Konflikti, pojam, vrste, naini reavanja

Konflikt je neizbena pojava u naim ivotima, od roenja pa do smrti. Ako se konflikt definie kao sukob
interesa, jasno je da moemo doiveti najrazliitije vrste konflikata sa najrazliitijim ljudima, kao i samim sa
sobom. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, tavie on jako esto moe
rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime. Do danas je napisano
veoma mnogo knjiga o razliim vrstama konflikata, kao i o nainimareavanja istih. Ako zanemarimo detaljne
podele, moemo se osvrnuti na ono to je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz
njih moemo dobiti. Iz konflikta skoro uvek moemo da izaemo zadovoljni ili bar poueni, a ne kako to
implicitno vai - poraeni i osujeeni.
Osnovno pitanje je da li su konflikti poeljni ili ne? Zavisno od toga kako reagujete kada se naete u
konfliktnoj situaciji, odgovor moe biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi kada su u sukobu reaguju suenim
obimom panje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponaaju se naglo, reaguju telesno umesto
misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoeljan. Sa druge strane, manji broj ljudi
smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promiljenje i reorganizovanje postojeeg stanja, da rui
status quo i da pokree na bolje. Tako, oni smatraju konflikt poeljnim. ak iako nikada niste razmiljali o
(ne)poeljnosti konflikata, moete nauiti vetine rukovanja istim. Moete sebi priutiti da kada se naete u
sukomu sa sobom, sa drugima ili sa itavom grupom ljudi, koristite dobro utvrene strategije za reavanje
konflikata. To se sve moe postii pravilnim razmiljanjem i vebanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najee
vrste konflikata i obrazloiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.

Rani konflikti
Danas vai shvatanje da bez konflikta nema razvoja. Poto znaenje rei konflik potie iz latinskog i u
prevodu znai udar, ok, moe se shvatati ire nego to je uobiajeno. Naime, u ranom detinjstvu, bez
izvesne vrste oka nema ni napretka. Svaka razvojna faza nosi poneki ok. Bebi je ok kada je gladna, a
majka istog trenutka nije tu da je nahrani. Meutim, ovaj ok, odnosno mala frustracija, pomae bebi da
vremenom shvati da majka nije deo nje, njeno orue za hranjenje, i da pone da uvaava injenicu da postoji
na ovom svetu neko osim nje. Bez ove vrste oka, beba ne bi bila u stanju da se normalno razvija. Ako odemo
malo dalje u detinjstvo, kada dete ve ima svest, nameru i mogunost rasuivanja, nalazimo mnoge druge
korisne okove koji pospeuju razvoj. Na primer, polazak u vrti je jedna vrsta oka. Tada dete ui da se
postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazinu sigurnost steenu u svom domu, menja za jedno
mnogo nesigurnije mesto, ali na to mestu dobija ansu za uenje novih vetina. Kada dete prihvati da je
obdanite mesto na kom e provoditi neko vreme, ono pokuava da se uklopi u grupu dece. Tada uglavnom
nastaju novi konflikti. Deca nemaju potrebe da izlaze u susret pridolici na nain na koji to rade topli roditelji.
Deca se esto meusobno sukobe, elei da zadovolje svoje potrebe, a ne obazirui se na tue. Ovo je jo
jedan konflikt koji najee rezultira pozitivno sazrevanjem i uvianjem da u ivotu moramo praviti izvesne
kompromise, ili da moramo uiniti neto znaajno da bismo bili prihvaeni kao voa, te broj kompromisa
svesti na minimum. Generalno, ovakvi sukobi mogu da motiviu dete da se bori za svoje mesto. Meutim, ako
nije bilo dovoljno konflikata u prethodnim fazama, mogue je da se dete ni u ovom nee snai dobro. Tako
bi ono moglo da se povue od drugara i da pati za majkom koja je ispunjavala sve elje. Ve ovde moe da se
vidi sutina izlaenja na kraj sa konfliktima.

