Odgovori na pitanja iz Tehnickih materijala

Goriva
1.Navesti osnovna svojstva obnovljivih i neobnovljivih vrstih goriva
Obnovljiva vrsta goriva predstavljaju goriva koja se obnavljaju istom brzinom kojom se i eksploatiu.
Ova goriva su po definiciji bila neiscrpiva.
Neobnovljiva prirodna vrsta goriva nastala su preobraajem obnovljivih vrstih goriva ili ostataka ivih
organizama procesom koji je vremenski izuzetno dugo trajao. Zbog duine trajanja procesa preobraaja
praktino se smatraju neobnovljivim , a njihove rezerve su iscrpive.

2.Kolike su svetske enetgetske potrebe ?

3.Kako izgleda svetska potrosnja energije po energentima ? Predstaviti sematski.

4.ta spada u obnovljive izvore energije? Navesti najmanje 5 izvora.

Energija vetra, Energija sunca, Hidroenergija, Geotermalna energija i Energija biomase.
5.Sta je efekat staklene baste? Ojasniti i ematski prikazati
Osobina atmosfere da slino staklu proputa u znatnoj mjeri sunevo zraenje, kratkih talasa,
a veoma malo dugotalasno zraenje Zemljine povrine, zove se efekat staklene bate

6.Kako se goriva dele prema agregatnom stanju?

- Prema agregatnom stanju goriva se dele na vrsta (drvo, ugljevi, treset), tena (nafta) i
gasovita goriva (zemni gas, biogas).
7.Kako se goriva dele prema poreklu i nainu dobijanja? Dati primere.
Prema nastanku, goriva se mogu podeliti na fosilna I mineralna. Fosilna goriva mogu biti
biljnog i ivotinjskog porekla. Mineralna goriva se mogu dobiti direktno iz neorganskih mineralnih
materija ili sintetikim putem, hemijskim procesima.
Prema nainu dobijanja dele se na prirodna i preraena. Prirodna goriva su ona goriva koja
se nalaze u prirodi i koja se mogu koristiti odmah nakon odstranjivanja grubih primesa. Sva prirodna
goriva se mogu preraivati u cilju poboljanja njihovog kvaliteta. Vetaka ili proizvedena goriva su
ona goriva koja se dobijaju ili preradom prirodnih goriva ili procesom u kome uestvuju i prirodna i
vetaka goriva.
8.Navesti elementaran sastav cvrstog goriva.
U optem sluaju goriva se sastoje iz gorivog i negorivog dela (balasta). Gorivi deo ine
ugljenik (C), vodonik (H) i sumpor (S). Negorivi deo ine primese kao to su kiseonik (O) i azot (N)
kao i balast. Balast se sastoji iz mineralnih primesa (A) i vode (W). Mineralne primese i voda nisu
elementi, ali se uslovno uzimaju u elementarnoj analizi i ine takozvani. spoljna balast. Na osnovu
navedenog, sastav goriva se moe napisati u obliku;
gc+gH+gs+go+gN+gW+gA= 1
ili u obliku
C+H+S+O+N+W+A=100 (%)
9.Definisati gornju i donju toplotnu mo goriva i objasniti njihovu razliku.
Gornja toplotna mo goriva (Hg) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim
sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima:
voda iz produkata sagorevanja, koja potie od vlage iz goriva i od sagorelog vodonika (H2),
prevedena je u teno stanje,
produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo na poetku i
sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida (SO2 i CO2), dok
do sagorevanja azota (N2) nije dolo.
Donja toplotna mo goriva (Hd) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim
sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima:
voda u produktima sagorevanja ostaje u parnom stanju,
produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo na
poetku i
sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida (SO2 i
CO2), dok do sagorevanja azota (N2) nije dolo.
10.Navesti gornje toplotne moi pojednih vrsta vrstih, tenih i gasovitih goriva.
Gorivo

Hg (MJ/kg)

Lignit

13,5-20

Mrki

18-22

Kameni

20-31

Benzin

46

Dizel

44,7

Ulje za loenje

42-45

Prirodni gas ima gornju toplotnu mo Hg = 30,2 do 47,2 [MJ/m3]

Teni naftni gas TNG ima gornju toplotnu mo oko 25,5MJ/dm3 (za isti propan), odnosno 28,7MJ/dm3 (za
ist butan)

11.Kako vlaga utie na toplotnu mo vrstog goriva? Predstaviti jednainom.

