Urednik

Predrag Markovi}

Radomir Rupljanac
Slavoljub Markovi
Dragan Milojkovi

Projekat

Oprema
Du{an [evi}

Beograd
1994.

Tekstovi objavljeni u
asopisu Perspektive

Na koricama
?
5

Raspao se nedavno
pronaeni rukopis
Najstariji pronaeni rukopis u godini 7492. posle postanja,
na obalama Dunava, nije mogao biti protumaen. Nestvarno,
papirno tkivo, probijeno znakovima, blizu svog raspadanja, bi
predato na oitavanje esticama fotona oivljivaa. im je rukopis bio osvetljen, iezavali su tragovi grafosa, i rukopis se
raspadao i nestajao. Foto slika, kopulacija semena fotona, u
zamiljenoj materici, s malenim zrnom srebro bromida, ostavi na ploi tragove raspadanja neuhvatljivih zagonetki zguvanih znakova. Prvi tumai dok je jo rukopis pripreman za fotografisanje prisustvovali su nestajanju svitaka. Osvetljeni
znakovi isparavaju, a zatim se i sam papirus koji uva znakove gubi i pretvara u prah draei oi i nagonei na raspad
misli i znaenja.
Kako pronalazai nisu znali da se rukopis raspada u dodiru sa svetlom, to i nisu obezbedili potpuni mrak za uvanje i
analizu svitaka. ta sada da uradimo? Na koga da padne odgovornost zbog loe pripreme i amaterskog voenja istraivanja? Bez obzira ko e biti odgovoran, a ko kanjen za poslovi
nu nestrunost, nestao je jedan deo pronaenog bogatstva.
Ne samo da nestaju civilizacije, ve nestaju u tragovi njihovih jezika. Ali, samo taj trenutak kada se pojavilo svetlo koje iz mraka, iz vremena, iz venog izvlai znakove i unitava
ih, bio je dovoljan lanovima istra ivake ekipe koji su iskoristili taj kratki bljesak svetla (kada se jedino i mogao videti
rukopis) kako bi poeli da analiziraju, pretpostavljaju i zaprepauju svet svojim teorijama o nastanku rukopisa, o njegovoj sadr ini, o znakovima i njihovoj lepoti.
Prvo pitanje koje se namee:
Da li je rukopis pronaenog, pa unitenog spisa, original ili
je kopija pra-rukopisa?
Drugo pitanje koje se namee:
ije je to pismo?

Naunici koji su prisustvovali iezavanju rukopisa izjavljivali su:

Jezik je koptski, sanskrit, fenianski.
Ali, nije pouzdano nijedno tvrenje. Moda se radi o nepoznatom pismu? Rukopis je pisan znakovima koje nije znaoniko od naunika. Njihove izjave su zbunjujue. Iza znakova se
krije pismo Atlantiana? Njih je kaznio Bog! Naunici se nisu sloili ije bi pismo moglo iezavati na svetlu. Moda je
ono meavina fonetskog, ideogramskog,
klinastog i apokrifnog pisma? Nije postavljeno ono najvanije pitanje: Da li je rukopis pisan na svetlu ili u mraku? Rukopisci su moda bili slepi? Naunik P. Moris bio je najdue
sa iezavajuim rukopisima. Od slavnih naunika jedino je
on sklon da veruje
mistinim priama bio prisutan prilikom prikazivanja naenih rukopisa. (Drugi naunici su bili neafirmisani i traili
su mogunost da se proslave.) Zapisao je: Novootkriveni
rukopis ne razlikuje se od kasnijih prepisa na istom jeziku ili
ak na drugim jezicima. Re koja prezire svoje iskonsko znaenje, svoj kod, lomi konvencije, premeta znaenja, postaje
anarhista. Re poinje
da uiva u neredu oznaavanja. Rukopis eli da unese terminoloku zabunu. Isti pojmovi se oznaavaju razliitim
znakovima. Tako, recimo, isti je znak i za istinu i za la.
Isti su znakovi i za neprijatelje i za prijatelje. To je anarhija!
Imena reka se ispisuju istim znakovima, tako da se ne zna o
kojim se rekama govori.ak i isti vladari se nazivaju,
ne samo razliitim imenima ve se brkaju i rodovi. Iz jezika se ne moe zakljuiti da li su vladari mukarci ili ene.
Istim znacima se oznaavaju i Bog i avo. Moje oznaavaju
kao tue. Unitene su Granice izmeu privatnog i dravnog .
Unapred se mora opravdati bilo kakav postupak tih ljudi
ljudi sa takvim jezikom.
Tako govori naunik koji je strunjak za sam jezik i tekst,
za koga i istorija, i civilizacija, izviru iz jezika.
Naunik P. Arinis, koji se proslavio knjigama o potro akom drutvu i njegovim otuenim normama, zamoljen da neto kae povodom nestrunog istraivanja i raspada svitaka,

ponovo citira samog sebe: Predmeti, stvari i tela prestali su

da imaju magijski karakter. Nisu vie okultni. Sada imaju potroaki karakter. Oboava se koliina! Broj koji se troi. Slian je sluaj i sa organima; s pikom. Ovladati njome i troiti
je.
A onda dodaje: Kolega P. Moris je u pravu. Ali, njegovo
miljenje kao da se odnosi na dananji jezik. Rei prestaju da
imaju trajno znaenje. Njima se vie ne mogu prizivati bogovi, odagnati avoli, one ne mogu biti arobne. Jedino politiari sve ine da reima vrate magijski karakter.
Jedan od neafirmisanih naunika je izjavio: Zahvaljujui
svojoj sposobnosti, upamtio sam znakove rukopisa u
trenutku iezavanja. Moi e da ih obnovi na osnovu seanja. Objavljivae reenice, pasuse, a zatim i integralni tekst
prevoda. Raunar je poslednji koji se jo upleo u analizu pronaenog i iezlog rukopisa, ili bar nekoliko njegovih delova.
Uspeo je da reprodukuje tekst nestalog rukopisa.

Etrurci
Poinjem pitanjem:
Da li su pronaeni rukopisi nasledstvo vinanske kulture?
Jesu li to prepisi starih vinanskih spisa?
Pre Sumera i Kineza, Vinanci su stvorili svoje znakove na
neolitskoj keramici. Jesu li njihovi znakovi prva pismena na
kugli zemaljskoj? Da li e se svetska inteligencija sjatiti na
obale Dunava, kraj Beograda, traei ploice sa znacima Vinana? Za one koji dou nije potrebno nikakvo uputstvo strunjaka, jer dragoceni keramiki otpaci lee svuda oko nas; pored solitera, na njivama, ili je keramiko posue spakovano u
kutije koje se uvaju u podrumima gradskog muzeja. Arheoloki materijal koji treba predstaviti svetu, kao znaajan za istoriju civilizacije, uva se u podrumima, zaboravljen i izloen
unitenju!
Ve davno se skup vinanskih znakova naziva pismom;
Vinanskim pismom. Nauna javnost je o Vinanici upoznata
pred Drugi svetski rat. Vinansko pismo ima 28 znakova. Kako je pismo Vinanica najstarije, i znakovno je pobijene su
mnoge dosadanje tvrdnje nauke.
Prvo: Starije je znakovno pismo od slikovnog.
Drugo: Vinansko pismo je identino sa etrurskim pismom
koje jo nije protumaeno.
Naslovi u svetskoj tampi bili su:
Spigel: Prva civilizacija na Dunavu!
Times: Slavimo Vinanicu.
Da li smemo da priznamo da je prvo pismo nastalo na teritoriji dananje Jugoslavije?
Odavno su ve poznate veze izmeu Vinana i Etruraca.
Kako su Vinani iveli pored Dunava, prostirui se na teritoriji Bosne, te do primorja, rano su doli u dodir s Etrurcima
koji su prihvatili njihov jezik i njihovo pismo. Jedna stara hipoteza gospodina Kvistela uvek mi padne na pamet kada se u
svetu otkriju bilo kakvi rukopisi. Hipoteza se pojavila u osmoj

10

deceniji XXveka, a uspela je da privue panju sredstava informisanja. Razmrekala je umalu svest ljudi, utonulu u socioloke probleme i preplavljenu informacijama iz sporta i politike. Iskuenju nisu odoleli ni naunici, a da ne kau svoje
miljenje ili ne iznesu kakvu opasku na pretpostavke A. G. Kvistela.
Gpsopodin A. G. Kvistel veruje da jo postoje Etrurci. Dodue sada ne vie kao moni narod, sa svojom civilizacijom i
kulturom, ve kao ezoterina grupa koja poznaje u uva svoje pismo.
Zakazao im je sastanak, pozvao ih je, jer to to su nestali nije nikakav dokaz njihovog postojanja u takozvanoj prolosti,
induktivno-deduktivno utvreno i u budunosti. Bie posve
objanjeno da Etrurci nisu postojali, zato i postoji mogunost
da se, ipak, najzad pojave sa svojim stvarnim jezikom. Da niknu iz novih izmiljanja, a antropoloki argumentovano postoji
taan istorijski podatak: nestajanje Etruraca zbilo se pre nestajanja Vina na. Dogaaji su mrtvi, te je svejedno ta je bilo pre
a ta kasnije. Svakako, zbog nesumnjive injenice, da su i jedan i drugi narod mrtvi u istoriji (kao i njihovi akteri) koja
je uvek samo lepa knjievnost a da rukopisi ne ive stvarnim, sadanjim ivotima, te zato ne mogu ni biti nikakvi svedoci o stvarnom postojanju povesnih dogaaja.
I pored mnogih pokuaja, niko nije utvrdio ko su lanovi
etrurske grupe. Kako se regrutuju i odabiraju novi lanovi?
Kako se obrazuju? Gde su njihove tajne kole? Razlog sigurno nije ezoterinost sekte kako navodi A. G. Kvistel ve
neverovanje sveta u njeno postojanje. Zato su svi pokuaji pronalaenja njenih lanova bili samo privatna inicijativa pojedinih naunika. Ali, naunici ne shvataju da nam se lanovi ezoterine sekte potomci Etruraca neprestano rugaju znajui
da deifriju etrursko pismo.
I, evo sada, ponovo, otkriveni su rukopisi pored Duna va.
Socilogija, psihologija, lingvistika i sline nauke, perfektuirane, ak i velianstvene, verbalne discipline uena oveka, u tenji za spojem sa filozofijom reductio ab absurdum, same postaju stvarne slovarske besmislice. Da, gospodine Kvistel! Rugaju nam se, vai omiljeni Etrurci. Jo je nevino njihovo pi-

11

smo. Zar da ga brusimo u tuinskom vremenu? Ovi nai dani,

ove nakisle noi. Pijani naunici vape pred tajnom Etruraca.
Njihove grobnice, skulpture, Apolon iz Veijea, Triklinujumska grobnica, stoje pred oima. Izvan mitova su ili su mitove
Etruraca preuzeli Latini. Ali, preti etrursko pismo. Zar nauna ogovaranja i spletke nisu omrzle poslovnom svetu? Ili izgleda otmeno: tajna oranizacija, koja se stara za uvanje etrurskog pisma, uspeva da opstane tri hiljade godina. Sigurna u
svoju tajnu, zato i nereita, nego zatvorena, kao da je nigde nema, ipak, opstajava i uspeva da regrutuje nove ljude, i da odri ezoterinost i hiljadugodinju utnju.
O, radosti i cinizma u svojoj tajni. Prkos? Moda grupa
Etruraca s mukom zadrava u tajnosti znanje svog jezika. Ezoterina grupa koja zna etrurski jezik, ili pismo, i uva tajnu tri
hiljade godina. Svi rukopisi Etruraca su odavno ve pred licem nauke? Prkose! Zar e oni, za koje Vi mislite da postoje,
predoiti tajnu jednog jezika? Pitam se: Kakvi su to ljudi koji
znaju tajnu etrurskog pisma? Stoje pred tajnom? Bednici. Proteu se i zevaju udei se: ta to zahtevamo od njih? Da li je
bolje proslaviti se uvanjem tajne ili otkriti tajnu staru tri hiljade godina?

12

Rasturanju rukopisa
doprinose vlade
Pronaeni rukopisi, amajlije, predmeti iz grobnica, zahvaljujui sredstvima informisanja koja su upozorila na vre dnost
starina bili su tajno skriveni i brino uvani od stra ne graana-pronalazaa. Zato je vlada, na ijoj su teritoriji pronaeni rukopisi osudivi one koji su pomou njih eleli da se obogate poela da ih otkupljuje ili konfi skuje. Ali, konfiskacija, kao i pravo da se raspolae ruko pisima, doneli su vladi samo probleme. Zbog minimalnih nadoknada koju je vlada nudila, osvrui se na moralna i nacionalna naela, skriveni rukopisi su preli u ilegalu.
Ne radi se samo o rukopisima koji su rasprodati u Americi, i o kojima esto piu u tampi, a sa ijom je sadrinom upoznata nauna javnost, ve se radi i o novim tajnim rukopisima
koji stvarno putuju po Evropi i Americi. Oni su putovali ranije u vreme svog nastanka ali ne kao roba ve kao apokrifni spisi, ili je putovala samo njihova sadrina koju su prenosili
retki mistici. Posle mnogo godina, rukopisi prelaze isti put, sa
istim znakovima, praeni mrnjom, lopovima, nakupcima, ideolozima, naunicima koji nude svoje znanje, nosei sa sobom
fetiizam dvadesetog veka.
Pronaeni rukopisi koji su, tajnim kanalima, izneti na trite Amerike, sada predstavljaju jo veu tajnu.
Prvo: Sumnja se da li ih ima?
Drugo: Nisu li i oni osvetljeni?
Tree: Koja e se fondacija sada nai da otkupi rukopise i
po nudi ih naunicima? Kome e pripasti slava da rukopise
ima protumaene? ije e akademije da glorifikuju tekstove?
Poinje trka!
Mnoge fondacije su opskrbile naunike raznih podneblja
koji su pourili da se susretnu sa oevicima i posedovaocima
apokrifnih rukopisa. Ponovo se okupila grupa naunika, koja
je prisustvovala unitenju pronaenih rukopisa. Gospodin

13

A. G. Kvistelje proputovao od Pariza do Egipta, bio u Indiji,

da bi potvrdio svoju sumnju. Nije ni sanskrit ni koptski?
Posle mnogih otkria, tokom devetnaestog i dvadesetog
veka, sada je bio nepoverljiv. Sumnjao je da su mogua
nova
velika otkria. Nije prisustvovao snimanju rukopisa, koje je
vlada, na ijoj su teritoriji pronaeni, ponudila za deifrovanje.
To to se posumnjalo u vrednost rukopisa, skupo je kotalo nauku. Nije se okupila najbolja nauna ekipa koja bi deifrovala rukopise. Ili, da poverujemo: otkrivene rukopise uvek
prati prokletstvo.
Poeli su pregovori naunih institucija sa trgovcima koji su
se dokopali rukopisa. Trgovci prete osvetlja vanjem papirusa
i trae da se ispune njihovi zahtevi. Sele se po svetu kako bi
sauvali rukopise ili se obogatili pomou njih. Trite sada nudi i rukopise koji su davno zaboravljeni, a koji su nestali tajnim putevima.
im je primeeno da se raspadaju pronaeni rukopisi, neko je ve polagao pravo na njih. Nije smetalo to se oni pretvaraju u prah i pepeo. SAD su otkupile pravo na korienje i
pretampavanje rukopisa. UNESKO radi na njihovom prikupljanju. Neke zemlje postavljaju ak i pitanje ponovnog izuavanja mrtvih jezika. Radi se o koptskom i sanskritu. Prve
knjige su nastale na tim jezicima! Iako jo mnogi rukopisi nisu otkriveni, njihovo korienje je dovedeno u pitanje.
Na kraju, citiramo izjavu renomiranog naunika A.vistela:
Godine nastajanja pronaenih rukopisa su malo vane. Rukopisi su nastali znatno ranije. Pronaeni rukopisi su prevodi
ili prepisi originala. Originali su davno uniteni ili iezli, osvetljeni. Na napor se sastoji u tome da pokuamo obnoviti originale. Otuda danas toliko knjiga koje su samo pokuaj obnavljanja originala; u elji za originalom autori tee originalnou.

14

Pisma urednika
Perspektive gospoi
Grethen

15

Potovana gospoo Grethen,

Tano je da se moj otac, pre nego to se posvetio vajarstvu,
bavio prevoenjem starih staroslovenskih knjiga. Vas svakako ne zanima njegov prevodilaki rad koliko stari rukopisi koje je prevodio. Od starih rukopisa, u naoj kui, nije ostalo ni
traga. ak je i kua jedno vreme bila naputena, ali kada smo
se ponovo uselili u nju, osim ramova po tavanima, nieg nije
bilo to bi ukazivalo na raniji ivot. Stvari koje smo pronali
po sobama, u ormarima, na rafovima, bile su toliko unitene
da smo ih izbacili u jednu pomonu zgradu. Kada je pobueno interesovanje za starine, i poela prodaja ikona i starih rukopisa, jedino to sam uspeo da pronaem je ta mala ikona nae slave koja Vas je toliko obradovala. Zato je sauvana ikona? Sa sigurnou ne mogu da tvrdim. Ali, na njoj je Sveti Luka, naa slava! Ikonu sam pronaao u branu, u bakinom kovegu, prekrivenu jo i ljuskama oraha. Drugi stari predmeti nisu vredni pomena. Sigurno nije bilo rukopisa!
Ono to je interesovalo mog oca, to mu je predstavljalo zadovoljstvo je prevoenje rukopisa koje Vi pominjete. Meutim,
sudei po vremenu kada je on boravio u Jugoslaviji, nije uspeo
da objavi prevode tekstova. (Izuzev nekoliko marginalnih.)
Razdelio ih je prijateljima pre nego to je napustio Jugoslaviju. Kada je zavladala pomama za starim rukopisima, poelo
je njihovo objavljivanje, traenje, konzerviranje, uvanje, a naroito preprodavanje. Oevi prevodi su prepravljani i doraivani, jezik im je menjan da bi bili prilagoeni komercijali i novom tritu.
Potovana gospoo Grethen,
U vaim pismima pominjete Rukopis slepih. To stavljate pod znakom navoda. Ne znam ta taj pojam za Vas znai.
Ali, u Jugoslaviji je dugo bila omiljena studija gospodina A.

16

17

G. Kvistela o Etrurcima, kao to sada pobuuje interesovanje

novi poduhvat nauke da pokae kako etrursko pismo ima slinosti sa Vinanicom. Studija A. G. Kvistela o Etrurcima, izazvala je svetsku medijsku panju, te su pitanja medija imala
posebno odjeka u Jugoslaviji, jer se u Zagrebu uva jedan
etrurski spis. Na platnu, kojim je bila prekrivena mumija, nalaze se upisani etrurski znaci koji uvaju tajnu jednog naroda
i jednog jezika. Taj naziv Rukopis slepih za mene znai
samo rukopis starog etrurskog pisma koji su prepisivali posebno izabrani letopisci,ne znajui mu znaenje, ali elei da ga
sauvaju za kasnija tumaenja. Koliko se tako sauvani rukopisi razlikuju od originala sigurno zahteva nauno tumaenje,
a kao to znate i sami, pismo Etruraca ni do dana dananjeg
nije odgonetnuto. Tajna samog naziva Rukopis slepih, po
mom miljenju, lei u tome to su naunici, ne mogavi da protumae tekst, ostali slepi. Iz besa to je ostala jo jedna neprotumaena tajna starih naroda, nemoni znanstvenici rukopis
Etruraca nazivaju slepim.
Drugo to zasluuje panju je pitanje: Kako je moj otac doao do staroslovenskih rukopisa? U jednom brdu, tamo gde je
roen moj otac, postoji crkva koju sam i ja poseivao, a koja
se zove Samonikla. Nalazi se ispod samog brda. Sve do posle
rata bila je prekrivena zemljom. Zatrpali su je vernici beei
od najezde osvajaa. U crkvi su bile skrivene ikone, razni rukopisi, sveti ritualni predmeti. Vernici koji su je zatrpali, u nameri da je zatite od pogana, nikad se vie nisu vratili da je obnove. Nestali su bez traga i crkvu je otkrio seoski bogotraga
oi. Nazvao je Samoniklom, jer je ona sama iz zemlje iznikla. Pokupio je pronaeno blago da bi ga sakrio od vlasti. Ne
znam ta je kasnije bilo s njim? Moda blago jo uvaju oievi potomci, a moda je delimino vraeno crkvama. Crkva
Samonikla ni danas nije obnovljena.
Potovana gospoo Grethen,
U jugoslovenskim sredstvima informisanja sve ee mogu da proitam ko je sve bio lopov od stvaranja Jugoslavije do

18

1987. godine, kada je osnovana nekakva komisija koja bi trebalo da titi umetnika dobra. Ko je sve davao sebi za pravo
da raspolae eksponatima iz muzeja i privatnih zbirki u Jugoslaviji? Mnogi od savremenih samodraca ne samo da su eleli da poseduju stare rukopise nego i sablje Nemanjia, njihovo prstenje, i posude nekadanjih valadara. Ali, kako eksponati nisu odgovarali zahtevima samodraca, oni su tanjili sablje, irili prstenje, skraivali nogare stolica. Slino se deavalo i u narodnim pesmama.
Pojavljuju se i grupe arheologa koji prekopavaju poznata i
nepoznata nalazita, odnosei pronaeno blago. Ko bi mogao
da zatiti pljaku blaga? Specijalna milicija? Ne postoji nikakva specijalna milicija.
Ponekad se spominju i anegdote o lopovima i blagu. Da bi pokazali kako narodno blago vie cene od samih zatitnika kulture, lopovi ga kradu, a zatim ga sklanjaju obavetavajui miliciju
gde se nalazi. Najee im lopovi mesto skrivanja blaga javljaju
uz opasku: bolje uvajte blago! Nisu isti ni svi lopovi.
Najslabije su uvane i najmanje sauvane zbirke privatnih
kolekcionara. Oni svoje zbirke poklanjaju rodnim mestima. I
dok su darodavci ivi, jo se i uvaju zbirke. Posle smrti kolekcionara, vlasti rodnih mesta poklanjaju po neki eksponat
svim politiarima koji ih poseuju. A kada pone rasturanje
umetnikih zbirki, onda slike znaajnih slikara vise po zadrunim domovima, nadletvima, salama, fudbalskim klubovima.
Potovana gospoo Grethen,
Hvala vam na podrci, ali jo se dvoumim: Da li da postanem kolekcionar?
Shvatio sam. Umetnika dela se ne koriste kao magijski ili
himnoliturgijski simboli. Umetnost nije u slavu Boga iji ostaci dopiru do nas. Dananja umetnost su dela koja ine nezavisnu samosvojnu celinu. Predmet su oboa vanja. Kolekcionari ele da ih poseduju. Ali, da li presti traje samo u sferi estetskog?
Za ljude, sa kojima se ja susreem, umetniki predmeti su

19

jo relikvije ili su magini. Postoji ak i strah da se umetnike tvorevine otue bace ili prodaju jer e porodicu, ili lanove koji unite blago, sustii prokletstvo.
Potovana gospoo Grethen,
Mnogo puta se u kafanama ili ak u novinskim tekstovima
pominju ugledni graani koji su postali strasni kolekcionari.
Zadovoljni svojim slubama, ukoeni u svojoj uglednosti, slobodno vreme provode sakupljajui vredne numizmatike predmete od pre-antikog doba do predmeta iz savremene istorije
Jugoslavije. Dalje se bave kupovanjem i preprodavanjem predmeta iz kulturne batine. Od legalnog oduzimanja rariteta ljudima koji ih poseduju i uvaju kao svetinje, uz bednu nadoknadu, trgovina batinom se proirila sve do organizovanih
pljaki. Kako Vi pratite aukcije po Evropi, i drugim delovima
sveta, imate bolji uvid od mene ta se nudi na nezasitom tritu retkosti i kolike cene dostiu uvene slike nesrenih umetnika.
Ponekad me zbunjuje Vaa anonimnost. Kada sam u novinama proitao da kustos Istorijskog muzeja Srbije eli da otkupi zbirke retkih predmeta i ikona koji su prodavani na aukciji u Londonu, pomislio sam na Vas. To se i potvrdilo. Kako
Istorijski muzej, i pored pokretanja inicijative, na alost, osim
moralne podrke, nije mogao da dobije sredstva za otkup vrednih predmeta, pojavio se mecena. Vae ime je ponovo izostalo. Ne znam zato je to tako?
Potovana gospoo Grethen,
Zahvaljujui Vaoj pomoi ukljuio sam se u svet kolekcionara. udan je taj svet izvan zakona. Ima svoja pravila igre i ivota. Milicija i javnost dolaze odozgo. Poto su kolekcionari saznali da mogu otkupiti ikone na staklu ili u drvetu, poeli su da
mi nude ukradene falsifikate. Ali, kako mene umetnost odavno
zanima, i koliko-toliko je poznajem, do mene su poele da dopi-

20

ru i vesti o pravim ikonama. Meutim, kolekcionari kriju od drugih kolega, i svojih prijatelja, gde im se nalaze eksponati. Pljakaju jedni druge, a da vest o pljakama ne dopire do javnosti niti
do milicije. Kako da opravdaju kupovinu eksponata ili njihovo
prikupljanje? Kolekcionari sa kojima sam kontaktirao esto imaju priu o prodaji falsifikata. Krue velike koliine novca, prodaju se lani eksponati, kolekcionari pljakaju jedni druge, ali
utanje i dalje traje. Posle nekoliko kupljenih ikona, ve sam saznao ko je od kolekcionara ta kupio i koliko je plaeno. irio se
krug kupaca i prodavaca. Upoznao sam strasne kolekcionare koji
su bili spremni da daju i poslednju paru da bi doli do eljenih
antikviteta, do trgovaca koji su mogli organizovati pljaku muzeja bez ikakve grie savesti.
Pljake su se ve deavale izvan kruga kolekcionara, tako
da su mnoge od njih okarakterisane kao pljake stolea. Kako
Vas zanimaju stari rukopisi u nadi da ete pronai spise koje je prevodio moj otac pomenuu Vam samo veliku pljaku
u Nacionalnoj sveuilinoj biblioteci u Zagrebu. BRANDT
SEBASTIAN, Sulltifora navis mortalium. Liber per Jacobum
locher... Latinitati onatus, nuno vero revisus et elegantissimus
figuris recens illustratus Basilene, 1572. Vredna najmanje 10.
000 DEM. Znam da ste upoznati sa tom pljakom. Moda su
neke knjige dole i na Zapad?
Potovana gospoo Grethen,
Razvoj raunarstva, mogunost da se obnove mrtvi i zaboravljeni jezici, ija se gramatika poznaje, postao je realan. ta
da kaem o tekstovima koji se nalaze na papirima istrgnutim
iz jednog jezika?
Nemam elju da posedujem bilo kakav stari rukopis. Ne
mogu da posmatram umiranje papira, na kojem se nalaze stari znaci iji jezik raunar umnoava do u beskonano. Dosadanjem uvanju svitaka mogu da zahvalim magiji brojeva.
Kako to da su se papirusi sa brojevima 96 i 100 sauvali, a da
su drugi svici izgubljeni? Zar su pronaeni tekstovi ostali da
bi posluili za obnavljanje jezika?