Nama treba priprema i obuka za ivot i reavanje sukoba. Ako tu

pripremu ne dobijamo adekvatno, naiiemo na preprake koje emo
naknadno uiti da reavamo. Tada konflikt moe biti bolan, ili ak
razoran za nas.
Poenta je u sledeem: od roenja stupamo u neke vrste konflikata,
1

jer su oni apsolutno neizbeni. Najbolje to moemo uiniti za sebe je

da to pre nauimo da gledamo njihove pozitivne strane i da ih
reavamo
Gotovo uvek moemo nauiti da uz malo muke ovladamo konfliktom i reimo ga adekvatno. Da ih
izbegnemo ne moemo, zato je najbolje da se sa njima suoimo. Deca se ponekad teko mire sa injenicom da
njihove potrebe ne mogu uvek i odmah da budu zadovoljene. To je u detinjstvu normalna stvar. Meutim,
postoji dobar broj odraslih ljudi koji nije shvatio ovu injenicu i koji na frustracije nekih potreba ili elja
reaguje gorinom, besom, povlaenjem ili uasavanjem. U odraslom dobu je to izvor potekoa, nesporazuma
sa drugima, nesporazuma sa sobom oko odreivanja prioriteta u realnosti.

Od unutranjih do spoljanjih konflikata

Pre nego to uopte razmotrimo konflikte sa drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutranje sukobe
koji nam onemoguavaja da postupamo u skladu sa relanou i naim buduim dobrom. Kada doivljavamo
unutranji konflikt to znai da ne moemo da pomirimo neke elje i misli tako da rade zajednikim
snagama u nau korist. Tada se doivljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutranji konflikti mogu da se
okupe oko razliitih tenji. Nisu sve jednako pozitivne, niti poeljne. Moda najlepi, ali esto i najtei
unutranji konflikt je kada pokuavamo da izaberemo samo jedan od dva jednako poeljna cilja. Na
primer, ena dobija ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim
poslovnim putovanjima i honorarima. Sa jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Meutim, u toku ivota ona
je ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posveenost. To je njena porodica koja je sainjena od mua i dvoje
male dece. Deca trae panju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim reima trae puno vremena koje
u sluaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im prui. Iako je ovo konflikt koji ukljuuje izbor jednog od
dva najlepa cilja, on moe biti i najtei konflikt, jer osobu suoava miljenjem da ne moe imati sve o emu
je uvek sanjala. Postoje i drugi unutranji konflikti. Na primer - kako od dva zla izabrati manje. Ovakvi
konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo sa tim da ivot nosi i takve
situacije. Zaposlili ste se u firmi zajedno sa dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, va
prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sada ste na vie poloaju od njega i ef vam daje zadatak da otpustite
izvestan broj radnika koji vie nisu potrebni. Izmeu ostalih, na listi je i va prijatelj. Ovo je zadatak koji
morate da uradite jer je u opisu vaeg posla, ali ne moete da saoptite prijatelju da je otputen. Tenzija koju
oseate vam samo odmae da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu.
Postoji jo jedna primer unutranjeg konflikta, oponentan ovom prvom. Svodi se na pitanje kako da
udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne elje. Da biste usreili vaeg partnera, esto mu pravite
ustupke koje u stvari ne elite. Oseate se iscrpljeno i nesreno zbog toga, a kao da nemate snage da njemu
uskratite elje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopte ima smisla i oseate se pomalo
uzaludno, meutim niste mu nita ni pomenuli kako konflikt iz unutranjeg ne bi preao u spoljanji.
Ovi primeri se mogu preslikati na brojne sline koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji reenje i
reenje moe biti dobro.

