Frings, M. G linz, G. Ipsen, W. Porzig,J . Trier, i L.
Weisgerbersa zadatkom da produbljuje studije nemakog jezika.
1 19
574. Ideja o sadrinskoj organizaciji jezika zauzima cen

tralno mesto u repertoaru pojmova kojima operiu pred
stavnici "gramatike koja se tie sadrine". Odgovarajui ne
maki termin inbaltlicber Au.fbanu podrazumeva, u stvari,
ono to je za Humboldta innere Spracbfonn 'unutranja je
zika forma' (v. 71) . Ne zaboravlja se ni na znaaj unutra
nje tvorake sile (po Humboldtovoj terminologiji energea,
a po terminologiji neohumboldtovaca: Tiitigkeit 'delat
nost', Arbeit des Geistes 'rad duha' ; Emanation des Geistes
'emanacija duha') koja, kako se istie, s jedne strane utie
na nae saznanje o svetu, a s druge omoguava ispoljava
nje ovekovog duhovnog bia. Humboldtovim stavovima
inspirisana su i mnogobrojna teorijska raspravljanja o to
me kako jezik doprinosi poimanju sveta (koji se definie u
razliitim aspektima) . Proces vrednovanja sveta od strane
govornog kolektiva ogleda se u maternjem jeziku (nem.
termin die Mutterspracbe). Maternji jezik jeste ovde lin
gvistiki pojam koji, suprotstavljen pojmu govor, ima u
sutini smisao Saussureove kategorije langue u suprotno
sti prema parole (v. 3 18) . Pristalice "gramatike koja se ti
e sadrine" opredeljuju se za prouavanje fenomena ma
ternjeg jezika s uverenjem da se samim tim u iu intere
sovanja postavlja ono to je upravo najvanije: sadrinska
strana jezika.
Sve to spada u "unutranju" (tj. pojmovnu, kategorijal
nu, duhovnu) formu jezika zastupljeno je, po miljenju ne
kih od najistaknutijih predstavnika ove kole, jednim sku
pom vie ili manje rasprostranjenih strukturalnih karakteri
stika. Ovakva, u sutini strukturalna orijentacija u prilaenju
problemu ogleda se, pored ostalog, i u koncepciji o tome da
fundamentalni predmet lingvistike analize - sadrinska
strana jezika, ukljuuje, pored sadrine datih struktura i sa
drine datih rei, i pojave oznaene terminom kategorije.
1 20
Pod kategorijom treba razumeti tipove strukturalnih

odnosa reprezentovanih formama, a izraenih opozicija
ma. Za defmiciju pojma kategorije i razvijanje uenja o je
ziku na bazi opisivanja razliitih vidova manifestacije toga
fenomena najzasluniji je Peter Hartmann. Njegove pogle
de na jezik okarakterisati su pojedinci ak terminom kate
gorija/ne lingvistike.
575. Na lingvistiku formaciju Petera Hartmanna utica
le su oevidno vrlo razliite struje naunog miljenja.
Osim domae lingvistike atmosfere u koju se od poetka
sreno uklopio, 3 Hartmannu je odavno blizak svet pojmova
danskih glosematiara (v. 396-406) i amerikih distri
bucionalista (v. 352) . Dobro je upoznat i sa pogledima
logiara, posebno Husserla i Wittgensteina. Iz spleta svih
tih raznorodnih uticaja izrasla je Hartmannova originalna
lingvistika linost, koja je privukla panju mnogih, izazi
vajui razliite, ponekad oprene komentare.
576. Hartmann polazi od uverenja da bi nauka o jeziku
trebalo da prevazie isto lingvistike okvire i da u kraj
njoj liniji postane nauka o duhu, tj . o duhovnim tvorevi
nama oveka (nem. Geisteswissenscbaft). Idui ka tome
cilju, on se u prvom redu trudi da obezbedi fundiranje
pojmova koji bi imali optelingvistiki znaaj da bi zatim
dosegao do jedne "racionalne a ipak u potpunosti prirnen
ljive" lingvistike teorije (on pri tom naroito naglaava da
3 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Martyja (v. 89) i E. Otta

(1877-1959) , jezikog teoretiara koji je, naroito pnih decenija
ovog stolea, snano delovao na lingvistiko obrazovanje mladih
generacija, posebno u oblasti semaziologije (u inostranstvu je
Ernest Otto najvie zapaen po svojim knjigama "Sprachwissen
schaft und Philosophie". Berlin 1949. i "Stand und Aufgaben der
allgemeinen Sprachwissenschaft". Berlin 1954) .
121
su u ovome pravcu ve odluujue poteze povukli Sasus

sure i Hjelmslev) . Njegova je ambicija da napravi model
jedne opte gramatike koji e, kada budu konkretni jezici
najzad zaista dobro proueni, biti dopunjen i proveren
konkretnim jezikim materijalom. Najkrae i najprostije
reeno: njega prvenstveno zanima onaj komplikovani me
hanizam kombinovanja i konstruisanja koji u krajnjem re
zultatu dovodi do komunikacije.
Jezik, po njemu, treba poimati kaofonn u tj . kao pokaza
,
telja svojevrsnih struktura. Formu treba u principu tretirati

kao postupak iskorien radi kombinovanja. Poto repre
zentuju odnose, forme su redovno i indikatori kategorija
(manifestuju se u vidu opozicija, a podaju se klasifikaciji u
razliite kategorije) . Po svojoj fundamentalnoj funkciji for
ma istupa kao medijum ispoljavanja obeju "supstanci" (o
pojmu
supstanca
v. 397) : i idejne i glasovne strane jezi
ka. Obavezna odlika forme jeste njena komplikovanost.
I Hartmann prihvata u sutini Saussureovu distinkciju
langue lparole
istiui da jezik postoji kao "potencijalni
sistem" kome je svojstven "parcijalni sistem". U tome se

"parcijalnom sistemu" ispoljava "potencijalni sistem"; nai
me, upravo tu dolazi do aktualizovanja izvesnih odnosa
prisutnih, inae, u "potencijalnom sistemu".
Jedinice jezikog sistema su raznovrsne i po hijerarhij
skom znaaju i po nainima manifestacije. Njihov se me
usobni odnos odreuje na osnovu njihove upotrebe i
njihove pozicije .
Po Hartmannu, osnovni metodoloki postupak analize
treba da ide za tim da se utvrdi koji lingvistiki fenomeni
u kojem jeziku imaju rang kategorija. Ispitivanja treba vr
iti uzimajui u obzir nivo reenine konstrukcije i imajui
pri tom u vidu uvek prvenstveno odnose meu jezikim
elementima. Samo se na osnovu poznavanja tih odnosa
122
moe napraviti teorija o formama, to e onda direktno

odvesti u sr problema, u sadrinsku stranu jezika.
577. Interesovanje koje je tokom ezdesetih godina u
Americi i Evropi pobuivala "gramatika koja se tie sadri
ne", prvenstveno u onom vidu u kojem je reprezentuju ra
dovi takvih lingvista kao to je P. Hartmann, uslovljeno je
dobrim delom injenicom da se u nainu razmiljanja o
jeziku predstavnika ove kole pojavljuju pojedinosti koje
odgovaraju, u veoj ili manjoj meri, stavovima izraenim u
generativnoj gramatici Chomskog (v. 460-464) . Tu je,
pre svega, ideja o relevantnosti nivoa "dubinske struktu
re", pa uverenje o tome da je osnovno u analizi utvrditi
fundamentalnu sintaksiku organizaciju jezika i, najzad,
injenica da se kao krajnji cilj analize postavlja prodiranje
u osnovni princip organizovanja ljudske misli. U ovom
trenutku predstavnici ove kole bivaju naroito zapaeni
po angaovanju oko razmatranja sociolingvistikih tema.
578. "Gramatika koja se tie sadrine", kao lingvistika
ideologija, lokalizovana je na terenu SR Nemake. U DR
Nemakoj preovladava interesovanje za generativni pri
stup jeziku (v. 467) i za tzv. funkcionalnu lingvistiku
(koja je u sutini dosta bliska "gramatici koja se tie sadri
ne", ali je preteno orijentisana ka praktinim ciljevima pre svega ka negovanju maternjeg jezika) .
579. Bibliografija Weisgemerovih radova (zakljuno sa
1956. godinom) objavljena je u zborniku "Sprache - Schliis
sel zur Welt. Festschrift fur L. Weisgemer", Diisseldorf 1959.
U sledeem jubilarnom zborniku, objavljenom (opet u Diis
seldorfu, 1963 . godine, povodom 65 . Weisgemerovog ro
endana) pod naslovom "Zur Grundlegung der ganzheitli-
123
chen Sprachauffassung", nalazi se nastavak ove bibliografi

je (obuhvatajui period 1957-1963) . V. i bibliografski pri
runik koji su izdali (1962. u Kolnu) H. Gipper i H .
Schwarz pod naslovom "Bibliographisches Handbuch zur
Sprachinhaltsforschung".
Osim knjige 'Vom Weltbild der deutschen Sprache", po
menute u 78, od relativno novijih Weisgerberovih radova
istiu se: ''Von den Kriiften der deutschen Sprache. Band I :
Grundzi.ige der inhaltbezogenen Grammatik", Diisseldorf
1962; ''Von den Kriiften der deutschen Sprache. Band Il: Die
sprachliche Gestaltung der Welt" Diisseldorf 1962; "Die vier
Stufen in der Erforschung der Sprachen" (= Sprache und
Gemeinschaft. Grundlegung, Band II), Diisseldorf 1963 ;
"Das Menschheitsgesetz der Sprache als Grundlage des
Sprachstudium", II izd. Heidelberg 1965.
Meu danas ve klasine radove predstavnika "gramati
ke koja se tie sadrine" spadaju dve gramatike : H. Hrink
mann, "Die deutsche Sprache, Gestalt und Leistung", Diis
seldorf 1962; H . Glinz, "Die innere Form des Deutschen.
Eine neue deutsche Grammatik" (ll. izd. 1961, Bem
Miinchen; I izd. 1952) . Preporuuju se i sledee dve Glin
zove knjige : "Ansatze zu einer Sprachtheorie" (Diisseldorf
1962) i "Grundbegriffe und Methoden inhaltbezogener
Text - und Sprachanalyse" ( = Sprache und Gemeinschaft.
Grundlegung, Band III, Diisseldorf 1965) . V. i poznato
delo H . Gippera "Bausteine zur Sprachinhaltsforschung . . . "
koje je pomenuto u 572.
Od brojnih radova P. Hartmanna najdubljeg su odjeka
imale tri knjige (objavljene u ediciji Mouton, janua Lingua
rum - Series Maior III, III 2 i III3 , s-Gravenhage) u kojima
su najpotpunije izloeni njegovi teorijski pogledi: "Die
Sprache als Form" (1959) : "Zur Konstitution einer allge
meinen Grammatik" (1961) ; "Allgemeinste Strukturgesetze
1 24
]ezilka ispitivanja u XX veku
in Sprache und Gramrnatik" (1961) . Iste 1961 . godine ob

javljena je (u Assenu) i njegova knjiga "Zur Theorie der
Sprachwissenschaft" koja je takoe privukla panju.
U Hartmannovoj knjizi 'Wessen und Wirkung der
Sprache im Spiegel der Theorie Leo Weisgerbers" (Hei
delberg 1958) izloene su kompetentno neke od osnov
nih ideja kojima se odlikuje ova kola u celini.
Strunjaci za nemaki jezik zainteresovae se svakako
posebno za zbornik "Das Ringen um eine neue deutsche
Grammatik" (objavljen 1965 . gdine u Darmstadtu) gde
su ukljueni i neki noviji radovi onih istaknutih germani
sta koji su bitno uticali na razvoj lingvistike koncepcije i
metoda u SR Nemakoj. Neki od autora nisu Nemci, ali
meu njima ima i najelitnijih predstavnika "gramatike koja
se tie sadrine" .
Dostignua i optu teorijsku orijentaciju nemake lin
gvistike kompetentno je prikazala E. A. Kraeninnikova:
"Novoe v nemeckoj lingvistike", Vypusk I. "Obzor zaru
benyh rabot po morfologii" (Moskva 1960) ; Vypusk 2,
"Uenie o predloeni l Obzor zarubenyh rabot" (Moskva
1961); Vypusk 3. "Uenie o slovosoetanii l Obzor zaru
benyh rabot po sintaksisu slovosoetaniia" (Moskva 1963} ;
Vypusk 4 "Slovoobrazovanie lObzor zarubenyh rabot po
nemeckomu slovoobrazovaniju" (Moskva 1965) . Novijeg je
datuma isto tako obaveteno izlaganje Ju. V. Popova u knji
zi "Obaja grammatieskaja teorija v nemeckom jazyko
znanii" (Minsk 1972, redaktor P. I . Kopanev) . U ovoj knjizi
je, pored ostalog, dat kritiki osvrt na "gramatiki funkcio
nalizam" (u poglavlju IV, str. 1 3 1-184) . Inae, stavove funk
cionalista izlae W. Schmidt: "Grundfragen der deutschen
Grammatik. Eine Einfiihrung in die funktionale Sprach
lehre", Berlin 1966.
SOCIOLINGVISTIKA
580. Termin sociolingvistika1 naporedno s terminima

sociologija jezika, socijalna lingvistika2 poeo se ire pri
menjivati tek tokom ezdesetih godina na jednu oblast jezi
kih studija koja ima izrazito meudisciplinarni karakter po
to su za nju, osim lingvistike, zainteresovane i druge hu
manistike nauke - sociologija, psihologija i antropologija.
Relacija jezik - drutvo glavna je tema sociolingvistikih
ispitivanja. Sociolingvistika u uem smislu (ili mikrosocioA. D. vejcer ('Voprosy sociologii jazyka vsovremennoj ameri
kanskoj lingvistike". Lenjingrad 197 1, na str. 3) ukazuje na to da ga
je jo 1952. uveo H . C. Currie u svome radu "A Projection of Socio
lingvistics: The Relationship of Speech to Social Status" (Sou
thern Speech Journal XVIII, 1952 , 28-37) .
2 U poslednje vreme, meutim, pojavljuje se tendencija, po
sebno u nemakoj lingvistici, da se izvri razgranienje ovih ter
mina, s tim to bi se pod sociolingvistikom razumevalo proua
vanje meusobnih odnosa drutva i jezika prvenstveno s lingvi
stike take gledita, dok bi se ispitivanje u okviru sociologije je
zika svodilo u prvom redu na traenje nekih odgovora za koje je
zainteresovana sociologija (v. o tome Ingulf Radtke, Soziolingui
stik von Stadtspra- chen, Tendenzen Soziolinguistischer For
schungen in der BRD", Germanistische Linguistik 4, 1972 ( Be
richte aus dem Forschung-sinstitut fii r deutsche Sprache. Mar
burg/Lahn. na str. 450-451).
1
126
lingvistika), po terminologiji Joshue Fishmana, 3 istaknu

tog istraivaa u ovoj oblasti, a i drugih) tei prvenstveno
ka tome da sagleda i nauno protumai jeziko ponaanje
pojedinaca u odreenom drutvenom ambijentu. Socio
lingvisti.ka u irem smislu (ili makrosociolingvistika) osve
tljava odnos jezika i drutva u celini obuhvatajui kompliko
vanu problematiku jezikog razvoja, meujezikih ukrta
nja i sl. Primenjena sociolingvistika poklanja panju takvim
drutveno korisnim zadacima kao to je planiranje jezike
politike (u cilju standardizacije i modernizacije kulturnog
izraza jedne drutvene zajednice) ili usmeravanje obrazov
nog procesa u pravcu to potpunijeg ovladavanja konkret
nim jezikim ponaanjem.
58 1 . Kad se sve ovo ima u vidu, ne zauuje injenica da
su se oko zasnivanja nove lingvistike discipline najvie an
gaovali predstavnici antropoloke lingvistike ( 367) odno
sno psiho lingvistike ( 3 77) . Mnogi ak smatraju da se
uopte i ne moe povui granica izmeu ovih dveju neto
starijih grana jezike nauke i sociolingvistike. Nesumnjivo je
da je sociolingvistika nastala kombinovanjem znanja, isku
stva i interesovanja proizalih iz rada na temama antropo
loke lingvistike i psiholingvistike. Ali je isto tako injenica
da je svojim osnovnim naunim stavom, koji je detaljno pro
gramski razraen, ona ipak stekla potpunu samosvojnost.
582. Njeno oformljenje i izdvajanje kao samostalne nau
ne oblasti izvedeno je prvo u SAD, gde su antropoloka
lingvistika i psiholingvistika imale poodavno irok krug vr
lo aktivnih privrenika. Tamo je, to je u ovom kontekstu
3 V. JoshuaA. Fishman, "Domains and the relationship between
micro- and macrosociolinguistics", Directions in Sociolingustics.
The Ethnography of Communication. John J. Gumperz and Dell
Hymes (eds.), New York 1972, 435-453.
127
okolnosti bilo naroito znaajno, dijalektologija imala ve

bogate tradicije jezikog ispitivanja s obaveznim voenjem
rauna o socijalnom faktoru (v. 161) . Postojanje velikih
metropola, kao to je New York, sa socijalno izdifirencira
nim stanovnitvom dalo je povoda
za razvijanje svojevrsne
"urbane dijalektologije" (po terminologiji W. Labava, jed

nog od pionira u ovoj oblasti) , tj. naunog ispitivanja onih
jezikih razlika meu gradskim stanovnitvom koje nasta
ju usled pripadnosti odreenim drutvenim slojevima (u
Americi se pri tom kao poseban problem izdvaja jezika
kulturna specifinost crnakog stanovnitva koja je na od
govarajui nain zavisna od njihovog drutveno-ekonom
skog poloaja) . Danas se, uostalom, i dijalektoloka ispiti
vanja van gradskih sredina vre ponekad
uz primenu istih
sociolingvistikih principa, a na jezike strunjake koji se

ovim bave primenjuje se naziv "socijalni dijalektolozi" .
583.
Sociolingvistika je masovnije prihvaena u SAD
tek oko sredine ezdesetih godina, kada je mnogima po

stalo jasno da dotle predvodea generativna gramatika ni
je uspela da ponudi prihvatljivija teorijska reenja za neke
od kljunih problema jezikog optenja (pre svega za ade
kvatno tretiranje razgovornih sintaksikih konstrukcija ko
je se mogu lepo razumeti i prihvatiti kao gramatiki is
pravne samo
uz poznavanje svih prateih okolnosti pod
kojima se ostvaruje komunikativni in, ukljuujui ton i iz

raz lica) . S druge strane, tokom ezdesetih godina je, ne
zavisno od dogaaja u SAD, u Evropi, posebno u SSSR, so
ciolingvistika problematika poela takoe pridobijati za
sebe sve iri krug strunjaka.
584.
Evropa je odavno bila zainteresovana za odnos je
zik - drutvo. Ne treba zaboraviti da su praani zapoeli

novu eru lingvistike jo tridesetih godina insistirajui na
vanosti ove relacije. U ovom pogledu su uvek naroito iz-
1 28
razite bile Jakobsonove zasluge. Ne treba, uostalom, smet

nuti s uma ni to da je jo Saussure bio pionir razmiljanja
u ovom pravcu. U tradicijama francuske lingvistike socijal
ni faktor je uvek bio ivo prisutan. Britanska lingvistika, od
Firtha i Malinowskog naovamo, nikada nije ni prekidala s
istraivanjima na toj strani. Nemaka lingvistika je takoe
ve odavno, a naroito intenzivno tokom poslednjih dece
nija, osmatrala uticaje drutvenih okolnosti na ivot jezi
ka. Pogotovu je u socijalistikim zemljama ve due vreme
postojalo razumljivo interesovanje za drutveni znaaj je
zikih fenomena. '' Sledei marksistiku liniju razmiljanja
o drutvenim pojavama, mnogi su upozoravali na to da se
jeziki postupak, kako pojedinca tako i ire drutvene sre
dine, mora svestranije osvetliti iz socijalnog aspekta, uz
postavljanje u odgovarajue teorijske okvire. Tek je, me
utim, tokom poslednjih desetak godina nagomilano do
voljno lingvistikog znanja i iskustva, ime su konano
obezbeeni ozbiljniji nauni zahvati u ukazanom pravcu.
585. Sedamdesete godine su zatekle irom sveta jak .
potencijal lingvistikih snaga koncentrisan na razraivanju
sociolingvistike problematike. U ovom trenutku mnogi
su uvereni da ova najmlaa grana lingvistikih disciplina u
stvari najvie obeava.
586. Sociolingvistika istraivanja se temelje na uvere
nju da se jezik ispoljava u razliitim vidovima, zavisno od
toga ko njime govori, kome govori i zato govori. Varijant" U SSSR je jo pre II svetskog rata bilo interesovanja za ovu
vrstu studija; v. Peter Brang, "O ber die Aufgaben der Sprachsozio
logischen Forschung, vomehmlich am Beispiel der russischen
Literatursprache", Schweizerische Beitrage zum VII. Intematio
nalen Slavistenkongrez in Warschau, August 1973" (= Slavica
Helvetica) , 1973, Zurich, 3-33 (posebno str. 3-7) .
129
nost je, dakle osnovna odlika jezikog sistema, a ne ho

mogenost.5
Prema broju jezika kojima se slue ljudske zajednice se
odreuju kao monolingvalne, bilingvalne ili polilingvalne.
Kod monolingvalnog drutva glavni problem je utvrditi
kakvi sve jeziki vidovi (stilovi) postoje i pod kakvim sve
uslovima koji od njih dolazi do izraaja. Kod dvojezinih i
viejezinih situacija osnovno je utvrditi po kojem princi
pu dolazi do upotrebe jednog jezika umesto drugog (od
nosno drugih) . Isto vai i za sluajeve kada se u istom
drutvu upotrebljavaju, uz funkcionalnu diferencijaciju,
dva razna vida istoga jezika (na primer knjievni i narodni
jezik) .
Pri reavanju svih ovih pitanja bilo je potrebno defini
sati pojam "jezikog zajednitva" (ruski termin: jazykovaja
obinost') ,
tj . odrediti koju to sve socijalnu sredinu moe
objedinjavati jedan isti jeziki tip. To su se u nekim slua

jevima poele pominjati nacionalne granice, u drugom dr
avne, ali su najee primenjivani i mnogo suptilniji kri
teriji. U stvari, ovo pitanje ostaje i danas otvoreno, izloe
no brojnim kontroverznim diskusijama. 6
5 Ova osnovna postavka sociolingvistike je sasvim u skladu s

idejama koje su i ranije izlagali pojedini istaknuti teoretiari jezi
ka, pre svega K. Buhler (v. 43Sn.) i K. Jakobson (v. 306) . Po
pularizovanju ovakvog shvatanja u amerikoj lingvistici ezdese
tih godina doprineo je Dell Hymes, posebno svojim radom "The
Ethnography of Speaking" (Anthropology and Human Behavior,
eds. T. Gladwin and W. C. Stunevant, Washington, D. C., 1962 ,
1 3-53) .
6 Vrlo obaveteno, kompetentno govori o problemu A. D.
vejcer, nudei i svoja originalna reenja: A. D. vejcer "O mikro
sociologii i makrosociologii jazyka", Moskva 1970.
130
U sklopu razmiljanja na ovoj strani izraene su po

slednjih godina produbljene studije o jezikoj standardiza
ciji, o jezikim ukrtanjima i mnogim drugim srodnim po
javama. Za razliku od tradicionalne lingvistike, sociolingvi
stika ne izdvaja posebno standardni jezik nasuprot ostalim
oblicima jezikog optenja: jednaku panju ona poklanja i
korektnom kulturnom izrazu i profesionalnim argonima,
i narodnim govorima.
587. Dok generativna gramatika naglaeno daje primat
znaaju "jezike kompetencije" u svojim teorijskim razma
tranjima, zanemarujui pri tom potpuno sam jeziki po
stupak (v. 462), dode sociolingvistika tei prvenstveno
ka tumaenju konkretnih jezikih postupaka, dokazujui da
se pojam "jezike kompetencije" mora odnositi pre svega na
svest o tome koje jezika ponaanje odgovara kojoj prilici.
tavie, odreena vrsta kompetencije se mora odnositi i na
paralingvistika sredstva komunikacije (ton, gestove, mimi
ku) . Ta su sredstva, zajedno sa presupozicijom (v. 467),
osnovni klju (pojedinci ih tako i nazivaju - engl. key) za
razumevanje jezike poruke. Na primer, smisao reenice
"da im se pridruimo", koju izgovara neki mladi pokazu
jui glavom i oima svome drugu na dve devojke s druge
strane ulice, moe biti jasan samo uz uoavanje ovih pra
teih a relevantnih paralingvistikih znakova. Ovde, i u
slinim prilikama, njima se prenosi, u stvari, cela jedna re
enina informacija ('Tamo su one dve') .
Pod okriljem sociolingvistike ivnulo je naglo posled
njih godina interesovanje za paralingvistika istraivanja u
krugovima jezikih strunjaka.
588. Ispitivanje naina na koji se ovek slui jezikim
sredstvom pri optenju s drugim ljudima iznelo je na vide
lo niz dode nedovoljno primeenih, a lingvistiki relevant
nih pojedinosti. Utvreno je, na primer, da ima situacija
131
koje nameu odreenu jeziku ablonizaciju, i drugih ko

je doputaju, u veoj ili manjoj meri individualnu jeziku
kreativnost. Otvaranje konverzacije je, recimo, jedna prili
ka u kojoj se po pravilu jeziko sredstvo svodi na tipizira
nu formulu pozdravljanja. Pri tom treba imati u vidu da
nije svejedno da li se komunikativni kontakt uspostavlja
"oi u oi" ili telefonom (formula predstavljanja tipa
Pera
Ovde
dolazi u obzir samo preko telefona, nikad u nepo
srednom kontaktu) ili pisanim putem (tu predstavljanje,

tj . potpis, dolazi tek na kraju, a na poetku je ispisana for
mula oslovljavanja -
Dragi Pero i
sl.) . Mnoge naune sna
ge usredsreuju se danas na detaljnom opisivanju i tuma

enju ovakvih situacija koje ograniavaju slobodu jezikog
ponaanja, nasuprot onima koje ga ne ograniavaju .
589.
Istraujui u ovom pravcu, sociolingvisti su utvrdili
da ne utiu samo takve kategorije kao uzrast, pol ili afektiv

no stanje na tip jezikog ponaanja u razliitim: prilikama
komuniciranja, ve i odreene "uloge" koje ljudi preuzima
ju prema svojoj profesiji, stareinstvu, ugledu ili konkretnoj
angaovanosti u dogaaju o kojem je re. Te "uloge" nisu
stalne pozicije individue u drutvu, ve promenljive katego
rije, vezane za trenutne situacije komuniciranja. Te "uloge"
se svode na odnose pri komuniciranju kao to su sudija/op
tueni, kupac/prodavac, vodnik/regrut, otac/sin, profesor
/student, autor/italac, itd. U okviru ovakvih "uloga" mogue
su varijacije, tj. mogua je izvesna individualna jezika stra
tegija koja zasluuje panju nauke (autor nekog teksta mo
e, na primer, na razne naine da jeziki prezentira svoju
autorsku "ulogu" - bilo ekspliciranjem svoga "ja", bilo pri
hvatanjem diskretnijeg oblika plurala, bilo neutralnim ime
novanjem "autora", bilo izborom impersonalne konstrukci
je, to je svakako najdiskretnija jezika taktika:
de
. . .
l Izloiemo ovde
...
Izloiu ov
l Autor e ovde izloiti. l Ovde e

..
132
se izloiti . /. Danas se ivo radi na popisivanju, opisivanju i

.
naunom osvedjavanju "uloga". Sa raznih strana sveta pristi

u prilozi o toj temi, koja nije samo od interesa za lingviste,
ve i za iri krug humanistiki orijentisanih strunjaka.
590. Rad na sociolingvistikoj problematici potvrdio je
umesnost uverenja, koje su mnogi i ranije zastupali, a naj
due i najdoslednije predstavnici Prake kole (v. 326) ,
d a nivo diskursa takoe treba ukljuiti u jeziku analizu
(na ovom uverenju izrasta danas nova lingvistika disciplina
- tekstualna gramatika, v. 594) . Sociolingvisti se zalau
za to da se to preciznije utvrde strukturalne karakteristi
ke svih tipova diskursa (obine konverzacije, naracije, poet
skog teksta, naunog izlaganja, itd.) . U tom se domenu
naunog istraivanja oekuju od njih znaajni doprinosi.
59 1 . Do sociolingvistike ere mislilo se da se socijalno
uslovljene jezike razlike meu gradskim stanovnitvom
manifestuju uglavnom samo na leksikom nivou. Mada je
neosporna injenica da leksika najdrastinije odaje pri
padnost odreenoj drutvenoj klasi doprinosei na odgo
varajui nain kreiranju "uloga" u trenucima komunicira
nja, sociolingvistika ispitivanja su dokazala da se nepo
sredni refleks postojeih varijacija na socijalnom planu
moe sagledati i na svim drugim nivoima jezika, ukljuu
jui i fonoloki. William Labov je, na primer, izneo na vi
delo injenicu <;la srednji drutveni sloj stanovnika New
Yorka ima u svom izgovoru neke fonemske specifinosti
koje se kod vieg sloja ne sreu (ovo i njemu slina otkri
a upravo su i dali povoda stvaranju termina "urbani dija
lekat" odnosno "urbana dijalektologija') .
Sagledavanje i objanjavanje ovakvih varijacija u jeziku,
nastalih kao projekcija drutvene izdiferenciranosti, treba
da je, prema miljenju mnogih, centralna tema sociolin
gvistike.
133
592 . U svetu ovih novih saznanja o projektovanju soci

jalnih diferencijacija na jeziki plan razvila su se i nova tu
maenja nastanka jezikih promena koja podvlae i znaaj
uloge drutvenog faktora u iniciranju razvojnog procesa. 7
Osveena ovim sociolingvistikim pristupom, stara opte
lingvistika tema o iniocima koji uslovljavaju promene u
jeziku ponovo pridobija danas za sebe panju eminentnih
predstavnika jezike nauke i van striktno sociolingvistikih
krugova.
593 . Literatura o sociolingvistikim temama je vrlo bo
gata. Ve pedesetih godina ima radova koji nagovetavaju
plodnu eru sociolingvistikih studija. Pomenuti Currijev
lanak (v. 580n.) ve priziva ubedljivo naunu panju na
tu stranu, a isto ini na svoj specifian nain i ugledni
francuski lingvista Marcel Cohen objavljujui "Pour une
sociologie du langage", Pariz 1956. Na pragu ezdesetih
godina Charles A. Ferguson i john J. Gumperz (redaktori)
izdali su zbornik studija: "Linguistic Diversity in South
Asia. Studies in regional, social and functional variation"
( = IJAL XXVI, N 3, Part 3) , Bloomington, Indiana Univ.,
1960. Njegova je uloga bila naroito znaajna u pridobija
nju pristalica za sociolingvistika istraivanja. Tokom e
zdesetih godina je ve publikaciona aktivnost sociolingvi7 Velikog je odjeka imala krajem ezdesetih godina studija troji
ce uglednih amerikih lingvista, utiui na skretanje interesovanja
ire lingvistike javnosti na tu stranu: U. Weinreich, W. Labov and
H. Herzog, "Empirical foundations for a theory of language
change", Directions for Historical Linguistics, W. P. Lehmann and
Y. Malkiel (eds.) . Austin. University of Texas Press, 1968, 97-195 .
1 34
sta veoma intenzivna. Treba, meutim, odmah naglasiti da

nisu samo jeziki strunjaci u tom periodu privlaili nau
ne snage inspiriui ih na rad oko zasnivanja i razvijanja
sociolingvistike. jedna od najuticajnijih linosti iz tih godi
na, Basil Bernstein, nije bio lingvista ve strunjak za soci
jalna i psiholoka pitanja, ali su njegovi pogledi naroito
osetno delovati na pojedine amerike lingvistike krugo
ve . Njegov rad "Social Class, Linguistic Codes and Gram
matical Elements" (Language and Speech 5, October - De
cember 1962, str. 221-240) bio je veoma zapaen medu je
zikim strunjacima. jo veu je ulogu odigrala studija u
kojoj on razmatra odreene situacije jezikog optenja
prema tome da li nameu ablonizirano jezika postupanje
ili, naprotiv, pogoduju individualnoj jezikoj strategiji: "Ela
borated and Restricted Codes. An Outline", Explorations
in Sociolinguistic, Stanley Lieberson odg. red. ( = IJAL Vol.
33, N 4, Part II, 1967, 1 26-233) . Sabrani Bernsteinovi spisi
o odnosu jezik - drutvo objavljeni su na nemakom jezi
ku: B. Bernstein, "Studien zur sprachlichen Sozialisation",
Di.isseldorf 1972. Kritiki osvrt na Bernsteinove teorijske
stavove dao je H. Rosen: "Language and Class. A Critical
Look at the Theories of Basil Bernstein", Bristol 1972 .
Godine 1964. Dell Hymes, jedan od osnivaa sociolin
gvistike, objavio je (u svojstvu odgovornog redaktora)
zbornik odabranih studija pod naslovom: "Language in
Culture and Society. A Reader in Linguistics and Anthro
pology" (New York) . Iste godine, u zajednici sa takoe za
slunim Johnom J. Gumperzom, priredio je slian zbor
nik: "The Ethnography of Communication" ( = American
Anthropologist 66, 6, Part II, 1964, Washington, D .C .) .
Osam godina kasnije ova knjiga, znatno izmenjena i dopu
njena, izlazi ponovo, ali pod drugim naslovom: "Directi
ons in Sociolinguistics", New York 1970. Ove dve svojevr-
135
sne naune antologije odigrale su, tokom ezdesetih godi

na, veliku ulogu u popularizovanju sociolingvistike u i
rim krugovima jezikih strunjaka.
Kao znaajan lingvistiki dogaaj doekana je 1966.
knjiga Williama Labova (o njemu v. i 161) : "The Social
Stratification of English in New York City", Washington D.
C. 1966. U njoj je nauno osvetljena jezika izdiferencira
nost pojedinih socijalnih sredina u velikoj metropoli kao
to je New York. Labov je do danas ostao jedan od vocle>o
ih strunjaka u socialingvistikim studijama. N jegovi su
radovi zastupljeni u najreprezentativnijim zbornicima po
sveenim sociolingvistici. Nedavno je objavio knjigu "Socio
linguistic Patterns", Philadelphia, University of Pennsylva
nia Press, 1972 . U njoj su izloeni neki od njegovih ranijih
znaajnih naunih rezultata, uz posebno stavljanje akcena
ta na niz metodolokih problema.
Kraj ezdesetih i poetak sedamdesetih donose mnoge
nove zbornike reprezentativnih sociolingvistikih studija.
Godine 1966. pojavljuje se, pod imenom A. Capella, knji
ga "Studies in Sociolinguistics" (obj . u Hagu) . Iste je godi
ne objavljen zbornik sa materijalima kalifornijskog simpo
zijuma (odranog 1964) o sociolingvistikoj problematici:
William Bright (ed.) , "Sociolinguistics. Proceedings of the
UCLA Sociolinguistics Conference, 1964", The Hague
1966 (ll izdanje 197 1) . Zatim se pojavljuje ovde ve parni
njani zbornik "Explorations in Sociolinguistics" (1967;
odg. redaktor Slanley Lieberson) u kojem se, pored osta
log, nalazi i Bernsteinova studija o kojoj je bilo rei. U
tom se periodu J. A. Fishman, poznat ve u svetskoj lingvi
stikoj javnosti po svojim sociolingvistikim radovima,
afll11lie i kao sastavlja odlinih zbornika: "Readings in
the Sociology of Language", The Hague 1968 (ll izd. 1970;
tu se nalazi, pored ostalog, i rad sovjetskog lingviste M. M .
136
Guhmana: "Some general regularities in the formation and

development of national languages" - str. 766-779, kao i
studija britanskih neofJ.rthijanaca M. K. A. Hallidaya, A.
Mclntosha i P. Strevensa: "The users and uses of language"
- str. 139-169) ; "Advances in the Sociology of Language"
(objavljeno u dva dela; I deo nosi naslov "Basic Concepts,
Theories and Problems; Alternative Approaches", The Ha
gue 1971; u II delu naslov glasi: "Selected Studies and Ap
plications", The Hague 1972) . Fishman je objavio i knjigu
"Sociolinguistics". A. Brief Introduction", Rowley, Mass . ,
1971, koja s e svuda preporuuje kao izvrstan sociolingvi
stiki udbenik (do 1972. ve je bila prevedena na danski i
francuski jezik) .
Plodna publi.kaciona aktivnost sociolingvistiki orijenti
sanih strunjaka primetna je tokom ezdesetih godina u
Evropi, posebno u SSSR. V. M. innunskij, ve od ranije re
nomirani sovjetski poznavalac problematike koja iskrsava
na relaciji jezik-drutvo, objavio je tada sledee vrlo zapae
ne studije: "Problemy social' noj dialektologii", Izvestija Aka
demii nauk. Otdelenie literatury i jazyka XXIII, 1964, str.
99-124; "Problema social'noj di.fferenciacii jazykov", jazyk i
obestvo (red. F. P. Filin i dr.), Moskva 1968, str. 22-38;
"Marksizm i social'naja lingvistika", Voprosy social' noj lin
gvistiki (red. A. V. Desnickaja, V. M. innunskij, L. S. Kov
tun) , Lenjingrad 1969, str. 5-25. Oba zbornika koja se ov
de spominju "Jazyk i obestvo" i "Voprosy social'noj lin
gvistiki") , uostalom, i inae na dostojan nain reprezentu
ju ozbiljan doprinos sovjetske nauke razvijanju sociolin
gvistikih studija. Tu se, pored ostalog, nalaze i sledei ra
dovi: F. P. Filin, "K probleme social'noj obuslovlennosti
jazyka" (Jazyk i obestvo, str. 5-22), V. N. Jarceva, "Proble
ma svjazi jazyka i obestva v sovremennom zarubenom
jazykoznanii" (Jazyk i obestvo, str. 39-54), Ju. D . Deeriev.
137
"Problema funkcional'nogo razvitija jazykov i zadai socio

lingvistiki" Oazyk i obestvo, str. 55-81), L. A. Leont'ev,
"Obestvennye funkcii jazyka i ego funkcional' nye ekviva
lenty'' Oazyk i obestvo, str. 99-1 10} , L. B. Nikol'skij, "Jazy
kovaja politika kak forma soznatel'nogo vozdejstvija obe
stva na jazykovoe razvitie" Oazyk i obestvo, str. 1 1 1-124} ,
A. G. Agaev, "Funkcii jazyka kak etnieskogo priznaka" Oa
zyk i obestvo, str. 124-138) , T. A. Bertagaev, "Roi' socio
logieskih faktorov v razvitii jazyka" Oazyk i obestvo, str.
142-147) , E. K. Mikerov, "K voprosu o roli social' nyh fak
torov v razvitii blizkorodstvennyh jazykov" Qazyk i obe
stvo, str. 225-232), V. N. Golovin, 'Voprosy social' noj dif
ferenciacii jazyka" (Vopr. soc. lingv. , str. 343-355} , G. A.
Menovikov, "O nekotoryh social'nyh aspektah evoljucii
jazyka" (Vopr. soc. lingv. , str. 1 10-134) . Godine 1969. po
javio se i trei zbornik koji takoe zasluuje panju : "Nor
ma i social'naja differencijacija jazyka", red. M. M. Guhman,
V. N. Jarceva, N. N. Semenjuk, Moskva 1969. Tu su obja
vljeni materijali sa simpozijuma posveenog sociolingvi
stikoj problematici. Poetkom sedamdesetih godina skre
nuo je na sebe panju, i van granica SSSR, A. D. vejcer
svojim prilozima razvijanju ove oblasti naunih studija. V.
njegove u ranijem izlaganju ve pominjane radove : "O mi
krosociologii i makrosociologii jazyka", Moskva 1970 i 'Vo
prosy sociologii jazyka v sovremennoj amerikanskoj lingvi
stike", Moskva 197 1 . U tom periodu se javljaju, uostalom,
i drugi znaajni radovi koji tretiraju sociolingvistika pita
nja; v. npr. R. A. Budagov, "Istorija slov v istorii obestva",
Moskva 197 1 . Najjai se akcenat u tim radovima stavlja na
sociolingvistike pojave koje dolaze do izraaja na nivou
leksike . Ve je krajem ezdesetih godina objavljen jedan
zbornik studija na tu temu: "Russkij jazyk i sovetskoe obe
stvo II. Slovoobrazovanie sovremennogo russkogo litem-
138
turnogo jazyka", red. M. V. Panov, Moskva 1968. Poetkom

sedamdesetih godina izaao je iz tampe jo jedan zbor
nik, posebno interesantan zbog toga to je prvenstveno po
sveen razmatranju metodolokih pitanja: "Principy i me
tody leksikologii kak sociolingvistieskoj discipliny", red. O.
S. Ahmanova, Moskva 197 1 . Za razvoj sociolingvistikih stu
dija u SSSR postoji veliko interesovanje svuda u svetu. O to..
me se objavljuju prikazi i izdaju bibliografske informacije.
Pored ve pomenutog Brangovog rada (v. 580n.) v. jo i:
Rado Lenek, "Problems in Sociolinguistics in the Soviet
Union", Richard ). O'Brien, S. J. (ed.), Linguistic Develop
ments of the Sixties - View-points for the Seventies ( = Re
port of the twenty-second annual round table meeting on
linguistics and language Studies) , Washington, D. C, Geor
getown University Press, 1971, 269-301 ; W. Girke, H. Jach
now und J. Schrenk, "Soziolinguistik in der Sowjetunion.
Eine referierte Bibliographie", Zeitschrift fiir Literaturwis
senschaft und Linguistik 2, Heft 7, Frankfurt 1972, 131-156.
Poetak sedamdesetih godina, kao to se ve iz izloe
nog razabira, obeleen je pojavom mnogih knjiga posve
enih sociolingvistici. Pomenuemo ovde jo neke od onih
koje su imale do danas veeg odjeka u iroj lingvistikoj jav
nosti. Na nemakom jeziku pojavili su se, na primer, tokom
1970. i 197 1 . sledei radovi: U. Oevermann, "Sprache und
soziale Herkunft. Ein Beitrag zur Analyse schichtspezi
fischer Sozialisationsprozesse und ihre Bedeutung fii r den
Schulerfolg", Berlin 1970 (II izd. Frankfurt 1972) ; W. Nie
pold, "Sprache und soziale Schicht. Darstellung und Kritik
der Forsehungsliteratur seit Bernstein", Berlin 1970; zbor
nik "Aspekte der Soziolinguistik", red. W. Klein i D. Wun
derlich, Frankfurt am Main, 1971 (tu ima kritiki orijenti
sanih lanaka; v. npr. : K. Ehlich, F. Muller, D. Wiehle, "So
ziolinguistik als biirgerliches Herrschaftswissen - Marxi-
139
stische Sprachanalyse", str. 98-109) ; zbornik (pod redakci

jom H. Mosera i dr.) "Sprache und Gesel-lschaft. Beitriige
zur soziolinguistischen Bershreibung der deutschen Ge
genwartssprache" (= Sprache der Gegenwart. Schriften
des Instituts fiir deutsche Sprache in Mannheim Bd. 13),
Oiisseldorf 1970;71 (ovde su zastupljeni radovi istaknutih
germanista kao to su Hans Glinz, Hugo Moser i drugi) .
Ugledni britanski sociolingvista J. B. Prie objavio je 1971.
knjigu: "The Social Meaning o f Language" (Oxford Univer
sity Press) u kojoj je, pored ostalog, izloen kritiki prikaz
vladajuih koncepcija u domenu sociolingvistikih teorij
skih razmatranja uz razvijanja sopstvenih ideja, preteno u
duhu shvatanja Firtha i Malinowskog (od istog autora ima
mo i vrlo informativni lanak, pod naslovom "Sociolingui
stics", koji je publikovan jo 1970. u zborniku "New Hori
zons in Linguistics", red. J. Lyons, Harmondsworth, Mid
dlesex, str. 287-301) . Prie je 1972, u zajednici sa janet
Holmes, izdao i zbornik "Sociolinguistics" (Harmonds
worth, Middlesex) . Godine 197 1 . pojavio se (opet u En
gleskoj, Oxford University Press) i zbornik koji je sastavio
W. H. Whiteley: "Language Use and Social Change" u ko
me ima takoe vrlo korisnih priloga (ja bih posebno skre
nula panju na sledee dve studije: E. A. Nida, "Communi
cation of languages in multilingual societies", str. 57-74 i
W. P. Robinson, "Restricted codes in sociolinguistics and
the sociology of language", str. 75-94) . Septembra 14 - 19.
1970. godine odran je u Vami (Bugarska) VII meuna
rodni kongres sociologa. Izbor referata koji obrauju soci
olingvistiku problematiku priredili su R. Kjolseth i F.
Sack i publikovali pod naslovom: "Zur Soziologie der
Sprache" ( = poseban zbornik br. 15 u okviru publikacije
Kolner Zeitschrift fiir Soziologie; Koln-Opladen, 1971) .
Edwin Ardener redaktor je zbornika "Social Anthropology
140
and Lanillage" (= ASA Monogra.ph 10, London 1971) u ko

jem se, pored ostalog, nalazi i znaajan rad iz oblasti para
lingvistikih studija: David Crystal, "Prosodic and paralin
guistic correlates of social categories" (str. 185-206) . Ne
koliko uzastopnih godina je godinji simpozijum poznat
pod nazivom "Annual Round Table Meeting on Linguistics
and Language Studies", koji prireuje Georgetown Uni
versity, bio posveen sociolingvistikim temama. Materijali
sa simpozijuma su objavljeni u okviru edicije "Monograph
Series on Languages and Linguistics". J . E. Alatis je redak
tor zbornika od 1970. godine (br. 23) koji nosi naslov: "Bi
lingualism and Language Contact. Anthropological, Lingui
stic, Psychological and Sociological Aspects". Tu je, pored
ostalog, objavljen lanak Della Hymesa: "Bilingual educa
tion: linguistic vs. sociolinguistic basis" (str. 69-75) . U
prethodnoj svesci iste serije pod br. 22 (1969; naslov: Lin
guistics and the Teaching of Standard English to Speakers
of Other Languages or Dialects", red. takoe Alatis) na se
be skree panju studija Davida De Campa ve svojim na
slovom: "Is a sociolinguistic theory possible?" (str. 1 57173) . U ve pominjanoj svesci br. 24 ("Linguistics : Deve
lopments of the Sixties - View-points for the Seventies")
objavljen je, pored ostalog, rad Rogera Shuya i Ralpha Fa
salda: "Contemporary emphasis in Sociolinguistics" (str.
185-197) . Najzad, u svesci br. 25 (1972. god.), koja nosi
naslov "Sociolinguistics. Current Trends and Prospects"
(redaktor Roger W. Shuy) , nalazi se za lingviste posebno
interesantan lanak Charlesa J. Fillmorea: "A grammarian
looks to Sociolinguistics" (str. 273-287) . Godine 197 1 . pu
blikovao je Norbert Dittmar informativan rad: "Kommen
tierte Bibliogra.phie zur Soziolinguistik" u seriji "Lingui
stische Berichte", Braunschweig, sv. 15, str. 103-128 i sv.
16, str. 97-126. Od istog je autora knjiga: "Soziolinguistik.
141
Exemplarische und kritische Darstellung ihrer Theorie,

Empirie und Anwendung", Frankfurt am Main 1973 (sadr
i i korisnu bibliografiju s komentarima) . Od nedavno ob
javljenih knjiga na nemakom jeziku v. jo i: U. Ammon,
"Dialekt und Einheitssprache in ihrer sozialen Verflech
tung", Weinheim und Basel 1973.
Treba naglasiti da je upravo 1972. godina obeleena
pojavom vrlo znaajnih zbornika posveenih sociolingvi
stici. Tu je umesno, pre svega, ponovo pomenuti zbornik
"Directions in Sociolinguistics" Gumperza i Hymesa koji
sadri takve priloge kao to je, na primer, Fishmanova stu
dija "Domains and the relationship between micro-and
macrosociolinguistics" (su. 435-453) ili rad Emanuela
Schegloffa, "Sequencing in conversational opennings" (str.
346-380; prvi put objavljen jo 1968. u publikaciji "Ameri
can Anthropologist 70, str. 1075-1095) ili za slaviste po
sebno interesantan prilog Paula Friedricha, "Social context
and semantic feature : The Russian pronominal usage" (str.
270-300) . U Evropi, posebno u Engleskoj, mnogi su se
1972. upoznali sa reprezentativnim sociolingvistikim stu
dijama posredstvom zbornika "Language and Social Con
text" koji je priredio Pier Paolo Giglioli (Harmondsworth,
Middlesex) . Te godine se pojavio i zbornik: "Man, Language
and Society. Contributions to the Sociology of Language"
(= janua Linguarum, Series Minor 109) red. S. K. Gosh, The
Hague 1972. S. Jager, J . Huber i P. Schatzle objavili su knjigu
"Sprache - Sprecher - Sprechen. Probleme im Bereich so
ziolinguistischer Theorie und Empirie" (Institut fii r deut
sche Sprache, Forschungsberichte 8), Mannheim 1972.
Pojedini zbornici posveeni su samo odreenim tema
ma iz, oblasti sociolingvistikih studija. Takav jedan zbornik
koji se tie meujezikih meavina izdao je Dell Hymes:
"Pidginization and Creolization of Languages. Proceedings
142
of a Conference Held at the University of the West Indies

1968", Cambridge University Press, 197 1 . Drugi zbornici,
opet, ne sadre u svome naslovu pomen sociolingvistike,
ali su u njima objavljeni pojedini znaajni radovi koji se
ba neposredno tiu ove discipline. Takav je, na primer,
zbornik "Directions for Historical Linguistics" u kome se
nalazi ve pomenuti lanak Weinreicha, Labova i Herzoga
(v. 592n.) ili zbornik "Language Acquisition: Models and
Methods", R. Huxley and E. Ingram (eds.) , New York
197 1 . , gde je delimino zahvaena i sociolingvistika te
matika. Zapaeni rad Susane Ervin-Tripp, pod naslovom
"Sociolinguistics", pojavio se u zborniku "Advances in Ex
perimental Social Psychology" Vol. 4, ed. Leonard Berko
witz, New York 1968 (str. 9 1-165) .
U publikaciji "Linguistische Arbeitsberichte" l, Leipzig
1970, objavljen je lanak R. Grossea i A. Neuberta: "The
sen zur marxistschen Soziolinguistik" (str. 3-1 5) koji tako
e zasluuje panju. lanak je pretampan u zborniku
"Beitriige zur Soziolinguistik", Halle/Saale, 1974 (str. 922) ; org. urednici Grosse i Neubert.
Radovi koji tretiraju sociolingvistike teme esto se ja
vljaju na stranicama britanskog asopisa "Language and
Speech". Meutim, od 1972 . izlazi (Cambridge University
Press) i poseban asopis za sociolingvistiku problemati
ku: "Language in Society". U prvome broju (Vol. l, N l ,
1972, str. 1- 14) napisao j e Dell Hymes uvodnik ('Editorial
Introduction to Language in Society'') u kojem je ukratko
objasnio smisao sociolingvistikih studija. Danas se razvoj
ni tok sociolingvistike najbolje moe pratiti itanjem prilo
ga koji se objavljuju na stranicama ove publikacije.
TEKSTUALNA GRAMATIKA
594.
Do sredine ezdesetih godina preovladavalo je uve
renje da je reenica najvia jedinica sintakse. Meutim, pred

poetak sedamdesetih godina poela su se sve glasnije izra
avati miljenja da sintaksiko ispitivanje treba da dosegne i
dalje, da obuhvati celokupan tekst iz kojeg je data reenica
izvaena, s tim to e se pri tom takav tekst takoe tretirati
kao svojevrsna sintaksika jedinica. U to se vreme u SR Ne
makoj istakla jedna grupa lingvista (okupljena oko univer
ziteta u Konstanci) koja je iznela shvatanja da su sve dosa
danje gramatike neadekvatne u prvom redu zbog toga to
su orijentisane iskljuivo na reenicu, zapostavljajui tekst.
Svim tim dosadanjim "gramatikama reenice" treba suprot
staviti "tekstualnu gramatiku"
(fextgrammatik)
koja nee
imati za osnovni objekat svog ispitivanja reenicu, ve tekst.

