Zbornik Svenka Savic

ZBORNIK U AST
Svenki Savi
DISKURS I DISKURSI
urednica
Vera Vasi
Novi Sad, 2010

1
FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU

ENSKE STUDIJE I ISTRAIVANJA
Recenzenti:
Ivana Antoni, Daa Duhaek, Ljubia Raji
Za izdavaa:
Ljiljana Suboti, dekanica
tampa:
KriMel, Budisava
Tira: 300
ISBN 978-86-6065-051-3
Zahvaljujemo se Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu na finansijskoj pomoi

za tampanje ove knjige.
2
fotograf: Miodrag Miki Trajkovi
SADRAJ
Urednika beleka ............................................................................................ 11
Nataa Beli
BIBLIOGRAFIJA RADOVA DR SVENKE SAVI, profesorke emerite ....... 13
Svenka Savi
IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE:1960-2010. ......................... 47
GRAMATIKA I DISKURS ................................................................... 71
Dan Slobin
OD DISKURSA KA GRAMATICI:
RAZVOJ PREZENT PERFEKTA U ENGLESKOM JEZIKU ....................... 73
Doun Bajbi
TEORIJA ZASNOVANA NA UPOTREBI I GRAMATIKALIZACIJA ......... 93
Ursula Doleal
ROD, GRAMATIKA I DISKURS: SLUAJ NEMAKOG JEZIKA .......... 107
DRUTVO, KULTURA I DISKURS .................................................. 121
Tove Skutnab-Kangas
NOVI OSVRT NA OSNOVE INSTITUCIONALIZOVANIH
JEZIKIH PRAVA ......................................................................................... 123
Monika Heler
ROD I DVOJEZINOST U NOVOJ EKONOMIJI ...................................... 137
Rada Ivekovi
DRUTVENI RASCEP I POLITIKA POLA/RODA .................................... 151
Jasmina Luki Adelina Sanez Espinosa
FEMINISTIKE PERSPEKTIVE METODA PALJIVOG ITANJA ....... 169
Vesna Polovina
OPTA I SPECIFINA OBELEJA KULTURE
U NEFORMALNOJ KOMUNIKACIJI ........................................................ 185
Stana Risti
DISKURS PSOVKI U SRPSKOM JEZIKU ................................................. 195
ROD I DISKURS ............................................................................... 213
Eva Bahovec
TRADUTTRICE TRADITRICE / PREVODITELJKA IZDAJNICA ..... 215
Jadranka Gvozdanovi
DISKURSI O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI U JEZIKU ......................... 225
Erebet Barat
IDEOLOGIJA AKTIVNE KOOPERACIJE:
KONCEPTUALIZACIJA RODNIH ODNOSA
U POSLANICI KARDINALA RATZINGERA (2004) ................................. 231
Zilka Spahi iljak
RODNA RAVNOPRAVNOST U MONOTEISTIKIM RELIGIJAMA
KROZ FEMINISTIKU TEOLOKU KRITIKU ........................................ 249
MEDIJI I DISKURS .......................................................................... 267
Igor Laki
ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU .......................................... 269
Tatjana Radanovi Felberg
SOCIO-SEMIOTIKA KONSTRUKCIJA MILA UKANOVIA
I SLOBODANA MILOEVIA NA NASLOVNIM STRANICAMA
POLITIKE I POBJEDE U TOKU NATO BOMBARDOVANJA
1999. GODINE .............................................................................................. 283
Ljiljana ari
METAFORIKI MODELI U DISKURSU EVROPSKE UNIJE
U HRVATSKIM MEDIJIMA ......................................................................... 301
Nadeda Silaki
KONCEPTUALIZACIJA LEPOTE KRITIKA ANALIZA
MEDIJSKOG DISKURSA UPUENOG ENAMA ................................... 323
Vera Vasi
USLOV ISTINITOSTI U MEDIJSKOM DISKURSU ................................. 337
PRIMENJENA LINGVISTIKA I DISKURS ..................................... 355
Danko ipka
DISKURS U PRIMENJENOJ LINGVISTICI .............................................. 357
Hane Skaden
SINHRONE ASKAONICE METOD UENJA? ..................................... 367
Diter V. Halvaks Barbara ramel Astrid Rader
ROMLEX: LEKSIKA BAZA PODATAKA
VARIJANATA ROMSKOG JEZIKA ............................................................ 381
Tvrtko Pri
MALI ENGLESKO-SRPSKI RENIK PRAGMATIKIH TERMINA ...... 399
LISTA UESNIKA
Eva D. BAHOVEC
Univerza v Ljubljani
Filozofska fakulteta
Oddelek za filozofiju
Astrid RADER
Karl-Franzens-Universitt Graz
Institut fr Sprachwissenschaft
Erzsbet BART
Central European University, Budapest
Department of Comparative Gender
Studies
Stana RISTI
Institut za srpski jezik Srpske
akademije nauka
Beograd
Nataa BELI
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Seminarska biblioteka Odseka za srpski
jezik i lingvistiku
Adelina SNCHEZ ESPINOSA

University of Granada
English Studies
Joan BYBEE
University of New Mexico
Department of Linguistics
Svenka SAVI
Filozofski fakultet
Odsek za srpski jezik i lingvistiku
Ursula DOLESCHAL
Alpen-Adria-Universitt Klagenfurt
Institut fr Slavistic
Barbara SCHRAMMEL
The University of Manchester
School of Languages, Linguistics and
Cultures
Jadranka GVOZDANOVI
Universitt Heidelberg
Slavisches Institut
Nadeda SILAKI
Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
Diter V. HALVAKS
Karl-Franzens-Universitt Graz
Institut fr Sprachwissenschaft
Hanne SKAADEN
Universitetet i Oslo
Institutt for lingvistiske og nordiske
studier
Monica HELLER
University of Toronto
Institute for Studies in Education
Tove SKUTNABB-KANGAS
Roskilde University
bo Akademi University Vasa
Rada IVEKOVI
University of Paris-8 (St. Denis)
Department of Philosophy
Dan I. SLOBIN
University of California Berkeley
Department of Psychology
Igor LAKI
Univerzitet Crne Gore, Podgorica
Institut za strane jezike
Zilka SPAHI-ILJAK
Univerzitet u Sarajevu
Centar za interdisciplinarne
postdiplomske studije
Jasmina LUKI
Central European University
Budapest
Department of Gender Studies
Ljiljana ari
Universitetet i Oslo
Institutt for litteratur omrdestudier og
europeiske sprk
Vesna POLOVINA
Univerzitet u Beogradu
Filoloki fakultet
Katedra za optu lingvisitku
Danko ipka
Arizona State University
School of International Letters and
Cultures
Tvrtko PRI
Filozofski fakultet
Odsek za anglistiku
Vera VASI
Filozofski fakultet
Odsek za srpski jezik i lingvistiku
Tatjana RADANOVI FELBERG

Oslo University College
Faculty of Education and International
Studies
10
Urednika beleka
Prireujui zbornik u ast Svenki Savi, prvoj profesorki emeriti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, rukovodila sam se time da su njena nastavna
i nauna delatnost bile u vrstoj vezi, bez obzira na to da li su je predavanja vodila
ka naunim i strunim radovima ili su oni, uz proitano, bili izvor tema za predavanja, mentorski rad na dodiplomskim i postdiplomskim studijama, za razgovore
sa saradnicama i saradnicima, meu kojima sam dugi niz godina bila i ja. U svim
domenima svoje nastavne, naune i strune delatnosti, voena radoznalou da
sazna novo, upornou da za to novo zainteresuje druge, netedimice delei sa
drugima ideje, bibliografske podatke i knjige, ona je u naoj sredini irila granice
lingvistikih istraivanja, ne delei nikada jezik od onih koji njime govore. To
potvruju njena, i pod njenim rukovodstvom raena, psiholingvistika istraivanja dejeg govora, narativa, verbalnih interakcija (kupca i prodavca, doktora i
pacijenta, telefonskih razgovora, slubenih razgovora i dr.), istraivanja odnosa
roda i jezika, kola romologije. Da je u svome radu imala sagovornike, bliske po
poimanju nauke o jeziku, potvruje i odziv autora priloga u zborniku.
Nastojei da zbornik odrazi domene njenog rada i interesovanja grupisala
sam radove u nekoliko celina: Gramatika i diskurs, Drutvo, kultura i diskurs,
Rod i diskurs, Mediji i diskurs, Primenjena lingvistika i diskurs. Kako bi ovaj
zbornik trebalo da bude i prirunik za kurs analize diskursa, discipline koju je
ona uporno i predano afirmisala u naoj sredini, radovi, kao i primeri i izrazi na
stranim jezicima prevedeni su na srpski.
11
12
Nataa Beli
BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010)
dr SVENKE SAVI, profesorke emerite
Uvodne napomene
Kompletna bibliografija obuhvata radove iz lingvistike, psiholingvistike, analize diskursa, rodnih studija, feministike teologije i baleta, objavljene na srpskom jeziku i drugim
jezicima. Sakupljena bibliografska graa obuhvata period od 1963. do 2010. godine.1
Graa je podeljena u nekoliko celina: 1. Posebna izdanja; 2. Prilozi u serijskim publikacijama, monografijama i zbornicima radova; 3. Intervjui; 4. Prevodi;
5. Recepcija dela Svenke Savi; 6. Odrednice u enciklopedijama i leksikonima.
U izradi bibliografskih jedinica primenjeni su Meunarodni bibliografski
standardi za opis monografskih publikacija (ISBD-M) i analitiku obradu priloga iz periodike, zbornika i posebnih izdanja (ISBD-CP) koji se u bibliografskoj
praksi primenjuju i u naoj zemlji. Raspored jedinica u navedenim celinama je
hronoloki, a u okviru iste godine primenjen je abecedni redosled naslova.
Prilikom sastavljanja ove bibliografije korieni su sledei izvori: Elektronska baza COBIB.SR; Lisni katalog i elektronska baza podataka Seminarske
biblioteke Odseka za srpski jezik i lingvistiku Biblioteke Filozofskog fakulteta u
Novom Sadu; Graa prof. dr Svenke Savi.
Veina jedinica opisana je de visu. Za manji broj bibliografskih jedinica
podaci su preuzeti iz navedenih baza podataka sa sveu da su u nju uneti i obraeni de visu.
POSEBNA IZDANJA
1974.
Modeli u sintaksi dejeg govora : referati, saoptenja i diskusije sa Konferencije
odrane juna 1973. u Novom Sadu / knjigu priredile Mirjana Joci i Svenka Sa1
Kompletan tekst Bibliografije prof. dr Svenke Savi dostupan je na veb-stranici Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U ovom izdanju izostavljeni su podaci o radovima o baletu iz
1, 2. i 4. celine; kao i 3. i 6. celina. Navoenje sadraja monografskih publikacija izostavljeno je za
publikacije iz edicije ivotne prie ena i zbornik Feministika teologija. (prim. ured.)
13
Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI
vi. Novi Sad : Institut za lingvistiku, 1974 (Novi Sad : Forum). 184 str. ; 21
cm. (Serija Usvajanje jezika)
Sadraj: 1. Umesto predgovora (3); 2. O nekim modelima sticanja jezika, uvodni
referat, Svenka Savi (5); 3. Berklijski projekat o razvoju jezika u raznim jezikim sredinama, Dan I. Slobin (41); 4. Aktivnost deteta kao kontekst za prouavanje
detetovog govornog razvoja, Grejs ugar (65); 5. O vedskom projektu: Deji govor, Ragnhild Zoderberg (89); 6. Razvoj sistema nominalne deklinacije u govoru
dvogodinjeg deteta koje usvaja maarski kao maternji jezik, olt Lenel (111); 7.
Primena i vrednovanje teorijskih postavki u istraivanjima novosadske grupe, Melanija Mike (127); 8. Sintaksika ispitivanja u dejem govoru, Mirjana Joci (139);
9. Summary (148); 10. Bibliografija (157); 11. Indeks termina (175).
1976.
Razvojna psiholingvistika : (odabrana i komentarisana literatura za period od
1970-1975) / Svenka Savi. Novi Sad : Institut za lingvistiku, 1976 (Novi Sad:
Forum). XV, 179 str. ; 21 cm. (Serija Usvajanje jezika)
Sadraj: 1. Predgovor, Ivan Ivi (VII); 2. Uvod (1); 3. Bibliografije o usvajanju jezika
(5); 4. Radovi stranih autora u periodu od 1970. do 1975. (13); 5. Radovi domaih
autora od 1920. do 1975. (123); 6. Literatura: 1. Literatura o bibliografijama (140); 2.
Literatura stranih autora (143); 3. Literatura domaih autora (166); 4. Spisak asopisa
(171); 7. Indeks termina (173).
1978.
Kako blizanci ue da govore : doktorska disertacija / Svenka Savi. Novi Sad:
Filozofski fakultet, 1978. 280 str. ; 24 cm.
Sadraj: Uvod (V); 1.0. Govorni razvoj blizanaca prema rezultatima ranijih istraivanja (1); 2.0. Problem razvoja govora u blizanakoj situaciji (20); 3.0. Postupak ispitivanja i obrada podataka (34); 3.1. Metod sakupljanja podataka (34); 3.2. Ispitanici
(37); 3.3. Prikupljeni materijal (40); 3.4. Jedinica posmatranja: razgovor, razmena,
iskaz (42); 3.5. Metod obrade podataka (45); 4.0. Rezultati i diskusija (46); 4.1. Blizanaki par i odrasli u blizanakoj situaciji (46); 4.1.1. Neupravljen govor (50); 4.1.2.
Upravljen govor (57); 4.1.2.2. Dijadni govor (67); 4.1.2.3. Trijadni govor (82); 4.1.3.
Posredno upravljen govor (94); 4.1.4. Zakljuak (102); 4.2. Neki problemi pragmatike govora u blizanakoj situaciji (113); 4.2.1. Ponavljanje (115); 4.2.2. Ispravljanje
(127); 4.2.3. Dopunjavanje (147); 4.2.4. Objanjavanje (155); 4.2.6. Zakljuak (169);
4.3. Pojedinac u blizanakoj sredini (179); 4.4. Blizanaki par u blizanakoj situaciji:
autonomni govor (205); 5.0. Opti zakljuak (233); 6.0. Literatura (247).
1980.
How Twins Learn to Talk (predgovor David Crystal, prevod Vladislava Felbabov).
London : Academic Press, 1980. 195. str. ; 24 cm.
14
DISKURS I DISKURSI
Contents: Foreword (v); Preface (vii); Acknowledgements (xi); List of Symbols (xv);
Note of Examples (xvi); 1. Acquisition of speech by twins: a review of published
studies (1); 2. Problems of speech development in twins (13); 3. Data collecting and
processing (22); 3.1. Data collecting method (22); 3.2. Subjects (24); 3.3. Amount of
material collected (26); 3.4. Unit of observation: discourse, turn, utterance (26); 3.5.
Data processing method (31); 4. The twins situation (32); Part One: Adults and the
twin pair (32); 4.1.1. Non-directed speech (32); 4.1.2. Directed speech (40); 4.1.3.
Semi-directed speech (66); 4.1.4. Conclusion (73); Part Two: Some features of discourse (76); 4.2.1. Repetition (77); 4.2.2. Correction (87); 4.2.3. Completion (102);
4.2.4. Explication (109); 4.2.5. Procedure complexes (121); 4.2.6. Conclusion (123);
Part Three: The individual twin child (124); 4.3.1. The functions of I (124); 4.3.2.
Rules for first-person use (125); 4.3.3. Acquisition of first-person forms (125); 4.3.4.
Doublet forms (132); 4.3.5. Factors influencing acquisition (137); 4.3.6. Conclusion
(139); Part Four: Autonomous speech (140); 4.4.1. The problem (140); 4.4.2. The
lexis and semantics of autonomous speech in twins (141); 4.4.3. The grammar of
autonomous speech in twins (157); 4.4.4. The functions of autonomous speech (158);
4.4.5. Conclusion (159); 5. Conclusion (174); References (182); Subject Index (191).
1985.
Narativi kod dece / Svenka Savi. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za
junoslovenske jezike, 1985 (Novi Sad : Prosveta). 144 str. ; 21 cm. (Serija
Usvajanje jezika)
Sadraj: O Seriji Usvajanje jezika (7); 1. Uvod (9); 2. Model za opisivanje pripovedanja (19); 3. Empirijski materijal (30); 4. Prvo uvoenje aktera u priu (41); 5. Ponovno
uvoenje aktera u priu (69); 6. Temporalna organizacija pria (81); 7. Izraavanje
uzroka u priama (119); 8. Zakljuak (129); 9. Literatura (137); 10. Indeks autora
(144).
1989.
Interkulturalizam kao oblik obrazovanja dece migranata van domovine : zbornik
radova / priredila Svenka Savi. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, 1989 (Beograd : Studio plus). 115 str. : graf. prikazi ; 21 cm.
Sadraj: Re prireivaa (5); S. Savi (Novi Sad), Dokle smo doli? (8); Ante Fulgosi,
Ljerka Fulgosi, Zvonimir Kneevi, Anelka Metzing i Predrag Zarevski, Usporedba
rezultata na testu znanja djece jugoslavenskih graana na podruju Mnchena i njihovih
vrnjaka u domovini (43); Pavica Mrazovi, Neke karakteristike govornog i pisanog nemakog i srpskohrvatskog jezika dece migranata u SR Nemakoj (70); Olga Murdevakari, Australijski Makedonci (78); Andrina Pavlini-Wolf, Obrazovanje i kulturni
razvitak migranata projekat br. 7 Savjeta za kulturnu suradnju Evropskog vijea kao
sinteza interkulturalistike teorije i prakse (93); Dragutin Rosandi, Neki postupci u empirijskom istraivanju dvojezinosti djece jugoslovenskih migranata (100).
15
Razgovorni srpskohrvatski jezik / Svenka Savi i Vesna Polovina. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, 1989 (Beograd : Studio plus).
[9], 220 str. ; 20 cm.
Sadraj: Predgovor; I deo: Vesna Polovina: Opte osobine srpskohrvatskog razgovornog jezika (1); Varijantnost i invarijantnost razgovornog jezika (2); Ogledi o karakteristikama srpskohrvatskog razgovornog jezika (7); Leksiki nivo (7); Vlastita
imenica (7); Deiksa (12); Partikula (15); Glagoli (17); Upotreba glagolskih vremena
(19); Sintagmatski nivo (23); Kolokacije (23); Sintaksiki nivo (28); Uzrone reenice
(28); Tekstualno pragmatiki nivo (33); Otpoinjanje i zavravanje razgovora (33);
Opte crte situacija i tema u razgovoru (36); Interakcija sagovornika (38); Govorni
in ubeivanja (40); Svenka Savi: Neka terminoloka razgranienja (45); Neto o
odnosu pisanog i govorenog jezika (49); Principi za formiranje transkripcije (51); Jedinice analize (51); Inventar razgovornih postupaka (60); Postupak skidanja sa trake
(699); Literatura (75); Summary (85); II deo: Tekstovi srpskohrvatskog razgovornog
jezika (87); O studiranju i televiziji (88); O zimskom raspustu i poklonima (101); O
pozoritu i putovanjima (105); O reima (117); Posle letovanja (119); O oblaenju i
doeku Nove godine (124); O bolesti i komiluku (130); O dnevnim stvarima i svadbama (135); O ulepavanju i dnevnom dogaaju (139); Uz drutvenu igru (144); O
planinarima i graenju (149); Najvie o kolaima (155); O koli i zabavi (159); Doktor
pacijent: Na odeljenju za rehabilitaciju (168); Na internom odeljenju (181); Intervju sa
nastavnicima dopunske nastave u inostranstvu (185); U prodavnici (200); Na blagajni
pozorita (208); Telefonski razgovori: Izmeu poznatih osoba (212); Izmeu nepoznatih osoba (216); Poruke ostavljene preko primaa (217).
1993.
Diskurs analiza / Svenka Savi. Novi Sad : Filozofski fakultet : S. Savi, 1993
(Novi Sad : Futura publikacije). 187 str. ; 24 cm.
Sadraj: Transkripcija prezimena stranih autora (5); Znaci za transkripciju (7); Predgovor (9); 1, Opti deo (11); 1.1 Lingvistika i njene discipline (13); 1.2 Interdisciplinarno istraivanje jezika (16); 1.3 Pomeranje lingvistike prema kognitivnim naukama
(19); 2. Diskurs analiza (23); 2.1 Diskurs i tekst: slino ili razliito (29); Iz istorije
istraivanja diskurs analize (33); 3. Metodoloka pitanja: nekoliko osnovnih pojmova
(39); 3.1. Definicije komunikacije (41); 3.2 Delovi komunikacije (41); 3.3. Delovi
neverbalne komunikacije (44); 3.4 Klasifikacija pisanog i govorenog diskursa (47);
3.5. Izvorni govornici (50); 3.6 Osobine transkripcije diskursa (53); 3.6.1 Diskursni
postupci u transkripciji (61); 4. Teorije u diskurs analizi (75); 4.1 Austinovo shvatanje jezika (77); 4.2 Razgovorne implikature Gricea (79); 4.3 Teorija govornih inova
Searla (81); 4.3.1 Govorni in komplimentiranja (84); 4.3.2 Govorni in izvinjavanja (89); 4.4 Kognitivna teorija Chafea (92); 4.4.1 Fokus (99); 4.4.2 Digresija (104);
4.5 Teorija govornih anrova Mihajla Bahtina (107); 4.5.1 Analiza diskursa homilija
(109); 4.6 Konverzaciona teorija Schegloffa (119); 4.6.1 Konverzacija preko telefona
(122); 4.6.2 Konverzacija izmeu kupca i prodavca (127); 4.7 Lingvistika teorija
16
DISKURS I DISKURSI
obeleenosti: Fleischman (135); 4.7.1 Diskurs analiza vremena u srpskohrvatskom
jeziku (138); 5. Spisak termina (151); 6. Literatura (161); Discourse analysis (Summary) (181); Index (185).
1996.
Osnovni principi prevoenja religijske terminologije : (zbornik radova sa Savetovanja odranog 19. juna 1995. godine) / [urednik Mirjana Krajnov]. Novi Sad :
Pokrajinski sekretarijat za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, upravu i propise, 1996 (Novi Sad : tamparija Izvrnog vea AP Vojvodine). 2, 175 str. ; 21 cm
Sadraj: Uvodne napomene (1); I Plenarna predavanja: Prof. dr Dimitrije Kalezi:
Pravoslavna dogma i njena terminologija (5); Prof. dr Svenka Savi: Religijski diskurs (17); Prof. dr Jasmina Grkovi-Mejdor: Najstarija slovenska pismenost i adaptacija biblijskih imena u istonoj i zapadnoj terminologiji (29); Radomir Raki: Problemi prevoenja religijske terminologije (37); Diskusije: Prof. dr Mato Piurica: Novi
pravopis i verska terminologija (45); Mr Dubravka Vali-Nedeljkovi: Prilog diskusiji
o pisanju velikog slova (47); Dragoljub Zbilji: Vaskrs ili Uskrs (51); II Diskutovani
empirijski materijali (na srpskom i maarskom jeziku): Srpska pravoslavna crkva:
Atributi svetih (55); inovi i odlikovanja (56); Oslovljavanje (58); Crkvena terminologija (59); Rimokatoliko-pravoslavni registar termina i imena (71); Biblijska imena
(77); (Na srpskom i slovakom) Srpska pravoslavna crkva: Atributi svetih (85); inovi i odlikovanja (86); Oslovljavanje (88); Crkvena terminologija (89); Rimokatoliko-pravoslavni registar termina i imena (101); Biblijska imena (107); (Na srpskom
i rumunskom) Srpska pravoslavna crkva: Atributi svetih (115); inovi i odlikovanja
(116); Oslovljavanje (118); Crkvena terminologija (119); Rimokatoliko-pravoslavni registar termina i imena (131); Biblijska imena (137); (Na srpskom i rusinskom
jeziku) Srpska pravoslavna crkva: Atributi svetih (145); inovi i odlikovanja (146);
Oslovljavanje (148); Crkvena terminologija (149); Rimokatoliko-pravoslavni registar termina i imena (161); Biblijska imena (167); Spisak prisutnih (173).
1998.
Diskurs telefonskih razgovora / Svenka Savi i Veronika Mitro. Novi Sad : Futura publikacije, 1998 (Novi Sad : Futura publikacije). 102 str. ; 24 cm. (Serija
Razgovorni srpski jezik ; knj. 1)
Sadraj: Diskurs telefonskih razgovora (5); Transkripcija telefonskih razgovora
(14); Privatni telefonski razgovori poznatih osoba (15); Privatni telefonski razgovori nepoznatih osoba (21); Institucionalni telefonski razgovori: U knjiari (46); U
Hitnoj pomoi (47); U privatnom preduzeu (58); Poruke koje su ostavile poznate
osobe na primau (97); Poruke koje su ostavile nepoznate osobe na primau (100).
Diskurs viceva / Svenka Savi i Veronika Mitro. Novi Sad : Futura publikacije,
1998 (Novi Sad : Futura publikacije). 128 str. ; 18 cm. (Serija Razgovorni
srpski jezik ; knj. 2)
17