Smernice za reavanje konflikata

Principi za reavanje unutranjih i spoljanjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju
aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite ta je najbolje reenje za vas, a nekad je potrebno
da ukljuite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite, reenje svakog konflikta ukljuuje i druge
osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutranjih prerasti u spoljanje, ali ono to im je zajedniko
je da su veoma lini. Sva tri tipa konflikta ukljuuju emocije prema blinjima. To znai da se mogu reavati na
intimniji nain od profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata. Ovakvi lini konflikti se mogu
reavati mirnim putem. Sledee stavke moete shvatiti kao smernice za pripremu i u najboljem sluaju
2

reenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi i vi trebalo da
prihvatite da biste izbegli konflikt. To moete uraditi na sledei nain:
promiljanjem u zavisnosti od vae odluke konflikt e ostati unutranji ili e prerasti u
spoljanji. Bez obzira na to, za reenje konflikta neophodna je promiljanje koje moe biti
verbalizovano, a moe ostati i u vama. Ovo promiljanje podrazumeva
a.
priznavanje sopstvenih oseanja priznajte sebi ili drugima kako se zaista oseate. Ako je u
pitanju tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta oseanja, ve ih priznajte. Ako ih
skrivate, neete imati mogunost da ih proradite, moda ih nikada neete ni osvestiti dovoljno, a onda
postoji mogunost da ete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazinim oseanjima
b.
nalaenje alternativa ukoliko je do konflikta dolo, ukoliko se oseate ugueno i traite
izlaz iz situacije, poeljno je da umesto da se guite u svojim negativnim oseanjima, razmiljate o
pozitivnim ishodima. Razmiljajte na koje sve naine moe da se rei konflikt. Skoro uvek postoji vie
reenja, i skoro uvek je neko reenje zadovoljavajue. Ako ste fiksirane na va oaj povodom
konflikta, teko da ete moi trezveno da razmiljate o reenjima
c.
uzimanje u obzir vaih blinjih napomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio
unutranji, obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bia su drutvena bia. Nema sree na
svetu bez drugih ljudi. Da bi vaa srea bila prava, ona mora da ukljui i sreu vaih blinjih. Ukoliko
pokuate da donesete sebinu odluku, ne uzimajui druge u obzir, konflikt se nee reiti sreno ni po
druge ni po vas.
1.

dogovorom kada dobro promislite ta elite, izlistate sve alternative, onda treba doneti
odluku u vidu dogovora. Dogovor moe biti sainjen u vama kao dogovor izmeu suprotnih stavova ili
moe biti dogovor sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledeih elemenata:
a.
iznalaenje prioriteta- kada ste u prethodnom koraku izlistali alternative, meu njima
pronaite ono to vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji
drug ili novac. Bitno je da ne brkate pojmove. Prioritet vam nikako ne moe biti da pobegnete od
konflikta. To je samoobmanjivanje. Uvek je priorit reiti konfikt
b.
kompromis kompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Poto je prioritet
reiti konflikt, a ne moemo uvek imati sve to poelimo, ponekad se moramo neeg odrei zarad
naeg budueg dobra i sree. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko
vi i va partner imate razliite elje, ne mora neminovno dolaziti do svae ili razilaenja, takoe ne
morate trpeti njegove elje i zapostavljati svoje. U ovom sluaju je kompromis, takoe baziran na
prioritetima, skladno reenje. Ako volite vaeg partera onda vam je on prioritet. Da biste voleli
partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu elja,
najbolje je da se nau na sredini, odnosno da naprave kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje
volite zajedno da radite, a ove koje ne volite zajedno, moete i odvojeno.
c.
pomirenje postoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili izmeu vas i vae
okoline. Ovo ponekad moe biti dobitna kombinacija jer se tako ne odriete nieg, meutim ovo nije
uvek lako ostvarivo. Moete da pomirite potrebu za karijerom i majinstvom tako to ete potraiti
podrku vaih blinjih, organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne
opteretite jer tako nema nita od zadovoljstva. Najbolje je da se uzdate u sebe, ali nije greh traiti
podrku u blinjima. Za pomirenje suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim linostima to
esto polazi od ruke.
2.