Tako je na ovom programskom suprotstavljanju zasnovan
nov pravac rada na jeziku - tekstualno ispitivanje. Kao
glavni pobornici
gvistike -
tekstualne gramatike (ili tekstualne lin
pojedinci se slue i tim terminom) istakli su se
dosada Teun A. van Dijk, Wolfgang Dressler i Janos Petofi.
595 .
Po predstavnicima tekstualne gramatike treba, pre
svega, poi od toga da tekst nije prosto skup reenica ve

strukturirana celina. Predstoji detaljno ispitivanje principa
po kojima se vri strukturiranje teksta. Smatra se da e is
traivanja na ovoj strani dovesti do nekih saznanja koja bi
144
se, pored ostalog, mogla iskoristiti za unapreenje psiho

lingvistikih i sociolingvistikih studija.
596. Prednost tekstualne analize
nad analizom reenice
postaje oigledna, naglaavaju predstavnici tekstualne gra

matike, ako se imaju u vidu pojave kao to su, na primer,
anaforizacija (tj. pojava upuivanja na prethodno reeno
posebnim jezikim znakom, npr. zamenicom tipa
taj, ovaj
i sl.), problem upotrebe odreenog lana, pojava "slaganja

vremena" ('consecutio temporum" u latinskom jeziku) , od
nos tema - rema, presupozicija, prisustvo izraza tipa u stva
rl, naime
u reenici, i sl. Genera.tivna gramatika, kao to je
poznato, mnogo panje poklanja osvedjavanju ovih pojava,
ali, smatraju predstavnici tekstualne gramatike, nema izgle

da da e njen tretman biti efikasan, poto ona zanemaruje
nivo diskursa.
597.
Polemiui sa stavovima generativne gramatike,
predstavnici tekstualne gramatike pri tom ipak ne odbacuju

u celini njene tekovine. Opredeljeni, kao i generativisti, za
formalni aparat analize, oni zahtevaju samo adekvatno pro

irenje teorijskih okvira. Po njihovom uverenju, generativan
prilaz se moe prihvatiti, ali je pri tom uvoenje novog teo
rijskog koncepta dubinske makrostrukture (strukture koja

odgovara osnovnoj semantikoj sadrini teksta) osnovni
preduslov bez kojeg nema potrebnog razumevanja onoga
to je inae najbitnija karakteristika teksta, a to je njegova se
mantika kohezija.
598.
Razraivanje tekstualne gramatike pretpostavlja, u
stvari, na prvom mestu opisivanje svih naina na koje se

ostvaruje semantika kohezija teksta. Na izgled razliite po
jave, kao to su, na primer, anaforizacija i rekurzivno para
fraziranje osnovne teme saoptenja (tj. vraanje na tu te
mu u govoru), nai e se paralelno tretirane prilikom
osvetljavanja ove problematike. Izraava se nada da bi re-
145
zultati ovakvog ispitivanja mogli biti i od ireg, ne samo

striktno lingvistikog interesa.
599. Tekstualna gramatika irna nesumnjivo budunost.
Ona je privlana danas za lingviste razliitih teorijskih ori
jentacija. Treba se podsetiti, na primer, na injenicu da su
praani ve poodavno zainteresovani za to da se nivo re
enice ne smatra zavrnim sintaksikim nivoom (v. 327) .
I sociolingvisti se takoe sve radije okreu na ovu stranu
(v. 590) .
600. Principi tekstualne gramatike izloeni su u slede
im knjigama: Janos S. Petofi, "Transformationsgramma
tiken und eine ko-textuelle Texttheorie", ( = Linguistische
Forschungen 3) , Frankfurt am Main 1971; Teun A. van
Dijk, "Some Aspects of Text Grammars: A Study in Theore
tical Linguistics and Poetics", The Hague 1972 ; Wolfgang
Dressler, "Einfii hrung in die Textlinguistik", Ti.ibingen
1972. Podaci o zasnivanju i razvoju nove teorije nai e se
u studiji Teuna A. van Dijka: "Models for Text Grammars,.
Linguistics 105, 1973, 5-35.
O tome kakve su mogunosti za razvijanje tekstualne
gramatike govore : Ewald Lang u studiji: ,. Ober einige
Schwierigkeiten heim Postulieren einer "Text-grammatik11
(zbornik 11Generative Grammar in Europe .. , izd. F. Kiefer i
N. Ruwet ( = Foundations of Language. Supplementary
Series, Vol. 1 3) , Dordrecht 1973, 284-314) i E. Gi.ilich i W.
Raible u knjizi "Linguistische Textmodele. Grundlagen
und Moglich-keiten .. (Mi.inchen 1971) .
W. Dressler i S. J. Schmidt izdali su vrlo ko ristan biblio
grafski pregled s kompetentnim komentarima: ,.Textlingui
stik. Eine kommentierte Bibliographie", Mi.inchen 1973.
POGOVOR
601 . Situacija u jezikoj nauci koju je ova knjiga "snimi

la" poetkom sedamdesetih godina danas, na zalasku
osamdesetih, nije vie aktuelna, to je i trebalo oekivati.
Ovom je Pogovoru namenjena da taj zastareli "snimak"
stanja stvari nadomesti primerenijim, novim.
602. Da se mnogo tota izmenilo u razdoblju od 1974.
do 1990. pokazuje i najpovrnije prelistavanje vodeih
strunih publikacija. Ne samo da se u njima obraduje vei
broj sasvim novih tema, i to poee na sasvim nov nain,
nego je izvrena i svojevrsna "smena imena" : smrt je ugra
bila neke od najvienijih linosti (Romana Jakobsona, na
primer, pa Yuena Ren Chaoa i druge) , a pojavile su se i
mlade snage koje sad na stranicama tih publikacija zauzi
maju prva mesta.
603. Impozantna razliitost, u pravcima jezikog istra
ivanja, teorijskim uverenjima i primenjivanom metodu
analize bila je odlika lingvistike ve ranih sedamdesetih;
to je vreme potom dalje odmicalo, ta raznolikost je samo
dobijala u upeatljivosti.
604. Medu ranije osvojenim oblastima lingvistikog is
traivanja ima takvih iji je razvoj nastavljen predvidljivim
putem, neuurbano, ali po uzlaznoj liniji (ova se opaska
tie pre svega rada na mainskom prevodenju 1 , na socio1 Obavdtenja o najnovijim dostignuima na polju malinskog
prevoenja nai e se u knjigama: Sergei Nirenburg, editor, "Ma-
148
lingvistikirn2 i psiholingvistikirn3 prouavanjirna i na

ustrojavanju kategorijalnih gramati.ka4) . S druge strane, ichine translation. Theoretical and methodological issues", Cam
bridge
1987; Wilfram Wilss und Klaus-Dirk Schmitz, "Maschinelle

1987; ''Vo
Ubersetzung - Methoden und Werkzeuge", Ttibingen
prosy kibernetiki. Problemy razrabotki formal'noj modeli jazyka",

pod red. V.
A. Uspenskogo, Moskva 1988; jonathan Slocum . edi
tor. "Machine translation systems. (Studies in natural language

processing)". New York
2
1988.
Razrastanje sociolingvistikih tema i interesovanja opisuje
se intenzivno na mnogim stranama sveta. Naem itaocu e naj

pogodniji izvor informacija biti knjiga Milorada Radovanovia
"Sociolingvistika", II izd. ,
1986, Novi Sad. Osim nje, preporuuju

A. Hudson, "Sociolinguistics", London 1986; Ul
rich Ammo n, Norben Dittmar and Klaus J. Mattheier, editors,
"Sociolinguistics. An international handbooks of the science of
language and society''. Vol. I (Handbooks of linguistics and com
munication science, 3) , Berlin and New York 1987.
se i ova dela: R.
' Studiozno, obaveteno prikazuje se razvoj psiholingvisti

kih ispitivanja u radu : Michael K. Tanenhaus, "Psiholinguistics.
An overview'', objavljeno u zborniku Frederick ) . Newmeyer, edi

tor, "Linguistics. The Cambridge survey" Vol. 3, Cambridge 1988,
1-37. Korisno bi bilo upoznati se i s ovim knjigama: David W.
Carroll, "Psychology oflanguage", Monterey 1988; Philip N. Chase
and Linde J. Parrott, editors, "Psychological aspects of language.
The West Virginia lectures", Springfield, IL, 1986.
4 V.
podatke sadrane u knjizi Richard T. Oehrle, Emmon Bach
and Deirdre Wheeler, editors, "Categorial grammars and natural

language structures", (Studies in linguistics and philosophy
Dordrecht
32) ,
1988. Naoj strunoj publici posebno se preporuuju
sledee studije Leona Kojena, koje ne samo da su pozitivan prilog

razvijanju kategorijalne gramatike kao takve, ve vrlo kompetent
no podvrgavaju analizi srpskohrvatska jezika fakta sa teorijskih
polazita te gramatike (to pre toga nije injeno) : "Nova formula
cija kategorij alne gramatike (l)", Zbornik Matice srpske za fllolo-
149
njenica je i to da su pojedini pravci lingvistikog miljenja u

meuvremenu potpuno, ili skoro potpuno, naputeni. Ta
ko, na primer, generativnu fonologiju danas vie gotovo ni
ko ne prihvata u onom izuzetno apstraktnom vidu u kojem
je nju zasnovao Morris Halle (v. 465) 1959. godine (a
1968. dublje osvetlila uvena knjiga Hallea i Chomskog
"The Sound Pattern of English" - v. 479) .5 I Filmoreova
"padena gramatika" (v. 473) , koja je krajem ezdesetih bi
la oduevljeno pozdravljena u mnogim sredinama irom
sveta kao podsticajna teorijska inovacija, irna danas uglav
nom samo istorijski znaaj. Fillmore se 1977 (u radu "The
Case for Case Reopened", zbornik P. Cole and j. M. Sadock,
editors, "Grammatical Relations. Syntax and Semantics 8",
New York 1977, 59-81) odrekao svojih shvatanja izloenih
u slavnoj studiji "The Case for Case" (v. 479) iz 1968. ko
jom je padena gramatika zasnovana. Padei, dodue, ostagiju i lingvistiku
XXII/2,
Novi Sad
1979, 7-55 : "Semantiki para

1980,
metri u sintaksi", Junoslovenski filolog XXXVI , Beograd
13-24; "O nekim glagolskim konstrukcijama u srpskohrvatskom",

1981, 55-89. "Srpskohr
Junoslovenski filolog XXXVI I, Beograd
vatske konstrukcije s obaveznim determinatorima", u koautor

stvu sa Dragom Zec. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvi
stiku XXIV/l , Beograd

5
1981, 1 35-149.
Novija gledanja na fonologiju izloena su u sledeim knjiga
ma: Michael Kenstowicz. "Generative phonology", New York
1979;
Stephen R. Anderson, "Phonology in the twentieth century", Chica

go
1985; K. R. Mohanan, ''The theory of lexical phonology", Dor

1986; John Anderson and Jacques Durand, editors, "Explo
drecht
rations in dependency phonology". (Publications in language sci

ences
26) , Dordrecht 1987. Domaem itaocu bi bilo najdostupni
je, i pri tom vrlo korisno, da se upozna sa podacima koje iznosi Sta
nimir Raki u radu: "Novi razvoj generativne fonologije", Zbornik
Matice srpske za fonologiju i lingvistiku
196-199.
XXX/l .
Novi Sad
1987.
1 50
ju i dalje aktuelna tema u generativnoj teoriji, ali im se vie

ne prilazi na preanji, fillmoreovski nain, nego drukije
(v.
627) .
Pa i generativna semantika, koja je krajem ezde
setih i poetkom sedamdesetih u SAD intenzivno razraiva

na (v.
468-472), danas tamo teko nalazi privrenike. Nje
nom dobrom glasu nakodilo je najvie to to su oni koji su

se njome najkompetentnije bavili (u prvom redu Ross, La
koff i Bach) pogreno poverovali u svrsishodnost zahteva da
se, prilikom generativnog opisa reenice, ovoj u osnovicu
obavezno poloi neki performativni glagol (v.
609),
a nje
ne primarne kategorije maksimalno redukuju. 6 Poto se po
tom pokazalo da udovoljavanje tom zahtevu nije bilo oprav
dano7, naglo je u strunim krugovima splaslo interesovanje
za generativnu semantiku u celini, tako da je njen dalji us

pon, bar zasada, zaustavljen.
605 . Upravo u razdoblju kada je zavravana poslednja re

1973. i poetak 1974) pokrenuti su ne
vizija ove knjige (kraj
ki novi tokovi lingvistikog razmiljanja ija se plodotvor

nost u narednoj deceniji nesumnjivo potvrdila. Tu pomena
zavreuje na prvom mestu uobliavanje ideje o znaajupro
totipa, za koje su svakako zasluni sintaksiari,
ali jo mno
go vie prouavaoci kognitivnih procesa.

6
Imajui u vidu injenicu da u pojedinim jezicima (u japan
skom, na primer), glagoli i pridevi ispoljavaju veoma srodno gra

matiko ponaanje, Lakoff je predloio, uz opirnu argumentaci
ju, da se prilikom "dubinskog" opisa engleskog jezika te dve ka
tegorije sliju u jednu (v.
York
G. Lakoff, "Irregularity in Syntax", New

1970). Zatim su na red dola i druga "slivanja" (inicirali su
ih uglavnom Ross i Bach) , tako da su do kraja ak i imenica i gla

gol predstavljani istom kategorijalnom jedinicom.
7
Za blia obavetenja o sudbini generativne semantike u SAD
v. Frederick} . Newmeyer. "Linguistic Theory in America", 2 nd edi

tion, New York
1986.
151
606. Tih ranih sedamdesetih, pojedini generativisti po

eli su zamerati Chomskom to se u svojim radovima tako
dosledno pridrava principa diskretnog" kontrastiranja (po
kojem je svaka pojava ili potpuno A, ili potpuno B, nikad
ono prelazno, netipino - ni sasvim A, ni sasvim B) . Jedan
od njegovih uenika (John Robert Ross) je ak predlagao da
se zasnuje nova "nediskretna" generativna teorija koja bi, za
razliku od "proirene standardne" (v. 470 i 620) , uzimala
u obzir i ono to je po sebi netipian, prelazan sluaj. Ba ta
da se u radovima posveenim izuavanju kognitivnih proce
sa, ije su rezultate i lingvisti budno pratili, poela skretati
posebna panja na uoenu injenicu da ovek, pri kategori
zovanju onoga to zapaa, nije lien spoznaje o proimanju
tipinog sa netipinim (mada, recimo, i vrapca i pingvina
podvodimo pod istu pojmovnu kategoriju "ptica", i te kako
smo svesni da nju ta dva stvora nejednako ilustruju sobom
prvi to neosporno ini potpunije od drugog) 9 Ceo taj splet
okolnosti pogodovao je tome da se zbude ono to se odista i
zbilo: u amerikoj lingvistici se, tokom sedamdesetih, u ii
interesovanja nala, pored mnogih drugih, i teorija o proto
tipima. 10
8 Termin je ovde upotrebljen u smislu koji ima u matemati

kim disciplinama.
9 O toj injenici i o njenim implikacijama govorila je vrlo ube
dljivo Eleanor H. Rosch u svojim studijama: "On the internal struc
ture ot perceptual and semantic categories" (zbornik "Cognitive
development and the acquisition of language". Timothy E. Moore ,
editor. New York 1973, 1 1 1-144) i "Principles of categorization"
(zbornik "Cognition and categorization". Eleanor H. Rosch, editor,
Hillsdale 1978, 27-48) .
10
O nastanku ove teorije govori Talmy Giv6n u svome radu
"Prototypes: Between Plato and Wittgenstein" (zbornik "Noun das-
1 52
607. Po toj teoriji, jezike se kategorije otelotvoruju u

nejednako reprezentativnim verzijama; odnos manje repre
zentativnih prema najreprezentativnijoj, tzv
prototipu,
po
staje predmet posebnih izuavanja. Tako je, izmeu osta

log, iz prototipske vizure ponovo procenjena, to ujedno
znai i teorijski adekvatnije protumaena, ona razliitost
meu unenicama na koju su intuitivno upirali prstom poje
dini istaknuti lingvisti jo u predstrukturalnoj eposi (Alek
sandar Beli, na primer, time to je sprovodio podelu imeni
ca na tzv "prave" i "neprave" 1 1) . Ta razliitost, pokazalo se,
.
potie od toga to konkretni predstavnici imenike vrste re

i imaju nejednake sposobnosti ilustrovanja pojma imeni
nosti - najreprezentativnije to ine nazivi bia i predmeta,
najmanje reprezentativno nazivi svojstava i radnji. Posebno
je veliki utisak na strunu publiku ostavio rad E. Keenana,
objavljen 1976 12 , u kojem se pojam reeninog subjekta
osvetljava iz proto tipske perspektive - nabrajaju se one nje
gove odlike (morfoloko obeleje nominativa kongruentno
s predikatom, injenica da je posredi vrilac predikatske
radnje itd.) ijom je ukupnou uslovljeno njegovo ostvari
vanje u najpotpunijem ( = prototipskom) vidu, uz duan
osvrt na mogunosti koje postoje i za to da se pobrojane od
like ne nau uvek sve na okupu; ukoliko se ovo poslednje
dogodi, suoavamo se sa manje tipinom ( = manje repre
zentativnom) verzijom reeninog subjekta.
ses and categorization", Typological studies in language 7, Colette

Craig, editor, Amsterdam and Philadelphia 1986, 77-102) .
11 V . njegovu knjigu "O jezikoj prirodi i jezikom razvitku",
203.
12
Edward Keenan, ''Towards a universal definition of 'subject'"
(zlx>rni.k "Subject and Topic", Charles N. Li, editor, New York
1976, 303-333) .
1 53
Interesovanje za primenu prototipskih kriterija prili

kom analize jezikih pojava ostalo je do dananjeg dana
nepresahlo.
608.
Sedamdesetih godina po lingvistikim se publika
cijama veoma mnogo raspravljalo o prirodi govornog ina

i ustrojstvu konverzacije. Obe teme priveli su u sredite
panje filozofi; piVU john Austin, a drugu Paul Grlce.
609. U svojoj uvenoj knjizi
Words,
How to Do 1bings with
koja je objavljena jo 1962 13, Austin je upozorio na
performativnih glagola (engl. performati

ve verbs), takvih kao priznavati, pristajati, zahvaljivati,
pratati i sl. , ije se radnje ostvaruju kad ih imenujemo
postojanje tzv.
(ovek priznaje, odnosno pristaje, odnosno zahvaljuje,

odnosno prata na taj nain to izgovara ili pie odgovara
juu re za to:
zahvaljujem,
priznajem,
odnosno
pristajem,
odnosno
odnosno pratam). Osim toga, istakao je ka
ko nije dovoljno razmatrati govorne inove samo sa njiho
locutionary), tj. jezike strane, ve

ilokucionu (engl. illocutio
nary) i perlokucionu (engl. perlocutionary), tj . ispitivati
ve
lokucione
(engl.
treba takoe u obzir uzimati
ta se pod iskazom podrazumeva mada nije obelodanjeno

jezikim putem (npr. utivo pitanje
Zar Vam nije odve
toplo ovde?
u sutini je podsticanje da se otvori prozor) i

kakvi su efekti izreenog (izjava Ti si se ba lepo popravi
la!,
ako je upuujemo sujetnoj mladoj enskoj osobi, ovu
e po svoj prilici nase kirati) .
Godine 1970. ameriki lingvista john Robert Ross obja

14
u kojoj je, prilikom generativnog
vio je zapaenu studiju

13
Oxfordu; II izd. 1975, Cambridge Mass.

"On Declarative Sentences" (zbornik "Readings in English
Transfonnational Grammar", R. A. Jacobs and P. S. Rosenbaurn,
tditors, Walham 1970. 222-272) .
1"
154
opisa deklarativnih reenica, izuzetno vanu ulogu doe

lio performativnom glagolu (v. 604), posle ega je uste
dila prava poplava radova posveenih izuavanju perfor
mativnih glagola. U Americi je interesovanje za ovu temu
poelo da splanjava ve oko sredine sedamdesetih, dok
je u Evropi, gde se rasplamsalo znatno kasnije, trajalo du
e. to se tie govornih inova, oni i u osamdesetim ostaju
jo uvek "u modi". Od 1974. pa naovamo publikovane su
vrlo sadrajne knjige ije je izlaganje usredsreena na lo
kucioni, ilokucioni i perlokucioni aspekt iskaza, 1 5 Njihov
je uticaj bio osetan na formiranje lingvistikog miljenja
kod mlaih generacija strunjaka.
610. ta je Paul Grlce umeo da zapazi o konverzacionoj
problematici doznala je ira lingvistika javnost iz njegovih
studija "Logical Conversation" i "Further Notes on Logic and
Conversation", od kojih je p.nra objavljena 197516, a druga
1978. godine17 Na tu javnost najvei je utisak ostavila Gri
ceova napomena o tome da se u konverzaciji javljaju i neke
prividno nelogine reenice koje su, meutim, uesnicima
razgovora sasvim razumljive zbog toga to oni poseduju ne
ka ira znanja o pominjanim osobama i to ih osposobljava za
15 Da pomenem ovde, na primer, samo sledea etiri vana de
la, objavljena u rasponu od samo etiri godine (1974. do 1978) : Jer
rold M. Sadock, ''Toward a linguistic theory of speech acts". New
York 1974; P. Cole and j. L. Morgan, editors. "Syntax and semantics
Vol. 3: Speech acts", NewYork 1975;jerroldj. Katz. , "Propositional
Structure and Illocutionary Force. A Study of the Contributing of
Sentence Meaning to Speech Acts". New York 1978: K. Bach and
R. Harnish, "A Theory of Speech Acts", New York 1978.
16
U zborniku "Syntax and Semantics, Vol. 3. Speech Acts". Pe
ter Cole andjerry L Morgan, editors, New York, 4 1-58.
17 U zborniku "Syntax and Semantics, Vol. 9. Pragmatics". ,Peter
Cole. editor. New York. 1 13-128.
Pravci u lingvistici D
155
pravilnu interpretaciju reenog (upuenima, na primer, u

to da "on" ne moe bez jutarnje olje mleka izjava: Sad muje
Brankicapostala jutarnja olja mleka bie smisaono pot
puno "itljiva') . Podstaknut tom Griceovom napomenom,
tok lingvistikih istraivanja se snano usmerio ka sagleda
vanju raznih vanjezikih okolnosti pod ijim se uticajem
ona semantika koja je reenici nametnuta njenom leksi
kom graom moe u ovom ili onom smislu preoblikovati.
Poela se, u tom kontekstu naunog interesovanja, povlaiti
jasna teorijska granica izmeu konvencionalnih (u stvari lingvistikih) i konverzacionib implikacija, tj. izmeu onih
podrazumevanja koja su nametnuta, s jedne strane, izbo
rom ba tog i tog (a ne kog drugog) jezikog reenja, a s dru
ge ustrojstvom samog razgovora, njegovom temom i spo
sobnou njegovih uesnika da u komunikativnom pogledu
to tenje kooperiraju. 18 Rad u toj problemskoj oblasti do
prineo je konsolidovanju nove lingvistike discipline, koja
je u osamdesetim godinama doivela veliki razvojni zamah
pragmatike.
61 1 . Pragmatikom19 se naziva ono polje naunog rada
pod ije se okvire smeta bavljenje Austinovirn i Gricea-
18 B li a obavetenja o znaaju razlikovanja konvencionalnih

od konverzacionih implikacija nai e zainteresovani u radovi
ma: James D. McCawley, "Conversational Implicature". zbornik
"Syntax and Semantics, Vol. 9. Pragmatics", Peter Cole, editor.
New York 1978. 245-259; Lauri Karttunen and Stanley Peters,
"Conventional Implicature". zbornik "Syntax and Semantics, Vol,
l l , Presupposition", Choon-Kyn Oh and David A. Dinneen, edi
tors, New York 1979, 1-56; John Searle el al., editors, "Speech
Act Theory and Pragmatics". Dordrecht 1980.
19 Teorijske osnove pragmatike i njenu tematsku usmerenost
kompetentno prikazuju sledei radovi: Gerald Gazdar, ''Pragma
tics. Implicature, Presupposition. and Logical Form", New York
156
vim temama, ali i drugim, na njih nadovezanim pitanjima

(takvima, na primer, kao to je asocijativni potencijal ue
snika komunikacije ili njihov emotivni odnos prema pred
metu razgovora, upotrebljenim jezikim sredstvima i sabe
sedniku) . Poto su u nadlenost te discipline dospeli izve
sni vidovi znaenja iskaza, usledilo je na teorijskom planu
uvoenje nove pojmovno-terminoloke distinkcije: sintak
sikoj i leksikoj semantici suprotstavljena je (kao neto
tree, posebno) pragmatska semantika. Strunjaci se, do
due, jo uvek nisu u potpunosti sloili oko toga ta bi sve
moralo spadati u pragmatsku semantiku, ali su zato njiho
ve diskusije o tom problemu bile u jednome nesumnjivo
pozitivne - doprinele su sticanju novih, korisnih uvida u
sloeni svet znaenjskih pojava.
612. Celovito gledano, semantike studije su i u vre
menskom razdoblju o kojem je ovde re intenzivno i us
2
peno negovane na mnogim stranama sveta. 0 Izvrena je,
, dodue, posle 1974. neto drukija preraspodela panje u
odnosu na one znaenjske probleme za koje su se jeziki
strunjaci bili ve od ranije zagrejali pod uticajem ftlozofa.
1980; Peter Cole, editor, "Radical Pragmatics", New York 198 1 :

Stephen C. Levinson, "Pragmatics", Cambridge 1983; Geoffrey N .
Leech. "Principles o f Pragmatics". London 1985. Sadanji razvojni
trenutak ove discipline najbolje ilustruju svojim sadrajem strani
ce asopisa )ou mal ofPragmatics" (asopis izlazi u Amsterdamu) .
20
O tome ta se sve od 1979. do 1985. publikovalo iz te lingvi
stike oblasti (pre svega na anglosaksonskom govornom podru
ju) obavetava knjiga: Terence W. Gordon. "Semantics: a bi
bliography 1979-1985", Metuchen N. J. and London 1987. Godine
1977 (u Cambridgeu) objavljeno je poznato delo Johna Lyonsa "Se
mantics" I and II koje se i dan danas smatra izuzetno korisnim iz
vorom informacija o semantikoj problematici.
1 57
Nekadanja obuzetost presupozicijama (v. 445 i 474) 21 ,

na primer, znatno je izgubila u intenzitetu tokom osamde
setih. Kao predmet sveopteg interesovanja na scenu su
stupile, Griceovom zaslugom, implikacije (v. 610) i odr
ale se "na sceni" neto due od presupozicija; danas se,
recimo, kao nova teorijska tema postavlja razmatranje
optih implikacija izmeu datih jedinica unutar iste sin
taksike kategorije (zahteva se, drugim reima, voenje ra
una o injenici da ako kaemo, recimo, etali smo se ili
udario me, prva izjava neminovno implicira podatak kre
tali smo se, a druga podatak dodirnuo me) 22 Logiarska
raspravljanja o istinitosti vrednosti reenice inspirisala su
u svoje vreme dvoje lingvista, Paula Kiparskog i Carol Ki
parsky, da u jeziku nauku uvedu pojam o Jaktivnim gla
golima23, tj. o predikatima koji svojim znaenjem implici
raju istinitost onoga to se saoptava njihovom dopunom
(aliti je, recimo, faktivan, a uobraavati kontrafaktivan
glagol; otuda reenica ona je uvredena dobija svojstvo
istinite tvrdnje im ispred nje stavimo on ali: on ali to
je ona uvredena, a gubi to svojstvo onog trenutka kad on
ali zamenimo sa on uobraava: on uobraava da je ona
uvredena). Meutim, veliko oduevljenje sa kojim je u ne
kim (posebno evropskim) strunim sredinama doekana
ova nesumnjivo korisna teorijska inovacija poprilino se
ll Upadljivo su brojni radovi posveeni razmatranju presupozi
cija - v. Ivona ibreg. "Bibliografija radova o presupozicijama u je
ziku", Prilozi prouavanju jezika, knj. 20. Novi Sad 1984, 209-234.
ll Vie o implikacijama toga tipa v. u radu Edward L. Keenan
and Leonard M. Faltz, "Boolean Semantics for Natural Language"
(- Synthese language library 23) , Dord.recht 1985.
l3 V. Paul Kiparsky and Carol Kiparsky, "Fact", zbornik "Pro
gress in Linguistic". Manfred Bierwisch and Erich Heidolph, edi
tors, The Hague - Paris, 1970, 143-173.
158
istopila ve krajem sedamdesetih - poto su glavna se

mantika razgraniavanja glagola po kriteriju faktivnosti
izvrena, ispostavilo se da nema dalje ta da se osvaja u
tom teorijskom domenu; ostao je jo jedino kao ozbiljan
zadatak da se u svakom jeziku ponaosob precizno istrae
gramatiki postupci koji signalizuju opoziciju faktivnost l
nefaktivnost (za srpskohrvatski je, recimo, karakteristino
u tom pogledu suprotstavljanje veznika to vezniku da:
ali to ./ uobraava da . ). Neuporedivo dugotrajnije, u
stvari - do dananjeg dana, odrala se u ii opteg intere
sovanja jo jedna od onih tema koju su lingvisti neposred
no preuzimati od filozofa: problem referencija/nog znae
nja nominalnih rei.
613. Polazei od saznanja da nazivi opredmeenih poja
va raspolau svojstvom referencije, tj. sposobnou da
oznae sobom konkretne stvorove i konkretne stvari, ali
da tu mogunost ne iskoriavaju ni svi nazivi jednako, a
ni dosledno - ponekad im znaenje moe biti i uopteno,
dakle nereferencijalno, lingvisti su pregli na posao da ispi
tuju potanko uslove pod kojima se, u raznim jezicima,
ostvaruje referencijama, odnosno nereferencijalna ozna
enost. Pri tom su se suoili ne samo sa raznim teorijskim
problemima koji iskrsavaju u vezi s imenovanjem pojedin
ca u jednom sluaju kao poznate (odreene) , a u drugom
kao nepoznate (neodreene) osobe, ve i sa pitanjima ra
znovrsnih mogunosti gramatikalizacije referencijalnih fe
nomena u jezikom svetu24 Ispostavilo se da je za pravU. .
. .
24 O problemima referencije je za proteklih dvadesetak godi

na mnogo pisano: dovoljno je prelistati vodee svetske ftlozof
ske i lingvistike asopise pa se u to uveriti - na primer asopis
koji nosi karakteristian "meani" naslov: "Linguistics and Philo
sophy" (D. Reidel Publishing Company, Dordrecht and Boston) .
1 59
no objanjenje ponaanja lana u jezicima koji ga imaju

neophodno paljivo voditi rauna o svoj sloenosti (ne) re
ferencij alne semantike. A to se tie jezika koji lana ne
maju, sada je, jasnije nego ikada pre, izala na videlo i
njenica da se i oni, bar u prilikama kad treba suprotstaviti
neodreenu referenciju odreenoj, u tu svrhu slue ne
kim posebnim razlikovnim sredstvom (takvo sredstvo je
npr. u srpskohrvatskom leksiki oblik jedan, koji staje uz
imenicu kad se radi o neodreenom pojedincu, a izostaje
iz pozicije imenike odredbe ukoliko je odreeni pojedi
nac posredi - up. nejednako znaenje izjava u tom im se i
jedan vojnik prikljuio l u tom im se i vojnik prikljuio),
614. u zadatke koje su poodavno semantiari sebi po
stavili spada i izrada metajezika (v. 1 2 1) pomou koga bi
se znaenja iskaza mogla sa to veom preciznou definiSvakako ne bi trebalo mimoii ni knjige: john A. Hawkins, "Defi
niteness and Indefiniteness. A Study in Reference and G ramrnati
cality Prediction", London l Atlantic Highlands, N. Y. 1978; E. V.
Padueva, 'Vyskazyvanie i ego sootnosennost' s dejstvitel'nost'ju
(referencial'ye aspekty semantiki mestoimenij)", Moskva 1985.
Slavistima se posebno preporuuje zbornik "Novoe v zarubenoj
lingvistike". Vyp. XIII, Moskva 1982, koji je u celini posveen
problemima referencije. Tu je, pre svega, lanak uglednog auto
ra N. D. Arutjunove ('Lingvistieskie problemy referencii", 5-41) ,
a i prilozi raznih drugih sovjetskih lingvista od imena, kao i izla
ganja (data u ruskom prevodu) onih svetski poznatih filozofa ko
ji su najvie doprineli tome da i jeziki strunjaci usvoje razma
tranje referencije kao svoju naunu temu.
Iskoriavam ovu priliku za sledeu napomenu : publikaciju
sa naslovom "Novoe v zarubenoj lingvistike", koja se povreme
no objavljuje u Moskvi, uopte najtoplije preporuujem slavisti
ma; u njoj e oni nai (prevedene na ruski jezik) mnoge od onih
nudija koje na bitan nain doprinose oblikovanju lingvistikih
miljenja naeg vremena.
160
sati. Za uspehe koje su radei na tom polju jo tokom e

zdesetih godina postigli Apresjan, Mel'uk, Olkovskij i
njihovi saradnici25 saznalo se u svetu podrobnije tek po
etkom osamdesetih zahvaljujui okolnosti da su u meu
vremenu Mel'uk i olkovskij napustili SSSR i na Zapadu
razvili iroku publikacionu aktivnost propagirajui naune
ideje strunog kruga iz kojeg su potekli26 Radovima ovih
sovjetskih semantiara u znatnoj meri se inspirisala i Polj
kinja Anna Wierzbicka, lingvista iji doprinos izradi se
mantikog metajezika dobija danas najvia priznanja.
6 1 5 . Svoja razmiljanja o tome kako najprimerenije
opisivati semantiku sloenost iskaza, kao i model odabra
nog opisa, Wierzbicka je izloila u knjizi "Lingua mentalis"
(New York - Sidney 1980), koja je doekana kao prvora
zredan lingvistiki dogaaj.
Autorka je ovako postupila: izdvojila je jedan uzak krug
najosnovnijih rei koje je izuzela od znaenjskog definisa
nja, pa je pomou njih parafrazirala semantiku sadrinu
ostalih iskaza imajui pri tom u vidu kako njihov lokucio-
25 Za domaeg strunjaka moe biti koristan ovaj podatak: je

dan od tih saradnika. L. L. Iomdin, objavio je u naem strunom a
sopisu ')unoslovenski filolog" XXXV (Beograd 1979, 19-53) la
nak pod naslovom "Fragment modeli russkogo poverh nostnogo
sintaksisa. Opredelitel'nye konstrukcii" kojim je egzemplifikovan
metod sintaksike analize primenjivan tokom sedamdesetih godi
na u toj lingvistikoj sredini.
26 Veliku ulogu u tom pogledu odigrali su pre svega ovi rado
vi: Igor A. Mel'uk. "Meaning-Text models: a recent trend in Soviet
linguistics". Annual Review of Anthropology 10, 198 1 , 27-62; Igor'
Mel'uk - Aleksandar olkovskij, ''Tolkovo-kombinatomyj slovar'
sovremennogo russkogo jazyka", Wiener slawistischer Almanach
Sonderband 14, Wien 1984.
161
ni aspekt, kao i ilokucioni potencijal (za znaenje termina

v. 629) i sve date presupozicije i implikacije.27
Bez obzira na to to nisu svi saglasni s tim da je Wie
rzbicka u svakom konkretnom sluaju ponudila zaista op
timalno opisno reenje, opti je utisak da, u celini gleda
no, njen teorijsko-metodoloki pristup u bitnoj meri do
prinosi razvoju semantikih studija.
616. Tokom protekle dve decenije odjeci teorijskih
preokupacija ftlozofa bili su u jezikoj nauci toliko snani
da nisu samo ovde pominjane logiarske teme spremno
preuzimane u fond optelingvistikih teorijskih tekovina,
ve su i neki konkretni gramatiarski poslovi obavljani na
nov, a karakteristian nain - uz izdano korienje poj
movno-terminolokog aparata savremene logike28, to po
sebi autentinije od svega drugog svedoi o dalekosenosti
izvrenih uticaja. S druge strane, razmatranja znaenjske sa
drine iskaza u tom istom periodu imala su i neke druge, ta
koe vrlo uspene razvojne tokove, a potekle iz sopstve
nih, lingvistikih teorijskih polazita. Radi se o novim, du
bljim sagledavanjima one dimenzije reenine semantike
koja reenici sleduje s obzirom na njenu smetenost u okvi
rima ireg teksta iji je ona integralni deo, i na moguu po27 Teorijski stav Wierzbicke i njen metod analize na pravi na
in prikazuju i njene novije knjige: "Lexicography and concep
tual analysis". Ann Arbor 1985: "The Semantics of Grammar".
Amsterdam l Philadelphia 1988.
28 U tom smislu je na izrazito novatorski nain izraena npr.
"Sintaksa" savremenog poljskog jezika: Maciej Grochowski, Stani
lasw Karolak. Zuzanna Topoliflska. "Gramatyka wsp6lsczesnego
l\zyka polskego. Sldadnia", pod redakcij Zuzanny Topolinskiej ."
Wa rszawa 1984 (domaem itaocu dae klju za razumevanje tamo
korienih termina moj prikaz, tog interesantnog ostvarenja, koji
jt objavljen u ')unoslovenskom filologu" XLI. 1985. 149-1 53) .
162
sebnu komunikativnu hijerarhizaciju njenih sastavnih ele

menata izvrenu po nekim specifinim kriterijima onoga ko
reenicu izgovara. Prvi krug pitanja koja se ovde postavljaju
spada u domen semantike diskursa (v. 326) 29 i na njiho
vom svestranijem osvetljavanju ve poodavno poletno ra
de predstavnici tekstualne lingvistike (v. 594) 30 , dok se
drugi krug tie razvijanja nove, znaajne teorije o empatij
skom organizovanju reenice.
6 1 7. Raspravljanja o tome ta se, kad i zbog ega po
seb nije istie unutar iskaza pokrenuli su, kao to je pozna
to, odavno "praani" (v. 323) . Razglaavanju "prakih" iz
laganja na amerikom kontinentu pogodovalo je u bitnoj
meri njihovo sve frekventnije objavljivanje na engleskom
jeziku. 31 Usmeravajui svoju panju na istu tematsku
oblast, predstavnici amerike lingvistike su, za razliku od
"pr.tana", izdano vodili rauna i o neindoevropskoj jezi29 Pod tim naslovom - "Discourse semantics" - objavio je 1985.
godine (u Londonu) Pietier Seuren instruktivnu knjigu, koja moe
interesovati pre svega one ije se nauno bavljenje usmerava u
pravcu pragmatike (naime, znaenjska pitanja osvetljavana u ovoj
knjizi mnogi s razlogom podvoe, bar jednim delom, pod okvire
ove lingvistike discipline) .
30 Istaknuti predstavnik tekstualne lingvistike Teun A. van Dijk
odgovorni je urednik etiri zbornika sa zajednikim naslovom
"Handbook of discourse analysis". Orlando 1985, sa kojima je
korisno upoznati se.
31 Samo u Pragu, na primer, u razdoblju od 1974. do 1986. godi
ne, na engleskom su publikovane sledee knjige koje reprezenta
tivno dokumentuju sobom "prako" vienje "funkcionalne per
spektive reenice" (v. 324) : "Papers on Functional Sentence Per
spective". Frantiek Dane, editor, 1974; "Contributions to Func
tional Syntax, Semantics, and Language Comprehension", Petr
Sgall, editor, 1984; Petr Sgall, Eva Hajiova and Jannila Panevova.
''The Meaning of the Sentence and Its Pragmatic Aspects", 1986.
koj stvarnosti, to se pokazalo vrlo korisnim - zahvaljujui
tome u jeziku nauku je, sredinom sedamdesetih godina,
uveden teorijski pojam
empatije.
Za taj su dogaaj zaslu
ni Susumu Kuno i Etsuko Kaburaki.
618. Kuno i Kaburaki su zapazili, razmatrajui neke ja