Sadraj: Diskursne osobine viceva (5); Korpus viceva (25); Vicevi koje priaju
odrasli (28); Vicevi koje priaju deca (73); arko Trebjeanin, Vrste i funkcije vica:
danas i ovde (100); Literatura (126).
Psovke!!! / Svenka Savi, Veronika Mitro. Novi Sad : Futura publikacije, 1998
(Novi Sad: Futura publikacije). 159 str. : ilustr. ; 17 cm. (Serija Razgovorni
srpski jezik ; knj. 3)
Sadraj: 1. Diskursne osobine psovke u srpskom jeziku (5); 2. Psovke i o psovkama u
medijima (39); 3. Psovke u vicevima (63); 4. Turbo-folk, psovke i po koji izraz (67);
5. Psovke u grafitima (71); 6. Psovke u kompjuterom posredovanoj komunikaciji (75);
7. Psovke u prevodima filmova na televiziji (77); 8. Psovke u razliitim razgovornim
situacijama (80); 9. Psovke u kui (88); 10. Psovke u telefonskim razgovorima uznemiravanja (99); 11. Psovke studenata/kinja i profesora/ki (110); 12. Psovke odraslih
govornika (120); 13. Psovke uenika srednje kole (122); 14. Psovke iz drugih izvora
(124); 15. Renik psovki i pogrdnih izraza (135).
1999.
Feministika teologija : zbornik referata sa Meunarodne konferencije Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi Sad, 6-7. 11. 1998. / priredila Svenka
Savi ; [prevodi na nemaki Reinhardt Eckert, sa nemakog Lidija Dmitrijev, na
engleski Ruth Lehotsky, Vladislava Felbabov, sa slovakog Ana Palik-Kunak,
sa maarskog Ana Bu, sa francuskog Milica Kozi]. Novi Sad : Futura publikacije, 1999 (Novi Sad : Futura publikacije). 245 str. : ilustr. ; 23 cm.
2000.
Vera osberger / Svenka Savi. Novi Sad : Futura publikacije, 2000 (Novi Sad:
Futura publikacije). 28 str., [19] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm.
2001.
Romkinje : biografije starih Romkinja u Vojvodini / Svenka Savi i Marija Aleksandrovi, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovi. Novi Sad : Futura publikacije,
2001 (Novi Sad : Futura publikacije). 230 str. : ilustr. ; 24 cm.
Vojvoanke : 1917-1931 : ivotne prie / priredila Svenka Savi ; [saradnice] Melanija Damjan, eri Erde, Sneana Keco, Slavica Mamuzi, Dajana Mando,
Gabrijela Miki, Sara Savi-Jeveni, Zorana ijaki, Gordana trbac, Maja
Vasi ; [fotografije Branimir Lui, Stevan Lazuki]. Novi Sad : Futura publikacije, 2001 (Novi Sad : Futura publikacije). 418 str. : ilustr. ; 24 cm. (Edicija
ivotne prie ena ; knj. 2)
18
DISKURS I DISKURSI
2002.
Romani women : oral histories of Romani women in Vojvodina / Svenka Savi
and Marija Aleksandrovi, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovi ; translation coordinator and editor Aleksandra Izgarjan ; translators Aleksandra Izgarjan, Diana
Stanki-Prodanovi, Anka Vidai, Edita Jankov, Tatjana Peri. Novi Sad : Futura publikacije, 2002 (Novi Sad : Futura publikacije). 221 str. : ilustr. ; 24 cm.
(Serie Oral histories ; 5)
2003.
Vivisect : dokumenti o izlobi Krv i med Rona Haviva u Novom Sadu = documents on Ron Havivs exhibition Blood and honey in Novi Sad / [priredila Marija
Gajicki ; autori tekstova Svenka Savi, Vesna Nikoli-Ristanovi, Majkl Goldfarb,
Marija Gajicki ; autor ratnih fotografija Ron Haviv ; autor fotografija sa izlobe u
Novom Sadu Smiljka Vukeli ; prevod na engleski jezik Nataa Miokovi, Jelena Milojkovi]. Novi Sad : Vojvoanka, regionalna enska inicijativa : Yutopag,
2003 (Novi Sad : Yutopag). 1 omot (2 knj., 1 DVD-ROM): ilustr. ; 20 x 22 cm
Sadraj: Marija Gajicki: Dokumenti o izlobi Krv i med Rona Haviva u Novom
Sadu (3); Marija Gajicki, Studija sluaja (9); Svenka Savi, Ron Haviv: Krv i med
na fotografijama i u reima (25); Vesna Nikoli-Ristanovi, Drutveno-istorijski
kontekst, viktimizacija i dosadanji proces istine i pomirenja u Srbiji (49); Majkl
Goldfarb, Krv i med se vraa u Srbiju (69); Marija Gajicki, Dokumenti o ratu (71);
Hronologija dogaaja (77); Originalni potpisi fotografija (87); Indeks (95).
2004.
Jeziki izazovi Vojvodine Evropi : zbornik / [prireivai Danica Stefanovi, Danica Todorov, Svenka Savi]. Novi Sad : Pedagoki zavod Vojvodine, 2004
(Veternik : Grafo impeks). 94 str., [2] str. s tablama (fotogr.) ; 23 cm.
Sadraj: ta je Evropski dan jezika? (7); Plenarna predavanja (9); dr Ranko Bugarski,
Evropa i jezici (11); dr Jovan Komi, Jezik i nacionalni identitet (17); dr Svenka Savi,
Standardizacija romskog jezika: (ne)mogunost obrazovanja romske dece na maternjem
jeziku kod nas (34); Milica Braci, Gestovni govor (43); Milica-Mima Ruii, Jezikom protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom (48), Danica Todorov, Jezika ljudska
prava uloga ombudsmana (51); Danica Stefanovi, Stanje i (ne)mogunosti uenja
maternjeg jezika u osnovnim i srednjim kolama u Vojvodini (55); Diskusije (59); dr
Dubravka Vali, Jezik mrnje u predizbornim kampanjama u Srbiji prezentovanim u
elektronskim medijima (61); Arpad Vicko, Dan evropskih jezika, 2004 (65); dr Melanija
Mike, Projekat Razvijanje i negovanje maternjeg i nematernjeg jezika i interkulturalnosti kod dece u Vojvodini (69); Zakljuci i preporuke sa konferencije (73); Prilozi (81);
Program preformansa Za jezik vie (83); European day of languages (84); Saeci na
engleskom jeziku (88); Biografije autora (93); Fotografije (95).
19
Rromnja : trajo purane Rromnjango ande Vojvodina / Svenka Savi thaj Marija
Aleksandrovi, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovi ; [nakhada pe romani hib
Jelena Jovanovi]. Novi Sad : Futura publikacije, 2004 (Novi Sad : Futura
publikacije). 213 str. : fotogr. ; 24 cm.
ena sakrivena jezikom medija : kodeks neseksistike upotrebe jezika / Svenka
Savi. [Novi Sad]: Futura publikacije, [2004] ([Novi Sad] : Futura publikacije).
48 str. ; 23 cm.
Sadraj: Uvod: situacija (3); Istraivanje (9); Literatura (39); Beleka o autorki (42);
Dodatak - Egon Fekete (45).
2006.
kola romologije / priredile Svenka Savi i Veronika Mitro. Novi Sad : Futura
publikacije: enske studije i istraivanja, 2006 (Novi Sad : Futura publikacije).
186 str. : ilustr. ; 23 cm.
Sadraj : I Intro: Predgovor (Svenka Savi i Veronika Mitro) (7); ta prethodi koli romologije na Univerzitetu u Novom Sadu? (Jadranka Stojanovi) (8); Zato je
potrebna standardizacija romskog jezika: put do stvaranja nacionalne elite (Svenka
Savi) (10); Azbuka ili abeceda (11); Gurbetski i arlijski dijalekat (12); Budunost
romskog jezika: U susret politici lingvistikog pluralizma (Yaron Matras) (14); Zakljuci i preporuke (14); Jezika prava kao ljudska prava (15); Izazov planiranja
jezika (16); Tekoe u planiranju romskog jezika (17); Regionalna kodifikacija romskog jezika: Kratak pregled (17); Znaenje rei pluralizam (23); Uticaj na razvoj
resursa (27); Implikacije na izradu programa (29); Uloga eksperata i podrka spolja
(32); Perspektive (33); Romski jezik: uvodni pregled (Dieter W. Halwachs) (34);
1. Poreklo i pripadnost (34); 2. Klasifikacija i podvrste (37); 3. Struktura romskog
jezika (39); 4. Romska sociolingvistika (54); Bibliografija (66); II kola romologije
1. na Univerzitetu u Novom Sadu Od inicijative do prvih predavanja; Inicijativa
za pokretanje kole romologije na Univerzitetu u Novom Sadu (70); Predlog, kola romologije: jezik, knjievnost, istorija i kultura Roma (72); Opis projekta (74);
Plan i program u zimskom semestru kolske 2004-2005. godine (81); Predavai/ce
(82); Lista upisanih studenata/kinja (84); Prisustvovanje upisanih studenata/kinja na
pojedinim modulima (87); Prisustvovanje osoba koje nisu upisane u kolu romologije na pojedinim modulima (89); Biografije diplomiranih studenata/kinja kole
romologije 1 (90); Ostvaren program rada (96); Izvetaji o radu istraivakih grupa (98); Jedan primer istraivakog zadatka iz usmene knjievnosti (101); Pitanja
na zavrnom testu (111); Evaluacija kole romologije 1 (113); Programski izvetaj
(116); III kola romologije 2 na Univerzitetu u Novom Sadu: Provera i iskustva i
nova saznanja Konkurs za upis u kolu romologije 2 (123); Plan i program u zimskom semestru kolske 2005-2006. godine (124); Nastavni program (126); Spisak
upisanih studenta/kinja na pojedinim modulima (138); Prisustvovanje osoba koje
nisu upisane u kolu romologije na pojedinim modulima (139); Biografije diplomi-
20
DISKURS I DISKURSI
ranih studenata/kinja kole romologije 2 (142); Lista predavaa/ica i organizatora/
ki (145); Biografije predavaa/ica (146); Lista podeljene literature (148); Zavrni
test (150); Evaluacija kole romologije 2 (151); Izvetaj Univerziteta (154); Iskustvo jednog obrazovnog programa za Rome u Maarskoj (160); IV Deset pitanja o
budunosti kole romologije na Univerzitetu u Novom Sadu (166); V Literatura o
Romima (172).
Vajdasgi magyar nk lettrtnetei / szerkesztk Svenka Savi s Veronika Mitro ; munkatrsak Csonka ron, Csor gnes, Csor Anna, Dvid Csilla, Ankica
Dragin, Ember Vlaji Valria, Erds Kovean Gyrgyi, Komromi Mria, Papp
Gabriella, Stany Tth Gizella, Szab Judit. jvidk : Futura Publikcik: Ni
Stdiumok s Kutatsok, 2006 (Novi Sad : Futura publikacije). - 268 p. : ill.; 23 cm.
Womens identities in Vojvodina : 1920-1930 / ed. [and interviews done by] Svenka Savi ; [photos Ana Lazuki]. - Novi Sad : Futura publikacije, 2006 (Novi Sad:
Futura publikacije). - 128 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Serie Oral histories ; 11)
2007.
Romkinje 2 / priredila Svenka Savi ; saradni(k)ce Ivana urin, Stanka Dimitrov, Danica Jovanovi, Danijela Jovanovi, Jelena T. Jovanovi, Jelena M. Jovanovi, Slaana Jovanovi, Ranka Kneevi, Veronika Mitro, Danica Novakovi,
Zajda Osmanovi, arko Savi, Marina Simeunovi ; [fotografije Aleksandra
Erdeljan]. Novi Sad : Futura publikacije : enske studije i straivanja Mileva
Mari Ajntajn, 2007 (Novi Sad : Futura publikacije). 214 str. : fotogr. ; 24
cm. (Edicija ivotne prie ena)
ivotne prie ena u Vojvodini: Hrvatice, Bunjevke, okice : (1919-1955) / priredila Svenka Savi sa saradnicama Milica Braci, Bojana Gui, Suzana Lukovnjak, Slavica Mamuzi, Bojana Medi Vujani, Danica Novakovi, Alenka
Oreanin, Sara Savi-Jeveni, Nina Stanimirov-Veri, Tamara Stojkovi, Ivana
Strugar-Varga, Marija Vojvodi, Ljiljana ivkovi-Tarka. Novi Sad : Futura
publikacije : enske studije i istraivanja, 2007 (Novi Sad : Futura publikacije).
235 str. : fotogr. ; 24 cm. (Edicija ivotne prie ena)
2008.
A to u ti ja jadna priat--- : ivotne prie ena / priredile Svenka Savi, Veronika Mitro, Sara Savi, Marijana anak. Novi Sad : Futura publikacije : enske
studije i istraivanja, 2008 (Novi Sad : Futura publikacije). 590 str. : ilustr. ; 24
cm. (Edicija ivotne prie ena : (1915-1980))
Akademskim obrazovanjem do romske elite / priredile Svenka Savi i Milana
Grbi; [saradnici Aleksandrovi Marija, Balinovi Aleksandar, Belji Milan, Jo21
vanovi Aleksandar, Jovanovanovi [tj. Jovanovi] ore, Jovanovi M. Jelena,

Jovanovi T. Jelena, Jovanovi Tanja, Mihajlovi Romeo, Nikoli Jelica, Nikoli
Ruica ; fotografije Branislav Lui i Vitomir Dimi]. Novi Sad : Univerzitet :
enske studije i istraivanja : Futura publikacije, 2008 (Novi Sad : Futura publikacije). 144 str. : ilustr. ; 24 cm
Jelica Rajai apakovi / priredila Svenka Savi. Novi Sad : enske studije
i istraivanja: Zavod za ravnopravnost polova : Futura publikacije, 2008 (Novi
Sad: Futura publikacije). 90 str. : ilustr.; 24 cm. (Edicija ivotne prie ena)
2009.
Rod i jezik / priredile Svenka Savi ... [et al.]. Novi Sad : enske studije i istraivanja : Futura publikacije, 2009 (Novi Sad : Futura publikacije). 189 str. :
ilustr. ; 24 cm.
Sadraj: Prvi deo: Predgovor (5); Rod i jezik, Svenka Savi (7); Drugi deo: Registar
imenovanja ena, Gordana tasni i Veronika Mitro (35); Trei deo: Interpretacija
podataka iz Registra: jedan od moguih pristupa odredinici vraara i srodnim reima, Marijana anak (133); etvrti deo: Dodaci (165); Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima (166); Vodi za upotrebu rodno neutralnog jezika UNESCO 1999.
(172); Selektivna bibliografija: jezik i pol (183); Biografije saradnica (188).
Rodna perspektiva u meureligijskom dijalogu u XXI veku / priredile Svenka Savi i Rebeka Jadranka Ani. Novi Sad : Futura publikacije : enske studije i
istraivanja, 2009 (Novi Sad : Futura publikacije). 294 str. : ilustr. ; 26 cm.
ivotne prie ena s invaliditetom u Vojvodini / priredile Milica Braci, Milica
Mima Ruii-Novkovi, Svenka Savi ; [fotografije Aleksandra Erdeljan].
Novi Sad : Centar iveti uspravno : Zavod za ravnopravnost polova : Udruenje
graana enske studije i istraivanja : Futura publikacije, 2009 (Novi Sad : Futura publikacije). 220 str. : fotogr. ; 24 cm.
2010.
Kultura, drugi, ene / urednice Jasenka Kodrnja, Svenka Savi, Svetlana Slapak. Zagreb : Institut za drutvena istraivanja : Hrvatsko filozofsko drutvo :
Plejada, 2010.
ivotne prie Rumunki u Vojvodini: 1921-1880. Novi Sad : Futura publikacije :
enske studije i istraivanja, 2010, 160 str. (u koautorstvu sa Laurom Spariosu) (u
tampi).
22
DISKURS I DISKURSI
PRILOZI U SERIJSKIM PUBLIKACIJAMA, MONOGRAFIJAMA