21

Uputstvo za upotrebu
raunara

22

23

Vokabular
TEKSTOTEKA:
Memorija koja uva sve tekstove nekog jezika.
TEKSTINENjERING: Grupa naunika lingvista,
matematiara, ininjera koja je oformljena u cilju stvaranja
programa za ispisivanje reenica nekog jezika.
TEKSTOVANjE: Postupak kojim se uz pomo tastature
tampaju ve stvoreni tekstovi. Za to je potrebna sintaksika
ifra, i printer koji e tampati tekst.
Prvo pitanje koje se namee korisniku TEKSTOTEKE:
Da li se moe ui u TEKSTOTEKU?
Samo da znate: Ulazak u TEKSTOTEKU je nemogu.
Moete samo da je pozivate i koristite.
Drugo pitanje:
Da li postoji nain da se TEKSTOTEKE izbriu?
Apsolutno su zatiene. Mogu samo fiziki da se unite.
Ko koristi TEKSTOTEKE?
Pored naunika i ljudi profesionalno vezanih za jezik i
raunarstvo, TEKSTOTEKE koriste ulini prodavci. Prodaju
tekstove izvuene na tampau.
Dok uvee sedite za kunim raunarom zaelite da proitate
tekst iz memorije od 25. do 30. strane. Pozovete ga iz TEKSTOTEKE. Zatim tekst izvuete na tampa. Time ste
pripremili dnevno itanje.
Ako ste autor, TEKSTOTEKU moete da koristite na vie
naina:
a) Sami moete da kombinujete tekst koji je ve na ekranu.
b) Od tekstova u TEKSTOTECI moete da stvarate svoje
tekstove. Metatekstove?
Uzmite da su tekstovi TEKSTOTEKE mrtvi tj. veni i oko
njih gradite svoje tekstove.
c) Ako ste talentovani, sami moete da birate kako ete koristiti TEKSTOTEKU.

24

25

Izaberite sami broj strana. Izaberite vreme. Lice. Recimo:

prezent. Prvo lice jednine.
Nemojte uzeti toliki broj strana da itanje iz TEKSTOTEKE
traje koliko i va ivot.

Posle due upotrebe TEKSTOTEKE primeujete da se u tekstu, koji Vi piete, ne nalazi nijedna re iz TEKSTOTEKE. Ali,
to je varka, u vaim tekstovima ubrzo ete pronai ne samo rei
iz TEKSTOTEKE ve i same reenice TEKSTOTEKE. Ako
nastavite da koristite TEKSTOTEKU u vaim tekstovima ete
primetiti i itave pasuse iz TEKSTOTEKE. Tekst TEKSTOTEKE, kao neki uljez, kao lo san, kao kopija se polako
uvlai u va tekst. Ne mora tekst u TEKSTOTECI da vas plai!
Neka vas podstakne na rad i stvaranje novih tekstova.
Drugaijih jezikih kombinacija. Stvorite novi tekst kakav se
ne nalazi u TEKSTOTECI.

26

27

.
.
1. . ? .
2. , .
3. .
4. ,
, . . , , , ,
, .
, ,
. .
.
() .
5.
. . , .

.
6. , . , .

28

29



.

1. .
2. , , .
3. : ? .
4. .
5. .
6. , .
7. .
8. .
, .
, ,
.
9. , .
10. , .
11. . .
12. . .
13. .
14. , , .
15. , , .
. .
16.
.
17. , , .
18. ,
, , ,
; .

1. ,
, ,
, , , , , ,
, , ,


,
2. ,
,
, ,

3. , ,
, ,
, ,
;
, , .

30

31


1. !
, .
2. , .
:
, ,
:
,
,
, ; , , ,
.
, . !
! .
!
, , . , , .
4. . ! !
5. ,
; .
6. ,
.

32

?
1. , .
;
.
2. .
: .
. .
. , .
3. .
, . . , , . , .
. , , ,
.
4. ? ?
? ?
?
?
?
5. ? ?
?
: .
!
, ,
. !
6. , ,
, .

33






,
,

?
7. ? ?
?

?
8.





.

,




9. ?
?
10. : .
11. ?
?
?
?
: ! ! !

34

?
?
, .
? . .
,
?
12. , , , !
13. !
.
14. !
15. ! !
! ! ! ! ! ! ! !
! . ! .
! !
16. !
! ! ! .
! , .
17. !
! ! ! .
.
.
18. ! !

35

 . . ! ! !
!
, , , ! :
! .
, . ! ! !
, , , !


!
, .

36

Pisma urednika
Perspektive gospoi
Grethen

37

Sukob vernika
Prevod koji su nam ponudili raunari moda je vaan za
lingvistiku i semiologe, ali njihovu panju privlai samo jezik.
Gde je civilizacija? drutvena uslovljenost? gde su bogovi?
Gde je istorijski trenutak nastanka tekstova?
Jedan evropski vladar je ak izjavio: ele da mi podmetnu rei koje reprodukuje raunar!
Okupio je oko sebe naunike koji e pronai virus za unitenje genijalno zatiene datoteke.
Plaam unitenje, sike on!
Bez obzira kada je napisan pomenuti tekst pa i neka je sada stvoren on ipak govori o nama. Pomirio sam se s tim da
ne moe nestati ono to je pripadalo prvim ljudima. Samo se
menja, transformie. Sve to su imali prvi ljudi imamo i mi sada. Filozofi bi rekli: Progonu prethode: ponos sa epitetom, ranjeni fanatizam, zatita, u, zavist. Sve te rei bi imale epitete ili bi bile pretvorene u metafore. (Bolesna ljubomora njegovog subjekta. Kap ui koja je prelila au strpljenja kvasei
njegovu pruenu ruku.)
Tekst napisan u drugom licu mnoine moe da bude samo
proglas. Takve rei su karakteristine za obraun pripadnika
iste vere. Protiv drugog, protiv pogana, nisu potrebne takve rei. Oni ne zasluuju takve rei.
Znai, sukob je istih vernika. Sukob je izmeu pravovernih i krivokletnika. Bezvernici su za rat i istrebljenje. Nisu oni
muenici, proroci, nemaju mo prosve tljenja. Ne biraju sredstva u borbi protivu pravih vernika. Krivovernici trae pristalice meu pisarima, lihvarima, kaznicima, bojacima. ire lane glasine o svojim protivnicima. Denunciraju ih. Vre premetaine po kuama dobroinitelja. alju lana pisma. Ruglu
izvrgavaju ukaze. Piu pamflete. Svoja imena stavljaju uz klevetnike.
Poinje progon krivovernika. Proglas izdat protiv njih je u
drugom licu mnoine. Progonitelji ga nose sa sobom. Nose ga
iz grada u grad. Iz zemlje u zemlju. Iz jezika u jezik. Proglas

38

39

ostaje negde u pustinji.

Progonitelji su lieni ljudskih predrasuda, jer progone u ime
vere. Veruju u svoju Boiju misiju. Veruju u rei koje nose sa
sobom i koje ponavljaju. Ne ramiljaju o povodima za progone. One koje gone su protiv njih. Oni su protiv njihove vere.
Zagauju njihov dosadanji ivot.
A kakve rei ostaju progonjenima? Gde je njihova snaga?
Njihove rei bie unitene zajedno sa njima. Nestae u plamenu krivokletnici zajedno sa spisima koje tite i zakopavaju. Da
li e moi ita da se sauva? Ostae prie Progonjenih koje su
apostazija?

40

Model izdajnika
ta nam nudi tekst koji je objavljen u asopisu Perspektive?
ta mi znamo o tom tekstu?
Napisan je u drugom licu mnoine. Onaj koji stvara tekst
obraa se nekima koji treba da prihvate njegove rei i da se povinuju njihovoj snazi.
Za poetak kratkog teksta, za sada, znamo toliko.
Ko se obraa onima koji se kriju iza zamenice VI?
Ko su oni koji se kriju iza zamenice VI?
Odabrani nasuprot prezrenima?
Pravedni nasuprot bezbonima?
Pitanja koja ovde postavljam su oigledna. Nameu se svakom od nas ko proita tekst. Odgovore koje u ponuditi mogu da izviru iz samog teksta, a mogu da budu i pretpostavka.
Vremenom e se tumai umnoiti i osmeliti, a ja u pokuati
sada da izloim svoje miljenje.
Iz teksta se vidi da ONAJ koji se obraa poziva neke odabrane ljude koji su iz iste vere, sekte, sloja, jezika u borbu protiv prezrenih, odbaenih koji su se postavili nasuprot NjEGOVIM pristalicama. Taj koji poziva nije obian ovek. Koristi
mitski jezik, koristi svete rei, tako da i borba koju eli nije
obina. A i same NjEGOVE pristalice su odabrane od strane
mitskog jezika. NjIHOVA borba je borba za mit, jezik i tekst
iza kojih naravno stoji boanstvo.
Zato je dolo do sukoba?
U tekstu se ne vide razlozi sukoba. Narator o njima ne govori. Tekst poinje kada je ve nadjaala jedna strana. Ili je sukob samo borba protiv jedne sekte: Vrhovni poglavar crkve
poziva u borbu ostale vernike?
Ono to bih eleo da pokaem je borba jedne zvanine vere protiv raznih jeresi.
Da bih taj cilj ostvario mogao bih da zamenim postojei tekst
raznim slinim tekstovima, a da se nita bitno ne promeni.
Ko su rtve u ovoj propovedi?

41

rtve su mahom prosti inovernici. Za proste inovernike je

predviena takva smrt kakva se ovde pominje. Smrt njihovih voa, ili obrazovanih inovernika, ne bi mogla bez dokaza.
Morale bi biti ralanjene i ruglu podvrgnute njihove zablude
da bi tek onda bili ubijeni na jo svirepiji nain?
ta oekuje pravedne i one obrazovane to se rugaju?
U optoj euforiji pravednih rugalice postaju rtve koje ne
mogu izbei nesreu ni Boiju osvetu. rtve e dobiti sve to
poseduje pojam rtve: osudu, ritual, smrt, veselje koje nudi
olakicu posle egzekucije.
Moe se ovde govoriti i o jednom fenomenu: kolektivno
nasilje! Ono se premeta iz epohe u epohu. as je u ime Boga, as u ime ideologije. Ali kolektivno nasilje je uobiajeni
model, poznati diskurs. Stalno je upranjeno mesto na kojem
sedi podanik Boga. Bez obzira ko za trenutak prisedne, moe
odmah da postane rtva, te e biti primenjen poznati model rtvovanja. Treba izuiti genezu kolektivnog nasilja. Danas ono
koristi i medije. Kolika li je sada mo nasilja? ak i u ateistikim ideologijama kolektvino nasilje dobija premise natprirodne misije. Analizirajui istoriju civilizacija zakljuio sam da
je iskonsko kolektivno nasilje. Tenja svih nasilja je da budu
sveta, a time a priori istinita. Pravedna.
Iz ponuenog teksta ne vidimo kojem sloju pripadaju oni
koji su rtve kolektivnog progona. Ne znamo koje su pozicije
zauzimali u drutvu do tada, dok na njih nije baena anatema?
Znai, nita se direktno ne kae o njihovom poloaju u drutvu. Da li su uivali neke privilegije ili ne? Ako jesu ime su
ih izgradili i stekli naklonost? Ne vidi se ak ni odluka o oienju drutva; sistematski progon poinitelja krivinih ili hereznih dela.
Ako privilegovana elita mora biti progonjena? Ljudi koji
uivaju izvesne privilegije, imaju mo, zatitu, snagu da se odupru. Onda postoji vreme ekanja? Vreme ekanja je strpljenje dok privilegovanu elitu progonitelji ne priblie poznatim
pojmovima mitske rtve. Progonjeni dobijaju sve karakteristike negativnog: izdajnik, neprijatelj, veleizdaja. Poinje hajka
koja pripada odabranima.
Ovaj tekst je ve zaao u dubinu sukoba. Tekst pokazuje

42

poodmakli stadijum jednog procesa. Ako se radi o pri vi legovanoj eliti i njenim pristaama vreme inkubacije je trajalo dugo. Prvo su sumnjivi moljeni da se odreknu svojih zabluda sasvim tiho, a zatim sve jae i jae. Na poetku je moda i dolo do dijaloga kada su argumenti jo i logika i shvatanje epohe, a onda se argumenti menjaju tako da gonioci ispoljavaju
snagu i mo. I, na kraju, poinje da deluje model kolektive represije. Tekst ba tada poinje. Iznosi poetak kolektivne represije i tu je mogue analizirati ga i sagledati. Inkubacija je
prola. Poinje bolest. Pravednik je saekao obrt. Sada poinje progon bednika; suzbijanje zaraze. U proganjanju se izjednaavaju ljudi. Svi slojevi drutva su jednaki. Otuenost u drutvu, potisnutost, socijlana nejednakost, frustracije, bacaju se
na rtvu. Ona oslobaa progonitelje da bi ih esto bacila na poetak; kada bi preli na mitsko uzdizanje rtve. Pitanje koje je
ovde vano: Kako se u istoriji postupa sa progonjenima? Suenje je po propisima, a smrt ritualna?
Za sam poetak progona vrlo je vaan pojam voe, autoriteta. Mehanizam voe, mehanizam autoriteta, uvek se poklapa sa uzvienim. Iza voe stoji Bog? Voa zna da rtve neprestano treba stvarati i kanalisati njihovo unitenje, ime spreava anahriju od koje se plai svaki autoritet. Do anarhije voa moe da rukovodi mehanizmom rtvovanja, mehanizmom
progona. I progonitelji i progonjeni obavljaju jednu drutvenu
funkciju koja blagonaklono deluje na samo drutvo, ali o tome i ne razmiljaju. Progonitelji se izjednaavaju u svom pranjenju, progonjeni u pokori i ritualu, iji mehanizam ponekad ne shvataju. ak se i ude pitajui se: Nee li se ponoviti
i sa nama? Ali, im pone da deluje model kolektivne represije nemogue je zaustaviti ga.
Da kaem neto o rtvama:
Istorija je pokazala da je najbolje dovesti u nemilost manje
grupe koje nemaju mnogo prijatelja meu samim progoniteljima, koji su druge vere ili pripadaju jednom izolovanom sloju. Izbor progonjenih ni najmanje ne zavisi od samih progonjenih, niti pak oni mogu da zaustave model koji ih obuhvata
i unitava. Usporavanje delovanja poznatog modela represije
samo poveava bes. Otporom progonjenih se stie laljivi uti-

43

sak da su gonioci u pravu. Otpor dozira nova gonjenja i ulaganja vee snage, ime se postie cilj. Ni gonjeni ni gonitelji
ne mogu izbei predvieni put. Ali, da li e kasnije za istoriju
biti vaniji progonjeni od progonitelja, to se ne zna u trenutku
funkcionisanja modela.
Model o kojem govorim ima svoje naslednike. Nasle uju
se progonitelji, rtve, progonioci, voe, autoriteti. Mada ne
znai da i gonitelji nee uzeti ulogu pozorinog modela u kojem e biti progonjeni. Progonitelji i progonjeni su u zavisnosti jedni od drugih. Oni vladaju jedni drugima sve dok se potpuno ne izvri predvieno, a onda se ekaju nove uloge. Zaboravio sam! Prvo dolazi kratki smiraj posle katarze.
Sveta je istina koja stoji u modelu progona. Ba zato to je
sveta moraju da je prihvate i progonitelji i progonjeni. Tako se
krug, tako se model, ostvaruje u potpunosti. Progonitelji potpuno shvataju svoju ulogu kanjavajui, a progonjeni priznanjem. Postupak priznavanja se menja. Razliit je iz epohe u
epohu. rtve ne smeju da se mire ve i one moraju aktivno da
uestvuju otporom, odbranama i, na kraju, priznanjem, pomaui progoniteljima.
Zar nam jedan model koji se ponavlja u verskim i tota litarnim drutvima ne govori o sopstvenoj uzaludnosti?
Ne! Eksploatacija modela koji je ve a priori prihvaen ne
kae da je vreme stalo, ve da se akumuliralo u sadanjosti. I
ne samo da se istorija suava na sadanjost, ve se i sama budunost saima ka trenutku sopstvene zablude koja je vanija
od iskustva, jer zablude prolosti nisu nae zablude i bunimo
se protiv njih. Nae zablude su pobune protiv prolosti. Moramo ih iiveti.
Ono to je za mene vano na kraju je pitanje Boga.
Dok itam tekst shvatam da i progonioci i progonjeni, rtve i delati, imaju istog Boga. U to su ak ubeeni i jedni i
drugi. Taj isti Bog e ih nagraditi ili kazniti? Nesporazum izmeu njih je pitanje Boga? I jedni i drugi mu se obraaju za
pomo, kriju njegove spise, tumae ih. Prinose rtve nad njima. Dive se otkrovenju i katarzi. Ali postepeno progon prelazi dimenzije Boga nomotetiko, eufemizam gube znaaj
tako da upotrebljavam re: misterija. Stvara se novi Bog. Pro-

44

gonjeni uviaju da imaju drugog Boga koji ima druge osobine od Boga progonitelja. Ako ih Bog ne titi, onda drugog moraju sauvati i uzdignuti, iako je ON nemoan.

45

Potovana gospoo Grethen,

Novoosnovani savet galerije koja se nalazi u centru grada,
ustupio je ureenje svog prostora zato to je uvek bez publike mladim umetnicima. Ranija elja saveta galerije da prostor podruma ispuni publikom, organizujui atraktivne izlobe
poznatih umetnika,nije urodio plodom. Sala u podrumu uvek
je bila prazna. Na pitanje: Zato se odaziva mali broj posetilaca? Jedan psiholog je odgovorio: Ljudi se plae silaenja
u podrum.
Mladi umetnik koji je prvi izveo projekat monodrama sa
video-kasetama i simbolima pravoslavlja je izjavio: Gledalite je puno zato to se prikazuje iva umetnost. Galerije su
poluprazne ako se prikazuje mrtva umetnost koja jo nije sahranjena. Smrdi!
Ali sve pretpostavke i dnevne izjave nikada me nisu uzbuivale. ak i ne itam tampu. Preletim pogledom samo preko naslova.
Onda me je privuklo to to su grupe, koje su izlagale u galeriji, vodile razgovor sa pravcima dvadestog veka, ak i koketirajui sa njima. Pravili su modele pravaca. Opredmeivali
su njihove osnovne ideje u pesku ili glini.
Drugo to me je privuklo bilo je izlaganje materijala. Tada
sam, na alost, bio spreen da odem. Izloba mate rijala je izazvala veliku panju brojnih asopisa. Njome su se bavili ne samo audovizuelni asopisi, ve i policijska hronika. Kao materijal bili su izloeni i genetiki produkti. Nove vrste svinja,
krava, zmija. Spermatozoidi i jajne elije! Izloeni fetusi bili
su ukradeni sa klinike. Bile su polomljene boce sa aldehidom.
Zaudaralo je u celoj zgradi. Jedan politiki asopis je napadao
vladu koja je u vreme predizborne kampanje dozirala preveliku slobodu. Kada je izlagan potroaki materijal dolo se na
ideju da se internacionalizuje ogromni prostor podruma. Trebalo je nai sponzore koji e omoguiti boravak umetnika iz

46

raznih zemlja. Porasla je popularnost galerije. Mnoge grupe

koje su izvodile svoje projekte na ulici sile su u podrum.
Kada sam dobio poziv da prisustvujem projektu Art-grupe: Dramski happening, bila je sreda. Razmiljao sam na obaveze tokom nedelje. Zavrio sam prelom asopisa koji mi je
oduzimao najvie vremena. Poziv da prisustvujem knjievnoj
veeri poslao mi je umetnik ije sam tekstove, u drugom licu
mnoine, proitao. Moja upornost da ga naem bila je uzaludna. Njegovi poznanici su se udili: Zato ga trai? Ali, morao sam da prisustvujem happeningu u prostoru galerije.
Publika koja je prisustvovala dogaanju u podrumu bila je
mahom mlada. U guvi mladih ljudi video sam i nekoliko izgubljenih pogleda, i lica za koja nisam znao zato poseuju
Galeriju podrum. ak sam se upitao: grekom su u podrumu? Njihovi beznadeni pogledi. Nekoliko posetilaca bilo je
odeveno u mantije.
Moda su popovi?
Kada sam siao u podrum za sedenje nije bilo mesta. Posetioci su se kretali. Onda se ugasilo svetlo. Ostao sam pored
ventilatora. Jo dok nisam znao ta se deava u podrumu, hteo
sam da izaem. Ali, bilo je besmisleno gurati se. Kuda bih?
Posle nekoliko koraka nisam ni znao gde su vrata. Zvunici
kojih je bilo svuda unaokolo neprestano su ponavljali zvuke
koje nisam razumeo. Bili su to slogovi. Toliko su dugo ponavljani kao da su izgo varivai ekali da se posetioci utiaju. Da
se ula pesma mogao bih je prihvatiti. Ali slogovi nisu bili pesma. Onda se uo glas:
Karakteristika tekstova napisanih u drugom licu mnoine.
Psalmodinost, ispovest.
Dalje se guio glas. Uinilo mi se da se izvebani i smireni glas svetenika izvlai iz zvunika. Zato sam emitovani
glas zamiljao kao glas svetenika? Zahtevao je od publike da
ponavlja zapovedni nain koji daje snagu sindrominim osobama. Onda je glas zahtevao da nauimo rei, sve dok ih ne
ponemo teno izgovarati. Glas koji se uo, koji je bio uporan
da ovlada publikom u tome je uspeo. U sredstvima infromisanja u parastvarnosti u ulnom prostoru koji je ispunjen 24.
asa, glas nije bio poznat, te sam se udio: kako se publika br-

47

zo prilagodila na njega? Meutim, sredstva informisanja ve

danima objavljuju tekstove u drugom licu mnoine koji su zasitili sluh slualaca ponavljajui neprestano imperativ. Spisi iz
TEKSTOTEKE preplavili su listove, te i asopis koji ja ure
ujem, i koji koristim za stvaranje ovog projekta, objavljivao
je rukopise pisane u drugom licu mnoine. Publika je, ipak,
navikla na imperativ, mada ne na nain ovakvog govorenja.
Oekivao sam da glas bude propraen vizuelnim, meutim, nije bilo nieg vizuelnog. Mrak je bio potpun. Poela je da plae neka ena. Nije mogla da slua tekst ije se govorenje ponavlja u drugom licu mnoine.
Nije to lice, vikala je i ridala. Bila je to starija psihotina osoba. elela je tekst u prvom licu mnoine.
Gde je prvo lice, vikala je.
Postepeno, publika je, kao to prati pevanje na festivalima,
poela da ponavlja slogove, poela je da srie rei i reenice
iz teksta koji je objavljen u asopisu Perspektive.
I po-ubi-jaj-te sve njih!
I one koji zmije nose, a o otrovu ne govore!
I one koji bdiju nad vama!
I one koji tuina nose sa sobom!
Poubijajte one koji svoje tragove odnose u nigdinu!
Poubijajte one koji vam isti dolaze!
Poubijajte one koji od njih dou i kau:
Evo nas! Ne morate se muiti i silom nas dovoditi!
I one koji imena nemaju!
I ene koje su...
I ene koje su...

48

Zavet
Moete li zamisliti! Na poziv upuen kroz istoriju, na rei
ko zna kada napisane, odazvae se danas! Grupa mladuh umetnika (Art-grupa) rei poglasi svojima, prisvoji ih, i poe tim
reima da poziva pristae, traei ispunje nje naredbi koje rei nose, kao da se radi o amanetima.
Koliko puta su tim zastraujuim reima na usnama progonjeni ljudi, ubijane ene, deca razvlaena na krsto ve? Zar da
se ponovo ponavljaju iste rei? Zar da ponovo njima pravdamo postupke jedne grupe koju ne mogu drugaije nazvati osim
anarhistima?
Za lingviste se radi o arhetipu teksta. Pojam arehtip jo
mi je maglovit. Mundus archetypus, bio je naslov u asopisu
Perspektive. Tekst je proitan iz neke TEKSTOTEKE. Redakcija nije navela svoj komentar ve je u zaglavlju napisano: Mogui prevod teksta iz nedavno unitenih rukopisa. Navodno je,
taj tekst, preveden na razne jezike. Ponavlja se u spisima Egipana, Grka, Etruraca. Kopti su ga uzeli za svoj. Dardanci i Latini uvaju te rei u mrtvim spisima. A danas, posle objavljivanja u asopisu Perspektive, tekst je preveden na nezapameni broj jezika.
Prevoenje arhetipnog teksta, njegovim imitiranjem, ouvanjem i publikovanjem, stvara se zavetna grupa koja ga nosi
kroz istoriju, uva ga, bori se da rei iz teksta ne samo da budu ponovo proitane ve da ih novi itaoci proglase za mitske, i da ispune proroanstva koja rei nose sa sobom.
Jezik je zatvoren u okviru jedne grupe. Verovatno je takav
bio i kada je nastao. Grupa ne samo da se odaziva na rei iz
prolosti nego se i identifikuje sa Tvorcem teksta: tekst poistoveen sa Tvorcem, svetim ratnikom. Reprodukujui stalno
Tvorca, grupa se poistovetila sa Njim, i stara se o Njemu i Njegovoj snazi.
Ovaj tekst pobuuje agresivnost kod mladih. Jedna grupa
ljudi uzima tekst za dresuru svojih lanova. eli da oivi tekst.
To je grupa koju normalni jezik otuuje i ona se agresivna vra-

49

a u njega. eli da ga razbije sopstvenim modelom jezika. Normalni jezik se protivi. Ne prihvata promenu unutar njegovih
konvencija i stereotip, a posebno ne eli ulaenje grupe u istoriju u kojoj je normalni jezik ne samo odomaen, ve i rukovodi njome. Dakle, teroristika grupa je odvojena
ne samo od drugih grupa nego i od istorije i jezika, te je
koban povratak nazad.