panske gramatike datosti, da se ovek nejednako postavlja
prema osobama koje u svom iskazu pominje - uz neke staje
blie nego uz druge; na taj odnos "stajanja uz" oni su prime
nili termin empatija. 32 Za njihovim teorijski relevantnim
razmatranjima usledili su radovi drugih autora u kojima se
odreene gramatike pojave pojedinih jezika (u prvom re
du ba slovenskih33) sagledavaju iz nove, empatijske optike,
to je omoguilo da im se iznau uverljivija objanjenja.
619. Ima ve skoro dve decenije kako se mnoge nau

ne snage trude oko toga da nau odgovor na pitanje koje
sc
nauci takorei samo nametnulo; koliko je tzv.
princip,
modu/ski
po kojem se ustrojava mainsko prevoenje, de
lotvoran i pri organizovanju ljudskih sposobnosti milje

nja i govorenja?
Modul (od lat, modulus "mera') je termin koji su teoreti

ari jezika preuzeli iz kompjuterskog programiranja. Prime
njuje se na svaki onaj mehanizam koji funkcionie po ne-
32 V. njihov rad sa naslovom "Empathy and Syntax", koji je o

javljen u zborniku "Harvard Studies in Syntax and Semantics",
Vol. l, Susumu Kuno, editor, Cambridge Mass. 1975. 1-74. Svoj
dcfinitivnije izgraen stav o empatiji (i srodnim pojavama) Kuno
jt izneo nedavno, u svojoj zapaenoj knjizi: "Functional Syntax.
Anaphora. Discourse and Empathy". Chicago and London 1987.
H Bibliografske podatke o studijama koje s empatijske take
lcdita osvetljavaju neke gramatike fenomene ruskog i srpsko
hrvatskog jezika nai e zainteresovani u sledeem radu : Milka
I vi, "O nekim srpskohrvatskim fenomenima uslovljenim empati
jom", junoslovenski filolog XLIII, 1987, 41-47.
164
kom samo njemu primerenom principu, s tim to se efekti

takvog autonomnog funkcionisanja usklauju s efektima
funkcionisanja njemu slinih mehanizama (modula) .
Poznato je da oteenja mogu zahvatiti razne delove mo
zga, meu njima i one u kojima je koncentrisana naa jezi
ka svest. Razmetaj te svesti kao da potvruje njeno funkcio
nisanje po principu modula: ovek moe, na primer, ne biti
u stanju da upotrebljava zamenice, dok su mu sve ostale je
zike sposobnosti potpuno u redu, ili da prestaje shvatati
smisao glagolskih nastavaka dok se imenikim i dalje kori
sti bez ikakvih tekoa itd. Imajui te okolnosti u vidu, na
unici raznih strunih proftla su preduzeli opsena istrai
vanja da bi, na osnovu njih, "modulsku hipotezu" potvrdili
ili odbacili; istraivanja su jo uvek u toku34
Shvatljivo je otuda i medu jezikim strunjacima to in
tenzivno interesovanje za "modulski problem" kojim se, u
protekloj deceniji, nauka o oveku tako karakteristino
obeleila. Ako bi se "modulsku teorija" pokazala tanom,
ak bi i neki konkretni gramatiki fenomeni dobili nauno
bolje fundirana objanjenja; pojavu, recimo, dubletnih
gramatikih reenja sagledavati bismo kao logian ishod
delovanja
konfliktnih principa,
sa kojima se, ukoliko je
jezik odista "modulski" ustrojen, a priori mora raunati (u

srpskohrvatskom je npr. uobiajeno da imenice enskog
roda na -a u genitivu mnoine dobijaju nastavak -i ispred
34 Neka od najvanijih obavetenja o "modulskom problemu"

sadrana su u sledeim knjigama: Jerry A. Fodor, "Modularity of
Mind", Cambridge Mass. 1983: J. L. Garfield, editor. "Modularity in
knowledge representation and natural-language understanding".
Cambridge Mass. and London 1987; Philip N. Johnson-Laird, "The
computer and the mind: an introduction to cognitive science",
Cambridge Mass. 1988.
165
kojeg se suglasnike grupe u leksikom korenu rei razbi

jaju ubacivanjem jo jednog a, ali je istovremeno u jeziku
ivo prisutna i tendencija da se, pri uobliavanju zavisnih
padea, leksiki koren rei ne deformie; kad je posredi
imenica primedba, ova dva aktivna principa stoje u nesa
glasju, pa se govorni predstavnici, zbunjeni konfliktnom
situacijom, dvojako opredeljuju - nekad za reenje pri
medaba, nekad za reenje primedbi). Pogotovu je nemo
gue mimoii raspravljanja o modulskom vienju stvari u
lingvistikim krugovima koji se bave formalizacijom sin
taksikog opisa jezika.
Ti su krugovi jo uvek najdelotvomiji i najuticajniji na
amerikom du. Ako se izuzme manja grupa onih tamo
njih strunjaka koja se i dalje trudi piVenstveno oko razra
de Montagueovih sintaksikih postavki (v. 477) , najvie i
dan danas imaju ta da kau i pokau kao teorijsko-meto
doloko ostvarenje predstavnici generativne sintakse
chomskyjanske proishodnje. Mnogi od najvienijih meu
tim predstavnicima, pre svega sam Chomsky, priklonili su
se priznavanju "modulske hipoteze". No, najmanje zbog
ove okolnosti, a mnogo vie zbog svih podsticaja koje ge
nerativni pristup sintaksi daje svojim razrastanjem nauci u
celini (v. 632}, njemu se u ovom Pogovoru mora posve
titi podrobnije izlaganje.
620. Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godi
na baviti se generativnom sintaksom znailo je, pre svega,
nastojati da se na to primereniji nain formuliu pravila o
ustrojavanju reenice (v. 463) . Potom je panja sa pravi
la preusmerena na principe tog ustrojavanja. Postavljen je
zahtev da, prilikom njihovog utvrivanja, budu jasno eks
plicirane ne samo univerzalne obaveznosti, ve i pojedi
nosti u kojima su mogune slobodne opcije (a da njih
ima, potvruje sobom bogata jezika izdiferenciranost
166
ovog sveta) . Na varijacije u izboru prirnenjuje se obino

termin parametar. Otuda to novo teorijsko-metodoloka
vienje Noama Chomskog mnogi nazivaju pristupom koji
je orijentisan na principe i parametre (Princip/es-and
Parameters Approach). 3 5
Inae, strunjaci sintaksiku teoriju Chomskog u raznim
prilikama terminoloki razliito odreuju, zavisno od toga
na koju fazu njenog razvoja misle, odnosno iz koje je per
spektive posmatraju. Hronoloki gledano, standardnu teo
riju (koja je izloena 1965 . u knjizi Aspects of the Theory of
Syntax - v. 463) zamenila je proirena standardna teorija
(v. 470) , a ovu revidirana proirena standardna teorija
(Revized Extended Standard Theory) 36 No sve te verzije
"standardnog" pristupa potisnute su u drugoj polovini se
damdesetih godina, teorijom 'X sa crticom'' (X-bar Theory,
odnosno i: Theory) 37, a zatim GB38 teorijom (GB Theory,
35 O tome kako se to vienje razvijalo i produbljivalo najbolje
obavetavaju sledei radovi Chomskog: "The modular view of
mind. Rules and representations". New York 1980; Lectures on go
vernment and binding: The Pisa lectures". Dordrecht 198 1 : "Some
concepts and consequences of the theory of government and bin
ding", Linguistic Inquiry Monograph 6, Cambridge Mass. 1982 ;
"Knowledge of language: Its origin, nature and use". New York
1986; "Barriers", Cambridge Mass. 1986; "'Language and the Pro
blems of Knowledge : The Managua Lectures", Cambridge Mass.
1988.
36 V. blie podatke o tome u knjigama: Frederick } . Newmeyer.
"Linguistic Theory in America. The First Quarter -Century ofTrans
formational Generative Grammar", New York 1980; Andrew Rad
ford, "Transformational Syntax. A Student's Guide to Chomsky's
Extended Standard Theory", Cambridge 1981; Geoffrey Hor
rocks, "Generative Grammar". London and New York 1988.
37 V. Ray Jackendoff, ''X Syntax: A Study of Phrase Structure".
Cambridge Mass. 1977 i Joseph E. Emonds, "A Unified Theory of
167
Government and Binding Theory), tj. teorijom o

upravljanju i poveztvanju39, koja je danas najire prihvae
odnosno
na ne samo u Americi, ve i drugde u svetu. Nju je Chomsky

sredinom osamdesetih unekoliko inovirao i u tom inovira
nom Vidu izloio u svojoj knjizi Barriers (v. napomenu
35) , tako da se na razvojnom putu GB teorije ve, u stvari,
razaznaju dve faze sa 1986. godinom (tada je knjiga obja
vljena!) kao svojevrsnim kamenom meaem.
62 1 . Lingvisti koji su samo u poetku paljivo pratili na
uni rad Noama Chomskog, pa se posle iz sistematskog pra
enja potpuno iskopali, neminovno doivljavaju svojevr
stan ok u iznenadnom kontaktu sa sadanjim stanjem stva
ri u generativnoj sintaksi. Oni pamte: opis sintaksikih dato
sti poivao je na primeni transfonnacionih pravila, ostvari
vao se na dva nivoa - "dubinskoj strukturi" i "povriinskoj
strukturi", iskljuivao svaki podatak o morfolokoj stvarno
sti jezika i otpoinjao "rasprostiranjem" najvanijeg, funda
mentalnog simbola S (v. 462-463) . Sada sa zaprepae
njem otkrivaju: transformacije su definitivno odbaene kao
bespredmetne; Chomsky je uveo i trei nivo - tzv. loginu
formu (logicalform), dok su neki njegovi uenici postupili
suprotno - opredelili su se za vie manje monostratalnu
Syntactic Categories" : Studies in Generative Grammar 19, Dor

drecht 1985.
"' Pojava raznih skraenica kao pogodnih terminolokih ree
nja je vrlo tipina za najnovije razvojno razdoblje generativne
gramatike.
39 Osim pomenutih radova Noama Chomskog navedenih u na
pomeni 35. v. i sledee dve knjige: Henk van Riemsdijk and Edwin
Williams, '1ntroduction to the Theory of Grammar", Cambridge
Mass. 1986; Howard Lasnik and Juan Uriagereka, "A course in GB
syntax: Lectures on binding and empty categories", Cambridge
Mass. and London 1988.
168
teoriju (zastupnici GPSG gramatike, na primer - v. 624) ;

morfoloki aspekt jezika dobio je kljuno mesto u sintaksi
kom opisu; nekada neprikosnoveno S zamenjeno je drugim
simbolima (lP stoji umesto S, a CP umesto S40 !) , sa sasvim
drukijim teorijskim implikacijama. Zbunjujui utisak na
neupuene moe ostaviti i to to je, oko sredine sedamdese
tih, nastao svojevrstan raskol u redovima generativista. Ue
nici Chomskog su poeli u pojedinim detaljima odstupati
od uitelja i nuditi svoja teorijsko-metodoloka reenja
(ostajui pri tom i nadalje, kao i njihov uitelj, zainteresova
ni prvenstveno za reenicu sagledanu samu za sebe, van bi
lo kakvog ireg komunikativnog konteksta) . Meu ovim
novim generativnim pristupima sintaksi najglasovitiji su :
relaciona gramatika (Relational Grammar, skraeno
RG), leksiko-funkcionalna gramatika (Lexical Functional
Grammar, skraeno LFG) i gramatika generalizovane
frazne strukture (Generalized Phrase Structure Gram
mar, skraeno GPSG.
622. RG se oformljavala tokom sedamdesetih godina (za
njeno nastajanje su najzasluniji David Perlrnutter i Paul Po
stal), ali je svoj definitivni vid poprimila tek poetkom osam
desetih.41 Njene pristalice su odbacile osnovno teorijsko
40 I je INFL (v. 627) u skraenoj vel7iji, C upuuje na funk
cionalnu jedinicu complement ('dopuna') , a P na mogunost
"fraznog" (od engl. pbrase - v. 363n.) ralanjavanja.
41 Njena prvobitna verzija izloena je u studiji Davida Perlmut
tera "Relational Grammar". zbornik "Syntax and Semantics 13: Cur
rent Approaches to Syntax". Edith Moravcsik andJessica Wirth, edi
tors, New York 1980, dok noviju, revidiranu, reprezentativno pri
kazuju radovi objavljeni u zborniku "Studies in Relational Gram
mar". Vol. l. David M. Perlmutter. editor, Chicago 1983; Vol. 2, Da
vid M. Perlmutter and Carol G. Rosen. editors. Chicago and Lon
don 1984.
169
polazite transfonnacionalizma po kome se reemcna

struktura sastoji od tzv. "fraznih markera" meusobno pove
zanih transformacijama. Za glavni predmet svog naunog
interesovanja proglasili su neto to je dotle u generativnoj
sintaksi ostajalo van dometa prave panje - gramatike od
nose unutar reenice i njihovu hijerarhizovanost. Ostajui
dosledno okrenuti ka toj problematici, poeli su sasvim
drukije od Chomskog objanjavati prirodu pojedinih tipo
va reeninih konstrukcija (pasivnu reenicu, na primer,
oni vide kao ishod odreenog hijerarhijskog prestrojavanja,
takvog koje udruuje "promociju" (engl. promotion) objek
ta glagolske radnje sa "democijom" (engl. demotion) nje
nog vrioca; objektu se, naime, osvajanjem subjekatske ulo
ge rang u reenici povisio, a vriocu, gubljenjem te uloge,
snizio) . To naglaeno negovanje relacionog pristupa (koje
je sticala, osobito u poetku, mnogo oduevljenih pristali
ca) imalo je, izmeu ostalog, i ovaj pozitivan efekat: podsta
klo je Chomskog da se intenzivnije pone baviti izradom no
ve, poboljane verzije sopstvene teorije.
623. LFG je utemeljena 1978. godine radom "A Reali
stic Transfonnational Grammar" (zbornik "Linguistic Theo
ry and Psychological Reality", M. Halle, J. W. Bresnan, and
G. A. Miller, editors, Cambridge Mass , 1978, 1-59) 42 iji je
autor joan Bresnan, ona ista uenica Chomskog koja je,
samo godinu dana ranije (v. njen rad "Transfonnations
and Categories in Syntax", zbornik "Basic Problems in
42 Ovaj pravac teorijskog miljenja, koji je odmah stekao vatre
ne pristalice, izloen je potom jo potpunije u studiji Ronalda Ka
plana i joane Bresnan "Lexical-functional grammar: A formal
system for grammatical representation", zbornik "The Mental
Representations of Grammatical Relations", J. W. Bresnan, edi
tor, Cambridge Mass. 1982 , 173-281.
170
Methodology and Linguistics", R. Butts and J. Hintikka,

editors, Dordrecht 1977, 261-282), izazvala veliku panju
naune javnosti zalaganjem za to da se odustane od trans
formacija u generativnom opisu jezika obrazlaui svoj
stav nedostatkom dokaza o tome da transformacije imaju
bilo kakvog pokria o psiholokoj stvarnosti, tj. da se ita
slino transformacijama dogaa u ljudskom duhu prili
kom ustrojavanja sintaksikih kategorija. Drei se iznetog
predloga, Joan Bresnan je teorijsko-metodoloki aparat
leksiko-funkcionalne gramatike liila transformacionog
postupka (to se ipak ne moe uzeti kao neko veliko otko
raenje od Chomskog ako se ima u vidu da se ubrzo i on
sam odrekao transformacionalizma) . Odstupila je, meu
tim, na bitan nain od svog uitelja time to je odbila da
prizna svrsishodnost raslojavanja jezikog opisa na "du
binsku strukturu", "povrinsku strukturu" i "loginu for
mu", i ovaj svoj stav obrazloila je nastojanjem da korie
ni aparat analize bude maksimalno saobrazan psiholokoj
stvarnosti (unutar koje se takvo raslojavanje do sada nije
dalo sagledati) . Ponudila je novo reenje: da se, prilikom
sintaksikog opisa, uvaava, s jedne strane, nivo "konstitu
entne strukture" (tj. ustrojstvo reeninih konstrukcija) , a s
druge nivo "funkcionalne strukture" (tj. ustrojstvo grama
tikih odnosa u reenici) i nita dalje od toga. U njenom
vienju, gramatike relacije su primarne datosti, tj. nisu
uslovljene konstituentnom strukturom (s njom su u tome
saglasni predstavnici relacione gramatike), to se takoe
svodi na svojevrstan razlaz sa Chomskim (koji zastupa su
protno miljenje) . Mnogi smatraju da je LFG izuzetno rea
listian i time najprihvatljiviji generath an pristup sintaksi.
624. GPSG, ije je teorijsko-metodoloke osnove izlo
io 1982. Gerald Gazdar u radu "Phrase Structure Gram
mar" (zbornik "The Nature of Syntactic Representation",
171
Dordrecht 1982, 13 1-186);n izneverava ranije uenje

Chomskog time to odbacuje transformacije, a poznije ne
pristajanjem na vieslojnost opisa (ima, naravno, i drugih
pojedinosti u kojima je formalni aparat sintaksikog opisa,
u odnosu na ono to zastupa Chomsky, ovde razliito po
stavljen, ali u to, ovom prilikom, ne moemo ulaziti) . Po
bornici ove gramatike pridaju veliki znaaj predlozima:
uvruju ih meu centralne leksike kategorije (sledei u
tome stav Chomskog iz sredine sedamdesetih) . S poseb
nom panjom osvetljavaju principe po kojima se pomou
predloga semantizuje pade. U krugovima znalaca vrlo se
visoko ceni, izmeu ostalog, njihov doprinos problemu
koordinacije. 44
625 . Iako pritenjen razrastanjem uspenih konkurent
nih teorija svojih uenika, Chomsky je, upravo u nepresu
nim diskusijama sa njima, izotravao svoje kriterije i sa sve
veim elanom nastavljao da dorauje sopstveni teorijsko
metodoloki aparat. elja da to vie pojava to obuhvatnije
osvetli svojim opisom podstakla ga je da uini ono to mu
mnogi sada zameraju - svoju razinu posmatranja dublje ra
sloji uvoenjem "logine forme" uz "dubinsku" i "povrin
sku strukturu" (zamerke se daju najvie zbog toga to kogni
tivna istraivanja nisu dosada pribavila valjanih dokaza o
psiholokoj opravdanosti takvog poteza) . 45 Danas njegova
43 U vrlo reprezentativnom vidu izloena je ova teorija u knjizi:
Gerald Gazdar, Ewan Klein, Geoffrey Pullum, and Ivan Sag, "Ge
neralized Phrase Structure Grammar", Cambridge Mass. 1985.
44 Velikog je odjeka imala studija: Ivan A. Sag, Gerald Gazdar,
Thomas Wasow and Steven Weisler, "Coordination and how to
distinguish categories", Natural Language and Linguistic Theory
3 (2) 1985, 1 17-171 .
4 5 O problemu (ne)umesnosti operisanja "loginom fonnom"
je mnogo pisano; v. npr. sledea dva instruktivna rada: Greg N.
1 72
sintaksika teorija obuhvata, pored mnogo ega drugog, i

ovo: analizu sloene prirode sintaksikih kategorija (tj. ono
to se naziva ''X sa crticom" teorijom) , analizu najvanijih
morfosintaksikih fenomena i svojevrsnu padenu teoriju
(padei su postali nezaobilazna tema generativista ve na
poetku sedamdesetih godina, odmah posle ogromnih od
jeka koje je imala Fillmoreova studija iz 1968 - v. 473) .
626. ''X sa crticom" teorija nastala je kao svojevrstan plod
uverenja Chomskog da se slinosti i razlike meu leksikim
kategorijama projiciraju na sintaksike kategorije. Tu X
oznaava leksiku kategoriju, a crtica je tehniko sredstvo
kojim se otkriva njena razuenost na sintaksikom planu
(ako je X, na primer, izraz pribliavamo se, onda stavlja
njem livadi uz pribliavamo se preobraamo X u .f; crtica u
principu moe biti onoliko koliko je kompleksno sintaksi
ko proirenje datog X). Po toj teoriji, sintaksika priroda
leksikih jedinica identifikuje se pomou obeleja N i V, od
kojih prvo simbolizuje imeninost, a drugo glagolnost (tako
da "lini opis" imenice glasi: N + V -, glagola V + N -, a pri
deva N + V + ) . Nejednake mogunosti sintaksikog
rasuivanja razvrstavaju ove jedinice u posebne tipove (tip
X, tip x, tip, x itd.) . Bez obzira na to u kom je pravcu potom
razm icao dalje svoje teorijske vidike, Chomsky je nasta
vljao da i kroz tu ''X sa crticom" optiku proputa sintaksi
ki poredak stvari koji opisuje.
627. Svoj sintaksiki opis Chomsky je obogatio morfo
lokom dimenzijom onda kada je doao do uverenja da u
univerzalnoj gramatici deluje princip po kome svaki zavisni
Carlson, "Logical Form: Types of Evidence", Linguistics and Phi
losophy, Vol. 6, N 3, 1983, 295-3 17; Ruth M. Kempson, "Logical
form: The grammar cognition interface", journal of Linguistics
24, 1988, 393-43 1 .
1 73
(a glasovnirn materijalom otelotvoren) sintaksiki element

mora dobiti neku "opipljivu" oznaku svoje zavisnosti. Tu
oznaku je on nazvao padeom, ne mislei pri tom samo na
ono to se pod tim terminom podrazumeva u klasinoj
evropskoj lingvistici, ve na svako mogue raspoznajno
sredstvo zavisnog odnosa (a to moe biti red rei, na primer,
ovu iroku upotrebnu vrednost termina pade treba imati u
vidu uopte prilikom itanja savremenih amerikih lingvi
stikih radova kako ne bi eventualno dolo do zastoja u raz
umevanju izlaganja) . Naknadno uvedeni simbol In.fl (od
engl. inflection) obelodanjuje taj univerzalni znaaj obli
kog signalizovanja; to se vie bliimo devedesetim godi
nama, to uloga simbola In.fl u sintaksikom opisu Noama
Chomskog biva sve zapaenija (ovo upuene ne zauuje ;
tek pomou Inf/ Chomsky j e uspeo d a rei i taj vaan de
skripcioni problem kako jasno istai razliitost u vrsti od
nosa koji glagolski predikat uspostavlja, s jedne strane, sa
reeninim subjektom, a sa druge sa svojim objektom) .
Mada su Chomskom u meuvremenu sa raznih strana
stavljane primedbe o tome da irna jezika (oni su ak u ve
ini; maarski je, recimo, takav!) koji, za razliku od engle
skog (i ostalih predstavnika indoevropskog jezikog sve
ta), obliku oznaku zavisnosti ne prikljuuju zavisnoj, ne
go upravnoj rei46, niko ipak dosad nije ozbiljno osporio
umesnost davanja tako velikog znaaja morfolokoj kom
ponenti jezika u sintaksikom opisu.
628. Budui da su padei semantizovani (novija) teorija
Chomskog vodi i o toj okolnosti rauna - prvo se morfosin
taksike kategorije uvode u sintaksiki opis, a potom im
46 V. npr. ta kae o tome johanna Nichols u svome radu
"Head-marking and dependent-marking grammar", Language
Vol. 62, N l, 1986, 56-1 19.
174
sc utvruje tzv. tematska uloga (engl. thematic role, od

nosno - role; grko slovo e upuuje na grko poreklo izra
za tema).
Temom (engl. theme) se u generativnoj gramatici nazi
va sve ono to se u reenici iskazuje kao zateeno bilo u
nekom datom stanju, bilo na nekom datom mestu, ili kao
podvrgnuto prelasku bilo iz jednog stanja u drugo, bilo sa
jednog mesta na drugo, i to je, samim tim, neminovno
"centar" saoptenja (otuda i izbor termina - tema!). Tema
je, drugim reima, imenica (zamenica) sagledana u svetlo
sti svoje semantike "padenosti" (= svoga znaenjskog
odnosa prema reeninom predikatu) . Tim tako obuhvat
nim semantizovanjem korienog termina udovoljava se
zahtevu generativne teorije za maksimalizacijom poopta
vanja prilikom sintaksikog opisa (veoma zapaen prodor u
pravcu potovanja tog zahteva uinio je, sredinom sedam
desetih, uenik Chomskog Jeffrey Gruber47 svodei sve pa
dene odnose na (metaforizovane) prostorne relacije48) .
to se tie tematske uloge nekog datog padea, pod
tim generativisti imaju u vidu ono individualnije znaenje
koje udruena oblikuju sintaksika pozicija leksike jedi
nice o ijem se padeu radi i njena leksika semantika. Po
Chomskom, svakom padeu sledi samo jedna tematska
uloga (to je jedno od onih njegovih gledita sa kojima se
47 jeffrey Gruber je svoje poglede izloio u knjizi "Lexical Struc
tures in Syntax and Semantics". Amsterdam 1976.
48 Njegovstav je tu u sazvuju sa nekim shvatanjima u psihologi
ji po kojima se nai kognitivni procesi uopte zasnivaju na lokali
stikom sagledavanju stvarnosti, dok su projekcije tog sagledava
nja neto naknadno, sekundarno. Vie podataka o tim shvatanjima
nai e zainteresovani u knjizi: Ray S. jackendoff, "Semantics and
Cognition". Cambridge 1983.
1 75
poslednjih godina pojedinci iz redova generativista poi

nju sporiti)49
629. Radei na unapreivanju svoje teorije, Chomsky je,
to je vreme vie odmicalo, sve odreenije ispoljavao poseb
no interesovanje i za principe upravljanja i povezivanja
(government and binding), a to znai za one mehanizme u
naoj jezikoj podsvesti koji nam omoguavaju da, pri ko
municiranju, tano razabiramo ta je na ta upueno (koja
zame nica na koju prethodno izgovorenu re) , odnosno ta
je praznoj kategoriji (engl. empty category) u iskazu kon
trolor (engl. controler), tj. sa ime se neka glasovno nema
terijalizovana, a podrazumevana jezika jedinica poistove
uje (nije, recimo, izgovoren subjekt u zavisnom delu ree
nice On je njoj rekao da uva to pismo; u toj reenici "kon
trolor" moe biti kako on, tako i ona, zavisno od toga ta se
eli reci - da li Onje njoj rekao da on uva to pismo ili Onje
njoj rekao da (neka) ona uva to pismo, tj. On je njoj re
kao: uvaj to pismoV50 Usmeravajui svoj sintaksiki opis
prema toj problemskoj oblasti, Chomsky je ogromno zadu
io jeziku nauku - izuzetno vaan, a dotle jedva istraivao
49 Ray S. jackendoff, na primer, u svome radu "'The status of

lhematic relations in linguistic theory'', Linguistic Inquiry 18,
1987, 369-41 1 ukazuje na pojedine lingvistike datosti koje ne
idu u prilog uverenju Chomskog.
50 Problemom "kontrolisanja", a uz ilustraciju srpskohrvatskim
jezikim faktima (to ndu domau strunu publiku moe posebni
je zanimati) , bavi se kompetentno lanak: Draga Zec, "On Obliga
lory Control in Clausa! Complements". zbornik ''Working Papers in
Grammatical Theory and Discourse Structure. Interactions of
Morphology. Syntax and Discourse". Masayo lida, Stephen Wechs
lcr, and Draga Zec, editors. Stanford 1987, 139-168.
176
lingvistiki problem anaforizacije51 dospeo je u mnogim

sredinama, zahvaljujui prestiu njegove teorije, u prvi plan
panje i temeljito razmotren iz razliitih uglova.
630. Pravi znaaj razrastanja teorije Noama Chomskog,
smisao tolikih menjanja u njoj, pojava "izmi" u redovima
njenih zastupnika - sve to postaje potpunije sagledivo tek
poto se paljivo razmotre sledea uverenja koja je Chomsky
poodavno prihvatio i od kojih ni dan danas ne odstupa:
oveku su genetski date sposobnosti za to da svoj mi
saoni svet obelodanjuje jezikim putem52 Pretakanje mi
saonog sveta u jeziki obavlja se uz potovanje odreenih
zakonitosti koje dejstvuju na nain modula (v. 6 19) . Nji
hova se ukupnost manifestuje kao univerzalna gramatika
iji opti principi i mogui parametri ustrojavaju temelje
svakom ljudskom jeziku. Konkretna gramatika bilo kog od
postojeih jezika sa svojim individualnim osobenostima
nije nita drugo do plod specifikovanja parametara uni
verzalne gramatike. Prema tome, sintaksiki opis treba da
bude usmeren na univerzalnu gramatiku; pravilnim "fiksi
ranjem" njene parametarske stvarnosti mogu se predvideti
svi vidovi gramatikih osobenosti sa kojima je mogue sre
sti se u postojeem jezikom svetu. Tim opisom se princi
pi univerzalne gramatike moraju eksplicirati na nain ja
san, ekonomian, elegantan, onako kako se to radi prili
kom pripremanja kompjuterskog programa. Drukije re-
51 Pod anaforlzacijom se i ovde, kao u tradicionalnoj lingvi

stici, podrazumeva jeziki postupak primenjen radi ukazivanja
na neto to je prethodno reeno.
s:z O tome se Chomsky vrlo odreeno izjdnjavao mnogo pu
ta, najpodrobnije u svome radu "On the biological basis of lan
guage capacities", zbornik "Psychology and Biology of Language
and Thought: Essays in honor of Eric Lenneberg". George A. Mil
ler and Elizabeth Lenneberg, editors, New York 1978, 199-220.
Pravci u lingvistici JI
177
eno, koliko su pooptavanja u tom opisu dobrodola, to

liko su redundantnosti nepoeljne; njih treba iz njega do
sledno uklanjati.
63 1 . Drati se ovakvih uverenja znai, izmeu ostalog,
unapred pristajati na reviziju korienog teorijsko-metodo
lokog aparata im se ovaj pokae, u bilo kom svom deta
lju, ili nepodudaran sa psiholokirn datostima, ili protivu
rean realnim faktima jezika, ili nadomestiv boljim ree
njem, tj . takvim koji odreenije udovoljava zahtevu za ja
snoom, ekonominou i maksimalizacijom pooptava
nja. Spremnost na menjanje, jednom reju, postojala je
od poetka i kod Chomskog i kod njegovih uenika; razli
ke su se pojavile onda kad je trebalo konkretno odluivati
ta da se menja, koliko i kako.
632. Time to je izneo uverenje da se pravilnim sagleda
vanjem parametara univerzalne gramatike mogu predvideti
sve raznolikosti postojeeg jezikog sveta, Chomsky je neiz
memo zaduio jeziku nauku. Naime, mnogi su, ne bi li
"proroka" podrali ili pobili, krenuli da podrobno istrauju
taj svet, tako da sada raspolaemo veim znanjima o njemu
nego ikada ranije, a sve novi i novi podaci i dalje neposusta
lim tempom pristiu. Njih komentariu i osvetljavaju izvr
sni strunjaci, na savremen nain, metajezikom koji je pri
stupaan svakom ko budno prati razvoj sintaksike teori
je, to samim podacima (koji su najveim delom priku
pljeni iz jezikih sredina van evropskog i amerikog konti
nenta) u bitnoj meri poviava upotrebnu vrednost.
Pozivanjem na "uroenost" principa univerzalne gra
matike Chomsky je pokrenuo itavu lavinu naunih istra
ivanja iji poduzetnici, strunjaci raznih profila (psiholo
zi, neurolozi, defektolozi itd.) , sjedinjuju svoje napore u
stremljenju ka istom cilju: da dokau ili opovrgnu isprav
nost takvog pozivanja. Dosada jo nita nije definitivno ni
178
opovrgnuto ni dokazano, tako da su istraivaki poduhva

ti i dalje u toku; ali je zato na videlo dana izbrodilo neslu
eno obilje novih informacija o kognitivnim procesima, o
ustrojstvu mozga, sposobnostima uenja i pamenja . . .
Teko je ne sloiti se sa ocenom pouzdanog znalca
Fredericka Newmeyera53: teorija Chomskog je ravna veli
koj, plodotvomoj revoluciji: ne, dodue, toliko po sop
stvenim postignuima, koliko po delotvomim podsticaji
ma, razasutim na mnogo strana.
5' V. Frederick J. Newmeyer, "Has there been a Chomskyan

revolution in linguistics?". Language Vol. 62, N l , 1986,1-18.
LINGVISTIKA U DEVEDESETIM
GODINAMA
633. Ako je, u periodu do devedesetih godina, ameri

ka lingvistika bila, ne bez razloga, nazivana od strane poje
dinaca "sintaksocentrinom", u devedesetim njoj taj epitet
doista vie ne dolikuje jer se, u toj deceniji, istraivako
interesovanje njenih strunih snaga dobrim delom preo
krenulo u korist semantike. Na prouavanju znaenjskih
problema pokazali su se, i pokazuju se, posebno agilnima
ne samo predstavnici tzv kole semantiara Zapadne
obale, ije su teorijske vidike odredili glavni utemeljivai
savremene kognitivne lingvistike, George Lakoff i Ronald
Langacker1, nego i predstavnici tzv kole semantiara
MIT-a, a to su oni uenici Noama Chomskog koji i dalje, u
mnogo emu, uvaavaju osnovne postulate generativizma.
lako se te dve "kole" oko raznih pitanja teorije i metoda
sasvim razilaze, u jednom su ipak potpuno saglasne - u
uverenju da su jezika znaenja najdirektnije uslovljena
funkcionisanjem ljudskih kognitivnih moi i da je stoga
neophodno tu uslovljenost to temeljitije istraiti.
634. Sasvim je razumljiv zato se tdejni vaspitanici kog
nitivizma toliko interesuju za semantiku - kognitivna lin.
Godina 1987. kada su potpunije obelodanjena njihova teo
rijska uverenja - Lakoff 1987 i Langacker 1987 - svakako e osta

ll
znaajan datum u istoriji lingvistike.
180
gvistika je doktrina koja prouavanje odnosa izmeu mi
ljenja i jezika proglaava najvanijim naunim zadatkom.

Zagovornici te doktrine ubeeni su u sledee: da poj
movni sistemi koji se oblikuju unutar ljudskog mentalnog
sklopa slue kao polazna baza za uobliavanje semantikih
datosti svakoga jezika; da ti sistemi ne odslikavaju sobom
postojeu stvarnost, ve nae vienje te stvarnosti, a ono je,
po prirodi svojoj subjektivno - odreeno ne samo linim,
nego i kolektivnim iskustvom, tj. kulturnim nasleem koje
oveku namee neke konvencionalizovane predstave o to
me ta je ta; da jezike jedinice ntsu po sebi svojevrsni
"kontejneri" znaenja, ve samo specifina sredstva pomou
kojih se na mentalnom planu aktiviraju o d re e n e z o ne
naeg znanja o stvarima, unutar kojih je to znanje na enci
klopedijski nain sreeno; da izmeu znaenja iskazanih
gramatikim sredstvom i onih iskazanih leksikim putem ne
postoji nikakva bitna razlika. 2 Oni posebno istiu da se
stvarnost konceptualizuje i zavisno od perspektive iz koje je
mi percipiramo. ovek, naime, raspolae i darom subjektiv
nog oslikavanja (engl. termin imagery) stvarnosti, tj. spo
sobnou da jednu mislima obuhvaenu situaciju sagleda
va, i potom prikazuje, na razliite naine - iz ovog ili onog
razloga on e istai detalj X u njoj, a zanemariti detalj Y, ili
obrnuto (karakteristino je, recimo, da za iskazivanje istog
vremenskog pojma 'osam sati i trideset minuta' Srbi i Nemci
2 I mnogi drugi vodei lingvisti sveta, koji inae nisu nepo

sredno ukljueni u unapreivanje kognitivne lingvistike, imaju o
tom konkretnom pitanju identine poglede. Tako nam Poljkinja
Anna Wierzbicka, na primer, u jednoj prilici, ovo poruuje: "Ne
ma takvih stvari kao to su 'gramatiko znaenje' ili 'leksiko
znaenje'. Postoje samo leksika i gramatika s re d s tva kojima
se znaenja prenose, mada se ak ni ona ne mogu sasvim preci
zno meusobno razlikovati" - Wierzbicka 1988:8.
181
koriste izraz u kojem se pom inje pojam 'devet' -pola devet

!halb neun, a Englezi i Francuzi izraz u kojem se pominje
'osam' - halfpast eight! huit heures et demi) .3
635. Po kognitivistirna, sve gramatike konstrukcije
predstavljaju sobom svojevrsne ko nve n c ij al i z o v a n e
o b ra s c e koji slue za obelodanjivanje odreenih pojmov
nih datosti. Sintaksika jedinica nazvana klauzom (engl.
termin clause) slui, na primer, tome da linernim nai
nom prikae onu sloenu pojmovnu celinu kojom se u
naoj svesti oliava d o gaaj . Gramatika svakog jezika ima
na raspolaganju potrebna sredstva - i morfoloka, i sintak
sika, i intonaciona - da jezikim putem organizuje oba
vetenja o komponentnim delovima te jedinstvene poj
movne celine. Na najviem nivou organizovanja klauze
podela na subjekat i predikat svodi se, u stvari, na kon
vencionalnu proceduru namenjenu tome da neko od ue
snika dogaaja o kojem je re bude izdvojen kao primar
na "persona na sceni", tj. kao ona poetna taka od koje
nastaje dalje "ocrtavanje11 dogaaja datom klauzom .
636. Konceptualizacije se, upozoravaju kognitivisti, na
laze pohranjene u razliitim kognitivnirn domenima ljud
skog uma. Pod kognitivnim domenom treba razumeti poj
movnu konfiguraciju, esto veoma sloenog karaktera,
satkanu od naih znanja o neemu, od naih poimanja
stvari, a s pogledom na koju se pojedinani pojmovi blie
odreuju (pojam 'neenja', recimo, ne bi mogao postojati
' Ronald Langacker, objanjavajui ta su teorijski temelji kog
nitivne lingvistike, nekoliko je puta posebno istakao ovo svoje uve

renje: sloboda u odnosu na izbor naina na koji e se konceptuali
zovati neka siruacija od kljunog je znaaja za jeziku upotrebu; to

je, u stvari, p o kre t a ka s n aga g r a m a t ! ka l izova n j a - Langa
cker 1990.
182
u jednoj ljudskoj zajednici kojoj je potpuno nepoznato

podrazumevanje injenice da se odrasli mukarci, kad-tad,
po pravilu oene) . U kognitivnim domenima se, u stvari, u
vaju najrazliitije s h e m a t izovane4 s l i ke moguih zbiva
nja u svetu, nastale na temelju nae spoznaje nekih vienih
dogaaja, nekih situacija i glavnih uesnika u njima. Po ue
nju kognitivista, prirodu znaenjskog sadraja nekog jezi
kog izraza odreuje pre svega to sa kojim se kognitivnim do
menom lkognitivnim domenima5 taj sadraj povezuje, to,
meutim, ne znai da je on, samim tim to je tu povezanost
ostvario, ujedno i konano uoblien; u odreenim prilika4 Jo uvek su "na dnevnom redu" (ve poodavno zapoete) teo
rijske diskusije o tome da li su s h e m a t izovano strukturirane sli
ke proizale iz strukture iskustva, to e rei - indukovane nepo
srednim okruenjem (kao to se to smatra, na primer, u radovima
Lakoff l Johnson 1980 iJohnson 1987) ili su one, u stvari, uroene
datosti (kako su skloni da veruju, recimo, Ronald Langacker - Lan
gacker 1993 ili Paul Deane - Deane 1996). Inae, takve holistike
slike sastavljene od razliitih shematskih elemenata, u koje se
ukljuuju dogaaji, situacije, pa uesnici u tim dogaajima l situa
cijama , kao i postojei odnos meu njima, pominjao je jo sredi
nom sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina Charles Fil
lmore zasnivajui svoju semantiku teoriju poznatu pod nazivom
frame semantics (v. 648) .
5 Specifinost svakom "kognitivnom domenu" daje v rs ta poj
mova njime obuhvaenih, tj. to da li su posredi pojmovi o emocija
ma, ili o prostornim odnosima, ili o delovima ljudskog tela, ili o
uzrokovanju itd. Anna Wierzbicka je svojevremeno (u radu Wier
zbicka 1988 : 1 5) , iznela predlog (koji poslednjih godina, u poje
dinim sredinama, nailazi na odgovarajui odziv) da se, posred
stvom konkretnih jezikih datosti, ti domeni proue - prvo u sva
koj jezikoj sredini posebno, a potom da se dobijeni rezultati u po
rede, to bi, po njenom uverenju, doprinelo da se bolje sagleda
ta je kod ljudi, na mentalnom planu, univerzalno, a ta nije.
183
ma, pod odreenim uslovima, najrazliitije asocijacije mo