I ZBORNICIMA RADOVA
1965.
Struktura dveju pesama Momila Nastasijevia // Prilozi prouavanju jezika (Novi
Sad). ISSN 0555-1137. Br. 1, str. 101-112 (objavljeno pod Svenka Vasiljev
diplomski rad).
1967.
Lingvistika i poetika Romana Jakobsona // Polja (Novi Sad). ISSN 0032-3578.
God. 13, br. 105/106 (maj-jun 1967), str. 13 (prikaz).
1970.
Sintaksike konstrukcije s pridevima u srpskohrvatskom knjievnom jeziku // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad). ISSN 0555-1137. Br. 5, str. [81]-110 (magistarski rad).
1971.
Vera Luki, Deji govor (Institut za pedagogiju, Beograd) // Pedagoka stvarnost
(Novi Sad). ISSN 0553-4569. God. 17, br. 8, str. 469-472 (prikaz).
1972.
Principi jezikih univerzalija i jedan vid govornog razvitka na ranom uzrastu //
Psihologija (Beograd). ISSN 0048-5705. God. 5, br. 1/2, str. [68]-72 (u koautorstvu sa Smiljkom Vasi).
Razvoj nominalne sintagme sa odredbom u dejem govoru // Junoslovenski filolog
(Beograd). ISSN 0350-185X. God. 29, br. 1/2, str. 305-325 (u koautorstvu sa
Melanijom Mike).
Savremena problematika opte i primenjene lingvistike // Savremeno obrazovanje: bilten za unapreenje opteg obrazovanja AP Vojvodine (Beograd). God.
8, br. 3/4, str. 137-147.
Smiljka Vasi Razvitak artikulacije kod dece od 3 do 9 godina (Nauna knjiga,
Beograd) // Pedagoka stvarnost (Novi Sad). ISSN 0553-4569. God. 18, br. 1,
str. 62-65 (prikaz).
23
Usvajanje prvog lica jednine u dejem govoru // Psihologija (Beograd). ISSN

0048-5705. God. 5, br. 1/2, str. [59]-67.
1973.
Jedan vid imitacije i kreacije u dejem govoru na ranom uzrastu // Predkolsko dete
(Zagreb). ISSN 0350-1957. God. 3 (13), br. 1-2, str. [47]-59.
Neka teorijska i praktina pitanja uenja itanja na ranom uzrastu // Predkolsko
dete (Zagreb). ISSN 0350-1957. God. 3 (13), br. 4, str. 318-328 (u koautorstvu
sa Mirjanom Joci).
Neke karakteristike dijaloga blizanaca // Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja (Beograd). ISSN 0579-6431. Br. 6, str. 113-123 (u koautorstvu sa Mirjanom Joci).
Praktina primena istraivanja u oblasti dejeg govora // Savetovanje o drutvenim i strunim aspektima zatite dece do 3 godine u dejim ustanovama: zbornik
radova. Beograd, 1973. Str. 158-161.
Ranko Bugarski, Jezik i lingvistika (Beograd, Nolit) // Polja (Novi Sad). ISSN
0032-3578. God. 19, br. 169 (mart 1973), str. 23 (prikaz).
1974.
Institut za lingvistiku, Novi Sad, Yugoslavia: a) Child language syntax from one
to three. b) The acquisition of reading in early childhood // Journal of Child Language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 2, no. 2, str. 195-198 (u koautorstvu sa Mirjanom Joci).
Jedan vid imitacije i kreacije u dejem govoru na ranom uzrastu // Pedagogija (Beograd). ISSN 0031-3807. God. 12, br. 3.
Noun phrase expansion in child language // Journal of Child language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 1, no. 1, str. 107-110 (u koautorstvu sa Melanijom
Mike).
O nekim modelima sticanja jezika // Modeli u sintaksi dejeg govora / knjigu priredile M. Joci i S. Savi. Novi Sad : Institut za lingvistiku, 1974. Str. 9-39.
Odin iz vidov podranija i tvorestva v jazyke detej rannego vozrasta // Pedagogika (Beograd). T. 3, str. 163-176.
One Form of Imitation and Creation in Child Speech among Young Children //
Pedagogy (Beograd). Br. 3, str. 148-160.
24
DISKURS I DISKURSI
Sintaksika istraivanja u dejem govoru // Modeli u sintaksi dejeg govora /

knjigu priredile Mirjana Joci i Svenka Savi. Novi Sad : Institut za lingvistiku,
1974. Str. 139-147.
1975.
Aspect of Adult Child Communication: The problem of Question Acquisition //
Journal of Child Language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 2, no. 2, str.
555-564.
Jan Baudoin de Courtenay (1974). Spostrzezenia nad jezykiem dziecka (wybor i
opracowanie Maria Chmura-Klektowa) // Journal of Child language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 2, no. 2, str. 326-329.
Jezik dece prema jeziku literature za decu // Detinjstvo (Novi Sad). ISSN 03505286. God. 1, br. 3 (zima 1975), str. 239-243.
Psiholingvistika i razvoj govora: usvajanje enklitikog sistema u srpskohrvatskom
jeziku // Knjievnost i jezik (Beograd). ISSN 0454-0689. God. 22, br. 2, str.
245-266.
Some features of dialogue between twins // Linguistics (New York). ISSN 00243949. Vol. 12, no. 153, str. 33-54 (u koautorstvu sa Mirjanom Joci).
1976.
Development of Relative Clauses in Child Language // Proceedings of the Fourth
International Congress of Applied Linguistics / edited by Gerhard Nickel. Stuttgart: Hochschulverlag, 1976. Str. 204. (Abstract)
Funkcija pitanja koja odrasli upuuju deci // Jezik u drutvenoj sredini : zbornik
radova sa konferencije Jezik i drutvo / uredili Ranko Bugarski, Vladimir Ivir,
Melanija Mike. Novi Sad : Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
1976. Str. 113-120.
The Functioning of Twin Language in Adult-Child Communication: Preliminary
Observations on Serbo-Croatian Material // Akten des 1. Salzburger Kolloquiums
ber Kindersprache (Salzburg vom 6. bis 8. Dezember 1974). Tbingen : Verlag
Gunter Narr, 1976. Str. 303-314.
1977.
Quelques fonctions des questions poss par les adultes aux jeunes enfants // La
gense de la parole : symposium de lAssociation de psychologie scientifique de
25
langue francaise (16e session, 1975) / par J. P. Bronckart ... [et al.], avec la participation de J. Beaudichon ... [et al.]. Str. [231]-240.
The First Yugoslav Conference on Psyholinguistics (Zagreb, 19-20 November
1976) // International Journal of Psycholinguistics (The Hague). Vol. 4-2 [8],
str. 93-95.
1978.
A. B. Zaporozhetz and M. I. Lisina (eds.), Razvitie obscenija u doskoljnikov: harakteristika osnovnyh form obscenija so vzroslymi u detej ot rozdenija dp 7 let //
Journal of Child Language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 6, no. 1, str.
28-30 (prikaz).
Aquisition of Speech by Twins: Critical Review of Published Opinions // International Journal of Slavic Linguistics (Los Angeles). ISSN 0538-8228. Vol. 3, no.
3, str. 333-354.
Do Grammatical and Communicative Competence Develop in Parallel Fashion during the Process of Language Acquisition by Children // Proceedings of the 12th
International Congress of Linguistics / editors Wolfgang U. Dressler, Wolfgang
Meid. Vienna : Innsbrucker Beitrge zur Sprachwissenschaft, Innstitut fr Sprachwissenschaft der Universitt Innsbruck. Str. 716-720.
Govor u prenosu fudbalske utakmice preko radija i televizije: uporedna analiza
// Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije (Beograd).
ISSN 0350-8757. Br. 2, str. 143-154.
Mother-Child Verbal Interaction: The Functioning of Completions in the Twin Situation // Journal of Child Language (Cambridge). ISSN 0305-0009. Vol. 6,
no. 1, str. 153-158.
Psycholinguistics meetings in Europe (Summer Winter 1977) // International
Journal of Psycholinguistics (The Hague). Vol. 5-1 [9], str. 83-85.
Strategies Children Use to Answer Questions Posed by Adults (Serbocroation
speaking Children from 1 to 3) // The Development of Communication / edited by
Natalie Waterson and Chaterine Snow. Chichester : John Wiley & Sons, 1978.
Str. 217-225.
1980.
Weeks, T. E. (1979), Born to Talk // Applied Linguistics. ISSN 0142-6001. Vol.
1, no. 2 (prikaz).
26
DISKURS I DISKURSI
1981.
Usvajanje drugog jezika u prirodnoj sredini: neke osobine indirektnog input govora
// Godinjak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije (Beograd).
ISSN 0350-8757. Br. 4/5, str. 151-154.
1982.
Mati, R. (1982), Metode i oblici rada na razvoju govora dece od roenja do polaska u kolu // Predkolsko dete (Zagreb). ISSN 0350-1957. Br. 3.
Neki aspekti oslovljavanja u govoru dece predkolskog uzrasta // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad). ISSN 0555-1137. Br. 18, str. [5]-26 (zajedno sa Ivonom
ibreg).
Universal and particular in lexical innovation by preschool children // Abstract
of papers to be read at the meeeting (Societas
Linguistica Europaea (SLE) 15th annual meeting in Athens, 8-11 september 1982).
Athens : The local organizing committee, 1982.
Usvajanje i razumevanje termina za oznaavanje rodbinskih odnosa // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad). ISSN 0555-1137. Br. 18, str. 27-32 (zajedno sa
Anom Marjanovi).
1983.
Jezik pozorinih kritika Elija Fincija // Pozorina predstava i jezik kritike / 5. meunarodni simpozijum pozorinih kritiara i teatrologa, 29. i 30. maj 1982. ; [organizatori] Sterijino pozorje i Meunarodna asocijacija pozorinih kritiara ; ur.
Jovan Hristi. Novi Sad : Sterijino pozorje, 1983. Str. 90-95.
Mogunost i nemogunost interdisciplinarnog rada // Dnevnik (Novi Sad). ISSN
0350-7556. God. 42, 2. jun 1983.
Problemi pragmatike sinonimije u diskursu // Nauni sastanak slavista u Vukove
dane (Beograd). ISSN 0351-9066. Br. 12, 1, str. 31-35.
Terminoloki problemi u jugoslovenskoj psiholingvistici // Zbornik radova / II simpozijum Kontrastivna jezika istraivanja Novi Sad, 10. i 11. decembar 1982.
Novi Sad : Filozofski fakultet, 1982. Str. 139-144.
1984.
Leksike novotvorine kod predkolske dece // Suvremena lingvistika (Zagreb).
ISSN 0586-0296. Br. 26/27, str. 53-60.
27
Mogunosti i nemogunost interdisciplinarnog rada na naem Univerzitetu // Mesto

i uloga nauke u naem drutvu : zbornik radova. Novi Sad : Udruenje univerzitetskih nastavnika i drugih naunih radnika SAP Vojvodine, 1984. Str. 61-63.
Narativna sposobnost kod jednojezine i dvojezine dece // Dvojezinost: individualne in druebne razsenosti / ur. A. Neak-Luk i I. trukelj. Ljubljana : Drutvo
za primenjenu lingvistiku SR Slovenije, 1984. Str. 281-287 (u koautorstvu sa
Milanom Cvetkoviem).
Pragmatiki aspekti nomina agentis // Nauni sastanak slavista u Vukove dane (Beograd). ISSN 0351-9066. Br. 13, 1, str. 247-258.
Principi razumevanja znaenja novih rei u srpskohrvatskom jeziku kod odraslih
i dece starijeg osnovnokolskog uzrasta // Knjievnost i jezik (Beograd). ISSN
0454-0689. God. 31, br. 1, str. 39-51.
Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku // Leksikologija i leksikografija: zbornik radova. Novi Sad : Matica srpska, 1984. Str. [161]-170.
1985.
Dvojezinost i razvoj // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 44, br.
290, 18. jul 1985, str. 13. (Kultura umetnost nauka)
Iz pragmatike glagolskih oblika u srpskohrvatskom jeziku: upotreba prezenta i perfekta u pripovedanju // Nauni sastanak slavista u Vukove dane (Beograd). ISSN
0351-9066. Br. 14, 2, str. 87-95.
Pragmatic aspects of the gendre of occupational terms in Serbo-Croatian // Arbejdspapirer (Aarhus) (Aarhus Universitet. Slavisk institut). Vol. 1, str. 1-13.
Psycholinguistics in Yugoslavia // AILA Commission on Psychlinguistics Newsletter
(Kassel). Vol. 5, no. 2, str. 13-16.
Summer School in Psycholinguistics (Brussels, July 14 August 3, 1985) // AILA
Commission on Psychlinguistics Newsletter (Kassel). Vol. 5, no. 3, str. 2-3.
1986.
Kako blizanci govore // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 45, 8.
oktobar 1986, str. 4 (Deji dnevnik).
Predgovor // Od druge do pete / Kornej ukovski. Beograd : Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1986. Str. 5-23.
28
DISKURS I DISKURSI
Psiholingvistika kod nas // Filologija (Zagreb). ISSN 0449-363X. Br. 14, str.
295-304.
Terminoloki problemi u jugoslovenskoj psiholingvistici // Zbornik radova / III
simpozijum Kontrastivna jezika istraivanja Novi Sad, 6. i 7. decembar 1985.
Novi Sad : Filozofski fakultet, 1986. Str. 139-144.
1987.
[etrnaesti] XIV meunarodni kongres lingvista u Berlinu // ivi jezici (Beograd).
ISSN 0514-7743. God. 29, sv. 1/4, str. 117-119.
Intercultural Linguistic Activities with Yugoslav Children Living Abroad: Inadequacy of the Domestic Research // Intercultural Education = Education interculturelle / [editor, editrice Olga Murdeva-kari ; translator Patricia Marsh-Stefanovska ; traductrice Jeanne Angelovska. - [S.l.] : OMER,Yugoslav National = Comite National Yugoslave ; Skopje : Faculty of Philosophy= Faculte de Philosophie,
1987. Str. 169-171.
Kada uiti strani jezik? // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 46, 15.
april 1987, str. 2 (Deji dnevnik).
Kako blizanci dobijaju imena // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God.
46, 1. april 1987, str. 3 (Deji dnevnik).
Pisma u upotrebi // Knjievnost i jezik (Beograd). ISSN 0454-0689. God. 34, br.
3/4, str. [183]-201 (u koautorstvu sa Ivanom Antoni).
1989.
Dokle smo doli? // Interkulturalizam kao oblik obrazovanja dece migranata / ur.
Svenka Savi. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike,
1989. Str. 8-42.
Elementi romske kulture u obrazovanju dece Roma // Jezik i kultura Roma / ur.
Milan ipka. Sarajevo : Institut za prouavanje nacionalnih odnosa, 1989. Str.
315-321 (u koautorstvu sa Oliverom Todorovi).
Language and Sex: Evidence from Serbo-Croatian // European Journal for Semiotic Studies (Wien). ISSN 1015-0102. Vol. 1 (3), str. [535]-555.
Psiholingvistika pitanja jezika dece migranata // Interkulturalizam u teoriji i praksi / ur. Inka trukelj. Ljubljana : Institut za sociologijo, 1989. Str. 35-60.
29
Psycholinguistics: Recent Studies // Yugoslav General Linguistics / ur. Milorad Radovanovi. Amsterdam : John Benjamins Publ. Co., 1989. Str. 321-344.
Vaspitno-obrazovni rad sa decom II i III generacije migranata // Interkulturalizam
u teoriji i praksi / ur. Inka trukelj. Ljubljana : Institut za sociologijo, 1989. Str.
88-109.
1990.
Kognitivna lingvistika // Zbornik radova / IV simpozijum Kontrastivna jezika
istraivanja Novi Sad, 8. i 9. decembar 1989. Novi Sad : Filozofski fakultet,
1990. Str. 399-403.
Obrazovanje dece Roma na SHJ u SR Srbiji // Romologija (Novi Sad). ISSN
1452-7693. Br. 1, str. 31-38.
1992.
Nek boja rije doe u na ivot: diskursne osobine propovedi // Zbornik Matice
srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN 0352-5724. God. 35, sv. 2,
str. [133]-159 (u koautorstvu sa Tadejom Vojnoviem).
Narrative Ability by Bilingual Children: Yugoslav Migrant Children in Germany //
Spesiallrerhgskolnes Informasjonssblad (Oslo). No. 3, str. 55-57.
Osobine viceva koje priaju deca: doprinos istraivanju dejeg folklora // Folklor u
Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Br. 6, str. 46-55.
Pragmatini aspekti vremena u naraciji u srpskohrvatskom standardnom jeziku //
Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad). ISSN 0374-0730.
Knj. 20, str. 149-155.
1993.
Dr Tadej Vojnovi, ofm. Velika biblijska konkordancija // Junoslovenski filolog
(Beograd). ISSN 0350-185X. Br. 49, str. [239]-247.
New Trends in Educational Policy in the Republic of Serbia, 1990 to Present //
Language Education for International Communication / eds. Dennis E. Ager, G.
Muskens, S. Wright . Clevedon ; Philadelphia : Multilingual Matters, 1993.
Str. 193-202 (u koautorstvu sa Zlatom Juki).
Program tipologije jezika // Glas Univerziteta (Novi Sad). ISSN 1451-7108.
God. 4, br. 12, str. 5.
30
DISKURS I DISKURSI
Velika biblijska konkordancija kao izvor za prouavanje predanja // Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Br. 7, str. 58-69.
1994.
A szeretet s a jindulat knyve (prikaz knjige Jezici, Ranko Bugarski, 1993, Matica srpska, Novi Sad) // Hd (Novi Sad). ISSN 0350-9079. vf. 58, sz. 9, str.
625-626.
Pragmatiki aspekti vremena u naraciji u srpskohrvatskom standardnom jeziku //
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN 0352-5724.
God. 37, str. 543-550.
Rezension: Vojnovi, Tadej: Groe Bibelkonkordanz, Bd. I-II, Zagreb // Zeitschrift
fr Balkanologie (Wiesbaden). ISSN 0044-2356. Jg. 30, h. 2, str. 238-244.
Standard and nonstandard in institutional dialogues in Serbo-Croatian language //
Sprachlicher Standard und Substandard in Sudosteuropa und Osteuropa (Beitrage
zur Symposion von 12.-16. Oktober 1992, in Berlin) / ur. N. Reiter & U. Hinrichs.
Wiesbaden : Harrassowitz Verlag. Str. [289]-303.
Usvajanje i upotreba brojeva: jezike, kognitivne i kulturne osnove // Folklor u
Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Br. 8, str. 103-109.
1995.
Another Example of (Non)Visibility of Women in a Textbook // Linguistics with
a human face: Festschrift fr Norman Denison zum 70. Geburtstag / herausgegeben von Karl Sornig ... [et al.]. Graz : Institut fr Sprachwissenschaft der
Universitt Graz, 1995. Str. 359-364.
Dekada ene (1985-1995) na naem Univerzitetu // Glas Univerziteta (Novi Sad).
ISSN 1451-7108. God. 5, br. 30, str. 7.
Discourse features of Curses // Zeitschrift fur Balkanologie (Wiesbaden). ISSN
0044-2356. Jg. 31, h. 1, str. 128-149.
Diskursne osobine kratkog perfekta // Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN 0352-5724. God. 38, sv. 1, str. 99-112.
Diskursne osobine privatnih pisama Mileve Ajntajn (Mari) i Alberta Ajntajna //
Flogiston (Beograd). ISSN 0354-6640. God. 1, br. 1, str. [63]-78.
From Multilingual to Monolingual Vojvodina: The Case of the Gypsies // Grazer
Linguistische Studieni (Graz). ISSN 1015-0498. Vol. 43, str. 95-103.
31
Istraivanje savremenog gradskog kompleksa: diskursne osobine psovki // Nauni