Istraivanja
(Godina 1989.)
SLUAJNI UZORAK: (60 GODINA)
elim sreu, red i mir. elim sa majkama i decom da podelim radost ivota, i radost prilikom raanja i odgoja dece.
Ne mogu da opravdam te mladie koji pozivaju na borbu. I to
na kakvu borbu? Da nas istrebe! Nas stare koji smo stvorili ovu
zemlju. Ne mogu ni da shvatim decu, koja su odrasla u miru i
vaspitavana godinama u duhu huma nosti, da se sada ovako
ponaaju na ulicama. Ponavljaju rei sa radija a ko je njima
dao pravo da ih izgovore? Deaci su poeli da se okupljaju u
parku preko puta moje zgrade. esto su se i ranije, tokom leta, tu okupljali i sluali rock. Galamili su. Smejali se. Voleli se.
Suprosta vljali se nama. Ali sada? Prvo su sruili jedan spomenik. Videla sam sa prozora kako ga guraju, klate i na kraju
obaraju. Zatim su poeli da zasipaju zgrade kamenjem. Jeste!
Moda smo ih izazvali. Gledali smo potajno, kroz prozor, ta
rade. Ali ovo nije nain.
SLUAJNI UZORAK: (ENA, MAJKA 55 GODINA)
Zahvalna sam naem narodu to se suprostavlja divljanjima. Oni ele da obnove rat. Ne znaju kakav je rat. Ne poznaju ga. Ja sam u ratu izgubila brata. Ubili su ga ne znam gde?
Nikada nije naen njegov le. Zar sada ponovo da obnovimo
mrnju i ubijanja. Malo smo se sredili. Sada kada poinje XXI
vek ponovo da iskopamo puke. Pominju etnike. ta e oni
nama? Gledam borce. Oni jo vode svoj rat. Zavode omladinu. Dokle to?
SLUAJNI UZORAK: (ENA 60 GODINA)
Moj mu, znate, mogao je da bira. Da bude osloboen ili
da svedoi protiv oveka koji ga je uveo u partiju. I ta je on
odabrao? Da bude osuen. On je budala. Nije shvatio da e
vlast nai druge svedoke. Ali moj mu nije eleo da ba on bude svedok. Koji su bili ti drugi? Ne znam? Verovatno ih je bi-

50

51

lo mnogo? Ali, moj mu je trebalo da bude najznaajniji svedok? Pre nego to je uhapen samo mi je rekao: Ja neu da
svedoim! Vie nita nije hteo da kae. Pojedinosti sam saznala kasnije. Taj, uhapeni, bio je krupna zverka. Nisu ga ak
ni muili. Hteli su da suenje bude legalno. Sud, lani svedoci, presuda; tamnica ili smrt. Pravo dokazivanje. Moga mua
su muili. Misli da je neko mogao da mu pomogne? Ne! Vie ne! Neko od vanijih ljudi sistema, do koga sam uspela da
doem, mi je rekao: ON je sam to izabrao.
ta je on sam izabrao?
Zatvor!, rekao je.
Odmah sam znala o emu se radi. Ili da bude svedok, ili da
bude uhapen i osuen. Moj mu je izabrao zatvor. Nisam uspela da ga vidim posle hapenja. Nisam ga vie nikada videla.
ta misli? Da li bi ga stvarno oslobodili da je svedoio? Ponekad se to pitam? Ne verujem! Ali, vratili su se neki ljudi.
Ponekad ih pitam: Zato ste se vratili? im ste doli, vi ste
sumnjivi? Oni ne govore. Strahote koje su preiveli ne smeju
da opisuju reima. Poneko kae: Tako je moralo da bude.
Drugi kau: Ti si luda ena. Videli smo i lude muka rce,
ali mnogo su opasnije lude ene. Jo ako su brbljive.
Zato podravam omladinu. Na njihovoj sam strani. Neka
ih poubijaju.
Poubijajte sve njih!
SLUAJNI UZORAK: (PROFESOR U PENZIJI)
Agresivnost simbola, teksta, rei, refrena pa to me neprestano zapljuskuje. Ne mogu od toga da se odbranim. Vidite da
agresivnost prelazi na kulturne ustanove. Zapanjuje me istupanje Art-grupe u salonu XX veka. Odea kao oznaka, frizura kao oznaka, minue kao oznaka, natpisi na majicama, fasadama, elima jo mi i ne prete. Ali zvuk? Agresivnost zvuka je takoe odavno prisutna. Zvuk je agresivan zbog buke,
zbog pesama. Sluala sam celoga leta kako se smenjuje zvuk:
sluaju ga mladi koji se okupljaju uvee na ulici. Ljubavne pesme su normalne. Onda rock. To je ve ulo u nau kulturu.
Svakako,prati i mlae. Na kraju su se pojavili ovi tekstovi koji
pozivaju na ubijanje i osvetu. Sada oekujem da se tekst koji

52

je postao zvuan neprestano preti odrazi na odevanje i na

naoruavanje omladine. Ali, do naoru avanja tek poinje da
dolazi. Rousseau je jo pisao: najee poetak proganjanja
vodi u dugotrajni rat. Jedino se u poduhvat troenja upustila
industrija ploa. Ozvuili su rei iz TEKSTOTEKE unosei
stare tonove. I mlai prihvataju dejstvo subverzivne grupe;
Art-grupe. Zarada! Zarada! Ne razumem izdavae ploa.
OKRUGLI STO: (kraj 89.)
Sociolog:
Izneu istraivanja koja sam vodila tokom poslednjih godina, recimo od 81. do 85. godine za list Perspektive, iji je
urednik, na alost, smenjen. Urednik Perspektive nije prisutan
da vam pria o srednjovekovnoj svesti u totalitarnom reimu,
oprostite na toliko puta ponovljenoj frazi. Urednik ne govori
o proganjanju. Ali, zbog objavljenih tekstova, koji su bili proskribovani, sasluavali su ga u autobusu, na ulici, u kafanama.
est meseci je bio jedina taka dnevnog reda na kom-partijskim sastancima. Tokom poslednjih godinu dana, na stranicama asopisa Perspektive, bio je publikovan materijal sa mog
istraivanja. Ovde u izneti samo detalje koje nije smeo da objavi savet asopisa Perspektive.
Jugoslavija kao najrazmaenija zemlja Evrope je ivela komunizam. Nije se borila protiv njega kao druge zemlje ona
je uivala komunizam. Doekala je nespremna raspad komunizma. Ne postoji u Jugoslaviji snaga koja bi nosila promene.
Sloboda je zato dola odozgo. Sasvim nezaslueno. Ne postoji
ni snaga koja e preuzeti tu slobodu. Ona snaga od koje bi treblo oteti slobodu ona je nosi i daje, na nju se oslanja. U slobodi su se snale snage koje su je i dale pod pritiskom Evrope. U
umaloj bari, koja je ivela komunizam, ne moemo ni da govorimo o pobunjenim slojevima. Tek su se stvarali alternativni pokreti.
Poetkom osamdesetih godina dolazi do pokreta omladine
i inteligencije koji se kao alternativa postavljaju na jednu stranu, dok se na drugu stranu postavlja drava kom-partija. Nemir zahvata sve republike kao i sve vee gradove. Moje istraivanje se svelo na Beograd kao glavni grad i Ljubljanu

53

koja je takoe vaan centar.

Zakljuila sam da je napad (upotrebljavam tu re) alternativnih grupa i intelektualaca poeo na vitalne osnove jedne partijske drave.
1) napad na simbole drave
2) napad na para-vojsku kao garanciju takve drave
3) napad na kom-partiju kao ideoloku svest drave
4) napad na sudstvo
Nisam se bavila istraivanjima dok je drava, svojim metodama, uspevala da diriguje alternativnim pokretima ve svoje istraivanje poinjem kada je vlast ispustila neke pokrete.
Osamdesetih godina dolazi do otpora intelektualaca u Beogradu. Kako se on manifestuje? Napadom na tri od ove etiri karakteristike koje se poistoveuju sa dravom, kakva je naa. Intelektualci u svojim lancima napadaju, pre svega, simbole drave, njenu kom-partiju koja se projektuje u te simbole. Nasuprot klasnoj dravi, intelektualna alternativa nudi parlamentarnu demokratiju. Otpor nije pojedinaan jer ga vodi
Udruenje knjievnika.
U Ljubljani je otpor drugaijeg tipa. Otpor je iri od beogradskog, i bar na poetku, obuhvata ire slojeve drutva. U
otporu prednjai omladinska tampa. Za razliku od Beograda
u Ljubaljani alternativci napadaju sve etiri opcije koje sam
malopre navela. Kao alternativu postavljaju slobodno graansko drutvo nausprot jednoj militantnoj kom-partijskoj dravi.
Kako se ponaa drava? Represivno, naravno. Vlast skoncentrisana u jednom centru, na ijoj strani su sredstva informisanja, vri zasipanje lanim informacijama na svim nivoima. Sve ulne oblasti su prekrivene permanentnom represijom. A sami akteri otpora podvrgnuti su drugaijem vidu represije. Poniavani su, ikanirani, odbacivani, hapeni, sasluavani. Onemoguavano je njihovo kretanje i okupljanje. Svaka informacija podrke alternativi, objavljena u bilo kojim novinama, dovodila je do toga da je bio smenjen urednik.
Smanjenju represije moda su doprinela i raspadna zbivanja u socijalistikom svetu, kao i strah od buke u inostranstvu,
gde su intelektualci pomamno itali Perspektive.

54

Kako kom-partijska drava kanalie alternativu?

Tu prikupljenu snagu pokuava da usmeri ne protiv sebe,
normalno. Drava alternativu proglaava naciona listima i kontrarevolucionarima. I takvim ih tretira vrlo dugo.
ta radi kom-partija koja se raspada u svim socijalistikim
zemljama?
Kako ona kanalie alternativne pokrete?
Na opti uas, partijski rukovodioci se stavljaju na elo pokreta i postaju lani nosioci promena. Partija na vlasti je sasvim dobro kanalisala nezadovoljstvo svojih podanika. Tako
se raspada jedna kom-partijska drava potvr ujui tezu: Krajnja faza komunizma je nacionalizam. Samo to taj nazionalizam stvara kom-partijska drava u elji da se odri. Dozirana
demokratija i usmereno nezadovoljstvo umesto izmene kompartijske drave!
Zato sada ovo ovde iznosim?
Smeta mi jedna ideoloka svest koja i dalje nastavlja obraune na isti nain kao i do sada. Sada za svoje obraune dosadanji model voenja obrauna koristi jednu Art-grupu
umetnika traei podrku kako se to popularno kae u narodu, zapravo, manipuliui glasakim telom bombardovanjem
lanim infromacijama. Ako bi dolo do unitenja Artgrupe, nekomunikativna masa bi raspad i hapenje prihvatila kao svoju
pobedu, kao to je mnoge pobede vlasti prihvatala kao svoje,
slavei ih, a kasnije se videlo da su pobede obrauni i porazi.
Jo sada preostaje vraanje terminologije; usvajanje terimonologije rata.
PRVI LAN GRUPE:
Ovog trenutka moji i tvoji roditelji sluaju vesti na radiju.
Zbunjeni su, jer su vesti senzacionalne. A eka ih ista veera
sa crnim lukom i paradajzom, i isti veernji TV program kao
i nas. Opruie se lagano u krevetu gledajui emisiju o ivotu
belog medveda koji izumire. Plae se njegovog nestanka. Prenosei nestajanje jedne vrste na nestajanje svih vrsta; na kataklizmu koja je tako primamljiva, i ije je znaenje, zajedno sa
reju apokalipsa, isceeno iz resora sredstava informisanja.
Apokalipsu e doneti uvek oni drugi, oni koji nisu sa nama. A

55

onda e se nai roditelji svaati oko toga da li e popiti kafu

ili ne. Kafa teti pred pono. Ali cigareta? Ne! Ona takoe teti, ali kako se nje odrei? A sutra e svi zajedno, bunovni, otii na posao jo jednom psujui ustajanje i rad. I tako, bez identiteta, iz dana u dan, do kraj ivota, a da bi konzumirao pred
vee vesti, taj rastvor emocija u filmu; perverziju emocija, da
bi upio dim od cigareta, i pojeo sendvi; da bi potroio ponueno, ovek mora bez svog identiteta da odjuri u fabriku.
ta sada ja da apsorbujem? Katalizator je moje telo. Hou ritam prirode i po njemu da upoznam svoje telo. Sit sam ve termina: Humanizam. Gnev. Bunt. Jednakost. Raj. Komunizam.
DRUGI LAN GRUPE:
Ljudi su pomislili da smo mi politika grupa. U nekim mestima su organizovali odbore, primajui lanstvo, te ak i stvarajui novana sredstva od lanarine. Mi nismo politika grupa. Ali, medij je bio neumoljiv. Njima odgovara postojanje politike; anarhistike grupe. ak i tekst, koji je proitan iz TEKSTOTEKE je jedan vetaki tekst. On je samo simbol; eksploatisani model jezika koji raunar moe da umnoava u beskonano; vetaki tekst nismo preveli u prirodni, i dali mu ivot;
vetako smo eleli da uinimo jo uzaludnijim.
PRVI LAN GRUPE:
Kako sam odrastao u palanci moj cilj zato sam predvien sa godinama sopstvenog sazrevanja mi je bio sve jasniji. Otac je radio u preduzeu. Dolazio je po podne, ogrnut kaputom tokom prolea i jeseni. Ujutru je odlazio na posao pre
mog ustajanja, tako da se samo zvuno seam njegovog odlaska. Ne ujem zvono sata, ali ujem oeve rei. Posle odlaska
radnika na posao ja odlazim u kolu. Vraam se pre oevog
dolaska s posla. U okviru podele uloga ve davno imam svoju ulogu i ne mogu je izbei. Moji uzgoj nije religiozan. Industrijski je. Takva mi je i uloga. I svaki moj istup, moj pokuaj
da izaem iz odreenog okvira, da siem sa bine u pozorite
ne pomau. Kako se dogaaji odvijaju predvieno
mislim na uenje kole koju ipak zavravam dolazim
do kljune krizne take: postati slubenik ili ludak? I tu sam

56

na margini sredine u kojoj sam odrastao. I onog trenutka kada

se pridruujem Slobodnoj grupi da je tako nazovem a to je
grupa umetnika koja eli da kroz nju proe iskustvo psihoanalize, misticizma, budizma, i ipak da ostane slobodna, oseam
kako stresam sa sebe iskustva sredine i ulogu koja mi je dodeljena. Izvlaim se iz levka, a za mnom ostaju poznate ulice,
autobusi, ljudi koji odlaze na slubu, kafane u kojima se radnici petkom opijaju od jeda. Sad mogu, kada odem u palanku,
da budem njihov gost. Vie nemam nikakvu ulogu. Nisam postao slubenik ni ludak. Izgubio sam i jednu i drugu ulogu, jer
sam postao nemiritelj. Ali, i ovo drugo neformalni prilazak
grupi jo ne znam ta donosi i gde je moje mesto u njoj?
VODITELj:
U ovom razgovoru koristite termine grupa i neformalna
grupa. Moda bi trebalo da se zadrimo na tim terminima ili
da uvedemo termin komuna koji je toliko eksploatisan? Samo
zajedno moete ispuniti projekte, sagledati razlike kao i slinosti? Postoje li u grupi lutajui lanovi koji se posle izleta
vraaju grupi? A individualizam svakog pojedinca? Pitanja
autoriteta grupe?
PRVI LAN GRUPE:
Naravno, pitanja koja se ovde postavljaju su knjika. Ja mogu da odgovorim takoe nauenim. ta znam o grupama? Zato u biti kratak. Postoji zajedniki minimum traganja koji je
doveo do formiranja grupe. Minimum interesovanja verovatno i nastavlja, i omoguava dalje delovanje Art-grupe. Moda
oveku ptice vie znae dok ne naui njihova imena. Moe ak
i da ih opisuje, imitirajui njihove pesme, ili da govori o boji
perja, ali im sazna imena ptica osea siromatvo. Dovoljno
je samo jedna re da onaj kome se obraate ve zna o kojoj se
ptici radi. Tako je isto i sa grupama. Zato poznata analiza koja se susree po strunim asopisima? Navoenjem karakteristike grupa vri se amputacija dela po dela koji, za sada, jo
uznose. Sloboda, autoritet, zajednitvo, subverzija pojedinaca, ostvarivanje? I, zahvaljujui jednom arhi-vetakom tekstu, sada lanovi grupe postaju soc-elementi.

57

TREI LAN GUPE:

Otkada smo postali medij-aktuelka, nikada nisam sreo toliko frustriranih osoba kao to su to ljudi sa medija. Jebete li
se vi uopte? postavio bi pitanje moj deda. U sledeem svom
istraivanju baviu se vama, komunikantima koji ste samo
sredstvo komunikacije. Uzeli ste papirnate kese, plastine vree i u njih smetate bogove, kulturu, knjievnost, film, a zatim
te vree, drugi umesto vas, bacaju u kontejnere. A vae posredniko mesto ste sami stvorili. Ko vas je proizveo? Kakva ste
vi roba?

nieg nije bilo trinog, niti poznatog, sa ime bi nas mogli porediti. Za na istup nije naeno originalno ime meu sociolozima i psiholozima. Tada jo nismo preli u intimiziranje i zatvaranje. itanje tela, objekta (njegova odevenost i stil), izlazi iz okvira, biva eksploatisano, bivaju iscrpljeni modeli, tako
da telo-znak zamenjuje telo glas, ne re; ispisivati telo parolama, a ne telo kao igra i pomeranje, ve telo koje isputa re. U
razgovoru sa ljudima ponavljati istu re ili reenicu. Neprestanu frazu. Ruganje komunikaciji. Stereotip. Komunikacija konvencijom. Komunikacija komunikacijom.

DRUGI LAN GRUPE:

Znate? Postoje osnovne potrebe svakog organizovanog oblika drutva, bilo da se radi o primitivnim narodima i njihovim
plemenima, bilo da se radi o savremenim drutvima, i osnovnim njihovim elijama: Osnovne potrebe se uvek moraju zadovoljiti ili se nai alternativa! Radi se pre svega o nagonima.
Problem je u tome to je voditelj dobro postavio pitanja kada
se tie Art-grupe, ali zadovoljenje istih tih potreba koje voditelj navodi u organizaciji savremenog drutva vri se introjekcijom. Drutvo koje je stvoreno da zadovolji nagone
onakvo kakvo je samo dovodi do frustracija.

TREI LAN GRUPE:

Mi se uopte ne identifkujemo s tom stvarnou koju
(do)nosimo. Mi nas i ne vezujemo za modu, niti pak za stvorene ili izmiljene uslove. Mi imamo svoju stvarnost grupe, a
delujemo kao subverzivni gosti u drugom organizacionom sistemu. Moda i ne elimo biti subverzivni, ali je tako.

VODITELj:
Pratei vau grupu kao istraiva i posmatrajui je jo kao
neomasovljenu, prvo sam zapazila vae odevanje. Na poetku
formiranja grupa nije bila izolovana kao to se desilo kasnije iznajmljivanjem kue na kraju grada. Grupa se u ranijoj
fazi skoro nametala. Vaa odea je bila preskupa i raznovrsna.
PRVI LAN GRUPE:
Da! Rana faza je bio period iscrpljivanja modela, uvek to
napominjem: preskupa odea po modi. Svake veeri odea je
menjala vlasnika. Bila je okainjana uz razna lica. Lica sa razliitim frizurama. Iscrpli smo taj model.
Suprotno od skupe odee kojom smo se odevali bilo je golo ispisano telo sa detaljima od nakita. Taj period naeg istupanja je privukao veliku panju. Ali, ne kao sada. Mada tada

58

VODITELj:
U drugoj fazi ste okolinu prilagoavali boji odee. Sedeli
ste najee pored panoa tako da ste ih prilago avali boji odee. Poto su panoi davali obave tenja vi ste ih deinformisali;
farbali ste ih.
ETVRTI LAN GRUPE:
Poistoveivanje s oblaenjem. Shvatanje isto to i odea.
Unifome isto to i linost. Identifikacija. Ovo je moda trenutak da se identifikujemo. Radnik da se identifkuje sa svojom
klasom ili sa robom koju proizvodi; recimo sa TV prijemnikom. Onaj ko ima raunar da se identifikuje s njim. Inteligencija da se identifikuje sa svojom vladom i njenim militantnim
zahtevima. Dravni sistemi se poistoveuju sa itavim nacijama. I nasuprot oveku-identifikatoru, tekst koji smo mi prihvatili i poeli da ga reprodukujemo za mene bar je znaio neto suprotno uopte se neidentifikovati s njim. Zapravo, izvriti demistifikaciju, deidentifikaciju. I onda ta se desilo posmatrali smo kako na istup, u salonu XXveka, postojea vlast kanalie i usmerava kako joj je potrebno. U ovom

59

sluaju stvara od nas neprijatelja. Moda je potreba trenutka

da se ove 89. godine nastave stari sukobi. Borci da nastave svoj
graanski rat dodajui nas mlade kao saveznike. Onda im svaka ast. Uspeli su u identifikaciji sa svojom ideologijom, i svojim shvatanjem koje su sami stvorili projekcijom.
Vlast i partija koji su militantnost zagovarali godinama: ta
smo mogli od njih drugo oekivati? Potrebna im je teroristika grupa, i vraanje na staru terminologiju.
VODITELj:
Interesantno! Kamere su vae pristalice sa kojima, naravno, nemate nikakve veze prikazivale sasvim drugaije. Pristalice izlaze sa posla u prljavim mantilima. Razilaze se. Gube se u automobilima, nestaju u autobusima, da bi se kasnije
izdvajali u grupicama i upuivali ka mestu gde je zakazan zbor.
Njihova odea: tamne bluze, kosa neto dua. A lica energina. Unapred pripremljeni na rei koje e izgovarati, a moda
i na agresiju. elju za identifikacijom nose jo pre dolaska. Nita lake nego manipulisati njima. Moda im je skup i jedino
mesto za identifikaciju. Ali, kako im vlasti zabranjuju okupljanje, protestvujui odlaze, da bi se ponovo okupljali na jednom
smetilitu: meu kesama, automobilima. Slika je jo simbolinija. Milicija otpad. Vlast industrija. Mesto za identifikaciju. Kao da su pristalice odbaene na ubrite. Kao da su svuda na ubritu, te samo tekst koji izgovaraju vodi katarzi. Iako
znam zato su na ubritu, ipak, ne mogu da se otrgnem asocijaciji: ubrite im je fabrika sa koje su doli, ubrite su im
stanovi koje su napustili sa otvorenim TV ekranima, ubrite
im je dnevnik, i informacije koje su senzacionalne. Oko protestvujuih graana je i vlast u obliku plavih uniformi. Sa ubrita se kree u ruenje.

radoznalost, te i naa grupa. ini mi se: neu znati ta je cvet,

ta je vlast, ako ne znam analogiju. Analogno je utvren svet
dobrog. Zakljuivanje koje traje 50 godina mora neizbeno biti
analogno. Analogija mora izdvojiti prepoznati ono to se izdvaja; pretvara ga u gledita da bi se kasnije razvijalo, menjajui svoje specifinosti, dok ne bi poelo da vlada, da postaje
jedno. A kada se analoka tenja ka stvaranju neprijatelja ispuni, vlast e biti ovaploena u sebe samu bie krajnje; jedino mogue.
Vi ste me sada prebacili na medijski teren? Pitanja koja ste
vi izmislili elite da na njih damo odgovor? Ja ne znam da li
je potrebno na tako nepotrebna pitanja, na kanalisana pitanja
od strane jedne analoke svesti, dati odgovor. Vidim ovde analogiju zato to elim da se uniti sve ono to podsea na izvitoperenu svest jedne vladajue partije. I ne elim da nastavim
njihovu borbu koja diriguje medijima i pitanjima koja mi postavljate! Vaa pitanja nazvau: pitanja 1989. godine.

TREI LAN GRUPE:

Napraviu sada digresiju. Jedan nain zakljuivanja bio je
analoki; najvie korien u Srednjem veku. Prototip prema
kome sam zakljuivao je prirodni razvoj; na primer, tela. Raanje, normalni razvoj, detinjstvo, zrelost, smrt. Kroz to razdoblje prolaze vlade, drave, vladari, hemijske reakcije, moja

60

61

Skice za studiju

62

63

Sve spise koje sam prikupljala, ne bih li dala odgovor na

tekstove iz TEKSTOTEKE koji su preplavili asopise, samo
potvruju: esto sam na samom poetku. Spisi izviru jedni iz
drugih. Svaki novi spis je seanje na ve stvorene spise, a ti
stari spisi me, pak, vode u daleku budunost. Pribliavaju me
toj budunosti. Svakim danom sam joj sve blie. Ti stari spisi, umesto da iezavaju, postaju novi spisi kojih se seam.

Istorijsko vreme pojavljivanja uenja

Jovana Nepoznatog
Pre unijatskog sabora (Florenza) 1439. javlja se nova sekta koja za svog uitelja proglaava Jovana Nepozna tog. On je
svoj nauk irio, kao stari mudraci, usmenim putem. Nepoznati
je osuen i sabor je bacio anatemu na njega. Spisi Jovana Nepoznatog su uniteni, uenici prognani, ali bez obzira na anatemu Jovan Nepoznati je i dalje irio svoj uticaj. Mnogi od njegovih spisa su sauvani pod drugim imenima ili u drugim spisima, a sami njegovi uenici su sebe nazivali Nepoznatim. esto su uz termin Nepoznati lepili broj: Nepoznati 14, ili Nepoznati iz dvanaestog veka.
Neki teoreriari Jovana Nepoznatog poistoveuju sa Gligorijem Sudetskim, ali Gligorije je iveo mnogo kasnije, tako
da je uporeenje smeno ukoliko se ne prenosi samo ime.
Citirau:
John Meyendorff:
Gligorije Palama se slae sa Varlamom kada ovaj priznaje da su pagani prihvatili monoteizam i pojam o BOGU kao
filozofskom Apsolutu, i da Apofatiko bogoslovlje nuno iz
toga proizilazi. Meutim, formalni, intelektualni apofatizam grkih filozofa se razlikuje od biblijskog uenja o transcedentnom, jer transcedentnost vodi pozitivnom susretanju
sa Nepoznatim, kao Bogom ivim, vodi ka sozercanju koje je

64

65

vee od znanja. Pravi bogoslov mora da se uzdigne iznad slova Pisma, iznad obrazaca, iznad poznatog jezika u delima svetitelja, i da u toj ravni saopti svoj doivljaj Otkrovenja.
Uenici Jovana Nepoznatog se odriu jezika kojim se ne
moe dodrinuti samo-pokazivo sutastvo. Njihovi rukopisi su
pisani u mraku. Da li su protumaeni? Ruko pisi nisu sastavljeni od reenica i rei, ve od simbola i linija. Jezik koji se
pie takvim pismom je sistem znaenja. Njihovi znaci su pripadali sekti. Vodili su u direktno poistoveenje s bitijem. Verovatno je Boija blizina bila dovoljna da bilo kakvo pisanje
monaha budu Boiji znaci. Veza izmeu lanova sekte i Boga
bili su nerazumljivi znaci na iezavajuim papirima. Spisi nisu bili potrebni potomcima, jer je svako od Nepoznatih imao
razliit i vlastiti put spoznaje i otkrovenja.
Ignoracija i samounitenje, meutim, nisu bili dovoljni da
se nauk ne sauva i ne prenese usmenim putem. Sauvalo se i
mnogo spisa koji su kasnije pisani, i koji spadaju u prepise, a
ne u najintimniji deo pribliavanja Bogu, ali i takvi spisi mogu da pomognu oko odgonetanja tajne o uenju Jovana Nepoznatog.

Razmotriu sada istorijsku pozadinu vremena kada se prvi put pominje ime Jovana Nepoznatog.

(Tekst preneen iz Vizantijske istorije sa intervencijama na

marginama.)
III
(842-867).
. . . .
, ,
!
. 863. , . .

66

, , ,
. .
. .
, .

Za trenutak prekidam praenje istorije iz knjiga.

Carigrad koji je bio centar duhovnog iskustva u svojim
ulicama nosi korake Fotija, linosti koja je obeleila epohu.
Decembra 858. godine patrijarki presto zauzeo je ueni Fotije. Sledei vek je za Vizantiju jedno od najznaajnih i najuzbudljivijih doba. Fotije je morao da vodi borbu prvo u samoj zemlji sa svojim protivnicima, a zatim borbu protiv pape: da uestvuje u hristolokim sporovima toga vremena. Napisao je uvenu knjigu Biblioteke.
U Fotijevim spisima pominje se ime Jovana Nepo znatog.
On uzima pero iz moje drhtave ruke i dopisuje... Tako poinje pisanje, i tako se pominje ime Jovana Nepoznatog u Fotijevim spisima.

I.
, .
. . , ,
.
.
, ,
.
III.
. I. ,

67


. III, I (867-886). . .
. ,
. 870.
, .
, , : ? . .
. . , 875.
.
,
. 879.
. 886. IV,
. .
Jo nije poelo stvaranje mita o Jovanu Nepoznatom. Pominjanje njegovog imena jo je vezano za Fotijevu sudbinu,
koju je Jovan preiveo ostajui tako skeptian prema vladarima, i prema njihovoj milosti.
Koliko je Jovan ostao u Jermeniji? Ne zna se? Moda do
smrti Fotija? Ali, ako je odrastao uz takvog eruditu kao to je
Fotije, nita mu drugo nije preostalo nego da iitava stare spise u Jermeniji, a zatim u Grkoj i Etiopiji. Pisao je vrlo malo
i to samo u mladosti, dok je Fotije bio iv, da bi kasnije shvatio da mu se ini kao da pie o nekom drugom koji se nalazi
na margini svesti, izvan istorije, izvan doivljaja. O sopstvenoj biti pisao je kao da pie o delu kosmikog, a o jeziku pisao
je kao da pie o vansaznajnom. Jovan kae: Ono to sam video zahvaljujui svom uitelju, nikada nisam saznao da je i on
video. On me nije obdario onim to sam video. Dar je Boiji.
Jovan Nepoznati je verovatno rano prestao da pie. Svoj
nauk je irio usmenim putem. Ostala je uvena anegdota kada
se Jovan iz Jermenije ponovo vratio u Carigrad: Dok je bio na

68

vlasti, Atinjanin Temistokle je persijski jezik smatrao varvarskim. Ubijao je one koji su ga znali. Kada je sm, sasvim savladao persijki jezik, nita mu drugo nije preostalo ne mogavi da ga zaboravi morao je da se otruje.
Vrativi se iz Jermenije, Jovan Nepoznati je zatekao jedan
novi i reformisani Carigrad. Birokratija se bila uvukla u sve
pore ivota poev od crkvenog do svetovnog. Hijerahrija je bila potpuno zavrena. Krupni feudalci su ojaali nasuprot seljacima. Meutim, ono to je bilo vano za Jovana Nepoznatog, posle Fotija, duhovni ivot Vizantije, posebno Carigrada,
bio je okrenut helenistikom duhu. Naiavi na nerazumevanje na univeriztetu u Carigradu, Jovan je verovatno otiao u
manastire Srbije.
Ponekad mi se inilo da je Jovan Nepoznati ostao u istoriji
samo zahvaljujui anegdoti o Temistokleu. Ali, kasnije, u vreme procvata Vizantije, a posebno Carigrada, kada se duhovna
klima u njemu menja i kada od vojnikog grada postaje lagodni grad aristokratije, pun filozofa, novih fakulteta i pesnika,
ponovo se pojavljuje ime Jovana Nepoznatog. Meutim, kako je Jovan mrtav uz njegovo ime se dodaje i Nepoznati. Sa
imenom Jovana Nepoznatog uzima se i njegovo shvatanje. Tako da se u vizantijskom carstvu Jovanovo ime as susree u
Grkoj, a as u Ohridu, te i u Kotoru.
Pre unijatskog sabora (Florenza) ponovo se javlja ime Jovana Nepoznatog. Ali sada je ve kraj vizantinskog carstva. Jovanove pristalice bee po manastirima koji su udaljeni od puteva.
Pristupaju isihastima, mlanicima, po vrletima i usamljenim crkvama. Jedna za drugim padaju drave pod tursku vlast. Uskoro ostaje jo samo Rusuja ka kojoj vode svi putevi.