6
gu biti relevantne za njegovo definitivno uobliavanje .
63 7. Po uverenju kognitivista, ovek, pri svom jezikom
ispoljavanju, samo primenjuje ono to mu nalau njegove

uroene kognitivne sposobnosti, a u te se ubraja, pre svega,
sposobnost
kategorizovanja,
tj. umea da se razazna ta je
ta na osnovu promatranja, poreenja i prepoznavanja is

poljenih obrazaca ponaanja. 7 Pojave se svrstavaju u odre
ene kategorije po kriteriju njihove m e u s o b n e s l i n o
s
t i , a taj nije u svim ljudskim sredinama identino koncipo
van, Naime, nepobitna je injenica: mnoge od kategorizaci

ja univerzuma koje smo mi, svesno ili nesvesno, usvojili
imaju, u sutini, ko n ve n c io n a l n i k a r a k t e r , u tom smi
slu to su zasnovane na istorijskom predanju i na vaeim
socijalnim normama, pa su stoga u velikoj meri specifine za
svaki dati jezik, ponekad ak i samo za neki dati dijalekat.
Otuda bi se teorija kategorizovanja mogla, eventualno, bavi
ti iznoenjem vie ili manje uverljivih pretpostavki o tome
kakvi bi se sve kategorijalni sistemi mogli (odnosno ne bi
mogli) na zemljinoj kugli nai, ali ne i predvianjima toga
ta e se sve jednoga dana zatei svrstano u neku datu kate
goriju koja je svojstvena r!ekoj datoj kulturi, odnosno ne
kom postojeem jeziku (Lakoff 1987:96) .
6 U svome radu Langacker 199 1 :445 ovaj vodei kognitivista

lslie da se, po teoriji koju zastupa, integralnim delovima znae
nja jezikog iskaza smatraju sve vrste odnosa uspostavljenih u
1 renutlru komunikativnog ina, kako izmeu onoga ko govori i
c 111oga kome se govori, tako i izmeu svakog od njih ponaosob
prema informativnoj sadrini izreenog.
7 Kategorizovanje je od prvorazredne vanosti za funkcionisa
nje ljudskog roda - to je glavni nain na koji mi osmiljavamo naa
l11kustva, primetio je, jo 1987. godine, George La.koff (Lakoff
1 9H7:XI) .
184
638. Osobine odluujue za svrstavanje neke date po

jave ba u tu i tu, a ne u neku drugu kategoriju, mogu biti
u nejednakom broju ili stepenu istaknutosti zastupljene.
U zavisnosti od te okolnosti, o kojoj ljudski um i tekako
vodi rauna, unutar kategorije u koju se data pojava svr
stava njoj se dodeljuje odgovarajue mesto - ili centralno,
ili malo dalje od centralnog, ili sasvim na periferiji8 Peri
ferni se lanovi neke date kategorije uvek po neemu raz
likuju od centralnog, tzv. prototipskog lana, a izmeu se
be ne moraju biti ni po emu posebno slini, osim po i
njenici da svaki od njih otelotvoruje sobom jednu od mo
guih ekstenzija9 datog prototipa. Pri tom velika veina ka
tegorija ukljuuje u sebe i pojave n e d o vo l j n o razgra
n i e ne u odnosu na neke druge - takve koje u date kate
gorije ne spadaju. Drukije reeno: veina se kategorija
odlikuje nedovoljno vrstim, tj. lab avi m (engleski ter
min: fuzzy) granicama. 10
8 Shodno izraajnoj praksi kognitivista, rei za neku kategoriju
da ispoljava s t r u k t u r i r a n o s t rad i j a l n o g t i p a (radia/ struc
turing) znai ustvrditi da se u nju ukljuuje jedan centralni lan
oko kojeg su okupljeni ostali lanovi iste kategorije.
9 Termin ekstenzija (engl. extension) oznaava u kognitivnoj
lingvistici prenoenje jedne date shematizovane slike iz jednog
kognitivnog domena u drugi.
10
Jo je poetkom osamdesetih godina, u radu Foley l Van
Valin 1984, dat odsudan doprinos potvrivanju ispravnosti teori
je o "labavim granicama" izmeu najrazliitijih konceptualnih da
tosti i njima odgovarajuih jezikih pojava. Ti su, autori, naime,
pokazali da tradicionalni kriteriji za razlikovanje koordinacije od
subordinacije nisu dovoljno konzistentni i da ne zadovoljavaju
sve sluajeve registrovane u jezikom svetu. A poetkom devede
setih Adrienne Lehrer je ovo izriito naglasila: ')edna od funda
mentalnih postavki prototipske teorije sa dalekosenim znaa-
185
639. Meu fundamentalne postu late kognitivne lingvi

stike spada i to dapolisemija ne samo da nije nikakav neobi
an, izuzetan fenomen, ve je, naprotiv, neto sasvim pri
rodno, normalno, pa smo mi duni nju takvom i prikazivati
u lingvistikoj teoriji (Langacker 1988: 50) . Ona nastaje kao
plod nae pojmovne organizovanosti, koja je takva da izme
u raznih kognitivnih struktura, kao i izmeu jedinica svake
od njih, postoje regularni, s i s t e m s k i odnosi (Lakoff
1987: 1 3) . Za leksike jedinice je, u stvari, upravo t i p i n o
da budu polisemine, naglaavaju kognitivisti. Oko jedne
centralne, p ro t o t i p s ke semantike vrednosti stvara se
splet manje ili vie perifernih znaenjskih nijansi, a kakvih
ih sve u kojem sluaju moe biti, to nije u potpunosti pred
vidljivo, mada je, s druge strane, jasno da tu nita nee ispa
sti proizvoljno - to se god razvije iz jednog semantikog
jem za semantiku analizu jeste uverenje da pojmovne jedinice,
pa otuda i znaenja rei, imaju gotovo uvek labave granice". Lehrer 1990: 369. Toj njenoj izjavi odgovarajuu podrku su dali
rezultati istraivanja toga kako se u jezikom svetu razlikuju zna
enja 'jesti' i 'piti', koji su objavljeni u radu Williams 199 1 . Ispo
stavilo se da ak ni u engleskom, kao ni u tolikim drugim jezici
ma, tu razlikovanje nikako nije sasvim dosledno sprovedeno. Za
paradajz orbu, recimo, koju je upravo kaikom pokusao iz ne
to dublje posude, govorni predstavnik engleskog jezika nee re
i : "pojeo sam je", ve: "popio sam je" (Williams 1991 : 33 1 , nap.
l ) . Na ovom bi se mestu valjalo setiti i te injenice da je jo dav
no, poetkom sedamdesetih godina, William Labov eksperimen
talnim putem dokazao da se otre granice izmeu pojedinih po
suda u domainstvu ne mogu povui (Labov 1973) . A to se tie
ramatikih kategorija, u radu Heine 1993 vrlo je uverljivo pokaza
no kako tzv. pomoni gramatiki oblici (engl. termin auxiliaries)
tu "labavost granica" egzemplillkuju samom injenicom da se u
jtzicima javljaju gramatikalizovani na d va naina: i kao sam ostal
m glagolske rei, i kao nesamostalne aft.ksal"e morfeme.
186
centra ima neku svoju kognitivnu motivaciju, koja je ak e

sto usaglaena sa nekim optim obrascem, odnosno prin
cipom pojmovnog ustrojavanja (Lakoff 1987:283) . 1 1
640. Fenomen kategorizovanja, koji j e jedan o d osnov
nih predmeta razmatranja u kognitivnoj lingvistici, temelji
se, kako je to lepo fonnulisao John Taylor (Taylor 1989:VIII),
"na sposobnosti ljudskog bia da uoi slino u razliitom" .
Meutim, to bie ima i tu osobinu da, kad god je to iole
mogue, dovodi jednu pojavu u neposrednu vezu s dru
gom, pa da to, pri komuniciranju, na odgovarajui nain
iskoristi. Kada se, na primer, unutar neke sloene pojmov
ne celine vrlo jasno razabira koliko je vrsta povezanost
njenih konstituentnih delova, ljudima postaje zgodno da
se m e to n i m ij s k i izraze - pamenu, recimo, ime pozna
tog slikara, a imaju na umu ne njega, nego njegovu sliku
(up. Danas je prodat jo jedan Pikaso i sl.) ili kau o vo
zau ono to se ne tie njega samog nego njegovog auto
mobila (up. Milan e se parkirati ispred igralita i sl.) .
"Normalni konceptualni sistem oveka, na osnovu kojeg
on misli i dela, u osnovi svojoj je metaforian", konstatova
li su, jo 1980. godine, George Lakoff i Mark Johnson (La
koflJohnson 1980:3) , a sutina metafore se svodi na "razu
mevanje i doivljavanje jedne vrste pojave posredstvom
druge" (up. zrela linost, brza hrana i sl. ) . I metafora i me
tonimija su danas, poetkom XXI veka, jedna od omiljenih
11
Rad Lutzeier 1997, na primer, spada u one (danas sve broj
nije) napise koji obavetavaju zainteresovane o emu se sve u
strunim krugovima raspravlja kad je o polisemiji re. Tom se fe
nomenu, inae, poklanja izuzetna panja ve i zbog toga to
mnogi strunjaci dele miljenje Eve Swee.:zer da nema promena
u znaenju bez posredstva polisemije ('no historical shift of mea
ning can take place without an intervening stage of polysemy" Sweetzer 1990:9) .
187
tema razmatranja u teorijskoj lingvistici. 12 Mnogi strunjaci,

i to ne samo iz redova kognitivista, dele miljenje koje je, jo
1989. godine, izneta Elizabeth Traugott (Traugott 1989 :49)
da su metaforijski mentalni procesi glavni faktori u inicira
nju znaenjskih promena, mada treba i ovo rei: u posled
nje vreme bivaju sve brojniji glasovi onih koji se pitaju ni
su li moda, bar za ishode kategorizovanja, metonimijske
asocijacije vanije od metaforskih?13 jednom reju, u raz
ne, trenutno vrlo aktuelne teme sporenja meu strunja
cima ubraja se i problem pravilnog hijerarhizovanja z n a
1
a j a metafore i metonimije za ljudski jezik. 4
64 1 . Sredinom devedesetih poelo se u lingvistikim
krugovima ispoljavati interesovanje za tzv. d i n a m i ku ka
t c gorizova n j a , tj. za to kako se pojmovne kategorije uvo
de u na misaoni svet, dokle u njemu ostaju u svom izvor
nom obliku, a ta sve potom moe doprineti tome da se, u
12
Vodei teoretiari nisu propustili, prethodne decenije, da
' 1vo istakn\!: figurativno izraavanje ne daje nikakav nov podatak

' , svetu u kojem ivimo, ali daje znaajna obavetenja o naoj
k1 mceptualizaciji toga sveta; u stvari, ve sama mogunost meta
j, 1 rinog saoptavanja autentino svedoi o tome da na mental

'" 1 m
planu postoje takvi procesi koji ine da se jedna data kon
, c ptualna oblast lako podaje rekonceptualizovanju , tj. reorgani
/ o&dji
po modelu neke druge konceptualne oblasti.
O nerasvetljenom meusobnom odnosu izmeu metafore

all .
1 99S : 1 59-204, gde se taj problem pominje pod zajednikim (ad
lte iskovanim!) terminom metaphtonymy.
.. U radu Kakridis 1998:355 strunjacima se posebno skree
1
mctonimije govori se, na primer, u knjizi Goossens et
poa>.nja na ovo: uprkos injenici da se u poslednje vreme upadlji

v' , veliki broj strunih napisa posveuje problemima metafore i
n u t c mimije, meusobni odnos tih dveju pojava jo je daleko od
l 'Mil da bude valjano osvetljen.
188
nekim sluajevima, njihova izvorna priroda izmeni. U ta

kvom interesovanju prednjae zagovornici tzv. vantage
theory, tj. teorije o "preimustvu izabranog ugla gledanja na
stvari", koja je globalno zacrtana u radu MacLaury 1995.
Istraivai koji su se toj teoriji priklonili smatraju da je
za pomenutu dinamiku najodgovorniji izabrani ugao iz
kojeg ovek procenjuje ta je najizrazitija osobenost "kan
didata" za kategorizovanje da bi zatim njega, na osnovu
nje, svrstao ba ovamo, a ne onamo. Ti su istraivai uve
reni da se kognitivne kategorije izmeu sebe razlikuju pr
venstveno po tome to se neke od njih konstituiu zavisno
od slobodno izabranih polazita u toj proceni, dok je za
konstituisanje drugih obavezno procenjivanje iz jedne od
reene vizure. Aktuelna ispitivanja predstavnika vantage
theory idu za tim da to podrobnije osvetle sve relevantne
pojedinosti u vezi s "dinamikom katgorizovanja", zato to
uviaju koliki bi znaaj potpunije teorijske spoznaje na toj
strani mogle imati za nau kvalitetniju upuenost u osnov
ne probleme lingvistike semantike.
642. Okrenutost savremene lingvistike misli ka to sve
stranijem sticanju uvida u odnos izmeu konceptualnog i
jezikog privela je naunoj panji, pored svega drugog, i
operativnu mo tzv. principa pojmovne bliskosti (v. Han
sen 1994) . Taj princip ljudi primenjuju pri konstituisanju
svojih iskaza, a on, budui takav kakav jeste, svedoi sobom
da su nae spoznaje stvari u odreenom smislu regulatori
ponaanja leksikih jedinica na sintaksikom planu. Radi
se, naime, o sledeem: kad se pridevski atributi postavlja
ju uz imenicu, oni se niu jedan za drugim po redosledu
koji odgovara pojmovnoj bliskosti imenovanih svojstava sa
onim to ona imenuje. Tako e se, na primer, odredbe le
pa, crvena i kona, upotrebimo li ih uz imenicu torba,
obavezno iskazivati tim redosledom (lepa, crvena, kona
189
torba) , i to zato to je tu predmetu sa nazivom torba u

pojmovnom pogledu najblia materijalna osobina 'koji je
sainjen od koe' , a najdalja subjektivna evaluacija 'lepa' .
643. Krajem osamdesetih godina uveliko se poelo go
voriti o funkcionalnoj sintaksikoj teoriji kao posebnoj
teorijskoj oblasti kognitivne gramatike. U svojoj knjizi (La
koff 1987: 58-64) , George Lakoff je objasnio da se pod ter
minom funkcionalna sintaksika teorija u kognitivizmu
podrazumeva takav prilaz sintaksi koji poiva na uverenju
da se sve jezike kategorije, ukljuujui i one koje pripa
daju sintaksikom nivou, organizuju po istom modelu po
kojem i kognitivne, a to praktino znai da svaki gramati
ki fenomen ima svoju neposrednu kognitivnu motivaciju.
to se samih sintaksikih struktura tie, one se konstituiu
uvek u punom skladu sa principima organizovanja diskur
sa, a ti su u sutini, tj. i na mentalnom planu, metafori
m )g karaktera, iz ega bi trebalo zakljuiti da je metafora
jc.dan od kljunih regulativnih faktora u procesima struk
t uriranja iskaza.
644. Ve poetkom devedesetih godina zagovornici
kognitivizma su pristupili i razvrs tavanju reeninih tipova
po kriteriju njihove saobraznosti onom strukturnom mo
t ldu koji se smatra prototipskim. Po Roberti Corrigan
( < :orrigan 199 1) , na primer, prototipska engleska reenica
I m a ova svojstva: izjavna je (a ne upitna), potvrdna je (a
m odrina) , aktivna je (a ne pasivna) . Pitanja, posebno
nt'gativna pitanja, najudaljenija su od prototipa, i to iz dva
razloga: i zato to ne utvruju sobom ono injenino sta
njt' koje im je "uslikano" u znaenju, i zato to se njihova
udaljenost od prototipa obavezno signalizuje nekim po
"dmim sintaksikim oformljenjem - drugaijim redom re
,, l , n a primer. Krajem decenije istraivaka panja se sve
lntc.nzivnije usmerava na traenje adekvatnog objanjenja
190
pojedinim bitnim sintaksiko-semantikim pojavama. Ta

ko se, recimo, u radu Langacker 1997 razmatra odnos koji
postoji izmeu svojstva konstituentnosti (tj . injenice da
je neto neemu konstituent) i same kategorije zavisnosti
kao takve, kao i odnos izmeu postojeih gramatikih re
lacija i odgovarajuih konceptualnih struktura, dok se u
knjizi Stassen 1997 pojam intranzitivne predikacije sagle
dava ovako: ta predikacija irna, na naem mentalnom pla
nu, svoj poseban "kognitivni prostor", a taj se sastoji od
etiri poddomena koji odgovaraju distinkciji sledeih se
mantikih klasa predikata: dogaajni predikat, osobinski
predikat, predikat i svrstavanja u odreenu klasu i lokaci
oni predikat. to se pojma tranzitivnost tie, i on je, razu
me se, u tom zavrnom periodu decenije dobio svoja od
govarajua struna "vienja"; u radu Lindvale 1998, na pri
mer, izneto je miljenje da njega, na mentalnom planu,
konstituie udruenost dvaju semantikih svojstava - dina
mizma i ograniavanja.
645. Kognitivisti se, naroito poslednjih godina, veoma
trude i oko toga da to tanije protumae i sam fenomen
gramatikalizacije, osvetljavajui ga iz najrazliitijih uglova.
U knjizi Heine 1997: 181 nailazimo, recimo, na umesnu
opasku o tome da taj fenomen na bitan nain karakteriu
ove dve tendencije: da proces gramatikalizovanja zapone
znaenjskim promenama, pa da se tek potom izvre i
strukturalna preinaavanja, s jedne strane, a s druge da
novonastale gramatike formacije ipak zadre i poneto
od svojih nekadanjih znaenja i/ili upotreba.
646. Po uverenju pojedinih kompetentnih strunjaka
(v. na primer Newmeyer 1998) u karakteristina obeleja
lingvistike teorije s kraja proteklog milenijuma ubraja se i
evidentna nepremostivost razlike u tom "funkcionalnom"
pristupu sintaksi kognitivista i onog formalistikog koji je
191
svojstven pristalicama generativizma. Kognitivisti, naime, i

dalje ine ono to su od poetka fundiranja svog teorij
skog vienja jezika inili: oni sintaksikoj komponenti je
zika odriu svaku autonomiju; na sintaksu gledaju kao na
svojevrstan sistem konvencionalne simbolizacije, naglaa
vajui pri tom, prvo, kako su govorni predstavnici svakog
jezika vini ne samo tome da razaznaju konvencionalno
semantizovane modele po kojima fonoloke datosti bivaju
koriene za iznoenje odreenih znaenja, nego i da ta
znaenja protumae i, drugo, kako upravo ti shematizova
ni modeli, kao takvi, zavreuju produbljeniji nauni opis,
;a ne tamo neke posebne "frazne strukture" za koje su se
vojedobno zalagali generativisti i koje oni u poslednje
vreme pokuavaju da poprave ne bi li se ikako u njima
mogao verodostojno sagledati neposredni odraz odree
ne kognitivne realnosti.
Stoji, meutim, injenica da vrsta informacija koje su ko
d imne u tzv. fraznim drvetima - a to su linearni poredak,
Kr.tmatike kategorije kao takve, pa hijerarhija deo/celina
doista j e s u relevantne dimenzije gramatike organizaci
,,. , tako da se o toj okolnosti mora u svakom sluaju voditi
r;ll'una pri sveukupnoj deskripciji jezikog fenomena.
64 7. U drugoj polovini XX veka pred jeziku nauku is
krsto je ovo izuzetno vano teorijsko pitanje: koji su to
t p t i principi koji reguliu "ucrtavanje" odreene znaenj
like sadrine i u odreene sintaksike funkcije? Drugim re
, l m a : zato ba da se, na primer, vrilatvo po pravilu po
vzujc sa reeninom funkcijom subjekta, a trpljenje sa
l u n kcijom objekta, a ne obrnuto? Svojedobno je Charles
1 1 11lmore, objavljujui svoj poznati rad Fillmore 1968 o
"p;denim ulogama", zastupao stanovite da je takvo hije
l .trh izovanje tih "uloga" na planu sintakse u stvari posledi
.t hijerarhije koja je meu njima postavljena na mental-
192
nom planu, a po kojoj se, izmeu ostalog, prednost daje

vriocu radnje nad njenim "trpljaem". I poetkom deve
desetih godina bilo je uglednih autora koji su se u tome
saglaavali s Fillmoreom - Jane Grimshaw, reima (Grim
shaw 1990) , ali su se potom javili i glasovi onih po ijem
uverenju tek uvid u leksiku semantilru predikatskog gla
gola daje pravi klju za razumevanje regulativnih principa
koje ovek primenjuje pri konstituisanju neke date reeni
ce (v. npr. Levin l Rappaport Hovav 1995) .
648. Inae, to se Fillmorea tie, on nije zasluan samo
zbog toga to je svojim proslavljenim vienjima padene

problematike stavio na dnevni red optelingvistikih di
skusija teorijski pojam na koji je, u sledeim decenijama,
primenjivan termin
tematska uloga,
ve i zato to se me
u prvima u svojoj sredini poeo sistematski osvrtati na

pitanje povezanosti ne samo sintaksikih datosti nego i
leksike
semantike
jezika s
odreenim
ko g n i t iv n i m
s t ru kt u ra m a uspostavljenim n a mentalnom planu.

Jo 1968. godine, dok je drao u ii panje sintaksi
ko-semantilru strukturu predikatskog glagola, on je po
eo da operie pojmom okvir (frame), podrazumevajui
pod njim mee preko kojih se dalje ne proteu one kon
ceptualne datosti iz kojih potom neposredno "izranjaju"
odreena jezika znaenja. Poetkom devedesetih, on je
ve bio uveliko afirmisan kao osniva tzv
tike (frame semantics) ,
okvirne seman
iji su principi najpotpunije izla
gani u radovima Fillmore 1982, Fillmore 1984, Fillmore
1985 i Fillmore l Atkins 1992, a koja i danas ima ugledne
zagovornike u strunom svetu.
649. Glavno teorijsko uverenje okvirnih semantiara

sastoji se u totne da treba napustiti tradicionalno vaei po
stulat u leksikologiji o tzv
semantikim poljima
- nije ta
no, smatraju oni, da se meusobne relacije znaenja pojedi-
193
nib rei uspostavljaju direktno; do njih dolazi iskljuivo p o

sred n i m p u t e m , preko povezanosti tih znaenja s odre
enim, a zajednikim im, i d e n t i n o u o kvire n i m seman
tikim temeljima. Tip analize znaenjskih datosti u duhu
pristupa okvirne semantike trebalo bi, po njima, integrisati
u teoriju leksikona, s tim da ta teorija istovremeno vodi ra
una i o gramatikim, a ne samo o leksikim informacijama.
Svaku razmatranu leksiku jedinicu bilo bi, pri tom, neop
hodno snabdeti opisom njene valence, tj. svim onim i se
mantikim i sintaksikim podacima koji su relevantni za na
u spoznaju toga, prvo, kakvo neposredno i posredno okru
enje toj jedinici odgovara i, drugo, ta ona moe, sa svoje
strane, da doprinese strukturama u koje bi se uklopila.
650. Fillmore je, inae, danas intenzivno zaokupljen i
svojom gramatikom konstrukcije (construction grammar)
ija su naela izloena ve poetkom devedesetih, u knjizi
Fillmore lKay 1993. Ta se gramatika bavi pravilima povezi
vanja (linking rules) . Re je, naime, o uoavanju pravila na
osnovu kojih datosti svojstvene sintaksi, semantici, dis
kursnoj strukturi i pragmatskom nivou jezike ostvareno
sti stupaju u meusobnu vezu ispoljavajui se u vidu od
reenih konstrukcija ija se samobitnost i identifikuje na
osnovu injenice da je, u datom sluaju, primenjeno to i
to, a ne ovo ili ono pravilo.
65 1 . Tematske uloge (v. 660) nominalnih rei postale
su nezaobilazan predmet razmiljanja mnogih vodeih lin
)..JVista najrazliitijih teorijskih opredeljenja ve poetkom
sedamdesetih godina, zahvaljujui odjecima koje je dobila
studija Fillmore 1968. Intenzitet te zainteresovanosti nije
ni dan danas posuknuo. injenica da takvu "ulogu" nomi
nalne leksike jedinice oblikuju, u znaenjskom pogledu)
Istovremeno i njena sintaksika pozicija i njena leksika
semantika odredila je sobom pravce kojima su se kretala l
194
kojima se kreu pomenuta razmiljanja, a ona su, od pr

vog trenutka, bila od posebne vanosti upravo za genera
tivne sintaksiare. Njima je, naime, bilo bitno odrediti se
prema tome kako, prilikom generativnog opisa, predstavi
ti predikatske "argumente" (v. 533) i, shodno tome, ade
kvatno predstaviti mogua "deavanja" u jeziku pri obrazo
vanju pasivnih konstrukcija, pri osvetljavanju anaforizaci
je, pri izboru kontrolora (v. 66 1) itd.
652. Jo krajem 90-ih, George Lakoff (Lakoff 1977 i La
koff lvan Oosten 1977) je zaduio lingvistiku teoriju svo
jim umesnim zapaanjem o tome da je, od svih moguih se- .
mantikih odlika prototipski ostvarenog vr i o c a predikat
ske radnje, sintaksiki najznaajnija ta da je za tu radnju on,
tj. dati vrilac, n e p o s re d n o o d govo ra n . Ljudi, ispostavi
lo se, na prvom mestu upravo tu odliku povezuju sa funkci
jom reeninog subjekta, o emu svedoi injenica da u jezi
cima nisu retke reenice tipa Ta se bluza lepo pere, gde je
imenici bluza dodeljena subjekatska sintaksika sluba
zbog asocijacije sa tim da ono to je njome iskazano ima
takvu prirodu da je upravo ta priroda n a j o d govo r n i j a
za to kako tee vrenje imenovane radnje.
653. Izlaui svoju teoriju o tematskim ulogama, Filimo
re je zastupao uverenje da su one univerzalne, verovatno
ak uroene, kognitivne kategorije, to e rei da prethode
jeziku ili su bar nezavisne od njega. I Chomsky je, poet
kom 80-ih godina (Chomsky 1982) , napominjao kako se
tu radi o konceptualnim jedinicama, takvim koje se na ni
vou tzv. logike fonne javljaju pre jezikih elemenata. Na
samom pragu devedesetih, jackendoff je izjavljivao kako
tematske uloge nisu neke sintaksike datosti, ve datosti
nae konceptualne strukture Qackendoff 1990:46) , a kra
jem te decenije oackendoff: 1997) , jo je odlunije insisti
rao na tome da njih nikako ne treba, pri generativnim opi-
195
sima, smetati direktno u sintaksiku komponentu jezika.

S druge strane, tokom devedesetih, sve su se ee uli i
takvi glasovi merodavnih da se komplikovani teorijski pro
blem tematskih uloga nee adekvatno osvetliti ako se naj
zad, na odgovarajui nain, ne povede rauna i o znaaju
koji ima l e k s i ka s e m a n t i ka za njihovo konstituisanje
(v. na primer Dowty 1991 i Barker 1998) .
654. U stvari, u zavrnoj deceniji veka odavno je ve bi
lo jasno formulisana u nauci o jeziku i ovo pitanje: koji su
to opti principi koji reguliu "ucrtavanje" semantikih ar
gumenata u sintaksike funkcije?15
Poev od samog Fillmorea (1968), mnogi su, izmeu
ostalih jackendoff (1990) i Grimshaw (1990), pomiljati na
Lo da tu odsudnu ulogu igra h i j e ra rh izova n o s t p o
znaaj u , dodeljena tim "argumentima" na kognitivnom
planu, pa su se, shodno tom uverenju, u strunim krugo
vima poeli sastavljati odgovarajui spiskovi tematskih
uloga sreenih po hijerarhijskom kriteriju - jedan takav
spisak, na primer, koji je, kad se pojavio, imao vrlo povolj
nih odjeka, a koji na piVo mesto stavlja vrioca radnje, a
na poslednje lokativnu dopunu, priloen je u radu Bre
soan l Kanerva 1989. Kasnije, meutim, preovlauje mi
ljenje o tome da o pomenutom "ucrtavanju" odluuje na
c asociranje odreenih znaenjskih datosti s odreenim
semantikim tipom glagola (Levin 1993, Goldberg 1995,
Levin l Rappaport Hovav 1995) , dok radovi kao Dowty 1991
l Wechsler 1995 upuuju i n a to d a ne samo leksika seman
tika predikata, nego i sam tip dogaanja (event-type) o ko
jem data reenica referie moe, svojom specifinou, une
koliko korigovati uobiajeno hijerarhijska razvrstavanje u
15 Teorijska vienja usredsreena na taj problem pojedinci
nazivaju teorijama povezivanja (ltnking theories) .
196
tom spoznajnom domenu (event-type je termin za nov

optelingvistiki operativan pojam danas sve ee kori
en u semantikim prouavanjima jezika) .
655 . Spiskovi "uloga" ("vrilac radnje", "njen korisnik",
"korieno sredstvo" itd.) koji su sastavljani tokom posled
nje tri decenije pokazuju se upadljivo nepodudami izme
u sebe u pogledu b ro j a obuhvaenih semantiko-sintak
sikih jedinica (poseban osvrt na tu okolnost dat je u radu
Parsons 1995:637, nap. 5) . Uz to se nijedan od njih nika
ko ne moe smatrati iscrpnim, to je i napominjano, u ra
znim prilikama, u strunoj literaturi. 16 Karakteristino je,
recimo, da, u svome radu Dowty 1989, David Dowty, ima
jui u vidu engleske reenice koje po tipu odgovaraju na
im reenicama (a) Pera je visok koliko i Doka i (b) On
svira Betovenovu sonatu, postavlja ovo pitanje, ne nalaze
i mu, dodue, pri tom odgovora: koje su to, od znanih
"tematskih uloga", egzempliftkovane - u sluaju (a) ree
ninim konstituentom Doka, a u sluaju (b) reeninim
konstituentom Betovenovu sonatu?
656. Upravo zbog takvih primera nepodatnih uobiaje
nom razvrstavanju potegnuti su i u ovoj istraivakoj obla
sti poznati kriteriji kognitivne lingvistike: "uloge" su sagle
dane kao specifine konfiguracije odreenih semantiko
sintaksikih obeleja, i to takve koje se u jeziku ne ostva
ruju samo na p ro to t i p s ki n a i n , ve i sasvim netipino,
kao svojevrsni "prelazi" od jedne prototipski otelotvorene
semantiko-sintaksike jedinice do neke druge, zadrava16
Ljudi su, u brojnim diskusijama voenim na tu temu, podse

druge na poznatu injenicu da je dosad najpotpuniji spi
sak znaenja koja su se pokazala iskazivim padenim formama ob
javljen u knjizi Blake 1930. Na njemu se nalazi, izmeu ostalog, i
tzv similativ, koji se egzemplifilruje primerima tipa laje KAO PAS.
ali jedni
197
jui ipak pri tom tu mogunost da "zaposednu" sintaksi

ku funkciju "prototipa". Tako se, na primer, u knjizi Schle
zinger 1995 objanjava kako prototipski koncipovani "vrio
ci radnji" sadre u sebi ova semantika svojstva: "menjanje
nekog datog, zateenog stanja stvari u novo", "uzrokova
nje tog dogaaja" i "kontrolisanje uzrokovane promene" i
zbog tih svojih svojstava dospevaju u sintaksiku funkciju
subjekta. Meutim, u reenici, recimo, Vrata su se otvori
la - vrata, koja su inae predodreena za ulogu "trplja
radnje", zauzela su, u ovom sluaju, subjekatsku poziciju
u reenici zato to je u obzir uzeto ono relevantno svoj
stvo koje je inae tipino za "vrioca", a koje se, ovom pri
likom, pod datim okolnostima, i vratima pripisuje: "me
njanje nekog datog, zateenog stanja stvari u novo".
657. Oko sredine devedesetih uinjena su dva korisna
pomaka u ovoj oblasti teorijskih prouavanja. Pokazano je, s
jedne strane, koliko je bez pravog pokria bilo dotad preo
vlaujue uverenje da j e d noj padenoj oznaci sleduje sa
mo j e d n a tematska uloga - u reenici, recimo, kamilicaje
izleila bolesnika datom imenicom kamilica iskazano je
ono to istupa, u odnosu na dogaaj izleenja, istovremeno
i kao njegov "prouzrokova" i kao "korieno sredstvo" (v.
Kamp l Rossdeutscher 1994: 144-146) , dok ono to imenu
je izraz bokal u reenici Emilijaje ispraznila bokal nije sa
mo "trplja" akcije pranjenja, nego je istovremeno i "izvo
rite" one date tenosti o ijem je uklanjanju iz bo kala re (v.
.Jackendoff 1997: 34) . to se, pak, druge pomenute teorijske
tekovine tie, ona se oliava u uvidu Jarmile Panevove u to
da na spisak "uloga" treba svakako staviti i one koje su u re
enici namerno ostavljene bez posebne oblike oznake, i to
zato to tu upravo odsustvo takve oznake slui kao odgova
r.ajui signal njihove sasvim specifine, p oo p t e ne priro
de - u reenici, recimo, deda estopna o svojim doivlja-
198
jima iz vremena rata uloga "korisnika" (dedinog prianja)

je p o o p te no ko n c i p o va n a i, shodno tome, saoptena
(oblikom)"nulom" (v. Panevova 1996a:25) .
658. N a samom zavretku XX veka u najangaovanije
strunjake oko "atomizacije" semantiko-sintaksike priro
de tematskih uloga ubraja se ona istraivaka grupa prake
kole na ijem je elu Petr Sgall sa najbliim saradnicima. U
nedavno objavljenim radovima (Sgall et all. 1996, Sgall
1998) predstavnici tog istraivakog tima izneti su pred
strunu javnost spisak (koji je jo uvek "u radu", tj. nedovr
en) onih semantiko-sintaksikih obeleja pomou kojih
bi bilo postignuto to da se na nauno najopravdaniji nain
osvctli ujedno i specifinost svake od uloga i njihov meu
sobni odnos (ako bi se, na primer, obeleje 'sintaksiki rele
vantna jedinica' predstavilo simbolom SYN, svojstvo 'ivo'
simbolom ANIM, a svojstvo 'usmerava radnju ka' simbolom
DIR, onda bi prototipska priroda uloge "vrUac" bila, pomo
u tih simbola, opisana ovako: SYN + , ANIM + , DIR + , a ulo
ga "izvorite radnje" ovako: SYN + , ANIM-, DIR+) . Zasada,
meutim, tek ostaje da se vidi kako e izgledati konana ver
zija pripremanog spiska i kako e on biti primljen u stru
nim krugovima.
659. Ray Jackendoff je od samog poetka bio, i do dana
njeg dana ostao, najistaknutija linost kole semantiara sa
MIT-a. Taj nekadanji uenik Chomskog odustajui, s jedne
strane, od pojedinih stavova svoga uitelja, a usvajajui, s
druge, pojedina naela kognitivizma, uspeo je, tokom po
slednje dve decenije, da izgradi sopstveno vienje mnogih
teorijskih problema i stekne time visok ugled u strunim
krugovima. U ranim osamdesetim (v. Jackendoff 1983) on
je bio jedan od prvih zastupnika ideje o potrebi priznavanja
injenice da onaj ko govori iznosi informacije ne o onome
to stvarno jeste, nego o svojoj subjektivnoj interpretaciji
199
toga. Upozoravao je pri tom lingviste da se njih ne tie da li

je jedna u jezikom svetu postojea kategorizacija istinita, tj.
da li odgovara realnom stanju stvari; njihovo je, meutim,
da pokuaju objasniti kako je i zato u datom sluaju do nje
dolo. Istom prilikom Qackendoff 1983) izneo je i svoje uve
renje da ne treba striktno odvajati semantike i konceptual
ne strukture, ba kao ni semantilru od pragmatike. Saglasan
je, od samog poetka, s kognitivistima u ovim vanim poje
dinostima: ne sumnja u korisnost operisanja pojmom pro
tolipske strukture, kao ni u postojanje posebnih koncep
t ualnih domena na mentalnom planu od kojih neposredno
zavisi semantizacija sintakse; ubeen je da su procesi koji
< >blikuju gramatiku strukturu prirodnih jezika usklaeni sa
mentalnim procesima metaforizovanja i metonimijskih po
vezivanja, a razlog zbog kojeg se jedan konceptualni domen
e >rganizuje po modelu drugog sagledava u tome to oba
konceptualna domena imaju, u osnovi, jednaku, uopteniju
st rukturu. S kognitivistima se on (kao, uostalom, i svi ostali
predstavnici kole semantiara sa MIT-a) razilazi najvie ti
mc to, prvo, ne odustaje od rigoroznog formalizma pri ge
ncrativnim opisima, 17 drugo, nastavlja da prati i tumai re
tui tate naunih pristupa fenomenu uenja u nadi da e tako
holje razumeti ustrojavanje jezika i nae ovladavanje njime,
tree, iz tog istog razloga ne odustaje od odravanja stal
nih kontakata sa dostignuinla perceptualne psihologije.
17
Konceptualni semantiari prihvataju generativni pristup je

imajui u vidu (kako je to jasno fofiJlulisano u radu Deane
l 'J96) injenicu da samo takav pristup moe biti implicitno i
1 1rc ram za istraivake poduhvate u svim ostalim kognitivnim
llciplinama, bez obzira na to to u tom programu jeziku pripa
l specijalno, privilegisano mesto.
l. l k u
200
660. Njegovo bavljenje znaenjima pokazalo se plodo

tvarnim, pre svega, u odnosu na raspravljanja o "(-) uloga
ma". Kritikujui Oackendoff 1990) dotadanju praksu u
generativnoj gramatici da se semantiki pristup reenici
svodi na davanje spiska tih i tih "uloga" koje odgovaraju
tim i tim "argumentskim pozicijama", on je predloio da
se ubudue predikati prikazuju sa to preciznije opisanim
semantikim strukturama. Tematski odnosi (to je njegov
termin za tematske uloge), istie on, spadaju u najvanije
pojmovne datosti; one nisu, po prirodi svojoj, "atomskog"
karaktera, ve su svojevrsne p o j m ovne k o n fi g u rac i j e ,
ustrojene delovanjem takvih pojmovnih operatora kao to
su 'kree se', 'miruje', 'izaziva' . Priroda tih konfiguracija
razaznaje se empirijskim putem - uoavanjem toga koje
se to leksike jedinice i koji sintaksiki modeli, svojstveni
postojeim jezicima, povezuju sa tim konfiguracijama.
661 . to se leksikih znaenja tie, ona se, po Jackendof
fu Oackendoff 1990) , oliavaju semantikim datostima koje
su od n e j e d nake va nos t i za sintaksu, a sve zavisno od
toga koji im je aspekt svojstven - (l) konceptualni ili (2)
perceptualni; one tipa (l) jesu, a one tipa (2) nisu sintaksi
ki relevantne18 (guske i patke, na primer, ovek vizu e l n o i
te kako jasno razlikuje, ali te uoljive razlike meu njima ni
su ni izbliza od onog znaaja na mentalnom planu od ka
kvog je fakat da se u oba sluaja radi o neem ivom i pokre
tljivom, mada ne i ljudskom - upozorava autor) . Manje vie
u svim radovima koje je objavljivao u periodu 1990-1999
18
O tome koliko je u amerikoj lingvistici ve poetkom de
vedesetih godina bilo ivo interesovanje za odnos izmeu lingvi
stikih i konceptualnih struktura dovoljan je pokazatelj injenica
da je, 1993. godine, ikako lingvistiko drutvo organizovalo
poseban simpozijum posveen tom pitanju.
20 1
Jackendoff stavlja naglasak na tu potrebu da se, kad je o se

mantici re, njeni ko n c e p t u al n i as p e k t i postave u fo
kus naune panje. Otuda se on, doista sa d ovoljno razloga,
smatra najeminentnijim predstavnikom konceptualne se
mantike.
662. Svi "konceptualisti", u koje se prvenstveno ubrajaju
predstavnici kole semantiarn sa MIT-a, na elu sa J acken
doffom, smatraju da se u temeljima konceptualne semanti
ke nalazi jedan omanji niz ontolokih kategorija, takvih, pre
svega, kao to su 'predmet', 'dogaaj' , 'stanje', 'radnja',
'prostor zahvaen kretanjem' , 'osobina', 'koliina', a da je
zadatak strunjaka da pokuaju sainiti to taniji spisak tih
ontolokih "prima". U upravljanju pogleda na tu stranu kon
ceptualisti se, u stvari, pridruuju takvim "nezavisnima" u
pogledu lingvistikog miljenja kakva je, na primer, Anna
Wierzbicka, kojoj je jedna od osnovnih preokupacija utvri
vanje primarnih pojmovnih datosti pomou kojih se orga
nizuje "jezik misli" (v. 647) . 19
663. Jackendoff se (u radu Jackendoff 1996) distancirao
od Chomskog utoliko to je objasnio kako ne poddava nje
govo uverenje da je sintaksa glavna generativna komponen
ta gramatike. Po Jackendoffu, fonologija, sintaksa i koncep
tualna struktura funkcioniu kao paralelni generativni siste
mi; svaki od njih ima svojih osobenosti, a meusobno su po19 Meutim, kad je o tom svojevrsnom "atomizi ranju" re, treba
imati i sledeu okolnost u vidu : u modernim teorijskim istraivanji
ma uopte, tj. i izvan jezike nauke, forsira se strategija m i kro re
d u k c i j a razmatranih pojava zbog preovlaujueg uverenja da su
celine zavisne od karaktera i organizacije njihovih sastavnih delo
va. "Program za postizanje jedinstva nauke jeste program za prime
nu univerzalnih mikro-redukcija" istakao Je, na izmaku osamdese
tih godina A. Scharf u svome radu naslovljenom Quantum Measu
rement and theProgramfor Unity o/Science (Scharf 1989: 608) .
202
vezani. Inae, i u sasvim nedavno objavljenoj studiji Culico

ver lJackendoff 199920, kao, uostalom i u ranijim radovima
Qackendoff 1992, Culicover ljackendoff 1995, Culicover l
jackendoff 1997, jackendoff 1997) , jackendoff naglaava:
stoji fakat da sintaksike strukture do izvesne mere nepo
sredno zavise od semantikih struktura; pa ipak su sintak
sa i semantika dve posebne oblasti sa svojim specifinim
principima organizacije. Dunost je buduih istraivaa
Univerzalne gramatike da se kako valja pozabave proble
mom tog (nauci zasad jo uvek nedovoljno sagledljivog)
odnosa meu njima.
664. James Pustejovsky takoe predstavnik lingvistike
kole potekle sa MIT-A i takoe posebno zainteresovan za
probleme semantike, prvi je primenio striktno formalizo
van pristup pri osvetljavanju toga kako leksikon, tj . leksi
ka komponenta jezika, generativno funkcionie. On na
planu ostvarivanja generativnog procesa razaznaje dve po
sebne etape: prvo biva obezbeen odgovarajui vokabular
za osnovne leksike informacije, a zatim se stavljaju u po
gon odgovarajui mehanizmi koji omoguuju ne samo se
mantiko bogaenje rei u komunikativnim kontekstima,
nego i razvijanje novih znaenja. Sve je on to podrobno
opisao u svojoj knjizi Pustejovsky 1995, koja je zaslueno
izazvala veliku panju u strunoj lingvistikoj javnosti.
665. Pri analizi znaenjske sadrine rei, Pustejovsky se
opredeljuje za teorijsku vizuru koja je inae svojstvena za
govornicima tzv. "kompozicione semantike" - zalae se,
20
U njoj Culicover i}ackendoffispituju fenomene povezivanja,
ekstrakcije i kvantifikacije s pogledom na to na kojoj strani treba
traiti "odgovornost" za njih - valja li nju pripisivati sintaksi ili se
mantici? Zakljuak do kojeg su doli glasa: tu se nikakav odsean
odgovor ne moe dati; to varira od sluaJa do sluaja.
203
naime, za ras l o j ava n j e pomenute sadrine na one zna

enjske pojedinosti ijom se ukupnou ona, kao t1Lkva, ali
ava. O semantici naziva predmeta Pustejovsky kae, na pri
mer, ovo : ona odslikava sobom, na mentalnom planu, p ri
c o d u imenovanog, s tim to ta priroda, u sutini, nije dru
go do u ku p n o s t odreenih s p e c i fi k a c i j a (Pustejovsky
tu primenjuje termin qualia structure) , a one su nepo
sredno izvorite nae upuenosti pre svega u to kako taj
predmet izgleda, emu slui, ali i u razne druge bitne po
jedinosti u vezi s njim. U kvalije izraza knjiga, na primer,
ne spada samo ta specifinost da se radi o ljudskoj tvore
vini otelotvorenoj u vidu brojnih, meusobno povezanih,
a na odgovarajui nain i ukorienih, listova hartije na ko
jima su odtampane rei nekog datog jezika, ve i to da je
uloga imenovanog predmeta informisanje, da je on name
njen itanju, kao i da u njemu pruene informacije imaju
svog autora. Pustejovsky s pravom naglaava vanost dava
nja to minucioznijih podataka o tome kakva je qualia
structure svake od razmotrenih jedinica unutar leksikona
koji su svojstveni postojeim jezicima jer to moe na rele
vantan nain pripomoi da se steknu svestraniji uvidi u fe
nomene polisemije, metafore i metonimije, dakle - upravo
u one pojave kojima teorijska lingvistika naih dana pokla
nja najveu panju. Sem toga kako (opet s pravom) upozo
rava Pustejovsky (posebno u svome radu Pustejovsky 1998) ,
ra:Lnolikost mogueg kontekstualnog okruenja leksike je
di nice dobija tek onda adekvatno objanjenje kad se uzmu
'a ' >bz ir njene qualta odreenosti - u prilikama, recimo, kad
ktjigu povezujemo s glagolom itati mi smo, u stvari, nau
neposrednu mentalnu optiku usredsredili na njeno svoj
"'tvo telinosti, tj. na to emu knjiga slui, a ako je poveemo
"" pisati, znak je da nam je u ii interesovanja njena agen
"'''la specifikacija (the agentive qualia), tj. ono podrazu-
204
mevano da svaka knjiga obavezno ima i nekog svog "tvor

ca" (Pustejovsky 1998: 338) .
666. Kraj devedesetih zatekao j e oveanstvo u takvoj
civilizacionoj eri koja "pametne" maine postavlja u sredi
te panje. Upravo zbog te okolnosti strunjaci za kompju
tere sve uurbanije nastoje da uoe veze izmeu prirod
nih jezika i logikih sistema, a ta njihova "uurbanost"
podstie i lingviste odgovarajueg teorijskog profila, i to
ne samo u Americi, ve i na ostalim kontinentima, da se,
jo intenzivnije nego u prethodnim decenijama, posveu
ju pitanjima semantizovanja iskaza.
667. jedan iz krugova nekadanjih istononemakih ge
nerativista, Manfred Bierwisch (v. 478) 2 1 , iznosio je, jo
krajem osamdesetih (v. Bierwisch 1987 i Bierwisch 1988),
svoja teorijska vienja semantikog opisa koja i danas on i
njegovi uenici i sledbenici, posebno Diter Wunderlich, vr
lo agilno dalje razvijaju i uvruju. Po Bierwischu, seman
tiki opis jezika treba da ukljui dva nivoa - onaj "dublji",
osnovniji, bio bi rezervisan za konstituisanje leksikih zna
enja amalgamisanjem odreenih konceptualnih "prima"
po Fregeovom principu kompozicionalnosti, dok reeni
na znaenja treba da ostanu nespecifikovana - njih je neop
hodno povezivati s kontekstom kako bi im postalo do
stupno uobliavanje u odgovarajue pojmovne strukture.
Ovo Bierwischovo predstavljanje semantikog konstituisa
nja, posebno u verziji koju danas zastupa Wunderlich (v.
21 U navedenom paragrafu 478 ukazano je na svojedobno us
peno razraivanje generativizma na tlu Istone Nemake, u e
mu su prednjaili, s jedne strane, germanisti Manfred Bierwisch
i Wolfgang Motsch, a s druge slavista Rudolf Riiika. Riiika je i
do dana dananjeg prvenstveno privren unapreivanju genera
tivne sintakse u omskijanskom duhu.
205
Wunderlich 1997) takvo je da bi se, kako je ve primenje

no u strunoj literaturi, predloeni opis mogao bez nekih
ozbiljnih tekoa inkorporirati u sistem deskriptivnih po
stupaka omskijanske gramatike.
668. Inae, to se tie onih dvaju principijelnih pitanja
na koja, poev od osamdesetih godina, lingvisti posveeni
istraivanjima znaenja pokuavaju (zasad jo uvek bez
uspeha) da usaglase svoje odgovore
(l) kakve su poj
movne datosti na planu mentalne semantike, a kakve na
planu lingvistike? i (2) da li je vieznanost pojava na rav
ni lingvistike ili kognitivne semantike? - reagovanje Bier
wischovo na njih (izneto jo svojedobno u radu Bierwisch
l Schreuder 1992) je sledee:
Slaui se u naelu sa potrebom teorijskog razlikovanja
konceptualne i lingvistike semantike, on odbija da pri
hvati rasprostranjeno uverenje o tome da samo konceptu
alna semantika operie s ogranienim nizom; ontolokih
kategorija (takvih kao 'predmet', 'dogaanje', 'osobina',
' koliina' i sl. ) , tj . naglaava da i pri teorijskim osvetljava
njima znaenjskih realnosti jezika treba takoe raunati s
ogranienim nizom semantikih "prima". A to se viezna
nosti tie, on smatra da tu kognicija igra odluujuu ulo
u. tj. da se upravo na mentalnom planu daju razliite in
terpretacije reima u razliitim kontekstima.
669. U veoma angaovane Evropljane na polju teorij
s kih prouavanja znaenja, tokom protekle decenije, spa
da i Peter Harder. U strunim krugovima on je ostao zapa
en po tome to je u dva maha (Harder 199 1 : 1 3 1 i Harder
1 996: 1 1 1) veoma argumentovano ukazao na znaaj koji
Ima za semantiku teoriju u celini pojam semantikog po
tencijala jezikih jedinica. Termin semantiki potencijal
sc odnosi na sposobnost tih jedinica da u nekim odree
nim prilikama, pod nekim odreenim uslovima, aktualizu-
206
ju neke od dostupnih im posebnih semantikih preliva, a

na koji e od tih preliva konkretno pasti izbor - to, u stva
ri, predodreuje strukturiranje nae mentalne slike onoga
to je, u datom sluaju, predmet iskaza.
670 . U raznim evropskim sredinama, ukljuujui i slo
venske, vladalo je, tokom razmatrane decenije, posebno
interesovanje za probleme znaenja. Fenomenom zna
enjski "atomiziranih" leksikih jedinica jo uvek se, na
primer, aktivno bavi, kao to se bavio i prethodnih deceni
ja, ugledni poljski lingvista Andrzej Boguslawski (koji je,
jo u u ezdesetim godinama, podstakao A. Wierzbicku da
usmeri svoj istraivaki pogled na tu stranu) ; u nedavno
objavljenom radu Boguslawski 1998 on umesno upozora
va na to da leksiko znaenje svih glagola koji semantiki
odgovaraju naem znati ilustruje sobom ono emu je zai
sta prikladan termin semantika pnma. 22 Vredi i ovo spo
menuti: u Varavi izlaze dve publikacije sa karakteristi
nim naslovom: Studia semanticzne i Studia kognitywe. U
ovoj drugoj publikaciji je, jo sredinom devedesetih, Sta
nislaw Karolak izneo panje vrednu analizu pojma glagol
ski vid (Karolak 1994), dok je Renata Grzegorczykowa,
danas jedan od najagilnijih semantiara Poljske, u tom
istom vremenskom razdoblju posvetila posebnu knjigu
(Grzegorczykowa 1995) "lingvistiko; semantici" koja pri
kazuje njeno kompetentno poniranje u neke znaajne lek
sikografsko-leksikoloke probleme - u problem .polisemi
je, na primer.
671 . I u Rusiji su, tokom devedesetih godina, bile, kao
to, uostalom i dan danas jesu, angaovane elitne naune
22
Za doslednu primenu pojma semantika prima u leksiko
grafskim prouavanjima zduno se zalagala, jo sredinom osam
desetih, Anna Wierzbicka - v. Wierzbicka 1985.
207
snage oko istraivanja znaenjskih pojava. Tu je, pre svega,

na leksikografsko-leksikolokim problemskim podrujima i
dalje upadljivo prisutno istraivako delovanje Jurija Dere
kovia Apresjana, lingviste za koga sam ve imala prilike da
istaknem kako je, jo ezdesetih godina, "stekao svetski
ugled svojim radovima" ( 449) . Taj mu ugled i sad opstoji,
neokrnjen. Njegova (poslednjih godina u raznim prilikama
izlagana) naelna vienja naunih zadataka koji stoje danas
pred leksikografom/leksikologom rezimirana su vrlo jasno,
upeatljivo, u radu Apresjan 1996. Aktuelni razvojni stepen
njegove kole dolino je prikazan i knjigom liorycnascKHii
1996.
672. U Rusiji se, osim leksike, vrlo ivo istrauje i sintak
sika semantika. Kao ni u onoj prvoj problemskoj oblasti,
tako ni u ovoj drugoj, rusKi strunjaci (zasad bar) veinom
nisu skloni striktno formilistikom pristupu analizi, mada
im je inae oigledno svojstvena upuenost u ono to se u
pogledu teorije i metoda, usvaja, prilikom znaenjskih
prouavanja, na drugim stranama sveta, posebno u Ameri
ci. Tako se, na primer, jedan od najeminentnijih predstav
nika moskovske Iko/e semantiara - E. V. Padueva - ta
koe zalae za korienje pojma kompozicionalnost u se
mantikim istraivanjima (v. Padueva 1999), samo to
' ma pri tom ne operie njime onako kako to ine ameriki
lingvisti, nego na sasvin). drugojaiji nain. Nju, naime, pr
venstveno interesuje - ne kako onaj ko govori konstituie
1.naenjsku sadrinu svog iskaza, ve kako onaj kome je is-
kaz upuen ralanjuje u sintaksinog njemu sadrane in
IC mnacije, kako one leksiko-sintaksikog, odnosno refe
n-nei j alnog, tako i one pragmatskog karaktera.
673. Komunikativnim aspektom iskaza ruski se stru
njaci, u stvari, poodavno bave. Ve je bilo govora o tome
( v . 457) da je jo u sedamdesetim godinama (1973) ob-
208
javljena knjiga G. A. Zolotove
taksisa russkogo jazika
Oerk funkcional'nogo sin
koja pod glavni obuhvat panje
postavlja taj aspekat, a on se, po Zolotovoj, manifestuje

pre svega u injenici da lanovi jednog istog gramatikog
sistema mogu biti vrlo razliiti u pogledu svog komunika
tivnog potencijala - akuzativ
enu,
recimo, u komunika
tivnom pogledu stoji daleko ispod lokativa
o eni;
naime,
dok prvi oblik ne bismo mogli staviti kao naslov nekom

napisu jer ga itaoci ne bi razumeli, drugi je u funkciji na
slova prihvatljiv. I danas u Moskvi Zolotova stoji na elu
onih koji razrauju njenu funkcionalno-komunikativnu
gramatiku. 23 U nedavno objavljenoj knjizi Zolotova et all .
1998, iji su autori ona i njene dve uenice, operie se ne
samo pojmom forme rei, odnosno sintakseme2\ koji se
oliava u doslednom voenju rauna o upravo izloenoj di
stinkciji, nego i drugim, za sintaksiko konstituisanje bit
nim pojmovima, pored ostalog takvima kao to su: izose
mija (rei i konstrukcija) , reenini modeli, sintaksiko
polje, modifikacija i sl.
674. Funkcionalno-komunikativnim aspektima iskaza
bave se takoe vrlo aktivno i lingvisti iz Sankt Peterburga.
Funkcionalna gramatika Sanktpeterburke kole,
jo
tokom osamdesetih godina iroko razglaena i veoma cenje

na u slovenskim lingvistikim sredinama, dobila je lep pri
jem i van tih sredina, ali tek u devedesetim, poto su tek on-
23 Meu tim "ostalima" je izuzetno aktivna, na primer, M. V.