Vlaga se u gorivu javlja u tri oblika: kao gruba, higroskopna i konstituciona. Vlaga umanjuje
toplotnu moc goriva jer se za njeno isparavanje troi deo toplote nastao sagorevanjem goriva.
Shodno tome, razlikujemo gornju I donju toplotnu moc goriva.
Hg = Hd + 25(9H +WU ) ,
gde je:
Hg -gornja toplotna moc goriva, kJ/kg,
Hd -donja toplotna moc goriva, kJ/kg,
25 -stoti deo zaokruene vrednosti latentne toplote isparavanja
vode, (r=2450 kJ/kg), kJ/kg,
WU -sadraj ukupne vlage u uzorku goriva, %, jednakoj sumi
sadraja grube i higroskopne vlage:
12.U zavisnosti od sadraja kiseonika, kakvo sagorevanje moe da bude? Dati primere kroz
stehiometrijske jednaine.
Sagorevanje moze biti potpuno i nepotpuno.

13.Kako glasi osnovna podela vrstih goriva?

Osnovna podela goriva je prema njihovom agregatnom stanju, nastanku, nainu dobijanja, primeni kao
i prema vrsti izvora energije.

14.Prikazati sastav prirodnih tenih goriva?

U sastavu organske mase nafte nalazi se ugljenik u granicama 83-87%, vodonik 11-14%,
kiseonik 0.1-1.0%, azot 0.05-1.5% i sumpor 0.1-5.0%. Kiseonik, azot i sumpor nalaze se u nafti u
vezanom stanju u obliku razliitih jedinjenja. Sadraj vode (vlage) i mineralnih primesa je mali:
sadraj vode kree se do 2.0%, a ree preko tog sadraja. Sadraj mineralnih primesa je neznatan i
iznosi 0.1-0.3%.
15.ta predstavlja i kako se definie oktanski broj?
Oktanski broj je mera otpornosti goriva prema
detonativnom sagorevanju. Odre"ivanje oktanskog broja benzina svodi se na upore"ivanje datog
benzina sa smeom izooktana i n-heptana koja ima ista antidetonativna svojstva kao i ispitivani
benzin (to zavisi od odnosa kolicina
ovih dveju materija u smei). Izooktan ima veliku otpornost prema detonativnom sagorevanju, pa je
uzeto da ima oktanski broj 100. Normalni heptan ima oktanski broj jednak nuli jer mu je otpornost
prema detonativnom sagorevanju jako mala. Oktanski broj smee izooktana i n-heptana je, prema
tome, jednak procentualnom udelu izooktana u datoj smei.
16.ta predstavlja i kako se definie cetanski broj?
Cetanski broj je mera upaljivosti dizel goriva. Brojno je jednak je procentualnom broju cetana u
njegovoj smei sa -metilnaftalinom, koja je ekvivalentna po upaljivosti sa ispitivanim gorivom u