Kako sve ovo izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazino unutranji, ali mogu postati i
spoljanji. Opisane tehnike za reavanje konflikata su takoe bazino unutranje i odnose se na pripremu za
suoavanje sa konfliktom.Vi ste osoba koja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da
prizna sebi svoje elje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim meuljudskim odnosima, sve moe
proi ovako glatko, meutim, to esto nije sluaj. esto druga strana ne eli da tako olako prihvati vae
stavove ve namee svoje. Tada nastaje pravi spoljanji meuljudski konflikt koji zahteva vetine
3

pregovaranja i sluanja. to je konflikt blii kulminaciji, to vam je potrebno vie vetina reavanja konflikata
kako se ne biste slomili, ve uspeli da budete konstruktivni.

Svae
Ako niste uspeli da usvojite smernice po kojima funkcionie nekonfliktna osoba, vi i sa blinjima moete lako
ui u pravi konflikt, svau, koja esto podrazumeva neprijateljske stavove, pa i uvrede. esto se uje da se
ljudi vole, ali da su u stalnim konfliktima i da ne mogu da ih ree. To nije tano. Mogue je samo da ne znaju
kako da ih ree. Ali reenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj komunikaciji. Reenje je
u prihvatanju realnosti koja ponekad osujeuje nae elje. Osnovno pitanje je da li zaista elite da reite
konflikt sa drugim ljudima, ili prosto elite da budete u pravu? Da li hoete da budete gospodar ili da
ivite u fer odnosima. Ako elite da gospodarite, moda i moete to da postignete novcem, titulom i
tenjom ka savrenstvu. ak i ako to dobijete, oekujte strahopotovanje, a ne potovanje, oekujte
povinovanje, a ne prihvatanje. Najvei broj ljudi nema tu mogunost da se ponaa kao kralj, zato bi bilo
poeljno da ne razvija takva oekivanja. U sferi meuljudskih intimnih odnosa, srea se nalazi u razumevanju
i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao to je napomenuto, vee elje bez
drugih ljudi teko da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suoavanje. Meutim, iako mnogo
ljudi ovo zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao ranije opisana nekonfliktna linost, ve ulazi u svae,
ponekad veoma estoke svee sa blinjima.
ta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim situacijama, kao to su partnerske, porodine i
prijateljske svae, koje ponekad mogu da narue ceo koncept srenog ivota? Beanje od konflikata nije
reenje. Potiskivanje problema je moda najgore reenje. Jedino je suoavanje sa konfliktom potencijalno
dobro reenje. Potencijalno, jer se treba suoiti na pravi nain.
Baza reenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inae ne razumeju. Kada reagujete
na neki sukob agresivnim utanjem, ne oekujte da e to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Meutim, ta
komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Svaa nije primer iskrene
komunikacije.Sagovornici pokuavaju jedno drugo da optue za izazivanje svae. Raste tenzija. Naravno, ne
slau se oko toga ko je prvi poeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokuavaju da smire viku, optuujui
jedno drugo ko je prvi poeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom ena upuuje
sledeu reenicu : nervira me jer se dere, a od partnera dobija povratnu : derem se jer me nervira. Ovaj
primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju nita da ree.
Razgovor prestaje kada se energija istroi, a konstruktivno reenje izostaje. To otvara put novim konfliktima.

Osnovno pitanje je da li zaista elite da reite konflikt sa drugim ljudima,

ili prosto elite da budete u pravu? Da li hoete da budete gospodar ili da
ivite u fer odnosima.
Dakle, ako elite da izbegnete mune svae u koje moda esto ulazite, valjalo bi da izbegnete sledee tri
stvari:
1.
ne postavljate pitanje ko je prvi poeo. To oigledno moe samo da nervira, i
svakako nije najbitnije na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrivanjem ko je prvi
poeo, neete ga reiti.
2.
ne viite ta time postiete? Naravno da postiete pranjenje energije i tenzije koja
vas preplavljuje. Ali, ta konstruktivno postiete? Ponekad moete zaplaiti vaeg sagovornika
i ispasti pobednik, ali da li je to reenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a
vi se verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava
vau sreu.
3.
ne budite pasivno-agresivni ako elite da durenjem postignete cilj, moda i
postignete, ali kratkoroni. Pravo reenje konflikta se ne postie ni otvorenom, ni pasivnom
agresijom.
4