Vsevolodova - v. njen rad Vsevolodova 1997.
24 S pojmom i terminom sintaksika forma rei upoznala se
struna javnost onda kada je ugledao svet rad Zolotova 1967. Ka
snije se sama Zolotova poela sluiti terminom sintaksema za
isto, a njega je u upotrebu uveo A. M. Muhin (u svojoj knjizi Mu
hin 1980).
209
da i neslavisti, zahvaljujui, pre svega, pojavi knjige Bandar

ko 199 1 , koja je objavljena na engleskom jeziku, dobili ko
nano priliku da se i oni izvorno upoznaju sa teorijskim vi
<.lcnjima tog funkcionalizma, iji je najeminentniji zagovor
nik, od samog poetka njegovog zasnivanja, upravo njen
autor - Aleksandar Vasiljevi Bondarko (koji je i u toj svo
joj "engleskoj" knjizi izneo - dodue, u neto proirenom,
dopunjenom vidu, sve ono sutinsko to je ve sadrano u
njegovom ranijem "ruskom" izlaganju o istom - Bondarko
1 984) .
Po uenju ove kole lingvistikog miljenja, svaka gra
matika forma neke date leksike jedinice ima svoj seman1 ikipotencijal, to e rei odreeni broj ostvarljivih znae
nja na nivou diskursa. Osim toga, ona ima i svoj funkcio
nalni potencijal, a to je pojam iri od pojma o semanti
kom potencijalu, budui da ukljuuje u sebe i njega, ali i
pojmove o drugim mogunostima dostupnim datoj leksi
ko-gramatikoj formi na nekom od postojeih planova ko
munikativnog oblikovanja iskaza - ekspresivnom, emocio
nalnom, stilistikom, strukturnom. kola o kojoj je re
usredsreena je na ispitivanje funkcionalno-semantikih
polja a to znai na sagledavanje toga kako se odreeni poj
movi, na primer kategorija 'vreme' ili kategorija 'personal
nost' 25 jeziki ispoljavaju, tj . koja ih sve sredstva i sa kojeg
jczikog nivoa (morfolokog, sintaksikog, leksikog) so
bom signalizuju. Privrenici ovakvog funkcionalizma sma
traju, osim toga, da u znaenjskom pogledu svaka jezika
25 Po uenju kole o kojoj je re persona/nost je termin koji
sobom pokriva skup takvih morfolokih, sintaksikih, leksikih i
(kombinovano) leksiko-morfolokih sredstava nekog datog jezi
ka ija je uloga da slue iskazivanju raznih relacija koje se nepo
sredno tiu lica sagledanih u ulozi uesnika komunikacije.
2 10
kategorija opstoji kao svojevrsno znaenjsko polje u ijem

se sreditu sustiu sve one znaenjske pojedinosti koje su
zajednike svim predstavnicima date kategorije, naglaava
jui pri tom da nas udaljavanje od "sredita" suoava sa
postojanjem njenih netipinih predstavnika olienih u ta
kvim jezikim jedinicama koje se od jedinica svojstvenih
nekoj drugoj kategoriji (nekim drugim kategorijama) se
mantiki nedovoljno razlikuju i ija oblika svojstva bivaju
koriena i za iskazivanje pojedinih informacija neukljue
nih u kategoriju o kojoj je re. Sa kognitivnom lingvisti
kom amerike provenijencije sanktpetecburki funkciona
lizam ima, dakle, odreenih dodirnih taaka - uvaava, u
stvari, pojam prototipa samim tim to operie pojmom
sredite i pri tom na odgovarajui nain sagledava princip
ustrojavanja "netipinog" u jeziku.
675 . Velika razglaenost istraivakih uspeha kognitivi
sta u krugovima jezikih strunjaka irom sveta ipak nije
uklonila s pozornice lingvistikih zbivanja zagovornike
unapreivanja generativne gramatike; takvi su, posebno u
Americi, jo uvek i brojni i vrlo aktivni. Danas ih, meu
tim, ima od dve vrste, a razlika se ispoljava u sledeem:
dok se jedni i dalje bave generativnom gramatikom shva
enom u onom tradicionalnom, omskijanskom smislu,
to e rei da pokuavaju dokuiti koja su, i kojim redosle
dom deluju, ona pravila ija primena, u svom krajnjem is
hodu, dovodi do ostvarenosti postojeih jezikih iskaza,
dotle one druge interesuje prvenstveno funkcionisanje
tzv. mentalne gramatike, tj. sam fenomen toga ta se zbi
va na mentalnom planu ljudskog bia pri organizovanju
onih konceptualnih struktura iz kojih potom neposredno
"izviru" leksika i sintaksika znaenja njegovog jezika. I
sam Chomsky je jo uvek ivo prisutan "na sceni" aktuel
nih dogaanja u lingvistici, zahvaljujui uspehu svoje naj-
novije generativne teorije, nazvane
211
minimalizam 26,
koju
je on prvi put detaljnije izloio u svojim predavanjima

odranim s jeseni
199 1 .
na MIT-u, a ija je potpunija verzi
ja publikovana potom u knjizi Chomsky
676. U
1995. 27
ovoj svojoj poslednjoj, "minimalistikoj" fazi
razmiljanja o jeziku, Chomsky naglaava dve stvari. Prvo,

da univerzalna gramatika ima, u pojedinim svojim dome
nima, parametarsku stvarnost koju treba tano uoiti, pa
e se onda moi predvideti koji su to sve vidovi gramati

kih osobenosti sa kojima je mogue sresti se u postojeem
jezikom svetu. Drugo, da organizacioni principi univer
zalne gramatike moraju biti, u preduzetom opisu te gra
matike, eksplicirani na nain jasan, ekonomian, elegan
tan, onako kako se to radi prilikom pripremanja kompju
terskog programa, to ujedno znai da su pooptavanja
26
Napisi sadrani u knjizi Webelhuth 1995 osvetljavaju od
nos izmeu minimalizma i teorije upravljanja i povezivanja (go
flemment and binding theory) . A kad je ve o pomenutoj teoriji
re, duni smo i ovo posebno napomenuti: naporedo sa razvija
njem minimalistikog pristupa sintaksi nastavljena su, u deceniji
k oja nas ovom prilikom interesuje, i razmatranj a nekih od pro
blema koje je Chomsky uoio, i poeo razraivati, u osamdese
t i m godinama. Tako je, na primer, ostajala i dalje u ii panje
t zv. teorija kontrole (v. 661) - njoj su i u devedesetim pokla
njani produbljeni nauni osvrti; pomenuu, tek primera radi,
dve nedavno, i to izvan amerike sredine, objavljene knjige viso
k o kompetentnih autora, Marge Petter i Rudolfa RUike : Petter
1 998 i Rliika 1999.
l7 injenica je, meutim, da Chomsky svoj "minimalizam" ne
prekidno dalje dorauje, menjajui pri tom u njemu i neke bitne
detalje. Tako je, na primer, on nedavno odustao od operacije sa
nazivom Attract F
Privuci F (gde je F oznaka za feature
obeleje) ustvrdivi: obeleja se ne mogu podvrgavati pomeranju
("features cannot move or be attracted" - Chomsky 1998: 34) .
=
212
dobrodola, a redundantnosti nedopustive. Njegov "mini

malizam" je, u stvari, pokuaj da se jezika teorija rekon
struie tako to e se podrediti jednom minimumu rele
vantnih uverenja, od kojih je osnovno to da gramatiku tre
ba sagledavati kao pojavu iju prirodu odreuju tri "kon
ceptualne neophodnosti" ("conceptual necessities') . Prva
"konceptualna neophodnost": kompjutacioni sistem o ko
jem je re mora biti prikazan u neposrednom sadejstvu s
artikulaciono-perceptivnim sistemom, tj . treba prikladno
osvetliti i tu injenicu da se jezik izgovara i s l u a . Dru
ga konceptualna neophodnost: istom tom kompjutacio
nom sistemu mora biti obezbeen neposredan prikljuak
sa stanjem stvari na mentalnom planu; jer - jezik slui is
kazivanju misli i oseanja. Trea konceptualna neophod
nost: nemogue je ne povesti rauna o povezanosti datog
kompjutacionog sistema s leksikim - rei se na neki na
in moraju inkorporirati u reenice. 28
677. U svojim minimalistikim razmatranjima Chomsky
posebnu panju posveuje fonnalnim obelejima ifonnal
features) , upozoravajui na to da su samo neka od njih u
interpretacionom pogledu od znaaja, dok druga nisu nije, recimo, ono nastavako -s koje se u engleskom doda
je prezentskom obliku predikatskog glagola u treem licu
jednine (mada je podatak o tom licu i broju ve prethod
no eksplicirao subjekatskom formom - up. he/she wants i
sl.) i koje se, upravo zbog te svoje interpretacione irele
vantnosti, esto ne pojavljuje u dejem jeziku i u kreol28
Ray jackendoff, koji, kao to je ve napomenuto - v. 659,
u krugovima generativista i u Americi, i izvan nje, uiva reputaci
ju najuglednijeg i najuticajnijeg uenika Noama Chomskog, na
ao je za potrebno da posebno ukae Oackendoff 1997: 1) na
umesnost potezanja tih triju "konceptualnih neophodnosti".
213
skom engleskom, a jeste, recimo, svaka ona oblika po

sebnost leksike jedinice koja informie o njenoj kategori
jaJnoj pripadnosti, tj . o tome da li je, u datom sluaju, po
sredi imenica, ili glagol, ili neto tree.
678. Pri osvetljavanju g r a m a t i k o g o d n o s a kao ta
kvog Chomsky ovog puta naglaeno operie pojmovima
dominacija i sadravanje (containment) , objanjavajui
da pridrueni lanovi neke sintaksike kategorije (engle
ski termin adjuncts) nisu pod dominacijom te kategorije,
ve su s a d r a n i u njoj, to znai da on pojam tog odnosa
svodi, u sutini, na pojam o tome ta je ime, i kako, ko n
t ro l i s a n a u procesu gramatikalizacije. I z reenog ne sa
mo da je pod razumljivo, nego se u minimalistikom pro
gramu i posebno istie : gramatika treba da se sastoji od s a
mo j e d n o g posebnog dela namenjenog obavljanju struk
turnih opisa kompjutacionim postupkom i od s a m o dva
nivoa u meusobnom sadejstvu - od logike forme i fo
netske forme, s tim to e svaki od njih "saraivati" sa sebi
odgovarajuim s is t e m i m a " p e rfo rm a n s e " : logika for
ma sa konceptualno-intencionalnim, a fonetska forma sa
akustiko-perceptualnim; kompjutacioni strukturni opisi
moraju biti usmereni upravo na to da maksimalno zado
volje pomenute uslove, kako se ne bi ogreili o imperativ
"konceptualne neophodnosti".
679. Za one koji su prihvatili minimalizam ima podosta
d iskusionih tema. Postoje neusaglaeni pogledi na to kakvi
treba da budu struktura i poredak konstituenta unutar pro
jekcije proirene "verbalne fraze" (VP) . Do sporenja ne dola
zi samo oko njenog obima, nego i oko raznih drugih bitnih
detalja. Razliiti su, izmeu ostalog, i dosada predlagani od
govori na ova relevantna pitanja: kako najadekvatnije prika
zati adverbijalnu slubu "nominalne fraze" (NP)?; da li tre
ha ili ne treba pretpostavljati da su, p re l e ks i k a l i z a c ij e ,
214
sintaksike strukture ve organizovane i da su pravila po

meranja (movements) ve "stavljena u pogon"?29
680. U deceniji o kojoj je ovde re zasnovana je i razvi
jana u amerikoj generativistiki orijentisanoj lingvistikoj
sredini i tzv. teorija optima/nosti (Optimality Theory) ,
koja, ba kao i minimalizam, strogo uvaava princip eko
nominosti prilikom primene deskripcionih postupaka.
N jeni tvorci, Alan Prince i Paul Smolensky, izloili su je
1993 (Prince l Smolensky 1993) . Nastojei, pre svega, da
unaprede naunu spoznaju fonolokih fenomena, oni su
za teorijsko polazite svog vienja jezika izabrali ono to
29 Karakteristino je da danas meu onima koji inae vrlo
spremno prihvataju zahtev minimalizma za doslednom prime
nom principa ekonominosti pri generativnom opisu postoji
istovremeno i uverenje da je sad ve krajnje vreme za "semanti
zaciju sintakse". Tako se, na primer, u knjizi Fox 1999 izriito na
pominje, prvo, kako sintaksike operacije koje ne zadiru u fono
logiju ne bi trebalo primenjivati sve dotle dok one ne "pogode" se
mantiku interpretaciju reenice i, drugo, da bi umesno bilo revi
dirati onaj teorijski postulat o modularnosti po kojem sintaksu tre
ba opisivati nezavisno od semantike. Duni smo, meutim, po
menuti i to da se, poslednjih godina, javlja sve vei broj radova iji
je cilj da, izloenom analizom sintaksikih datosti, dokau pred
nost minimalizma nad prethodnim omskijanskim teorijama. Ta
ko, na primer, eljko Bokovi, u knjizi Bokovi 1997, uspeno
primenjuje minimalistike deskripcione principe pri osvetljava
nju konstituisanja infinitivnih sintaksikih dopuna, a i zbornik la
naka Epstein l Hornstein 1999 takoe na ubedljiv nain egzem
plifikuje pozitivne strane minimalistikog sintaksikog opisa. Do
due, u poslednje vreme ne izostaju ni argumentovani kritiki
osvrti na taj teorijsko-metodoloki pristup; zbornik radova, reci
mo, koji su pre neku godinu izdali Werner Abracham i Elly van
Gelderen (Abracham/van Gelderen 1997) , a u kojima je re ma
hom o germanskim jezicima, sadri upravo takve kritike osvrte.
215
j e jo 1982. ustvrdio Paul Kiparsky, a to j e d a s e u t im fe

nomenima sagledavaju "hijerarhije optimalnosti" ('hiera.r
chies of optimality") , tj . rezultati prirnene sledeeg princi
pa: ako iz nekog razloga doe do konfliktne situacije oko
toga kojoj od moguih solucija dati prednost, jezik iskrsli
konflikt razreava u korist o p t i m a l n o g re e n j a . Isti
autori su, istom tom prilikom, naglasili i ovo :
681 . Gramatikalizacija poiva na prinudama, prinude su
univerzalnog karaktera. Svojstvo gramatike svakog jezika je
da prinude hijerarhizuje. Prinude mogu biti prekrene kad
izmeu njih doe do konflikta, ona manje vana se zanema
ruje u korist vanije. Gramatiki je ispravna samo ona jezi
ka forma koja je optimalno ispotovala zahteve najvanije
prinude.
682. Godine 1994. John McCarthy i Alan Prince (McCar
t hy l Prince 1994) su iz vizure optimalistike teorije osve
tlili prozodijske aspekte stvarnosti jezika, a 1995. (McCar
thy l Prince 1995) formalizovanim nainom prikazali me
d usobnu korelaciju dvaju najvanijih pojmova te teorije pojma verodostojnosti ifaithfulness), olienog u punoj
saobraznosti "ulaznih datosti" (inputs) "izlaznirna" (out
puls) , i pojma prinude (constraint) , kojom su prilikom i
lo izjavili (na str. 262) da bi, zbog izloenih teorijskih fun
damenata, gramatici za koju se zalau najvie, u stvari, od
c ,varao termin gramatika oset/jiva na korespondentnost
-
(( :orrespondence-Sensitive Grammar).
683 . to se tie onih za funkcionalizam opredeljenih
;a merikih generativista - kakvi su, u prvom redu, predstav

n ici relacione gramatike (Relational Grammar)30, Leksi
l.!c):funkcionalne gramatike (Lexical-Functional Gram-
-"' V. 654.
216
mar)31 Gramatike generalizovane frazne strukture (Gene

ralized Phrase Structure Grammar)32 ; i Gramatike /unog
para (Arc Pair Grammar)33; koje meusobno povezuje je
dino zajedniko im (izrazito neomskijansko!) uverenje da
su gramatiki odnosi p ri m arne d a t o s t i , neuslovljene
konstituentnom strukturom, i njihova su nastojanja da se
generativizam to vie unapredi takoe aktuelna i od zna
aja.
684. Inae, tu injenicu da ni minimalisti, ni optimalisti,
ni predstavnici svih tih razliitih struja amerikog generati
vizma tzv. funkcionalne orijentacije nikako jo nisu izrekli
svoju poslednju re o tome u kojim bi sve detaljima bilo
neophodno, po njihovom miljenju, generativne analize
podvrgavati reviziji upeatljivo dokumentuje sobom knji
ga sa upozoravajuim naslovom: Is the Best Good enough?
Optimality and Competition in Syntax (Barbosa et all .
1998) , u kojoj su se svojim stavovima oglasila mnoga po
zata imena - N. Chomsky, J. Bresnan, P. Smolensky, J.
Grimshaw, D . Fox, D . Pesetsky i drugi.
685. I danas, na zakoraaju XXI veka, ba kao i tokom
dvadesetog, u najuglednije, na drugim kontinentima naji
re poznate lingvistike kole Evrope ubraja se kola "Pra
ana", ali ovog puta u prvom redu zaslugom onih njenih
predstavnika koji svoj pristup jeziku nazivaju funkcional
no-generativnim. Tokom nekoliko prethodnih decenija,
razglaavanju tog funkcionalno-generativnog pristupa u
svetskim strunim krugovima doprinosili su najvie, osim
radova Petra Sgalla (o ijem je vienju stvari ve bilo rei
31
32
v. 655.
v. 656.
33 Ova verzija generativnog funkcionalizma razglaena je knji

gom johnson l Postal 1980.
217
u ovoj knjizi - v . 545-549) , i radovi dveju njegovih naj

bliih saradnica - Eve Hajiove i Jarmile Panevove.
686. Teorijsko polazite te prake grupe generativista
svodi se, u najkraem, na sledee34 :
Oni pretpostavljaju postojanje jednog "dubinskog" (po
njihovoj terminologiji - tektogramatikog) nivoa seman
tikog strukturiranja na kojem dolazi do organizovanja ka
ko kognitivnih sadraja, tako i onih znaenjskih pojedino
sti koje su specifine za dati jezik. To organizovanje mora
biti, naglaava se, to autentinije prikazano, budui da
datosti koje ga na tom nivou oliavaju postaju ono to se,
s jedne strane, podvrgava analizi, a s druge ukljuuje u
postupak daljih semantiko-pragmatskih interpretacija.
Uverenje ovih generativista je pri tom i to da treba razliko
vati jeziki sistem od kognitivnog domena i da jezik ne
t reba raslojavati na poseban sintaksiki, poseban seman
tiki i poseban pragmatski komponent. U tematski krug
svojih sintaksikih interesovanja oni i poslednjih godina
I ntenzivno uvruju pitanja t i p ova sintaksikih jedinica.
Za njih i dalje ostaje bitno to da se pomno vodi rauna o
r.ulici izmeu "slobodnih predikatskih modiftkatora", tj .
1 a kvih koji nisu neposredno implicirani znaenjem glagol
'kog predikata i onih koji to jesu35 , uz nastojanje da se
.H
Punije uvide dae upoznavanje s izlaganjima u radovima:
SJ.t;lll 1992 , Sgal1 1994, Sgall 1995, Sgall 2000, Sgall l Bemova l Ha
f h'ova
1996; Hajiova 1993, Hajiova 1999, Hajiova 2000,

l l aj iova l Panevova 1996, Hajiova l Partee l Sgall 1998, Hajiova
l SJ.tall 1999; Panevova 1996a, Panevova 1996b, Panevova 1998,
l'. ncvova 1999, Panevova l Sgal1 1998.
' Potrebu takvog razlikovanja posebno je ubedljivo u svojim
1 1tnljim radovima obrazlagala Jannila Panevova (v. pre svega
l'mcvova 1978), koja se, uostalom, i nedavno vratila istoj temi
218
svaka od postojeih sintaksikih jedinica, bilo da egzem

plifikuje sobom prvi ili drugi sintaksiki tip, to svestranije
osvetli i sa semantike take gledita. Praki generativisti
svoja razmatranja posveuju i poznatom problemufunkcio
nalne perspektive reenice, o kojem su svojevremeno, jo
u eposi lingvistikog strukturalizma, predstavnici prake
lingvistike kole imali, i umeli, mnogo toga da kau (v.
324) . 36 Praki generativisti danas, u svojim radovima, ter
minom sistemski poredak ukazuju na onaj poredak uloga
i adverbijala koji je utvren u svakom datom jeziku. Osim
tog poretka, postoji, naglaava se, i poredak koji je uslovljen
komunikativnim dinamizmom, a taj se, ukoliko su posredi
kontekstualno zavisne jezike jedinice sa istom upravnom
reju, uspostavlja ne toliko po pravilima gramatike, koliko
zavisno od diskursne strategije govornog lica. S druge stra
ne, ako se radi o kontekstualno nezavisnim jezikim jedini
cama sa istom upravnom reju, one se, u pogledu svog re
dosleda iskazivanja, usaglaavaju, u stvari, sa s i s te m s ki m
p o re t ko m . Potrebno j e jo i ovo posebno napomenuti:
mada predstavnici prake formalne lingvistike, ba kao i
ameriki generativisti, strogo vode rauna o "tematskim ulo
gama" (od upravnog glagola zavisnih) sintaksikih jedinica,
njihova je samosvojnost tu u tome to te "uloge" mnogo
doslednije povezuju s gramatikom. Oni, naime, svaki po
jedinani elemenat tektogramatike strukture, a svaki, u
stvari, odgovara onome to je u reenici predstavljeno auto
semantikim leksikim elementom, odreuju i prema to(Panevova 1996a i 1996b, Panevova 1998) za to da ukae na jo
neke suptilnije distinkcije.
36 Poetkom devedesetih objavljena je knjiga Firbas 1992 u
kojoj su na najkompetentniji nain izloeni glavni uvidi "praa
na" u ovu izuzetno vanu sintaksiku temu.
219
m e d a l i jeste ili nije zavisan o d konteksta, s tim to je p ri

tom za njih kontekst i ono to uesnici komunikacije
p o d raz u m evaj u na o s n ovu s vo j e k u l t u re .
687. Osim istraivaa upravo opisanog naunog profi
la, "praane" danas dostojno reprezentuju i oni eki lin
gvisti koji se takoe oglaavaju u publikaciji Travaux de
linguistique de Prague lPrague linguistic papers37 zalau
i se za semantiki pristup sintaksikim pojavama, a to su
pre svega Frantiek Dane i njegovi saradnici i uenici, ali
i drugi ugledni nauni radnici koji svoju istraivaku delat
nost ostvaruju u drugim naunim centrima eke - u Br
nu na prvom mestu. Tako su, na primer, Miroslav Grepl i
Petr Karlik objavili nedavno (Grepl lKarlik 1998) knjigu o
si ntaksikim datostima ekog jezika koje su osvetlili pr
venstveno s take gledita njihove semantike.
688. U raznim radovima koji su, tokom devedesetih
ot<>dina, objavljivani sa morfolokom problematikom kao
otlavnom temom, 38 isticano je koliko je morfoloki feno
men po sebi autonoman, u tom smislu to ne odslikava
e ,ha vezno sobom, ni u oblasti fleksije, ni na podruju gra
c k nja rei, potpunu meusobnu korespondentnost izme
c l u oblike oznake i onoga to je njome oznaeno. Poston
kih
Prikaz (s bibliografskim podacima) najvanijih radova e
lingvista razliitih teorijsko-metodolokih opredeljenja, koji
'"' objavljeni u prvoj polovini devedesetih godina, dao je Milo

nu l ltadovanovi - Radovanovi 1995.
" Koliko je morfologija ne samo u amerikim nego i u evrop
ll k l m strunim sredinama u centru panje svedoi i ta injenica
l11 u l lolandiji (Dodrecht), poev od 1988. godine, izlazi poseb1 1 11 publikacija sa naslovom Yearbook of Morpbology (Kluwer,
" .u lcmic Publishers) . U broju 8 (1998. godina) te publikacije,
1 1 11 primer, naAli su se u ii panje poloaj infleksije u gramatici
1 ... ,dejstvo morfologije i fonologije.
220
je, naime, lekseme koje u pojedinim sebi odgovarajuim

deklinacionim ili konjugacionim formama biraju r az l i i
te leksike korene (up. odnos ovek - ljudt) , odnosno koje,
za istu deklinacionu ili konjugacionu jedinicu, iskoriavaju
jednom ovakvo, a drugi put onakvo nastavako reenje (up .
-IJU u od kost-UU s a - I u od cev-1), kao to se, pri graenju
rei, istim derivacionim sufiksom ukazuje - u jednom slu
aju na enski rod (up. igra sa igra-ICA) , a u drugom na
deminuciju (up. cipela sa cipel-ICA) . O tome kako bi tre
balo osvetljavati tu sloenu relaciju forma-sadrina u do
menu fleksije izjasnili su se, poetkom devedesetih, Step
hen Anderson (Anderson 1992) i Morris Halle i Alec Ma
rantz (Halle l Marantz 1993) , a njima se pridruio svojim
zalaganjima za slina vienja morfoloke problematike
Mark Aronoff, izlaui ta vienja u knjizi Aronoff 1994, ko
ja ve svojim naslovom Morphology by itself - upozora
va na to da je njen autor ubeen u samosvojnost morfo
lokog fenomena. Ve sledee godine oglasio se svojom
knjigom (Beard 1995) i Robert Beard, takoe se zalaui
za autonomni pristup morfologiji. Beard smatra da je u
morfologiji neophodno razdvajati formu od znaenja. Po
njemu se pravila leksike derivacije i infleksije primenjuju
i u leksikonu i na nivou sintakse, uz dodavanje odgovara
juih gramatikih svojstava datim leksemama. Ta gramati
ka svojstva dobijaju svoj odgovarajui odraz na posebnom
morfolokom nivou, i to upotrebom afiksa, redupli.kacija
ma, promenom vokala i slinim obelejima. Po njemu,
morfeme nisu lingvistiki znaci otelotvoreni spojem odre
ene forme i odreenog znaenja, ve su to odrazi poseb
nih gramatikih kategorija. Upravo zato to, u svojoj teori
ji, ne postavlja lekseme i morfeme na isti, nego na dva po
sebna nivoa jezike organizovanosti, Beard svoju teoriju i
naziva hipotezom o leksiko-morfemskoj osnovici morfo-
221
logije. Izborom takvog termina on je eleo ujedno i da na

glasi koliko je njegov pristup morfemi razliit od onog rani
jeg (zastupao ga je svojedobno Bloomfield) kojem je izvo
rite bilo u hipotezi o leksikoj morfemi (the lexical mor
pheme hypothezis), to e rei u uverenju da izmeu ("slo
bodne') leksike jedinice i ('vezanog') oblikog pokazate
lja gramatikih znaenja nema ozbiljne razlike, budui da
se u oba sluaja radi, u stvari, o istom - o jezikom znaku .
689. Jeziki strunjaci su se, i u devedesetim godina
ma, vrlo agilno bavili i fonolokim problemima39 Fono lo
ke analize generativista su se uglavnom bazirale na uvaa
vanju poznate teorije Paula Kiparskog, koja je izloena u
radu Kiparsky 1982, a prema kojoj fonoloka pravila delu
ju i na leksikom i na tzv. postleksikom nivou generiranja
iskaza. Kiparsky je objasnio zato je vano, kad je o prime
ni tih pravila re, razlikovati upravo ta dva nivoa - leksiki
i postleksiki. Znaaj takvog razlikovanja za konstituisanje
prozodijskih fenomena na dolian je nain osvetljen to

kom protekle decenije, i to: uz dokumentaciju faktima en
gleskog jezika, u radu Inkelas l Zec 1993, a uz pribavljanje
odgovarajuih potvrda iz srpskog jezika u radu Zec 1997.
U ovom razvojnom trenutku jezike nauke meu vrlo iva
diskusiona pitanja svrstava se i ovo: kako postupati sa tzv .
klitikama da li ih treba locirati u domen sintakse, ili u
domen fonologije, ili moda u oba domena? Pri traenju
odgovora na njega pokazuju se nezaobilaznima upravo ta
dva pomenuta rada Drage Zec. Inae, i u vremenskom ra
sponu koji nas ovde neposrednije interesuje jedan od naj
zaslunijh fonologa, Morris Halle, bio je izuzetno nauno
-
'9 Uvid u dostignuti razvojni stepen fonoloke teorije poet

kom devedesetih daju izlaganja u knjigama Kenstowicz 1994 i
Goldsmith 1995.
222
aktivan. Poetkom decenije izloio je, zajedno sa Alecom

Marantzom (Halle lMarantz 1993) , teoriju o tzv distribui
ranoj morfologiji (Distributed Morphology) po kojoj se, u
generativnom procesu, striktno razlikuju morfosintaksika
obeleja od morfonolokih, dok je krajem decenije izloio
svoj tzv. princip podsistema (Halle 1997:427), koji se svo
di na ovaj teoriski postulat: kad je re o fonolokom eks
ponentu neke pojedinosti iz vokabulara, taj se fonoloki
eksponent moe smestiti u neku odreenu poziciju samo
pod uslovom da data pojedinost odgovara ili svim obele
jima terminalne morfeme koja nju treba da oliava, ili bar
nekom podskupu takvih obeleja; u protivnom - ne mo
e . Ukoliko ima vie datosti u vokabularu koje ispunjavaju
uslove za takvo smetanje, bira se ona meu njima koja je
maksimalno saglasna sa pomenutim obelejima.
690. Do druge polovine sedamdesetih godina generati
vistiki postavljene analize polazile su po pravilu od uvere
nja da je u n ive rz a l n i princip razlikovanja predikatskog
argumenta u subjekatskoj reeninoj poziciji od onog u ob
jekatskoj s t riktno s i n t aks i k i u t e m e l j e n . Materijalnu
potvrdu ispravnosti takvog teorijskog stava davala je morfo
logizacija tih argumenata u jezicima kakav je, na primer, srp
ski: u njima izbor konkretnog oblikog reenja, nominativa
ili akuzativa, upozorava uvek samo na to koja se od tih dveju
kl j u n i h s i ntaks i k i h p o z ic i j a ima u vidu - subjekat
ska ili objekatska. Prouavanja tzv ergativnihjezika su, me
utim, podrila veru u taj princip - iznela su na videlo podat
ke koji njegovoj iskljuivo sintaksikoj utemeljenosti pori
u univerzalnost. Naime, kad su ergativni jezici posredi
pri morfologizovanju predikatskih argumenata u kljunim
sintaksikim pozicijama centralni znaaj pripada, u stvari,
z n a e n j s ko m momentu: samo ako se za subjekatski is
kazani argument vezuje funkcija vr i l a tva date predi.
223
katske radnje, njemu pripada posebna razlikovna oznaka,

tzv.
ergativna forma;
u protivnom mu ne pripada, pa se
subjekat i objekat reenice u morfolokom pogledu iska

zuju jednako - oblikom tzv. apsolutiva. Po ve poodavno
ustaljenoj praksi u optelingvistikim razmatranjima, onaj
prethodno opisani tip gramatikalizovanja naziva se
tivnim, a ovaj drugi ergativnim.40

69 1 . Imajui pred oima tu dokazanu
akuza
mogunost ne
jednake - akuzativne/ergativne - gramatikalizacije, David

Perlmutter je posumnjao u umesnost dotada primenjiva
nog postupka pri generiranju sintaksikih struktura, pa je,
u
radu Perlmutter
1978,
izneo svoj uveni teorijski postu
lat, u strunim krugovima poznat pod imenom hipoteze o
neakuzativnosti (1be Unaccusative Hypothesis) ,
koji je
pokrenuo niz pitanja jo uvek nepresahle aktuelnosti.

Po Perlmutteru i onima koji su prihvatili njegovu hipo
l l'ZU (a to su pre svega predstavnici Relacione gramatike i
Leksiko-funkcionalne gramatike) , neprelazni se glagoli, s

e
1hzirom na svoju leksiku semantiku, dele na dve grupe, na
1 1.v.
neergativne
leksike jedinice
(unergatives},
ije je zna
t'tnje lieno podatka o akciji (up. leati, dremati i sl. ) , i ne
akuzativne (unaccusatives) , koje stavljaju,
dodue, do zna
nja da je akcija posredi, ali iskljuujui pri tom mogunost

njenog prelaenja na kakav objekat (up. trati, tucati i sl.) .
Takva semantika situacija, smatraju oni, obavezno nalae
e
1dgovarajuu reviziju tradicionalnog naina prikazivanja

10
knjizi Dixon 1994: l izriito se napominje da se u savre

sintaksikim razmatranjima terminom ergativnost ukazu
je n a takav gramatiki model u kojem se subjekat reenice s in
l nanzitivnim predikatom tretira onako kako bi se tretirao objekat
1 nanzitivnog predikata, dakle - drugaije od subjekta iji je prei
l ranzitivan.
U
mc n i m
224
neprelaznih glagola i njihovog subjekatskog argumenta u

procesu generisanja reenine strukture drugim reima,
neergativne i neakuzativne glagole treba povezivati sa n e
i d e n t i n i m sintaksikim konfiguracijama.
692. Mnogi od onih koji su se inae u naelu sloili s
Perlmutterom da je neakuzativnost sintaksiki otelotvo
ren, ali s e m a n t i k i o d re e n fenomen ipak su odmah
pohitali s pitanjima o tome kako precizno razgraniiti ne
akuzativne od neergativnih glagolskih leksikih jedinica;
da li na glagol venuti, na primer, ilustruje svojom seman
tikom prvi ili drugi leksiki tip? O tom i drugim problemi
ma iskrslim oko predloene podele, ali i o njenoj neo
spornoj umesnosti, sugestivno raspravljaju Beth Levin i
Mal.ka Rappaport Hovav, dva istaknuta imena amerike
lingvistike s kraja XX veka, u svojoj knjizi karakteristinog
naslova: Unaccusativity. At the Syntax-Lexical Semantics
Interface (Levin l Rappaport Hovav 1995) . Ta knjiga je,
uostalom, posebno vana ve i zbog toga to u njoj autori
iznose svoju teoriju predstavljanja leksike semantike, ob
janjavajui kako se vri njeno "oslikavanje" u sintaksu.
Govorei o toj temi, oni naglaavaju: tu je uvek prvi zada
tak tano odrediti one znaenjske faktore koji odluuju o
tome da li e neki dati glagol ilustrovati sobom neakuzativ
nu ili neergativnu semantiko-sintaksiku situaciju. Upo
znavi se naknadno sa sintaksikim datostima bantu jezika, i
Joan Bresnan, koja je ve od ranije bila usvojila Perlmuttero
vu hipotezu, u dva znaajna rada objavljena sredinom deve
desetih - Bresnan 1994 i Bresnan l McChombo 1995 - daje
jo svestrani ju podrku ideji stavljanja odreenih tipova sin
taksikih konstrukcija u odgovarajuu relaciju s odreenom
vrstom leksike semantike datog glagolskog predikata. Rad
Bresnan l McChombo je, osim toga, vredan posebnog po
mena jo i zato to autori u njemu insistiraju na potovanju
225
primene Principa leksikog integriteta (Lexical Integrity