propisanim uslovima isparavanja. On ne sme biti prevelik jer uzrokuje nepotpuno sagorevanje i
pojavu dima u gasovima sagorevanja. Njegov min je izmeu 25 i 45 u yavisnosti od vrste dizel goriva.
17.Koje su prednosti, a ta su nedostaci dizel goriva u odnosu na motorski benzin?
Dizel gorivo ima veu toplotnu mo od benzina, zbog ega je i iskorienje dizel motora vee.
Na drugoj strani, d sagorevanja dizel goriva nastaje vie ugljen-dioksida (CO2) d nepotpunog
sagorevanja (manjak kiseonika) nastaje gar (C). U tom smislu dizel gorivo je tetnije od benzina.
18.Koji su zahtevi koje motorski benzin mora da ispuni da bi se koristio u motoru?
Laka isparljivost, Dobar start motora, Da ne utie na habanje motora, Ne stvara taloge, to
vea toplotna mo, Normalno sagorevanje , Da ne obrazuje toksine i kancerogene produkte
sagorevanja, Da produkti sagorevanja ne deluju korodivno
19.Opisati princip primarne prerade nafte postupkom destilacije
Posle uklanjaja vode i grubih neistoa nafta se podvrgava frakcionoj destilaciji. Broj i osobina
frakcija koje se proizvode zavise od zahteva trita. U svakom sluaju najlake frakcije se izdvajaju
radi smanjenja opasnosti od eksplozije pri rukovanju i uskladitenju.
Sirova nafta se zagreva u cevnoj pei zraenjem i konvekcijom do oko 600K. U cevnoj pei
nafta se odrava u tenom stanju primenom pritika, a zatim se uvodi u rektifikacionu kolonu koja je
podeljena na vie podova. Napojni pod u koji ulazi zagrejana nafta zove se i zona ekspanzije jer tu
pritisak opadne do atmosfreskog, pri emu veliki deo nafte prelazi u parnu fazu. Pare nafte se kreu
navie, a deo koji je ostao u tenom stanju pada na dno kolone. Ovaj deo nafte predstavlja ostatak
posle destilacije. On se prema potrebi moe dalje podvrgavati procesima prerade. Pare nafte koje se
kreu uz kolonu postepeno se hlade i frakciono se kondenzuju. U svakom podu se kondenzuje
odreena frakcija a najlake isparljive frakcije se sa vrha kolone odvode u kondenzator ili u drugu
rektifikacionu kolonu gde se vri dalje frakcionisanje. Na taj nain sirova nafta je razdeljena na
odreeni broj frakcija sa razliitim opsezima temperatura kljuanja
20.Koji su proizvodi primarne prerade nafte?
Gasovita goriva, Benzinska frakcija, Petroleumska frakcija, Dizel motorskih goriva, Ulja za
loenje, Maziva ulja, Teka ulja za loenje i Bitumen
21.Navesti sekundarne postupke prerade nafte.
Razgradnja UV, Izgradnja UV, Konverzija UV, Ugradnja H2 u UV, Krekovanje (termiko i
katalitiko), alkilacija, polimerizacija, izomerizacija.
22.ta znai termin bezolovni benzin?
Osnovni razlog uvoenja u upotrebzu bezolovnog motornog benzina je ekoloki. Naime,
njegovim uvoenjem praktino se izbacuju iz upotrebe olovni aditivi, imse se smanjuje prisustvi
tetnih gasova, kao to su emisija CO, nesagoreli ugljovodonici i olovna jedinjenja. Za primenu
bezolovnog benzina potrebno je da su automobili opremljeni sa katalitikim konverterom za
preiavanje ispustnih gasova. U osnovi bezolovni motorni benzin je smea visooktanskih
komponenti dobijenih preradom sirove nafte. Za poboljanje svojstava ovog goriva dodaju se
odreene komponente i aditivi koji su rastvorivi u ugljovodonicima.
Obnovljivi izvori energije
23.ta spada u obnovljive izvore energije.
Energija vetra, Energija sunca, Hidroenergija, Geotermalna energija i Energija biomase.

24.Koji su danas poznati naini korienja solarne energije?

Solarni kolektori, Fotonaponske celije, Fokusiranje sunceve energije
25.Koje vrste hidroelektrana postoje. ta su to reverzibilne HE i koja je njihova osnovna namena?
Tipovi HE:
Protocne
Akumulacijske
Reverzibilne
Reverzibilne hidroelektrane (eng.: pumped-storage plant), koja ima dva skladita vodene mase. To
su:
gornja akumulacija - ista je akumulacijskom jezeru klasinih hidroelektrana. Gradnjom brane
osigurava se akumulacija vode, koja protie kroz postrojenje i rezultuje proizvodnjom elektrine
energije.
donja akumulacija - voda koja izlazi iz hidroelektrane uliva se u drugo, donje, akumulacijsko
jezero, umesto da se vraa u osnovni tok reke, odakle se voda u periodu manje potrosnje struje
pumpa u gornje jezero za ponovnu upotrebu

26.Kako se geotermalna energija moe koristiti direktno, a kako indirektno?