sastanak slavista u Vukove dane (Beograd). ISSN 0351-9066. Br. 23, 2, str.
161-176.
Jezik i pol: istraivanja u svetu // enske studije (Beograd). ISSN 0354-6942.
Br. 1, str. 150-169.
Jezik i pol (II): istraivanja kod nas // enske studije (Beograd). ISSN 03546942. Br. 2/3, str. 228-244.
Jo jedan primer (ne)vidljivosti ene u udbeniku // Feministike sveske (Beograd).
ISSN 0354-3595. Br. 3/4, str. 223-226.
Konferencija ena o bivoj Jugoslaviji 31. maj 2. jun eneva (vajcarska) // Feministike sveske (Beograd). ISSN 0354-3595. Br. 3/4, str. 9-10.
Mogunost interdisciplinarnog istraivanja jezika: dvadeset dve godine organizovanog istraivanja psiholingvistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
(1971/72 1993/4) // Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad).
ISSN 0374-0730. Knj. 23, str. 31-37.
Plan i program kursa Jezik i pol // Feministike sveske (Beograd). ISSN 03543595. Br. 3/4, str. 216-220.
ena na frontu: Alen Polc (1995), Jedno poglavlje iz moga ivota, Matica srpska,
Novi Sad // Feministike sveske (Beograd). ISSN 0354-3595. Br. 3/4, str. 233237.
1996.
Another Example of (Non)Visibility of Women in a Textbook // Zeitschrift fur Balkanologie (Wiesbaden). ISSN 0044-2356. Jg. 32, h. 2, str. 227-232.
Discourse Features of Radio reports from the Battlefield // Sprache und Politik
/ herausgegeben von Helmut Schaller. Mnchen : Sdosteuropa-Gesellschaft,
1996. Str. [165]-175 (u koautorstvu sa Dubravkom Vali-Nedeljkovi).
Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu // Ka jeziku mira : [prilozi za
Meunarodni nauni skup Ka jeziku mira, Beograd 17-18. marta 1995.] / priredio Boidar Jaki. Beograd : Forum za etnike odnose, 1996. Str. 221-244.
Predgovor // Osnovni principi prevoenja religijske terminologije / ur. S. Savi.
Novi Sad : Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i ostvarivanje prava nacionalnih manjina, 1996. Str. 1-3.
32
DISKURS I DISKURSI
Put od Mileve Mari-Ajntajn: privatna pisama // enske studije (Beograd).

ISSN 0354-6942. Br. 4, str. 117-138.
Religijski diskurs // Osnovni principi prevoenja religijske terminologije / ur. S.
Savi. Novi Sad : Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i ostvarivanje prava
nacionalnih manjina, 1996. Str. 10-20.
Uporedna analiza diskursa malih oglasa: srpskohrvatski i engleski // Zbornik radova / V simpozijum Kontrastivna jezika istraivanja, Novi Sad, 9. i 10. decembar
1994. Novi Sad : Filozofski fakultet, 1996. Str. 207-212 (u koautorstvu sa
Vladislavom Felbabov).
Viejezinost kao opta norma : jezici i nauka o jeziku u XXI veku // Dnevnik
(Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 55, br. 17798 (14. avgust 1996), str. 15.
1997.
Diskursne osobine izjava sauea // Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN 0352-5724. God. 40, sv. 2, str. 259-266.
Evropski enski koled u Boldernu (vajcarska) // Feministike sveske (Beograd).
ISSN 0354-3595. Br. 9/10, str. 310-312.
Nove rei u poeziji Momila Nastasijevia // Obnost i mnogoobrazie na slavjanskite ezici / ur. Lili Lakova. Sofija : Akademicno slavisticno druzestvo, 1997.
Str. 245-258.
Ortografija i terminologija u tekstovima u baletu // Jezik danas (Novi Sad).
ISSN 0354-9720. God. 1, br. 4, str. 10-13.
Pomirenje: Boja milost i izvor novog ivota // Republika (Beograd). ISSN 03547973. God. 9, br. 169/170.
Predgovor // Rikoet rei : jezika analiza radijskih izvetaja sa ratita / Dubravka
Vali-Nedeljkovi. Beograd : Argument, 1997. Str. 7-11.
ta je za Srpsku pravoslavnu crkvu Solidarnost sa enama? // Republika (Beograd). ISSN 0354-7973. God. 9, br. 171 (u koautorstvu sa Nadedom etkovi
i Jelkom Kljaji Imsirovi).
1998.
Apel povodom teksta Zakona o univerzitetu // Nezavisni (Novi Sad). ISSN
0354-3234. 24. juli 1998, str. 15.
33
Apel povodom teksta Zakona o univerzitetu // Nezavisni (Novi Sad). ISSN

0354-3234. 6. novembar 1998.
Autonomne enske grupe u Vojvodini Mapa enske mree za Vojvodinu // Nezavisni (Novi Sad). ISSN 0354-3234. 21. avgust 1998, str. 27.
Diskursne osobine itulja // Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi
Sad). ISSN 0352-5724. God. 41, sv. 2, str. [141]-152.
Izbori u Crnoj Gori u ogledalu grafita // Feministike sveske (Beograd). ISSN
0354-3595. Br. 11/12, str. 32-36.
Konverzacija preko telefona // Jezik danas (Novi Sad). ISSN 0354-9720. God.
2, br. 7, str. 7-11.
Kultura pol jezik // Feministike sveske (Beograd). ISSN 0354-3595. Br.
11/12, str. 113-130.
Nazivi privatnih radnji u Novom Sadu : psiholingvistiki pristup // Godinjak
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (Novi Sad). ISSN 0374-0730. Knj. 26,
str. 13-21.
Renik psovki i pogrdnih izraza u srpskohrvatskom jeziku // Opscena leksika :
zbornik radova / priredio Nedeljko Bogdanovi. Ni : Prosveta, 1998. Str.
134-147.
Vie od debate / Svenka Savi. Novi Sad : Srednjekolski debatni program,
1998 ([s. l. : s. n.]). 32 str. : tabele ; 22 cm (broura)
ena sakrivena jezikom medija: Kodeks neseksistike upotrebe jezika // enske
studije (Beograd). ISSN 0354-6942. Br. 10, str. 89-132.
1999.
Interpretacija biblijskog teksta iz perspektive feministike teologije: 'Daj mi piti!'
Razgovor Isusa sa enom iz Samarije // Feministika teologija : zbornik referata
sa Meunarodne konferencije Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi
Sad, 6-7. 11. 1998. / priredila Svenka Savi. Novi Sad : Futura publikacije,
1999. Str. 62-82.
Ispovest pobunjenika (Nadeda etkovi: Plava arapa: u otkrivanju identiteta
Svetlane Knjazev Adamovi) // Nezavisni (Novi Sad). ISSN 0354-3234. 19.
novembar 1999, str. 47 (prikaz).
34
DISKURS I DISKURSI
Obrazovanje Roma na maternjem jeziku // Kreativno vaspitanje (Beograd).

ISSN 1450-5134. Br. 4, str. 31-33.
Osnovni principi deskripcije razgovornog jezika: korpus lingvistika // Aktuelni
problemi gramatike srpskog jezika : zbornik radova sa drugog, meunarodnog,
naunog skupa Aktuelni problemi gramatike srpskog jezika / redakcija Milka
Ivi... [i dr.] ; glavni urednik Judita Planko. Subotica: Gradska biblioteka ;
Beograd : Narodna biblioteka Srbije : Institut za srpski jezik SANU, 1999. Str.
[85]-94.
Pogovor: Elementi za jednu feministiku teologiju u Jugoslaviji // Feministika
teologija : zbornik referata sa Meunarodne konferencije Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi Sad, 6-7. 11. 1998. / priredila Svenka Savi. Novi
Sad : Futura publikacije, 1999. Str. 194-203.
Uvod // Feministika teologija : zbornik referata sa Meunarodne konferencije
Feministika teologija: od teorije u praksu, Novi Sad, 6-7. 11. 1998. / priredila
Svenka Savi. Novi Sad : Futura publikacije, 1999. Str. 3-4.
enski pokret u Beogradu (Marina Blagojevi, Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90-tih, enske studije, 1998) // Dnevnik (Novi Sad).
ISSN 0350-7556. God. 58, 17. mart 1999, str. 18 (prikaz).
2000.
Diskursne osobine konkurencije jezikih sredstava: doprinos razgovornoj normi
// Nauni sastanak slavista u Vukove dane (Beograd). ISSN 0351-9066. Br.
29, 1, str. 257-263.
Prilozi za istoriju ekumenizma u Jugoslaviji // Respect Equality-Dialogue and
Women Interfaith: Druga evropska enska meuverska konferencija (Sarajevo,
septembar 2000) / ur. Mira Poljakovi. Subotica : Jevrejska optina, 2000. Str.
12-16 (dvojezino: srpsko engleski).
Tradicionalno i moderno u srpskoj lingvistici // Lingvistike aktuelnosti (Beograd). ISSN 1450-9083. God. 1, br. 3, str. 86-93.
2001.
Mileva Mari Ajntajn // Znamenite ene Novog Sada. [Knj.] I / urednica Gordana Stojakovi. Novi Sad : Futura publikacije, 2001. Str. 163-165.
Ukupni hronoloki podaci o korpusu ivotnih pria ena: hronoloki redosled //
Vojvoanke : 1917-1931 : ivotne prie / priredila Svenka Savi ; [saradnice]
35
Melanija Damjan ... [et al.] ; [fotografije Branimir Lui, Stevan Lazuki]. Novi
Sad : Futura publikacije, 2001. Str. [3-6].
Uvod // Romkinje : biografije starih Romkinja u Vojvodini / Svenka Savi i Marija
Aleksandrovi, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovi. Novi Sad : Futura publikacije, 2001. Str. [5]-9.
Vojvoanke // Vojvoanke : 1917-1931 : ivotne prie / priredila Svenka Savi;
[saradnice] Melanija Damjan ... [et al.] ; [fotografije Branimir Lui, Stevan Lazuki]. Novi Sad : Futura publikacije, 2001. Str. 7-28.
2002.
Doprinos umotvorina standardizaciji romskog jezika // Prilozi za istraivanje tradicije Roma u Sremu / Jelena Jovanovi, Stanka Dimitrov, Sanja Jovanovi, Davor Jovanovi. Novi Sad: Futura publikacije, 2002. Str. 5-9.
Ideologija jezikoslovne elite // Lipar (Kragujevac). ISSN 1450-8338. God. 3,
br. 10, str. 7-9.
Isidora (1876-1929): moderna igra // Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i
prakse / priredila Marina Blagojevi. Beograd : Asocijacija za ensku inicijativu, 2002. Str. 455-460.
Jezikoslovci srpskog jezika udrueno podgrejavaju seksizam // INEC (Kotor).
ISSN 1800-5632. Br. 3, str. 18-20.
Kulturni obrazac zajednice pristojna ena // INEC (Kotor). ISSN 1800-5632.
Br. 4, str. 9.
Mileva (1875-1948): re na otvaranju biste Milevi Mari Ajntajn (27. jun 2002).
Neda (Topola, 19172001) // Neda : jedna biografija / priredila Gordana Stojakovi. Novi Sad : Futura publikacija, 2002. Str. 7-15.
Predgovor kuvaru // Prilozi za istraivanje tradicije Roma u Sremu / Jelena Jovanovi, Stanka Dimitrov, Sanja Jovanovi, Davor Jovanovi. Novi Sad : Futura
publikacije, 2002. Str. 30.
Seksizam u jeziku politika omalovaavanja // Mapiranje mizoginije u Srbiji:
diskursi i prakse / priredila Marina Blagojevi. Beograd : Asocijacija za ensku
inicijativu, 2002. Str. 65-86.
Spomenar // Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse / priredila Marina
Blagojevi. Beograd : Asocijacija za ensku inicijativu, 2002. Str. 505-508.
36
DISKURS I DISKURSI
The Road to Mileva Mari Einstain: Private Letters // Selected Papers : Belgrade Womens Studies Journal : Anniversary Issue 1992/2002 / editor Jelisaveta
Blagojevi & Duan orevi Mileusni. Beograd : Centar za enske studije,
2002. Str. 201-210.
Uvod // ene sa Kosova : ivotne prie Albanki / Elizabet Kestli. Novi Sad : Futura publikacije, 2002. Str. 13-14.
Zato treba pisati u enskom rodu titule i zanimanja ena? // ene na delu (Beograd). ISSN 1451-6837. Br. 15, str. 8-9.
ene iz manjinskih grupa u Vojvodini Pogled iz vizure ena iz veinskog naroda
// CMK informator (Novi Sad). ISSN 1451-1126. Br. 35/36, str. 8-20.
2003.
Akreditacija // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20209
(18. maj 2003), str. 11.
Codex // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20223 (1. jun
2003), str. 6.
Doslov (Predslov v srbine) : Slovakinje u Vojvodini ivotne prie ena // Slovenky : ivotn prbehy Sloveniek vo Vojvodine / priredila Antonia Ferkov.
Novi Sad : Futura publikacije, 2003. Str. 202-217 (u koautorstvu: Ferkova,
Antonia, Veronika Mitro).
Mak // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20202 (11. maj
2003), str. 12.
Nadimci // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20195 (4. maj
2003), str. 10.
Nazivi privatnih radnji // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br.
20185 (20. april 2003), str. 7.
Neokonzervativizam // INEC (Kotor). ISSN 1800-5632. Br. 7, str. 18.
Park // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20216 (25. maj
2003), str. 12.
Patriotizam // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. God. 61, br. 20178 (13.
april 2003), str. 11.
37
Pogovor: Ko su Rusini? // / priredila

i Veronika Mitro. Novi Sad : Futura publikacije, 2003. Str. 226-237.
Ron Haviv: Krv i med na fotografijama i u reima // Vivisect : dokumenti o izlobi
Krv i med Rona Haviva u Novom Sadu = documents on Ron Havivs exhibition Blood and honey in Novi Sad / [priredila Marija Gajicki ; autori tekstova
Svenka Savi, Vesna Nikoli, Ristanovi, Majkl Goldfarb, Marija Gajicki ; autor
ratnih fotografija Ron Haviv ; autor fotografija sa izlobe u Novom Sadu Smiljka
Vukeli ; prevod na engleski jezik Nataa Miokovi, Jelena Milojkovi]. Novi
Sad : Vojvoanka, regionalna enska inicijativa : Yutopag, 2003. Str. 25-48.
Uspostavljanje enskih studija na Univerzitetu u Novom Sadu (informacija) // INEC (Kotor). ISSN 1800-5632. Br. 7, str. 10-11.
Uvodne slovo // / priredila Marija Tot i Veronika Mitro. Novi Sad : Futura publikacije, 2003. Str. 5-18.
2004.
Butarne, zurale, korkore thaj bi dikhle // Rromnjaki zor = Snaga ene (Beograd).
ISSN 1820-0125. Gen. 7, str. 7.
Interkulturalnost u obrazovanju dece osnovnokolskog uzrasta: neka osnovna
terminoloka znaenja // CMK informator (Novi Sad). ISSN 1451-1126. Br.
54/56, str. 17-20.
Jezik i rod: politiki korektan govor s fokusom na seksizam u udbenicima osnovne kole // Gender perspektiva u nastavi: mogunosti i poticaji. Sarajevo : Fondacija Heinrich Boll, Regionalni ured, 2004. Str. 60-68.
Knjiga (kolumna) // ene na delu (Beograd). ISSN 1451-6837. Br. 11 (4. april
2004), str. 54-55.
Mrea enskih organizacija u Vojvodini (1997-2002): Nekoliko istorijskih podataka // Adresar enskih nevladinih organizacija / priredila Veronika Mitro. Novi
Sad : Futura publikacije, 2004. Str. 3-12.
Obiaji Roma u Vojvodini: babinje, svadba, smrt // Zbornik istraivakih radova
studenata Roma : [tim studenata i mentora / urednik Milena Mihajlovi]. Beograd : Centar za interaktivnu pedagogiju. CIP, 2004. Str. 35-76 (sa Veronikom
Mitro i saradnicima).
38
DISKURS I DISKURSI
Prva ien medyi ideolgiou a ludskym prvom Preo ensk tdi na univerzite? // Hlas udu (Novi Sad). ISSN 0018-2869. Ro. 61, . 1 (24. januar
2004), str. 2.
Psiholingvistiki kolokvijumi (tribine) : desetogodinji jubilej / urednice Svenka
Savi, Veronika Mitro, Dubravka Vali-Nedeljkovi. Novi Sad : Filozofski fakultet, 2004. [13 str.] ; 30 cm.
Recenzija // Baratiba / Ibrahim Osmani. Preevo : Multikulturalno centri Narajan ; Beograd : Fondi phravde amalipasor, 2004. Str. 3-4.
enska solidarnost naspram vojnih politikih prijetnji Gubitnici u vihoru zla //
Hrvatska rije (Subotica). ISSN 1451-4257. 30. travanj 2004, str. 5.
enske studije i istraivanja, Novi Sad // ene na delu (Beograd). ISSN 14516837. Br. 11 (4. april 2004), str. 16-17.
ivotne prie mladih Romkinja // Zbornik istraivakih radova studenata Roma :
[tim studenata i mentora / urednik Milena Mihajlovi]. Beograd : Centar za
interaktivnu pedagogiju. CIP, 2004. Str. 77-105 (u koautorstvu sa Veronikom
Mitro i saradnicima).
2005.
Ideologija jezikoslovne elite // Mapiranje mizoginije u Srbiji, diskursi i prakse.
Tom 2 / prire. Marina Blagojevi. Beograd : AIN Asocijacija za ensku
inicijativu, 2005. Str. 97-102.
Pristojne ene // Mapiranje mizoginije u Srbiji, diskursi i prakse. Tom 2 / prire.
Marina Blagojevi. Beograd : AIN Asocijacija za ensku inicijativu, 2005.
Str. 596-597.
Stanje uma u nadolazeim vremenima // INEC (Kotor). ISSN 1800-5632. Br.
10, str. 49-50.
ene i crkve // Crkva, drutvo i drava / [priredila Elizabeta Tenji]. Beograd :
Socijaldemokratski klub Friedrich Ebert Stiftung, 2005. Str. 31-35.
2006.
Bevezet = Pogovor / Gordana Stojakovi, Svenka Savi, Veronika Mitro // Vajdasgi magyar nk lettrtnetei / szerkesztk Svenka Savi s Veronika Mitro
; munkatrsak Csonka ron, Csor gnes, Csor Anna, Dvid Csilla, Ankica
Dragin, Ember Vlaji Valria, Erds Kovean Gyrgyi, Komromi Mria, Papp
39
Gabriella, Stany Tth Gizella, Szab Judit. jvidk : Futura Publikcik: Ni