Kada se naete u neposrednom konfliktu sa vaim blinjim, poeljno je da se postavite na sledei nain.
Ukoliko je konflikt ve verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom ve postao svaa, a vi sauesnik,
usvojite sledee naine ponaanja:
obraajte panju na sadraj poruke, ali i na formu sadraj poruke vam najbolje govori ta
osoba misli, dok vam forma moe odati kako se osea. Intonacija, izraz lica ponekad govore vie nego
same rei
2.
sluajte i odgovarajte pustite sagovornika da ispria svoju priu i sasluajte ga paljivo.
Dajte mu do znanja da ste ga uli i odgovorite vaim iskrenim stavom na njegovu poruku
3.
budite autentini igranje razliitih igara moe da donese pobedu u bici, ali ne i u ratu.
Igranje igara ne reava konflikt, ve ga produbljuje. Zato budite to to jeste. Ne plaite se da kaete ta
mislite i oseate. Jedino tako moete razmotriti problem
4.
predlaite reenja iako mislite da ste promislili sve alternative i da moda znate koje je
najbolje reenje vaeg problema, moda se druga strana ne slae sa vama. Predlaite reenja i zajedno
diskutujte o njima. Sa druge strane, pokuajte da se suzdrite od zahteva da i va sagovornik bude pun
inovativnih reenja. Jednostavno recite ta vi mislite da je ispravno i pokuajte da diskutujete o tome
5.
ukoliko se naete u konfliktu sa jako tekim sagovornikom koji se koristi zabranjenim
stilovima komunikacije u konfliktu, optuuje vas, biva pasivno-agresivan ili vie, nemojte na sebe
uzimati zadatak da ga prevaspitavate. Time moete samo pojaati tenziju. Umesto toga, ne
odustajte od vaih principa dobre komunikacije. Ostanite staloeni i drite se osnovne prie.
Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite da vas sporedni ometu.
1.

ta sve radi svaalaki tip?

alje negativne poruke ovo se moe poistoveti sa sebilukom, jer osoba trai da se
odreknete svojih elja i stavova da biste nju usreili
b.
istie se ako je cilj pobediti u svai, deo svaanja je isticanje, epurenje, pokuaji da
se reputacija gradi na sputavanju sagovornika
c.
podsmeva se na razliite naine. Odbijanjem dalje prie, direktnom ironijom,
namernim pogrenim tumaenjem
d.
etiketira vau celu linost pokuava da okarakterie nekim vaim ponaanjem. Ako
ste nekada postupili nemarno, kae vam da ste nemarna osoba. Ako ste neto preuli, kae da
ste nepaljivi
e.
pogreno uoptava koristi se reima uvek i nikad na neprikladan nain. Ako
pojedinac eli da rasplamsa svau i iz nje izae kao pobednik, esto e vam uputiti reenicu
tipa ti nikada nisi tu za mene ili uvek hoe da sitera svoje
a.

esto se deava da smirenost jednog sagovornika jo vie poveava tenziju u drugom, koji je
reio da izae kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajednikim snagama rei. Ukoliko je va
sagovornik agresivan i ne omoguava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne
insistirajte. Obrazloite da niste za taj vid komunikacije, ve da elite da zaista popriate o
problemu, trezveno i uzajamno
7.
ponekad ni ovo ne dovodi do reenja. esto se to deava u situaciji sa jako dominantnim ili
agresivnim ljudima. Oni esto ele da gospodare situacijom i sve dre pod kontrolom. Ako uvidite da
je komunikacija, koja je sr reavanja konflikata, nemogua sa vaim sagovornikom, vratite se na
poetak i ponovo preispitajte svoje prioritete. Da li elite da imate odnos sa osobom koja nee da
vas saslua i sa vama razgovara?
6.