Direktno koricenje je u banjama, za grejanje kua ili staklenika,za pojedine postupke u
industriji. Indirektno koricenje je u dobijanju elektrine struje.
27.ta je to biodizel? Koje su mu osnovne karakteristike kao motorskog goriva?
Biodizel je teno, obnovljivo gorivo za iju proizvodnju se kao osnovna sirovina koriste ulja iz
semena uljanih kultura:
uljana repica, suncokret i soja.
Cetanski broj biodizela identian je sa cetanskim brojem evro dizela, donje granice 51, Slian
energetski sadraj kao fosilno dizel gorivo, Poseduje superiorna svojstva podmazivanja
motora, Zahvaljujui izvanrednim mazivim osobinama, biodizel je jedino alternativno gorivo
koje produuje radni vek motora,
28.Prikazati na jednostavan nain tehnoloki postupak njegovog dobijanja.
< Proizvodnje biodizela zasniva se na transesterifikaciji -hemijskoj reakciji
triglicerida sa metanolom (u prisustvu Na-metilata kao katalizatora), pri cemu nastaju metil
estri i glicerin.
< Reakcija se odvija dvostepeno u dva reaktora, svaki sa unakrsnim tokom reaktanata.
< Razdvajanje estarske lake faze i glicerinske tee faze vri se u ureajima za taloenje.
< Dobijena estarska faza se dalje ispira sa vodom radi uklanjanja zaostalog metanola, glicerina,
katalizatora i sapuna.
< Isprani estri sue se pod vakuumom i hlade. U biodizel se dodaju aditivi za niskotemperaturne
karakteristike (depresanti) i stabilizatori (antioksidansi).
< Glicerinska faza (glicerin, metanol i katalizator) mea se sa vodom iz procesa pranja metil
estara. Zakiseljavanjem sa HCl, katalizator se razlae na rastvor kaustine sode i metanola.
Frakcionisanje metanola i glicerinske vode vri se u rektifikacionoj koloni. Dobijeni metanol, istoe
99,99% vraa se u proces transesterifikacije. Glicerinska voda se dalje prerauje do tehnickog
glicerina. Glicerin se takoe moe preraivati do nivoa farmaceutske istoce.
29.ta znai BD-20?
BD-20 (20% biodizel i 80% fosilni dizel),

30.Koje su prednosti biodizela u odnosu na obino dizel gorivo?

