realnu dezakumulaciju, ugroavajui, na taj nain, finansijski poloaj

preduzea i stimuliui novi inflacioni pritisak na nivou nacionalne eko nomij e.

1.4. EVOLUCIJA SHVATANJA FINANSIJSKOG

POLOAJA
Struna literatura iz oblasti ekonomije preduzea i, pod njenim utica jem, privredna praksa nastoje ve vie od pola veka da utvrde i postave
pravila (norme) finansiranja koja se, po reima dr Dietricha Effirlea, mogu
oznaiti kao principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke
date potrebe kapitala, kao norme za pribavljanje kapitala sa odreenih
aspekata.10) Svrha pravila finansiranja je da poslue preduzeima kao
smernica za donoenje njihovih odluka o finansiranju. S druge strane, na
njima kreditori zasnivaju svoju ocenu kreditne sposobnosti i finansijske
situacije preduzea.
Utvrivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo je inspirisano
prvenstveno zahtevom principa zatite poverioca, ija se osnovna intencija
sastoji u utvrivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu
supstancu, koja e poveriocima da omogui nadzor sigurnosti i odranja
kapitala, pri emu kao garantna supstanca za poverioca slui sopstveni kapital
(osnovni kapital, rezerva i neraspodeljeni dobitak).
S ciljem postavljanja optevaeih normi finansiranja u skladu s principima sigurnosti i likvidnosti, pravila su usredsreivana na fiksiranje odreenih relacija izmeu pojedinih elemenata bilansa stanja, kako unutar
strukture pasive (vertikalna pravila), tako i unutar povezanosti aktive i pasive
(horizontalna pravila). Znai, s aspekta poverioca zahtevi sigurnosti i
likvidnosti su bili odluujui za pokuaj da se preduzeima nametne, u formi
pravila obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom. Samo pod tom pretpostavkom ona su mogla raunati da e egzogeni faktori povoljno oceniti njihovu kreditnu sposobnost i prihvatiti zahtev za dopunsko finansiranje.11)
10) Dr Dietrich Harle, Finanzierungsregeln und ihre Problematik, Wiesbaden, 1961., prema dr J.
Rankovi, Finansiranje i finansijska analiza preduzea, II deo, Ekonomski fakultet, Beograd,
1971., strana 12.
11) Dr Jovan Rankovi, Upravljanje finansijama RO, Zavod za savremenu organizaciju poslovanja,
Beograd, 1979., strana 31.

22

Meutim, u uslovima dinamine privrede s relativno brzim strukturalnim promenama, menja se klasino shvatanje kreditne sposobnosti i finan sijskog poloaja preduzea, koje je sigurnost trailo iskljuivo u visini
garantne supstance (sopstveni kapital). Za razliku od tradicionalnog shva tanja kreditora i kreditiranog u oceni kreditne sposobnosti, zasnivanje pri mame sigurnosti na rezultatu (dinamiki karakter), a sekundarne na stanju
(statiki karakter), dovodi do pribliavanja interesa izmeu kreditora i
kreditiranog, a samim tim i do menjanja klasinog shvatanja kreditne spo sobnosti.
Po dinamikom shvatanju sigurnosti, rentabilnost, odnosno zaraivaka
sposobnost dunika predstavlja najveu sigurnost za kreditora. Ili, drugaije
reeno, kreditor najvanije obezbeenje svojih potraivanja sada nalazi u
uspehu, tj. ostvarenom rezultatu kreditiranih preduzea.
Savremena nauna shvatanja naputaju koncept univerzalnih pravila
finansiranja za sva preduzea, umesto ega potenciraju potrebu prilagoavanja naina finansiranja individualnim prilikaina preduzea u skladu sa
principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti. Navedeni principi finansijske
politike se prividno nalaze u koliziji, 12) mada se, u sutini, oni nalaze u
vrstom korelativnom odnosu.13)
Upravo iz ovih razloga, racionalno upravljanje finansijama preduzea
pretpostavlja optimalno usklaivanje navedenih zahteva i ostalih naela
finansijske politike, usklaivanje iji je ideal maksimalna sigurnost i likvidnost, a da pri tome nita ne stoji na putu maksimalno mogue renta bilnosti.
Iz, do sada, izloenog sledi zakljuak da ispitivanje i ocena finansijske
situacije podrazumeva kompleksnu analizu i dinamiki aspekt saznanja o
stanju, kretanju i perspektivi razvoja u budunosti. 14) Polazei od toga, u
nastavku emo, u osnovnim naznakama, razmotriti tradicionalna i savremena
shvatanja finansijskog poloaja preduzea.
12)Naelu likvidnosti, kome pogoduju obilne novane rezerve, i naelu sigurnosti, koje postavlja
ogranienja naruavanju odnosa sopstvenog i tueg kapitala, protivuree zahtevi prema kojima
princip maksimiranja rentabilnosti pretpostavlja minimalnu novanu rezervu i privlaenje tueg
kapitala sve dok on doprinosi poveanju rentabilnosti.
13)Eklatantan primer za navedenu konstataciju su odnosi likvidnosti i rentabilnosti. Naime, ugroavanje likvidnosti, bez obzira ime je motivisano, opasno konkurie zahtevu rentabilnosti. Isto
tako, niska rentabilnost u velikom broju sluajeva oznaava najveu snietnju reavanju problema
likvidnosti.
14)Drugaije reeno, pored uvida u bilans stanja, za potpuniju sliku o finansijskoj situaciji potreban
je uvid i u bilans uspeha, kao i podaci o novanim tokovima, s ciljem sagledavanja za raivake
sposobnosti i razvoja finansijske snage preduzea.

23