Stdiumok s Kutatsok, 2006. Str. 241-258.
Jezik zakona karakteristike i rodna perspektiva // Pravo i jezik : [zbornik referata sa Naunog skupa odranog 4. maja 2006. godine, na Pravnom fakultetu u
Kragujevcu] / priredio Miodrag Miovi. Kragujevac : Pravni fakultet, Institut
za pravne i drutvene nauke, 2006. Str. [55]-63.
Rodna perspektiva jezika: predlog za standardizaciju // On je rekla: upotreba
rodno-senzitivnog jezika / urednica Nada Drobnjak. Podgorica : Kancelarija za
ravnopravnost polova Vlade Republike Crne Gore, 2006. Str. 72-87.
Predgovor // Jezik komunikacija razvoj / Mirjana Joci. Novi Sad : DOO Dnevnik-novine i asopisi, 2006. Str. 5-12.
Visokokolsko obrazovanje Roma: kola romologije na Univerzitetu u Novom
Sadu // Jezik vie za Evropu. Novi Sad : Pedagoki zavod Vojvodine, 2006.
Str. 35-45.
ena sakrivena jezikom medija: Kodeks neseksistike upotrebe jezika // Feminoskop medija: ene u medijima, ene o medijima, mediji o enama, ene o enama
u medijima / [priredio Centar za ensko i mirovno obrazovanje ANIMA]. Kotor: Centar za ensko i mirovno obrazovanje ANIMA, 2006. Str. 43-70.
ene i obrazovanje: razvoj enskih studija u Vojvodini (2000-2005) // Pet godina
posle / urednica Zorana ijaki. Novi Sad : Pokrajinski zavod za ravnopravnost
polova, 2006. Str. 37-50.
ene u jeziku // B92, 26. mart 2006. Dostupno i na:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=03&dd=26&nav_
category=12&nav_id=192747
2007.
Sretan Boi //Blic (Beograd). 23. decembar 2007, str. 2. (Iz ugla enske vlade)
ta nam to poruuju grafiti ispisani po Vojvodini // Hate : govor mrnje i nacionalizam: uzroci i posledice / urednica Marija Gajicki. Novi Sad : Vojvoanka,
2007. Str. 85-112.
2008.
Crnogorski jezik // Link (Novi Sad). ISSN 1451-3420. God. 7, br. 70 str. 33.
40
DISKURS I DISKURSI
Femail goverment in Serbia one example of lobbing for more women in politiks // Gender studies (Temivar). ISSN 1583-980X. Vol. 1, no. 7, str. 221-230
(u koautorstvu sa Slobodankom Markov).
Frauen aus Minderheitengruppen in der Vojvodina // Jaanje evropskog identiteta multikulturne Vojvodine / ur. Sneana Kresoja. Novi Sad : Centar za politiku
i evroatlansko partnerstvo : Graphy style, 2008. Str. 132-145.
Terminologija vezana za trgovinu enama // Trgovina ljudima: prirunik za novinare / urednica Ivana Radovi. Beograd : ASTRA, 2008. Str. 137-142.
2009.
Analiza diskursa posveta: prilog istraivanju formulaikih tekstova // Rije (Niki). ISSN 0354-6039. Br. 2 (nova serija), str. 7-29.
Kako izai na kraj sa poluistinama ili kako izbei bagatelisanje dostignua enskih nevladinih organizacija u Srbiji // Danas (Beograd). ISSN 1450-538X. 8.
mart 2009.
Kruta, ispolitizovana jezika politika // Borba (Beograd). ISSN 0350-7440.
21-22. februar 2009, str. 21.
Most // Sowo yu Polonii Biuletyn (Beograd). Nr. 39, str. 6.
Neke karakteristike dijaloga blizanaca // Metodika razvoja govora / priredio Vuk
Milatovi. Beograd : Uiteljski fakultet, 2009. Str. 319-331 (u koautorstvu sa
Mirjanom Joci).
Neosetljiva statistika // Blic (Beograd). 16. avgust 2009, str. 2 (Iz ugla enske
vlade).
Some Notes on Islamic Education in Serbia // Islamic Eryiehung in Europa =
Islamic education in Europe / ed. Ednan Aslan. Wien : Bhlau, 2009. Str.
445-456.
Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika // Njegoevi dani, meunarodni skup, Cetinje, 27-29. jun 2008. / [organizator Filozofski fakultet, Niki,
Institut za jezik i knjievnost]. Niki : Filozofski fakultet, 2009. Str. 301-320.
Velika dela malih organizacija (ta prof. dr Anelka Mili zamera enskom pokretu u Srbiji) // Danas (Beograd). ISSN 1450-538X. 12. mart 2009.
41
2010.
Analiza diskursa akademskih preporuka : doprinos procesu normiranja // Njegoevi dani 2 / [organizator Filozofski fakultet, Niki, Institut za jezik i knjievnost]; urednice Tatjana Beanovi i Rajka Gluica. Niki : Filozofski fakultet,
2010. Str. 323-339 (u koautorstvu sa Biljanom Ljubisavljevi).
Analiza rodne perspektive u meureligijskom dijalogu : Razgovor Isusa sa enom
iz Samarije u novozavetnom tekstu // Iekujui Evropsku uniju: stabilizacija meuetnikih i meureligijskih odnosa na Zapadnom Balkanu. Beograd : Beogradska otvorena kola, 2010 (u tampi).
Nesporazumi o rodno osetljivom jeziku u Srbiji: teorije i praksa // Okrugli sto na
temu rodno osetljivih jezikih politika / [autori Jelena Filipovi ... i dr.]. Beograd :
Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Sektor za inkluzivni razvoj, 2010. Str.
125-133.
Nova godina //Blic (Beograd). 3. januar 2010, str. 2. (Iz ugla enske vlade)
O enama slavnih bez predrasuda (Klara uman) // Politika (Beograd). ISSN
0350-4395. 29. jul 2010, str. 16 (rubrika Meu nama).
Obrazovane Romkinje: predlog za model interkulturnog razumevanja i sluanja
// Kultura, drugi, ene / urednice Jasenka Kodrnja, Svenka Savi, Svetlana Slapak. Zagreb : Institut za drutvena istraivanja : Hrvatsko filozofsko drutvo :
Plejada, 2010. Str. 187-202.
Potroiti sebe: neka razmiljanja o nainu pisanja Jelene anti o baletu // Jeleni,
prijatelji / [urednice Smiljka Blain, Irina Suboti ; fotografije Goranka Mati].
Beograd : Fond Jelena anti : Grupa 484, 2010. Str. 99-104.
Putovanja Trifuna Dimia // Dnevnik (Novi Sad). ISSN 0350-7556. 4. jun
2010, str. 22.
(Prikaz zbirke pesama Trifuna Dimia Sutra u na put)
Sutra u na put // Teme (Ni). ISSN 0353-7919. God. 34, br. 3, str. 1073-1075.
(Prikaz zbirke pesama Trifuna Dimia Sutra u na put)
Titlovanje // Link (Novi Sad). ISSN 1451-3420. God. 9, br. 88 (april 2010), str. 25.
Tri rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu // Trajanje (Prvih pedeset godina Univerziteta u Novom Sadu) / [glavni urednik Marija Kleut]. Novi Sad : Univerzitet, 2010. Str. 142-143.
42
DISKURS I DISKURSI
Zlatne medalje Svenki Savi i Milanu Laziu / I. K. // Blic (Beograd). 29. mart
2010, str. 6-7.
PREVODI
1973.
Karl H. Delakato, Novi pokuaj sa decom koja imaju problema sa itanjem (A
New Start for the Child with Reading Problems) // Predkolsko dete (Zagreb).
ISSN 0350-1957. Br. 1/2, str. [149]-154.
M. I. Popova, Neke osobine govornih manifestacija u prvoj polovini druge godine
ivota // Predkolsko dete (Zagreb). ISSN 0350-1957. Br.1/2, str. 23-30.
Ragnhild Sderberg, itanje u ranom detinjstvu (Reading in early childhood) //
Predkolsko dete (Zagreb). ISSN 0350-1957. Br.1/2, str. [141]-147.
RECEPCIJA DELA SVENKE SAVI
1980.
Svenka Savi, How Twins Learn to Talk (London: Academic Press, 1980) / Daniel K. Eds // International Journal of Psycholinguistics (The Hague). Vol. 7-4
[20], p. 101-104.
1981.
How Twins Leran to Talk / Hazel Francis // Bulletin of the British Psychological
(London). ISSN 0007-1692. Vol. 34, no. october, p. 393.
1982.
How Twins Learn to Talk A Study of the Speech Development of Twins from
1 to 3, by S. Savic / R. A. Berman // Applied Linguistics (Oxford). ISSN 01426001. Vol. 3, no. 3, str. 267-269.
How Twins Learn to Talk A Study of the Speech Development of Twins from 1
to 3, by S. Savic / J. B. Gleason // Contemporary Psychology (Arlington). ISSN
0010-7549. Vol. 27, no. 5, str. 380-381.
1 to 3, by S. Savic / R. Goodwin // Linguistics (New York). ISSN 0024-3949.
Vol. 20, no. 9/10, str. 660-662.
43
1 to 3, by S. Savic / R. Grieve // Journal of Child language (Cambridge). ISSN
0305-0009. Vol. 9, no. 3, str. 683-689.
Twins Speech Isnt Doubletalk (Svenka Savi, How Twins Learn to Talk: A Study
of the Speech Development of Twins from 1 to 3) / Jean Berko Gleason // Contemporary Psychology (Arlington). ISSN 0010-7549. Vol. 27, no. 5, str. 380-381.
1983.
How Twins Learn to Talk, by S. Savic / L. H. Waterhouse // Language in Society (London). ISSN 0047-4045. Vol. 12, no. 3, str. 382-387.
1 to 3, by S. Savic / C. J. Phillips // Educational Review (Dorchester-on-Thames, Oxford). ISSN 0013-1911. Vol. 35, no. 1, str. 102-103.
1984.
How Twins Learn to Talk A Study of the Speech Development of Twins from 1
to 3, by S. Savic / D. Billman, M. Shatz // Journal of Psycholinguistics Research
(Berlin). ISSN 0090-6905. Vol. 13, no. 6, str. 481-486.
1993.
Diskurs analiza Svenke Savi / Slobodan Stevi // III program Radio Beograda
(emitovano 27. jula 2004, 23 h)
Profesorka Svenka Savi (Filozofick fakulta, Novi Sad) // XI. medzinrodn
zjazd slavistov. Bratislava, 1993. Str. 3 (Sprvy a informcie, 7)
Svenka Savi, DISKURS ANALIZA. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu :
Filozofski fakultet, 1993 / Marko Popovi // ivi jezici (Beograd). ISSN 05147743. God. 34/35, br. 1/4, str. 206-210.
1994.
Svenka Savi, Dikurs analiza [Diskursanalyse] / Danko ipka // Wiener Slawistischer Almanach (Wien). ISSN 0258-6819. Bd. 34, str. [343]-344.
1995.
Savi, S.: Diskurs analiza (Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet 1993) / Mira Nblkov // Jazykovedn asopis (Bratislava). ISSN 00215597. Ro. 46, str. 140-143.
44
DISKURS I DISKURSI
1996.
Svenka Savi / Vesna Polovina: Razgovorni srpskohrvatski jezik (Novi Sad 1989)
/ Uwe Hinrichs // Zeitschrift fr Balkanologie. ISSN 0044-2356. Jg. 32, h. 2,
str. 211-213.
2000.
Svenka Savi, Veronika Mitro: Diskurs telefonskih razgovora (Novi Sad, 1998)
/ Biljana Sikimi // Lingvistike aktuelnosti (Beograd). ISSN 1450-9083. Br.
1, str. 47-48.
2001.
Romkinje biografija starih Romkinja u Vojvodini (Svenka Savi, Marija Aleksandrovi, Stanka Dimitrov i Jelena Jovanovi) / Marina Arsenovi-Pavlovi //
Psihologija (Beograd). ISSN 0048-5705. God. 34, br. 1/2, str. 209-212. Dostupno i na:
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0048-57050101209A
2004.
Standardizacija romskog jezika: (ne)mogunost obrazovanja romske dece na maternjem jeziku kod nas // Jeziki izazovi Vojvodine Evropi : zbornik / [prireivai
Danica Stefanovi, Danica Todorov, Svenka Savi]. Novi Sad : Pedagoki zavod Vojvodine, 2004 (Veternik : Grafo impeks). Str. 34-42.
Studije romologije // Prosvetni pregled (Beograd). ISSN 0033-1651. God. 59,
25. oktobar 2004.
2009.
Rodno smo (ne)osetljivi / Dejan Pralica // Link (Novi Sad). ISSN 1451-3420.
God. 8, br. 82, oktobar (2009), str. 35.
Znaajan prilog prouavanju odnosa roda i jezika (Rod i jezik; priredile : Svenka
Savi, Marijana anak, Veronika Mitro i Gordana tasni) / Tatjana RadanoviFelberg // Rije (Niki). ISSN 0354-6039. Br. 2 (nova serija), str. 219-222.
Novi Sad, 31. oktobra 2010.
45
46
Svenka Savi
IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.
1. Akademska zajednica i jezika istraivanja u XX veku
Termin akademska zajednica podrazumeva nekoliko razliitih formi ivota i rada
onih koji se bave naunim disciplinama na univerzitetima, u naunim institucijama i/ili akademijama nauka i umetnosti. To su pre svega osobe koje u jednoj
naunoj disciplini na mnogo naina doprinose razvoju nauke: istraivanjima u
domaim i meunarodnim projektima; okupljanjima u strukovna udruenja koja
organizuju razliite skupove na kojima diskutuju o rezultatima rada; izdavanjem
asopisa, knjiga i radova koji ih afirmiu meu drugim akademskim zajednicama u zemlji i svetu. Razni oblici obrazovanja kadrova (u okviru dodiplomskih,
postdiplomskih i doktorskih studija) i pisanje udbenike i prirune literature za
studentsku populaciju deo su interesa akademske zajednice. Mera prepoznatljive
prisutnosti neke akademske zajednice u javnom ivotu zemlje jesu i ustanovljene
nagrade i priznanja za afirmisanje same struke ili mladih koji su budunost iste te
akademske zajednice.
Za naune discipline koje postoje odavno u naoj sredini, vie nije aktuelno pitanje formiranja akademske zajednice jer postoji generacijski kontinuitet.
Nove generacije slede i internalizuju neupitno odreena pravila ponaanja koja u
akademskoj zajednici postoje Ali za discipline koje su nove, kao to su razliita
interdisciplinarna podruja u domenu prouavanja jezika kod nas tokom poslednjih
nekoliko decenija, nuno je objasniti na koji nain je interdisciplinarna akademska
zajednica formirana, na koje se naine irila i kako su internalizovanju znanja doprinosile pojedinke i pojedinci u datim politikim i drutvenim uslovima.
Stvaranje, rad i irenje akademske zajednice upravo je na pleima onih
koji su ukljueni u izgraivanje neke naune discipline, ali uvek treba da imamo
na umu da je takvo izgraivanje viestruko uslovljeno. Pored naunih podataka,
vanu ulogu imaju drutveni i politiki dogaaji (ratovi, velike migracije stanovnitva ili rastakanje postojeih i formiranje novih drava).
Vano je uoiti meuzavisnost vie dimenzija jednog procesa u kojem su u
fokusu individualni doprinosi izgraivanju akademske zajednice.
Polovinom XX veka dolo je do smene osnovne paradigme u nauci o jeziku: dominantno monodisciplinarna na poetku, u drugoj polovini XX veka ona
postaje interdisciplinarna, to je bilo omogueno povezivanjem sa razliitim akademskim disciplinama, pre svega sa psihologijom (psiholingvistika) i sociologi47
Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.
jom (sociolingvistika), ali i sa drugim humanistikim disciplinama kakve su etnologija (etnolingvistika), antropologija (antropoloka lingvistika) da pomenem
samo neke aktuelne i na naem podruju. Promene u jednoj naunoj disciplini
najee pokreu pojedinci i pojedinke u nekoj oblasti, da bi onda pojedinana
akcija prerasla u optedrutvenu promenu. O tome svedoe podaci iz istorije nauke o jeziku, objavljeni na razliitim jezicima. Ovde govorim o linom doprinosu
promovisanju interdisciplinarnih pristupa jeziku tokom pedeset godina rada: od
asistentkinje do profesorke emerite.
2. Od (samo)obrazovanja do obrazovanja drugih