Obezbeduje bolje paljenje i mazivost motora to znaci vecu efikasnost i trajnost, Smanjena
emisija gasova staklene bate, cestica i aromata: CO2, CO, SO2, NO2, cad, benzol, toluol,
Netoksican
31.ta su nedostaci biodizela u odnosu na obino dizel gorivo?
- Postoji mogunost zaepljenja injektora
- Miris prenog ulja iz ispuha
- Visoka viskoznost
- Daje neznatno niu snagu motorima
- Izaziva oteenja na zaptivaima i kalaisanim delovima motora
- Nedostaci su mu to emituje neto vie azotovih oksida nego fosilna goriva
- Duim stajanjem u rezervoaru moe da se pokvari kao i sva druga biljna ulja - jednostavno uegne
32.Prikazati osnovne karakteristike biljnih ulja kao motorskog goriva.
Osnovne karakteristike koje se moraju proveriti su: kinematska viskoznost, destilaciona kriva i
taka paljenja uljnih para, donja toplotna mo, gustina, cetanski broj, take filtrabilnosti i stinjavanja,
agresivnost na metal i gumu.
33.ta je zemni gas? Kakav mu je sastav?
Zemni gas predstavlja gas bez boje, mirisa, koji je providan u svojoj istoj formi, izuzetno
zapaljiv i pri tome daje veliku koliinu energije. Sagorevanje prirodnog gasa je isto i u atmosferu
emituje male koliine potencijalno tetnih nusprodukata po okolinu.
Prirodni gas sainjavaju metan (CH4) 97%, etan (C2H6) 0,91%, propan (C3H8) 0,36%, butan (C4H10)
0,16%, pentan (C5H12), ugljen-dioksid 0,52%, kiseonik 0,08%, azot 0,93% i drugi gasovi u tragovima.
34.Gde se najee koristi zemni gas?
Upotreba prirodnog gasa se moze podeliti na njegovu upotrebu kao goriva (za grejanje
u industriji i u domacinstvima ili pokretanje motora sa unutrasnjim sagorevanjem) i u
hemijskoj industriji (proizvodnja vodonika u industriji azotnih
djubriva,metanola,etena,propena,butena itd.)
U poslednje vreme se sve vise koristii za pokretanje vozila kao alternativno gorivo pre
svega benzinima ali i dizel gorivu i to u sabijenom (komprimovanom ) obliku kao
komprimovani prirodni gas (KPG) ili u preradjenom obliku kao tecni naftni gas
(TNG).
35.Definisati ta je biogas i odakle se dobija.
Biogas je vrsta gasovitog biogoriva koje se dobija anaerobnom razgradnjom ili fermentacijom
organskih materija, ukljuujui dubrivo, kanalizacioni mulj, komunalni otpad ili bilo koji drugi
biorazgradivi otpad. Sastoji se uglavnom od: metana i ugljendioksida.
U biogas se ubrajaju barski gas, gas iz anaerobnih postrojenja za preradu otpadnih voda, septikih
jama, gas sa deponija vrstog otpada kao I gas nastao u poljoprivredi (pre svega sa pirinanih polja,
ali i sa komposta, iz probavnog trakta itotinja (uglavnom preivara) i sl
36.Navesti sastav biogasa.
Sastav biogasa je sledei:
Metan (CH4)
40-75 %
Ugljendioksid (CO2)
25-55 %

Vodena para (H2O)

Azot (N2)
Kiseonik (O2)
Vodonik (H2)
Amonijak (NH3)
(H2S)

0-10 %
0-5 %
0-2 %
0-1 %
0-1 %
0-1 %

37.ta je teni naftni gas (TNG)?

Teni naftni gas je smea ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma: propan, n-butan, izobutan, propen, buten I dr.
Na normalnoj temperaturi, na malom pritisku (2-8 bar, ree 16bar) lako prelaze u teno stanje.
Dobija se utenjavanjem smee gasova dobijene izdvajanjem iz rafinerijskih gasova (nastalih
preradom nafte) nafte, odnosno gasova dobijenih preradom prirodnih gasovitih goriva (u postupku
zvanom degazolinaa).

Voda
38.Koje vrste primesa u vodi postoje?. Navesti nain njihovog uklanjanja.
Mehanike (grube): >10-7 m, Koloidne: 10-9-10-7 m, Rastvorene (molekularne): <10-9 m
-*-39.Navesti fizike pokazatelje kvaliteta vode?
Miris i ukus, Obojenost prirodne vode, Mutnoa, Temperatura, Gustina, Elektrina provodljivost
40.Navesti hemijske pokazatelje kvaliteta vode?
pH vrednost, Suvi ostatak, Alkalitet, Ugljena kiselina, Rastvoreni kiseonik, HPK, BPK, Jedinjenja
azota i silicijuma, Tvrdoa vode
41.Koje vrste tvrdoe vode postoje? Navedite primere.
Karbonatna koju ine bikarbonati kalcijuma i magnezijuma prisutni u vodi, nekarbonatna koju
ine ostale soli Ca i Mg rastvorene u vodi i ukupna koja je jednaka zbiru karbonatne i nekarbonatne
tvrdoe, tj. cine je sve soli Ca i Mg rasastvorene u vodi.
Postoje i anjonska (zbir koncentracija hlorid, sulfat i nitrat jona izraenih u jedinicama tvrdoe) i
bazna (zbir karbonatne, anjonske i tvrdoce koja potie od alkalnih bikarbonata) tvrdoa
42.Kojim jedinicama se izraava tvrdoa vode? Definisati nemaki stepen.
Francuski, engleski i nemacki stepen tvrdoce. Za vodu se kae da ima jedan nemaki stepen
tvrdoce ako se u 1l nalazi rastvreno 10mg CaO.
43.Koja su negativna dejstva kotlovskog kamenca?
Kotlovski kamenac ima znatno manji koeficijent toplotne provodljivosti od elika (i do 200
puta), pa tako stvara izolacioni sloj koji oteava predaju toplote produkata sagorevanja vodi.
44.Koje su metode preiavanja vode od rastvorljivih primesa?