Princip/e) po kojem s i n taks i ka p ravila n e d e lu j u
n a u s troj ava n j e z n a e nj s ke s a d r i n e re i .
693. Dodatni podstrek da se preispita validnost teorije
o univerzalnim, striktno sintaksikim mehanizmima uspo
stavljanja reeninih konstrukcija dala je sobom ona spe
cifina podvrsta ergativnih jezika na koju se primenjuje
termin jezici "rascepljene" ergativnosti (the split ergative
languages) . Naime, ispitivanja "ergativnih" jezikih zona,
pre svega australijskih i kavkaskih, obelodanila su tu va
nu injenicu da unutar njih ima pojedinih govornih pod
ruja koje odlikuje ta rascepljenost: umesto da dati jezik
dosledno sprovodi obliko razlikovanje po principu erga
tiv/apsolutiv, on to ini samo sporadino - u jednom slu
aju tako, a u drugom onako kako to biva kad je usvojen
razlikovni princip nominativ/akuzativ. O konkretnom iz
horu jednog ili drugog oblikog ponaanja imenske rei
najee odluuje, kako je utvreno, to o emu se datom
reju saoptava - ako se njome imenuje neki predmet, iz
hor pada, po pravilu, na ergativnu soluciju, a ako je posre
di lina zamenica, na akuzativnu (Garrett 1990: 261) . Do
d ue, u pojedinim jezicima ponekad biva presudno i ne
to sasvim drugo; u radu SUverstein 1976, na primer, poka
zano je da su, u nekim domorodakim govornim podru
j ima Australije, vreme i vid datog glagolskog predikata,
kod tog izbora, ti "presuujui" inioci.
694. Svi takvi (najzad iroko razglaeni!) uvidi u vrlo
ncsaobraznu jeziku realnost ovog sveta u bitnoj su meri
uzdrmali, tokom poslednje decenije upravo proteklog sto
lea, neka od stoernih uverenja generativista, upuujui
samim tim, intenzivnije nego ikad pre toga, njihovu teorij
sku misao na preciznije razluivanje onoga to je zaista
u n iverzalno u ljudskom jeziku, od onoga to to nije.
226
695. Tokom devete decenije XX veka, i to ne samo u

lingvistici, nego i u nauci o kogniciji u celini, dolo je do
naglog porasta interesovanja za proveru toga u kojoj meri
ljudski jezici daju sobom verodostojnu potvrdu uverenju
da osnovni regulativni principi jezikog organizovanja
imaju univerzalni karakter. Ishod dosad obavljenog istrai
vanja svodi se na ovo: univerzalizam nije mogao biti na
uverljiv nain potvren, ali su zato pribavljeni brojni do
kazi o teorijski relevantnoj divergenciji meu jezicima.
696. Poelo je tako to su znameniti istraivai sudbine
naziva boja u jezikom svetu, Brent Berlin i Paul Kay, koji
su svojevremeno, radom Berlin/Kay 1969, dali odsudnu
podrku univerzalistima, svojim drugim radom iz iste pro
blemske oblasti - Kay l Berlin lMerrifield 1991 - neoeki
vano, a opet odsudno, uinili upravo suprotno: uzdrmali
univerzalizam. Naime, poto su ovog puta ispitali dodatni
broj jezika, oni su doli do zakljuka da njihova prethod
no izreena hipoteza o nekom univerzalnom principu
usvajanja, odnosno korienja, pomenutih naziva ne stoji
na sigurnim injeninim osnovama. Drugi, reklo bi se ta
koe odsudni udarac univerzalistikoj teoriji zadat je i
1
krajem decenije o kojoj je re.4 Usredreujui se na dva
okvira (frames) referencije o orijentirima u prostoru - na
tzv. apsolutni okvir, u ijem je obuhvatu neka nepomerlji
va datost tipa tog i tog geografskog objekta prema kojem
4 1 U meuvremenu, tj. u vremenskom rasponu od poetnog do
zavrinog praga razmatrane decenije, objavljeno je ba dosta zapa
enih radova, meu kojima se istiu knjige Lucy 1992 i Lee 1996, i
ja je sadrina bitno doprinela raspirivanju interesovanja za "whorfi
janski relativizam". John Lucy je, tavie, upravo tom svojom knji
gom stekao reputaciju svojevrsnog pionira u preusmeravanju nau
ne panje nae epohe sa univerzalizma na tu suprotnu stranu.
227
odreujemo gde je sever, a gde jug, i na relativni okvir,

koji se odnosi na trenutnu smetenost ljudskog tela uze
tog za polaznu taku odmeravanja relacije tipa 'levo' l 'de
sno', 'gore'/ 'dole' i sl., dvoje lingvista i etiri psihologa te
stirali su govorne predstavnike 13 razliitih jezika, koji su
ujedno predstavnici vrlo razliitih kultura, pa objavili, u
radu Pederson et all. 1998, ono to su spoznali na osnovu
tog testiranja. Ispostavilo se: osnovne mentalne predstave
testiranih o stvarima za koje su pitani organizovalo je sa
dejstvo njihovih opteljudskih biolokih mogunosti i nji
hovih izraz i t o raz l i i t i h kulturnih i jezikih odreeno
sti42. jednom reju, nakon svega to se u poslednje vreme
o ljudskim jezicima saznalo, nema mesta pitanju otkuda
to da toliki od najmerodavnijih u nauci danas izjavljuju
kako Benjamin Lee Whorf 43 moda i nije bio na pogre
nom putu onda kada je tvrdio da ni govora nema o neka
kvoj univerzalnosti kategorizovanja, da tu postoje upadlji
ve razlike, proizale, oigledno, iz najtenje povezanosti
naeg poimanja stvari sa onim to je nametnuto specifi
nou naeg jezika i naeg kulturnog naslea. 44
42 Svojevrsnu senzaciju izazvali su (u tom vremenu ve iroko
razglaeni) podaci i o tome da postoje ak i takvi jezici u kojima
Izostaje dosledno, to e rei i pri sazdavanju pitanja, posebna
e ,znaka razlikovanja ljudskog od neljudskog, ivog od neivog (v.
npr. rad Aikhenvald l Dixon 1998 : 658, nap . 6 )
4 3 V. ta je reeno o Whorfu u 373.
44 U stvari, vodei strunjaci naih dana, po pravilu, i kad odba
naju Whorfovu hipotezu u njenom "jakom vidu" ("the strong whor
l i a n hypothesis") , tj. i kad ne veruju da jezik na odsudan nain od
n<luje kako e nam se "krojiti" misao, tu hipotezu ipak prihvataju
11 njenoj "oslabljenoj varijanti", tj. priznaju da jezik svojim specifi
nost ima nesumnjivo donekle utie na miljenje, mada nikako u
k l j unoj meri. Taj su stav, uostalom, mnogi ispoljiti ve poet.
228
697. Sledei taj (trenutno u neku ruku gotovo pomod

ni) pravac optelingvistikih interesovanja, pojedinci su se
prihvatili etnolingvistikih prouavanja, a pod tim termi
nom valja razumeti istraivanja toga ta pojedini jezici,
svojom specifinou, otkrivaju o mentalitetu ljudi koji
njima govore. Tako, na primer, Anna Wierzbicka (v. Wier
zbicka 1996) saoptava kako gramatika engleskog jezika
daje takvu sliku sveta iz koje se razabira da su, za Engleze,
uzroci stvarima pozitivno povezani s voljom oveka, da
Englezi insistiraju na delovanju, na voljnom aktu, dok gra
matika ruskog, naprotiv, predstavlja svet kao suprotsta
vljen ljudskim eljama i htenjima, to se svodi na to da Ru
si ispoljavaju u principu stav nemoi i pasivnosti prema
onome to ih, tokom ivljenja, snalazi. Takav njen uvid u
razmatranu problematiku nije, meutim, doiveo poziti
van prijem u strunoj javnosti (v. Tarlanov 1999 i Vsevolo
dova / Kotvickaja 1999) ; pokazalo se, naime, opet na osno
vu promatranja odgovarajuih jezikih injenica, da je vrlo
nesavetno davati sudove o "nacionalnom karakteru" samo
na osnovu p o j e d i n ih datosti odgovarajuih jezika.
698. Nije, razume se, u jednom ovako sumarnom prika
zu "lingvistikih dogaanja" mogue osvrnuti se ba na sve
naune centre sveta odakle su, tokom devedesetih godina,
poticala neka samosvojna nastojanja oko toga da se teorij
sko-metodoloki pristup jeziku dalje unapreuje. Ono, me
utim, to ipak treba pomenuti to je da je takvih zbivanja bi
lo u raznim strunim sredinama Evrope, i to prvenstveno u
onima sa duom tradicijom aktivnog bavljenja optom lin
gvistikom, to se i moglo oekivati. Za ispaljene uvide u
stvari tu je, po pravilu, karakteristino ovo: tenja ka tome
kom devedesetih, o emu svedoe prilozi objavljeni u poznatom
zborniku Harman 1993.
229
da se na to plodotvorniji nain kombinuju neke iz ameri

ke lingvistike recentno preuzete teorijske novine sa tipino
evropskim teorijskim prilazima jezikoj problematici ugledni belgijski lingvisti, recimo, okupljeni oko Luvenskog
univerziteta (u koje spada, Brigida Rudzka-Ostyn, kao jed
na od vodeih linosti) , propagiraju danas takve poglede
na jezike probleme u kojima istovremeno do izraaja do
laze ideje svojstvene, s jedne strane, tipino evropskom
strukturalizmu, a s druge onoj verziji kognitivizma koju
zastupa ameriki lingvista Ronald Langacker.
Bilo je, naravno, u razmatranom vremenskom periodu,
na svim kontinentima, i takvih darovitih pojedinaca koji su
deklarativno, pod posebnim terminom, razglaavali svoje
originalne poglede na istraivanja jezika i stekli odmah izve
stan broj sledbenika, mada, u celini gledano, to to su ponu
dili strunoj javnosti zasada ipak ne utie u bitnijoj meri
na glavni razvojni hod nauke o jeziku. Pomenuu, tek pri
mera radi, dva sluaja:
(l) Tokom devedesetih godina jedan krug amerikih lin
J..,'Vista prihvatio je teorijsko-metodoloki pristup sintaksi
poznat pod nazivom autoleksika sintaksa (autolexical
synta.x) koji je izloen, 199 1 . godina, u knjizi sa tim naslo
vom, a iji je zagovornik jerrold Sadock. Sadock je naziv sa
i nio prema terminu autosegmentalphonology, a taj se pri
menjuje na onu fonoloku teoriju koja posmatra fonoloke
segmente kao posebne entitete, sposobne da se na razliite
naine meusobno povezuju. Tvorac autoleksike sintakse
svodi jezike iskaze na razliite i nfo r m a t ivne j e d i n i c e ,
naglaavajui d a ta njihova razliitost proishodi iz toga u ko
jl'm su smislu informativne - sintaksikom, morfolokom,
sc:mantikom ili kakvom drugom, pa ih zatim analizira une
k' ,liko nezavisno jedne od drugih. Ono do ega je tom anali
'' ,m doao on potom povezuje sa bazinim leksikim jedini-
230
cama na donekle razliite naine. Sve to zajedno, u svom

ishodu, donosi jednu pojmovno prilino jednostavnu eks
plikaciju nekih inae vrlo sloenih fenomena. On, na pri
mer, komplikovani sluaj "klitizovanja" engleskog is u ko
lokvijalnim izjavama tipa The man 's at the door reava
ovako: u postupku svoje morfoloke analize on za klitiku
's kae da se ostvaruje kao sufiks s pogledom na man, dok
zatim, ocenjujui iste te jezike datosti iz sintaksike vizu
re, govori o tome da je 's glagol sa funkcijom upravne rei
u odnosu na at the door. Jednom reju, umesto da se,
kao to rade drugi, pridrava primene transformacionih
pravila koja podrazumevaju pomeranja, umetanja ili is
putanja, prelaenja s jednog nivoa posmatranja stvari na
drugi, Sadock reenicu predstavlja kao rezultat delovanja
razliitih inilaca, a sve na maksimalno jednostavan nain.
(II) Krajem decenije, Britanac William McGregor upo
znao je (knjigom McGregor 1997) strunu javnost sa prin
cipima po kojima je ustrojena njegova semiotika grama
tika. Pod semiotikom gramatikom on podrazumeva ta
kav pristup jeziku koji u sredite panje istraivaa posta
vlja oznake gramatikih znaenja, a one se, po McGrego
ru, izmeu sebe razlikuju pre svega po tome ta sobom
obelodanjuju - ili (l) neto iz iskustvenog domena, ili (2)
1'1eto iz oblasti logikog miljenja, ili (3) kakvu pojedinost
koja se tie meusobnog odnosa nekih datih lica, ili (4)
neki detalj koji je svojstven tekstualnoj organizaciji saop
tenog. Ostaje da se, u najblioj budunosti, potvrdi da li
je, odnosno koliko je, ovakvo prilaenje jeziku odjeknulo
i u strunim krugovima izvan britanske sredine.
REGISTAR IMENA
Abaelard 24
Apresjan, j u . D . , 248, 446, 447,
449, 457, 531, 614, 67 1
Abercrombie, D. 234
Ardener, E. 593
Abraham, S. 449, 531
Arens, H. 15, 37, 46, 92
Abraham, W. 449, 679n
Aristarh 13
Adamec, P. 324, 328
Aristotel 9n, 1 1 , l l n , 27, 388n,
Adelung, J . C. 43n, 50, 50n
Adjukiewicz, K. 4 1 5, 532
389, 426n
Arnauld, A. 38
Admoni, V. G. 457
Arndt, w. w. 497
Agaev, A. G. 593
Ahmanova, O. S. 385, 449, 457, Arnold, E. 496n
Aronoff , M. 688
484, 593
Arutjunova, N. D. 497, 613n
Aikhenvald, A. 696n
Ascoli, G. l. 187, 187n
Akmajian, A. 470
Asselin, C. 479
Akvinski, T. 28
Atkins, B. 16
Alatis, J. E. 593
Augustin 26
Aleksejev, P. M. 497
Augustin, J. J. 351
Allen, }. P. B. 479
Austerlitz, R. 248
Allen, W. S. 15, 23
Austin, }. 608, 609, 6 1 1
Ambrosi, A. 449
Avanesov, R. I. 139
Ammon, U. 593, 604n
Avrorin, V. A. 449
Anderson, J. M. 479, 604n
Anderson, S. 56
Babicki, K. l. 531
Anderson, S. R. 604n
Bach, E. 144, 449, 604n
Andreev, N. D. 497, 529
Bach, K. 609n
Antal, L. 449
Apostel, L. 5 1 3
Bailey, C. J. N. 479
232
. Registar imena
Bailey, R. W. 497
Baldinger, K. 428
Bally, Ch. 138n, 168, 173, 253n,
269, 270, 271 , 272, 273, 274,
275, 276, 436
Barbault, M.-C. 531
Barbosa, P. 684
Bar-Hillel. Y. 449, 457, 529, 533,
534, 535, 536, 537
Barker, C. 653
Banoli, M. G. 1 84, 185, 192
Barwick, K. 37
Basilius, H. 78
Baljkan, b. 144
Bateson, M. C. 3 76, 449
Baudouin de Counenay, J. 193,
194, 194n, 195, 197, 199,
236n, 2 5 1 , 282, 282n, 285,
285n, 3 15, 48 1
Baumann, W. 92
Bazell, C. E. 248, 457, 485, 571
Beard, R. 688
Becanus, G. 42
Belevitch, V. 513
Beli, A. 200, 202, 203, 607
Bellert, l. 479
Bemova, A. 54n
Bendix, E . H. 441, 449
Bene, E. 324
Beneova, E. 328
Benfey, T. 59
Benveniste, E. 139, 248
Berberovi, J. 418n
Berezin F. M. 201
Bergson, H. 177, 177n, 180n,
388n
Berkowitz, L. 593
Berlin, B. 696
Bernstein, B. 593
Bemtejn, S. 8. 197
Benagaev, T. A. 593
Benoldi, V. 192
Benoni, G. 184, 185, 192
Bhartrhari 19
Birwisch, M. 144, 248, 449, 478,
478n, 536, 612n
Bierwesch , M. 35, 35n, 36
Binnick, R. J. 449
Birdwhistell, R. L. 375n, 376
Birnbaum, H. 479
Blake, F. 655n
Bloch, B. 359
Bloomfield, L. 1 5, 18, 18n, 22,
37, 46, 56, 59, 240n, 242, 345,
346, 347, 347n, 349, 349n,
350, 350n, 351, 352, 354,
385, 688
Blumenthal, A. L. 385
Boas, F. 338, 338n, 340, 34 1 ,
341n, 351, 372
Boguslawski, A. 670
Boguslawski, A. V . 671
Bohtlingk, o. 23
Bokareva, L. E . 198
Bolinger, D. L. 359
Bolleli, T. 248
Bondarko, A. V. 448, 449, 674
Bonfante, G. 185, 192
Booth, A. D. 529
Bopp, F. 49n, 53, 53n, 54, 59
Borgstrom, C. Hj. 4 1 1
Bokovi, . 679n
233
Buyssens, H. 349n, 449

Botha, R. 479
Camp, D. de S93
Bottiglioni, G. l S9
Brainerd, B. S31
Cantineau, J. 298
Brame, M. K. 479
Capell, A. 376, S93
Brandenstein, W. 234
Carlson, G. N. 62Sn
Brang, P. S84n, S93
Carnap, R. 413n, 418, 42 1, 420,
Breal, M. S3n, lOS, 429, 429n,
427, 428, 4S7
Carroll, D. W. 604n
430, 449
Brekle, H. E. 46, 449
Carroll,). B. 248, 376, 38S, 497
Bresnan, j . 6S4, 684, 692
Cassirer, E. 15, 46, 248, 418, 42 1
Bresnan, j. W. 623, 623n
Cauord, J . C. 529, S71
Cej tin, G. S. S27, S3 1
llright, w. 376. S93
Hrin.kmann, H. S72, S73, 573n, Chafe, W. L. 476, 479
Chao, Yuen Ren 240n, S 13, 602
S79
Chase, P. N. 604n
Brockhaus, K. S29
Br0ndal, V. 248, 386, 387, 388n. Chatman, S. 359
389, 390, 391
Cheny, L. C. 308, 449, S l 3 , S29
Chomsky, N. 46, 141, 142n,
ll rough, j. 23
243, 338, 360, 363, 42 1 , 442 ,
llrower, R. A. S29
llrown, R. L. 78. 38S
449, 4S8, 4S9, 460, 461, 462 ,
1\rowne. W. 479
463, 464, 46S, 467, 468, 470.
ll rozovi, D. 138n
479, S30, S46, S49, S67, S77,
604, 619, 620, 620n, 62 1,
llriicke, E. 22S
622, 623, 624, 62S, 626, 627,
llrugmann, K. S9, 9S, 97, 97n,
98n, l03, 107, 202, 2 S l , 28Sn
628, 628n, 629, 630, 630n,
ll runot, F. 170n. 171
63 1, 632, 6S3, 67S, 67Sn,
676, 676n, 677, 678, 684
1\udagov, R. A. 1 13, 449, S93
Uugarski, R. 138n, 144, 208, Chretien, D. 497
Coeurdoux 49n
351, 479, S71
lh.ihler, K. 9 1 , 92, 182 , 3 1Sn,43S, Cohen, D. 144
Cohen, M. 171, 17 S93
43Sn, 436, 4S1, 4S7, S86n
lhakov,ju. S. S 13
Cole, P. 604, 609n, 610n, 61 1n
lha njakovski. V. ja. 481 n
Collart, J. 3 7
Condon, E . U. 488n
lharen, P . van 479
Cordemoy, G. de 223n
lha rsill-Hall, G. L. 37
lhuts, R. 623
Corrigan, R. 644
234
Registar imena
Coseriu, E. 248
Craig, C. 606n
Cce, B. 177, 177n, 178, 180n,
182, 183
Crystal, D. 593
Culi.kover, P. 663, 663n
Currie, H. C. 580n, 593
Curry, H. B. 531, 532, 546n,
549, 549n, 550
Cunius, G. 56, 93
i.kobava, A. S. 67, 92, 107
ulik, K. 449, 531, 548
Damourette, J. 171
Dane, F. 324, 325, 328, 455,
457, 545, 545n, 617n, 687
Danhy, J. J. 140n
Darden W. J. 479
Darmesteter, A. 1 50n, 430n,
449
Darwin, C. R. 60
Dauzat, A. 1 59
Davis, M. L. 164
Davison, A. 479
Deane, P. 636n, 638n
Degtereva, T. A. 248
Delacix, H. 171
Delattre, P. 234
Delbriick, B. 59, 67, 92, 97, 97n,
107
Demokrit 9
Denisov, P. N. 531
Derbolav, J. 15
Descles, J.-P. 531
Desnickaja, A. V. 67, 107, 593
Deeriev, Ju. D. 593

Devoto, G. 185, 192
Dezso, L. 1 30n
Diebold. R. A. 385
Dieth, E. 228
Dietze, J. 67
Diez, F. 56
Dijk, T. A. van. 594, 600, 616n
Dingwall, W. O. 144, 479
Dinneen, F. P. 1 5, 37, 46
Dinnen, D. A. 610n
Dittmar, N. 604n
Dixon, R. M. W. 566, 571,
689n, 696n
Dobia, A. 15
Dobrovskf, J. 56
Dobruin, R. L. 531, 540, 541
Doleel, L. 497
Donatus 2 5
Domseif, F . 77, 449
Doroszewski, W. 163, 164
Dove, A. 78
Do, D. 653, 654, 655
Drenovac. B . 1 52n
Dressler. W. 594, 600
Dufriche-Desgenettes? A. 277n
Dugas, A. 449
Durand, J. 604n
Durkheim, E. 2 5 1 , 2 5 1 n
Dyen, l. 497
Dyskolos. A. 14, 14n, 25. 26
uri, M. 4 18n
Edmont, E. 1 50, 1 50n
Edwards, J. 338n
Egger, E. 1 5
Ehlich, K . 593
Einstein, A. 120
Elwert, W. T. 449
Emeneau, M. B. 351
Emonds, J . E. 620n
Engler, R. 248, 268
Epstein, S. 678n
lrben, J. 530, 573
Ervin-Tripp, S. 593
lsper, E. A. 3 5 1
Estoup, J. B. 485n
235
Flores D'Arcais, G. B. 385

Fodor, J. A, 144, 442, 445, 449,
479, 619n
Foley, W. 638n
Fortunatov, F. F. 199, 200, 201,
202 , 204, 315
Fourier, B. J. 222
Fourquet, J. 164, 453, 457
Fox, D. 679n, 684
Frege, G. 416
Frei, H. 273, 276
Freidenberg, O. M. 1 5
Friedrich, P. 376, 593
Fries, Ch. C. 351, 449, 457
Frings, Th . 530, 573 n
Frumkina, R. M. 385, 449, 457,
484
Fucks, W. 497
Fudge, E. 298
Faltz, L. M. 612n
J:ant, G. 234, 308
J:asold, R. 593
hrguson, Ch. A. 593
hys, R. 532n, 550n
Filin, F. P. 593
Filipovi, R. 1 38n, 308, 359
Gabelentz, H. G. von 88, 92,
l:illmore, Ch. 144, 325, 445,
236n
449, 455, 473, 476, 479, 593,
Gabka, K. 449
604, 625, 636n , 647, 648,
Gaifman, Ch. 536, 544
650, 65 1, 653, 654
Gamillscheg, E. 159, 182
J:hma, V. K. 484
Garde, P. 234
l,.lrbas, J. 324, 686n
Flrth, J. R. 373n, 439n, 457, 567, Gardiner, A. 91, 92, 45 1 , 457
Garfield, J. L. 619n
')7 1, 584, 593
Garrett, A. 693
H ruzabadi 33
Hscher-J(ljrgensen, E. 284, 298, Garvin, P. L. 144, 328, 435 n,
449, 457, 529
H l
1:1shman, J. A. 376, 580, 580n, Gauchat, L. 151
Gauthiot, R. 268
";93
l1itialov, S. Ja. 527, 531, 540, 541, Gazdar, G. 6 1 1 , 624, 624n
Gazdaru, D. 192
";44
Gelderen, E. van 661 n
J."Jttcher, H. 228, 5 1 3
236
Registar imena
Geldesen, E. van 679n

Gentilhomme, Y. 531
Giglioli, P. P. 593
Gillieron, J. 150, 150n, 1 5 1 , 155,
1 56n, 157n, 1 58, 1 59, 183, 251
Gipper, H. 376, 573, 579
Girke, W. 593
Giuliano, V. E. 529
Giv6n, T. 606n
Gladki, A. V. 531, 541
Gladwin, T. 586n
Glinz, H. 453, 457, 573, 573n,
579, 593
Godcl, R. 253. 268
Goldberg, A. 654
Goldsmith, J. 689n
Golovin, V. N. 497, 593
Gombocz, Z. 97n
Goodenough, W. H. 441, 449
Goodman, N. 428
Goosens, J. 164
Goossens, L. 640n
Goralikova, A. 548
Gordon, T. M. 612n
Gom, S. 529
G6my, W. 328
Gosh, S. K. 593
Grammonr. M. 165, 166, 1 7 1 ,
173n, 225, 234, 388n
Graur, A. 144
Grebe, P. 573
Green, H. C. 234
Greenberg, J. H. 140n, 164,
302n, 34l n, 376, 497
Greimas, A. J. 449
Grepl, M. 687
Grice, P. 608, 610, 61 1 , 612

Grigorjev, V. P. 198
Grimm, J. 55, 55n, 59, 97, 97n
Grimshow, J. 647, 654, 684
Grochowski, M. 616n
Groot, A. W. de 139. 3 14, 451,
457
Gross, M. 144
Grosse, R. 593
Gruber, J. 449, 628, 628n
Grunig, 8. 479
Grzegorczykowa, R. 670
Guberina, P. 168, 168n
Guhman, M. M. 78, 593
Guillaume, G. 170n, 171
Guiraud, P. 170, 428, 449, 497
Gulich, E. 600
Gumpe rz, J. J. 580n, 593
Gyarmathi, S. 45, 45n
Haas, M. R. 351
Hajiova, E. 53, 54n, 531, 548,
617n
Hall, E. T. 376
Hall, R. A. Jr. 129, 129n, 185,
185n, 192 , 248
Halle, M. 56, 57, 144, 234, 243,
298, 308, 338n, 465, 466,
479, 604, 623, 688
Halliday, M. K. A. 364, 566,
567, 568, 569, 570, 571, 593
Hall ig, R. 449
Hammerich, L. L. 41 1
Hamp, E. P. 248, 359, 497
Hansen, 8. 642
Hansen-Spang, H. 4 1 1
l larary, F. 497
l larder, P. 669
l larkevi, A A. 5 1 3
l larman, G. 696n
l lanns, R. T. 144, 449, 457
l l amish, R. 609
l l amois, G. 46
l l arper, K. 544
l l arris, J. 38n
l l arris, z. S. 1 64, 347n, 356, 359,
376, 459, 460, 479
l l otrtmann, P. 248, 268, 497,
72 , 573, 574, 575, 576, 577,
'P9
l l;utori, Sh . 449
l l iaugen, E. 161n, 164, 242n,
ll8, 356n, 359, 376
l l llvcrs, W. 457
l l llvct, L. 150n, 277n
l l &vranek, B. 164, 298, 315,
.\ 1 8n, 328
l l .awkins, J. A. 613n
l l .ayakawa, S. J. 428
l l .ayts, A. S. 376, 449
l l .a ys, D. G. 529, 53 1, 542, 543,
'\ H
l l dlncr, R.-M. S. 234

l l h lolph, K. E. 144, 449, 612n
l h llt, B. 638n, 645
lh lhi.
G. 144, 453, 457
l l dmholtz, H . von 223
l le m pcl,
G. 428
H. 252n
l h n m, H. 449
Un11 kr, J. O. 376
I IH .aklit, 9, 9n
lh ndriksen,
237
Herbart, J . F. 80, 80n, 84

Herdan, G. 484, 497
Herder, J. G. von 42n, 46
Hermann, E. 107
Hermogen 9n
Herodian 14
Herodot 8n
Herriot. P. 385
Hertzler, J. O. 376
Herzog, H. 592n, 593
Hewes. G. W. 376
Hickes, G. 39
Hilben, D. 415, 416
Hill, A. A. 457
Hinti.kka, J. 623
Hionh, F. 457
Hjelmslev, L. 248, 386, 392,
392n, 393, 394, 395, 396,
397, 398, 399, 400, 401 , 402,
405, 408, 408n, 409, 410.
4 1 1 , 576
Hoberg, R. 449
Hockett, Ch. F. 140n, 248, 347n,
351, 357n, 359, 479, 501 , 5 13,
564
Hoenigswald, H. M. 144
H0ffding, H. 388n
Hoijer, H. 376, 497
Holmes, J. 593
Holodovi, A. A. 541
Holt, J. 39 1
Honn, K. 144
Hooke, K. 222n
Hopkins, E . W. 67
Hor.Uek, K. 92
Hormann, H. 92
238
Registar imena
Horne, K. M. 144
Hornstein, N. 678n
Horrocks, G. 620n
Houchin, T. D. 497
Householder. F. W. 248, 457,
479
Houston, S. H. 385
Hrang, P. 584n. 593
Hrozny, B . 489
Huber, J. 593
Humboldt, W. von 50, 50n, 68,
69n, 70, 71,71n, 72, 73, 74,
75, 76, 77, 78, 79, 80, 8 1 , 178.
183, 373n, 382n, 574
Hundsnurscher, F. 449
Husserl,..E. 82, 532, 532n, 575
H .7xiey, R. 593
Hymes, D. 376, 449, 497, 580n,
586n, 593
Jaberg, K. 1 5 1
Jachnow, H. 593
Jackendoff, R. S. 449, 470, 479,
620n, 628n, 653, 654, 657,
659, 661 , 663, 663n, 676n
Jacobs, R. 144, 457, 609n
Jagi, V. 56n
}ager, s. 497, 593
Jakobovits, L. A. 144
Jakobson, R. 176, 198, 234, 243,
268, 284, 285n, 295, 295n,
298, 299, 300, 301 , 302 , 303,
304, 305, 306, 307, 308, 3 1 1 ,
312n, 314, 315, 3 16, 328, 3 5 1 ,
357, 362 , 376, 449, 503, 5 1 3,
529, 584, 586n, 602
Jakubinski, L. P. 197
Janakiev, M. 527
Jankovi-Mirijevski, T. 43n
Jankoky, K. R. 107
Ibm, P. 544
Jareva, V. N. 457, 593
lida, M. 629n
Jauk-Pinhak, M. 23
Ingram, E. 593
Jeanjaquet, J. 1 5 1
lnkelas, Sh. 689
Jedlika, A . 318n
Iomdin, L. L. 614n
Jespersen, O. 107, 388n, 450,
lordan, l. 59, 192
451n, 457
Johnsen, Sv. 41 1
Iordanskaja, L. N. 457, 527
Ipsen, G. 77, 78, 573, 573n
Johnson, M. 636n, 640
lsaenko, A. V.. 164, 312n, 315, Johnson-Laird. P. N. 619n
316
Jolles, A. 77
Ivanov, V. V. 198, 529, 531
Joly, A. 38n
Ivi, M . 138n, 141n, 248, 308, Jones, D. 234, 284, 287n
457, 618n
Jones, W. 44, 49n, 53
Ivi, P. 138n, 164, 234, 3 12n, Joos, M. 229, 240, 248, 422n
3 15, 464, 531
}ud, J. 1 5 1 , 1 59
Ivir, V. 479
Juliard, P. 46
Junius, F. 39
239
Kisseberth, C. W. 479
Kjolseth, R. 593
Kaburaki, E 617, 618
Klein, E. 624n
Kainz, F. 92
Klein, K. K. 530. 573
Kaiser, L. 234
Klein, W. 593
Kakridis, Y. 640n
Klimav, G. A. 497
Kalinin, V. M. 497
Koerner, E . F. K. 107, 268
Kamp, H. 657
Kofika, K. 378n
Kanerva, J. 654
Kohler, W. 378n
Kant, E. 388n
Kojen, L. 604n
Kaptan, R. 623
Kondraov, N. A. 328
Karadi, V. 50n
Koneski, B. 138n
Karcevski, S. 244n, 3 1 5
Konig, K. 46
Karlik, P . 687
Kopanev, P. l. 579
Karolak, S. 457, 616n, 670
Kopitar, J. 50n
Karttunen, L. 479, 610n
Kopp, G. A. 234
Katarina Il 43n
Korzybski, A. 428
K;Hii, R. 138n, 144, 4 1 1
Koschmieder, E. 484
Katz, J. J. 144, 442 , 445, 449. Kotelova, N. Z. 449, 457
Kotvickaja, S. 697
179, 609n
Kay, P. 650, 696
Kovacci, O. 144
Ktcnan, E. L. 479, 607, 607n, Kova, N. 336
612n
Kovtun, L. S. 593
Kl"iler, A. R. 144
Kraeninnikova, F. A. 579
Kl'mpelen, W. de 223, 223n
Kratil 9n
Ktmpson, R. M. 625
Krenn, H. 479
Ktnstowicz, M . 689n
Kroeber, A. L. 376, 497
Ktnstowicz, M. J. 479, 604
Kruszewski, M. 193, 194, 197,
Ktyser, J. S. 464n
2 5 1 , 277n, 282
Kiefer, F. 144, 449, 479, 484. Kuera, H. 497
27, 5 3 1 , 54 1 , 544, 548, 600 Kuehner, P. 46
Kukenheim, L. 3 7, 46
Kimball , J. 144, 449
King, R. D. 479
Kulagina, O. S. 527, 529, 537,
Kiparsky, C. 612, 612n
538, 539, 540, 54 1
Kiparsky, P. 142n, 612. 612n, Kuno, S. 617, 618, 618n
680, 689
Kunjanni Raja, K. 23
240
Registar imena
Kurath, H. 161, 164, 464n

Kurylowicz, J. 139, 198, 252n,
3 12n
Kuznjecov, P. S. 529
Labov, W. 161, 163, 582 , 591 ,
592n, 593, 638n
Lacerf, Y. 544
Ladefoged, P. 234
Lahutti, D. G. 484
Lakoff, G. 467, 468, 472, 479,
604, 604n, 633, 633n, 636n,
637, 637n, 639, 640, 643, 652
Lamb, S. 141, 365, 529, 545,
5 58, 559, 560, 564
Lambek, J. 536
Lancelot, Cl. 38
Lang, E. 479, 600
Langacker, R. 633, 633n, 634n,
636n, 639, 644, 698
Langendoen, D. T. 144, 479, 571
Lapteva, O. A. 328
Las n ik, H . 620n
Lazarus, M. 80
Laziciusz, G. 298, 3 1 5n
Lesnievski St. 415. 532
Lee, A. van der 449
Lee, P. 696n
Leech, G. N. 61 1n
Lees, R. B. 479,497, 5 1 3
Lehiste, l. 234
Lehmann, W. P. 59, 144, 529,
592n
Lehrer, A. 638n
Leibnitz, G. W. 388
Leisi, E. 449
Lenek, R. 593
Lenneberg, E. H 144, 385, 630n
Leontjev, A. A. 198, 385, 593
Lepschy, G. 248, 479
Lerch, E. 180, 180n, 182
Leroy, M. 46, 59, 144, 177n
Leskien, A. 95, 107, 202, 251,
285n
Lesnievski, St. 4 1 5, 532
Lei, Z. 451n
Leuninger, H. 385
Levelt. W. J. M. 385
Len, B. 647, 654, 692
Levinson, S. C. 611n
Le-Strauss, C. 371
Levkovskaja. K. A. 449
Lewis, C. l. 428
Li, Ch. N. 607n
Lieberson. S. 593
Linsky, L 428
List, G. 385
Llorach, A. E. 248
Locke, J 424
Locke, W. N. 529
Lockwood. D, G. 563, 565
Logar, T. 1 38n
Loja, Ja. V. 144
Lommel, H. 268
Lomtev, T. P. 483n
Longacre, R. E. 360, 366
Lotz, J. 497
Lounsbury, F. G. 44 1 . 449
Lucy, J. 696n
Lukasiewicz, J. 415
Lulle, R. 27
Lunt, H. G. 129, 129n, 144, 312n
Lyons, J . 15. 144. 385, 449, 479,
571, 593, 612n
Ljapunov, F. A. 529
Lju Jun-cjuan 528n
Ljudskanov, A. 527, 529
Macaulay, R. K. S. 479
Mackay, D. M. 449
Mackensen, l . 530, 573
Maclaury, R. 641
M akkai, A. 565
Malinowski, B. 373n, 439n, 584,
593
Malkiel, Y. 144, 182
Malmberg, B. 144, 248
Mandelbaum, D. G. 351
Mandelbrot, B . 367n, 487, 513
Marantz, A. 688, 689
Marcus, S. 527, 529, 53 1 , 540.
S41
Mare, F. V. 312n
Marhenke, P. 428
Maricki-Gadanski, K. 14n, 15,
i 18n
Mari, S. 268, 308
ta rkov, A. A. 481 , 485, 486
Markovi, M. 428
Mrouzeau, J. 176
M1 rr, N. J. 63n, 204, 205, 206,
l07, 208, 209, 2 10, 2 1 1 , 212,
l l 3, 21 5, 2 16, 2 17, 2 18, 2 18n,
ll i
M .a rt i net, A. 144, 248, 3 1 3, 314,
\lH, 329, 330, 331, 333, 334,
\ \ . 336, 337, 357n, 4 1 1
241
Many, A. 89, 92 , 236n, 575n

Marx, K. 347n
Mates, B. 428
Mathesius, V. 315, 324, 328
Mathiot, M. 376
Matilal, B. K. 23
Matore, G. 171, 435, 457
Mattheier, K. J. 604n
Matuevi, M. l. 197
Mauro, T. de 268
Mayenowa M. R. 449
McCarty, J . 682
McCawley, J. D. 449, 468, 479,
610n
McDavid, R. 161, 464n
McGregor, W. 698
Mchombo , S. 692
Mclntosh, A. 571, 593
Meillet, A. 59, 97n, I lOn, 1 69,
170n, 171, 171n, 197, 2 5 1 n,
388n, 392n
Meljuk, l A. 446, 449, 457, 479,
484, 527, 529, 53 1, 614, 614n
Menovikov, G. A. 593
Merrifield, W. 696
Meaninov, l. l. 213, 2 2 1
Meyer, P. 150, 2 2 5
Meyer, R. M. 433
Micklesen, L. R. 529
Mihajlovi, Lj. 138n
Mikaeljan, G. B. 457
Mikerov, E. K. 593
Mikloi, F. 56, 56n
Miku, R. F. 138n
Mill, J. 378n
Mill, J. S. 378n
242
Registar imena
Miller, G. A. 385, 42 1 , 513, 623,

630n
Miller, M. H. 385
Miller, R. L. 78
Misteli, F. 82n
Mohanan, K. R. 604n
Moisch, W. 476, 478n
Molonaja, T. N. 527, 529, 541
Monroe, G. K. 497
Montague, R. 455, 477, 479, 619
Moore, T. E. 606n
Moravcsik, E. 622n
Morf, A. 5 1 3
Morgan, J. L. 609n, 610n
Morris, Ch. W. 424,425,427, 428
Moser, H. 573, 593
Moskovi, V. A. 497
Motsch, W. 478, 478n, 667n
Mounin, G. 23, 46, 59, 144, 428,
529
Muhin, A. M. 453, 457, 673n
Mukafovskf, J. 315
Muller, F. 385, 593
Muller, M. 65, 67
Miillner, K. 479
Muljai, . 138n, 308
Nagy, G. O. 449
Neass, A. 428
Nebeskf, L. 42 1, 530, 548
Nencioni, G. 192
Nepold, W. 593
Neubert, A. 593
Neurath, O. 428
Newell, L. E. 565
Newmeyer, F. 646
Newmeyer, F. J. 604n, 620n,

630n
Nichols, J. 627n
Nida, E. A. 359, 376, 449, 457 .
529, 593
Nikolaeva, T. M. 376
Nikoljski, L. B. 593
Nirenburg, S. 604n
Nooten, B. A. van 23
Noreen, A. 236n
Novak, P. 53 1, 548
Novotny, M. 531, 548
O'Brien, R. J. 376, 479, 593
Oehrle, R. T. 604n
Oettinger, A. G. 484, 529
Oevermann, U. 593
Ogden, C. K. 428
Oh, Ch, K. 610n
Olmsted, D. L. 376, 449
Oosten, J. van 652
Orenik, J. 141n, 479
Orlenko, A. 527
Orr, J. 59
Osgood, Ch. O. 385. 440n
Ostermann, T. 182
Osthoff, H. 95, 107, 251
Otto, E. 78, 92, 575n
Owen, N. F. 531
Oegov, S. J. 449
Padueva, E. V. 672, 449, 457,
484, 613n
Paillard , D. 449
Palaemon, R. 2 5
Pallas, P. S. 43n
Palmer, L. R. 144
l'anconcelli-Calzia, G. 234
l'anevova, J. 657, 685 , 686n,
531, 617n
l'anini, 17, 18, 19
l'anov, M. V. 593
Paper, H. H. 497
11app, F. 484, 527,53 1, 541
Paris, G. 1 50n
l'arker-Rhodes, A. F. 497
l'arrott, L. Y. 604n
Parsons, T. 655
l'artee, B. 479, 686n
11askvaleva, E. 527
l'assy, P. 279
l1atafljali 19
l'aul, H. 48, 98, 99, 100, 101,
102, 104, 105, 107, 430n
Pavlov, l. P. 348 n
Pavlovi, M. 167, 167n, 176
l'cano, G. 416
Pcdersen, H . 59, 107, 388n,
392n
11cderson, E. 696
Pci, M. 144, 248
Pcirce, Ch. S. 424, 424n
11crles, M. 536
11crlmutter, D. 691 , 692
l'crlmutter, D. M. 479, 622, 622n
Pcsetesky, D. 684
l'ckovski, A. M. 200
l'cterfalvi, J .-M. 385
l'cters, S. 610n
l'ctofi, J . s. 479, 594, 600
!'etter, M. 675n
Pichon, E. 171
243
Pickett, V. 457
Pierce, J. R. 529
Pike, K. L 360, 361, 362, 363,
364, 366, 376
Pinborg, J. 3 7
Piotrovski R. G. 497, 5 1 3 , 5 3 1
Pisani, V . 67, 144, 185, 192
Pitagora 9n
Piiha, P. 527, 548
Pittenger, R. F. 140n, 376
Plath, W. 457, 484, 497
Platon 9, 9n
Pognan, P. 449
Pokomy, J . 144
Polivanov, E. D. 197
Pollak, H. 59
Pop, S. 159
Popov, V. Ju. 579
Porzig, W. 77, 78, 573, 573n
Porezinski, V. 285
Pos, H. J. 248
Posner, R. 59
Pospiil, D. 548
Postat, P. 248, 338n, 351, 363n,
479, 622
Posvanskaja. A. S. 198
Potebnja, A. A. 88, 92
Pott, A. F. 57, 78
Potter, K. 234
Potter, S. 144, 159
Pottier, B. 449, 457
Prie, J. B. 593
Prince, A. 680, 682
Priscian, 25, 26
Prokopovi, N. N. 457
Protagora 9n
Registar imena
244
Priicha, J. 144
Rodman, R. 479
Psellos,
Rommetveit, R. 385
M. 27
Puhvel, J . 144, 497
Ronjat, J . 1 67
Pulgram,
M. 1 56n, 1 59
E. R. 606n
Rosen, C. G. 62 2 n
E. 2 34, 378
Pullum, G. 624n
Pustejovsky, J. 664, 665

Putnam, H. 53 1
Roques,
Rosch,
Rosen, H . 593
Rosenbaurn, P. S . 144, 457, 609n

Quine ,
W. van O. 428, 5 1 3, 529
Radovanovi,
Radtke,
M. 604n, 687
I. 580n
W. 600
Raible,
692
M. 647, 654,
Ratsep, H . 479
Rask, K. R. 54, 54n, 54, 236n
Rea, J.
Regnel,
Reibel,
Ross, J . R. 468, 479, 604, 604n,

606, 609
A, 248, 298
D. 436. 449
D. A. 1 44
A. 657
Rousselot, P . J. 224, 2 34
Rozencvejg,
V. J. 529
Rubinstein, H . 220
Rudzka-Ostyn, B. 698
Russel,
Y. 497
Reformatski A.
A. 248
C. 487, 531
Ross, A. S.
Rossdeutscher,
Raki, S. 604n
Rappaport-Hovav,
Rosenberg, S. 385
Rosetti,
Ruwet,
B. 4 16n, 4 17, 4 18n, 428

N. 308, 479, 600
Ruika, R. 478n, 666n, 675n
Reichenbach, H. 42 1
Sack, F. 593
Reichmann, O. 449
Sadock, J. M. 66, 604, 609n, 698
Reiffer,
Sag, J.
E. 529
Revzin, l . l. 484, 529, 5 3 1 , 539

Richards, l . A. 428
Rianovi,
M. 479
Riedlinger, A. 268
A. 624n
Sajnovics, J . 45n
Salmon,
V. 46
Salus, P. H. 15, 37
Sarnpson,
G. 565
Riemsdijk, H. van 620
Sanctius, F. 38n
Ries, J.
Sanfeld, K. 392n
T. 457
M. 176
Riffaterre,
Rigler, J . 138n
Rjabova,
T. V. 385
Robins, R. H. 15, 37, 1 44, 571

Robinson,
W. P. 593
Sapir, E. 46, 244n, 34 1 , 341n,

342, 343, 344, 344n, 346,
347n, 3 50n, 3 5 1 , 372 , 373
Saporta, S. 385, 464n
245
Saussure, F. de 102 , 165, 175, Sebeok, T. 144, 308, 3 5 1 , 366.