u akademskoj interdisciplinarnoj zajednici
Upisala sam se na Grupa za junoslovenske jezike na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu kolske 1959-1960. godine bez jasne ideje o tome ta je to to u
studirati i emu e mi steeno znanje posluiti. Kada sam te godine uspeno zavrila gimnaziju Jovan Jovanovi Zmaj i Srednju baletsku kolu u Novom Sadu,
moji su planovi zapravo bili vezani za balet.
Na studijama smo inili malu grupu samo nas petoro (etiri studentkinje i
jedan student). Ono to je tu nau malu grupu inilo izuzetnom to je to smo imali
prilike da sluamo nastavu o junoslovenskim jezicima dominantno u teorijskoj
interpretaciji strukturalne lingvistike koja je u to vreme predavana sistematski jedino na naoj grupi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a bilo je i prestino
teorijsko usmerenje. Oekivano je bilo da e i moje dalje teorijsko usmerenje biti
u istom teorijsko-metodolokom smeru, to potvruje i naslov mog diplomskog
rada: Struktura dveju pesama Momila Nastasijevia (objavljen pod prezimenom
Vasiljev, 1965); u skladu sa tim teorijskim pristupom bio je i moj magistarski rad:
Sintaksike konstrukcije s pridevom u srpskohrvatskom knjievnom jeziku (objavljen pod prezimenom Savi, 1970). Tada jo nisam mogla da sagledam razmere
drugih savremenih teorijskih pristupa jeziku (delimino i zbog toga to je jo
uvek moje interesovanje bilo preteno na strani igre i pozorita u kojem sam bila
zaposlena sve vreme studiranja).
Krajem 1968. prema odluci Izvrnog vea Vojvodine osnovan je Institut za
lingvistiku u Novom Sadu s ciljem da putem organizovanog naunog rada razvija
fundamentalna istraivanja srpskohrvatskog jezika. Prelazim iz Srpskog narodnog pozorita u ovu novoformiranu naunu instituciju i tako menjam osnovno
profesionalno usmerenje ka nauci o jeziku. Prei iz umetnosti, koja u drutvu
nema naroit ugled (kao to je balet bio tada), u naunu instituciju za istraivanja
jezika to podrazumeva ugled i mo, za mene je znailo veliku promenu i dalji
naporan rad na samoizgraivanju.
48
DISKURS I DISKURSI
U Institutu smo od poetka radili na mnogim projektima: Velimir Mihajlovi, Gordana Vukovi, Milica Grkovi, Mirjana Joci, Mato Piurica i ja, a
neto kasnije su nam se pridruile Vera Vasi i Ljiljana Nedeljkov. Radili smo na
dugoronim istraivakim projektima na osnovu kojih je trebalo da budu sainjena kapitalna dela iz istorije jezika, iz predvukovske epohe (XVIII i XIX vek)
i iz savremenog srpskohrvatskog jezika.1 U savremenoj jezikoj perspektivi su
bili leksikoloki projekti (terminoloki renici) i projekat Gramatika srpskohrvatskog jezika: upotreba padea (projekat na kojem smo radile: Mirjana Joci,
Gordana Vukovi i ja). Rad na projektima je podrazumevao u prvo vreme formiranje adekvatnog korpusa empirijskih podataka za svaku navedenu oblast. Za na
projekat je to znailo ispisivanje na posebne listie primere iz odabranih tekstova,
na osnovu izraenog Upitnika koji je sadravao 246 pitanja (metodologija slina
radu na reniku u Institu za srpkohrvatski jezik SANU). Na ovom projektu smo
sakupile bogat empirijski materijla, ali je rad na njemu prekinut bez finalizacije.
U to vreme je u drugim jezikim centrima u svetu ve bila odomaena tehnika
kompjuterskog pohranjivanja podataka i analize, to je u ovoj fazi naeg rada
na projektu izostalo. Prikupljen empirijski materijal je kasnije samo delimino
iskorien za individualne radove saradnica na projektu, ali je ostao nedovoljno
dostupan iroj naunoj zajednici.
Na je rad imao sve odlike samostalnog instituta, odvojen od katedre na
Filozofskom fakultetu, i fiziki i programski. Procenjujem danas da je bila prednost baviti se istraivanjima puno radno vreme i istovremeno se samoobrazovati
u nezavisnoj instituciji.
Kada je u 1971. godini prestao rad na izradi gramatike padea, Mirjana
Joci i ja prele smo na nov projekat Sintaksika ispitivanja u dejem govoru,
koji je u osnovi imao interdisciplinarni pristup, to je i sam naziv projekta signalizirao jer istraivanje govora dece nuno podrazumeva njegovu povezanost sa
razvojem miljenja. Imale smo linu motivaciju za ovo istraivanje jer je u to
vreme moja starija erka upravo progovarala (pravo vreme za beleenje njenog
govornog materijala). Slina situacija je bila i sa sinom Mirjane Joci, a neto
kasnije i sa sestriinama Vere Vasi. Sve tri smo beleile primere razvoja govora
dece u porodinoj atmosferi. Formirale smo dnevnike o razvoju govora jednojezine dece na ranom uzrastu od prve do tree godine ivota.
Za mene je u tom periodu presudna osoba bila Melanija Mike2 koja je
rukovodila ovim projektom od 1971. do 1976. u Institutu za lingvistiku u Novom
1
Projekte je finansirala Samoupravna interesna zajednica za nauku AP Vojvodine. Osnovni rezultati saoptavani su u razliitim publikacijama.
2
Njenu biografiju zabeleila sam u knjizi: Svenka Savi i saradnice (2009: 122-135), a bibliografiju
njenih radova daju: Plemenka Vlahovi, Ranko Bugarski i Vera Vasi (2009).
49
Sadu (nakon toga sam preuzela rukovoenje od nje do 2000. godine). Nije neobino to je projekat o razvoju govora kod dece dobio punu podrku u finansiranju
u Pokrajini. Naime, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ve je bio kontinuitet u istraivanjima razvoja govora dece (Svenka Savi 1989). Profesor na naoj
katedri na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Milivoje Pavlovi, doktorirao
je na ovoj temi u Parizu poetkom dvadesetih godina XX veka, a Melanija Mike
je doktorirala u Novom Sadu (1964) pred komisijom u kojoj je i on bio; njena
teza bila je posveena razvoju glasovnog sistema dvojezine dece. Istraivanja je
nastavila u okviru ove teme, bavila se, na primer, pitanjima gramatikog razvoja,
sa mnogo elana i dobre volje, ne samo sa nama trima u Institutu, nego i sa drugim
saradnicama i saradnicima (pre svega sa Plemenkom Vlahovi, a neto kasnije
i sa Lajoem Gencom sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakuleta u Novom
Sadu). U to vreme je i ona sama dominantno bila usmerena ka strukturalnom
opisu dejih iskaza, uz uvaavanje psiholokih zahteva razvoja.
ta su tada bili nai zadaci na novom projektu? Kao prvo, da bismo istraivale razvoj govora dece trebalo je da se poduimo zanatu, jer o tome nismo
uile tokom studija. Uopte, o govoru je tada bilo sasvim malo predavanja i istraivanja u lingvistikoj literaturi kod nas, naroito kad je re o nekim procesima
standardizacije govornog materijala, jer je fokus analize uglavnom bio na pisanim tekstovima iz uverenja da je govor haotian i da nije mogue ustanoviti
pravila, kao to je to bilo mogue uiniti sa zapisanim tekstom. Na magistarskim
studijama tada nije postojao predmet iz metodologije istraivanja savremenog
standardnog jezika u okviru koga bi studenti i studentkinje uvebavali istraivake tehnike (mada su istraivanja u zapisivanju dijalekatskih govora nuno
razvijala i ove metode).
Melanija Mike je imala dobre organizacione sposobnosti (to sam nastojala da razvijem i kod sebe) i bila je mentorka posveena naem stasavanju.
Osnovna je njena osobina bila da podstie druge na istraivanja i saradnju u timu,
a ostavljala je veliku slobodu saradnicama. Uvek bi rekla svoje miljenje o datim
pojavama u jezikom razvoju. Bilo joj je stalo do prisustva nas mladih u internacionalnoj akademskoj zajednici. U njenom shvatanju je razmena sa drugima bila
prioritetna i zato nas je slala na razliite skupove u inostranstvo, organizovala
razgovore, bila inicijatorka naeg delanja. Na primer, bila sam u ekoj na skupu
na kojem se razgovaralo o funkcionalnoj reeninoj perspektivi (pristup o kojem
smo uile na postdiplomskim studijama, ali ga nismo praktikovale). Tamo sam
upoznala mnoge afirmisane slaviste koji se bave upravo ovim sintaksikim pristupom (Jana Firbasa, Josipa Silia, pored ostalih), ali i pojedince iz generacije
koja dolazi zapaen referat je tada imao mladi lingvista iz tokholma Osten
Dal, danas afirmisan u tipologiji jezika (sa kojim sam kasnije saraivala na pro50
DISKURS I DISKURSI
jektu iz tipologije evropskih jezika polovinom devedesetih godina). Drugo na

emu je Melanija Mike insitirala jeste timski rad, to je inila iz uverenja da je
timski rad jedan od elemenata odravanja i irenja akademske zajednice. Imala je
razliite naine da nas usmerava u tom pravcu. Tako su nastajali nai prvi koautorski radovi sa njom i nas asistentkinja zajedno. Tokom timskog rada na projektu
sazrevalo je i uvrivalo se nae prijateljstvo u akademskoj zajednici i, naravno,
kadrovska struktura na projektu. Za mlade istraivaice od presudnog znaaja je
angaovanje mentorke, naroito kada je u pitanju novo (u ovom sluaju psiholinvistiko) usmerenje, za koje je nedostajala domaa relevantna literatura tada,
a sve vane knjige su bile objavljene u inostranstvu na stranim jezicima. itajui
strunu literaturu iz ove nove oblasti, ulazimo u jezik struke psiholingvistike.
U poetku je to ilo sporo i zamorno, ali je uloeni trud bio zalog budueg breg
napredovanja u gutanju literature i pisanju samostalnih radova. Melanija je donosila literaturu i insistirala da je itam tako da podvuem rei ije znaenje ne
znam i onda bi ih ona objanjavala u kontekstu reenice i teksta. Tako je nastao i
mali renik u knjigama koje smo kasnije tampale i na doprinos uinile dostupnim svima drugima koji u ovu problematiku tek ulaze (Mirjana Joci i Svenka
Savi 1974).
Ile smo na naune i strune skupove u zemlji i inostranstvu ne samo da
upoznajemo druge, nego i da njima kaemo ta mi radimo, jer je to pretpostavka
nae kompetativnosti u internacionalnoj zajednici, budui da nauka nema regionalne granice. Povezivanje sa drugima danas se ini normalnim, poetkom sedamdesetih godina XX veka to nije bilo jednostavno kad je razvojna psiholingvistika u pitanju jer se i ona tek probijala u svetu.
Meutim, nema mnogo koristi od novosteenog znanja ako se ono ne podeli sa svojima u akademskoj zajednici. Tako sam, htela ja to ili ne, imala dvostruki zadatak da se sama dobro obrazujem i da unutar svoje zemlje agitujem
za ideju interdisciplinarnog istraivanja jezika, koje, opet, van zemlje afirmiem
istraivanjima na naem korpusu. Moja je uloga po svemu bila posrednika od
ovamo tamo i od tamo ovamo cirkuliu radovi, publikacije, prikazi...
Organizovale smo mnoga predavanja, skupove, tribine u Novom Sadu,
uglavnom posveene raznim pitanjima interdisciplinarnosti u jeziku. Tako je zaivela zajednica koja je sada vidljiva kroz okupljanja, razmenu miljenja, debate
u javnom prostoru, koliko i kroz objavljene radove i knjige o emu saoptavaju
mediji.
Podstaknuta Melanijinim nainom rada i novim nainom razmiljanja o
jeziku, pre svega o govornom materijalu, spremno sakupljam empirijski materijal
za razvoj govora kod blizanaca, zajedno sa Mirjanom Joci, to e kasnije postati
osnov za moju doktorsku disertaciju (Svenka Savi 1977; 1980). Naa je panja
51
sada na razgovoru kao jedinici analize socijalne interakcije, a ne na gramatikoj

jedinici reenici. Poele smo da beleimo razgovore ostvarene izmeu dece i
odraslih u spontanim razgovornim situacijama u porodinoj atmosferi. Razgovore, kao vee celine, segmentiramo u manje jedinice analize (nekada su to iskazi,
drugi put razmene). Postajemo svesne da od jedinice analize zavise i nai rezultati i zakljuci analize o razvoju govora deteta u odnosu na govor odraslih. Moj
je fokus na deci, a Mirjane Joci na odraslima sa kojima ta deca razgovoraju
(Mirjana Joci 2006). U naem timu su konstruktivni razgovori o parametrima
za merenje jezikog razvoja koje vodimo i sa raznim gostima na projektu iz inostranstva (Dan Slobin, Gordon Vels, Margaret Bulova, Grejs ugar, Morin ilds,
Magdalena Smoinska, da pomenem samo neke). Uoavamo potekoe u primeni kriterija za napredovanje u razvoju govora na osnovu broja morfema (koji
je predloio tada Roder Braun za usvajanje engleskog jezika). U timskom radu
polako ovladavamo analizom konverzacije, pristupom koji je i u internacionalnoj
akademskoj zajednici tada nov u razvojnoj psiholingvistici.
U to vreme u opisivanju jezika izazovna teorija je bila transformaciono-generativna gramatika Noama omskog. O njoj nije kod nas sistematski predavano
na materijalu reenica srpskog jezika na dodiplomskim studijama (kako je to danas
normalna stvar), ali smo mi na postdiplomskim studijama o tome dobijale poetna
znanja (verzije teorije iz 1957. i 1965). Bio je to sasvim nov pristup i u Evropi,
interesantan pre svega za mlade istraivae, ali je visio izvan postojeeg plana i
programa dodiplomskih studija kod nas. Sem toga, strukturalni teorijsko-metodoloki pristup je predavan tek nekih dvadesetak godina i nije bilo izgleda da e doi
do smene te paradigme u osnovnim studijama srbistike. Pre svega zato to su oni
koji su ga afirmisali u akademskoj sredini imali teorijski primat i akademsku mo.
Zapravo je akademska zajednica strukutralista u srbistici u to vreme bila u fazi ekspanzije druge generacije istraivaa i predavaa, a generativisti nisu jo ni otpoeli
formiranje svoje akademske zajednice. Isti je sluaj i sa psiholingvistikom.
Steeno osnovno znanje iz transformaciono-generativne gramatike bilo je
zalog za jedan zajedniki rad (Melanija Mike i Svenka Savi 1972) u kojem je
osnovna ideja bila da potvrdimo kako dete, dok usvaja sintaksika pravila reenice maternjeg jezika (u ovom sluaju srpskohrvatskog), usvaja pravila transformacija (u ovom sluaju formiranje nominalne sintagme u reenici). U radu nismo
posebno kritine prema samoj teoriji, a primeri reenica su davani izolovano iz
konteksta i toka razgovora deteta sa odraslima. Postajalo nam je jasno ve nakon
ovog rada da teorijski pristup ne obuhvata mnoge aspekte onoga to se deava u
dijalogu odrasli dete. Sve vie se fokusiramo na ono to se deava izmeu osoba
u komunikaciji, jer je dijalog zapravo proces koji sagovornici zajedno izgrauju.
Sem toga, inostrane kolege sa kojima smo saraivale nisu bile oduevljene teori52
DISKURS I DISKURSI
jom omskog (analizom reenicama u vakuumu, kako istie Morin ilds) i okrenule su se konverzacionoj analizi. Ukratko, i mi smo se usmerile ka teorijama iz
razvojne psiholingvistike koje su sve vie postajale i deo naeg novog znanja, ali
i linog ubeenja u razmiljanju ta jezik jeste.
Teorije Vigotskog, Pijaea, Brunera, Rodera Brauna, Dana Slobina (da
pomenem samo njih nekoliko) ve su okvir za sistematsko istraivanje razvoja
govora. Roder Braun nudi srednju duinu iskaza (merenu brojem morfema), kao
mogui parametar govornog razvoja. Slobin (postdiplomac kod Rodera Brauna)
nekoliko osnovnih principa i pretpostavki (prerequisites) za njihovo ostvarivanje,
uzimajui u obzir ono to dete uje u svojoj govornoj sredini (input) i ono to je
njegov potencijal za jezik (kao ljudskog bia). Drugim reima, to je vreme kada
dolaze podsticajni uticaji iz same psiholingvistike, koja tada upija znaajne ideje o odnosu miljenja i jezika iz psihologije, uz kritiko preispitivanje tvrenja
omskog o uroenoj prirodi jezika.
Prelazak sa strukturalistikog, preko transformaciono-generativnog pristupa, na interaktivni psiholingvistiki nain razmiljanja o jezikim injenicama
imao je dobrih strana, kada je moje teorijsko formiranje u pitanju. Samoobrazovanje u tom novom smeru sastojalo se u tome da poveem znanja iz lingvistike
(koje sam imala), sa znanjem iz psihologije (koje sam tek sticala). Zatim, uim
statistike metode jedan od vanih elemenata obrade emirijskog materijala, koji
su u psiholingvistiku uneli psiholozi, a mi lingvisti ih preuzeli.
Najvanije u tom razvojnom periodu za sve nas bilo je saznanje o vanosti
reprezentativnog korpusa empirijskih podataka za analizu. Korpus je trebalo da
formiramo mi: pitanje sakupljanja, beleenja, pohranjivanja u jedinicama analize
i analiziranja materijala u razvojnoj psiholingvistici postalo je (i ostalo) glavno
polje mog interesovanja i staranja do danas.
Tokom tog procesa polako sam se izmetala iz tek formirane male jezike akademske zajednice unutar Instituta za lingvistiku u akademsku zajednicu
koja je odgovarala onome to me je tada interesovalo u vezi sa usvajanjem i
razvojem jezika i govora dece. Taj individualni rad je bio plodotvoran, jer sam u
novoj akademskoj sredini upoznala osobe koje se bave razvojem dece na razliite druge naine (na primer, u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju
govora u Beogradu Smiljka Vasi sa saradnicima radi tada na pitanjima razvoja
govora kod dece koja imaju potekoe u razvoju), iz drugih teorijskih pristupa
(na primer, osnovna psiholingvistika teorija arlsa Ozguda koju je ona razraivala), ili, na primer teorije ana Pijaea, Lava Vigotskog i Deroma Brunera
(koje tada afirmie Ivan Ivi zajedno sa svojim timom na Filozofskom fakultetu
u Beogradu, pre svega u Odeljenju za psihologiju). To je bilo presudno za mene
da se teorijski decentriram iz samo jednog teorijskog pogleda (strukturalizma),
53
na meuzavinost razvoja miljenja i govora. Dogodilo se to u pravom trenutku,