Poenta je u tome da zaista postoje osobe koje nisu nauile osnovne vetine komunikacije, koje ne veruju
poslovici da lepa re gvozdena vrata otvara, po prirodi su impulsivne i jako je teko ostvariti kontakt
sa njima. Ako ste vi mirotvorac pa naiete na takvu osobu, manja je teta. Moete pokuati da svojim
vetinama poboljate komunikaciju, a ako nita ne funkcionie, moete i otii. Vea je, meutim, teta ukoliko
ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i gajite nerealistina
oekivanja da e se ostatak sveta povinuti vaim eljama. Bilo bi poeljno da preispitate koliku korist, a
koliku tetu dobijate od toga. Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas se ljudi plae,
moda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a moda jo neto gore od toga. Reeno je da svaki konflikt i
unutranji i spoljanji implicitno ukljuuje i druge ljude. Ako teite srei i skladu, poeljno bi bilo da to
postiete razumevanjem, saoseanjem, razgovorima i dogovorima.

Osobe koje nisu nauile osnovne vetine komunikacije esto su po

prirodi impulsivne i jako je teko ostvariti kontakt sa njima. One su
izvor tenzije i gaje nerealistina oekivanja da e se ostatak sveta
povinuti njihovim eljama.
Razumevanje sagovornika u konfliktu
Ne prerasta svaki konflikt u pravu svau. Kada se naete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i
koje ne dozvoljavaju sebi da vas optuuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena
loa oseanja. Moete sebi da omoguite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vaeg sagovornika,
te postanete sposobni da reite nesporazum:
1.
Precizno definisanje na vama je da na poetku konfliktne situacije precizno definiete ta je
to to vam se ini kao problem. Recite odluno i bez snebivanja ta vam smeta, kako se oseate i ta
biste eleli. Ne oekujte uda. Va sagovornik jo uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno
reavanje problema, ve da tei da produbi konflikt. Ukoliko je ironian, nepaljiv slualac, ukoliko
pokuava da podriva va stav ili reenje, iznee na bilo koji nain ono to je njegovo miljenje. Tada se
posluite sledeim smernicama za razumevanje
a.
Postavite podpitanja ne oslanjanjte se na svoje vetine tumaenja. Koliko god dobar tuma
bili, svakom promakne neto i svako ponekad zaluta u pogrenu interpretaciju. Otvoreno pitajte da
vam se pojasni sve to vam nije jasno
b.
Filtrirajte ako podpitanja ire priu, filtriranje je suava. Svaka pria ima viak znaenja. Za
vas je bitno da saznate osnovno znaenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu
sr prie.
c.
Uoptavajte uoptavanje prevazilazi granice osonovne poruke. Pokuajte da poveete ovu
situaciju sa nekom slinom. Da iz nje izvuete generalno pravilo
d.
Zamenite uloge u vaim mislima. Ako zaista elite da reite konflikt, potrudite se da najbolje
razmete sagovornika. Stavite se u mislima na njegovo mesto i pokuajte da shvatite kako se osea
e.
Pojanjavajte drugim reima ispriajte sr poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno
nakon toga pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to uinite reima ako sam dobro
razumeo/la..ili ini mi seda...
2.
ovaj deo razgovora se zavrava tako to je nakon vae precizne definicije vienja problema
dobijena i precizna definicija vaeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarate

Tehnike reavanja konflikata

Nakon smernica koja vam mogu pomoi da razumete i pojasnite nastalni sukob, postoje i brojne tehnike koje
vam pomau da ga aktivno reite.

Rasprava ve prethodno opisani koraci za razumevanje sagovornika mogu liiti na poetak

rasprave. Meutim prava rasprava podrazumeva da su oba uesnika voljna za razgovor. Ako to
6

va uesnik nije bio, verovatno ste ga motivisali prethodnim pojanjavanjem i definisanjem problema.
Sada je red na raspravu bez koje nema reenja konflikta. U raspravi moe doi i do zaotravanja, ali
ako ste dobro proli kroz prethodne korake, verovatno e rasprava postajati sve konstruktivnija.
Rasprava je prvi korak, neizbean, te je na vama da uinite sve da pone to bolje.

