Oko pitanja kvaliteta potrebnog kapitala za finansiranje trajno vezane

obrtne imovine miljenja su, takoe, podeljena. Jedan broj autora zalae se za
varijantu finansiranja dugoronim tuim kapitalom, dok drugi zahtevaju
finansiranje trajno vezane obrtne imovine sopstvenim kapitalom.
1.4.1.2.3. Ostala pravila finansiranja (u okviru bankarskih pravila
finansiranja)
U horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo finansiranja
1:1" (acid-test"), koje postavlja zahtev za postojanjem jednakosti
izmeu likvidne imovine prvog stepena (novane vrednosti i kratkorona
potraivanja) i obaveza prvog stepena (kratkorone obaveze). Pored navedenog, odnosno pravilo finansiranja za obezbeenje likvidnosti zahteva
jo i pokrie rashoda, kao i usaglaenost rokova potreba za sredstvima i izvora
finansiranja tih potreba. Iako na neki nain predstavlja izraz zahteva
zlatnog bilansnog pravila u irem smislu, pravilo finansiranja I :1" se od
njega razlikuje manjom elastinou, s obzirom na to da zahteva finansiranje
osnovnih sredstava, dugoronih plasmana i ukupnih zaliha dugoronim
kapitalom.
Neelastinost pravila acid-test" delimino koriguje pravilo finansiranja
2:1" (current-ratio" ili bankers-ratio"), koje slui za utvrivanje likvidnosti drugog stepena, odnosno opte likvidnosti. Odnosno pravilo postavlja zahtev da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude
najmanje "2;1".
Za ocenu stvarnog stanja likvidnosti, meutim, zakljuci izvedeni na
osnovu navedenih bilansnih relacija ne mogu biti optevaei za sve situacije,
tj. za sva preduzea.
Tako, na primer, nesposobno za plaanje moe biti i preduzee koje ima
ak i visoku likvidnost prvog stepena.38) S druge strane, preduzee moe bez
tekoa da izmiruje svoje obaveze iako ima sasvim slabu likvidnost prvog i
drugog stepena.39)
38) Problemi u savlaivanju likvidnosti mogu da budu upravo posledice visokih potraivanja, koja se
veoma teko naplauju.
39) Ova situacija odnosi se na ona preduzea koja imaju relativno velike nabavke, a prodaju vre za
gotovo, ili na preduzea sa intenzivnom postrojenjskom imovinom, iji visoki otpisi, tekue
oslobaani kroz prometni proces, pruaju mogunost deliminog finansiranja trajno vezane
imovine kratkoronim izvorima, videti detaljnije dr Jovan Rankovi, Upravljanje finansijama
radnih organizacija, str. 46.

30

1.4.2. Savremeno shvatanje finansijske situacije

Oigledno je da se na osnovu izloenih pravila finansirnaja mogu uoiti razliita gledita (u odnosu na istraivanje optimalne strukture kapita la s gledita svojine i dospelosti, s jedne strane, kao i optimalnih relacija
delova imovine i kapitala, s druge strane), koja su orijentisana prvenstve no na probleme sigurnosti i likvidnosti, kao dva veoma vana, ali ne i
najvanija, principa finansijske politike. Kritika analiza tretiranih pravila finansiranja pokazuje da se ona ne mogu prihvatiti kao optevaei kri terijumi za ocenu finansijskog poloaja preduzea.
Vertikalna pravila finansiranja, u ijoj osnovi se nalazi princip sigurnosti, nastoje, kao to smo ve videli, prvenstveno da fiksiraju relacije
izmeu sopstvenog i tueg kapitala. Pri tome, sopstveni kapital je imao
ulogu garanta, tj. poveriocu je pruao najvei stepen sigurnosti.
Da je opravdano izbegavanje postavljanja krutih relacija kapitala pre ma kriterijumu vlasnitva (koje vertikalna pravila nude kao optevaee
norme za sva preduzea), pokazae sledei primer. Kod preduzea koje
posluje samo sa sopstvenim kapitalom moe u toku poslovanja doi do
poremeaja u krunom toku sredstava, to e imati za posledicu smanje nje
priliva novanih sredstava, a istovremeno novane obaveze nastavljaju
priticati nonnalnim intenzitetom. Ukoliko takvo preduzee posluje jo i
nerentabilno, ostvareni su svi uslovi za pojavu nelikvidnosti, dakle, i po red povoljnosti" to je preduzee poslovalo, skoro iskljuivo, sopstvenim
kapitalom.
Nasuprot ovom sluaju, preduzee s minimalnim ueem sopstvenih
sredstava moe zahvaljujui visokoj rentabilnosti (koja olakava usklaivanje
poveanja novanih obaveza i likvidnih sredstava), imati zadovoljavajuu
ocenu finansijskog poloaja.
Iz navedenih razloga, zahtev za obezbeenjem sigurnosti je u
dananjim uslovima poslovanja potrebno postaviti mnogo elastinije,
odnosno odbaciti shvatanje po kome funkciju garantne supstance i kriterijuma kreditne sposobnosti vri jedino sopstveni kapital. Funkciju krite rijuma primarne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnou, dok je
ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visine garantne supstance
zadrala poziciju sekundarne sigurnosti (koja je od posebnog interesa u
sluaju ako opada obezbeenje primarne sigurnosti, tj. zaraivake spo sobnosti).
31