jer se tada na Odseku za psihologiju u Beogradu psiholozi tek poinju interesovati za teoriju Noama omskog, koji je, kako znamo, tvrdio da je lingvistika deo
kognitivne nauke, i da je u osnovi njegovog uenja ideja o uroenoj sposobnosti
za jezik koju razvojni psiholingvisti treba da aktualizuju svojim istraivanjima.
Ivan Ivi tada pie doktorsku disertaciju o razvoju simbolike funkcije kod dece
(Ivan Ivi 1978), u koju ubraja i jeziku. Nuno dolazi do pitanja odnosa uroenog i steenog u razvoju miljenja, pa onda i u odnosu na jeziki razvoj. On daje
argumentovane dokaze da je omski samo delimino u pravu kada tvrdi da dete
ima uroenu sposobnosti za jezik.
Tako se sada moja akademska zajednica iri (odnosno ja postajem deo beogradske zajednice): postajem lanica Drutva psihologa Srbije, idem na njihove
skupove, objavljujem prvi rad u asopisu Psihologija (1972), dobijam njihove
Psiholoke novine. Konano, doktoriram na Filozofskom fakultet, na Odseku za
psihologiju u Beogradu (pred komisijom u sastavu Vera Smiljanji, mentorka,
Ivan Ivi, Nikola Rot i Ranko Bugarski, lanovi).
Za doktorski rad mi je bilo potrebno da prouim literaturu o dejem govoru
u svetu. Kao produkt tog prouavanja nastala je publikacija Razvojna psiholingvistika anotirana bibliografija (Svenka Savi 1976), koja je u znatnoj meri
pomogla onima koji su tek poinjali rad u ovom polju institucionalnog obrazovanja. Tako je moje samoobrazovanje bilo na korist i onima koji dolaze iza mene i
obrazuju se za interdisciplinarni pristup u institucionalnim uslovima (zaposleni
na vaspitakim ili uiteljskim poslovima). To je primer kako jedan pojedinani
napor biva na korist akademske zajednice i kako je postepeno oblikuje i iri.
Drugi segment istog procesa jeste saznanje da novi, u ovom sluaju interdisciplinarni pristup mora postati dostupan iroj akademskoj javnosti od jezike
zajednice. Tako sam pisala o naim istraivanjima u medijima, pokrenula godinje Psiholingvistike susrete istraivaa iz Ljubljane, Zagreba, Zadra, Sarajeva,
Novog Sada, Beograda, Nia, Skoplja, Titograda (Podgorice); do raspada jedinstvene drave Jugoslavije odrano je ukupno pet konferencija to je pomoglo homogenizaciji istraivaa na zajednikom poslu u celoj (tadanjoj) dravi. Neto
kasnije organizujem jednogodinji projekat Psiholingvistika u Jugoslaviji.3
Zatim je vaan segment iste te aktivnosti i objavljivanje knjiga u kojima
se izlau rezultati istraivanja na projektu. U periodu od 1974. do 1985. objavile
smo u Institutu (u seriji Usvajanje jezika) sledee knjige: Modeli u sintaksi dejeg
govora (Mirjana Joci i Svenka Savi 1974), Razvojna psiholingvistika (Svenka
Savi 1976), Razgovor sa sestrom i bratom (Vera Vasi 1983), Narativi kod dece
3
Nosilac projekta je bio Filozofski fakultet, a finansirala ga je SIZ za nauni rad Vojvodine (19871988).
54
DISKURS I DISKURSI
(Svenka Savi 1985). Naravno da nas je veliki broj istraivakih radova afirmisao
polako u svetu (videti, na primer, objedinjene radove Mirjane Joci (2006)).
Nakon odbranjene doktorske disertacije, za mene je bio presudan moj
odlazak u internacionalnu zajednicu, na jednogodinje postdoktorske studije na
Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju, kod psiholingviste Dana Slobina (tokom
kolske 1979-1980). Bila je to divna godina teorijskih rasprava u njegovom seminaru, sa fokusom na meujezikim razlikama u usvajanju govora dece na ranom
uzrastu, u kojima su uestvovali studenti doktorandi sa tog univerziteta i seminaristi iz razliitih evropskih zemalja. Pored intenzivnog rada u toj studijskoj grupi,
u kojoj su tada bili danas poznati strunjaci (za pragmatiku Def Verueren, za
tipologiju Doun Bajbi, za deji govor Nensi Badvin i drugi), sluala sam kurseve
Dona Serla iz filozofije jezika, Robin Lejkof iz roda i jezika, Dona Gamperca
iz sociolingvistike, arlsa Filmora iz problematike padea, kao i mnogobrojna
predavanja gostujuih profesora u toj kolskoj godini na Berkliju. Te 1980. u
Berkliju su Dord Lejkof i Pol Kej prvi put saoptavali na javnim predavanjima
svoje ideje o kogntivnoj lingvistici kao novoj orijentaciji koja bi trebalo da objasni odnos jezika i uma s voenjem rauna o iskustvu, dakle, na drugaiji nain
od teorijskog objanjenja Noama omskog. Istraivanje vetake inteligencije
dalo je u to vreme na Univerzitetu u Berkliju ohrabrujue rezultate za kritiko
osporavanje teorije omskog. Ukratko, injenica da sam se usavravala u centru
koji je zapravo bio centar otpora idejama omskog, uvrstila me je u pravcu
psiholingvistike i kognitivne lingvistike drugaije teorijske orijentacije, to zatim
prenosim u rad na naem novosadskom projektu.
Od 1977. na Institut za lingvistiku integrie se sa Katedrom za junoslovenske jezike i postaje deo Filozofskog fakuleta, tanije Instituta za junoslovenske jezike (danas Odseka za srpski jezik i lingvistiku). Asistenti iz Instituta postepeno ulaze u nastavni proces; za mene, meutim, kao interdisciplinarno oformljenu istraivaicu (sa doktoratom iz psiholokih nauka, orijentisanu na istraivanja
u domenu dejeg govora) u tadanjem planu i programu studija nema nastavnog
predmeta u okviru kojeg bih to znanje afirmisala. Ostajem u istraivakom poslu
jo itavu deceniju.
Od 1977. do 2000. rukovodim projektom Psiholingvistika istraivanja i
imam mogunost da sa studentima i raznim saradnicima istraujem razliita jezika pitanja. Organizujem jednogodinji projekat Upotreba pisama u privatnim
vidovima komunikacije meu decom osnovnokolskog i srednjokolskog uzrasta u SR Srbiji,4 a takoe, i mnogobrojne javne tribine i razgovore, proirujemo
psiholingvistiku akademsku zajednica koju smo afirmisali na naim godinjim
4
Nosioci projekta bili su Filozofski fakultet i Drutvo za srpskohrvatski jezik i knjievnost Vojvodine, a finansirala ga je SIZ za nauni rad Vojvodine (1985-1986).
55
susretima; objavljujem radove u koautorstvu sa saradnicama, mentorka sam brojnih diplomski radova studenata sa naeg odseka; neki od istraivakih radova
studenata kojima sam pruila mentorsku pomo nagraivani su na konkursu Univerziteta u Novom Sadu (na primer, radovi Ivane Antoni (1983, 1985) i Slavice
okica (1985), da pomenem samo neke).
Kao to sam u poetku pomenula, nova disciplina treba da ivi i u planovima i programima akademskih dodiplomskih i postdiplomskih studija. Godine
1984. prihvaen je moj predlog da predajem Psiholingvistiku na tek obnovljenim
magistarskim studijama na naem odseku. Pravo upisa imali su i studenti i studentkinje sa drugih odseka naeg fakulteta, pa su ovaj predmet odabirali i studenti psihologije, engleskog, nemakog, slovakog jezika. Ukratko, studentska
akademska zajednica se sada okupljala oko ovog predmeta i tako uinila dobru
razmenu izmeu studenata raznih grupa za potrebe postdiplomskih magistarskih
studija.
Osetila sam se teorijski osnaenom i u periodu od sledeih deset godina
afirmiem stav da je vano ustanoviti pravila za upotrebu razgovornog jezik, vodei pri tom rauna o kontekstu, sagovornicima i zajednikom iskustvu, a na primerima zabeleenim u spontanim razgovornim situacijama u srpskom i u drugim
jezicima. U okviru projekta, zahvaljujui saradnji sa studentima i saradnicama
razliitih stepena akademskog obrazovanja, gradili smo Novosadski korpus razgovornog jezika (up. Prilog 1: Novosadski korpus razgovornog srpskog jezika:
1975-2000), na kojem su znaajan doprinos u finalnom delu dale psiholokinja
Veronika Mitro i Ivana Antoni, usmerena na optelingvistika pitanja srpskog
jezika. Tako poinje kadrovska obnova same discipline, iri se akademska zajednica sada interdisciplinarno obrazovanih istraivaica i istraivaa. U projektu je
tokom tri decenije due ili krae saraivalo preko 50 razliitih osoba. Gotovo
svi smo se okupili oko projekata o razvoju sposobnosti naracije kod dece. Valas
ejf je u Berkliju imao zanimljiv kurs iz osnova kognicije i jezika, sa fokusom
na meukulturnim i meujezikim osobinama naracije. Taj kurs mi je bio podsticaj da nakon povratka u zemlju napravim istraivanje Razvoj naracije kod dece
(Svenka Savi 1986) i tako pretoim naueno u nau sredinu. Osnovni cilj projekta Valasa ejfa bio je da ukae na kulturne razlike u narativnoj sposobnosti
kod odraslih (koristei jedan neverbalni zvuni film za pripovedanje) na jezicima
razliite tipoloke strukture (engleskom, grkom i japanskom). Tragao je za primerima meuzavisnosti jezike strukture i kulturnih uticaja na kognitivnu predstavu. Osnovni cilj mog istraivanja bio je da na osnovu ejfovog filma na materijalu srpskog jezika pokaem kako se osobine narativne sposobnosti razvijaju
tokom odrastanja dece od 3. do 18. godine i da su u tom procesu, pored kulturnih
vani i rodni i uzrasni aspekti. Zato je zakljuak mog istraivanja (koje je sprove56
DISKURS I DISKURSI
deno u Vojvodini u periodu 1981-1984) da u razvoju naracije kod dece ima udela
i rodna dimenzija (na primer, u tinejderskom uzrastu to je veoma izrazito) i tip
drutvenih odnosa u kojima su deca odrastala (to se u naem sluaju pokazuje
kako deca migranata poimaju privatno i drutveno vlasnitvo).
U vreme kada su objavljeni rezultati naeg istraivanja, ta vrsta istraivanja naracije kod nas su tek zaeta. Budui da je knjiga Narativi kod dece (Svenka
Savi 1985) prva u tom teorijskom pristupu, detaljnije u uvodu dajem pregled
razliitih teorija o naracije i kod odraslih.
U mom teorijskom sazrevanju to je znaajni pomak od psiholingvistike ka
analizi diskursa. Isti teorijski pristup ugraujem u razliite istraivake projekte
uvek usmerene na one grupe govornika koji imaju manju mo u drutvu: deca
jedinad, blizanci, romska deca i deca naih migranata u svetu (Savi Svenka
1989), s jedne strane, i poveavam interesovanje za jeziko ponaanje ena, koje
takoe u drutvu imaju manju mo. Pri tom ne gubim oseaj da je ono to istraujemo vano saoptavati u internacionalnoj akademskoj zajednici.
Od 1984. godine do raspada zajednike drave svake godine sam organizovala kurs iz interdisciplinarne jezike problematike u Interuniverzitetskom
centru za postdiplomske studije u Dubrovniku (tu su, pored ostalih, polaznice i
polaznici bili Snjeana Kordi, Aida Bagi, Bernard Nemak, Veronika Mitro,
Ivana Antoni, da pomenem samo neke koji su danas ve afirmisani u akademskoj zajednici). Tako proirujem krug onih koji su potencijalno zainteresovani
da ire ideju o neophodnosti interdisciplnarnog istraivanja jezika. Teme su oscilirale od pragmatike i psiholingvistike do kognitivne lingvistike i diskursa, a
sluaoci su uglavnom studenti i studentkinje iz celog sveta koji na tom mestu
tokom nedelju dana razmenjuju svoje ideje, drue se i proiruju znanja (tada jo
uvek) u jugoslovenskoj jezikoj zajednici. Tako potvrujem uverenje da je izgraivanje akademske zajednice obaveza svakog lana i lanice, ako elimo da
se nauna disciplina u javnosti afimie. U mom sluaju to je nastojanje da se o
jeziku govori s voenjem rauna o razliitim teorijskim pristupima, kada je re o
upotrebi jezika.
3. Vanost korpusa empirijskih podataka za odravanje

i napredovanje interdisciplinarne akademske zajednice
Poetkom osme decenije XX veka u nauci o jeziku i u disciplinama ka njoj usmerenim, aktuelno je i kod nas zalaganje za formiranje valjanih i pouzdanih korpusa
razliitih empirijskih podataka o srpskohrvatskom jeziku koji se mogu dalje iskoristiti za procese standardizacije jezika. Sve agilnija korpusna lingvistika sada se
suprotstavlja transformaciono-generativnom pristupu (koji traga za univerzalnou), time to naglaava vanost pojedinanih empirijskih podataka i konkretne
57
jezike upotrebe. Tada je u Lundu ve formiran korpus podataka za razgovorni engleski jezik, koji je posluio kao model za razliite diskusije o poboljanju parametara za reprezentativan korpus razgovornog jezika. U komunikaciji
sa njihovim direktorom (Jan Svartvik 1990) polako formiramo nae parametre
za razgovorni srpski jezik (u kojem je sada samo jedan deo korpus razgovora
dece i odraslih). Za svaki pojedinaan materijal koji je i odtampan, postoji audio zapis (sistematizovan u audioteku), zatim transkribovan materijal u obliku
jedinica analize, uz podatke o sagovornicima i kontekstu. Ukupno je oformljeno
35 svezaka sa preko pola miliona rei. Na osnovu tog materijala nastaju brojni
radovi studentkinja i studenata na dodiplomskim, postdiplomskim i doktorskim
studijama ne samo na naem odseku, nego je materijal dostupan istraivaima u
zemlji i svetu.
Teorija o dijalogu i razgovoru moe se videti iz sistema za transkripciju
razgovora u pisanu formi koji smo razradili i prilagodili naim potrebama. Na
metod transkribovanja je doprinos tadanjoj diskusiji o standardizaciji transkripcije razgovornog jezika uopte.
Danas je materijal, ije je sakupljanje zapoeto pre etrdeset godina, dostupan u obliku dnevnikih zapisa o razvoju govora dece (jedinadi: Sara, Vladan,
Nataa, Tatjana) i blizanakih parova (Sveta i Mileta, Sanja i Maja, Jasmina i
Danko). Ukupno preko 2000 stranica kucanog teksta jo uvek nije prebaeno u
moderne tehnoloke oblike (nije digitalizovano), to oteava eventualnu komparativnu analizu sa drugim korpusima. Ostali su, meutim, radovi koji se na
ovom korpusu temelje i koji po pravilu sadre primere iz empirijskog materijala
na osnovu kojih su raeni. Ipak, ogroman trud koji je uloen u prikupljanje, beleenje i transkribovanje empirijskog materijala razgovornog srpsko(hrvatskog)
jezika postao je danas nedovoljno dostupan iroj akademskoj zajednici. Slina je
situacija i sa materijalom sakupljanim i transkribovanim iz razgovora odraslih,
koji je u obliku svezaka, audio zapisa i u obliku radova saradnica i studenata,
nastalih u okviru projekata, ili u obliku studentskih obaveza na predmetu Analiza diskursa (diplomski, magistarski, doktorski radovi). Pouka nam je iz ovog
iskustva za prikupljanje, sortiranje i uvanje empirijskog materijala za analizu
da se brz razvoj tehnologije odraava na iru dostupnost empirijskih jezikih podataka u akademskoj zajednici. Pojedinci u zajednici moraju na vreme pretoiti
sakupljene empirijske podatke u nove tehnoloke oblike. U protivnom, istraivanja u jeziku ostaju nevidljiva za generacije istraivaa koje dolaze. Kontinuitet
empirijskih podataka vano je vezivno tkivo akademske zajednice. Za valjano
dijahrono prouavanje razvoja govora odraslih i dece ovaj kontinuitet je neophodan, jer je upotreba spontanog govora razliitih grupa u jednom drutvu jedan od
pokazatelja razvojnog smera jezika. Na primer, procese demokratizacije u jeziku
58
DISKURS I DISKURSI
moemo pratiti istraujui upotrebu pojedinanih segmenata (raz)govora, kao to

su psovke u javnoj i privatnoj upotrebi (Svenka Savi i Veronika Mitro 1996),
zatim razliite forme oslovljavanja i pozdravljanja, ili u malim (nelektorisanim)
novnskim tekstovima (kakvi su oglasi line vesti u pisanim medijima).
Podaci dobijeni iz istraivanja govora mogu doprineti uklanjanju nekih
predrasuda o funkciji i upotrebi jezika. Moja doktorska disertacija upravo je pokazala u kojoj meri je interakcija odrasle osobe vana za razvoj govora blizanakog para i lanova para: blizanca/bliznakinje. Na primer, opti je sud u literaturi
o blizancima kao drugima, da oni nisu dovoljno dobri u razvoju govora, tj. da
zaostaju u razvoju govora jer ne oseaju potrebu za odraslom osobom (budui da
uvek imaju pri ruci parnjaka, gotovo istog nivoa govornog razvoja, da trae da
razviju takozvani autonomni govor samo njima znan. Suprotno dotadanjim
rezultatima istraivanja razvoja govora blizanaca, zakljuila sam da blizanci,
kada im se omogui prisustvo odraslih osoba, pokazuju povoljan razvoj kao i jedinad. ak su i napredniji u razvoju govora od jedinadi u onim domenima koji
su vani za osamostaljivanje svakog lana unutar blizanakog para a to je bilo
usvajanje znaka za obeleavanje sopstvene linosti (lino ime, lina zamenica
prvog lica jednine: ja). Imati svoj identitet jae je od blizanake situacije u paru,
zakljuujem u istraivanju.
Zapravo sam ve doktorskom tezom prela na istraivanje osobina jezika
i govora, od onih koji u drutvu imaju manju mo (deca) ka onima koji trpe dvostruku disrkiminaciju, kao to su blizanci: zato to su deca i zato to su roeni u
blizanakom paru. Bio je izazov istraivati poziciju drugog jer ti podaci uglavnom nedostaju, budui da su u nauci o jeziku opisani samo ne-drugi. Tako sam
krajem sedamdesetih otpoela istraivanje razvoja govora dece u migrantskoj
situaciji. Bila sam u nekoliko drava da vidim kako nastava izgleda, i jednom prilikom (1979) upoznala Tove Skutnab Kangas (Tove Skutnab Kangas 1979) koja
e imati veliki uticaj na ono to smo radili na pitanjima maternjeg jezika dece
poev od samog definisanja fenomena maternji jezik. Ona insistira na uticaju
faktora ideologije (politike) na istraivanja jezika migranata, ali i na obrazovanje
dece uopte (na primer, nama nije bilo mogue tada istraivati jeziki razvoj nae
dece u migrantskoj situaciji bez odobrenja vlasti).
U to vreme su se pitanjima maternjeg jezika dece migranata u Nemakoj,
vedskoj i Francuskoj bavili istraivai iz nekoliko centara u Jugoslaviji. Zato sam
im predloila da istraivanje govora i jezika dece naih radnika na privremenom
radu u inostranstvu (to je bio zvanini termin tada) bude objedinjeno u jugoslovenski projekat. Proces ugovaranja, pregovaranja i dogovaranja o takvom projektu
trajao je nekoliko godina: putovala sam od jednog centra do drugog (Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Zagreb, Podgorica, Skoplje), okupljala istraivaku ekipu, drala
59
manje skupove da bi se problematika jasnije sagledala tokom nekoliko poslednjih

godina osme decenije XX veka. Utom je doao raspad Jugoslavije i ovaj projekat
nije zaiveo kao jugoslovenski nego kao slovenaki. Rad tek stvorene zajednice
istraivaa koja je zapoela zajedniki rad, prekinule su politike promene u Jugoslaviji. Samo mali trag te moje ogromne aktivnosti ostao je u knjizi koju sam uredila pod nazivom Interkulturalnost kao oblik obrazovanja dece migranata (Svenka
Savi 1989), koja je tampana neposredno pred raspad Jugoslavije.
To je i vreme kada u saradnji sa romologom Trifunom Dimiem i saradnicama okupljenim oko projekta Psiholingvistika istraivanja poinjem istraivanja razvoja govora romske dece u Srbiji i pokreem jednogodinji projekat
Istraivanje jezika Roma5. Prvo su prikupljani podaci o razvoju govora romske
dece na predkolskom a zatim i kolskom uzrastu. Ova deca su kao i deca u migrantskoj situaciji ili deca blizanci konstantno u situaciji dvostruke diskriminacije: zato to su deca i zato to pripadaju grupacijama koje su u drutvu potpuno
marginalizovane.
Ponavljam: za opstanak i irenje akademske zajednice najbitnije je kadrovsko osposobljavnaje. Krajem osamdesetih predloila sam Odseku da se na redovne studije uvede jednosemestralni predmet Analiza diskursa. Predlog je prihvaen, te sam sainila plan i program kursa i ubrzo, na osnovu predavakog iskustva
napisala udbenik Diskurs analiza (Svenka Savi 1993). Ve sledee godine je
(na moj predlog) predmet postao dvosemestralan za studente poslednje godine
studija. Analiza diskursa se moe predavati na razliite naine, jer je to interdisciplinarno podruje u kojem se susreu jezik, kultura i ideologija. U mom pristupu
dominantan je bio fokus na razgovoru koji je ostvaren meu sagovornicima u
kontekstu i u spontanim razgovornim situacijama. Pri tom je razgovor obuhvatio
vee jedinice od reenice. Zato u udbeniku predstavljam nekoliko teorija: teoriju govornih inova Serla, Grajsov model konverzacionih implikatura, eglofov
metod analize telefonskih razgovora, kognitivni model ejfa, teoriju govornih
anrova Bahtina i teoriju obeleenosti Suzan Flajman i prilaem im odgovarajui empirijski materijal iz Novosadskog korpusa razgovornog jezika. Ove teorije
i nakon gotovo dve decenije, predstavljaju osnovu za razliite radove o diskursu.
Danas se ovaj predmet predaje ne samo na Odseku za srpski jezik i lingvistiku,
nego i na drugim odsecima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali i u drugim
univerzitetskim gradovima Srbije. Sada se interdisciplinarna zajednica iri kroz
visokokolsko obrazovanje dobar put da opstane u sistemu nastave.
Napisala sam dosta radova o pojedinim diskrusnim tipovima koji do tada
nisu bili dobili prepoznatljivu vanost u srbistici (partikule u telefonskim raz5
60
DISKURS I DISKURSI
govorima, psovke, vicevi, razni tipovi oglasa, izraavanje sauea, izvinjavanje...). Naravno da me interesuje i diskurs pisanih tekstova, pre svega razni oblici
naunih tekstova, posebno onih vezanih za mo nad jezikom. Jedno od velikih
podruaja je i jezik medija na kojem radim sa nekoliko saradnica, kao to je Dubravka Vali Nedeljkovi.
Ukratko, ukljuivanje u internacionalnu akademsku zajednicu, poreenje
sopstvenih podataka sa podacima istraivaa i istraivaica u drugim jezicima,
usmeravanje na istraivanje upotrebe jezika onih koji u drutvu imaju manju
mo, ali i onih koji nad jezikom mono vladaju, znaajno je uticalo na moje
usmerenje ka onim teorijskim osnovama jezika koje u fokusu posmatranja imaju
kontekst i ideologiju (politiku).
4. Politika i akademska zajednica