Pretnje i prisile da, i ovo se koristi kao tehnika reavanja konflikata. Uglavnom nije dobar
metod, meutim ponekad kada su snage nesrazmerne, funkcionie se i na ovaj nain. Ovakav nain
reavanja konflikata esto se primenjuje na poslu u naoj dravi, mada i drugde. Naalost ako je
supranik dovoljno jak, ako ste mu potinjeni, nikakvo instant reenje ne moe da se nae. Jedino to
tada moete da uradite je da se podsetite ranije opisanih stilova nenasilne i prijateljske komunikacije,
te da postepeno ponete da ga zadobijate za razgovor. Mada, opisani su i svaalaki tipovi. Nikad ne
postoji garancija da svaki konflikt moe biti reen sporazumom, ipak konflikt ukljuuje i druge ljude, a
ljudi su zaista razliiti

Stvaranje koalicija ovo moe da se odnosi i na pojedince i na grupe i u linim i u poslovnim

konfliktima. Odnosi se na traenje podrke kako bi se ojaala svoja strana i pobedio suparnik. Uz tuu
pomo esto bivamo jai i moemo da postignemo ono to sami ne bismo mogli. Ova tehnika se ipak
ee koristi u poslovnom, nego u privatnom svetu i tako je i prihvatljivija. Kada u porodici na
primer, majka i dete naprave koaliciju protiv oca, on se osea emotivno, ponekad ak i egzistencijalno
ugroeno. To moe da zavri sa jo veim frustracijama, pa ponekad i razvodom braka. U poslovnim
konfliktima stvaranje koalicija je manje vie uobiajena pojava i shvata se zadravorazumski kao deo
poslovnog ivota. Tu je prihvatljivija, meutim ni ovde ne izostaju frustracije, samo se ne ispoljavaju
javno. ak ni u poslovnom svetu ovo nije omiljena tehnika. Mada, zna se da ut protiv rogatog
ne moe i to biva prihvaeno kao deo ivota.

Nadreeni ciljevi ovo je jedna od najboljih tehnika za reavanje konflikata, jer na ovaj nain
obe strane mogu izai iz konflikta kao pobednici. Ako su interesi naizgled nepomirljivi, uz
odreen napor se ipak mogu pronai nadreeni interesi, tako da svi budu zadovoljni. Samo
predoavanje vanosti nadreenih ciljeva esto deluje lekovito i balansirajue. Na primer, neretko se
u jednom preduzeu deavaju konflikti izmeu pojedinaca ili sektora. Ti konflikti su ponekad
dugotrajni i veoma ometajui za napredak i rad preduzea. Meutim, kada se zaposlenima predoi da
oni rade u kolektivu na zajednikom cilju, a taj cilj je pobediti konkurenciju, uvak taj nadreeni cilj
prevagne nad pojedinanim konfliktima i dovodi do udruivanja snaga.

iri iri moe biti sastavljen od vie lanova, ali i od jednog sudije. Ovo moe biti veoma
plodna tehnika, ako strane u konfliktu prihvataju sudiju. U privatnom ivotu, sudija se uglavnom
odbacuje kao alternativa, ali u poslovnom svetu se lake prihvata. esto je ef jedan od sudija.
Kada nadreeni na poslu biva umean u konflikt on ima mo da presudi. Sa njegovom se odlukom
najee ljudi slau. Sa emocijalne take gledita, uvoenje sudije smiruje konflikte, jer ak i kada je
konflikt prekinut nasilno, frustracije i negativna oseanja se upiru ka sudiji, a to pojedincu koji je
oteen u konfliktu prua izvesno restereenje od frustriranosti i tenzije. esto se slina stvar deava u
privatnom ivotu. Otac je sudija kada se deca posvaaju, on donese odluku ko je u pravu i dovede ih u
slituaciju pomirenja. Tada, ak i ako ima nezadovoljstva, ono biva usmereno kao ocu, dok se deca
pomire i prihvate situaciju.