Akorazmotrimovizantijskiduhovniivotod
udaljavanjaodZapadadoponovnogzbliavanja,
moemogapodelitiunekolikofaza.
IX ,
.
, . -

69

 ,
. ,
, .

. ,
,
.
.
, .
. ,
. , ,
.

.
, , ,
, .
, .
.
. , ,
, .
Summacontra gentiler

70

. . ,
, . . , . .
. .
.
, , . .
.
. . . . . ,
. .

71

Prva mogua biografija

Jovana Nepoznatog

Tree tumaenje: Jovanovi uenici su rukopise pisali

u mraku tako da su se na taj nain pribliavali Bogu. Kasnije tumaenja su stvar lucidne analize starih spisa koji
tu i tamo postoje zalutali u tue rukopise.

Biografi navode da je Jovan Nepoznati roen 8... godine.

Fotije ga je jo kao deaka uzeo kod sebe. Bio je Fotijev roak i samim prisvajanjem deaka, koji je doao u Carigrad da
ui kolu, Fotije se zamerio deakovom ocu. Jo kao deak,
Jovan je uz uitelja, Fotija, imao svoje uenike. To je esto plailo Fotija, te je sve do progonstva duhom dominirao nad mladiem, ali u vreme progonstva, Jovan stupa u dodir sa drugim jermenskim uenicima. Ezoterino jermensko uenje u
njemu tek pobuuje novu snagu, a osloboen pritiska svog
ostarelog uitelja on osniva sopstveno uenje i metodu duhovnog ivota u manastiru u Jermeniji. O njegovom duhovnom
ivotu vie saznajemo iz knjiga njegovih kasnijih uenika nego iz samih dela Jovana Nepoznatog. Njegove rane knjige su
kruile od manastira do manastira, iz ruke u ruku. Prepisivane su. Iitavane, da bi kasnije nestale. Jovanovo bekstvo iz
Carigrada doprinee da budu unite ne knjige itave kole koje su se jo i mogle nai u tada njem Carigradu.
Uenje koje mu se pripisuje zasniva se na nekoliko teza:
Osnovao je kolu u Jermeniji koja je imala sopstvene simbole izraavanja, i iji su apokrifi poznati samo njegovim uenicima i njemu samom. Broj uenika, kojima je bila poznata simbolika izraavanja, na poetku je bio vrlo mali, ali kasnije
posle povrataka u Carigrad se proirio. Za ostale kole njegova simbolika je bila nepoznata, kakva je ostala i do dana dananjeg, iako je retko sauvana u spisima njegovih kasnijih
uenika, ako nije to njihova simbolika.
Ali, ako se uzme jedno drugo tumaenje.
Jezik Jovanovih uenika, njihovi simboli nisu bili poznati
ni njima samima. Oni su prepisivali knjige koje nisu ni sami
znali, ali su se zavetovali da e ih prepisvati sve do odgonetanja i saoptenja velike tajne; do odgonetanja rukopisa iji je
autor sam Bog.

72

73

Druga biografija
Jovana Nepoznatog
Zahvaljujui istoriarima, posebno spisima Kidonisa, saznajemo da je Jovan Nepoznati bio sin Konstantina, visokog
slubenika Carigrada. Stekao je obrazovanje jednog mislioca,
pesnika, teologa. Jo dok mu uitelj nije postao znameniti Fotije, povlai se u mir i pokoru, preivljavajui teke sukobe u
carstvu, i dogaaje koji su vezani i za samog Fotija.

Povratak Jovana Nepoznatog iz Jermenije u Carigrad,

obavijen je velom tajne. Izgleda da se vratio da oformi
svoju kolu koja je dola odmah u sukob sa tadanjim
stremljenjima protiv helenizama u kolama Carigrada.
Atmosfera kakva je bila u Carigradu, Jovanu je bila nepoznata. Poela su sumnjienja, ometanje rada, to je dovelo da se kola sve vie zatvara i postane strogo ezoterina. Ali samo zahvaljujui izuzetnoj kulturi Jovana Nepoznatog kola se odrala jo kratko, kada je on svoja dva
uenika poslao u manastire Gruzije, a sm napustio Carigrad. Odmah je na njegovo uenje baena anatema, ali
to nije uticalo da njegova kola i dalje vri uticaj na kasnije generacije i da se, ipak, u slinim epohama, ponovo vraa uenje Jovana Nepoznatog. Njegovo ime kasnije se nalazi u spisma zapadnih filozofa, a ne retko i u spisima islamskih mislilaca. Poto se Jovan Nepoznati nije
(s obzirom na svoje obrazovanje) ogledao u drugim oblastima, njegovi uenici, Jovanov stav, pravdaju reima:
Bog je samo jedan, a razliiti su prilazi njemu. Moe se
i njihovo tumaenje uzeti za verodostojno, ako Jovan nije izrazio sumnju u svoj put put svoje kole koji je
smatrao najznaajnim za otkrivanje istine i pribliavanje
Logosu. Ali, prelaskom u Carigrad Jovanova kola ve
nije postajala kao ustanova. Svela se na nekoliko uenika koji su se ratrkali po manastirima carstva, ili otili u
manastire Srbije.
74

Uenja Jovana Nepoznatog

Da li se uenje Jovana Nepoznatog razlikuje od onog to
mi danas podrazumevamo pod bogoslovljem; apofatizam istonog hrianstva?
Svakom hrianinu je dato da doivi otkrovenje.
Otkrovenje nije ogranieno pisanom rei.
Nemogue je da su rei kriterijumi Logosa. Rei nose jedno naslee tatine.
Otkrovenje je direktan doivljaj Boga.
Shvatanje Logosa nije pojmovno. Nemogue je ispravno
pojmovno odrediti Logos kao doivljaj u starim i novim spisima. Logos nije pojam koji se moe izraziti reima, niti racionalno objasniti. Logos ne mogu da izraze ni sveti spisi. Vera
se ne moe izraziti preko uenja samo sozercanjem.
Jezik moe da se bavi stvorenim svetom, istinu moe da iscrpljuje Filozofsko uenje o bitiju, koje nije isto to i Logos.
Da bih odgovorila na neka od postavljenih pitanja, i da bih
razmotrila uenje Jovana Nepoznatog, moje istrai vanje u
podeliti u dva dela.
Prvou ukratko razmotriti odnos Vetastvenih prema Etrurskom pismu, a kasnije neto opirnije izloiu i samo uenje Jovana Nepoznatog.
Svi uenici Jovana Nepoznatog (koji navodno postoje i danas) krili su neku tajnu: tajnu njegovog pisma. Kako i danas
postoje neproitana pisma, kao to su etrursko, gospodin A. G.
Kvistel je pisao da postoji tajna sekta koja poznaje pravila
etrurskog pisma, ali im je u tradiciji da tajnu prenesu samo odabranima, ili da je sauvaju i dalje kao nepoznatu. Skrivanje
znanja traje, navodno, tri hiljade godina. Svakako zanimljivo.
Moda je za tebe, koji ivi u Jugoslaviji, jo i zanimljivije, jer
se u Zagrebu nalazi najdui natpis na etrurskom. Etrurci su eleli da potomstvu prenesu svoje tajne, tako velike, da ih niko
nikada vie ne moe odgonetnuti. ak svet i ne zna da postoji

75

bratstvo koje neguje, uva i prenosi nekadanje tajne i nekadanje uenje, a da je ba takvom bratstvu pripadala kola Jovana Nepoznatog.
Prema tome Jovan nije bio zaetnik kole ve njen nastavlja. Meutim, ako se uzme da su Vetastveni nastavljai
etrurskog pisma to nije tano moe se njihovo znanje svesti na tumaenje neeg to jo nije protumaeno.
Meni je najznaajnije da pronaem rukopise Vetastve nih
i time dokaem svoju pretpostavku (to slutim iz mnogih rukopisa), ali za sada jo nije otkriven najznaajniji dokaz njihov integralni rukopis.
Stvaranjem drava i autokefalnou crkava, na rubu Vizantijskog carstva, novi uenici Jovana Nepoznatog imaju slovensko poreklo. Sa novim hrianima sekta se transformie, i ne
samo da dobija ime Vetastvena, ve se menja i njeno uenje.
Ne postoje veze Etruraca sa Veta stvenima, sem to oni uvaju neke od etrurskih rukopisa nosei ih kao svetinje. Ali jo tada, o etrurskim spisima, govore kao o nepoznatim znacima,
uvek mislei da ih zna neko od Vetastvenih, i da e ih drugima protumaiti kao znake nebeske, ili kao rei zaboravljenog
Boga. Do iezavanja Vetastvenih sa teritorije Srbije, oni su
jo moda i tumaili etrurske tekstove ako su znali jezik ili
ih prevodili, ali posle najezde Turaka i sloma srpskog carstva
u bitkama od 1371. godine do pada Smedereva, trag Vetastvenih se gubi ne samo na teritoriji Srbije nego iezava i u Rusiji i Jermeniji. Za vreme razvoja srpske drave tragovi vetastvene sekte se susreu u Studenici, a kako se srpska drava
pomera ka Dunavu tako se premetaju i njihovi tragovi. Vetastveni se kriju u Mana siji za vreme vladavine despota Stefana Lazarevia (XV). Posle njegove smrti jo se ponegde nalaze njihovi tragovi, ali ve u sledeem veku veina srpskih manastira je opljakano, spisi zakopani ili odneeni na sigurno
mesto, da bi bili sauvani do dana dananjeg. Retki rukopisi
Vetastvenih u delovima koje sam prikupljala ukazuju na
uenje Jovana Nepoznatog koje se protee sa poetka milenijuma. Spisi koje sam uspela da prikupim mahom u Rusiji, Srbiji i Bugarskoj nisu originali ve prepisi Vetastvenih ruko-

76

pisa koji su, posle pada srpske drave, prikupljani u Rusiji.

Na tumaenje uenja Jovana Nepoznatog verovatno su uticali istorijski uslovi, koje sam navela, ali ja bih jo jednom ponovila: okretanje Vizantije toga doba grkoj filozofiji, mitu i
religiji, uticalo je na formiranje stavova samog Jovana Nepoznatog, te kasnije i njegovih uenika.
(Zapisi na margini)
Radost nikoga nije primorala da spozna sebe, jer radost
bee od ovog sveta; nunog sveta, i sve to je ona upoznala nie je bie. Sm, samcat, sol-ipso, pak, nema uslova?
Mada je alost pred strau nunoga sveta privodila k njemu svet slobode. Ne alost svaka! Ne, i svaka ljubav. Lienost?
Ali svaka lienost ne vodi u svet slobode.
Samo e Nepoznati stvoriti nepoznato, i istovetnost sa
istim. I sabranost u jednoj sabranosti, ljubav sabirui; ne itei.

Dalji tekst
Da bih najbolje objasnila uenje Jovana Nepo
znatog poeu od poetka Hristove ere i od poja ve
hrianstva.
Hrianstvo se pojavljuje u svetu koji je jasno utemeljen, i
koji ima svoju tradiciju u grkoj filozofiji, mitu i religiji. Neminovno, hrianstvo dolazi u sukob sa postojeim, prihvaenim sistemom znaenja i termina.
Hrianski spisi donose novo shvatanje ivota, Boga, i novo vienje oveka u svetu. Kao neto sasvim novo u dotadanjem svetu, hriani nailaze na jak otpor postojeih uenja.
Dotadanja uenja se nalaze u stvorenom svetu, te nikako ne
mogu da pripadaju hrianima, niti imaju ikakve veze sa njima. Ispoetka su hriani isklju ivi. Rani hriani poriu termine grke filozofije. Apologeti navode da hrianstvo nema
nikakve veze sa grkom kulturom, sa filozofijom, sa gnostici-

77

ma, i da su osnovna zla i sukobi nastali iz grke filozofije, i

gnosticizma. Gnosticizam kao uenje smatra da je vera nia
od Logosa, tako da je pristupanija irokim slojevima tadanjeg drutva, a da je gnosis blii eliti, koja jedina moe posedovati ezoterino znanje otkriveno odabranima, ili da se oni
jedino mogu pribliiti gnosi. Kao takvom uenju, gnosticizmu
nema mesta u crkvi.
Tako je prvi vek hrianstva proticao u preziru prema grkoj kulturi. Tokom drugog veka hriani su postali i ljudi obrazovani na tradicijama grke filozofije i logike, tako da novi
hriani u dogmatska uenja unose i racionalnost, i oblike zakljuivanja. Crkveni oci preispituju svoj odnos prema ranijim
tumaenjima gnosticizma, i postepeno ga uvode u crkvu. U naelu hrianstva, koje poetkom Hristove ere odbija uticaj grke filozofije, da bi kasnije, poetkom treeg veka, grka filozofija, posebno Aristotelova, uplovila u hrianstvo, unosei
logiku za dokazivanje isto religioznih shvatanja, kao i za stvaranje sadrine novih pojmova: stari pojmovi su dopunjavani
sadrajima grke filozofije.
Uvodei dedukciju i indukciju u crkvu novi hriani su morali da prihvate i grka uenja grki filozofski sistem i da
im daju; da ih preobraze u hrianska uenja osta vljajui im
samo grka imena.

Ovde u izneti zanimljivo miljenje o Logosu:

Logos je arhetip. Veza izmeu stvarnog i stvorenog. Logos
u sebi sadri oploavajue Principe koji prouzrokuju raanje.
Logos prebiva u svemu stvorenom. enskog je roda. Povezuje se sa pramajkom, arhetip majkom, stvoriteljkom, primateljkom. Sam Tvorac u sebi sadri enski rod. Logos je ensko
naelo. Ono se nalazi u svemu to je sposobno da se uzdigne
do prave istine istine raanja, zapoete stvaranjem majke
stvoriteljke. A in raanja je objavno prosvetljenje otkrovenje. Svako roenje ima svoj koren u majci Logosu.
I stvoriteljka je kljuna taka moje potrage. U kasnijim spisima verovatno i u prepisima Jovanovih uenika Logos se

78

oznaava zamenicom enskog roda. (Moda budem optuena

za feminizam, ali to je kljuna taka Jovanovog uenja.) Koristei fototipsko izdanje: Ivankiev i Todorov, zastajem zbunjena na savremene prevodioce na slovenske jezike koji enski rod, ensko naelo, prevode kao muki rod. Ali Logos prevode enskim rodom; ensko naelo RE.

(Na margini).
Re koja raa. LOGOS je, dakle, RAAJUA RE:
Na poetku (postanja) bee Re (Evangelist Jovan
u prevodu x. No, savremeni prevod Svetog pisma, u poetku bee LOGOS, nije srpska re pa
prema tome, za iroke mase italaca, LOGOS nesaznatljiva (nedokuiva semantikim punjenjem). LOGOS, tj. na grkom i govor. Ali, govor o stvaranju (sveta, postanja ili,
stvari prirode, i sl). Re, egzistencije, postajanja (ne postojanja). Sartre: (anti-evangelist-Jovanova) misao i re, da
je pre sutine (materijalnosti) bila egzistencija, (tj. postajanje, trajno veno stanje) ne reava uopte, nije ni
na tragu postanja sveta ljudi (organske materije) i (anorganske materije) stvari i (mrtvih), niti, odrazom egzistencije pre sutine kao u Jovanovoj Rei, ili, toboe, LOGOSU, koji na srpskom nita i ne oznaava, niti je oznaa vajui.

Goethe: Na poetku bee delo. Am Antang njar dir Tat.

Berkely: Bog je opta duhovna supstanca. (Emanacija radona iz radijuma).
Evanelje: Emanacija Svetog Duha iz Boga oca (ali
ne, i Boga Sina po jeretikoj katolikoj dogmi, tj filioque, tj Sveti Duh emanira iz Boga Sina!)
Einstein: Bog je u momentu stvaranja organske iz
anorganske materije.
Einstein je Bogu na tragu. Nazire ga.
79

CrniLogos.PohvalaJovanuNepoznatom
Koji je to Logos to nas protera s filozofijom u knjige?
Nije li to onaj Logos kojemu se smrkava?
I ovaj... ovaj ovde... iz ovog spisa koji se menja, lukavo izvija. pekulant stari? Koji se u vreme pretvara i istie.
Stvorie ga oni koji i sami behu stvoreni. I odmah se stvori lana filozofija, a danas filozofija stvara lanu duu. Tako
die lani svet, ne bi li se uguio.
Jer nudi Logos bez Logosa, lani Logos. I govori: itajte,
mili, dau vam se! I govori: Uiti! I govori: Dau vam se, dau vam se; uporno samo rijite po mojoj unutranjosti! Maite se mojom luevinom, isprau vas! Glasnije urlajte na moja ula, uu vas. Samo podvlaite, obeleavajte, krabajte po
mojoj beskonanosti, uiniu vas besmrtnim.
Umrite za mojim ciljem!
Besmrtno lani Logos govori: Sagorite, nestanite potpuno
u radu na ostvarenju svojih ciljeva, jer u vas vaskrsnuti
u onima koji e se tim ciljem osladiti. Lani Logos ispoveda u
kouljici tehnologije: Uiniu vas slobodnim poto svi postanete radnici moje povesti. Lani Logos ipak opstaje. Lani Logos nikada ne govori evo oveka, budite u njemu
kao on. Lani Logos obino govori: Biete zadovoljni, snaniji, sreniji. Zadovoljite svoje potrebe. Imaete ta i s im.
Imaete
vakau gumu, novi bubreg, protezu. Stanovaete svi. A vaa
e vrata uvati gvozdeni psi. Videete dalje od oka i uete
tiinu svemira. I neete morati da hodate, jer e umesto vas
hodati ulice. Lani Logos ipak odaje. Lani Logos nikada
ne govori: Ecce homo, budite u njemu kao on! On kae: Evo
me, budite u meni kao to sam ja.
Jer nema jo oveka. Vi niste ljudi, a postaete ukoliko sledite moj put. Lani Logos govori, nema jo oveka, ovek, to smo
mi, raunajui tu i sebe, i tu se odaje.
Lani Logos nije laan zato to ne postoji, ve zato to po-

80

stoji. On je prepostojanje, tatina. Ima ga u knjigama i knjige su mu sklonite. Tu je zavladao od Bukvara do Biblije. Iz
knjiga zvera! Iz tekstova! Iz ovog teksta... naroito iz ovog.
Mada se odaje, lani Logos se ne razlikuje od stvarnog Logosa. Niti e se ikada filozofija razlikovati od filozofije.
Zato, jer je razlika preduboka i, jer je razlika u postojanju.
Logos, svaki Logos kazuje: Pravi sam Logos, sledi me! A to
e biti lani Logos koji ni kamenicu prostu spasao nije. Logos moe rei: Prati me! Ili, bolje, nemoj me pratiti, lani
sam Logos! Takav Logos prepoznaje i shvata i slovi neto,
u svom slovljenom, jednom i drugom biu. Ovaj Logos odvodi i ne dovodi u pravu smrt. I ne krije se iza te smrti, no
e i sam umreti. Ali lani Logos ne da se raspoznati pre no
to se raspozna rtva. Malo je ovek da se u njega zamesi
ovo znanje un
apredno. Kod oveka bee, da je znanje uvek ono potonje i o
potonjem, koje se grli s crnim Logosom. I sa njim se slae.
U Vekove sveta! Koji nee posluiti oveku.
Logos je re, stvaranje. Raspren u svetlosti sveta on je neitljiv.
Logos nije neitljiv zato to nije predmet. On je jedinstvo
onog koji ita tiva, spisa sopstvenog.
Smisao nije predmet. Smisao je jedinstvo smisla.
Smisao, Re, Logos. Spis je nepoznat jer njegova genetika
definicija glasi: Jedini-koji-se-ogleda-u-sebi.
On je nepoznat u meri u kojoj se ovek razlikuje od sveta
svoje predstave, svog menjanja. On je nepoznat u meri u
kojoj je ovek (Ja) nepoznat svetu. Za pis na mar gi ni:

(April 90)

81

Logos,Jovan,Hristos,Ja.
Ona privodi dve paralelne strukture. Pribliava ih i gleda.
One su raznorodne, ali gospoica to nije. Zemljotres i njena
percepcija zemljotresa razlikuju se oseanjem na npr. ugroenosti. Pribliuje tako enski princip raanja, principu stvaranja. Dva mita su jedan pored drugog. Ona je pak hermeneutiar. Rezultira u modelu tumaenja. Model moe biti Logos.
On se takoe razlikuje od Logosa enskog i Logosa mukog.
Logos je ogled Boiji. On, kao i boanstvo sadri u sebi enski princip.
U Logosu ivi stvaranje.
Logos bi moda u nekom smislu mogao nalikovati simbolu (mada se od simbola razlikuje upravo po tome to je Logos,
i to je njegov kvalitet logosnost a ne simbolinost), ali samo
po tome to sadri nekoliko elemenata u sebi.
U rodu Logos je trivijalan. Jer se prema njemu totalno postupa. Mujak, ena, hermafrodit. Logos, meutim, nije predmet, nekog postupanja. On se od predmeta razlikuje koliko i
subjekt. Od subjekta se razlikuje koliko i apsolut, total. Shodno tome, ne postoji drugi odnos prema Logosu osim totalnog
odnosa prema sebi.
Ono to je u meni stvarajue, aktivni princip, moglo bi biti
mukarac. No, ono to raa moglo bi biti ensko. Tako je rod
u Logosu neto trivijalno.
Trivijalno je da Svako roenje ima svoj koren u majci
Logosu. Koren je svakako u Logosu. Ono to raa je ena,
majka. Majka nije apsolutni pojam. Ona ima svoju relaciju,
oca, i po tome ne nalikuje Logosu. Koren raanja je takoe Ja.
Jedini. Ovako to vidim.
1. Jedini (neogledan);
2. Ogled je muki princip;

Logos je dakle hrabrost izricanje u nitavilu, herojstvo

u haosu. On je tako muki princip, on je ontologija. Kao
samo-izricanje, oblik (oblina), raspoloenje, on je enski
princip, on je psihologija.

3. Oglednost, otvoreno oko, dua sveta, otvaranje vasione ili razliitosti je enski princip.
Logos bi mogao biti;
1,2,3, ili proces mene kao tebe. Hermenautiki model.
82

83

Kojiskrivajupupak
Po reima proroka, ti si, Oe moj, kao Logos stvorio ovaj
svet. No zbi se i onaj dogaaj. Obrnu se stvar. Najvei strah
nastade kroz sram pred tobom. Sakrili smo polne organe,
jer htedosmo doznati istinu koju podnose jedino Bogovi, Ti. I
pojede nas sram na pragu te istine. Postidesmo se. Skrivanje,
pretvaranje postalo je temelj naeg bia, naeg sveta. Od sveta inimo bestijarnik stidei se svoje nagosti pred Tobom. Reju si satkao vaseljenu. Mi smo je, pak, sakrili u gaama, u tvpredstavi, u vavilonskim raketama. Ne elim da se krijem pred
licem Tvojim. Evo me! Strah je sr mojih tamnih oslonaca,
podupiraa ispraznog. Evo
me! Kuronja! Lenjavo derite koje hoe po vazdan da snatri u dubinu Logosnog uitka. Evo me, Oe moj, van sebe. Pozivaju me majke devojaka. I one su nekada mojim tapiem
pripremale pupak.

Tekstovima.Kojiileusvetu
Bie sveta je nemuto. Linost ne. Tvoja je linost Logosno
bie, slobodno. Ono je u slobodi jer daje ljubav. Ono je
takoe u ljubavi jer je slobodno. ivot je iznova stvoren. Ne
kao neki posebni ivot rei, ne kao posebni ivot teksta, ve
kao opteie, linosti; bie. Zahvaljujem Najveem. Ne znam
njegovo ime: on je sm Slovo, Re. Nisam ni iveo ukoliko
me on nije imenovao. Odvojio je svetlo od mraka. I u mraku
je ostavio svet koji se tek ima rei. Sebe porei! Re je sloboda.
Sve to oznaava je nuno. Da li iz slobode ui u nunost ili
utati? Zahvaljujem se za postojanje sveta mraka. Za veliku
odgovornost dodeljenu onom koji ima ta rei. Re je svetlost.
Ona, takoe, stvara svetlost.

Otac Nikolaj: Biblioteke njihovih knjiga padaju na njih kao

mrtvaki pokrov.

Ja u se prevariti ako vam predloim svoju re. Vi ete se prevariti ako od mene oekujete moju re.

84

85

Nastavak teksta
Ja hrianstvo zamiljam: Konkretizovanje filozofskih i religioznih ideja u LjUDSKIM ivim likovima, i kao takvo na
dalje u ga malo razmatrati. Grki Logos postaje stvoren od
Boga oca, uzimajui njegov genetski kod, koji se naziva Boija sutina, na sebe, tako da Logos, koji se stvara kao muko,
neizbeno uzima osobine mukog roda. Logos postaje Tvorac.
U sutini svejedno je da li je Tvorac izvan materije, ili je Tvorac materije, ve mi je tu vaan isto hrianski atribut grkog
pojma Logos, muki rod, Sin, Tvorac, imaniran i kodiran od
Boga. Hriani sada idu jo i dalje tako stvaranje Logosa projektuju u roenje Hrista. Logos je isto to i Hristos. Boanska
sutina (neizreciva) iz koje imanira ipostas, postaje telo, ovekobog, Hristos. Mit o roenju Hrista takoe nam je poznat, kao
i mit o njegovoj majci.

Kasnije, kada se sukobi u devetnaestom i dvadesetom

veku vode terminoloki, poto ve bude prihvaena terminologija grkih filozofa, njihovi termini e biti upotrebljavani i za uenje Jovana Nepoznatog. Citirajui razne
prevode, ovek ponovo zastane pred zbrkom termina.