45.Koje vrste antifriza postoje?

- Ranije:
Nizih alkohola
Visih alkohola
- Danas: na bazi glikola I inhibitora korozije (zatvoreni sistemi za hladjenje)
Etilen glikol Tk=197 C, Tm=-75 C

Maziva
46.Koja je uloga maziva u mainstvu?
Osnovna uloga maziva je smanjenje trenja i habanja to omoguava prenos snage i toplote,
odnosno hlaenje, kako bi se metalni delovi zatitili od troenja i korozije. Takodje, ona se koriste i
za:
-Spreavanje uticaja agresivnih materija
-Hlaenje delova maina
-Amortizacija udara
-Smanjenje vibracija
-Ispiranje
47.Nabrojati vrste podmazivanja i objasniti njihovu razliku.
U zavisnosti od debljine sloja maziva podmazivanje moe biti potpuno i nepotpuno.
Potpuno podmazivanje se postie na vie naina.
Osnovna podela je na:
-Hidrostatiko podrnazivanje (HSP),
-Hidrodinamiko podmazivanje (HDP) i
-Elastohidrodinamiko podrnazivanje (EHDP)
U sluaju HSP neophodna mo noenja sloja maziva obezbeuje se tako to se mazivo
dovodi izmedju taruih povrina. Kod HDP pritisak u sloju maziva nastaje kao prirodna posledica
relativnog kretanja tela.
Poseban nain podmazivanja nastaje kod elemenata maina sa visokim specifinim
optereenjima izmeu delova u kretanju, kao kod kotrljajnih leaja, zupanika i bregastih osovina.
Nepotpuno podmazivanje moe biti meovito i granino. Meovito podmazivanje oznaava
takav reim podmazivanja pri kome su povrine elemenata maina mestimino u dodiru (slika 3)
Granino podmazivanje

Granini slojevi mogu nastati fizikim ili hemijskim vezivanjem komponenata iz maziva sa
materijalom povrine. Veliina trenja i habanja zavise od svojstava materijala, obrade povrina i
sastava maziva - pre svega od dodataka (aditiva) sadranih u mazivu.
48.Koja je razlika izmeu potpunog i nepotpunog podmazivanja?
prethodno pitanje.
49.Definisati pojmove:
Trenje
U svakom mainskom sistemu iji su delovi u relativnom kretanju nastaje otpor kretanju,
odnosno javlja se trenje. Zavisno od naina ostvarivanja kretanja razlikuju se dve osnovne vrste
trenja: trenje pri klizanju i trenje pri kotrljanju. Trenje pri relativnom klizanju suvih povrina nastaje
usled delovanja adhezivnih sila i deformacije materijala u povrinskom sloju. Prenoenje kretanja
putem relativnog kotrljanja tela omoguuje manje trenje nego pri klizanju, to znai da su kod
elemenata maina sa kotrljanjem mehaniki gubici manji.
Habanje
Habanje se manifestuje gubitkom materijala sa povrina tela. Kao posledica habanja dolazi do
pogoranja kvalita povrina, promena u geometriji elemenata, poveanja zazora i poveanje drugih
oblika oteenja, to dovodi do delimine ili potpune funkcionalne neispravnosti. Proces habanja je
neminovan pratilac rada maina i ne moe se potpuno eliminisati.
50.ta je podmazivanje?
Postupak razdvajanja taruih povrina slojem ili filmom neke materije koja omoguuje da se
relativno kretanje tela ostvari sa to manjim gubitkom energije i neznatnim oteenjem povrina
51.Podela maziva prema agregatnom stanju
gasovita,
tena,
polutena i
vrsta.
52.Podela maziva prema poreklu i sastavu.
Tena maziva ine ulja mineralnog porekla (ulja dobijena preradom nafte odnosno njenih
derivata), sintetska ulja i ulja biljnog i ivotinjskog porekla.
Polutena maziva mogu biti sloenog sastava i razliitog porekla.
vrsta maziva mogu biti organskog i neorganskog porekla.
Gasovita maziva mogu biti veoma razliita.
53.Osnovni princip izgradnje maziva.
Za sva maziva se moe primeniti prosto pravilo:
Bazno ulje + Odgovarajui paket aditiva = Mazivo ulje
Mazivo ulje + Uguivai = Mazive masti
54.Nabrojati prednosti i nedostatke u primeni gasovitih maziva.
Upotreba gasova kao maziva mogua je u irokom temperaturskom opsegu za razliku od
tenih i polutenih maziva kod kojih postoje znatna ogranienja. Gasovi poseduju hemijsku i termiku