Komprimis kompromis je ve pominjan u ovom tekstu. Moemo se odluiti na

kompromisno reenje sami sa sobom, sa drugima ili u grupom ljudi. Kompromis je jedan od najboljih
naina za aktivno suoavanje sa konfliktom, ali ga nije lako postii. Da li e do kompromisa doi
uveliko zavisi od linosti aktera, stavova, situacije. Dakle, mnogo inilaca odreuje mogunost
kompromisa. U idelanoj situaciji, kada se ljudi ne bi vodili iskljuivo linim, ve i optim naelima
dobrobiti, kompromis bi bio optimalno reenje koje zadovoljava sve. To je neto emu valja teiti, ali
isto tako i ne oekivati previe. Najbolje to moete da uinite je da se potrudite da budete
kompromisna osoba, da budete fleksibilni i spremni na pregovore. Tako ete biti manje frustrirani, a
va pozitivan stav moe pozitivno delovati i na vae sagovornike. Pojedinci zaista ponekad uspevaju
da promene svet. Kako god, za to treba truda.
7

Konstruktivni konflikti
Do sada su opisane tehnike za reavanje konflikata, naini na kojima moete upravljati konfliktima, ali
opisano je da su konflikti sastavni deo ivot i da bez njih i nema ivota, nema razvoja. Moda je lake
sagledati konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost.
Meutim, kroz ceo ivot moete nai konstruktivne konflikte, pa makar se oni inili i bolnim. Ljudi koji su
navikli na kontinutet ivota esto odbacuju konfliktne situacije i brane se od konflikata mislei da su opasni i
destruktivni. Ali, konflikt je ansa za razvoj kroz ceo ivot, ne samo u najranijim danima. ta sve
konstruktivno konflikt moe da donese?
Izlazi na videlo problem koji realno postoji i reava se konflikt nastaje kada postoji
problem. Dakle to je put ka reavanju problema. Tek kada se problem prizna moe poeti da se reava.

Bolja komunikacija - ako akteri ele da ree nesporazum, otvara se kanal bolje komunikacije.
Otvara se mogunost rasprave i pregovora. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se
konflikt rei to znai da je ona dobra. Dobra kominikacija nije prijatno askanje, ve jasan, odluan i
precizan razgovor uz sluanje i sporazum. ak iako sporazum nije postignut iskomunicirani su stavovi,
tako da je sve jasno

Lini napredak - ovo nije individualno, pre je opte pravilo. Ono to vas ne ubije, ojaa vas.
ak i ako se konflikt zavri svaom, vi ste napredovali, nauili ste neto novo, izvukli ste pouku,
shvatili ste da li je neto mogue ili nemogue reiti. esto se konflikt, meutim, zavrava pravim
napretkom u smislu nadmaivanja konkurentne firme, te boljeg poloaja na poslu, vee plate, veeg
ugleda.

Grupni napredak kada se konflikt reava pronalaenjem zajednikih ciljeva, to esto nije
lini ve napredak cele grupe ljudi. Kada firma pobedi konkurenciju, dolazi do boljeg pozicioniranja
na tritu, do veeg ugleda firme sa kojom se zaposleni identifikuju, te do veeg ugleda svih
zaposlenih

Prilagoavanje kako je reeno da konflikt pomae razvoju, moe se rei da pomae i

adaptiranju. Adaptiramo se na nove razvojne faze tokom ivota, tako i na nove uslove koje konflikt
donosi. Bez uspona i padova ivot je ravan. Adaptacija se gleda kao kratak odmor do novog konflikta
koji nosi nove anse za napredak.

Rat je otac svemu bez konflikta ne bismo znali koliko treba ceniti reenje (mir)

Kada se sagledaju pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je

konflik neizbean, ostaje na nama da se trudimo da od svakog
konflikta izvuemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem
od svaa i okretanjem mudrosti sluanja i razumevanja sebe i drugih
Opisano je mnogo tehnika za reavanje konflikata meu kojima ima onih koje vode zajednikim dobicima.
Svaa uvek vodi obostranim gubicima. Raunica je jednostavna, a sve tehnike su tu da bi se nauile i
primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav. Svaki konflikt se moe posmatrati kao ansa za
razvoj i unapreenje. To nije optimizam, ve realno stanje stvari.
Autor teksta

Renata Seni