ONA je stupanj sadrine

ONA saie sve do uzvienog, nosi spoznaju kosmosa;
sluga nije jer je ishodite
Iz NjE izalo spoznaje ono to je seanje; zvuk je znan
pre roenja, re takoe, sila tee njihovo saznavanje je
seanje na njih
Povratak nije zaborav ve ieznue
ONA; tajna je simbol neizrecivi
ONA nemost je, ogoljena je jer nema rei za svoje
spokojstvo
86

Pomou NjE izraavamo nas izreke; u NjOJ blizinu nae utrnue

Re nas ne poseduje svojstvo joj
ONA daje
Opisivanje prekriva ali se ne slae; vraa nas u intimnost
ONA je razvoj preslovne protoneme
Neizrecivo je ONA
ONA ime je, na poetku je; iza NjE nema nieg. Niko ne dokazuje NjU osim NjENO seanje
ONA je seanje na NjU samu. Moe se saznati po sopstvenom seanju
Objavljena je u jeziku. Jezikom iskazuje nemiljeno.
Misao i logika ne uspevaju da prekriju sintaksu. NjENO
oseanje ne postoji sadanjost je
Ja se pitam: Da li su uenici Jovana Nepoznatog, i on sm
teili ka tekstualnom utemeljenju svojih ideja?
Ljudi vaspitani na mitu bez obzira da li se radi o grkom
ili slovenskim mitovima ali ovde je re pre svega o grkim,
sudei po vremenu kada se obrazuje Jovan Nepoznati doba
vraanja helenizmu obrazovanim ovekom se smatra onaj
koji proe uenje grkog mita, zatim grku filozofiju, da bi sve
to ako je mogue sjedinio u uenju o Hristu, to se u hrianstvu naziva propa-ideja, koja se ostvaruje uiteljem, daskalom, Hristom, i koja se spoznaje u otkrovenju.
Vano je da ovde pomenem mit o Trojanskom ratu, kao i
mit o Pasifiliji. Zoofilijski mit. Kraljica Minosa, zaljubljena u
bika. Uee Dedala u njihovoj ljubavi. Plod tog snoaja je
mitsko bie Minotaur.

ONA iz spisa Vetastvenih, Logos, ena koja je bila

proterana iz svih spisa je ena stare Grke, ena majka,
ena tvorac, ena mueubica, kobilja kraljica. Zventa
Sventana.

87

(Zapisnamargini.Protivgnostika.)
esto zaboravim volju za stvaranjem ili, jo gore: e za
stvaranjem pomeam sa stvaranjem samim. Onda mi se uini da patim i da stvarno je moje oajanje.

Sve je prazno, ako nije od Gospoda. A Bog je nepoznat. Samo se praznim vidi i jedino se ONA moe spoznati. I sve to ONA dodirne, postoji uz NjU i NjOME se
hrani. Spoznanje i bezumlje skonava isto.

88

Knjigabezodgovornosti.Udimuhrama
Nema asketske knjievnosti. Gde god se pojavi, uvek je tatina i veliko tranje za vetrom.
Tek i ona, za koju kau da je najvea biblijska strofa
tek je tatina najvea. Trah za njom.
A ja, ko sam? I kuda bih mogao stii bez lika? I bez prilike da govorim?
(Zar, onaj sam, koji hvata maglu u svetu? Ili u Knjizi-bezodgovornosti?)

89

Fantazijastvarnosti.Stvarnost
Otkriveni rukopis pisan je jezikom stvaranja. I im je pronaen, dakle osvetljen, odmah se pretvorio u svetlost, u belinu sveta. To je univerzalni jezik o kojem posle kabalista
mata i racionalista Leibniz. Iz tog jezika nije mogue razlikovati muko od enskog. Niti dobro od ravog. Jezik stvara.
Stvaranje je kao delo opravdano. Suenje je mogue jedino
kao raznaavanje. U ovom jeziku nema raznaavanja i umesto razuma postoji stvaranje.
Dakle, nema subjekta i objekta. I im neto jeste, odmah
nije. U postajanju je sadrano nestajanje. Duh i priroda su
zamenjeni jedinstvom.
Radi se o tekstu koji je jezik-smeten-u-jednoj-rei.
Logos stvaranja i Logos dekadencije. D. H. Lawrence.
Logos logosa. U njemu je i unitenje. Starim tekstom je ispisan i novi tekst. I itanje tekstova. Mi jesmo u tekstu; postojimo s njime, nae je bie re.
im je osvetljen, tekst je nestao. Preobrazio se u osvetljenost, ili u svet. Plotin.
Vienje rastoenja upravo je spoznaja stvaranja.
Fantazija odoleva stvarnosti ukoliko je stvarnost izmatana.
U tekstu likovi uzimaju stvarnost kao stvarnost. Nema
dakle krivljenja stvarnosti jer se fantazija i stvarnost poklapaju. ini mi se da jedan lik iz teksta kae svojoj saputnici: To su snovi i to ne postoji, ali ja se ponaam kao da to postoji. On dakle zna. On zna da fantazija nije stvarnost. Ali on
se ponaa u skladu sa stvarnou i primeuje da je stvarnost
otvorena. Otvorena stvarnost znai da se stvarnost moe poklopiti sa fanatazijom o njoj.

je. Preobraava se u sebe ili u drugo. Iz te refleksije, iz

odnosa prema sebi nastaje svet. Stvarnost. Stvarnost koja se poklapa sa stvarnou.

Re se unitava stvarnou, konvencionalnim svetom.

Meutim, re se upravo preobraava u tu stvarnost, postajui sama izvor svetla. U tom tekstu votanice svetle
pozajmljenom svetlou. Ona je pozajmljena iz rukopisa
Vetastvenih. Ali ona sada osvetljava rukopis koji nesta90

91

Zapisnamargini
ONA je sitna, slabana i fina. Nestalna je i esto iezne.
ONA je takoe nezrela. Plaviasta je! Kao plin to ispusti trska.
Posle deset godina ONA je ipak tu. Postoji. Vie je od haosa no to se razlikuje od nepostojanja.
ONA je milost, mezimica, ljubavnica. Ker da bi ljubav
bila dvosmislena. Hoe da se voli, no u ljubavi se izmakne.
Tako je lepa!
Njeni su prsti i dugi. Njen se dodir zove oblik. Dodirne li
haos, postaje HAOS. Dodirne li svekoliko zlo, zlo postaje vidljivo.
NjEN ne-etiki stav uvodi dvosmislenost. Flert! Tek u NjENOM dubokom sudu postoji oporost.
Upoznao sam se s NjOM ovog prolea 1991. I odmah je saoptila: nikada nee biti samo moja, ali pri tom se osmehnula! Kao to to ini snalaljiva i poslovna ena. Onda mi je tiho zborila kako je i ranije esto svraala k meni. I usne su joj
drhtale pri tom, kao da je govorila o venoj istini druenja.
No, ti si bio zareen u nestvarnu stvarnost! I zlo si pratao
drugom, koji taj oprost ne moe snositi u vek!
Onda se nagla prema meni. I rekla: Od sada u svraati ee. Ali, ve mora da ide. Jer je oekuju ozbiljni poslovi u tajnama srca. Jer i drugi su zastraeni. Jer, jer i jer... Spreman
sam da oprostim hiljade godina unapred. U oima blinjih video sam: ekaju na NjU i tek preostane slabani zov iz njenog
grla.
Ni majka, ni sestra, nit ena! Nije ni vila koja se mea u
san. To je nemirno bie. Sa dijademama i ogrlicom od ljudskih lobanja. Sa hiljadu ruku. I sa hiljadu kojih promiu, i
hiljadu koji zahtevaju meru. I u nekim od njih teror i ma. I
u bezbroj oiju, po neko oko intimno. I u mnogo likova, poseban lik koji me poznaje.

SokratiTeodora
Sokrat je poduavao Teodoru. Teodora bee kurtizana, poslovna ena, koja je strepela da joj u poslu slabo ne krene. Trebalo je sebe uiniti zanimljivom. To je znala. A Sokrat je znao
i kako.
U emu bi se Sokratov nauk mogao sastojati? Znao je da
ne zna. Zato se sluio pitanjem, priznavajui duh samospoznaje. I rekao je Teodori: Pored toga to ume otvoriti stomak,
morae nauiti da otvori i duh. Postavljae pitanja u kojima e postaviti sebe, a za to je potrebna odvanost flerta: hrabrost kurtizane.
Ko je tome od Sokrata bolji?! On poznaje babiku vetinu
poraanja ljubavnika i vetinu vajanja lika.
(Teodora je dobro utuvila nauk, postajui Sokrat meu kurvama.)
A Sokrat je i drvetu umeo postavljati pitanja. Jednom drvetu pred kuom bogataa, od tih e pitanja, nemilosrdnih,
koja potrajae itavu no, i ono postati udno sebi. Teko
je i drvetu pred ovom pitalicom. I kamenu bi bilo isto. Nekom
je itav ivot jedno pitanje. I ivot ovog nadalje slui kao prolaz u svetskoj sri, kojim e proi jo mnogi. I napokon, o sfingi, ljubavnici filosofa; pitanju po sebi. Na kom sam mestu
otvorena, zapitkuje ona. Filosofi se, u
tom, ljube sa kamenjem. I kamen zatim smelo meu pod
glavu, u otvor koji ih udi.

Psalam: Poznaju li se u tami udesa Tvoja?

Psalam: Kada mi Gospod ne bi u pomoi bio, brzo bi
se dua moja u predeo utanja preselila.
Tema: Re od kostreti

ONA e otii. ONA odlazi, a da je i to igra. Nuda i

sloboda Saturnovog stega. Ustaljeni zakoni i lepote.
92

93

Onimakojisedeporedharfe
neoekujuinitaosimula
Oekujui vlastiti izlazak u onostrano ne oekujem nita.
Neprestano je moje iekivanje tog izlaska. Molim se Trojednom koji u sebi ne poseduje nijedan svetski razlog. On me jedini i moe nauiti toj igri. Molim se zato TEBI, jer TI nema
nijedan svetski razlog da moju molbu uslii. Jer TI nema nijedan razlog po kojemu bi TE ita svetsko, koje nije vlastiti
skriptorij pisca, bilo vrednije od ispunjenja moje molbe. Molim se u beskrajnoj poniznosti pred slobodama TVOJEGA vlastitog skriptorijuma, kao i pred drugim ljudima kao slobodama TVOJEGA vlastitog dela. Molim se jer znam. Molim se za
monu re, za izlazak njegovog lica pred lai sveta bez skriptorijuma pisca.
Na toj snazi, tesnoj kao otrica, i na tom drumu prei rokom za bilo koji pravac u ljudskom veku, moliti se za ljubav
prema mrskom, za ljubav prema ogavnom, i za ljubav ignorisanja svetske udnje i straha od rei.

(Usledblizineovogspisa,kaoipesamaDavidovih,29,VI1991.)
I koje obori jezik njihov! Psalm Davidov, 64.
Koji vie voli la, ilite mu u paklenom spisu. Gospod e
ga iupati, izbaciti iz stena.
Supstancijalan! Koji ne stvara i koji od nestvaranja jeste,
njime se sporazumevaju iarxije. Raspadnut je u blizini
stvarnog bia, ili uini da se raspadne to bie.
Jer je ropstvo i mrnju zvao ljubavlju i slobodom.
II
ivimo takoe u svetu izvesne izolacije. Slini, po neemu.
Ne stiemo materijalna dobra. Moemo ih sluajem sveta
stei. Onda ona propadaju u naim rukama. Ne enimo se.
Neuspevajui ni kada to inimo. Veliki je, meutim, na interes za ulni svet. U njemu je pak samo na interes bitan.
Zato prolazimo ne stajui nigde. Sviklost nam je tua. Stana nemamo. I svakodnevno, svakog asa, u duhovnoj smo protivurenosti. Nae su kategorije stoga: krivica, iskuenje, savest, sumnja i vera, molitva i iskustvo. Re, Ispitivanje, uninije, nekreativnost, te radost stvaralatva. Sud. I igra.
Iscrpljeni smo esto i povueni u sebe. Niko nam onda nita ne moe. Kada smo razdragani i kada stvaramo, onda moemo sve.
ivimo u bratstvu, jedan s drugim, no nikada zajedno. Traimo povazdan jedni druge. Kada se pronaemo, naa su druenja iscrpljujua. Kada se ne naemo, nae su samoe iscrpljujue.
III
Niko nas ne razume, jer ne eli da nas prihvati. Svakoj deci brane da nam se pridrue. Jer aramo slobodom u svetu nude. Jer se smejemo sudbini. Jer ne radimo i ne sluimo. Nemir je naa kua. Jer pokazujemo predivan svet koji istog tre-

94

95

na iezava.
Jer ne stvaramo, jer ne prepoznajemo neprijatelja, jer zaboravljamo ta smo obeali i obeavamo zaborav.
I najee danima nosimo istu odeu, jer ne gledamo ko je
ta, ve sluamo ko ima rei.
to je najgore hoemo najpre pevati o smrti. Ne nekog, ve
sebe i TEBE. Pevamo, umree koliko danas i sad. ta e preskoiti zubima kad pokulja pena s okeanskog dna?
Zato nas preziru?
Za velikog rekosmo da je mali. A malog smo slavili.
Jer beimo pre no to sakatimo i ubijamo.
Jer ne postojimo u svetu, no je u biu naem Re. I, kad jesmo, onda smo to i rekli. Ne skrivamo tajnu i loi smo uzronici, zato nas preziru, jer nas ne vide.
Jer nemamo iskustva, vadimo ar golim rukama. Jer ne
tujemo telo, zovemo ga da se uspne. Mrze nas zbog krila kad
idemo peke. Zato nas smatraju utvarama, koje iz droba odvode ivu decu.
IV
Meutim, nae rei se sluaju kriom. U rasklopljenoj knjizi, u dnu dana. Kriom se misli na nas. I onda nam se snana podrka prui. Za na su uspeh stegnute pesti. Izdrite!
ujemo iz tih seni.
I kada su uplaeni, krioviti, i kada misle da ih niko videti
nee, mi ih ujemo tada.

Mogunostiskustvaunepoznatomspisu.
Anamnezis.
Svakog dana bi zaboravio ta je najvanije. Nije pamtio.
(Pamenje je ideoloko bie totalitarizma; seanje je, pak, bie slobode kao ne-svet pamenja i vrstine.)
Zato se pomolimo.
Molimo se za re, a ne za bie.
Re ne postoji u pamenju. Ona postoji u seanju. Videi
konanost pamenja, molimo se za veno priseanje. Za slobodu okretanja od sveta okova tue rei. Molimo se za svaku
re. Naposletku, nije ga odvie okupirao svet. Jer ga je posmatrao po svom seanju.
Zanimao ga je odnos rei; ne odnos koji se pamtio u biu,
tradiciji ili zajednici. A jedini odnos seanja mogao je biti: Ja
i drugi i Bog. Odnos neega to se ne moe upamtiti. Posve je
i zauvek novost pod kapom.
Ne pamtim!, rekao je.

Zaboravljajui u slobodi, poinjem se skrivati. Seanje mi daruje koji je nepoznat, nezapamen. I novo lice
pokazujem savladavajui strah i stid. U svetu slobode pisca rei.

Jer i postojimo kao Re. Tajna zadubina, uzdah u smislu, u dnu, naa su hrana, koja potie iz istog drhtanja.

96

97

Molitvaduhu
Nadam se, molei se u skriptorijumu pisca, da e konano
sreivanje biti uspeno ili realno.
Moj je greh, meutim, nesaglediv. Njegov beskraj je beskonana tenja prazne i lukave rei. To je tenja ka slavi u svetu ne-skriptorijuma pisca. Nesaglediv je moj greh i zove se zaborav. Molim se za hrabrost.
Neka Marija poseti sveti Duh! Neka nau zajedniku re
ne iskrivi strah i dahtanje! Pred ropskim uslovima sveta bez
uiju.
Jovanovo shvatanje: U toj sobi nema drugih. Zato je i

zlo i dobro na jednom mestu. Ne razumem potrebitost

sveta straha, Levijatana, Behemonta, ali ne sumnjam.

Namargini:
Spis ili graf koji je dovoljan sebi, koji slui za usebljenje, koji
je autonoman, te moe postajati samo kao in, u peinama, kelijama, mraku, a izdvojiti, uzdii u fetiizam umetnosti, u najmanju ruku je skrnavljenje same funkcije ina pisanja i funkcije grafova Vetastvenih, njihove svesti, i shvatanja. Biti svestan znai odrei se nasledstva i apofatinosti i apokrifnosti, tako da se sam in, funkcija postupka i postanja prizemljuje i
opredmeuje jednom reju: Umetnost Vetastvenih.
Stvaranje ne postoji, postoji komunikacija sa Boijom sutinom.
in pisanja (poto je pismo sveto, Logosno, sakralno) je
mistina pojava, tako da je pisar obasjan oreolom, a samo pisanje je podvig, mogunost da se ispolji komunikacija sa najviim i nesaznajnim, te je tako in pisanja kult, a sudbina pisara i knjiga je sudbina naroda. Pa i sam pisar sakralnih knjiga pristupa svom poslu kao kultu, molei se da spis sadri
autentinost boanskih rei. Autorstvo se iskljuuje; autorstvo
je samo u grekama i ispadima. Istorija knjiga i biblioteka je
istorija naroda. Tadanje seobe srpskog naroda, su zapravo
seobe njihovih knjiga, i otelovljenih veza sa duhovnitvom koje se prenosi bilo gde da se nalazi narod. Tako da je knjiga nosilac duhovnog preseljenja, i kontinuitet duhovnog jedinstva
i istorijske povezanosti. (Danas moda u vreme ekonomskih
migracija malo je shvatljiva seoba knjiga.)
I, zato, makar! Neka bude tako, da nam je to vie knjiga
koje sebi prebacuju i sebe sklanjaju. I savetuju jednostavno
da ih se ovek kloni. I da ne ezne poznanstvu sa njima, jer
umree. I bie mu teko na rastanku.
I zato, makar! Neka je to vie knjiga i neka bude iskuenje pregolemo i neizdrivo.

Neka svet proviri kroz knjigu kako bi se pogledao. Kao

to se danas u akademiji i crkvi pogleuju crvi. I kada se
podrobno pogleda bie to nova knjiga; i odvraae ova
od svojih stranica.

98

99

Kojineodolevaju
Monolog je utanje; dijalektika je re. I u isihasta. Kod njih
molitvenika dijalektika ne prestaje. Takva je i mistika sufija.
utati znai brbljati, brbljati odgovore koji nikoga ne zovu.
Jer nita ne otvaraju, a zatvaraju sve.
Spis Vetastvenih je iezao na svetlosti, otvarajui pitanje
o sebi, postavljajui sebe-u-pitanje. Tako se stvorio svet. Stvoren je iz mogunosti rei. Za Vetastvene je veito otvoren taj
svet. Jer je svet u pitanju. U dijalektici koja privlai nove sledbenike, odbija one koji se plae, ali koji joj vie ne mogu odoleti.

Kajem se ali ne u strahu od odmazde. Mada drhtim i pred

tim. Kajem se zbog zaborava Rei i zbog pohvala leu koji ne
govori.
Mrtvac se ne moe skriti, rukopis stari!? I vienje s njim
zbiva se. Veza sa starim krajem. Zar e ONA biti u osnovi?
Boe, inei mi skriptorij u srcu ma gde da jesam ublai
moj strah!

O, oprosti opet, i uini da vidim! Amin!

I koji se zaudio: O, kolika je Re! Neka nikada ne nastupi utanje!

M. de Unamuno: Gospode, verujem; pomozi mi u mom bezverju!

Ne nosimo u sebi plan. Ne podnosimo princip, jer nemamo vremena za plaanje jer smo na putu patnje, i jer je priseanje, koje je udo i neposredni dar, jedino u ta se uzdamo
kao u nadgradnju za bol.
.. :Al traka Mu, u tome svetu, ne nae, jer
sve je zdano.
Vera u neto to nije zdano.
Vera u Ne onoga o kojemu govori volja. Verovanje u volju
koja se ne moe nai u jednoj volji.
Koji se moli za mo izricanja Rei kroz iglene ui sveta, moli se za mo glumljenja vlastite rei. On hoe govoriti u moi
istine: Daj mi snagu da izigram svoj osobeni ili neosobeni lik!
U utanju provodei dane, vino je isparilo moj um. Napujdan gonjenjem strasti da brbljam, od vlastite galame nisam
mogao uti Vetastveni glas.
Zar je to moje lice!? Ili to moje lice nije? No, neko tue,
ugrabljeno mahom magije? Stvarno! Molei se za hrabrost
pokazivanja svog lica koje je Re... Mrtvac je izbio preskaui sloj zemlje.

100

101

Bitiznairei
Re je sloboda. Ne mora je biti u ljudskom veku od zemlje.
Niti je ikada mora biti. Praroditelji zaboravie u grehu re.
Najvei greh! Poee skrivati u sramu svoju nemutost pred
Tobom. Re je dakle sloboda, a ne skrivanje. Nuno se krijemo, jer nas skriva mrak. Mrak je stid, te se nuno stidimo. Tu
je i strah jer nas u mraku vreba nepos

tojanje rei. Re je: Jak si, s Gospodom. I ON je s tobom, i srce je tvoje odvano. Re je odvanost seanja u
nunosti straha. Pred strahom. Pred smru. Smrt je, pak,
re kao i ivot. Ako ipak postoji neto izvan rei, onda je
to Ne-re koja je, opet re. Bog je re. No, vei je od rei. Po tome to jeste re. Ne mora je se seati. I biti znai rei, u ime Njegovo.

Zapisnamargini:
Erotika, mistika u meri jezika. Dakle, za izgraenog itaoca.
Ovaj tekst ne pripada svetu drutvenih teoretiara, ve svetu nadahnutih, isprovociranih pojedinaca, u smislu u kojem
ih navodi Gottfried Benn. I ja sam jedan od njih.
Tajnovita sekta. Razlikuje se od oblika sekti Zapada (Umberto Eco). Vetastveni se oblikuju pod uslovom negativne teologije. Eco: mistici su grupacije sa neznatno iskrivljenim pojmom stvarnosti. Oni ele osvojiti svet. To je pozitivizam. Njegovi su sektai drutveni teoretiari. Vetastvenici ne ele nikakav odraz u svetu drutvenih teorija. Oni su u tom smislu
negativni. Pod uslovima pozitivistikog verovanja njihov se
Logos raspruje. Oni su pripadnici individua, linosti van drutveno-ekonomskih teorija XIX i XX stolea. Ipak, oni ive i
u ovom vremenu.
Nas, koji itamo, traimo ili piemo ovaj tekst ne interesuje jezik kao utilitaristika konvencija. Od nje je sazdan tek
ovaj svet.
Traimo jedni druge, matajui da nas trai svet. Svako od
nas govori osobenim jezikom. Nalazimo se u postojanju rei,
a ne u njenom raznaavanju. Govorimo da je ovaj svet sazdan
protiv nas. Stoga se krijemo. Meutim, nae verovanje je drugaije. U najdubljoj ponoi ispisujemo, itamo, istraujemo
tekst odnosno jedni druge. I dok je za drutvene teoretiare
to najvredniji dan, nai rukopisi, jezik i mi sami rasprujemo se u njemu.
Jer je nae verovanje drugaije.
Usled naeg verovanja postajemo nevidljivi kao i nai rukopisi.

Nae je bie Re, Logos, linost, reenica. Kada nas

progone, to ine neuspeno. Ponekad nam ele pristupiti
i ispostavlja se da nemaju ime. Drugaiji je na odnos
prema telesnom svetu, prema svetu progona. Zato nas on
ne nalazi i ne trai.

102

103

Namarginama
Svaka teorija Neba-na-Zemlji uzima da je poreklo Rei u
oveku. Ona e omoguiti svakom tekstu da se ostvari. Meutim, jedino se ostvarila Re-kraljeubica. Zasvetleo je plotun u
rizi monaha. Nepoznata re Jovana Nepoznatog hiljadama
godina izgovara takvu sudbinu. Ona poduava nepoznatom
odnosu postojanja. Njen oblik je jedino tragedija pojedinaca.
Jedinstvo progona: progonitelj i progonjeni. Pojedinac je Samonikla crkva. U njoj svetli votanica JA. To je svea refleksije. Jezik za dresuru hoe da skloni samoniklost. Junak sudi
samoniklom spisu. Priznaje da je on san. Crkva Samodrea
postaje ja. Roman je po tome knjievnost Rei. On u svojoj
samoniklosti, nepoznatosti, Samodrei parodira jezike za dresuru. Percepcija teksta je na nivou pojedinca istovetnog sa samim romanom. Tako e re videti re. Misterija istog.

Adam Rogulla junak Lenzovog romana je zaboravio

imena stvari. Adam Cadmon mogao je iznova poeti da imenuje. Pogreno? Svejedno!

G. Grethen moe rei da je dogaaj rukopisa samo san.

Meutim, u nekom poetnom poloaju, u Cadmonovom
poloaju, sadraj rukopisa mogao bi biti i stvarnost. Tako da bi se junak mogao ponaati i stvarno.

Problem rei. Problem spisa. Da li re postoji sluajno? Nuno? Da li je ona problematina ili je stvarna? Mogu li se na
nju primeniti kategorije kojima saznajemo? Ona je i sama
kategorija. Spoznati mo saznanja. Kant.
Nemogue je spoznati ono ime se spoznaje. Hegel.
Kategorije nisu pod voljom oveka. One su pod logikom Boga ili Duha. One se dakle pojavljuju u modelu dijalektike. Dijalektika je razgovor. Ovoga puta govori Bog. Njegov sistem
bi mogao biti Hegelovski.
Te, otuda nema slobodnog spisa (koji ne bi bio u odnosu sa
stvarnou).
Bog je meutim slobodan. Bog je sloboda. .
Sloboda je re. Sartre.
Prva knjiga: Jezik je pod znakom injenica. Wittgenstein.
Druga knjiga: Jezik je pod zakonima igre. Wittgenstein.

104

105

Uinimeneposlunimusvetubuke!
Odstranjujui oseanja uveo je ontologiju uda. Darovan
je novom duom koja osim dijalektike ljubavi i slobode ne sadri nita vie. to sada jeste, njegovo je seanje. A seanje je
uvek udo. Izgleda ludo onima sa prastarom duom, lanim
reima tkanom. Onima koji su okretali zupanik skrivanja i
obmane.
Koji samo za staru duu zemlje znaju, o svom ropstvu se
starajui jedino. Da ga sluajno ne izgube, i ne isprazne se od
gnoja. Njima nemirenje izgleda kao ludo. udimo im se. Onima, bez zadatka, bez seanja, bez vrednosti, bez zastraujueg ispitivanja Boga.
I zato je sroio:
Hvala Ti, Oe, to sam mogao videti da sam sm, i da ne
pripadam nijednom ulovu.
Hvala, to ne moram biti ljut ili ponien. to se ne moram
stideti bezoseajnosti pred uslovima obmane.
Hvala Ti za upuenje. to ne moram potovati idole, i to
se ne moram plaiti demona.
I molim se jo kako bih se toga seao u vekove. I neka moje neminovno padanje bude izobraeno! I neka me nigde ne
bude vie no u reima s Tobom.
(26. VII Povui u se desetak godina. U svet! Pokazau svoje lice onima kojima je najvanije skrivanje.

Pun ih je svet.
No, ipak, tamo nema nikoga. Tamo, kuda sam se namerio.)
Ja sam Drugi!
(Oslanjam se na osnovni ishod sveta koji je melodija,
padanje, radost.)

106

Kostret.Rekojumogurei
udo nisam ja (ropsko, mrtvo) ve je ono to jesam sloboda u kostretu. I tome se ude. Ne mogu se nauditi. Izgleda im nakazno, jer je protivprirodno. Hteli bi ubiti slobodu u
kostretu. I sklone se u mrak, da vide.
U mraku svoje oi sklanjaju, namrteni i kiseli. Kakav sam
i ja bio u stidu pred Reju i licem. I odakle si mi Ti pokazala svetlost za vid; da bih video.
Zato me onda mui i u san alje one koji me mue? Hou li imati snage da se potvrdim pred onima koji od mene bee i koji se raduju mojim haljinama?
No, ja sam ubog i bolestan. Zato alje bezdunike na mene? Oni govore da nema due poto su je skrili.
Zato to sam zaklao svoje jagnje, priklanjajui se Tvojoj
rei? Zato to ostadoh pri sebi, u razgovoru s Tobom? I to govorih najmilijim da su od blata? I da je njihova sjana odeda,
prekrasna i s perlama, prepokrivala crva.
Ko bi to izdrao? I zato su pobegli.
Zgadie se oni kostreta i slame koju pod glavu meem. Postidee me da ih zanavek traim. I im stope moje priu i oni
ih uju, dadnu se u beanje. I smeju se pri tom, skrivajui se
u ruganju. I plae me, uzvikujui da e me ubiti jo jednom.
Neu trati za vetrom! Daj mi snage da se smejem! Sebi!
Kada sam u alosti pred niim.
Daruj mi ma bez lanog oajanja, bez glupog samosaaljenja. Daruj mi re koju mogu rei, pred kojom e se ustraviti sabitnici vraiji. Odstrani iz mene opaaj! koji potie iz
udnje za snom.