stabilnost i ne menjaju agregatno stanje u irokom temperaturskom intervalu. Gasovi se razlikuju od

tenosti i po svojoj kompresibilnosti, nioj viskoznosti i injenici da veliina viskoznosti raste sa
porastom temperature.
55.Fiziko-hemijska svojstva tenih maziva.
Viskoznost: Veliina unutranjeg otpora ili trenja koja se javlja u tenosti pri strujanju i
predstavlja osnovno fiziko svojstvo ulja za podmazivanje. .
Indek viskoznosti (IV) predstavlja empirijski broj koji pokazuje tendenciju promene
viskoznosti sa promenom temperature. Uobiajeno se vrednost IV kree u granicama od 0 do
100
Temperatura paljenja je temperatura ulja pri kojoj se pare ulja u smei sa vazduhom pale u
prisustvu plamena ili elektrine varnice. Ulja vie viskoznosti imaju po pravilu viu temperaturu
paljenja
Temperatura stinjavanja je jedan od pokazatelja ponaanja ulja pri snienoj temperaturi i
predstavlja temperaturu na kojoj ulja gube teljivost pri datim uslovima ispitivanja
Gustina, kao odnos mase prema jedinici zapremine, kod mineralnih ulja kree se u granicama
od 820 do 960 kg/m3.
Specifina toplota: Poznavanje ove veliine je vano pri odredjivanju koliine toplote koja se
odvodi uljem, kao i pri proraunu sistema kod kojih se ulje koristi za prenos toplote
Hemijska stabilnost: Osnovni uzrok hemijske degradacije ulja tokom upotrebe je oksidacija.
Ulja za podmazivanje nisu, po pravilu, reaktivna u hemijskom smislu, ali mogu da oksidiu
kada se izloe povienim temperaturama u prisustvu vazduha ili kiseonika.
Termika stabilnost odredjuje otpornost ulja prema dekompoziciji (razlaganju) kada je ono
izloeno povienim-temperaturama. Ovo svojstvo, zajedno sa oksidacionom stabilnou, je
jedan od faktora koji ograniava temperaturski opseg primene ulja.
Korozivnost: Ulja za podmazivanje ne smeju da izazivaju koroziju metala sa kojim dolazi u
dodir. Veina njih zadovoljava ovaj uslov. Medjutim, tokom eksploatacije u ulju mogu nastati
kao rezultat degradacije, produkti koji su agresivni i izazivaju koroziju.
Kompatibilnost: Maziva treba da su kompatibilna sa materijalima delova maina koji se
podmazuju, to znai da nemaju neeljeni efekat i izazivaju odredjene promene na njihovim
povrinama ili svojstvima.
Toksinost: Oznaava sve aspekte uticaja ulja za podmazivanje na zdravlje ljudi, biljni i
ivotinjski svet. Toksinost mineralnih ulja je mala, dok su sa sintetskim uljima osnovni
problemi vezani za delovanje na ljudsku kou.

56.Objasniti postupak dobijanja baznih mineralnih ulja.