195, 196, 2 36, 237, 240, 240n,
379, 449, 479, 565
241, 244n, 249, 250, 2 5 1 , Sechehaye, A. 269, 276
251n, 2 5 2 , 2 53, 2 54, 262, 268, Semaan, K. _37
273, 277n, 281, 285, 285n, Semenjuk, N. N. 593
315, 34 1 , 388n, 393, 393n, Serebrennikov. 8. A. 144, 164
W8n, 423n, 436, 574, 576, Seuren, P. A. M. 479, 6 16n
Sgall, P. 141 , 327, 328, 527, 530,
584
Sthaff, A. 428, 662
53 1 , 546, 547, 548, 564, 617n,
658, 685, 686n
St:hane, A. 144
Shamir, E. 536
Scharf , A. 30n
Shannon, Cl. E. 501 , 5 1 3
schatzle, P. 593
Shevelov, G. 139
Schegloff, E. 593
Schenkel, W. 457
Shuy, R. 593
Sibavajhi 32
Sd1ippan, Th. 428
Siensema, B. 392n. 4 1 1
Sthlegel, F. 53n
Slhleicher, A. 49, 58, 59, 60, 61, Sievers, E . 202 , 225, 226. 234
l n, 62, 63, 64, 65, 67, 94n, Silverstein, M. 693
Simeon, R. 248
207n, 2 5 1 , 253n
Simonyi, Z. 97n
,,hlezinger, l. 656
Singh, J. 513
'l'hmidt, J. 64, 64n, 67
Skalika, V. 315. 316
Vhmidt, L. 449
Slocum, J. 604n
'dtmidt, S. J. 600
Sljusareva, N. A. 2 51 n
'l'hmidt, W. 457, 579
Smirnicki, A. l. 339, 453
'"hmitz, R.-D. 604n
Smith, A. G. 376
Vhnelle, H. 479
Smith, F. 385
,,hreitberger. W. 59, 98n
Smith, H. l Jr. 129, 129n, 359,
'd trenk, J. 593
376, 457
'dtreuder, R. 668
Smolensky, P. 680, 684
'l'hrijnen, J. 1 59
'dlUchardt, H. 64n, 109, 1 10, Soboleva, P. A. 556, 557
1 1 1 , 1 12, 1 13, 177, 183, 430n Sokrat 9n, 14n
Sommerfelt, A. 1 1 3, 171
\l'htitzenberger M.-P. 144
S0rensen, H . Ch. 411
\thwake, H. P. 479
Sotavalta, A. 234
'dtwarz, H. 579
Souci, G. J. 440n
,, . ,,rie, J. 610n
246
Registar imena
Spang-Hanssen H. 4 1 1 , 428
Spence, N. e. . 376
Spencer, F. R. 497
Spencer, J. 426n
Sperber, H. 449
Spinoza, 8. 388n
Spitter, L. 1 13, 180, 180n, 182,
449
Staal, J. F. 23, 449
Stachowitz, R. 529
Staljin, J. V. 2 18, 220
Stankiewitt, E. 164, 176, 198,
312n
Stati, S. 449
Stegmiiller, . 428
Steiberg, D. D. 144
Steinitt, W. 449
Steinthal, H. 15, 79, 80 81, 82,
82n, 84, 92
Stepanov, Ju. S. 428
Stepanova, M. D. 449, 457
Stem, G. 432
Stetson R. H. 234
Stieber, Z. 2 12n
Stockwell, R. P. 479
Strauss, O. H. 513
Streitberg, W. 98n, 107, 268
Strevens, P. D. 571, 593
Stumpf, e. 227 n
Sturtevant, E. H. 351
Sturtevant, W. e. 586n
Swadesh, M. 350n,359,494, 497
Sweet, H. 225, 234, 236n, 279
Sweetter, E. 639n
Szemerenyi, O. 248
ahmatov, A. A. 200, 285n

aradzenidze, T. S. 268
aumjan, S. K. 141, 244, 248,
3 12n, 410, 449, 532, 549, 550,
552, 553, 554
erba, L. V. 197, 198, 507n
melev. D. N. 449
rejder, Ju. A. 484
vedova, N. Ju. 453, 457
vejcer, A. D. 580n, 586n, 593
Tagliavini, G. 46, 59, 144
Tanenhaus, M. K. 604n
Tannenbaum, P. H. 440n
Tappolet, E. 1 5 1
Tarlnov, Z. 697
Tarski, A. 415, 428
Tauli, V. 376
Taylor, R. 640
Teller, P. 449
Teraccini, 8. A. 185
Tesniere, L. 1 39, 453, 457
Titelova, M. 527
Theban, L. 457
Thomas, L. L. 220
Thomas, O. 479
Thomason, R. 455. 479
Thomsen, V. 59, 67, 107, 388n
Thrax, D. 14, 14n
Thumb, A. 59
Thurot, F. 38n
Titchener, E. B. 87n
Togeby, K. 4 1 1
Tolomei, e. 36
Tolstoj, N. I. 191
Tondl, L. 449
Topolmcka, Z. 616n
Toporii, J. 1 38n
Toporov, V. N. 198, 5 13, 531
Trager, G. L. 129, 129n. 234,
248, 359, 367n, 376, 457
Traugott, E. 640
Travnlek, F. 176, 3 1 5
Trier, J. 77, 433. 434n, 435, 449.
573, 573n
Tmka, B. 3 1 5 . 328
Trombetti, A. 19 1n, 206
Trubeckoj, N. S. 160n, 173n,
240n, 285, 285n, 286, 287,
287n, 288, 289, 292 , 293, 294,
295, 296, 297, 298, 299, 308,
312n, 3 1 5 , 3 16, 388n
Twadell, W. F. 359
l Jfimceva, A. A. 449
l Jhlenbeck, E. M. 479
l J ldall, H. I. 4 1 1
l Jllmann, S. 78, 436, 449
l J ngeheuer, G. 4 1 1
l l riagereka, J. 620n
l lspenski, B. A. 248, 376
l lspcnski, V. A. 604n
24 7
Vennemann, Th. 479

Ventris, M. 489n
Verner, K. 55n, 97, 97n, 107
Vidoeski, B. 138n
Viertel, J. 46
Villa-Dei de, A. 26n
Vinogradov, V. V. 197, 449
Visentioni, B. 479
Vito de, J. 385
Voegelin, C. F. 164, 248, 3 5 1 ,
376
Voe&elin, F. M. 248
Vossler, K. 81, 177, 178, 179n,
180, 180n, 181, 182 , 183
Vostokov, A. H. 56, 56n
Vsevolodova, M. V. 673n, 697
Vygotski, L. S. 92
Wachtler, K. 457
Wald, L. 144
Wales, R. J. 385
Warnock, G. J. 120n
Wartburg, W. von, 7, 78, 449
Wasow, T. 624n
Watermann, J. T. 59
VVatkins, C. W. 497
Watson, J. B. 348n
Weaver, W. 501
Vachck, J. 248, 3 1 5 , 3 16, 328
Wechsler, S. 629n, 654
Vta lcntin, P. 78
Valin, R. 171
Wegener, P. 423n
Wein, H . 92
v.-n Valin, R. van 638n
V.arro, M. T. 24
Weinreich, U. 144, 161n, 164,
V1&siliu, E. 479
243, 248, 385, 440n, 443, 449,
V.atc.r, J. SOn
592n, 593
Va mlryes, J . 168, 171, 272, 276, Weisgerber, L. 77, 77n, 78, 433n,
Wln
449, 573, 579
248
Registar imena
Weisler, S. 624n
Weitheimer, M. 378n
VVells, R. S. 248, 268, 359, 449
VVenker, G. 149. 149n
Whatmough, J. 484, 497
Wheeler, D. 604n
White, G. 428
Whitehead, A. N. 416n
Whiteley, W. H. 593
Whitney, W. D. 251, 337, 496n
Whorf, 8 . -L. 373, 373n, 376,
696, 696n, 697n
VVierzbicka, A. 449, 614p, 615,
61 5n, 633n, 636n, 662, 670,
670n, 697
VViehle, D. 593
Wiener, N. 498, 500, 500n
Wierzbicka, A. ln, 4n, 30, 38,
38n, 65
VVijk, N. van 312n
VVilliams, E. 620n, 638n
VVilss, W. 604n
VVindisch, E. 285n
VVinteler, F. 280
Wirth, J. 622n
VVittgenstein, L. 418n,462n, 575
Wiwel, H. G. 236n
VVoodworth, R. S. 375n
Worth, D. S. 479
Wotjak, G. 449
Wunderlich, D. 479, 593, 667
Wundt, W. 83, 84, 84n, 85, 86,

87, 87n, 92, 347, 378n, 430n,
436
Yngve, V. H. 529
Yule, G. U. 487, 497
Zec, D. 629n, 689
Zeuss, K. J. 56
Zgusta, L. 449
Ziff, P. 42 1
Zimmer, H. 107
Zinder, L. R. 197, 234, 5 1 3
Zipf, G. K . 487, 488, 489, 489n,
497, 513
Zolotova, G. A. 457, 673, 673n
Zubacy, J. 315n. 392n
Zvegincev, V. A. 15, 23, 37, 46,
59, 67, 78, 92, 144, 182, 201,
4 1 1 . 436, 449
Zwimer, F. 230n
epi, S. 78
ibreg, l. 612n
inkin, N. l. 234
irmunski, V. M. 593
ivkovi, S. 449
6lkiewski, S. 449
olkovski, A. K. 446, 449, 614,
614n
PREDMETNI REGISTAR
(Navedeni brojevi ne odgovaraju stranama ve paragrafima:
slovo n oznaava da se pojam pominje u napomeni ispod teksta
< ,dgovarajueg paragrafa) .
Mazija - kao predmet lingvistikih studija 306
Afektivna lingvistika - u okviru francuske lingvistike kole
168: - Ch. Ballyja 270
Aglutinativan, -ni jezici 63
Akademski semantiar v. semantiar (filozofski semantiar)
Aktualizacija: Ballyjeva teorija - e 273
Aktualizator: jezika sredstvo za aktualizaciju (v. aktualizacija)
Aktualni lenbli vty (eki termin) v. funkcionalna reenina
perspektiva
Akustiki, - a fonetika: poetak razvoja 223
Aleksand.rijci v. aleksandrijska kola
Aleksandrijska kola: glavni radni rezultati - e 14
Algebarska lingvistika nelinearnog (analitikog) tipa: smisao
termina - 530; razne kole 532-557
Algoritam: era - a u nauci 414
Alofona v. kombinatorina varijanta
Amerika lingvistika: poeci 337; znaaj Boasovih radova 338341 ; Sapirova teorija 34 1-345; Bloomfield i zasnivanje distri
bucionalizma 352-366; Pikeova Tagmemika 360-366; antro
poloka prouavanja jezika 367-376; psiholingvistika 377-385
Amerikanci, "amerikanci" kao kola u lingvistici (v. distribucio
nalisti)
Anaforizacija kao tema tekstualne lingvistike 596 i generativne
gramatike 629
Analogija, zakon - e 94
Analogisti: stav - a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9
Anomalisti: stav - a u antikoj diskusiji o poreklu jezika 9
250
Predr.netni regtar
Antimentalizam: - Bloomfieldove teorije 349-350

Antropoloki, termin u amerikoj nauci 367n
Antropoloka lingvistika (etnolingvistika, metalingvistika,
makrolingvistika) : poeci - e 367 - 373; Whorfova teorija
373-374; prelingvistika i paralingvistika ispitivanja 374; ki
nemika 375
Apelativni karakter jezika po Buhleru 435
Apercepcionalistiki, Wundtova - a teorija 83
Aplikacija po aumjanu 501
Aplikativna dominacija u aumjanovoj teoriji 554
Aplikativno-generativni model: faktori koji su uticali na uspostavljanje aumjanove teorije 549; sutina teorije 5 50-555
Aproksimativni metod u statistikim postupcima pri main
skom prevoenju 495
Apsolutiv u ergativnim jezicima 690
Arbeit des Geistes (nem. termin) u "gramatici koja se tie sadr
ine" 574
Arealna (geografska) lingvistika u okviru neolingvisti.ke 183;
njen doprinos dijalektologiji 188-190
Argument, pojam modeme logike 533
Arhifonema: nastajanje - e u procesu fonoloke neutralizacije
296
Artikulaciona (motorika) fonetika: poetak razvoja 223
Asimilacija: pojava - e po Grammontu . 166
Asocijativna teorija po Steinthalu 80
Asocijativni odnosi:
nasuprot sintagmatskim po Saussureu
408n
Atomizacija leksikih jedinica 670
Autoleksika sintaksa (engl. Autolexical Syntax) J. Sadocka 66
-
Balkanistika: zaetak - e 56n

Balkanologija v. balkanistika
Bau-vau (onomatopejska) teorija o postanku jezika Sn
Bazina kategorija u teoriji Bar-Hillela 534
Bazina komponenta sintakse u teoriji Chomskog 463
Bazini renici izraivanje - a 490
25 1
Beki serkl logiara v. logiki empiristi

Believe "prave"
l "neprave" imenice i teorija o prototipima
.
. 607
Biheviorizam kao nauni pogled 348; uticaj - a na ameriku
lingvistiku 349
Bilingvistiki: - a sredina i problemi jezika u kontaktu 161
Bilingvizam: ukljuivanje problema - a u studije dejeg jezika
167
Bioaran: - odnos u sintagmama (po Ballyju) 275; - a opozicija
u fonologiji 293; - (dihotomijski) princip u fonologiji 301
Binarizam: - u Ballyjevoj sintagmatici 275; - u lingvistikom
metodu Romana Jakobsona 30 1-303; znaaj Jakobsonovog
metodolokog - a u nauci 303-305
Binarnost (dihotomija) : princip - i u uspostavljanju distinktiv
nih (fonolokih) opozicija 301
Biolingvistika, Zipfova - 488
Bioloki naturalizam u lingvistici (darvinizam u lingvistici.
"Stammbaum" teorija, "pedigree" teorija) : osnovica teorije
- a 60-63; teorija - a u Miillerovoj stilizaciji 65
Bit u teoriji informacije 509
IUoomfieldovci v. distribucionalisti
Uoppovci v. komparatisti
Uritanska kola v. neofirthijanska lingvistika
eline (engl. termin) u Hallidayevoj teoriji 570
"
< :estica (engl. particle) u tagmemici 360
l )ans ka kola v. kopenhaka kola

Uarvinizam u lingvistici v. bioloki naturalizam
l kduktivni metod glosematiara 409
Uckodiranje: - u teoriji informacije 506; - u mainskom prevoenju 5 18
Uclikatnost u Hallideyevoj teoriji 570
l ,rmocija u R G 622
l kskriptivan, - a gramatika: u doba aleksandrijaca 14; Panini
jcva - 18; pogledi Baudouina de Courtenay na - u 195
252
Predmetni registar
Deskriptivna (strukturalna) lingvistika v. strukturalna lingvistika

Deskriptivna semantika v. semantika (filozofska)
Dezignator, pojam - a u modernim semantikim studijama 437
Dihotomija (binarnost): princip - e u prouavanju mere entropije 509
Dihotomijski, - princip v. binarni princip
Dijahronina (dinamika) lingvistika: - nasuprot sinhroni
noj lingvistici 267; poetak istorijske gramatike 54; osnovne
razvojne karakteristike - e u XX veku 1 3 1 ; strukturalno tu
maenje istorijskog razvoja jezika 309-314
Dijalektologija: poeci - e 106; - u centru panje lingvistikih
geografa 145; - u doba strukturalizma 160- 164
Dijalektoloki atlasi: znaaj rada na - ima za razvoj lingvistike teorije 148-152
Dijasistem u modernoj dijalektologiji 160
Dinamina lingvistika v. dijahronina lingvistika
Dinamika kategorizovanja 64 1
Ding-dong (nativistika) teorija o postanku jezika Sn
Disimilacija, pojava - e po Grammontu 166
Diskretno kontrastiranje u teoriji Chomskog 606
Diskurs : - u teoriji praana 326; - u sociolingvistikim prouavanjima 590: semantika - a 616
Disperzija: polje - e u fonologiji (po Martinetu) 313
Distinktivan, - a funkcija foneme 277
Distinktivna obeleja: Jakobsonova teorija o - ima fonema
300-303
Distribucija - fonema po Trubeckom 290; - kao osnovica me
toda amerike lingvistike 350
Distribucionalisti (bloomfieldovci, jelska kola, amerikan
ci), predstavnici distribucionalizma (v. distribucionalizam)
Distribucionalizam: metod - a u amerikoj lingvistici 352 : - u
ispitivanjima foneme 353; - u morfologiji 3 54 - u sintaksi
355; novija razvojna faza - a 356-358
Distribution mode (engl. termin) v. nain distribucije
Drvo u teoriji Chomskog 463
253
u Haysovoj teoriji 568

u Hallidayevoj teoriji 568
l )ubinska makrostruktura u tekstualnoj lingvistici 597
Dubinska sttuktura u teoriji Chomskog 462-463
Uubinski padei Charlesa Fillmorea 473
l )vos troka artikulacija u teoriji A. Martineta 331
Urvo zavisnosti
Uubina
l:ksotipski: - karakter operatora u teoriji Bar-Hillela 534

razvoj - e do
Flctcherovih radova 22 1-228; spektografska analiza u - i
228; u drugoj polovini XX veka 230-234
Eksplicitno: odnos - og u jeziku prema implicitnom (u svetlosti teorije informacije) 512
l :ks presivni karakter jezika po Biihleru 435n
lkstenzija znaenja u kognitivnoj teoriji 638, 638n
lkstenzivan, glosematiarski termin v. neobeleen (nemarkiran)
m cmentarne klase rei u aumjanovoj teoriji 553
lmanation des Geistes (nem. termin) u "gramatici koja se tie
sadrine" 574
l:mpatija: interesovanje za teoriju o - skom organizovanju re
enice 16 p; okolnosti pod kojima je pojam - e uveden u
lingvistiku 617; smisao korienja toga pojma 618
"l:mske" jedinice (engl. termin: "emic" units) termin u ameri
koj lingvistici 360
Endotipski: - karakter operatora u teoriji Bar Hillela 5 34
Energeia (grki termin) u Humboldtovoj lingvistici 7 1 ; u teoriji
pristalica "gramatike koja se tie sadrine" 574
1-:nkodiranje (kodiranje) : - u teoriji informacije 506; - u mainskom prevoenju 518
lntropija: merenje - e 508
lpisemema, termin - u amerikoj lingvistici 354 n
lpistemologija : epistemoloka orijentacija nauke XX veka 1 2 1 :
Hjelmslevljeva lingvistika n a pozicijama - e 409
lrgativ, ergativnost, ergativni jezici kao lingvistiki problem
690, 690n
l:ksperimental.na (instrumentalna) fonetika:
-
254
Predmetni registar
Estetski idealizam u lingvistici: formiranje osnovnih ideja - a

177; - u interpretaciji Vosslerove kole 178-182; - u inter
pretaciji neolingvista 183-192

Etimologija: - u antiko doba 9; - u indijskoj gramatiarskoj
tradiciji 2 1 : poeci - e u XIX veku 57; - u XX veku 133
Etnolingvistika prouavanja danas 697
Etnografska lingvistika, kola - e (kontekstualista) - 373n
Etnolingvistika v. antropoloka lingvistika
Faktivni glagoli kao lingvistiki problem 6 1 2
Familija (ruski termin semejstvo) " u teoriji Kulagine 538
Feature mode (engl. termin) v. nain uspostavljanja osobenosti
Fenogramatiki nivo v. konstitue ntski nivo
Fenogramatika: uvoenje termina - 546
Fenotipski jezik u teoriji aumjana 550
Field (engl. termin) v. polje
Filler (engl. termin) v. ispunjiva
Filologija: filoloko interesovanje za jezik u doba renesanse 36:
u XVII i XVIII veku 39; u XX veku 1 36
Filozofija jezika po Martyju v. psihologizam u lingvistici
Filozofska semantika v. semantika
Filozofski semantiar v. semantiar
Fiziofonetika nasuprot psihofonetici 282 n
Fleksivan, - n i jezici 63
Fona u Lambovoj teoriji 560
Fonema: objanjenje pojma - e 277; istorijat termina 277n; po
Baudouinu de Courtenayu 282 ; - po Sapiru 344; - po jone

su 287n; - po Trubeckom 287-2 9 1 ; - u Lambovoj teoriji
560; odnos generativne gramatike prema - i 465
Fonemiki stratum u Lambovoj teoriji 5 5 9
Fonemika, ameriki termin; v. fonologija
Fonetski nivo u Sgallovoj teoriji 546
Fonoestetika, Firthova teorija - e 3 73n
Fonologija: nauka o fonemama u duhu prake kole 277; osnl
vanje - e 285-287; fonoloki principi Trubeckog 287-298;
u Lambovoj teoriji 559
255
Fonoloka kola v. praka kola

Fonometrija, Zwimerova - 230
Fonon u Lambovoj teoriji 560
Fonostilistika: Grammontovo razraivanje problema - e 175n
Forma - nasuprot supstanci po Hjelms tevljevoj teoriji 397; - u
Hallidayevoj teoriji 569; - u teoriji Pe teta Hartmanna 576
Forma, formalistiki, termini moderne logike u strukturalnoj
lingvistici 242
Formalno znaenje u Hallidayevoj teorij i 569

Formant, termin u fonetici 222
Formator, pojam - a u semantikim s tudijama 437n
Francuska lingvistika kola: psihofQioloka, psiholoka i so
cioloka ispitivanja jezika u duhu - e 16 5 1 7 1 ; doprinos - e

razvoju stilistike 172-174
Fraza, termin u savremenoj sintaksi 360
Frazna struktura u teoriji Chomskog 463
Funkcija: - u tagmemici 361 n; - u teor ij i A. Martineta 334
l;unkcionalna gramatika Sanktpeterbuke kole 674
l;unkcionalna lingvistika A. Martinet:-= zasnivanje - 329;
osnovni principi - 330-335
l;unkcionalna lingvistika: - v. praka Oia ; - u DR Nemakoj
578
l;unkcionalna reenina perspektiva (eki termin: aktuain:i
leneni vety) u uenju prake kole 3 4
hankcionalna sintaksika teorija kogn i t:iVista 643
hmkcionalni potencijal leksikih jeca po uenju Sankt
peterburke kole 674
11unkcionalno-komunikativna gramaa G . A. Zolotove 673
11unkcionalno-semantiko polje u teOriji Sanktpeterburke
kole 674
hmktor: - kao pojam modeme logike 53> 3: - u Sgallovoj teoriji
-;46
c , n teorija v. teoriju o upravljanju i povez :f.vanj u
c .r ncaloko stablo, jeziko - po Schleiceru 61
u.rativizam funkcionalne orijentadj u amerikoj sredini
Mi4
Predmetni registar
256
Generativizam M. Bierwischa 667-668

Generativna fonologija, razvoj - e 465; - danas 604
Generativna gramatika: zasnivanje - e 458; transformacionali-
zam Zelliga Harrisa 459; nauni stav Chomskog u konfrontaciji

s naunim stavom Harrisa 460; osnovni pogledi Chomskog na
jezik 462-463; uvoenje metoda - e u razne domene jezikog
ispitivanja 464; generativni pristup u fonologiji 465 ; kontro
verzni pogledi pristalica - e na njen dalji razvoj 467; zasnivanje
generativne semantike 468; razliiti pogledi na semantiko
konstituisanje reenice 469 - 472 ; Filmoreova padena teorija
473; razvoj - e s kraja ezdesetih i poetkom sedamdesetih go
dina 474-477; - u Evropi 478; uverenja na kojima poiva i da
nas generativna teorija Chomskog 630; objanjenje "raskola" u
redovima generativista 63 1 ; znaaj teorije Chomskog danas
632
Generativna semantika: - u leksikom ispitivanju v. semanti
ku;
kao teorija suprotstavljena generativnoj sintaksi 468;
- krajem osamdesetih 604
Generativni pristup leksikonu J. Pustejovskog 664-665
Genotipski jezik u teoriji aumjana 550
Geografska lingvistika v. arealna lingvistika
Glasovne promene : - po Wundtovoj teoriji 86n.; po teoriji
mladogramatiara 94; - prema tumaenju strukturalne lin
gvistike 3 10; Jakobsonovi pogledi na uzroke - a 3 1 1 ; Marti
netova teorija o - ama 313
Glosar u mainskom prevoenju 525
Glosatori: - u doba aleksandrijaca 14
-
Glosematika (neososi.rijanstvo, danska kola, kopenhaka

kola) : zasnivanje teorije - e 393 - 396; predmet prouava
nja - e 396; teorija o odnosima forme i supstance, izraza i

sadrine 397-403; apstraktnost - e 403-406: metod komuta
cije u -i 406-408; razlikovanje paradigmatike od sintagmati
ke u -i 408
Glosologija v. semantika (lingvistika)
Glotogonijski, - teorije do XIX veka Sn i 42
Glotohronologija (leksikostatistika): postanak i znaaj - e 494
257
Govor (franc. parole) suprotstavljen pojmu "jezik" po Saussureu
266
GPSG v. gramatika generalizovane frazne strukture
Gradijent (engl. gradient) u Hallidayevoj teoriji 570
Graf aplikacije u aumjanovoj teoriji 554
Graf uloga - a u Haysovoj teoriji 543
Gramatike relacije u teoriji RG 622 i LFG 623
Gramatiki nivo v. konstituentski nivo
Gramatiki pravilne reenice:
u teoriji Chomskog 462 - u
-
teoriji Kulagine 53 7
Gramatika generalizovane frazne strukture (engl. Generali
zed Phrase Structure Grammar) u odnosu na omskijanski
generativizam 683
Gramatika generalizovane frazne strukture (GPSG), nova
verzija generativne gramatike 62 1; njeno zasnivanje i osnov

ne teorijske postavke 624
"Gramatika koja se tie sadrine" (nem. termin: die inhaltbe
zogene Grammatik) : zasnivanje kole 572-573; osnovni po
gledi na jezik 574; teorija P. Hartmanna 575-576; noviji raz
voj ove kole 577; odjeci - u DR Nemakoj 578
Gramatika konstrukcije (engl. Construction Grammar) Ch.
Fillmorea 650
Gramatika lunog para (engl. Arc Pair Grammar) u odnosu
na omskijanski generativizam 683
Gramatika skala i kategorija (engl. scale-and-category gram
mar) v. neofirthijanska lingvistika
Gramatika zavisnosti i projektivnosti: Haysova uloga u zasni
vanju - 543 : sutina teorije 543
Gramema, termin u amerikoj lingvistici 354n
Grammar - u odnosu na omskijanski generativizam 683
llarvardska kola: zasnivanje i odnos prema jelskoj koli 243;
znaaj - e 307
Hijerarhija, - lingvistikih fenomena 245
Hijerarhije optim.alnosti (engl. hierarchies of optim.ality) u
teoriji optimalizma 680
Predmetni registar
258
llijerarhizovanje tematskih uloga 647, 654

Hipersema u Lambovoj teoriji 560
Hipersemema u Lambovoj teoriji 560
Hipersememiki stratu.m u Lambovoj teoriji 559
Hipersemon u Lambovoj teoriji 560
llipertagmema u Pikeovoj teoriji 361
Hipofonema u Lambovoj teoriji 560
Hipofonemiki stratum u Lambovoj teoriji 560
Hipoteza o leksikoj morfemi L. Bloomfielda 688
Hipoteza o leksiko-morfemskoj osnovici morfologije
R.
Bearda 688
Hipoteza o neakuzativnosti (engl The Unaccusative Hypo
thesis) 691
Homonimija: - razgraniena od polisemije po Hjelmslevu 401
Homonimijski konflikti, teorija o - ima 1 56
Humboldtizam: Humboldtove ideje koje zastupaju predstavnici
- a 71-75
Idealistika stilistika v. stilistika
Idiolekt termin modeme dijalektologije 160
llokucioni: - aspekt govornog ina 609
Imanentan: jezik kao - a pojava po teoriji glosematiara 404
Implicitno: odnos -og u jeziku prema eksplicitnom (u svetlosti
teorije informacije) 512

Implikacije kao lingvistiki problem 612
Indeks u teoriji Bar-Hillela 534
Indijska gramatiarska kola: poeci - e 16-18; Paninijeva gra
matika 18; epoha posle Paninija 19; opti znaaj rada - e 19-23
Individualna psihologija u jeziku : po Steinthalu 8 1 ; po Vosslcru
179: po teoriji neolingvista 186
Individualna stilistika v. stilistika

Inhaltbezogene Grammatik v. "gramatika koja se tie sadrine"
Inhaltlicher Aufbau (nem. termin) u "gramatici koja se tie sa
drine" 574
Inkompatibilan, - ne tendencije jezikog razvoja 31 1
lnnere Sprachform, v. ununja forma jezika
259
Inovacija, jezika - 64
Instrumentalna fonetika v. eksperimentalna fonetika
Inteligibilitet: fonetska prouavanja u vezi s obezbeenjem - a
232
Intenzivan, glosematiki termin v. obeleen
Interjekcionalna teorija v. puh-puh teorija
Interpretativna semantika u okviru generativne gramatike 470
Invarijanta: apstrahovanje - e kao osnovica modeme metodoloke procedure u nauci XX veka 1 16
lnvarijantan, - ne jezike jedinice u fonologiji 289
lspunjiva (engl. termin filler) u Pikeovoj teoriji 361
lstoricizam, - mladogramatiara v. mladogramatiari
Istorija jezika v. dijahronina lingvistika
lzoglosa, primena koncepta - e u Schmidtovoj teoriji talasa 64
lzomorfnost: pojam - i u duhu Kurylowic:zevog shvatanja 3 1 2n
Izraz nasuprot sadrini po Hjelmslevljevoj teoriji 397
jackendoffova teorija o jeziku 659-663
Jafe ts ka teorija Marra 208-209
jedinica (engl. unit) u Hallydayevoj teoriji 508
j c ls ka kola v. distribucionalisti
Jtzici "rascepljene" ergativnosti (engl. the split ergative lan
guages) 693
.Jtzici u kontaktu: fenomen - u centru panje modeme lingvi
stike 161
.Jtziki savez: interesovanje za fenomen - a u neolingvistici 190
i u lingvistici prake kole 320
Jrziko ispoljavanje (engl. performance) po Chomskom 462
.Jrdko zajednitvo: koncept - a u sociolingvistici 586
.Jrdk (franc. langue) : pojam - a suprotstavljen pojmu govora
po Saussureu 206
jr1.ik-posrednik u mainskom prevoenju 527
.Junktura: razraivanje problema - e u eposi distribucionalizma
:\ 53
kalkulus:
jezik shvaen kao - 427

kallorija u "gramatici koja se tie sadrine" 574
260
Predmetni registar
Kategorijama gramatika identifikacionog tipa u razradi Bar

Hillela 533-536: najnoviji razvoj 604
Kategorijama gramatika zasnovana na principima matema
tike teorije skupova: uloga Kulagine u zasnivanju - 537;
sutina teorije 538; ocena teorije 539; dalja razrada teorije
540
Kategorijama lingvistika P. Hartmanna v. "gramatika koja se tie sadrine"
Kategorizovanje po kognitivistima 63 7, 640
Kauzacija: pojam - e u semantikim ispitivanjima 441
Kazanjska kola: uslovi njenog postanka i radnog dometa 193194: stavovi - e posebno znaajni za razvoj lingvistike 196
Kibernetika: zasnivanje - e 498; doprinos - e razraivanja teorije informacije 498-502
Kimograf u fonetici 224
Kinema, distinktivna jedinica kinemike 375n
Kinemika v. antropoloka lingvistika
Klasa u Hallidayevoj teoriji 568
Klasina stilistika v. stilistika
Klasifikacija, - jezika: po Schleicheru 63; psiholoka (Steinthalova) 82 : konceptualna (Sapirova) 34 1n
Klju: pojam - a u sociolingvistici 587
Kod u teoriji informacije 506; u ma.Jinskom prevoenju 5 17
Kodiranje v. enkodiranje
Kodni um, termin primenjen na dijalekatske pojave 161n
Kodno jezgro, termin primenjen na dijalekatske pojave 161n
Kognitivna lingvistika, novi naziv za revidiranu stratifikacionu
gramatiku 563
Kognitivna lingvistika; njeni glavni zadaci 634
Kognitivni domen po kognitivistima 636
Kombinatorina varijanta fonema (alofona) : definicija - po
Trubeckom 289
Komparatisti, prvi - (boppovci) : epoha - a 53-59
Komparativna gramatika: - poetkom XIX veka 53-59; - u
doba mladogramatiara 94-98; - u XX veku 132; matemati
ki kriteriji u komparativno-istorijskim studijama jezika 494
261
Kompetencija govornog predstavnika po Chomskom 462

Kompleks u aumjanovoj teoriji 553
Kompleksni simboli u teoriji Chomskog 463
Komponentna analiza znaenja 441
Komunikativni kanal (prenosni) u teoriji informacije 5 10
Komutacija, glosematiki termin v. supstitucija
Konceptualna semantika kao posebna lingvistika disciplina
661
Konceptualni (Sapirov) kriterij za klasifikaciju jezika v. klasifikacija jezika
Konfliktni principi i modulska teorija 619
Kon.katenativna struktura u poreenju s determinativnom 543
Konstituent, termin savremene lingvistike 36 1n
Koostituentski (fenogramatiki, gramatiki) nivo u Sgallovoj
teoriji 546
Kontekst po uenju prakih funkcionalnih generativista 686
Kontekst u Hallidayevoj teoriji 569
Kontekstualisti, predstavnici kole kontekstualne (etnografske)
lingvistike 373 n i 566
Kontekstualna lingvistika J. R. Firtha 566
Kontekstualna znaenja u Hallidayevoj teoriji 569
Kontinuum u Hallidayevoj teoriji 570
Kontradiktoran, -ne tendencije u jeziku nagoveten u uenju
Baudouina de Courtenay 195
Kontrolor prazne kategorije po teoriji generativne sintakse
629
Konvencionalizovani obrazac klauze po kognitivizmu 635
Konvencionalne (lingvistike) implikacije nasuprot konver
zacionim 610
Konverzacione implikacije nasuprot konvencionalnim (lingvi
stikim) 610
Kopenhaka kola (danska kola strukturalne lingvistike):
osnivanje - e 386-387; Br0ndalovi pogledi na jezik 388-391;
Hjelmslevljeva glosematika 392-4 1 1
Kopenhaki lingvistiki serkl: zasnivanje - a 387
Koren rei u semitskoj lingvistikoj teoriji 35
262
Predmetni registar
Korenski, - jezici 63
Korpus, termin u amerikoj lingvistici 352
Kreolski jezici (meani jeZici, engl. pidgin languages) : - po
Schuchardtovoj teoriji 1 10
Kriptografija: statistika u -i 489
Kvantitativna (statistika) lingvistika: poetak statistikog is
pitivanja jezika 485-489; osnovne teorijske tekovine - e 489;
primena statistikog metoda u leksikografiji, stilistici, dijalek
tologiji 490-494; statistiki metod u komparativno-istorijskim
studijama i zasnivanje glotohronologije 494; statistiki metod
u teoriji informacije i mainskom prevoenju 495
Kvantitativna izoglosa u poljskoj dijalektologiji 163
Labave (engl. fuzzy) granice meu kategorijama 638
Lajpcika kola v. mladogramatiari
Langue (franc. termin) v. jezik
Leks u Lambovoj teoriji 560
Leksema u Lambovoj teoriji 560
Leksemiki stratum u Lambovoj teoriji 559
Leksika funkcija: koncepcija - e u teoriji sovjetskih semanti
ara 446
Leksika sintaksa nasuprot strukturalnoj 453
Leksiko-funkcionalna gramatika (engl. Lexical Functional
Grammar) u odnosu na omskijanski generativizam 683
Leksiko-funkcionalna gramatika (LFG) nova verzija genera
tivne gramatike 62 1 ; njeno zasnivanje i osnovne teorijske po
stavke 623
Leksikalizam Chomskog 471
Leksikografi: - iz epohe aleksandrijaca 14
Leksikografija: - u doba Arabljana 33; problemi modeme - e
442
Leksikon u teoriji Chomskog 463
Leksikostatistika v. glotohronologija
Lekson u Lambovoj teoriji 560
Leksotaktika pravila u Lambovoj teoriji 560
,
263
Lenjingradska fonoloka kola kao nastavlja erbinih shva

tanja 197
LFG v. leksiko-funkcionalna gramatika
lingvistika geografija: zasnivanje kole
metoda 145- 1 5 2 ;
glavne teorijske tekovine 152-1 58
lingvistiki relativizam, Humboldtov - 74
literarna stilistika, kola - e 180
Logika koncepcija jezika u radovima predstavnika Port-Royala
38: u doba francuskog racionalizma 41
Logiki empiristi (logiki pozitivisti, beki serkl logiara)
doprinos - a izgraivanju logistikog metoda 4 18
Logiki pozitivisti v. logiki empiristi
Logiki simbolizam u lingvistici 412-42 1
Logina forma u teoriji Chomskog 62 1
Logistiki - a gramatika 419
Logistika: poetak - e 415; okviri interesovanja - e 4 16-42 1
Lokucioni: - aspekt govornog ina 609
Makrolingvistika nasuprot mikrolingvistici 367n i 487
Makrosociolingvistika nasuprot mikrosociolingvistici 580
Manifestation mode (engl. termin) v. nain manifestacije
Markiran (obeleen) nasuprot nemarkiranom (neobeleenom)
295 i 305
Markovljev proces u matematikoj lingvistici 486
Marrizam: poeci - a 205; glavne Marrove ideje 206-2 1 3 : - u
razradi Marrovih uenika 2 1 3-2 18; kraj - a 2 18; posledice
epohe - a u sovjetskoj lingvistici 2 19
Mainsko prevoenje: interesovanje za - 5 14; faktori koji s u
uslovili - 5 1 5 ; poeci - a 5 16; angaovanje lingvistikih sna
ga oko - a 5 1 5-528; najnoviji razvoj 604
Matematika lingvistika kvantitativnog ( = nealgebarskog
karaktera: zasnivanje i znaaj - 480-493
Maternji jezik po teoriji neohumboldtovaca 574
Matrice, lingvistike - u Pikeovoj teoriji 361
Mentalizam: stav strukturalne lingvistike protiv - a 238
Mera kongruentnosti jezika u mainskom prevoenju 523
Meani jezik v. kreolski jezici
264
Predmetni registar
Meanje (ukrtanje) jezika po Schuchardtovoj teoriji 1 10: po

Marrovoj teoriji 208
Metafora u teoriji kognitivista 640
Metajezik: poetno interesovanje za - 1 2 1 ; izgraivanje -a 413;
- kao predmet interesovanja glosematiara 392; - u seman
tici 614; semantiki - A. Wierzbicke 614
Metalingvistika v. antropoloka lingvistika
Metalogika: interesovanje - e za metajezik 4 1 5
Metamatematika: interesovanje - e z a metajezik 4 1 5
Metonimija u teoriji kognitivista 640
Mikroglosari u mainskom prevoenju 519
Mikrolingvistika nasuprot makrolingvistici 367n i 487
Mikroredukcije u nauci 662n
Mikrosociolingvistika nasuprot makrosociolingvistici 580
Minimalizam; zasnivanje 675, glavni teorijsko-metodoloki postulati 676-678; diskusione teme u sadanjoj fazi minimali
zma 689
Mladogramatiari: lajpcika kola i zasnivanje mladogramatiar
stva kao teorije i metoda 93-98; istoricizam - a 98; teorijski
pogledi H. Paula 99-106
Model: teorija jezikih - a 530; - u aumjanovoj interpretaciji
550
Modul, termin preuzet iz kompjuterskog programiranja 619
Modulsko ustrojstvo jezika kao problem od ireg znaaja 619
Monema u Martineovoj teoriji 331
Monogeneza jezika po Trombettiju 191n; po Marru 206
Montagueova gramatika engleskog jezika kao predmet interesovanja predstavnika generativne gramatike 477
Morf u Lambovoj teoriji 560
Morfema u amerikoj lingvistici bloomfieldovskog tipa 354 : u
Lambovoj teoriji 560
Morfemiki stratum u Lambovoj teoriji 559
Morfofonologija u programu prake kole 32 1
Morfofonoloki nivo u Sgallovoj teoriji 546
Morfologija sintaksikih jedinica po Martinetu 333
Morfon u Lambovoj teoriji 560
265
Morfotaktika pravila u La.mbovoj teoriji 560

Moskovska kola semantiara 67 1-672
Motorika fonetika v. artilrulaciona fonetika
Mutterspache (nem. termin) v. maternji jezik
Nain distribucije (engl. termin: distribution mode) u tagme
mici 362
Nain manifestacije (engl. termin: the manifestation mode)
u tagmemici 362
Nativistika teorija v. ding-dong teorija
Neakuzativnost i neergativnost kao sintaksiko-semantiki fenomeni 691-692
Nemarkiran (neobeleen) nasuprot markiranom 296 i 305
Neobeleen v. nemarkiran
Neofirthijanci (britanska kola) v. neofirthijanska lingvistika. .
Neofirthijanska lingvistika reprezentovana "gramatikom
skala i kategorija": aktivnost neoftrthijanaca 566; teorija M.
Hallidaya 567-570
Neohumboldtovci, sledbenici Humboldta 77; osnivai "gramatike koja se tie sadrine" 572
Neolingvistika v. estetski idealizam u lingvistici
Neososirjanstvo v. glosematika
Neposredni konstituenti u morfolokoj i sintaksikoj teoriji di
stribucionalizma 355
Neutralizacija: fonoloka
po Trubeckom 296
" Nezavisni": - u odnosu na mladogra.matiare 108; ideje "nezavisnog" H. Schuchardta 108- 1 1 3
Nivo, jeziki - : znaaj utvrivanja - a pri jezikoj analizi 3 54
Nivo funkcionalne strukture u LFG 623
Nivo konstituentne strukture u LFG 623
Nominacija: problem - e u semiotikim studijama 436
Normativna gramatika u doba aleksandrijaca 14; Paninijev rad
na - i 18; u XVIII veku 40
.
Ob u aumjanovoj teoriji 550

Obeleen v. markirao
266
Predmetni registar
Ogranienja na mogue derivaclje u generativnoj gramatici

472
Okresnost' (ruski termin) u teoriji Kulagine 538
Okvirna semantika (engl. Frame Semantics) Ch. Fillmorea
648, 679
Operand u aumjanovoj teoriji 555
Operator u teoriji Bar-Hillea 534
Opozicija: jeziki sistem poiva na principu - a 261 ; fonoloka
teorija - a 292
Opta lingvistika: poetak - e sa Humboldtom 68
Opti semantiar v. semantiar (filozofski)
Oslikavanje (engl. imagery) po kognitivistima 634
Osnovne semantike rei u teoriji sovjetskih semantiara 446
Otvor (engl. termin: slot) u Pikeovoj teoriji 361
Pade u teoriji Chomskog 627
Padena gramatika Charlesa Fillmorea 473: njena sudbina danas 604
Palatogram u fonetskim ispitivanjima 224
Paradigma u sintaksi 453
Paradigmatika u odnosu na sintagmatiku po Hjelmslevu 408
Paralingvistika v. antropoloka lingvistika
Parole (franc. termin) v. govor
Particle (engl. termin) v. estica
Paulova teorija v. mladogramatiari
"Pedigree" teorija v. bioloki naturalizam u lingvistici
Perceptualna fonetika: njeni zadaci 232
Performativni glagoli u generativnoj semantici 604:
u Austi
novoj teoriji 609
Personalnost: operativni pojam sanktpeterburkih funkcionalnista 674n
Peterburka kola: osnovne odlike 197
Pidgin language (engl. termin) v. kreolski jezik
Polisemija, po kognitivistima 639
Polisemija: Hjelmslevljevo razgraniavanje -e od homonimije
40 1 ; odnos - e sa frekvencijom rei 491
-
267
Polisintetiki, - a jezika grupa 34ln

Polje (engl. termin field) u tagmemici 362
Pomeranje du skale ranga (engl. termin shunting) u Hallidayevoj teoriji 568
Pomona jedinica u Haysovoj teoriji 543
Povrinska struktura u teoriji Chomskog 462
Poziciona sintaksa ]. Furqueta 453
Pragmatika po Morrisu 425; - kao nova lingvistika disciplina
610: ta prouava - 6 1 1
Pragmatska semantika suprotstavljena sintaksinoj i leksikoj
611
Prajezik: problem - a u lingvistici poetkom XIX veka 70; kao tabu tema u doba marrizma
Praka kola (praani, kola funkcionalne lingvistike, kola
f'onologa) : zasnivanje prakog lingvistikog serkla 3 1 5 ; dalji
istorijat 3 16; principi - e 317 - 322; razvoj do sedamdesetih
godina 323; teorija o funkcionalnoj perspektivi reenice 324;
sintaksike koncepcije razvijane tokom ezdesetih godina
325; analiza na nivou diskursa 326; algebarska lingvistika i
praani 327
Praki funkcionalni generativizam: vodei predstavnici 685;
uverenja predstavnika - a 686-687; tematske uloge u vienji
ma predstavnika - a 657-658
Praki lingvistiki serkl v. praka kola
Pravila korespondencije u teoriji aumjana 550
Pravila povezivanja (engl. linking rules) u Fillmoreovoj gra
matici konstrukcije 650
Pravila prepisivanja (engl. rewriting rules) u teoriji Chomskog 463
Pravila realizacije u Lambovoj teoriji 560
Pravila zavisnosti u Haysovoj teoriji 543
Prazna kategorija u teoriji generativne sintakse 629
Praani v. praka kola
Predikacija po Aristotelu ll n
Predikat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10; po Aristo
telu l l
268
Predmetni registar
Pred.iktabilnost: pojam - i u teoriji informacije 508