Biti: Jer biti je nita, kada se ne kae.

107

Ireeonda:
Kreem na putovanje u ritama. Sa teretom stare odee.
Molim Ti se za hrabrost koja je potrebna putniku. Hrabrost
za prepoznavanje otrovnih znaenja. Nerazmiljajui za spretnost izbegavanja otrova.
Hvala Ti za naruavanje niega.
Hvala Ti to preda mnom stoji otkriveno lice sveta kao nesveta. Hvala to si mi greh, zaborav Tebe, uinila vidljivim.
Hvala ti za dan, koji e isprva liiti, i evo, ve lii i jeste
najdublja no sveta. Obdari me jo i verom koja e trajati!
ta se ime spoznaje:
Stvar se moe spoznati samo pomou njoj nadreenog. Proces koji nasleuje izvire u samom sebi. Stvari se upotpunjuju
onim to njima je slino. Jer ako istraiva ne poseduje nikakvu slinost s delom, nee se popeti na onu visinu, koja je potrebna. Postoji nekada nesvesna istovetnost izmeu stvari i
alhemiara. Mora okusiti tela i duh pre nego to iz stavova
(sudova) izvue zakljuak. Oisti tminu duha u njemu, spoznae se. Osea (ONA) kao da je ponovo rodila misao koja nije prola kroz miljenje.
U stanju istine sudovi ne mogu biti banalni. Duh menja
stvari.
Forma je istovetna s idejom. Zlato i srebro; oblici su stvari te se stoga moe stvoriti zlato ako se uspe utisnuti oblik zlata (impressio forme) u (informis mossa) ili u haos, tj, u prvotnu tvar (prima materia).
Na poetku se svet sastojao samo od zakljuaka (prima istina).

a izvan njih u spoljnjem? Izvan logike ne moe biti uzaludno

ni sistematino. Unutranje je datost. Spoljne su razne ideologije; stavovi su delimino zatvoreni u sudu, a sud logika stanja, a ostalo je projekciono stanje. (Vanjtina.)
1) stavovi
2) sud
Oni su unutranjost
3) projektovano stanje (spoljanost)
Stavovi su imaginacija. Sud je stvarnost.
Sadrina nesvesnog? ta je ona?
Spoljnje: Naini doivljavanja?
I odjednom uviam da se svi naini zakljuivanja, naini
doivljavanja, naini spoznaje nalaze u meni. Celokupna isto-

rija razvoja misli i doivljavanja sakupljena je u svakom

od nas i mi moemo samo kroz istoriju, kroz civilizaciju
da je analiziramo, izdvajamo, traei u svemu tome jedan zajedniki presek, i udei se koliko smo u svemu tome to mi, i koliko je neto to nazivam mojim stvarno
moje, i mogue je da JA, jedina ne pratim poredak miljenja kroz istoriju.

1)Prima sintagma
Glas koji uzvraa, koji zakljuuje, da li je to glas dvojnika,
nesvesni ili glas logike; hermetini glas. Da li je to glas doivljavanja.
Logika je zastupnik univerzuma. Deluje u okviru sudova,

108

109

Pismo urednika Perspektive

gospoi Grethen
Potovana gospoo Grethen,
Ovde se zavrava ovaj na zajedniki projekat. Dalji nastavak objavljivanja beleaka u asopisu Perspektive, za mene je
tajna. I dok razmiljam ta e mi se ponuditi kao nastavak zapoete prepiske deava se ono o emu ne razmiljam. Na ulici me susree jedna ena nudei mi prozu svog mua nestalog
u nekom logoru. Kae: Moj mu je pripadao progonjenoj grupi.
Ja elim da izbegnem razgovor sa njom. Ne razmiljam odmah o njenim reima. Prirodno. Urednik asopisa mora da trpi pritisak. Dozvolio sam sebi da prenosim tekstove u drugom
licu mnoine.
Onda ponovo dobijam Vae pismo sa fotokopijama slika
nekih manastira, i rukopis mog oca.
Ne znam kako da vam zahvalim to ste mi poslali oev rukopis? Jo manje mogu znati kako je vest, o tome, da piem
doprla do Vas. Oekivao sam da je oev rukopis dnevnik. Nijednog trenutka nisam slutio da je knjievni tekst. Koliko je
tek rukopisa ostalo da ih proitaju mnogo godina kasnije. Ostavljali su ih kao amanet ili kao tekstove raznih grupa koje su
progonjene i koje su se plaile da e biti unitene zajedno sa
svojim rukopisima. Razlozi za skrivanje tekstova, kao to vidite, retko su bili knjievni. Njima se prenosio nauk, a ne jezik.
Moj otac sedi za stolom. Tek je stigao. Kaput mu jo nije
sklonjen sa kreveta. Sa prozora se vidi zid susedne kue. Majka nije u sobi. Sm sam sa ocem. On uti i pui. Ja se ne igram
sa njim. Ali zadovoljan sam to je otac u sobi. Veselo vuem
kamion. utim. Sve blie sam njegovim nogama.

Otac je bio vrlo mlad. Ja mislim da nije bio ni punoletan.

Kada nas je napustio, poeo je da studira. Njegova ideja
da mea stare i nove tekstove; da mea svoje tekstove pisane deset godina ranije i nove je i moja. On i ja smo vrnjaci. On je pretea te ideje. Oev rad samo potvruje
da su ve jednom nastale sve ideje. Sada se samo sredstva menjaju. Sad su tu i raunari. I meni kada dosadi pisanje jednog teksta zaelim da udahnem dah druge knjige. Zato tekst koji piem ne bi bio nastavak ili prethodnik nekih drugih tekstova? Moda i jeste. Knjige izviru
jedne iz drugih.

Tako se ja seam oca. Znao sam da je vajar. Nikada nisam slutio da pie. Moja majka je elela dete, a ne njega.
110

111

112

113

1.
.
.
. , ,
. .
, . ? , -.
. .
. blues
filles publices. .
? ? ? Laus? Filzlaus? . .
. ?
?
, ,
. ! !
: ! ! ! , , , . ,
? : Henry Moore.
?
? .
.
, . Paris? , , ; .
. ! History of modern Art Herbert Read. , , , Art modern. ,
, , , Mnchenu. .
. Schnell! Bist du bald?
. ?
?
.
N ! , , .

114

115

 , ,
. , , . ?
, , , .
2.
. . : . , , . .
.
.
3.
. .
Frau Magdalene , ,
. . .
N, , , .
malleusa maleficaruma (Hexenhamner):
,
.
, .
N . , - , . , , - . ,
. , , , -, Mist, Schleim, ,

116

die Presse, das Presserei, . Kran, raupter, bestija, greultat. , .

4.
,
Frau Magdaleni. - . ? .
Vatromet arhi-pariski: Rouault-Soutin.
. . .
, Frau, .
. . , Frau Magdalene, . , ! - .
, , , ,
, , FIAG-. , . . . , , , .
, .
, , .
: ? , Holbeina? ,
, .
, . - . . , , Frau Magdalene, , , .
, . ?
, .

117

 ,
, .
, , Henrymoorovskim. Angst? Mit njer ersche ckten sie?
?
,
Mnchenu, ;
.
, , ? , , ? , ?
ma belle Tachte, ,
. .
Jungu ? Greves
: !
, ,
,
,
.
? ,
. . . .
. . ,
,
. .
?
? ?
-? ? -?

118

. ; .

-.
5.
Man mauss diesen obskuren Zaun bersprungen, Herr Jovan, Frau Magdalene Weber.
. Sie sind
mutlos! Immer zweifelend, gehorte Klege! .
,
, , Mnchenu.
Magdalene Weber . danse macabre, ,
. . , .
. . - . Frau Magadlene , , ,
, , Stephane. Bruegelu,
Kokoschki. , ,
, . Frau Magdalene
. Mnchen , Mnchen, . . .
Mnchen .
Diese kann aber gedachte znjei Zustande am Objekte auf
znjeierlei Art verbieten so dass der eine oder andere in der Zeit
vorausgehe denn die Zeit kann an sich selbst nicht njahrgenommen!, Frau Magdaleni. , Kant.

,

119

.
, meine liebe Frau, . . . , , , . Zungenforsche?
Sprachforsche, .
, Mnchenu, ?
. ,
Mnchen . . . Les stratifications des valerures. .
.
, Frau
Magdalene. . , , - ?
, ,
. . , .
. . .
6.
, , , . , Leopoldstrasse. , , . . , , . ?
? Gisele Lach
Schiessge sellschafta -. -

120

, - .

, , Herr Jrgen Holcbek . Hannu .

Foix de la Croixom.
, ,
. Foix . ,
,
. ,
Grethen
Foix de la Croixa. .

Modern Art Museumu Prinzeugenestrasse.
, , , , Honnorable, une bone tout faire, Frau Magdalena.
Magdalena!
, , .
. Magdalene .
. . Holcbekovih , Foix .
,
.
Nous deux. Les singers bochers!, Foix.
. .
. Magdalen . , , . , , Foix de la Croix.
, Mnchenu? , .
.
. Paris, .
? ?

121

 , Foix de la Croixu, Grethen.

, ,
,
Herr Meinferd Holcbek. Wehrmachta! , ,
. . Tot den
Mrdern! Barri kaden hoch! Peckind-Europa March! Tot den
K-lgern! !
7.
. . Adorna. , ,
Andre Glucksmann,
Home A Bone Fortune, , Heinrich Heine, .
. . . .
. , ?
,
, . . . Theodor Wiesengurund Adorno!
. Glucksmann!
: Glucksmann, Adorno, Salvador Dali Roobe-Grillet. , ! ?
. , . Magdalenom. .
Grethen , . . . Paris? . , . .

122

( )
. , . . , un peu du couleur des
moribundes, /. , , ,
, poisson sana boisson est poison, . .
,
. -----------,
. , ,
,
-, , - , , , ,

, .
?
. . ? ? ,
? . . , , .
8.
Frau Magdalene, .
. , , .

123


, Frau Magdaleni, Holcbek, .
linfluance de la mysficastrice Frau Schwarzkopf!
-, Holcbekovski , ,
Oskara Kokoschke. Frau Magdalene! Maxa Beckmanna. - . , , - .
. , Haronov . ,
, . .
.
, . , .
, Frau Magdalene. .
, , , ,
Mnchenu.
? ? ,
, . . !
. Magdalenom Grethen. . .
. . ,
, . , , , .
, ,
Napoleonovim -

124

1800.
Mnchenu Foix de la Croix Frau
Magdalene. , , ,
. Marienplatz: , , . ,
. -, : , , ,
. , , Frau
Magdalena ? , Foix de la Croixu, Magdalen
Grethen.
, , ? ,
- . . , . .
. !
. : Rouault: ,
: Beckmann. . . Glucksmann Levi.
,
Isara? , , ,
, ? .
, . Grethen, Frau Magdalena. , nest pas mon secret le collegue,
.
, . ,
. , , ,
. Gutenbergovih . Beethoven, . ,

125

, madame Magdalene.
. a la
Moore, Beckmanna.
Frau Magdalene.
Grethen . ,
mon chr mcreant, lenfant. .
Frau Magdalene : .

. . , . ,
.
.
.
.
, ,
.
9.
Kandinski . ,
, , , , , ,
non sens ,
Bernu.
10.
Frau Magdalene , . Frau Magdalen, . ;
, .
, .
Frau Magdaleni: , ,
, , .

126

, Frau Schwarzkopfovu,
Frau Magdalena. .
Rouaulta, Ensora,
Beckmanna. , , , Beckmanna.
, ? ? Herr Webera?
, , , , , ,
Frau Schwarzkopfove, . , ,
.
?
,
, ? , ,
.
, , . ? , , . Prado Louvre, Grethen.
,
! , Herr Webera,
. , monsier Foix
de la Croix, , Besancon
Grethen.
, Herr Weberu . .
, , . , , . ? ? ,
, pro et contra, . , , , , . ,
. ! !

127

 , ,
, , ,
.
, Frau, . La future naturellement existe. Wir hintergegangen Zukunft. .
, Frau Magdalene.
, Herr Webera. ,
.
. .
,
Frulein Grethen. !
? , , , . Weber . , ! , , , , , .
. ! . ? .
, Frau Hanne,
Herr Jrgena, . .
. . , . , ,
, Michelangela.
? . .
? . .
Grethen?
Mnchen . ?
11.

Frau Magdalenine , , .
, .
, Frau Magdalene,

128

. , dune poulette, einer Backfisch, . , , .

, Frau Magdalene,
.
Herr Webera , . , . ,
, Herr Weberom.
Magdalenina ,
, . , . Webera,
. . , ,
, ,
, , . Frau Hanne
, .
,
. , , , , ,
Webera,
, . ,
. Frau Magdalene, :
, , ,
Herr Webera. , , , ,
.

129

.
, , ,
, , .
Frau Magdalena. . , , : Herr Weber. Hanne
.
Herr Weber?
, , Frau Magdalenina , . , . , . Robinson?
Frau Magdalen. .
! !
Frau Magdalen. . . .
, .
. . . Frau Hanni.
Ihre verfluchtete Gottlosigkeit, Herr Jovan!
Frau Hann, .
, . . . .
.
.
.
. . , ,
, Frau Magdalen. . , , , ,
. , , . .
. Magdalena

130

. : Chopin, ,
Magdalen, :
, , ,
Magdalen.
: Frau Magdalen : ?
.
, , Syriusa Eberlea. , , unsere die grossten Snne!
?
, .
Eberle , .
! Naturklasse, , Komponierschule!
.
. , , Eberleov,
. Sic transit gloria mundi! ,
. O, quel cul que tu as, nos trs chre madame
Hanna! , .
, , Frau Magdalen.
.
. . , Mnchenom . .
,
, Nietzsche. .
, ,
. ,
, , , , , , , ,
. , , , .

131

, , ,
, . ,
, .
. . . ,
. , .
, ,
.
12.
, , ,
. ,
, . .
, . . ... . . .
, , , , .
II, ,
. . , , , , , ... . , , ... ... , ... ... . ! , , Goya , 1918, ,
, ,
. .
,
, . , .
.
, ,
? . .
, .

132

. , .
, ,
1917. , .
, , , , ... ?, Frau Magdalen.
.
!
! , , Frau
Hann.
,
Frau Magdalen. .
, ,
, , .
, Magdalen
Hanne. ?
, . ,
, , ?
Frau Hann.
, ?
Mnchen. ,
, ?
13.
,
, Grethen, , . ,
. Herr Weber.
Weber .
- , -

133

. .
, ,
? , . .
? ? ? ?
, Nietzsche, Rousseau mademoiselle Cambezier. .
. .
,
. . , . . , ,
. , .
. , , . , ,
. .
, , ,
Kandinskim,
, , , . , , ,
, . . , , ,
,
. .
, ? Beckmann, ,
. , , , ;
, , ?
.
,
.

134

, ,
; , , .
, ( ), . - , , . , , , .
( , . .) ,
, .
. , , ,
, , .
( .)
, , . .
, , , , ( ) . , , , ,
,
: , , .
.
, . ? .
(). .
14.

135

, ? , , , , ?
, ?
Erasmova Laus moriae... , ,
, Herr Weber.
Frulin Grethen ? Frau Magdalen?
, Grethen, , Holcbekovih, Frau Magdalenu.
Magdalen? ? ?

? ,
Herr Weber? ? Frau Magdalen , , .
Weberovog . Frau Magdalen
, - . , .
, , ? , ! ? .
Magdalen ?
: . ? , . Herr Weber ,
, ,
, , Frau Magdalen? ? ? ,
. ? Frau Magdalen, , . , , , .
, Weber, . , , Frau Magdaleni. , , , . -

136

. , , . Frau Magdalen ,
, ,
, ,
.
, , , , . - ? ? . , .
.
, , .
!
. . , , . Magdalenin ! ? . ! .
. .
Schubert, Verdi? , .
, Aidu.
, , . . Weber ? Herr Weber , ? , Frau
Magdalen!
, .
15.
. . . . . .
. . . .
. . ,
. . . . , .
: . -

137

. . ,
, ! .
! .
. .
. .
. . , . . . .
. .
, , . . . , . , . .
. Grethen .
. ? ? .
. , , , . , . , , , . .
, Grethen . ! . .
. ,
. .
, Grethen . , , . . , ,
, .
.
Grethen . , . , Grethen. . . ,
, . ? !
? , . . . . Salzburg?
,
, . . . . . -

138

! ! . . . Nichts
glauben? Wirklich, mein Herr!
. ?
. !
! .
. . . .
.
.
,
Mnchenu.

. ,
, , , .
, ,

. Grethen , .
. . ,
, , .
?
I) ,
,
.
II) ,
. , , ,
.
III)
, .

139

IV) ,
, ,
?
? ,
, .
,
Mnchenu,
. XX .
16.
Frau Hann Holcbek. - . Bildhauer. , . ,
. Frau Hann . ,
, . Grethen. . . Frau Magdalene Weber.
, , . . . .
. . . . Kvistela . , Grethen, .
. .
, Grethen,
,
.
.
. . , , .
. , , .
?

140

? ?
17.
? ! . . . Her Jrgena, ,
. . Marcuse . . .
. Max Ernes. -. De Chirico? . Grethen?
-.
, .
Picasso, Giacometti. .
De Chirico. ,
-. , ,
Ferarri.
18.
, . Grethen , , , .
, Grethen
,
, . :
. , .
, Grethen , . , .
. ?
, , , Wieni.
. , . , , . Ilo-

141

na, , . ,
Grethen. . Ilona . . . . . , . . , ,
, . ,
, . , . , Grethen. .
.
, , ,
. .
, . .
A. G. Kvistela.
.
:
.

.
.
, . !
.
, . .
. .
. .
, . . . . . . . . . . .
: ! ,
. . .

142

Toto coruscat trinitas mysterio

Magdalen
1. Grethen
. ,
. , . . .
. .
, ,
? . : .
, Grethen, .
. Grethen .
? ?
? ? ! .
Grethen.
Grethen. ,
, . , Grethen, .
. Grethen , . , , , , , , -

143

 ,
Grethen, , ;
? A. G. Kvistela, Grethen
, ,
. Grethen , , A. G. Kvistela.
, . , , , . ; . , .
MAGDALENA:
Grethen, . ,

. ? ? .
. .
. . .

?
?
.
,

.
,

.

144

, ,
. , , : .
! .
. , ,
. , ?
. ! .
! !
:

. .
.
MAGDALENA:
. . , .
,

.
2. .
.
,
.
.
.

145

MAGDALENA:
?
, , . , .
?
.
, , . ,
.
MAGDALENA:

.
.
.
. .
. , , .

. .
.
. .
, , : .
.
. . .
. . . .
Weber,
,

146

, .
:
! , . .
, Weber .
. .
? . ? .
.
Magdalen!

.
, , , . ,
.
,
.
,

MAGDALENA:
?
?
? .
.
WEBER:
, .
MAGDALENA:
, .

147

WEBER:
, , . . -

? .
. , , .
. , , , . Weber ,
.
, ,
, . Weber . Weber
. , ,
. , .
.
. , , . .
,
.
. , . Weber , , . ,
, . , , .
. , . .
.

148

, , , .
3. ,
.
,
.
. , , , , , .
. .
, ?,
.
, . , !
, , !
, !, , .
.
?

,
. ? . . .
, , .
, .
. , , . ? . .
. .
.
.

149

 . .
, . .
, , . ... ? :
.
Frau Magdalen! .
, . !
?
, ,
, ,
, . , . .
. , .
, , ,
.
. .
?
. .
. . . ? .
: ! !
? , .
. .
. ?
. , Grethen?
, ,
.
4. MAGDALENA:
! . Schwarzkopf .
. . ,
. . -

150

.
. , , ? ? , . Schwarzkopf . .
. . . .
.
. ?
. . ! .
. . .
Schwarzkopf. , , , .
. . . , .
. .
. . . Schwarzkopf.
.
, .
:
Magdalen, Schwarzkopf . . .
. .
. .
Schwarzkopf
. ? . . .
.
? .

151

 Grethen. .
. . .
. , , .
. . , , , Mnchenu.
MAGDALENA:

,
Schwarzkopf , ?
? , , ,
. ? .
. .
. . . . . . .
. .
.
Schwarzkopf. ?
? ? ?
.
, .
. ,
? ?
! ! , .
. . . .
? ?
. ? ,
. . . , -

152

. . ! . , , , . .
, . .
. , . .
, Jrgen . .
Grethen , .
,
. .
. .
.
. ?
: .
. . :
! Schwarzkopf.
. . . .
.
, , .
, ; .

. .

. ?
.
. , , .

153

 .
? , ? ,
. , , .
? ,
, ,
Schwarzkopf, . . Schwarzkopf
? .
? ?
?
.
Weber,
.
Grethen . .
? .
. .
.
. . ?
Schwarzkopf , . , .
. Schwarzkopf
, .

, ,
. , Prinz Eugen Strasse. ,
.

, , .
. , . , ,
.
Mnchen -

154

155

 Grethen
1. . Lausi. .
, Grethen.
. . .
. . .
. ! . . . , Grethen, . . . !
! ?
. , . !
. . .
? , , .
,
. , ,
. . ! , ,
, , . . .
. .
. ! .
. . . . ! . Permettez mademoiselle!
.
. ?
. ?

?
? . . .

156

2. .
, . . .
. ?
. .
.
. . . .
, , . . Frau Magdalen Weber .
. !
. . , ,
Mnchenu. , , . .
. . .
, , , .
. ? ,
, ?
3. , , ,
Holcbekovi.
.
.
, ,
. , ,

.
.
.
. .
Grethen. .
.

157

, . .
, Grethen. ?
, -,
, , ,
Kielu, Stravinski.
, , , , . , . ,
,
. ,
Kielu.
, .
?
? ? ?

?
?
! .
! ,
Grethen, ?
, . ,
. , . .

, , . .
Grethen .


.

158

4. .
.
,
,
.
,
- .
:
. .
? . ?
?
GRETHEN:
, .

.
. , . . , , ,
.
,
.
:
, .
.
.
. .
.
,

159

. . , ,
.
.
:
, ?
.

.
, . , .
GRETHEN:
,
? .
.

-,
, ,
, ?

:
? ? .
. Mnchen
. .
.
, . . . .
. .
-
, -

160

. , , . ,
.
.
. .
.
5. , Grethen. , ,
. Mnchenu,
, ,
, . Grethen
?
. ?
Grethen;
? ,
?
, Grethen, , , ? . !
. - . , . ,
. , , - ,
,
XX , . .
Grethen ,
,

161

, .
.
,
.
.
- . Correggio: Leda.
, , .
, , Grethen , e,
,
,
. :
.
, , . Grethen . , Grethen, ?
Mnchen.
, , Mnchenu.
Ledu , ,
, .
. Grethen , :
.
. . , , , .
,
, . ,
. .
, . .

162

.
. , . , .

163

, Grethen Foix
6.
.
Mnchen ,
. , .
Mnchenu , . ? , , ,
, , . ? ,
, .
,
.
, ,
.
, , , . .
:
.
Grethen
, .
,
.
, .
: !
?
,

164

Foix de la Croix. .
.
:
,
.
GRETHEN:
, ?
:
, Grethen. . . ? ?
GRETHEN:
.
:
.
. ?

. ? , , ?

,
, . ,
.
:
, Grethen,
?

165

GRETHEN:
, .
:
, , , , , . ,
.

GRETHEN:
, , .
. ,

.
:

. , ,

, .
.
GRETHEN: ,
,
, ,
. .
:
, Grethen,
.

166

Grethen, , .
,
, . Grethen
, , . ,
, .
:
, !
Grethen . ,
. Grethen . Foix
Grethen. . ,
. . , , Grethen.
.
2. :
, ,
. ,
. ,
, . , .
.

Grethen.
,
.
, , ,
.
. , , . -

167

. .
.
.
. . .
. Mnchenu
. . , , ,
.
? ? ,
,
, , , ,
. ,
, . ,

. , ,
.
: , .
.

. . Grethen ?
GRETHEN:
, .
.
:
. ,
.
, -

168

.
, .
FOUX:
. .
, , . ,
Mnchenu, .
:
,
, ,
.
. ? ?
?
GRETHEN:
.
; .
:
,

. .
.
GRETHEN:

?
?
. ? Cimarosa?

.

169

FOUX:

.
?
:
.
.
Grethen , , . . ,
.
. Grethen
. . . , , ,
.
.
.
GRETHEN:
.
FOUX:

, , , ,
.
?
,
,
. .

170

, . .
. Fouxove ?
?
FOUX:
?
?
.
.
. ,
, ,
, .
. Grethen.
. ?
, .
, .
. , , , . , .
GRETHEN:
, .

. , , . : .
FOUX:
,
. .
GRETHEN:
-

171

. , .
,
.
,
.
FOUX:
.
,
, , ?
?
GRETHEN:
, Fouxe, . , -

.
. ,
,
, , , .
:
. . ?
, , . ? , ? . .
. .
.
, , ,
: .
! !

172

.
.
, ,
, , .
.

, .
, .
?, . ?
. .

.
. .

?
; .
?
.

,
, . . .
!
FOUX:

.
.
, . .
.
;
, .
? .

173

 . .
?
Grethen ?
GRETHEN:
.
:
.
GRETHEN:
. , , .
.
, : , . -

.
. .
?
FOUX:
. .
,
. , ,
, .
GRETHEN:
.

174

:
. , , , . , , . , ,
.
FOUX:

u ,
, , ,
,
, .
, , , . , , . , ,
, ,
, . , , , ,
,
, , ? .
GRETHEN:
, , --
.
:

, . ?

175

 Magdalen. ,
. ?
. ?
?
GRETHEN:

. , , ,
. , -

Grethen .
, x . .
, , , , , .
. ,
, , , .

, , .

176

1. Mnchen! .
: , , ,
.
, .
, , .
. . .
. , ,
.
2. . . .
.
.
. , ,
. , . .
.
. .
. . . .
Grethen. . . , , ,
? , , Mnchenu?
3. Grethen , Magdaleni. .
. .
. . ,
. , . , , .
. -

177

 . . (
.) , , . . . .
. , , . , Mnchenu,
Grethen.
? Magdalenu ? .
? . . . Gretine . , .

4. Landau! Landau! .
. Foix de la Croix
, Herr Weber.
?, . ? ,
Frau Magdaleni.
. , Magdalen .
. , . Das berhmtes Fischerchen. Une petite poisine. , Frau Magdalena, , Grethen.
Comme un intrus, peute tre, de Faulkner clbre, en
poussir . .
, Foix de la Croix . .
. .
. .
, Frau Magdalena,
. , ,

178

. Weber. . Weber . , , ,
Grethen , ?
, , , . ,
. , ,
, .
! !, .
, .
! , Grethen.
, .
. .
, , .
, , Frau Hann.
Foix de la Croix, , . . Hannin
, , , .
. . !, . . Misis Erikson . Grill, . . . Frau Magdalen . Foix de la Croix ,
. , . .
. , Frau Magdalen
, . ,
. .
. . .
?, Frau Magdalen.
, : , !
, . , . . , ,
-!
, -

179

, . .
, Grethen, , , , .
, . , .
, Foix de la Croix? ?
, Weber.
.
, - , . , .
, , . , , , , .
. , .
, . , ?
, , !
Frau Magdalen . , ,
Paula Nacsha. , , .
, Frau Magadalena, , Isara.
. .
. . .
, , , Magdalen.
, , .
. ?
. ? , Herr . . . ! ? .
5. . . . , . Herr ! , !, Foix de la Croix. , . ,

180

. .
. .
, Frau Magdalen,
. ,
, . .
.
, Foix. , Frau Magdalen .
. , , .