Bazna maziva ulja su osnovne komponente za dobivanje motornih i industrijskih ulja. Najvei
dio mazivih ulja i masti proizvodi se na osnovi baznih mineralnih ulja dobivenih od naftnih
preraevina.
Postupak dobijanja baznih mazivih ulja ukljuuje vakuumsku destilaciju, te postupke
rafinacije dobijenih uljnih destilata, radi uklanjanja nepoeljnih uglovodoninih i neugljovodeninih
jedinjenja (aromati smanjuju indeks viskoznosti, parafini poveavaju taku teenja, jedinjenja koja u
sebi sadre sumpor i kiseonik izazivaju koroziju i nestabilnost).

57.Procesi rafinacije u postupku dobijanja mineralnih ulja.

Procesi rafinacije slui za poboljanje odreenih karakteristika. Postupci koji se danas koriste
su mnogobrojni, ali se kao osnovni najee koriste deasfaltizacija, solventna ekstrakcija,
deparafinacija I hidrorafinacija. Prva tri navedena postupka su procesi separacije neeljenih

produkata iz destilata. etvrti, hidrorafinacija je katalitiki hemijski proces kojim se nepoeljne

materije prevode u druge pogodnije produkte.
58.Koja je osnova za dobijanje sintetikih ulja?
Sintetska tena maziva obuhvataju razliita ulja i tenosti koja se ne dobijaju direktno iz nafte,
ali mnoga imaju svojstva slina mineralnim uljima. Proizvode se hemijskim postupcima (sintezom) od
razliitih organskih materija. Pored ugljenika, vodonika i kiseonika u takvim jedinjenjima su prisutni i
sumpor, fosfor, azot, hlor, fluor, bor i drugi elementi.
59.Objasniti razliku izmeu mineralnih i sintetskih ulja.
Osnovna prednost sintetskih ulja u odnosu na mineralna je veoma irok temperaturski opseg
upotrebe, pri zadovoljavajuim ostalim krakteristikama. Nedostatak predstavljaju visoki trokovi
proizvodnje.
60.Kakav je osnovni sastav tehnikih masti? Prikazati emu.
Prema definiciji tehnike masti za podmazivanje su poluteni proizvodi
Disperzije zgunjivaa u ulju za podmazivanje.
Drugi dodaci, kao aditivi ili modifikatori takodje mogu biti prisutni.
Veina dananjih tehnikih masti proizvodi se sa mineralnim uljima
Zguivai mogu biti sapunske ili nesapunske osnove. Od sapunskih zguivaa u upotrebi su
metalni sapuni (kalcijuma, natrijuma, litijuma, aluminijuma, barijuma).
Svojstva tehnikih masti zavise od karakteristika ulja kao i vrste i svojstava zgunjivaa.
61. ta su to sapuni kod tehnikih masti i koja je njihova uloga?
Kao zguivai koriste se sapuni natrijuma, kalcijuma, litijuma, aluminijuma i barijuma. Vrsta
sapuna odredjuje i nazive masti. Od nesapunskih masti koriste se bentonitna mast i mast na bazi
silikagela kao zguivaa.
62.Prikazati podelu tehnikih masti prema vrsti zgunjivaa.
Zguivai mogu biti sapunske ili nesapunske osnove. Od sapunskih zguivaa u upotrebi su
metalni sapuni (kalcijuma, natrijuma, litijuma, aluminijuma, barijuma. Vrsta sapuna odredjuje i nazive
masti. Od nesapunskih masti koriste se bentonitna mast i mast na bazi silikagela kao zguivaa.
63.Koja je uloga aditiva kod maziva i na koje osobine utiu?
Osnovna uloga aditiva je poboljanje pojedinih svojstava pomenutih maziva, a u cilju
zadovoljenja sve teih uslova podmazivanja kod dananjih maina, za koje je karakteristino da rade
pri visokim brzinama, optereenjima i radnim temperaturama. Koliina aditiva u mazivima varira od
nekoliko delova procenta, pa do preko 20%. Po svom nainu delovanja uglavnom se razlikuju aditivi
koji menjaju pojedine fizike karakteristike maziva (sniavaju temperaturu stinjavanja, spreavaju
penjanje i slino) i aditivi koji imaju hemijski uticaj (poboljavaju oksidacionu stabilnost, deterdenata,
antihabajua i druga svojstva tenih i polutenih maziva)