Prelingvistika v. antropoloka lingvistika 374
Prenosni kanal v. komunikativni kanal
Presupozicija: - u semantikim ispitivanjima Fillmorea 445;
kao znaajan optelingvistiki koncept 474; interesovanje za
- e u osamdesetim godinama 612
Princip podsistema Morrisa Hallea 689
Princip pojmovne bliskosti primenjen u sintaksi 642
Pri.nuda - operativni pojam u optimalizmu 681
Pristup koji je orijentisan na pri.ncipe i parametre, obuhvatan naziv za novija teorijska vienja Chomskog 620
Procesi u sinhroniji po teoriji generativne gramatike 462
Projektivnost u Haysovoj teoriji 543
Promocija u RG 622
Prosta alternativa u odreivanju bita 509
Proirena standardna teorija Chomskog 470; njen diskretni
karakter 606; - posmatrana iz hronoloke perspektive 620
Prototip u kognitivistikoj teoriji 638
Prototipi: zasnivanje teorije o - ma 606; znaaj teorije o - ma
u lingvistici 607
Prototipski ostvaren vrilac radnje 652
Psihobiologija, Zipfova 488
Psihofizioloka ispitivanja jezika u francuskoj lingvistici 166167; - u okviru psiholingvistike 377
Psihofonetika nasuprot ftZiofonetici 282n
Psiholingvistika: oblast njenog prouavanja 377; udeo psiho
loga u razraivanju - e 378; metod psiholingvistikog ispiti
vanja 3 79-384; doprinos - e ispitivanju mehanizama pamt"
nja i uopte procesa uenja 384
Psihologija naroda,
izraena u jeziku; poetak teorije o - "
u Humboldtovom uenju 73; - po Steinthalu 8 1 ; - p o
Wundtu 85
Psihologiza.m u lingvistici: asocijativna (Steinthalova) psiholoMI
ja jezika 80; apercepcionalistika (Wundtova) psihologija jr
zika 84; Martyjeva "filozofija jezika" 84
-
269
Psiholoki, -a klasifikacija jezika v. klasifikacija jezika; - e teo

rije jezika v. psihologizam u lingvistici
Puh-puh (interjekcionalna) teorija o poreklu jezika Sn
Pustaja kletka (ruski termin) u aumjanovoj teoriji 553
Qualia structure (engl. termin) u teoriji J. Pustejovskog 665
Racionalna stilistika v. stilistika
Reenica: po Aristotelu l l ; po Dionysiosu Thraxu 14n; definicija - e u duhu distribucionalizma 357
Redundancija: funkcija - e u procesu sporazumevanja 5 10
Redundantan nasuprot relevantnom 238
Referencija: izuavanje - e nominalnih rei u lingvistici 613
Referencijalno znaenje kao problem preuzet od logiara 612
Relaciona gramatika (engl. Relation Grammar) u odnosu na
omskijanski generativizam 683
Relaciona gramatika (RG) , nova verzija generativne gramatike
621
Relativna vrednost saoptenja u teoriji informacije 508
ltelatori u aumjanovoj teoriji 553
ltelevantan nasuprot redundantnom 238
ltema nasuprot temi 324
Rematika v. semantika (lingvistika)
ltcmatologija v. semantika (lingvistika)
ltcprezentativan karakter jezika po Bi.ihleru 435n
ltctori iz epohe aleksandrijaca 14
lttvidirana proirena standardna teorija Chomskog posma
trana iz hronoloke perspektive 620
KG v. relaciona gramatika
Sndrina nasuprot izrazu po Hjelmslevljevoj teoriji 397
S<ale-and-category grammar (engl. termin) v. gramatika skala i
kategorija
kale of delicacy (engl. termin) v. skala delikatnosti
Nt'rna u Lambovoj teoriji 560
Nt'mantema, termin amerike lingvistike 334n ; - u Sgallovoj teo
riji 546
270
Predmetni registar
Semantiar (filozofski semantiar): opti - i i njihovo illozof

sko interesovanje za jezik 426; akademski -i i njihov rad na
semantikoj i sintaksikoj problematici 426-428
Semantika (znaenjska) kategorija, pojam preuzet iz filozofi
je 532
Semantika kohezija teksta, pojam - u tekstualnoj lingvistici
598
Semantika konfiguracija reenice u sintaksikoj teoriji praana 325
Semantike prime po Boguslawskom 670
Semantiki nivo sintakse u shvatanjima nekih praana 545
Semantiki potencijal u Harderovoj semantikoj teoriji 669
Semantiki profil rei 440
Semantiki (znaenjski) sistem u centru panje strukturalne
semantike 433
Semantiko polje: teorija o -ima 434-436
Semantika (filozofska semantika) - po MGrrisovom shvata
nju 425: deskriptivna - po Camapu 427; teorijska - po Car
napu 427
Semantika (semaziologija, sematologija, glosologija, rema
tika, rematologija) u lingvistici; od Breala do predstavnika
strukturalne semantike 429-432 ; teorija o semantikim siste
mima 432-436; semiotiki problemi 436-438; uoavanje teo
rijsko-metodolokih nedostataka 439; istraivanje "semanti
kog proilla" rei 440; komponentna analiza znaenja 440 ;
traenje objektivnih metoda u leksikom ispitivanju 442 ; do
prinos generativne gramatike studijama leksikog znaenja
443; povezivanje semantikih studija sa sintaksikim 44 ;
uvoenje koncepta presupozicije u ispitivanja leksikog zna
enja 445; teorijski pristup sovjetskih semantiara 446-447;
ispitivanje gramatikih znaenja 448
Sematologija v. semantika
Semaziologija v. semantika
Semema u Lambovoj teoriji 560
Sememiki stratu.m u Lambovoj teoriji 559
271
Semiologija (semiotika) : poetak - e u lingvistici 423: Peircea
va (filozofska) koncepcija - e 424; Morrisova (filozofska) in

terpretacija semioloke problematike sa podelom - e na
pragmatiku, semantiku i sintaksu 42 5
Semiotika gramatika McGregora 698
Semiotika v. semiologija
Semoglif u Sgallovoj teoriji 546
Semologija, jedna od grana antropoloke lingvistike 422n: - u
Lambovoj teoriji 559
Semon u Lambovoj teoriji 560
Semotaktika pravila u Lambovoj teoriji 560
Sgallov generativni pristup jeziku: zasnivanje teorije 545 : sutina teorije 546: sadanja razvojna faza teorije 547
Shematizovane slike u kognitivnim domenima 636
Shunting (engl. termin) v. pomeranje du skale ranga
Signifiant (franc. termin) u odnosu na signifie po Saussureu
262
Signifie (fran. termin) u odnosu na signifiant po Saussureu 202
Simbol: upotreba - a u procesu analize 414
Sinhronina (statika) lingvistika nasuprot dijahroninoj (dinamikoj) lingvistici po Saussureu 267
S inhronija nasuprot dijahroniji po Saussureu 267
S intagma po Ballyju 275
Sintagmatika u Believoj jezikoj teoriji 202 ; - u odnosu na
paradigmatiku po Hjelmslevu 408
S intagmatski odnosi nasuprot asocijativnim po Saussureu
408n
Sintagmema u Pikeovoj teoriji 361
Sintaksa, filozofska -: po Morrisu 425; po Camapu 427
S intaksa, lingvistika - : u doba aleksandrijaca 14; razvoj - e od
poetka ovog veka do zasnivanja generativne gramatike 450,53; generativni pristup u - i 454, 458-463; -u sedamdese
lim godinama 455-456
tt lntaksema u teoriji G. A. Zolotove 673, 673n
tt i ntaksika forma rei u teoriji G. A. Zolotove 673
"interna u teoriji Martineta 332
272
Predmetni registar
Sintematika, nauka o sintemi 332

Sintetiki, - govor 223
Sistem: postavljanje - a u centar ispitivanja nauke XX veka 1 19:
teorija o jeziku kao -u, osnovica strukturalne lingvistike 323
Sistemski poredak tematskih uloga i adverbijala 686
Skala delikatnosti (engl. scale of delicacy) u Hallidayevoj teoriji 568
Skala eksponencije u Hallidayevoj teoriji 568
Skala ranga u Hallidayevoj teoriji 568
Skolastika gramatika: odlike - e 27
Skolijasti iz epohe aleksandrijaca 14
Slobodni predikatski modifikator po prakim generativistima
639
Slot (engl. termin) v. otvor
Socijalan - a uslovljenost prvih jezikih ispitivanja 1-6; teorija o
- oj funkciji jezika, osnovica strukturalne lingvistike 237
Socijalna lingvistika v. sociolingvistika
Socijalni dijalekti u amerikoj lingvistici 582
Sociolingvistika: predmet prouavanja - e i odnos prema dru
gim disciplinama 580-58 1; poeci - e u SAD 582 ; faktori koji
su uslovili dalji razvoj - e 583; razvoj - e u Evropi 584; - u
sedamdesetim godinama 585; teme koje obrauju - 586502 ; najnoviji razvoj - e 604
Sociologija jezika nasuprot sociolingvistici 580n
Socioloka lingvistika u okvirima francuske lingvistike kole
169
Socioloka stilistika v. stilistika
Spektograf u fonetskim ispitivanjima 229
Sphota u tradiciji indijskih gramatiara 23
Sreeni karakter pravila u teoriji Chomskog 462
Stadijalnost Marrova teorija -i 207
Stammbaum" teorija v. bioloki naturalizam
Standardna teorija Noama Chomskog posmatrana iz hronolo
ke perspektive 620
Statika lingvistika v. sinhronina lingvistika
Statistika lingvistika v. kvantitativna lingvistika
273
Stenografija, doprinos - e uvoenju statistikog metoda u jezika ispitivanja 485

Stepen bazinosti u Hallidayevoj teoriji 568
Stilistiki kriticizam Lea Spitzera 180n
Stilistika, razliite koncepcije - e: klasina - 172 ; socioloka
172 : individualna - 173; kolektivna - 173; opta - 173; - u
duhu shvatanja harvardske kole 175: idealistika - Lea Spit
zera 180; tracionalna (Ballyjeva) - 271
Stohastiki proces u teoriji informacije 507
Stratifikacija jezika: semiotika - po Wegeneru 423n
Stratifikaciona gramatika: zasnivanje - e 558; sutina Lambove teorije 559-561 : najnoviji razvoj 562 ; - interpretirana kao
"kognitivna lingvistika" 563: interesovanje za - u 563
Stratumi u Lambovoj teoriji 559
Struktura: - sistema u centru panje nauke XX veka 1 19 : - u
Hallidayevoj teoriji 568
Strukturalizam: - u nauci XX veka 1 19-1 2 1 ; prihvatanja - a u
lingvistici 1 37-138
Strukturalna lingvistika: teorijska osnovica - e 237-238: ka
rakteristike razvoja - e 239-24 1 ; osnovne kole - e i njihov
meusobni odnos 241-244: - u SSSR 244; osnovni program
- e sredinom ovog veka 245; korisnost - e 247
Strukturiranje radijalneg tipa (engl. radial structuring) 638n
Subjekat: pojam - a u duhu Platonove koncepcije 10: - osve
tljen iz perspektive prototipske teorije 607
Sufiks u Sgallovoj teoriji 546
Supletivizam: fenomen - a i problem proizvoljnosti jezikog
znaka 2 5 5
Supstanca: - nasuprot formi po Hjelmslevljevoj teoriji 397: u
Hallidayevoj teoriji 569
Supstitucija, metodoloka procedura u strukturalnoj lingvistici
245: primena - e u okviru razraivanja distribucionalizma 3 5 2
Supstrat, jeziki - 190
Svojstvo konstituentnosti u vienju R. l..angackera 644
kola semantiara MIT-a 633
274
Predmetni registar
kola semantiara Zapadne obale 633

Tagmema u Pikeovoj teoriji 361; - u Sgallovoj teoriji 546
Tagmemika po Pikeu 361
Taktika u Lambovoj teoriji 560
Talas (engl. wave) u tagmemici 361
Titigkeit (nem. termin) u "gramatici koja se tie sadrine" 574
Tekstualna gramatika (tekstualna lingvistika) : zasnivanje - e
594: glavne teme i koncepcije - e 595-598; izgledi - za dalji
razvoj 599; - u osamdesetim godinama 616
Tekstualna lingvistika u Hallidayevoj interpretaciji 569
Tektogramatiki nivo semantikog strukturiranja 686
Tektogramatiki nivo u Sgallovoj teoriji 546
Tektogramatika, usvajanje termina 546n
Tema nasuprot remi 324; u generativnoj gramatici 628
Tematska uloga (9 uloga) u novoj teoriji Chomskog 628
Tematske uloge osvetljene iz raznih uglova 65 1-658
Teorija ''X sa crtom" : njeno zasnivanje i osnovne teorijske po
stavke 626
Teorija informacije: oblast ispitivanja - e 498 - u temeljima
kibemetikih studija 499-502; znaaj usvajanja teorijsko-me
todolokih principa Romana jakobsona u - 502-505; tekovi
ne - e na polju teorije i metoda 505-523
Teorija o distribuiranoj morfologiji (engl. distributed mor
phology) 689
Teorija o upravljanju i povezivanju (GB teorija) : njeno zasnl
vanje i osnovne teorijske postavke 629
Teorija optimalnosti (engl. Optimality Theory) 680-682
Teorija talasa, Schmidtova - 64
Teorija verovatnoe, principi - e primenjeni prvi put na jezik
481
Teorije povezivanja (engl. linking theories) 654n
Terminalne jedinice u Haysovoj teoriji 543
Tezaurus u maAini za prevoenje 495
Tip dogaanja (engl. event-type) - nov sintaksiko-semanlitkl
pojam 654
-
27 5
Tipologija, lingvistika - : prvi radovi u duhu Steinthalove teori

je 82 : zasnivanje - u XX veku 130
Tipovi leksiko-sintaksikih kategorija u teoriji ''X sa crtom"
626
T-polje v. transfonnaciono polje
Tradicionalna lingvistika u poreenju sa strukturalnom 1 2 5126
Transduktor u Sgallovoj teoriji 546
Transform u aumjanovoj teoriji 555
Transformacija: razliita interpretacija - e u teoriji Chomskog i
u teoriji Harrisa 459
Transformacionalizam Chomskog v. generativna gramatika
Transformacioni test u amerikoj lingvistici 364n
Transformaciono polje (T-polje) u aumjanovoj teoriji 555
Transformaciono polje bez konekcije u aumjanovoj teoriji
555
Transformaciono polje sa konekcijom u aumjanovoj teoriji
555
Transformaciono polje sa semikonekcijom u aumjanovoj teoriji 555
'franskodiranje u teoriji informacije 512
Transpozicija po Ballyju 274
Tranzitivnost u vienju kognitivista 645
l Jkrtanje jezika v. meanje jezika
l J loga, koncept - e u sociolingvistici 589
l lltimna invarijatita u strukturalnoj lingvistici 5 1 1
I Jniverzalizam. u gramatici: u doba skolastike gramatike 2 7 ; u
doba "port-royalaca" 38; u XVIII veku 41
l lnutranja jezika forma u Humboldtovoj teoriji 71
l lrbana dijalektologija u amerikoj lingvistici 582 i 591
l lrbani dijalekt u amerikoj lingvistici 591
l lzorak, jeziki - po Sapiru 342-345
Vakuumske cevi u fonetskom ispitivanju 228
Valentnost u sintaksi 453
276
Predmetni registar
Vantage Theory (engl. termin) 64 1

Varijacije u jeziku: njihova interpretacija u poljskoj lingvistici
163; njihova interpretacija u okvirima sociolingvistike 591
Vidljivi jezik u fonetskim ispitivanjima 229
Vosslerova kola v. estetski idealizam u lingvistici
Vrednost rei po Saussureu 263
Vrste rei po Aristotelu l l
Wave (engl. termin) v. talas
Weltanschauung: teorija - a kao osnovica humboldtizma 72 ;
problem - a u amerikoj lingvistici 373
Whorfijanski relativizam u savremenoj lingvistici 696, 696n
Whorfova teorija v. antropoloka lingvistika
Zakoni u komparativnoj gramatici: Grimmov - 55: Vemerov - 97
Znaenjska kategorija v. semantika kategorija
Znaenjski sistem v. semantiki sistem
enevska kola: zasnivanje - e 269; osnovne odlike - e 270;
Ballyjeva teorija 271-276
SKRAENICE
Arens-Sprachwissenschaft = Hans Arens, "Sprachwissenschaft der

Gang ihrer Entwicklung von der Antike bis zur Gegenwart"
Miinchen 1955 (ll izd. 1969)
Bloomfield-Language = Leonard Bloomfield. "Language". New
York 1933 .
CFS = asopis "Cahiers Ferdinand de Saussure" (izd. "Societe
Genevoise de Linguistique", Geneve)
For Roman Jakobson = zbornik "For Roman Jakobson - Essays
on the Occasion of His Sixteith Birthday'' The Hague 1956
IJAL = asopis "International journal of American Linguistics"
(Baltimore)
Lg = asopis "Language" Oournal of the Linguistic Society of
America, Baltimore)
Portraits ofLinguists. = "Portraits ofLinguists. A Biographical Sour
ce Book for the History ofWestern Linguistics 1746-1963", knj.
I i ll. izd. Thomas A. Sebeok, Bloomington - Indiana University
Press 1966.
8th Proceedings = zbornik "Proceedings of the Eighth Internati
onal Congress of Linguists" (Oslo 1958)
SIL = asopis "Studies in Linguistics" (Norman, Okla.)
TCLC = asopis "Travaux du Cercle linguistique de Copenhague.
(Copenhague) .
TCLP = asopis "Travaux du Cercle linguistique de Pragu e"
Trends = zbornik "Trends in European and American Linguistics
1930-1960", Utrecht-Antwerp 1961.
VJa = asopis ''Voprosy jazykoznanija" (Moskva)
Zvegincev-istorija jazyk = V. A. Zvegincev. "Istorija jazykoznanija
XIX i XXvekovv oerk.ah i izvleenijah" knj. I i ll. Moskva 1960.
CITIRANI RADOVI
Abraham l van Gelderen 1997: Werner Abraham and Elly van Gel
deren (eds), Syntactic problems -problematic syntax /Lingui
stischeArbeiten 2741, Ti.ibingen, Niemeyer.
Aikhenvald l Dixon 1998: Alexandra Y. Aikhenvald and R. M . W. Di
xon, Dependencies between grammatical systems, Language
Vol. 74, No l, 56-78.
Anderson 1992 : Stephen R. Anderson, A-morphous morphology,
Cambridge, Cambridge University Press.
Apresjan 1996: Anpec.RH 10 .[{., U,EHHTh l.f ,UOPO)I(HTh o cnosape
.
CHHOHHMOB, PycucmuKa, C11aeucmuKa, HHOoeeponeucmuKa. C6op

HUK K 60-11emwo AHopeR AHamoRbeeulla 3aJIUJHRKa, MocK sa, Pocuii
CKaJI aKa.LJ.CMHJI HayK, H HCTHT}'T CJlaBJIHOBC.lleHHJI H 6anKaHHCTHKH,
436-450.
Aronoff 1994: Mark Aronoff, Morphology by itself, Cambridge MA,
MIT Press.
Barbosa et alt. 1998: Pilar Barbosa, Danny Fox, Paul Hagstrom,
Martha McGinnis, David Pesetsky (eds.) , Is the Best Good
Enough Optimality and Competition in Syntax, The MIT
Press.
Barker 1998 : Chris Barker, Episodic -ee in English: A thematic role
constraint on new word formation, Language Vol. 74, No 4,
695-727.
Beard 1995: Robert Beard, Lexeme-morpheme base morphology:
A general theory ofinf/ection and wordformation, Albany NY,
State University ofNewYork Press.
280
Citirani radovi
Berlin l Kay 1969: Brent Berlin and Paul Kay, Basic Color Tenns:
Their Universality and Evolution, Berkley and Los Angeles,
University of California Press.
Berlin l Kay l Merrifield 199 1 : Brent Berlin, Paul Kay, and William
R. Merrifield, The world color survey, Dalas,Academic Publica
tion of the Summer Institute ofLinguistics.
Bierwisch 1987: Manfred Bierwisch, Semantik der Graduierung,
Grammatische und konzeptuelle Aspekte von Dimensionsa
djektiven, Berlin, Akademie Verlag, 91-286.
Bierwisch 1988: Manfred Bierwisch, On the Grammar ofLocal Pre
positions, Syntax, Semantik und Lexikon, - Wolfgang Matsch,
Ilse Zimmerman (Hrg.) , Berlin, Akademie Verlag, 1-65.
Bierwisch ISchreuder 1992 : Manfred Bierwisch and Robert Schreu
der, From concepts to lexical items, Cognition 42, 23-60.
Blake 1930: Frank R. Blake, A semantic analysis of case, Cu rte volu
me of linguistic studies (Language monographs 7), Baltimore,
34-49.
Boguslawski 1988: Andrzej Boguslawski, Inherently thematic and
rhematic units of language, Travaux du Cercle Linguistique de
PragueN.
Boguslavski 1996: H. M. liorycmlBCKHif, CifJepa oeucmBUR JleKCU"le
.
CKUXeOUHU, MocKaa
Bondarko 1984: A. B.
limuapKo, (/JyHKJ.IUOHaJibHaJl zpcwamuKa,
Jle
HHHrpa,u.
Bondarko 199 1 : Alexander V. Bondarko, Functional grammar. A

field approach, Amsterdam/Philadelphia, Benjamins.
Bokovi 1997: eljko Bokovi, The Syntax ofNonftnite Comple
mentation. An Economy Approach /Linguistic Inquiry Mono
graph 321, The MIT Press.
Bresnan 1994 : Joan Bresnan, Locative inversion and the architec
ture ofuniversal gratna-nar, Language- Vol 70, No l, 72- 1 3 1 .
Bresnan l Kanerva 1989: Joan Bresnan andjonni Kanerva, Locati
ve inversion in Chichewa: A case study of factorization in gram
mar, Linguisticlnquiry 20, 1-50.
281
Bresnan l Mchombo 1995: joan Bresnan and Sam A. Mchombo,

The Lexical Integrity Principle: Evidence from Bantu, Natural
Language andLinguistic Tbeory 13, 181-254.
Chomsky 1982 : Noam Chomsky, Some concepts and consequen
ces of the theory of government and binding, Linguistic Inqui
ry Monograph 6, Cambridge Mass.
Chomsky 1995: Noam Chomsky, The Minima/ist program, Cam
bridge MA, MIT.
Chomsky 1998: Noam Chomsky, Minima/ist inquiries. Tbeframe
work /MIT Occasional Papers in Linguistics 15/, Department of
Linguistics and Philosophy, MIT, Cambridge, Mass.
Corrigan 199 1 : Roberta Corrigan, Sentences as categories: Is there
a basic-level sentence?, Cognitive Linguistics 2, 3-35.
Culicover l jackendoff 1995: Peter W. Culicover and Ray jacken
doff, Something else for the binding theory, Linguistic Inquiry
26, 249-275.
Culicover l jackendoff 1997: Peter W. Culicover and Ray jacken
doff, Semantic subordination despite syntactic coordination,
Linguisticinquiry 28, 195-2 17.
Deane 1996: Paul D. Deane, On jackendofrs conceptual seman
tics, CognitiveLinguistics 7, l, 35-91.
Dixon 1994: R. M. W. Dixon, Ergativity /Cambridge Studies in Lin
guistics 69/, Cambridge, Cambridge University Press.
Dowty 1989: David D. Dowty, On the semeantic content of the no
tion of "thematic role", Properties, types and meaning, Genna
ro Chierchia, Barbara Hall Partee and Raymond Turner (eds.) ,
Dordrecht, Kluwer, 69-129.
Dowty 199 1 : David Dowty, Thematic proto-roles and argument se
lection, Language Vol. 67, 547-619.
,
Epstein l Hornstein 1999: Working Minima/ism, ed. by Samuel

David Epstein and Norbert Hornstein, The MIT Press.
282
Citirani radovi
Fillmore 1968: Charles Fillmore, The case for case, Universals in

linguistic theory, Emmon Bach l Robert Harms (eds.), New
York, 1-88.
Fillmore 1982 : Charles Fillmore, Frame semantics, Linguistics in
the morning ea/m, Seul, Harshu, ed. by the Linguistic Society
of Korea, 1 1 1-137.
Fillmore 1985: Charles Fillmore, Frames and the Semantics of Un
derstanding, Quaderni di Semantica 6, No 2, 222-253.
Fillmore l Atkins 1992 : Charles}. Fillmore, Beryl T. Atkins, Toward
a Frame-Based Lexicon: The Semantics of RISK and its Neigh
bors, Frames, Fields, and Contrasts. New Essays in Semantic
and Lexical Organization, Ed. by Adrienne Lehrer and Eva Fe
der Kittay, Hillsdale NewJersey, 75-102 .
Fillmore l Kay 1993: Charles Fillmore and Paul Kay, Construction
Grammar Coursebook, University of California, Berkley.
Firbas 1992 : Jan Firbas, Functional sentence perspective in writ
ten and spoken communication. Studies in English language,
Foley l van Valin 1984: W. A. Foley, R. D. van Valin, Functional
Syntax and Universal Grammar, Cambridge.
Fox 1999: Danny Fox, Economy and Semanticlnterpretation /Lin
guistic Inquiry Monograph 351, The MIT Press.
Garret 1990: Andrew Garret, The origin of NP split ergativity, Lan
guage Vol 66, No 2, 261-296.
Goldberg 1995: Adele Goldberg, Constructions: A construction
grammar approach to argument structure, Chicago, Univer
sity of Chicago Press.
Goldsmith 1995 : Handbook ofphonological theory, ed. by John
Goldsmith, Oxford, Blackwell.
Goossens et alt. 1995: L. Goossens, P. Pauwels, B. Rudzka-Ostyn,
A. M. Simon - Vandenbergen, J. Vanparys, By Word ofMouth.
Metaphor, Metonymy andLinguisticAction in a Cognitive Per
spective, Amsterdam.
Grepl l Karlik 1998: Miroslav Grepl a Petr KarHk, Skladba etiny,
Olomouc.
283
Grimshaw 1990: Jane Grimshaw, Ar.gument Structure, Cambridge

Mass, MIT Press.
Grzegorczykowa 1995: Renata Grzegorczykowa, Wprowadzenie
do semantykijezykoznawczej, Warszawa.
Hajiova 1993 : Eva Hajiova, /ssues ofsentence structure and dis
coursepatterns, Charles University.
Hajiova 1999: Eva Hajiova, Aktualni lenli vty a rystavba pro
mluvy, etina - univerza/ta a specifika, Brno, Massarykova
univerzita, 47-54.
Hajiova 2000: Eva Hajiova, Presupozice, alegace a akomodace,
etina - univerza/ta a specifika 2, Brno, Massarykova uni
verzita, 1 2 3-129.
Hajiova l Panevova 1996: Eva Hajiova and Jarmila Panevova,
Functional generative description and its Praguian roots, The
Prague Bulletin ofMathematical Linguistics 65-66, 2 1-28.
Hajiova l Partee l Sgall 1998: Eva Hajiova, Barbara Hall-Partec,
Petr Sgall, Topic-Focus, Articulation, Tripartite Structures,
and Semantic Content, Dordrecht.
Hajiova l Sgall 1999: Eva Hajiova md Petr Sgall, Quanrifiers and
focus in an underspecified deep structure, The Prague Bulletin
ofMathematical Linguistics, 72 , 5-9.
Halle 1997: Morris Halle, Distributed Morphology: Impoverish
ment and Fission, Mfl' working in linguistics 30: Papers at the
interface, Department of Linguistics and Philosophy, MIT,
Cambridge, Mass, 425-449.
Halle l Marantz 1993: Morris Halle and Alec Marantz, Distrlbuted
Morphology and the pieces of inflection, The Viewfrom Buil
ding 20: Essays in Linguistics in Honor ofSylvain Bromberger
ed. by Kenneth Hale and Samuel ) ay Keyser, Cambridge Mass,
MIT Press, 1 1 1-176.
Hansen 1994: Bjorn Hansen, Determinatorenserialisierung in den
slavischen Sprachen. Ein typologisch-kognitiver ErkHi.rungs
vorschlag, Wiener slawistischerAimanach, Band 33, 1 19- 128.
284
Citirani radovi
Harder 199 1 : Peter Harder, Linguistic meaning. Cognition, inter

action and the real world, Nordic journal of Linguistics 14,
1 19-140.
Harder 1996: Peter Harder, Functional semantics. A theory of
meaning, structure and tense in English, Berlin.
Harman 1993: Conceptions of the human mind; Essays in honor
ofGeorge A Miller, ed. by Gilbert Harman, N. Y. , Lawrence Erl
baum Associates.
Heine 1993 : Bernd Heine, Auxiliaries; Cogniti-ve forces and
grammatica/ization, NewYork, Oxford University Press.
Heine 1997: Bernd Heine, Cognitive Foundations of Grammar,
New York/Oxford, Oxford University Press.
Inke las l Zec 1993: Sharon Inkelas and Draga Zec, Auxiliary Reduc
tion without Empty Categories. A Prosodic Account, Working
Papers ofthe CornellPhonetics Laboratory 8, 205-2 53.
Jackendoff 1983: Ray Jackendoff, Semantics and Cognition, Cam
bridge MA, MIT Press.
Jackendoff 1990: RayJackendoff, Semantic Structures, Cambridge
Mass, MIT Press.
J ackendoff 1992 : Ray Jackendoff, Languages of the Mind - Essays
on Mental Representation, - Cambridge MA, The MIT Press.
Jackendoff 1996: Ray Jackendoff , Conceptual semantics and cog
nitive linguistics, Cognitive Linguistics 7, l, 93-129.
J ackendoff 1997: RayJ ackendoff , 7be architecture ofthe language
faculty, Cambridge, Mass, MIT Press.
Johnson 1987: Mark Johnson, 7be Body in the Mind: 1be Bodily
Basis ofMeaning, Imagination, and Reason, Chicago, U niver
sityofChicago Press.
Johnson l Postal 1980: D. E. Johnson, and P. M. Postal, Arc Pair
Grammar, Princeton, New Jersey, Princeton University Press.
Kakridis 1998: Yannis Kakridis, Metaphor and Metonymy; a Dialec

tical Perspective Quaderni di semantica 2, 355-362 .
,
285
Kamp l Rossdeutscher 1994: H. Kamp and A. Rossdeutscher, Re

marks on Lexical Structure and Discourse Reference Structure
Construction, 1beoretica/Linguistics 20, 97-165.
Karolak 1994: Stanislaw Karolak, Le concept d'as-pect et la struc
ture notionnale du verbe, Studia kognitywne l Etudes cogniti
ves l, Warszawa, Slawistycz-ny osrodekwydawniczy, 2 1-4 1 .
Kenstowicz 1994: Michael Kenstowicz, Phonology tn generattve
grammar, Oxford, Blackwell.
Kiparsky 1982 : Paul Kiparsky, Lexical Morphology and Phonology,
Linguistics in theMorning Calm,J.-S. Yang (ed.), Seoul, 3-9 1 .
Labav 1973: William Labav, The boundaries o f words and their
meanings, New Ways of Analysing Variation in English, Wa
shington, Georgetown University Press, 340-373.
Lakoff 1977: George Lakoff, Linguistic Gestalts, Papers from the
thirteenth regional meeting Chicago Linguistic Society, Chica
go, Illinois, 236-287.
Lakoff 1987: George Lakoff, Women, fire and dangerous things;
What categories reveal about mind, Chicago, University of
Chicago Press.
Lakoff l Johnson 1980: George Lakoff and Mark Johnson, Meta
phors We Live By, Chicago, University of Chicago Press.
Lakoff l van Oosten 1977: George Lakoff and Jeanne van Oosten,
Subjects and Agenthood in English, Papersfrom the thirteenth
regional meeting of Chicago Lingui-stic Society, Chicago
Illinois, 459-479.
Langacker 1987: Ronald W. Langacker, Foundations of cognitive
grammar, Vol. l . 1beoretica/ perequisites, Stanford, Stanford
University Press.
Langacker 1988: Ronald W. Langacker, A view of linguistic seman
tics, Topics in Cognitive Linguistics, B. Rudzka-Ostyn (ed.),
Amsterdam, Benjamins, 49-90.
Langacker 1990: Ronald W. Langacker, Concept, Image and
Symbol. 1be Cognitive Basis of Grammar, Berlin/New York,
Mouton de Gruyter.
286
Citirani radovi
Langacker 199 1 : Ronald W. Langacker, Foundations of Cognitive

Grammar, Vol. II. Descriptive Application, Stanford CA, Stan
ford University Press.
Langacker 1993: Ronald W. Langacker, Reference-point construc
tions, Cognitive Linguistics 4, l , 1-38.
Langacker 1997: Ronald W. Langacker, Constituency, dependency
and conceptual grouping, Cognitive Linguistics, Vol. 8, l, 1-32.
Lee 1996: Penny Lee, 1be Whoif theory complex; A critical recon
struction, Amsterdam, Benjamins.
Lehrer 1990: Adrienne Lehrer, Prototype Theory and Its Implica
tions for Lexical Analysis, Meanings andPrototypes. Studies in
Linguistic Categorization, Savas L. Tsohatzidis (ed.) , Lon
don/NewYork, 368-38 1 .
Levin 1993 : Beth Levin, English verb e/asses and alternation, Chi
cago, University of Chicago Press.
Levin l Rappaport-Hovav 1995:: Beth Levin and Malka Rappaport
Hovav, Unaccusativity at the syn-tax-lexica/ semantics
interface, Cambridge MA, MIT Press.
Lindvale 1998: Ann Lindvale, Transitivity in Discourse. A Compa
rison of Greek, Polish and Swedish (fravaux de ('Institut de
Linguistique de Lund 3 7l, Lund, Lund University Press.
Lucy 1992: John Lucy, Language diversity and thought: A refor
mu/ation of the linguistic relativity hypothesis, Cambridge
University Press.
Lutzeier 1997: Rolf Peter Lutzeier, Gegensinn in Lexikologie und
Lexikographie, Linguistische 1beorle und /exikographische
Praxis, Symposiusvortrdge, Heidelberg 1996, Tiibingen, Max
NiemeyerVerlag, 155-169.
MacLaury 1995: R. E. MacLaury, Vantage theory, Language and the
Cognitive Construa/ ofthe World, ed byJohn R. Taylor and Ro
bert E. MacLaury, Berlin, Mouton de Gruyter, 231-276.
McCarthy l Prince 1994: John McCarthy and Alan Prince, The
emergence of the unmarked, Optimality ofProsodic Morpbo
logy, NELS 24, Amherst, UniversityofMassachusetts, 333-379.
287
McCarthy l Prince 1995: john j. McCarthy andAlan S. Prince, Faith

fulness and redu plicative identity, Papers in optimality theory,
ed. by Jill N. Beckman, Laura W. Dickey, and Susan Urbanczyk
/University of Massachusetts occasional papers in linguistics
18/, Amherst, MA, 249-384.
McGregor 1997: William B. McGregor, Semiotic Grammar, Ox
ford University Press.
Muhin 1980: A. M. MyxHH, CuHmaKce.MHuu aHaJIU3 unpo6Jle.Ma ypoeHe
U Jl3blKQ, JleHHHrp3,ZI
Newmeyer 1998: Frederick J. Newmeyer, Language Form and

Language Function /Language, Speech, and Communication
Series/, The MIT Press.
Padueva 1999: E. B. nanyt.teaa, npHHUHD KOMD03HUHOHOCTH B He
<t>opMaJibHOH ceMa.HTHKe, Bonpocbl Jl3blK03HQHWl, No 5, 3 2 3 .
Panevova 1978: Jarmila Panevova, Inner participants and free
adverbials, Studies in Mathematica/Linguistics. 6, 227-254.
Panevova 1996a: Jarmila Panevova, Referenni platnost elido
vanych aktanro (k nkterjm otizkim koreference) , Anafora w
strukturze tekstu, Warszawa, 23-34.
Panevova 1996b: Jarmila Panevova, More Remarks on Control,
PragueLinguistic CirclePapers, Vol. 2, 101-120.
Panevova 1998: Jarmila Panevova, Jet k teorii valence, Slovo a
slovesnost 59, 1-14.
Panevova 1999: Jarmila Panevova, eski reciproni zajmena a
slovesna valence, Slovo a slovesnost 60, 269-275.
Panevova l Sgall 1998: Jarmila Panevova l Petr Sgall, Verbal Cate
gories, Meaning and Typology, Typology ofVerba/ Categories.
Papers presented to Vladimir Nedjalkov on the occasion ofhis
70th birthday, ed. by Leonid Kulikov and Heinz Vater, Tiibin
gen, 205-2 13.
Parsons 1995: Terence Parsons, Thematic Relations and Argu
ments, LinguisticInquiryVol 26, No 4, 635-636.
Pederson et alt. 1998: Eric Pederson, Eve Dauziger, David Nalkins,
Stephan Levinson, Sotaro Kita, Gunter Senft, Semantic Typo-
288
Citirani radovi
logy and spatial conceptualization, Language Vol. 74, No 3,

557-589.
Perlmutter 1978: David Perlmutter, lmpersonal passives and the
unaccusative hypothesis, Berkeley Linguistic Society 4, 1 57189.
Petter 1998: Marga Petter, Getting PRO under control, The Hague,
Academic graphics.
Prince l Smolensky 1993 : Alan Prince and Paul Smolensky, Opti
mality Theory: Constraint interaction in generative gram
mar, Center for Cognitive Science, Rutgers University, and
Computer Science Department, University of Colorado.
Pustejovsky 1995: james Pustejovsky, The Generative Lexicon,
Cambridge Mass, MIT Press.
Pustejovsky 1998: James Pustejovsky, The Semantics ofLexical Un
derspecification, Folia Linguistica. Acta Societatis Linguisti
cae Europaeae XXXII/3-4, 323-347.
Radovanovi 1995 : Milorad Radovanovi, Praka kola u novome
ruhu, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku,
XXXVIII/2, 2 13-2 19.
RUika 1999: Rudolf RUika, Control in grammar and pragma
tics: A cross-linguistic study, Amsterdam, Benjamins.
Sadock 199 1 : Jerrold M. Sadock, Autole:xical synta.x: A theory of
parallel grammatical representations, Chicago, University of
Chicago Press.
Scharf 1989: A. Scharf, Quantum Measurement and the Program
for Unity ofScience, Philosopby ofScience 60, 601-623.
Schlesinger 1995: ltzchak M. Schlesinger, Cognitive space and lin
guistic case: Semantic and syntactic categories in English,
Sgall 1992: Petr Sgall, Underlying structure of sentences and its re
lations to semantics, Wiener Slawistischer Almanach, Sander
band 33, 273-282.
Pravci u lingvistici D
289
Sgall 1994: Petr Sgall, Meaning, Reference and Discourse Patterns,

1be Prague School of Structural and Functional Linguistics,
Ph. Luesdor.ff (ed.), Amsterdam , Benjamins, 277-309.
Sgall 1995: Petr Sgall, Subject/predicate and topiC/focus, 1be Mo
scowLinguistic]ourna/ 2, 361-370.
Sgall 2000: Petr Sgall, Semantika a pragmatika v jazydch niznych
typii, etina - universa/ia a specifika 2, Brno, Massarykova
univerzita, 10-113.
Sgall 1 Bemova 1 Hajiova 1996: P. Sgalli, A. Bemova and E.
Hajiova, Remarks on the semantic features ofcases and prepo
sitions as related to syntax, Towards a ea/cu/us ofmeaning, E.
Andrews and Yishai Tobni (eds.) , Amsterdam/Philadelphia, Be
njamins, 7 1-82 .
Silverstein 1976: Michael Silverstein, Hierarchy of features and er
gativity, Grammatical categories in Australian languages, ed.
by R. M. W. Dixon, Canberra, Australian Institute of Aboriginal
Studies, 1 12-17 1 .
Stassen 1997: Leon Stassen, Intransitive Predication, Oxford, Ca
rendon Press.
Sweetzer 1990: Eve E. Sweetzer, From Etymology to Pragmatics;
The Mind -As-Body Metaphor, Cambridge, Cambridge Univer
sity Press.
Tarlanov 1999: 3amp TapnaHOB, CmaHo6JleHue munollocuuupycceozo
nped!lO:JICeHUR U ee OmHOlUeHUU K '3mHOrpWIOCOrpUU, ne-rpo33BO,nCK.
Taylor 1989: John R. Taylor, Linguistic categorization. Prototypes

in Linguistic 1beory, Oxford, Clarendon Press.
Traugott 1989: Elizabeth Traugott, On the rise of epistemic mea
nings in English. An example of subjectification in semantic
change,Language 65, l, 3 1-53.
Webelhuth 1995: Gert Webelhuth, Government and binding
theory and the minima/ist program, Oxford and Cambridge
MA.
Wechsler 1995: Stephan Wechsler, The semantic basis of argu

ment structure, Stanford, CA, CSU Publications.
290
Citirani radovi
Wierzbicka 1985: Anna Wierzbicka, Lexicograpby and Conceptual

Analysis, AnnArbor, .Karoma.
Wierzbicka 1988: Anna Wierzbicka, Tbe Semantics of Grammar
/Studies in Language Companion Series 18/, Amsterdam/Phila
delphia.
Wierzbicka 1996: A.Hua Be)((6HUKWI, fl3blK, KyR&mypa, llo3HaHue,
MocKBa.
Williams 199 1 : E. Williams, Radial structuring in Hausa lexicon: A

prototype analysis of Hausa 'eat' and 'drink', Lingua, 85, 321340.
Vsevolodova 1997: M. B. BceBono.no&a, YpoBHH opra.HH33.UHH npe.n
nO)((CHHJI B paMKax iYHKIUH3nLHO-KOM}'HHK3THBHOU npHKnallHOU
Mo.nenH JI3LIK3, BecmHUK MocK06CKozo yHu6ep3umema. CepUR l/Ju
JIOJIOZU 9. (/)UJIOJIOZUR,
l , 53-66.
Vsevolodova l Kotvickaja 1999:
M. B. BceBono.noBa, 3. e. KoTBHU
KaJI, 0 no.nne>KlllCM H K3TeropHH npH'IHHOCTH B pyCCKOM J13LIKC (K
BOnpocy O HCKOTOpLIX xapaKTepHCTHK8X pycCKOro JDLJKOro C03Ha

HHJI B KouuenUHH A. Be)((6HUKOH), BecmHuK MocKoecKozo yHu6ep-
3Umema. CepUR 9. (/JUJIOJIOZUR 5, 66-88.
Wunderlich 1997: Diter Wunderlich, CAUSE and the Structure of

Verbs, Linguistic Inquiry 28, l, 27-68.
Zec 1997: Draga Zec, O prozodijskoj strukturi rei, ]unosloven
sktfilolog LIII, 35-58.
Zolotova 1967: r. A. 3onoTOBa, o CTpyK'I')'pe npoCToro npe.nnO)((CHHJI B
pyccKoM JI3LIKE:, BonpocH, JI3LIK03Ha.HHJI, No 6, 90- 1 O l .
Zolotova e t alt. 1998: r . A . 3onOTOB8, H.
K . OuHneHKO, M . 10 . CH.llO
poBa, KoMyHHKaTHBHWI rpaMMaTHKa pycKoro JI3LIKa, MocKaa.
SADRAJ DRUGE KNJIGE
Trei deo
JEZIKA ISPITNANJA U XX VEKU

(DODATAK)
GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
MATEMATIKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG

(= NEALGEBARSKOG KARAKTERA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31
Kvantitativna (statistika) lingvistika . . . . . . . . . . . . . . . .
36
Teorija informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
45
Ma insko prevoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
56
ALGEBARSKA LINGVISTIKA NELINEARNOG

(ANALITIKOG) TIPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
Kategorijama gramatika identiftkacionog tipa . .
74
Kategorijama gramatika zasnovana na principima matematike teorije skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
79
Sadraj
292
Gramatika zavisnosti i projektivnosti . . . . . . . . . . . . . . .
82
Sgallov generativni pristup jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
85
aumjanov aplikativno-generativni model . . . . . . .
90
STRATIFIKACIONA GRAMATIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
101
NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM SKALA I KATEGORIJA" . . . . . . . .
107
"GRAMATIKA KOJA SE TIE SADRINE" . . . . . . . . . . . . . .
1 17
SOCIOLINGVISTIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
125
TEKSTUALNA GRAMATIKA .. . . . .. . .. . .. .. .. .. . . .. . . .. . . .. .. ..
143
POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . .. .. .. . . . . .. . .. . . . . . . .. . . . . . . . . .
147
LINGVISTIKA U DEVEDESETIM GODINAMA . . . . . . .
179
REGISTAR IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
231
PREDMETNI REGISTAR
249
SKRAENICE
277
CITIRANI RADOVI
279
Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Bulevar Nikole Tesle 6, Zemun,

IGOJA TAMPE, Studentski trg 13, Beograd i KNJIARE
KR UG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavae: Ivan olovi, ar
ko igoja i ore Stojanovi. Urednik: Ivan olovi. Obrada na
raunaru: M iroslav Nikanovi. Korektor: Slobodanka Markovi.
tampa: igoja tampa. Tira: lOOO primeraka. Beograd 200 1 .
CIP - Kan.norHJilUHja y ny6nHKilUHj H

Hapo.nHa 6H6nHoTeKa Cp6Hje, Jieorpa.n
801 (091)
HBHli, MH.llKa
Pravci u lingvistici. 2 l Milka Ivi. 9. izd. dopu

njeno poglavljem "Lingvistika u devedesetim go
dinama". - Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd
: igoja tampa, 2001 (Beograd : igoja tampa) .
- 292 str. ; 17 cm. - (Biblioteka XX vek ; 73/2*)
-
Tira 1000.
Napomene uz tekst. - Registri.
Bibliografija: str. 279-290

ISBN 86-7562-002-0
a) JlHHrBHCTHKa 6) llpaBUH
ID =92668172

Milka Ivic Pravci U Lingvistici 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Milka Ivic Pravci U Lingvistici 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA

GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU

458. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznaajniji razvoj

naglaava se injenica da je cilj

gramatike utvrivanje pravila po kojima se generiraju

= stvaraju) reenice. Generativnu gramatiku koja se za

na posebnom metodu analize, iji je tvorac Noam

(Chomskv je upotrebio termin

}Q da bi identiftkovao onu vrstu pravila koja stupaju u dej

na osnovu kojih se produkuju reenice - v.

Jednim od najveih dogaaja u lingvistici naeg vremena

s.matra se objavljivanje njegove knjige: "Syntactic Structu

godine) kojom je transfonnacionalizam zasno

i razglaen irom lingvistikog sveta.

Generativna gramatika je ve nagovetena u radovi

ma eminentnog predstavnika jelske kole, Zelliga Harrisa

Razraujui svoju teoriju distribucije,

Harris je doao do uverenja da bi se efikasna analiza mode

jezika ispitivanja u XX veku

ture iskaza: prvo identiflkovati svaku modemsku jedinicu,

i, najzad, utvrditi osnovnu shemu strukture ce

lokupnog iskaza. Poi, dakle, od manjih jezikih jedinica

Harris se sluio transformacijom pri svojoj analizi. To

je, meutim, transformacija samo jedno u nizu raznih pravi

la, a primenjuje se na jednu apstraktnu strukturu da bi se

460. I Chomsky se opredelio za postupnost analize i sim

bolino prikazivanje jezikih fakata. Ali je redosled postup

Nauni horizont Chomskog bio je u osnovi odre

en njegovim izvrsnim poznavanjem i principa klasinog

takvih svojih znanja, on je poeo razmiljati o potrebi

nja jedne univerzalne teorije o gramatikim struktu

jezika ispitivanja u XX veku

nica. Poto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi

463. Od 1957. do danas Chomsky je znatno evoluirao u

2 Takve reenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim prime

jezika ispitivanja u XX veku

Pravila kojima se generiraju "frazne" strukture prime

hvataju relevantne podatke semantikog, sintaksikog i fo

jezika ispitivanja u XX veku

I u fonologiji su se ve poodavno poela primenjivati me

vljen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte:

naziva fonolokim domenom. Fonoloki opis u generativ

noj gramatici ukljuuje i informacije relevantne za grama

466. Poslednjih godina se meu fonolozima najvie vo

pravilima" (da li ih primenjivati cikliki, da li, i u kojim

erativan nain (M. Halle u tome prednjai; o njego

teorijskim pitanjima. Doskoranji sledbenici Chom-

5-kog poeli su predlagati svoja originalna teorijska milje

&elja. I sam Chomsky je, uostalom, unosio izvesne novine

svoja prvobitna shvatanja. Mnoge diskusije je izazvalo,

primer, sutinsko pitanje o tome ta sve treba postaviti

upravo suprotna shvatanja: jedno, da treba to vie suziti

predlae na primer G. Lakoft); drugo, da bi, naprotiv, tre

Oalo smanjiti broj transformacionih procesa, s tim to e

poveati inventar jedinica koje se postavljaju u bazu (za

svojevrsno rasprostiranje "u irinu" opredeljuje se u

poslednje vreme sam Chomsky).

468. U drugoj polovini ezdesetih godina prezentirana

lingvistikoj javnosti jedna nova teorija pod nazivom ge

Njeni osnivai su uenici Chomskog

u piVom redu G. Lakoff, J. Ross i J. McCawley; najdublje

jezika ispitivanja u XX veku

je dosada osvetlio McCawley). Zadravajui celokupni for