.
, . .
.

. . ,
, . , , ,
.
, Grethen . .
, , .
Isara , ,
.
. , ,
. ! Frau Magdalen.
, , Grethen.
? Frau Magdalen ?

. , , .
Isara. .
Magdalenu.

181


Grethen

182

183

1.
.
: . . . .
. .
? . . , ? . .
, , . , , . .
. ; , .

184

185

2.
, . . ! !
. , ,
. , , . !
. . x. .
! . .
. . -. ,
.

186

3.
;
. . .
, , , , , Tintoretto
, , ;
, .

187

4.
: . . . .
. .
. . , . .
. , , : . . ? ?
? .
.
. . .
.

188

5.
. ! . . . . .
. . . . - ,
. . .
Giorgione . .
. . .
. . .

189

6.

, .
, . . . !
. .
? , , , ? , ,
. , .

?

190

7.
. . , , , . . . .
? , , , . ?

. .
. , . ! . .

191

8.
.
? . ? .

192

9.
, , ,
. . . . .
.

193

10.
, . . , , .
. ? ? ? ?

194

11.
. .
. . , , . . , . :
. .
. . .
.
.
.

195

 Jrgena

196

197

 , , ,
. , ,
, ,
, , , ,
.
, ,
, , , ,
.
, , , , , ,
Meinfreda Holcbeka, , ,

.
, , , ,
, , ; , .
, Sichercheits-Dienst- Weber, ,
, . , ?
. , , : ,
! B ,
.
, Berlinom. ,
, ,
,

198

199

 . . .
, - . Pikasso.
Hartung. , ,
, -
. , , ,
. , , , , ? B .
, , ,

,
, . ,
. , , ,
.
, ,
. ,
, ,
. , , . ,
Jrgenu Holcbeku, .

. , , Mnchen. , , ,
.

200

Grethen , , . : ?
, , !
, , Jrgen Holcbek , , .
Grethen
.
, !, .
, , ,
.
.
, , , ,
. , , ,
. , , , , .
!, .
.
, : ! , , . !

! . ?,
.
,
:
, ,
? ! .
,

201

 . .
, . .
, , , .
. . ,
- Grethen, Hannu, .
. .
... , ,
. !
, ,
. . , , .
!, .
.
, ,
, . . : Jrgen
, ,
. :
. , , , , . , , ,
.

, .

202

, : , , . .
.
, .
.
,
. , ,
, , . . . . .
, , .
, ? .
.
. . . , . ?
, ! ,
. , ,
.
, , ,
! , , .
, , .
, , , , .
-

203

 , , ,
.
.
!, ,
, - ,
.
?, .
?, ,
.
, , ,
. ... , .
. . ? . , , . , ,
, , , .
,
, . ,
. ,
. . ,
.
,
, .
! !,
.
, .
. .
, , . .
. .
-

204

. B ,
. .
. , , .
. . , .
. .
, ,
. ?
, , ?
,
,
.
, . , ?
, ,
.
. .
.
, , , , ,
. , ,
.
. , , . , ,
, . ? , , , . . , , , , , !
.
?
, , ?
. -

205

 , ,
. , ,
, . !
. , , . ? . , . , ,
,
. : !


.
, ,
. , .
. , .
, Magdalen, ,
.
, ,
. .
, . , , .
, ,
. B .
. :
? ?
.
, !, .
Modigliani? .
,

206

.
, .
.
.
. .
x . , ,
, .
.
. .

. , , .
, , .
. B
, , , , , .
B . . .
Fassbinder Rainer Werner. . ,
.
. .
, , ,
.
, . ,
, , .
( ).
, .
, . . , ,
: , , -

207

. B , , . . . , , : .
,
.
, , ,
, . , , . .
. B . , ,
. , .

. . ,
. , ,
. . :
!
. , ,

, . ? . , .
, , .

. ?
, ,
. .
, , -

208

.
. ?

. . ,
.
,
, . .
. .
. . .
.
- . , , ,
, . , , .
, , . . ,
,
. . B . ? . , , x. -
. . .
. ? .
, ,
. B ,
, ,

209

 , ,
, .
, , .
.
:
. ? , ? . , , .
, .
! !
,
. , ! , ,
. ,
. , , .
. . , , x
. ? , ,
.
.
. , . . , , .
, ,
?
,
, , -

210

.
, , !, , .
. .
?
, , , ,
x.
, .
x .
,
. . ? . ? , , .
,
, , , ? ,
, .
, ; , , , , , .
, , , ? ? ,

? .
: ! , ! ,
. : ,
, . ,
. , ?
, ,

211

 , . ! B
, Holcbek,
Magdalen. , .
, . , , , XX
. ,
. . B . . :
? , x . . . ,
! , . ! x
. .
, . , , , . .
! , . . , . , ,
.
. !
, . , .

. .
, ,
, , ?
?

212

, . , , ,
? ? !
.
B , . .
,
.
, , ,
!
:
.
, , . ,
, , , .
, ?
, . ?
, , , .
, . ?
.

. ,
, . , . . ?
, , Grethen. Grethen, .
, . .
,

213

 .
, . , .
, .
, , Grethen, : B.
. , , -.
, .
. , . , , , .
Grethen . , .
Grethen ,
,
, , .
Grethen .
, , . , , . . . .
. B . .
,
, .
, .
. ,
, .

. , ,

214

, , , , . , , ,
,
; ,
.
.
:
. .
, , ,
; . , ,
, . .
, ,
.
B . : ,
, ,
, , ,
;
.
, , , .
!, .
. .
. .
. .
, .
. , , ,
, , . ! !, -

215

 x.
?, .
, , . .
.
. . , . . x,

. , , .
!, . ! .
. . . . . , , , .
, , ?, .
, . ,
, . , , .
!
: , . .
, , , ,
. .
,
. B . .
.
, ,
.
, , . ,

216

.
, . , .
. ,
. ,
, . . . , .
. ? . ,
.
. , , , . . ,
, . .
,
. , ?
, ? , ?
,
? B ,
, - .
. . . .
. .

217

, .
,
. . , .
. ,
.
. .
. .
, ,
.
. . .
, . , , , . . .
, , .
.
. .
. .
. , . ,
; .
. . , .
? ,
. .
,
, .
: -

218

.
, ,
,
, , ,
. , , ,
. ,
, Grethen, , .
! .
. ? . , ,
Grethen?
,

. Grethen, .
.
. , .
.
. ,
, , Grethen,
.
.

219


Holcbek:
Holcbek, ,
.
() .
, , Grethen, .
Grethen,
;
,
, . , . , Grethen, , . , ,
,
, , . : , . .

Rukopis
Vetastvenih
OVOG TREUTKA ZAM DA JE PRETHODI DEO
OVE KjIGE BIO PREDGOVOR TEKSTU KOJI SLEDI
Kada nastavite da itate sledei tekst pretpostavite da
prethodni niste itali. itate novu knjigu.

Grethen
. : ?

220

221

1)

222

223


.
. .
. , . .

.
. . . .
,
.

224

225


,
, , ,

, ,

226

B
B,
, , , .
:

227


, . , , , .
.
: .
, , , , .

B:

, , , , ,
, , , , , , B,
, , B .

.
. B.

228

229


.
, ,
. , .

.

.
. .
, , , . .
.
, , .
. , , .
, ,
.

2
. . B

, . .
, ,
.
, . . . .

, .
, , , , . ,
.
.

, , , ,
.

230

231


, , . :
, ,
. .
.
, , ,
. , .
, , , .
, , .
.
, , :
. B , ,
, .
. .
:
,
, ,
.
.

, , , ,
. .
, ,
, . , .
232

, . , .
, , , .
, .
B . . .
, ,
. , ,
.
, , ,
, B .
,
, , , .
, , ,
, B!

, , , , .

233

II

234

2)

235


1.
, , , .
2. B ,

, .
3. , -, ,
.
4.
.
5.
B, .
6. , ,
.
7. , , .
8. .
9. .
10. , ,
, , .

11. , , , .

236

237


1. , ,
,
.
2. , .

, B, , .
3. ,
- : ,
, .
4. . !
! ! !
5. , , , ; .
6. , , , , ,
, , , , .
7. : ,
, ,
.

8. , , , .

238

1. .
2. . , , .
3. .
.
4. . ,

.
5. .
; , , .
B .
6. , B, , ,
:
7.
.
8. .
9. , .
10.
.
.

239


1. . .
2. .
3. , , .
4. , , ,
.
5. . ,
.
6.
.
7. . ,
, .
8.
, , .
9. . .
10. :
B, .

240

1. .
2. x
, .
3. , , , , .
4. , .
, , ,
,
.
5. . . . !
6. .
, .
7. , ,
.
8. .
9. , , . . . , , ,
. , , , , , . , ,
, .
10. , ,
,
,
, , , .

241


1. , , .
2. .
3. , , ,
, .
4. , ,
.
5. , .
6. ,
, , ,
, .
7. , ,
, , , , .
8. , .
9. .
10. B
,
.
11. . , ,
.
, . , . :
, , , ,
.
, , . ,
. .

242

, ,
, , . .
, , .

12. , , , , , .

243


1. - , .
2. , ,
,
, .
3. , -, , -
. .
4. ,
, , .
5. , ,
.
6. .
7. , , , . .

1. , , .
2. ,
.
3. , , ,
.
4. B, , ,
.
5. ,
, , .
6. , ,
, , , , , .
7. - ,
, ,
.
8. , ,
, , .

9. , ,
.

244

245


1. , , .
. . .
2. , , , , , ,
.
3. , ,
.
4. ,
.
5. B , , ,
, .
6. ,
, : ,
.
7. B ,
.
8.
, , , , .
9. , ,
,
.



B -

246

, , ,
, .

, , ,

, ,
,
,
,
, ,
,
,
, ,
, B , , ,
, , , , .

, , . .
, .

247

III

248

3)

249


,
,
.

?
, , , ,
,
.
, , , , .
. , , , .
. , , .
, , , ,
.
, ,
, .

B :
.
,
, .

250

251


1. , , , , , .
, , , . B
, ,
, , , , ,
,
, . , . . .
, , . , ,
,

, ,
, , , ,
.
2. ,
, , .
.
-

252

. ,
, ; , , , .
,
, , , .
,
, , , . , ,
, ,
, , ,
.
, , , , , ,
, , ,
, - ,
.
, , ,
, .
, , . ,
, , , .
,
. ,
, , , . -

253

 , . , , , , .
3. , ,
, , , , , , , .
, , ,
.
,
, -- ?
, . , , .
, ,
,
, ,
.
, , ? ?
?
4.
, .
, , . , , , ,

254

. . ,
.
, , ,
B.
;
,
, , .
, , . .
,
. ,
, ,
. .
, ,
, . , , , , . , . , ,
. , , ,
, , , , .
,
. ,
, ,
, .
, -

255

 , ,
, .

, ,
, ,
. , , . , . , ,
,
, , .

IV

4)

5. B . ,
, ,
. , ,
, , .
6. B,
,
, , ,
, , -

; . B
B.
. ,
,
, . ,
,
,
.
256

257

 .
1. , . , , , , ,
, .
2. , , . . .
.
3. , , , , ,
, .
4. .
. , , , , .
5. , , ,
.
6. . .
7. , , . .
8.
.
9. , .
10. .
11. . , .
12.
.
13. .
. .
14. .
. .
15
.

258

259

 .

1. , B , ,
,
,
,
, , , ,
,
, ,
, , ,
, ,
,
,

, , , , , , , , , ,
, ,
, .
2. , , .

. !

B
4. , . , , .
, ,
.
5. : .
.
6. : ,
. .
. , , .
7. : .
.
. , ,
.
8. , , .
, ,
, ,
, .
9.
10. : . ,
,

.

3.

. . .
B . .

260

261

 .
1. . , , . . : .

, .
.
.
2. .
: ? : !
: !
3. . .
. B
, , ,
,
.
, , . . , , . , . . . , , .
4. . .
.
5. , . .
, , , ,
. . , , , , , , .
.
6. .
.

262

7.
8. . . . , , , , ,
, . . . . .
9. . .
. .
.
10. .
. .
.
11. .
, , : ?
? ? ?
12. , , . .
13. , , , ,
.
14. ? ? ?
?
, , , ?
15. .
. .
.
. , , . .
16. . , .

263

17. , , .
, .
! , .

.

264

.
1. . . . , .
2. , .
3. ,
,
, . ,
,
.
4. ,
, .
5. , . .
6. B
. .
, ,
.
7. , , , , , ,
, , .

265

.
1. . B . .
2. , , , , , , .
3. ,
.
,
. , , .
4. .
. . .
, , , .
5. .
, , .
6. , .
7. . .
8. , , , .

266

,

5)

267


.
, .

1. , , , .
2. .
3. , , .
4. B ,
, .
5. , , , .
6. B , .
7. B ,
.
8. B :

, .
9. ,
:

268

269

 , ,
.
10. , , , ,
.
11. , , , , , , ,
, .

, ,
. ,
, . , , ,
, , .

:
, , B, , ,
; ,
, ,
,
,
, , ,
, .
:
, ,
, ,
, , .
B B, , , ,
, , -

270

271

, ,
, .
, . , .

. , , B
, .
. .
B ,
.
:

B
,
.

272

.

. B , , ,
, , . , , , ,
. . , , B, . .
, , . V
. ,
. , ,
. . , . , , ,
. , , .
. :
, , ,
.
. , , ,
,
. . B

B.
, , , , , , , .
, , , ?

273


.
, , .
? B ,
, ? , , , , . . , , - -.
, , .
,
? ,
, , ?

, , .

:
, ; ,
, .
, ,
, , . , . ? . , , , , , .
, .
. , .
.
:

, ,
, ,
B, . , . , . . V
,
.

, B. B B ,

274

275

 .
, , , .

, , , , .
, .
, , .

B, , B .
, B , 1402. , B, , , , .
, ,
, B ,
B.
:

.
.
.
,
, :
, , . -

276

277

 .

, .
B, ,
. . :
. B , . ,
. , , :
, -
,
, , . -, - , , , . , ,

B, , , .
,

, . , ,
, , , . , , , ,
,
; , , ,
.
B

B ,
B
, . ,

278

V, ,
,
. : . B . B.
,
, , ,
, .
. !
. , , -. ,
,
x, .
, , . :
, ,
.
: ?

.
, . B .
1427., . B , ,
,
. . .
:
. .
:
, B , , V,
, -

279

.
:
, ,
.
.
.


.
, B,
. ,
-

,

.

, . , , B , , ,
.

, , ,
,
. , , .
. . B .
!, , .
, , .
!, . . V . . .
, , :
, . , , ,
, , . .
:

.
, :
,
. ,
,

280

281

. , ,
.
.
,
.
, , ,

,
, .

.
, ,
. , , .
, ,
, ,
.

, ,
. , ,
, . , . , , ,
.
B ,
,
! , , , , . ,
.
, , , .

, ,
, ,
.

,
, ,
, :
, , , , , .
V , , ,
. ,
, , ,
,
, . : .
. B , , , ,

B.

.
,
.

, ,

. .
, B , ,
, ,
.
B :

282

283

 ?, .
,

.
, , , .
, ,
. B , ,
.
, , , . .
. , .
-?
, ,
, ,
. , ,
, .
, , ,
-, . - , , , , , , , , .
, , , , ,
, , . . , ,
, , . , , .
,

284

, , , , , , . , , , , , , .
, , .
?
B, ?
,
.
. ? ? ?
. . , , .
, .
, , ,
.
, B
, ,
.
,
, , .
,
. ,
.
, ? , ,
, , , , .
,
.
, , ,
.

285

 . . , , , . . . .
, , . :
, , , ,
, , .
. B .
, .
. , , .
, , , , , , , ,
,
. , , , .
?
, , , -, - , , , .
:
. , , , ,
, ,
, .
-, , ,
, . ,
B. , , ,
, , , , .
, , -

286

,
. ,
,
; ?
, ,
. , .
, , , .
.
! .
,
. , , , ,
. V, , , . , , . . , , , ,
, .
, , ,
. , -, , .
. .
.
B . . ,
,
, . , .
:
B . .
. . . B
, , !
, , -

287

, , .
. , ,
. . :

! . .
. .

Grethen,
, ,
, , , .
V
. V
, , .
, , : B . , ,
:
, , ,
, , , 13. 1204. ,
, . B
. ,
, , , , B, B
. B
, , , ,
.

, B. :
, . -

288

289

 .
. , , ,
. :
, , ,
, . , , . , B ,
, ,
; , ,
. :
. , ;
.
, , , .
Grethen,
:
. . .
. .
.
! .
. .
, , :
, , , , , .
.
, , -

290

,
.
: ,
, , , . B,
, . , , , , . , ,
. .
, , . B ,

, .
Grethen,
B , . B .
x. . , ,
. B B, . B : B.
!, . B B
: B, !
. .
? B?
B . . B ,
, , -

291

 , , .
B .
B . . . . .
B. :
, B
, , . ,
B
.
. . . B , . .
. . B . B :
. . .

, , .
, , , .
.
, ?
. , , .

. , , .
, , , ,
.

,
, . . , , , ,
, .
B
- .
,
, . ,
, .
.
- . -

292

293

1)Napomena
Rukopis koji ovde predstavljam nastao je verovatno posle
nestanka Vetastvenih sa teritorije Srbije moda u manastirima, u Rusiji i Jermeniji. Ja sam susreo samo fotokopije koje je prikupljala gospoica Grethen oekujui slavu koju je dostigao gospodin A. G. Kvistel piui o Etrurcima.
Ovaj deo rukopisa je mahom prevod ve poznatih tekstova
sa staroslovenskog u srpskoj redakciji. Ouvan je fragmentarno i u nekoliko prepisa, tako da ne znam u kojoj meri odgovara originalu. Sadrina ako je ona vana moda se poklapa
sa originalom, ali sam tekst je verovatno blii prepisima nego
originalu. Tekst je izmean sa rukopisima Vetastvenih ili su
oni bili prepisivai teksta, nastalog znatno ranije, te su u kasnije prepise ubaene njihove opaske, i beleke sa margina.
Prva tri teksta nose obeleje kijevske univerzitetske biblioteke 198 II 32 a. 12.
Deo teksta naslovljen MIMO LjUDI I STVARI sauvan je
u prepisima srpske i ruske redakcije. uva se na Svetoj Gori,
u Studenici, i u Rilskom manastiru u Bugarskoj.
Poto su neki od ovde navedenih rukopisa i ranije bili poznati, izostaju prevodi Jovana Paligora moda zbog slobodnog naina prevoenja a navedeni su prevodi drugih autora,
to nada se prireiva ne utie na celo kupni uvid u odabrane i prireene prevode. Tako se desilo da vei deo drugog
dela teksta prevode vie autora, kao to je bio sluaj sa stvaranjem ili prepisivanjem samih rukopisa; prepisivalo ih je i prevodilo vie crnorizaca, ak i iz razliitih epoha. Prevodi Jovana Paligora koji su nezavreni takoe nisu uzeti za ovo izdanje, ali se prireiva potrudio da ih umesno zameni starim prevodima objavljenim 1935. godine. U konsultovanim rukopisima, pisanim na drugim jezicima, mnogih poglavlja koji su u
ovoj knjizi nije bilo u originalu, tako da smo se posluili sa
nekoliko umesnih umetanja poznatih tekstova.

294

2)Napomena
Ovde je prireen rukopis pronaen u potonulom ili zatrpanom Samoniklom manastiru. Leao je pored kostiju letopisca
ili uvara teksta. Vei deo rukopisa je oteen, ili je vremenom
iezao. Poto se radi o tekstu koji nema nikakve tragove u dosadanjim srednjovekovnim spisima, pokuavali smo da se koristimo komentarima samog prevodioca kojih je, na alost, malo.
isam mogao da odredim kada je napisan rukopis. To ostaje buduim pokolenjima. Ponekad mi se inilo da je rukopis
prevod predbiblijskog teksta, ali ne znam sa kojeg jezika.
Bugarski naunik G. Kirov smatra da je ovo originalno delo Vetastvenog mirjanina. On autorstvo dokazuje time to je
rukopis izvan kanona, i to ne postoje slini rukopisi.
Ruski naunik Burievi tvrdi da se radi o prevodu sa koptskog ili grkog originala. Crnorizac je bio samo prepisiva teksta prepunog apokrifa, dopuna na marginama, i redakcije prevoda.

295

3)Napomena
Postoje sauvani prepisi rukopisa Vetastvenih koji potiu
iz XVII veka. Prepisi su na staroslovenskom u raznim redakcijama. ije oigledna njihova veza sa Vizanti jom, ali ne znai da ti spisi nisu prevedeni sa grkog.
Rukopis koji prevodim je oteen na sredini, sa mnogo redakcija i intervencija prepisivaa, sa mnogo apokrifa i dodataka na marginama.
Zbog nepoznavanja dovoljno grkog jezika niz prevodilaca je kvario originalne grke tekstove, a i zbog nepoznavanja
pismena prevodi su odstupali od tradicije pravoslavlja, tako da
su ve novi prepisivai stvarali sasvim drugaije tekstove koji
su upuivali izuavaoce u razne jeresi, ili neistote, tako da su
uniteni takvi spisi.
Moda prevodu dajem i dimenzije koje sami rukopisi ne
poseduju. Kako u tekstovima nema rei o ovaploenju, oboenju, raspeu, vaskrsenju, eshatologiji, parusiji, ponegde postoji naznaka o grehu, zakljuujem da se stvarno radi o nekoj
sekti. Moda se radi o prevodu rukopisa sa drugih jezika? Trebalo bi utvrditi iz kojih su rukopisa tekstovi preli u staroslovensko naslee.
Pisci ovih spisa su mirjani.
Zato to pretpostavljam? Pre svega zbog sadrine samih tekstova. I zato to ta dela smatram autorskim delima jedne sekte koja je osuena na propast i koja je iezla zajedno sa svojim rukopisima ostavljena da umre.
Ponekad i u tu tvrdnju sumnjam. Moda tekstvi izviru iz
jedne tradicije, iz svesti jednog sloja, iznikli na religioznoj tradiciji? Ako se radi o prevodu grkih spisa oni nisu prilagoeni hrianskoj etici, mistici, alegoriji, trpljenju.

296

4)Napomena
Rukopis koji sledi ne znam da li je pronaen u Samo niklom manastiru?
Dugo sam sumnjao da je tvorac teksta epoznati Ljubostinjac, meutim, kako ni u jednom spisu nema datuma morao
sam da tragam za istorijskim linostima ako se one lano ne
pominju u samim spisima vie da skriju vreme nastanka rukopisa nego to ele da nametnu istorijsko vreme.
Moram paljivo istraivati spise da otkrijem, ne samo jasne injenice nego i nagovetaje istorijskih dogaaja. Doao
sam do zakljuka da tekst potie sa kraja petnaestog veka i poetka esnaestog, a da je tvorac epoznati astavlja.
Moj prijatelj koji inae izuava islam mi je rekao da postoje mnoge verzije tog teksta. Vrlo je rasprostranjen kod mnogih naroda ogrezlih u verskim sukobima. On ak misli da bi
tekst sa uspehom tie se samo zamene nekih rei mogao
biti objavljen kao islamski spis iz vremena progona muslimana u paniji kada je 885. godine poeo da radi inkvizicioni sud
i kada je bilo uniteno i spaljeno milion islamskih rukopisa.
Tekst koji sam ja pokazao kao prevod ga je obeshrabrio.
esto me je tokom veeri pitao: Da nije tekst preveden sa
arapskog?
Moda je rukopis stariji nego to on i ja smatramo kraj
srpske carevine ili progon muslimana iz panije te samo moemo pretpostavljati da postoje razne verzije starog spisa prevedene sa koptskog, aramejskog, jermenskog ili grkog.
Ako postoje redakcije ovih tekstova, koje bi mogle da ukau na tekstualne promene, one mi na alost nisu pristupane,
tako da ne znam kojom redakcijom raspolaem, i da li su sauvane prethodne redakcije rukopisa.
uda su pripisivana motima, a ne esto itijima ili samim
rukopisima.
a margini:
Moda redakciju ovog prevoda pravim po ugledu na studiju gospoice Grethen? Prevodim i prilagoavam tekst Vetastvenih smetajui ga u istorijske okvire nestanka Vetastve-

297

nih sa teritorije Srbije? Moda je ideja gospoice Grethen i verovatnija od ideje A. G. Kvistela o Etrurcima koja ga je proslavila?

5)Napomena
Kraj ovog prevedenog teksta trebalo bi po zamisli prireivaa da bude kodeks imena Vetastvenih koje je prikupila
gospoica Grethen, ali poto se radi o ogromnoj knjizi gde
se pored imena epoznati susreu i poznata i znaajna imena
srednjovekovne istorije, te se spisak proiruje i do nas prireiva se odluio samo za imena nekolicine srednjovekovnih
autora, ije je grobove sam i sm posetio.
Gospoica Grethen je prvo smatrala da treba staviti imena
autora, prepisivaa i iluminatora, za koje se pretpostavlja da
su pisali tekst, pa tek onda tekstove koje su stvorili ili prepisali. Tako su iz ogromnog spisa Veta stvenih, koje navodi gospoica Grethen od srednjeg veka do danas izdvojeni samo oni tekstovi koje je meu ostalim tampao u Veneciji gospodin Vjekoslav Jelai, koji se proslavio itajui odtampane tekstove naglas to je tada verovatno bio i jedini nain itanja tako da je on, poto je bio dobar glumac, tekstove pretvarao u molitve ili psalme.
Deo pod naslovom KOSTATI FILOSOF izdat je u
petnaestom veku. Prepisivai su naveli sve redakcije koje su
do tada bile poznate i koje su postale put za traenje oznaenih rukopisa. Taj tekst, iz petnaestog veka, tampao je u Veneciji gospodin Vjekoslav Jelai, a danas se uva u Moskvi.
Druga dva izdanja teksta objavljena su u devetnaestom veku u Zagrebu (Jugoslovensko drutvo) i u Sofiji. ije poznato otkuda su prireivai dobili prepis za objavljivanje. Original je izgoreo u Drugom svetskom ratu prilikom bombardovanja Beograda.

Rukopisi koji se ovde objavljuju su preostali delovi iz

nesauvanih hagiografija, dopunjeni prireivaevim belekama.

298

299

300

301

 1984/85.
. . , , , :
. . . . . . . . .
. . . . . ? . !
. .
. . .
. . , , ,
,
.
.
, , , ,
1984.
. , , , . . ? , ,
.
: ? ! ?
. . , .
. .
. .
, , -

302

303

 , B
. , , , - , .
. :
. 1989.
,
, .
, , :
? . B ?
. . : ( ). 15. 1991.
.
. . : .
. .
, , , . .
? .
, . ?
? . B : .
, B ,
. , B ? . . Grethen .
-

304

.
B, B, .
B ,
. B , . Grethen
?
?
?

. ,
, , .
. . .
.
, ?
. B ,
.

, , , ,
.
, , ! ... , , .
, ,
,
, :
B .
.
, , ,
, . .

305

 -.
: ?
: Degas: .
: , ?
: .
: , !
. , , . .
, .
,
. , ,
, , , . B
, . , , , .
?
?
,
. - . , .

.
. .
.
.
? ? ,
-

306

,
. . , , , . ,
, . B .
.
. ?
? , , , ,
, :
, . : ! !
, ,
, . ,
,
.
.
.
. . .
, .
. ,
. .
B, ,
? , .
? ?
, .
.

307

 . . . B
. , .
.
.
.
.
.
?, . B
.
. . , . . . . . , , . .
. . . !

B, . B ? B ? ? ? B
.
B
.
.
, . ,
. .
.
. : . .
.
?, .
, , .
,
, . . .

308

B . .
. .
, . , , . , ?
, .
, , . .
, , . ,
, , . . .
, .
, , .
B, .
.
,
. . . , , , . . , , - . .
, .
.

. . B .
B. . , B. , .
!,

309

 . ,
. , . ?
! ! !
, . B
.
. .
. . . . . . . . : ? .
. .
? Grethen, B , . . .
. . Grethen.

. .
. ?
.
. ,
, .
, , .
. .
, .
, , . ,
.
, . -

310

. , , . ? . ? ?
. , ,
, . .
, . , : . .
, , , , . . , . , , . . . .
. . ,
.
. .
. .
. . B . . . -
. . .
.
. . . . .
. , B
.
.
. ?
, , , , , , , -

311

, , , , , . ?
? ?
? ?
?
Bcherica , .
B-, B-. B , , x. . B- . , , . ,
! , , , . , , .
B .
. . . . .
.

B ,
. . , . . .
?
B
? ,
.
, , . . . ,
, . B , , . . !
. .
.
. ,
, . , , ?
? .

312

.
.
, , . B .
,
.
. .
. . , . . .
,
, , ,
; ; , , , ,

, , , , , , ,
; ,
,
,

,
, , ,
, , , ; ,
, ,
, : Grethen, , -

313

 , , ,
, : , ? : , , !
, , , , ,
, Grethen, ,
, ,
, , ; , , , , ,
,
,

; ,
,
, ,
;
, ; ,
, ,
,
, , ,
, , Grethen, , , : ?
,
, , , ,

314

Grethen

Grethen, ,
; ,
, ;
, , , ,

, , , ; , , :
, , .
: !
.
, , ,
, .
, Grethen , , , , : ,
Grethen , ,

,
, , , , Grethen ,
, ?
-, , , :
:
, ; :
, -,
Grethen , :
, , ?, .

315

 , Grethen;
,
, , , , , B! Grethen , :
! ! B ! B
, !
B. , ,
, ;
, , :
, ,
.

, ;
, .
, , Grethen. B, ,
?
Grethen ,
. .
;
, : , , , , ; ,
:
, , :
, , ,
, Gret-

316

hen, ,
Grethen, , , ;
, ,
: , ,
, ; :
!
!
, x, ? Grethen, : ! !, ,
. ! ! Grethen? ,
.
, : Grethen, ;
B .
, , , , , ? ? , , , : ?

317

Branislava JEVTOVI

ETRURSKI SIMULAKRUMI
Slavaoljub Markovi i Radomir Rupljanac: PROJEKAT, roman, Vreme knjige, Beograd, 1994.
Aura je ono to se gubi u serijski reprodukovanom delu, ono jedinstveno svojstvo koje potie od ovde i sad, njegov estetski oblik i
ono dobija, po Benjaminu, neminovnou svoje tehnike reprodukcije izvestan politiki oblik. Ono to je izgubljeno jeste original koji
jedino neka istorija, i sam nostalgian i zagledan unazad, moe da
vaspostavi kao autentian.
an Bodrijar

Projekat, roman u fragmentima, razlistavao se kao paralelni in koautorstva tako bar veli jedan od pisaca i sam uesnik u romnskoj fikciji Slavoljuba Markovia (1952.) i Radomira Rupljanca (1924). Naime, najpre je svaki za sebe, a ne
poznajui preokupacije onog drugog, ispisivao tekst o etrurskom tajnopisu (Vinanici i bokoru etrurskih simulakruma): o
kolopletu nesrenih zbivanja oko njega:
o raspadu drevnog rukopisa pod uticajem fotona oivljivaa:
o njegovim kompjuterskih simulakrumima:
o manipulaciji vlasti tim vetaki reprodukovanim verzijama drevnog rukopisa prilikom pritiska na mentalnu svest
masa:
o munoj potrazi aktera romana za zlosrenim rukopisom
kojeg veli predanje i paranoina vera nekih uesnika u hajci za njim (preciznjije: njima) umeju da deifruju samo lanovi sekte Vetastvenih (inae potomci Etruraca kao to je to
bio i Jovan Nepoznati, njen utemeljiva)...
Potom je jedan od autora Projekta (Slavoljub Markovi,
inae pisac jo tri knjige: Plovno stanje istorije,1982, Gradi-

318

vo, 1993, Kia iz jezika, 1994) nekoliko godina spajao dva rukopisa kontroliui ih snovima i, uzgred, ubacujui u tekst koautorske knjige opaske svojih prijatelja unoene na marginama... Ovo je, reklo bi se, realno jezgro romana. Sve ostalo je
izraz rasplodne fantazije: izobliene i predimenzionirane: koja plavi stvarnost fiktivnog ivota. Da li su junaci knjige stvarni? Jesu. Veza izmeu literature i stvarnosti je snana: postoji
samo literatura veli tekst Markovieve knjige.
Spektakle miljenja (a ne miljenje smo) proizvode kompjuteri u modernom vremenu. A ovek bez svojstva (virtuelni
ovek u romanu pred ekranom raunara) lien je vetine tela
u strasti, znaka u zavoenju, dvosmislenosti u gestovima, elipse u jeziku, maske u licu, poteza koji menja smisao i koji se iz
toga razloga naziva dosetkom (Bodriar). Takav obezlieni ovek se u Procesu, maa drevnog rukopisa (etrurskog tajnopisa, u sutini fragmenta, ko zna koliko puta kompijuterskom
taktikom komutacije i kombinacije, proizveo ritualni pokret
ljudske mase. Zato tekstoteka memorija koja uva tekstove
svih jezika postaje rasadnik beskrajnih kombinacija etrurskog tajnopisa, otvarajui, ujedno, dveri pljusku kreativnih mogunosti tumaenja. Sloj po sloj, kroz vekovni masiv, taloili
su se simulakrumi originala: bilo kao izraz trenutnog hira prepisivaa, bilo kao posledica maijske igre, izmeu naunika i
kompjutera, i na kraju strasnog knjikog Minhauzena: gospodina pisca i njegovih likova, licem u lice sa maginom raunarskom kutijom.
Rukopis slepih taj zlosreni etrurski tajnopis, pisan navodno u mraku a sastavljen od simbola i linija kao udivino edo mentalnih i kompjuterskih prerada, uslovljava i fragmentarni izgled romana (sazdan od pregrta sekvenci i parcijalnih predmeta: velikim delom, fotografskog karaktera), ali i
neki metalni prizvuk koji kao da ishodi iz duha geometrije (pieve opinjenosti modelima koja mu se moe pripisati u greh,
jer sniava estetski tonus knjizi). Uvodei mainu u krvotok
svog romana, autor(i) kao da ukidaju postojanje subjekta i
objekta, slobode i otuenja, stvarnosti i virtuelnog...: sve je samo zanos zamenjivanja istog, napad vetakih rojeva identinosti koji su posledica fatalnog kloniranja duha u modernom

319

vremenu.
Projekat, znai, polazi od hipoteze da znanje menja status u postmodernom vremenu, i da je zamena kouljice bra ili sporija u raznim sektorima ljudske delatnosti. Otud opta disharmonija i konfuzija utisaka koja oteava sagledavanje problema (tajne etrurskog rukopisa) u celini: fragmenti romana opsedaju nas sa svih strana mutei (ionako ve sumnjive) pretpostavke; reju, roman prosto grca u guvi razliitih
pogleda izbaenih na videlo putem: anketa, intrvjua, okruglih stolova, novinskih dopisa, pisama, dnevnika, studija o
etrurskom tajnopisu i sekti Vetastvenih, policijskog izvetaja... Znanje o misterioznom tekstu uspeva da se ulije u savremene komunikacione kanale i postane operacionalno tek prevoenjem u prikladne informacione porcije: drevna Mudrost
je, kao neprevodiva, ovde naputena i predata na milost i nemilost kompjuterskom umu: sr ivota i njegovih naela ovako je ispisana.
Znanje u Vinanici i sili etrurskih tajnopisa predsavljeno je
u narativnom obliku, jer on doputa mogunost monolokog
govora (likovi romana se skoro i ne dodiruju, ve vzu arenu lau patetinih meuodnosa) i pluraliteta jezika (dnevnog, mistikog, umetnikog, naunog...); a tu je i mo prenoenja tih pria od sagovornika do drugog: pria se, naime,
proglaava oduvek prenoenom, te tako aktuelni romaneskni pripoveda stie pravo da i sam bude junak fikcije...
Projekat vrvi od refleksivnih mesta smisaonog zgunjavanja: razmatra pitanje od esencijalnog znaenja za socio-politiki, estetski ... habitus svih drutava od pamtiveka do dananjih dana: iznalazi onu crvenu nit saglasja, kroz vekove, u
realizaciji razliitih modela vladanja. Vazdanji sukob vernika i krivokletnika postavlja se kao matrica iz koje se crpe kod
politikog nasilja: as u ime Boga, as u ime Ideologije. Ono
je, naime, iskonsko, udi za tim da bude sveto, a time, a priori, istinito i pravedno. Tako se vitalizuje vazdanje znani diskurs: kolektivn a fascinacia rtvovanjem jednog oveka, grupe, Drugog: ustolienje vlasti ide paralelno sa nunou njenog svrgavanja; jer, vlast je samo prazno mesto koje valja prepustiti (i unapred pripremiti) za drugog; i svaka pomisao o

320

trajnoj vladavini, vrlo brzo pada u iluziju izlaui sebe optem podsmehu. Fundamentalnu irealnost sveta koju zagovara Projekat irealnost oienu od esencijalnog, dubinskog,
ontolokog, smisaonog... lako prepoznajemo i u friziranom
etrurskom rukopisu; jer, videli smo, nema vie autentinog tajnopisa (koji je sada samo simulakrum, ko zna koji po redu,
onog prvobitnog, samo iseak iz organske celine): postoji samo matrica zvana kd to se beskrajno reprodukuje poput idealnog klona... Tako se suoavamo sa uzaludnou svega: jer,
ovek je neumoljivo podvlaen funkcionisanju modela, i uvek
se iznova prepoznaje bilo u ulozi progonjenog, bilo u ulozi
progonitelja. Subjekat je samo oien od drugog, oien od
rascepa i osuen na metastazu samog sebe, na isto ponavljanje. To nije vie pakao Istog (Bodrijar).
Deo Projekta posveen je rukopisima Vetastvenih; uz komentare na marginama i varijante faktografskih opaski pievih, zapljusnuti smo zapisima, sroenim kao u mistikom nadahnuu, poetinim i bajalakim, natopljenim gustom metaforikom i sumranim tembrom kao iknulim iz dubina venost.
Odtripci iz nesauvanih hagiografija i itija Romila, Radosava, Konstantina Filosofa, Longina, nepoznatih srednjovekovnih monaha provueni kroz resavsku radionicu bezimenih prepisivaa koji, poput modernog raunara, koriguju i
osavremenjavaju tekst da bi ga iz duhovnog (komunikacije s
Bogom) prizemili u samu lepotu rukopisa sroenog u nadahnuu pojedinca kupaju se u opijenosti enom, sozercavaju
drum izbavljenja Slovesnosti, tue nad duhovnom pokorom
srpstva dok Vrednosti pritiskae plea monaha otpadnika,
udotvoraca i proroka...; a sve uz nebesne rei koje ljubljahu
nevidljivu stranu stvari i u svoju mednu i drevnu mreu hvatahu Svetlost to obsjavae knjige pisane u mraku. Duh paganstva i senzualnosti topi se u kotlu vetastvenosti, hladna,
dosadna, uena neinventivna, religiozno-teoloka Vizantija
obojila je svoju monaku rizu paletom ivota... ak je i Logos
, ovde, ena Logos kao arhetip, vaza stvarnog i stvorenog,
Re koja raa... Sofija u haljama Simonide.
Sa poutelih papira, uz snova, iz izmatanih tonova jeseni hvatam ritam provoda. Tekst koji sanjam tokom noi pre-

321

vodim danju. Obnavljam ga ili piem ponovo? Ritam teksta

oseam u koraanju, u uborenju reke, u glasovima manastirskog hora... Zato tekst koji piem ne bi bio nastavak ili prethodnik nekih drugih tekstova? Moda i jeste. Knjiga jedna iz
druge izvire... Ova dva citata, iz Projekta, uvaju informacile o prosedeu pisaca prosedeu do kojeg bi itaoeva znatienja, sama, bez tedre ruke romanopisca, morala da pravi krevinu kroz gusti literalnog sistema prilino zamuenog znaenja (ovo je, uostalom, jo jedna zamana mana knjige). Teorija zavere bi se tako lepo, izmeu ostalog, ugnezdila meu
ovim listovima: teorija zavere kao Ekoova poslastica, ali ne
vie sa Teplarima u glavnoj roli, ve sa nevidljivom grupom
etrurskih potomaka koji uvaju i prenose Tajnu pisma u zavadi sa jezikom (jer, kao to veli Jovan Nepoznati, Otkrovenje
nije ogranien opisanom rei rei nisu kriterijumi Logosa,
ve su naslee tatine)... Otkud kriminalistiki zaplet u Projektu... Urednik asopisa Perspektiva (alter- Ego romanopiev, kolekcionar), Jovan Paligor (njegov otac, alias R. Rupljanac, vajar, sakljupa, prepisiva, tuma i pisac drevnih rukopisa, moda, i vlasnik dragocenog spisa koji isijava boansku
Svetos Srbima: razgoni im ksksmrak sa pravog Puta), gospoa Grethen (pisac teze o Vetastvenima, uporni tragalac za crkvom Samoniklom u kojoj su, po predanju, skriveni rukopisi
Vetastvenih), frau Magdalena, tetka gospoe Grethen, pa njen
pokojni mu, herr Weber, (iz sveta Vetastvenih opseda svoju
suprugu), herr Faux (Jovanov minhenski prijatelj), gospodin
Jrgen Holcbek (industrijalac, otac gospodjice Grethen, stanodavac Jovanov)... svi oni su uhvaeni zloslutno i tajanstveno kolo opsena, svi veruju i tragaju za materijalnim otiscima dragocenih rukopisa i rtve su izoidnog rascepa linosti.
Onostrani svet pulsira meu listovima romana: on poraa i trolikog gospodina Jovana (inkarnaciju Jovana Nepoznatog) koji
je doiveo Laookonovu sudbinu (ubijen je jer se suprotstavio
istoriji kakvu je Bog predvideo)... Oredmeivanjem fikcije u
stvarnosti romana likovi poinju da se ponaaju kao da takva hipnotizirana stvarnost zaista i postoji... Fantazija stvarnosti. Otvorena stvarnost znai da se stvarnost moe poklopiti
sa fantazijom o njoj... Re se unitava stvarnou, konven-

322

cionalnim svetlom: preobraava se u tu stvarnost, postajui i

sama izvor Svetla: stvarnost se poklapa sa stvarnou... I sve
ovo su, navodno, primisli Jovana Nepoznatog...
Koji su to parametri udesnog nauka ovog srednjovekovnog monaha zabasali u semantiki sloj Projekta?
Najpre je to uenje o Logosu kao enskom naelu: blizak
mu je sofioloki nauk, zar ne? Zatim je tu razdeoba na lani i
istinski Logos (koji je izricanje u Nitavilu, hrabrost u Haosu:
on je, tako, muki princip, ontologija; a kao samo-izricanje,
oblik/oblina, raspoloenje: on je enski princip, psihologija)...
U ovakvom kontekstu, otkriveni rukopis je pisan jezikom stvaranja, a im je pronaen (osvetljen) odmah se pretvorio u svetlost, u belinu sveta. Bio je to univerzalni jezik od pre vavilonske pometnje: jezik kabalista i Lajbnicova racionalistika
snj: jezik u kome nema razlikovanja muko-ensko, dobrozlo, subjekt-objekt, duh-priroda, jeste-nije, postojanje-nepostojanje... Jovanu Nepoznatom se uitava i teorija Neba-naZemlji koja uzima da je poreklo rei u oveku i koja otvara
mogunost svakom tekstu da se ostvari (hilijastika jeres zar
ne?); ali, ostvarila se jedino Re-kraljeubica veli nepoznata
re Jovana Nepoznatog iji zvon odjekuje hiljadama godina
krojei svetu sudbinu; njen oblik je samo nesrea pojedinaca:
jednostavno progona progonitelj progonjeni; u ovakvom
kontekstu, pojedinac je Samonikla crkva, u njoj svetli votanica Ja (svea refleksije); i ta se zbiva?; Jezik (sklon dresuri)
hoe da ukloni samoniklost junak sudi samoniklom spisu(priznaje da je on san) crkva Samodrea postaje Ja; roman je po
tome knjievnost Rei: on u svojoj samoniklosti parodira jezike sklone dresuri; dok pojedinac (pretoen ili, preciznije, poistoveen sa romanom) precizira njegov tekst; tako e re da
se ogledne u rei: misterija istog, zar ne? Tako se krug zatvorio: Bodrijarov pakao Istog u korelaciji je sa Jovanovom
misterijom Istog: presno Nitavilo modernog duha u rezonanti je sa mistinim Nita vanvremenskog duha...
Projekat je knjiga udesna po sadraju, duhu gustom kao
umski med... i po nekoj neznanoj nam leguri drevnog i modernog. Kao da odnekud iz skrovitih dubina ova knjiga ozaruje posuvraeni narodni duh i privodi ga autentinom vrelu Slo-

323

vesnosti. Kao da iz Roda cedi onu slatku spomen, otisak duha

predakog koji je zasut agresivnim modernizmom nahrupelim
s Zapada. Projekat je knjiga koja raznosi Svetlo prapoela,
Svetlo enskog Logosa, lu Slovesnosti... uz grdan registar jezikih metamorfoza i kupe pune Celomudrenosti...

Gojko Boovi

Gradivo iz biblioteke
(Slavoljub Markovi, Radomir Rupljanac; Projekat, Vreme
knjige, Beograd, 1994.)
Kruenje anrovskih nadlenosti u srpskoj knjievnosti dalo je niz zanimljivih oblika, a poseban zamah dobija poetkom
osamdesetih godina s pojavom mlade srpske poze. itavo jedno krilo ove prozne orjentacije posvetilo se iskljuivo proeziskom pisanju. Proezija, kao jedan od kljunih elemenata proze razlike, prestavljala je produbljivanje i radikalizovanje eksperimentalne crte poetske proze. Ovi tekstovi ni-proza-nipoezija najavljivali su temeljan poetiki izbor svojih autora
(glavni predstavnici Nemanja Mitrovi, Vladimir Pitalo, Slavoljub Markovi, Dragan okovi) i njihovo moguno okretanje poeziji srodnog tipa ali su na jednom viem, knjiivnoistorijskom planu o vitalnosti srpske knjievnosti, njenoj poetikoj mnogolikosti, pa, samim tim, i makar minimalnoj otvorenosti za avangardni glas razlike. Ako je proezija predstavljala znaajno osveenje za savrmenu prozu, pomalo umornu od
epohalnih traumatinosti, ni poezija nije ostala imuna na povratnu reakciju. Neki od najrelevantnijih srpskih pesneckih
glasova danas upravo raunaju sa lirizacijom narativnog, kao
svojim osnovnim tehnotoposom.
Kruenje anrovskih nadlenosti ne obeleava, meutim,
samo anrovski dinamizam i nomadizam savremene poezije i
proze. Kreativni podsticaji, u tom smislu, dolaze od naglaene transformativnosti i anrofagije modernog eseja. Esej sve
vie postaje megaanr koristei, pri tome, iskustva poezije i
proze. Razume se, ravnotee mora biti, pa esej poeziji i prozi
daje barem onoliko koliko uzima od njih. itanje Projekta
Slavoljuba Markovia i Radomira Rupljanca govori nam o tome koliko ovo otvoreno delo zavisi od proezijskog govora, lirizacije narativnog i narativizacije lirskog, kao i od esejizaci-

324

325

je pisma. Karlhajnc tirle kae da je fikcijski tekst uprkos

svim potencijalnim referencijama na stvarnost, nonreferencijalna kompozicija. Potencijalne referencije na stvarnost tirle vidi kao koncesije, mada ovaj teoretiar ne porie a priori produktivnost ovakvih referencija. U poetikama fikcije ovakve referencije na stvarnost u fikciji imaju svoju funkciju da
mogu upuivati, u manjoj ili veoj meri, na stvarnost i kolektivno iskustvo stvarnosti, kae tirle. Proezijski tekstovi u
srpskoj knjievnosti osamdesetih i dvadesetih godina, bez izuzetaka, predstavljaju radikalno ukidanje vantekstualnih referencija, u prvom redu-referencije na stvarnost.
Proezijsko, uglavnom, znai kratko, a uvek znai preputanje jeziku i jezikoj kombinatorici i igrivosti. Ili, da parafraziramo naslov jedne knjige Nemanje Mitrovia, govorei proezijskim glasom, ovi pisci su stvarali svoje gradove pored sveta, gradove osloboene buke i besa istorije i patetinog popravljanja stvarnosti. O svemu tome svedoe i dosadanje knjige
Slavoljuba Markovia.
U zbirci kratkih pria Plovno stanje istorije (1982) Markovi ukida referencije na istoriju preispitujui fluentni, nadistorijski, plovni tok stvari. Istorija se ne upisuje u tekst kratke prie. Piscu je stalo, meutim, do istorije teksta. Neto slino dogodie se i u romanu Gradivo (1993), s tim to ovde
ulogu istorije preuzima pripovedanje gramatikih modela. Sam
Markovi e rei da je u osnovi Gradiva formalni model
gramatike koja funkcionie. Iz gramatike i leksike mnotvenosti nastae mnogo paralelnih proizvoda, mnotvo paralelnih svetova. Svetska raznolikost proistie, dakle, iz prirode, brojnosti i raznolikosti rei. Re je svetlost. Ona, takoe,
stvara svetlost, kae se u Projektu, u kojem moete proitati i sledee reenice: Savremeni lingvista ispisuje sve reenice jednog jezika, on je Bog. Autor je onaj mali koji uspeva
da ispie samo neke od reenica. (...)Umesto rei Bog ubaciti
re Jezik. Rei proizvode svet, dok svet i stvarnost, kao drugostepenosti, ne proizvode nita. Nita izuzev niskomimetske
proze. Ovaj poetiki stav Markovi upisuje i u tekst knjige Kia iz jezika (1994). Mada bi ovde trebalo da bude re o pesnikoj knjizi, paljivi italac e, svakako, sa zanimanjem pra-

326

titi prisustvo proznog u poetskom priseajui se uloge poetskog u proznom. Kljuno je, ipak, to to kia nastaje iz jezika,
a, kako kae Markovi u tekstu kia iz mog jezika gramatika, u Lajpcigu, jeziku pripadati znai misliti.
Nonreferencijalnost i proezijski govor ostaju presudna poetika obeleja i Projekta, dela pisanog u dve ruke. Koautori Projekta opredelili su se za prireivanje rukopisa, tumaenje rukopisa i misterijsko tretiranje rukopisa (istraivanje,
traganje za rukopisom, misterioznost i nestanci rukopisa, dopisivanja). Tekstualna raznolikost dela, takoe implicira postmoderni postupak prireivanja rukopisa. Projekat nastoji da
pribavi sebi to vie lica i da, u svakom trenutku, proizvede
utisak tekstualnog dvojnitva.
Dvojnitvo u pisanju ve je realizovano. (Koautorstvo je
srazmerno redak sluaj u istoriji srpske knjievnosti i, kao po
pravilu, predstavlja znak dublje avangardnosti i eksperimentalnosti. Koautori hoe, dakle, neto da kau i samim zajednitvom u pisanju.) Udvajanje autora predstavlja, u ovom sluaju, kao i svuda gde je izraena postmoderna nonreferencijalnost, pervertirani oblik smrti autora. Uostalom, rukopisi se
u Projektu dopisuju, ali i nestaju. Dopisivanjem, ako nikako drugaije, nestaje proli rukopis: Zato tekst koji piem ne
bi bio nastavak ili prethodnik nekih drugih tekstova? Moda i
jeste. Knjiga jedna iz druge izvire. S druge strane, Markovi
i Rupljanac nas samim prireivanjem teksta obavezuju na svojevrsno uee u deduktivnoj intrigi.
Projekat je jedna od tekstualno najraznovrsnijih knjiga
u savremenoj srpskoj knjievnosti. Zbog ovakve tekstualne raznolikosti, moemo rei da je Projekat, zapravo, cela biblioteka, ije su jedinice tekstovi i realizovani anrovski obrasci
koji sainjavaju Markovievo i Rupljanevo delo. Projekat
se, govorei, naravno, uslovno, jer je, ipak, re o celini, sastoji
od romana, knjige pria, knjige pesama, pisama, zapisa, anketa, naunog, komentatorskog, mistinog ili, pak, pseudobiografskog teksta. italac iz jednog diskursa prelazi u drugi, pri
emu ova polidiskurzivnost zahteva angaman osloboenog
itaoca kako u pojedinim segmentima teksta, tako i u Projektu kao celini. Pisci ovako upuuju itaoce:

327

Posle due upotrebe TEKSTOTEKE primeujete da se u

tekstu koji Vi piete ne nalazi nijedna re iz TEKSTOTEKE.
Ali, to je varka, u vaim tekstovima ubrzo e te pronai ne samo rei iz TEKSTOTEKE ve i same reenice TEKSTOTEKE. Ako nastavite da koristite TEKSTOTEKU u vaim tekstovima ete primetiti itave pasose iz TEKSTOTEKE. Tekst
TEKSTOTEKE, kao neki uljez, kao lo san, kao kopija se polako uvlai u va tekst. Ne mora tekst u TEKSTOTECI da vas
plai! Neka vas podstakne na rad i stvaranje novih tekstova.
Drugaijih jezikih kombinacija. Stvorite novi tekst kakav se
ne nalazi u TEKSTOTECI.
Celovitost Projekta obezbeena je govorom o misterioznoj sekti Vetastvenih i o njihovim rukopisima koji iezavaju. Tako se o povremenoj mistinosti teksta pridruuje i neobino, ponekad i anarhino, romaneskno splektarenje povodom Vetastvenih: Re koja preziresvoje iskonsko znaenje,
svoj kd, lomi konvekcije premeta znaenja postaje anarhista. Re poinje da uiva u neredu oznaavanja. Rukopis eli
da unese terminoloku zabunu. Isti pojmovi se oznaavaju
razliitim znakovima. Tako, recimo, isti je znak i za istinu i za
la. Isti su znakovi i za neprijatelje i za prijatelje. Neto kasnije, u jednom pismu, naiemo i ovakvo pitanje: Zar su pronaeni tekstovi ostali da bi posluili za obnavljanje jezika?
Reaktivirajui jezik, tekstovi Projekta zahtevaju deduktivni
ishod prie. Pria o sekti i rukopisima koji nestaju u ovom parabolinom svetlu postaje pria o reanimaciji jezika i funkcionisanju jezikih obrazaca. Prie u konvencijalnom smislu, zapravo, i nema; u pitanju je netipino pripovedno prebiranje po
jezikim obrascima i anrovima.
Gde je stvarnost osporena ili, prosto, zanemarena, tamo je
literatura stvarna. Veza izmeu literature i stvarnosti je snana: postoji samo literatura, kae se pri kraju romana. Rei
proizvode sve, pa i verzije iezavajuih romana. Projekat
poiva upravo na toj otvorenosti u jeziku (u rasponu od hotimine arhaizacije jezika, preko glotofagije do viejezinosti i
neologistinog tretmana) i zakljuanosti u jezik. U krajnjem
sluaju, dvojnitvu u pisanju s kakvim nas suoava Projekat,
odgovara dvojnitvo u itanju: italac e se nai pred zatvore-

328

nom skripturom, ali i provokativnom tekstualnom raznolikou nesvodivou Projekta. Svaki italac imae svoj primerak Projekta poto i Projekat kao i svako otvoreno delo,
posle svakog itanja iezava.

329