Tokom 1988. i 1989. godine, u saradnji sa Doun Bajbi sa Univerziteta Bafalo u
SAD, napravila sam predlog projekta, oformila tim iskusnih istraivaica (pored
ostalih, Jasmina Grkovi Majdor, Dubravka Vali Nedeljkovi, Vesna Polovina,
Vera Vasi) i pozvala grupu studentkinja u saradnju. Naporedo sa pokretanjem
ovog projekta organizovala sam jednogodinji projekat Futur u srpskohrvatskom
jeziku.6 Septembra 1991. odobren je trogodinji meunarodni jugoslovenskoameriki projekat Kako diskurs i tipologija odraavaju kogniciju: vreme, aspekt
i modalnost u srpskohrvatskom jeziku, kojim sam rukovodila, a finansirala ga je
Ameriko-jugoslovenska komisija pri Ministarstva za nauku i tehnologiju (19901993, No JF-024 ). U ovom projektu susreu se dve interdiscipline: diskurs i
tipologija jezika. Dva su cilja projekta bila. Prvi se odnosio na nove istraivake
podatke: trebalo je da ustanovimo kako jeziko obeleavanje vremena i aspekta
u naem jeziku odraava procese kognicije govornih predstavnika. Podatke iz
srpskog jezika poredili smo sa podacima iz drugih jezika u korpusu Doun Bajbi. Ona je ve tada imala sistematizovanu banku podataka za ove kategorije za
vie od osamdeset razliitih jezika sveta. Drugi cilj je bio formiranje kadrova za
naunu oblast tipologije jezika. Doun Bajbi je trebalo da doe i radi sa naim
mlaim istraivaima na pitanjima iz tipologije jezika, to je njena uska struka
i po emu je poznata u internacionalnoj akademskoj zajednici (tipologija jezika
kao posebna nauna interdisciplina tada kod nas nije postojala). Naalost, od
ukupno tri odobrene godine finansiranja, radile smo dve (i objavile nekoliko dobrih radova), da bi finansiranje u 1993. prestalo zbog poznatih politikih odnosa
Srbije i SAD (kada je SAD prekinula naunu saradnji sa naom zemljom i kada
je naa zemlja bila izolovana od svetske akademske zajednice). Tako je veliki
6
61
uloeni trud od nekoliko godina ostao nevidljiv. Nuno sam se okrenula drugim
interdisciplinarnim temama upotrebe jezika i govora.
Isti politiki dogaaji u naoj (novoj) dravi odrazili su se i na druge aktivnosti koje sam u akademskoj zajednici (psiholingvistike) izgraivala i formirala
na jugoslovenskom planu nije vie bilo psiholingvistikih susreta istraivaa iz
Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Beograda Skoplja, Novog Sada, Titograda... Ratni
uslovi su onemoguili akademska okupljanja u vreme postepenog raspada zemlje
i formiranja novih drava. Ponestalo nam je meusobnog poverenja, tako vanog u akademskoj zajednici, i snage da se izdignemo iznad politikih dogaanja.
Moje iskustvo je u nekim sluajevima bilo ak deprimirajue u tom periodu. Na
primer, aktivnost koju sam otpoela u Interuniverzitetskom centru za postdiplomske studije u Dubrovniku u izgraivanju internacionalne mree studenata iz
interdisciplinarnog podruja istraivanja jezika, tada je prekinuto: Dubrovnik su
bombardovali, Interuniverzitetski centar je bio veoma oteen, a biblioteka u njemu praktino unitena. A kad je Centar obnovljen, nakon nekog vremena, politiki odnosi Republike Hrvatske i nae zemlje nisu bili podesni za nastavak ove
vrste aktivnosti tamo. Nastojanje da budem jedna od agilnih osoba u stvaranju
meunarodne akademske zajednice istraivaa i studenata u nekoliko navedenih
primera nije dalo valjane rezultate u datom politikom kontekstu ratova, migracija i stvaranja novih drava. Ukratko, nauka umnogome zavisi od politike.
A onda je, zahvaljujui upravo Doun Bajbi i njenim kolegama iz meunarodne akademske zajednice tipologa sveta, Osten Dal iz tokholma dobio
mogunost od Evropske unije da zasnuje projekat o tipologiji jezika, pa je pozvao
i mene u istraivaki tim s obzirom na moje poznavanje analize diskursa. Tim
su tada sainjavali, pored Ostena Dala i Jouko Linsted i Hano Tomola, slavisti
iz Finske, Martin Hasperman iz Hanovera, Ekehard Kenig iz Berlina (da pomenem samo neke danas najpoznatije u ovoj oblasti). Evropska zajednica je takoe
trebalo da se pridrava sankcija koje su znaile izolaciju nae zemlje, ali je rukovodilac projekta insistirao da se u mom sluaju, napravi izuzetak i da budem
ukljuena u taj projekat. Navodim lini primer da pokaem koliko je vano imati
uz sebe internacionalnu akademsku zajednicu koja se zaloi za pojedine osobe.
Tako sam u periodu 1995-1999. odlazila dva puta godinje na sastanke projekta
u razliite univerzitetske centre u Evropi i razmenjivala iskustva (iz toga perioda
su moji radovi o vremenu u naraciji, problematike koja do danas nije dovoljno
istraena u srbistici).
U poslednjoj deceniji XX veka, tanije od 1990. godine u Srbiji se osnivaju mnoga udruenja graana kao vid graanskih inicijativa za bru izgradnju
graanskog drutva. U okviru takvih akcija jasnije artikuliem ve ranije zaetu inicijativi o rodno osetljivom jeziku kao vanom elementu ukupne akcije za
62
DISKURS I DISKURSI
ravnopravnosti drugih sada ve mnogo radim na jezikim i drugim pitanjima

vezanim za ene iz razliitih socijalnih i jezikih grupa.
Rastakanje zajednikog srpskohrvatskog govornog prostora na pojedinane jezike zadire u bit poimanja jezikog identiteta, pre svega onog u javnoj i
slubenoj upotrebi. Pokazuje se da je politika elita novoformirane drave (koja
sukcesivno menja nazive od Jugoslavija, preko Srbija i Crna Gora, do Republika
Srbija) znala da je jezik sredstvo homogenizacije nacije i da je vano da drava
brine za to svoje mono sredstvo. Tako su neki okviri za nacionalni jeziki identitet cele drave ve naznaeni u Zakonu o slubenoj upotrebi jezika (1991), u
Pravopisu srpskog jezika (Mitar Peikan, Jovan Jerkovi i Mato Piurica 1993)
i, kasnije u formiranju Odbora za standardizaciju srpskog jezika (1997). Naravno
da u tim dokumetima drave nema nikakvih naznaka da se vodi rauna o ravnopravnosti drugih (samo implicitno), pa ni o rodno osetljivom jeziku, ili bilo ta
o jezikoj diskriminaciji. Zato taj posao preuzimaju pojedina udruenja graana
i pojedinci u njima, a u novije vreme i kancelarije zatitnika graana (ombudsmana), koje je drava formirala u Beogradu i Novom Sadu. Vidimo dravu kao
(ne)dovoljno zainteresovanu za jezika pitanja koja se tiu ravnopravnosti svih u
graanskom drutvu.
Za odnos roda i jezika zainteresovala sam se ranih sedamdesetih godina,
ali mnogo intenzivnije nakon povratka sa usavravanja u Berkliju (1980), gde je
ta tema tada bila veoma aktuelna ne samo na Odseku za lingvistiku, nego i na
celom Univerzitetu u Berkliju i u SAD. To je bila politika tema tanije deo
ukupne pojaane aktivosti za ravnopravnost polova, ali i etnikih i drugih marginalizovanih grupa.
Nakon teorijskog osnaivanja na asovima raznih kurseva posveenih ovoj
temi, polako pomeram fokus sa samog jezikog materijala (reenica, morfema tj.
sufiksa za profesije i titule ena) na ono to ine sagovornici u datom kontekstu.
Ova tema ponovo stavlja u fokus pitanje korpusa na kojem se zakljuci zasnivaju,
na mom zahtevu o doslednoj upotrebi formi enskog roda za zanimanja i titule
ena. Sada vie nije u centru panje samo spontani razgovorni jezik, nego pre svega domen slubene upotrebe jezika u institucijama sistema. Trebalo je dokazati
tezu o postojanju patrijarhalne matrice za vidljivost ene u javnom i slubenom
jeziku i objasniti mehanizme ideologizacije jezika u cilju ouvanja i prenoenja
na nove generacije upravo te patrijarhalne matrice. Pitanje standardizacije rodnosti u jeziku pre svega je politiko pitanje, a ne pitanje strukture srpskog jezika.
Kao finale dugogodinjeg prikupljanja empirijskog materijala za temu rod i jezik,
objavile smo knjigu Rod i jezik (Svenka Savi et al. 2009). u kojoj je predstavljen
osnovni renik profesija i titula ena u srpskom jeziku i konkretna pravila za primenu rodno osetljivog jezika u neposrednoj praksi, pre svega u slubenoj i javnoj
63
sferi. Time je posao oko formiranja korpusa istraivakih podataka jo jednom

proiren, jer je jedan od ciljeva ove knjige bio da se pokau empirijski podaci
zabeleeni u raznim renicima, medijima, u razgovornom jeziku, koji potvruju
tezu da je upotreba formi enskog roda za zanimanja i titule ena postojala i u
prethodnim periodima razvoja srpskog jezika.
4. Zakljuak
Termin akademska zajednica podrazumeva nekoliko razliitih formi ivota i rada
onih koji su u akademskim disciplinama na univerzitetima, u naunim institucijama i/ili akademijama nauka i umetnosti. Stvaranje, rad i irenje akademske
zajednice na pleima je onih koji su ukljueni u izgraivanje naune discipline, ali uvek treba imati na umu da je takvo izgraivanje viedimenzionalno.
Pored naunih dimenzija, vanu ulogu imaju i razni politiki i drutveni potresi
(kao to su ratovi, migracije stanovnitva, raspad dravnih zajednica, stvaranje
novih drava, promena drutvenog sistema...). Zato mi je cilj u ovom tekstu bio
da pokaem meuzavisnost vie dimenzija jednog procesa u kojem su u fokusu
individualni doprinosi izgraivanju akademske zajednice.
Uobiajeno je da se pripadnost naunoj zajednici meri citatnou. Citatnost
slui za rangiranje pojedinki i pojedinaca unutar zajednice kad su u pitanju njihov
status ili pozicije koje imaju mo u drutvu, dakle one su istovremeno i drutveni
parametri: rukovoenje naunoistraivakim projektima, dobijanje mogunosti
za usavravanje ili presti (na primer, stipendije, najvia univerzitetska zvanja,
zvanje profesora emeritusa, lanstvo u akademijama nauka i umetnosti u zemlji
i inostranstvu i sl.). Zato je to jedan vaan paramater. Na primer, evidentirano je
da je moja knjiga How Twins Learn to talk, od 1980. godine do danas citirana
vie od 80 puta. Nije zanemarljiv parametar itanosti na osnovu kojeg bi se mogao procenjivati uticaj u iroj sredini (naalost, u naim bibliotekama ne postoje
podaci za ovaj parametar).
Meutim, doprinosi individua naunoj zajednici mnogo su bogatiji od
ovog kriterija koji ostavlja nevidljivim dugogodinje procese i okolnosti u kojima je neki citatni doprinos ostvaren. Zato sam u ovom tekstu, na sopstvenom
primeru, detaljnije obrazlagala upravo druge dimenzije. Budui da se akademska
zajednica izgrauje i opstaje na mnogo naina, ovde izneti podaci trebalo bi da
doprinesu prevrednovanju postojeeg shvatanja i da podsete na mnogo vanih
komponenata koje obezbeuju ivot zajednice.
Na primer, jedan parametar za postojanje akademske zajednice moe biti
stepen homogenizacije lanova i lanica: meusobno poverenje je temelj izgraivanja zajednice, pa i akademske. U poetku se naa mala akademska zajednica u
Institutu znaajno homogenizovala, to potvruje i podatak da nakon vie od 40
64
DISKURS I DISKURSI
godina traje meusobna saradnja i akademska podrka. Tako smo postigle prvi,
vaan element na kojem poiva akademska zajednica: poverenje i meusobnu
saradnju lanova zajednice u kontinuitetu.
Drugi parametar moe biti korpus ili suma empirijskih podataka sistematizovana za istraivanja u datoj akademskoj zajednici i dostupna svima za upotrebu, jer takvi podaci potvruju akademsku zajednicu meu drugim disciplinama.
Otuda je znaajan deo nae energije bio usmeren na formiranje nekoliko vanih
korpusa (raz)govornog jezika: dece (na ranom uzrastu, iz razliitih razgovornih
situacija), odraslih (iz razliitih razgovornih situacija) i ena (posebno onih situacija koje se odnose na vezu roda i jezika).
Trei vaan parametar za dobru akademsku zajednicu je izgraivanje naunog kadra nema akademske zajednice bez generacijskog kontinuiteta. Taj
ogroman pedagoki i mentorski rad zadatak je svih u zajednici, i ja sam ga shvatila veoma odgovorno (up. Prilog 2: Mentorski rad).
etvrti parametar moe biti inovativnost pojedinaca i pojedinki, kao to je
kreativno afirmisanje interdisciplinarnih jezikih istraivanja u razliitim poddisciplinama (psiholingvistika, analiza diskursa, rodne studije...) u naem sluaju.
Deo kolektivnog znanja mogu biti faktori koji su sputavali inovativne akcije u
nedovoljno fleksibilnoj akademskoj zajednici. Oni su deo istorije zajednice.
Upravo na osnovu svih ovih parametara izabrana sam u zvanje profesor
emeritus.
LITERATURA
A, (1983). .
. . 19. : :
199-203.
A, (1985). . . . 21. : :131-141.
Bursa, Gordana (2007). Osobine naunog diskursa. Novi Sad : Bistrica, Filozofski fakultet.
Chafe, L. Wallace (ed.) (1980). The Pear Stories: Cognitive, Cultural, and Linguistic Aspects of Narrative Production. Norwood, NJ : Ablex.
Ivi, Ivan (1978). ovek kao animal simbolicum. Beograd : Nolit.
Joci, Mirjana Svenka Savi (ed.) (1974). Modeli u sintaksi dejeg govora.
Novi Sad : Institut za lingvistiku.
Joci, Mirjana (2006). Jezik, komunikacija, razvoj. Novi Sad : Dnevnik.
65
Mike, Melanija Svenka Savi (1972). Razvoj nominalne sintagme sa odredbom

u dejem govoru. Junoslovenski filolog 29/1-2. Beograd: 305-325.
Osgud, E. Charles Thomas A. Sebeok (eds.) (1954). Psycholinguistics - a survey of theory and research problems. Bloomington : Indiana University.
, , , (1993).
. : .
Savi, Svenka (1978). Kako blizanci ue da govore. Novi Sad : Filozofski fakultet.
Savi, Svenka (1980). How Twins Learn to Talk. London : Academic Press.
Savi, Svenka (1989). Psycholinguistics: Recent Studies. In Yugoslav General
Linguistics. (ed. M. Radovanovi). Amsterdam : John Benjamins: 321-344.
Savi, Svenka et al. (2009). ivotne prie ena: A to u ti ja jadna priat. Novi
Sad : Futura publikacije i enske studije i istraivanja: 122-135.
Skutnab Kangas, Tove (1991). Bilingvizam da ili ne. Beograd : Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Slobin, I. Dan (2010). Od diskursa ka gramatici: razvoj prezent perfekta u engleskom (u ovom zborniku)
Svartvik, Jan (1990). The London-Lund Corpus of Spoken English : Description
and Research. Lund : University Press.
, (1985).
. . 21. :
: 143-151.
Vasi, Smiljka Svenka Savi (1972). Principi jezikih univerzalija i jedan vid
govornog razvitka na ranom uzrastu. Psihologija 1-2: 68-72.
Vasi, Vera (1983). Govor sa sestrom i bratom. Novi Sad : Filozofski fakultet.
Vlahovi, Plemenka Ranko Bugarski Vera Vasi (ed.) (2009). Viejezini svet
Melanije Mike. Novi Sad : Filozofski fakultet, Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
Zakon o slubenoj upotrebi jezika (1991). Beograd : Slubeni glasnik.
66
DISKURS I DISKURSI
PRILOG 1: NOVOSADSKI KORPUS RAZGOVORNOG

SRPSKOG JEZIKA: 1975-2000.
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku
Projekat: Psiholingvistika istraivanja, rukovodi: prof. dr Svenka Savi
1. Govor reportera u prenosu fudbalske utakmice, S. Savi, 1997; V. Mitro, 1994.
2. Narativni diskurs kod odraslih: Film o krukama, I. Antoni, 1983.
3. Narativni diskurs kod dece: film o krukama, V. Mitro, 1994.
4. Narativni diskurs kod odraslih: Knjiga o abi, V. Mitro, 1995.
5. Narativni diskurs kod dece: Knjiga o abi, V. Mitro, 1995.
6. Narativni diskurs kod adolescenata: Knjiga o abi, V. Mitro, 1995.
7. Razgovor vaspitaa i dece, M. Agi, 1983.
8. Razgovor uitelj - dete u I razredu osnovne kole, M. Agi, 1983.
9. Telefonski razgovori, S. okica, 1986, V. Mitro, 1993, V. Vuka, 1994, V. Mitro,1998.
10. Razgovor doktor - pacijent, V. Mitro, 1993.
11. Usluni razgovori, V. Mitro, 1991.
12. Razgovor u sudu, I. Antoni i V. Mitro, 1991.
13. Nauna predavanja, I. Antoni, 1991.
14. Rasprava na naunom skupu, I. Antoni, 1991.
15. Konsultacije mentora sa postdiplomcima, I. Antoni i V. Mitro, 1991.
16. Intervjui, V. Mitro i D. Vali Nedeljkovi, 1991.
17. Razgovor reditelj - glumac u pozoritu, . Tomi, 1994.
18. Svakodnevni razgovori odraslih, V. Mitro, 1995.
19. Svakodnevni razgovori dete - odrasli, V. Kukolj, V. Mitro i V. Vasi, 1995.
20. Svakodnevni razgovori dece, V. Mitro i V. Vasi, 1995.
21. Svakodnevni razgovori adolescenata, V. Mitro, 1995.
22. Psovke i pogrdni izrazi, V. Mitro i S. Savi, 1993.
23. Diskurs u predkolskoj ustanovi, M. Joci i V. Vasi, 1980.
24. Religijski diskurs: homilije, S. Savi, 1992.
25. Religijski diskurs: predavanja, V. Mitro, 1995.
26. Religijski diskurs: intervjui, D. Vali Nedeljkovi, 1992.
27. Diskurs pisanih poruka namenjen govorenju, V. Mitro, D. Vali Nedeljkovi
i S. Savi, 1993.
28. Komunikacija sa kunim ljubimcima, V. Mitro, 1993.
29. Vicevi, V. Mitro, 1994.
30. Dnevnici o usvajanju govora dece uzrasta 1,0 - 5,0, M. Joci, S. Savi, V.
Vasi, 1983. V. Gurjanov, 1992.
67
31. Pisani diskursi, V. Mitro, 1994, 1995; S. Savi, 1994, I. uri, 1998.
32. Pisani diskursi: fax i e-mail poruke, V. Mitro, 1994.
33. Proricanje sudbine, V. Mitro, 1995, R. Mirilov, 1998.
34. Slubeni razgovori, V. Mitro, 1995.
35. Politiki diskurs, S. Savi i V. Mitro, 1995.
PRILOG 2: MENTORSKI RAD

MAGISTARSKI RADOVI
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Dragica Markovi (Bear) Lingvistika analiza kovanica Laze Kostia (1986)
Mara Agi Jezik dece na prelasku iz predkolskog u kolski uzrast: sintaksika,
semantika i pragmatika analiza (1986)
Ivana Antoni Jezik kao sredstvo ubeivanja (1993)7
Vesna Kukolj Adaptacija govora odraslih prema deci u porodinoj situaciji,
(1993)
Gordana tasni Odnos jezika i pola u narativima adolescenata (1999)8
Danijela Vladi-David Diskursne osobine prianja adolescenata (2000)
Dejan Pralica Diskursne osobine poslanica (2005)9
Milo Pankov Ideoloki diskurs: primer politikog govora u Srbiji (2005)
Gordana Bursa Osobine naunog diskursa: magistarske teze (2006)10
Milica Braci Diskurs analiza gestovnog govora diskursne osobine oslovljavanja i pozdravljanja u srpskom jeziku (2007)
ACIMSI Centar za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu
Milana Grbi Analiza diskursa rodnih stereotipa u udbenicima za osnovnu
kolu (2007)
7
Objavljeno u izvodu pod naslovom Komunikacija i ubeivanje. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. (1994). 37: 41-50.
8
Objavljeno pod naslovom Naracija adolescenta. kolski as srpskog jezika i knjievnosti.
asopis za metodiku nastave srpskog jezika i knjievnosti. Broj 1. Beograd (2000).
9
Objavljeno pod naslovom Religijski i ideoloki diskurs u poslanicama Srpske pravoslavne
crkve. Religija i tolerancija br. 5, Centar za empirijsko istraivanje religije, Novi Sad (2006).
10
Objavljeno pod naslovom Osobine naunog diskursa. Novi Sad : Bistrica, Filozofski fakultet
(2007).
68
DISKURS I DISKURSI
Gordana Nikoli Rodni stereotipi u udbenicima za mlae razrede osnovih kola za decu sa lakom mentalnom nedovoljnom razvijenou (2008)
DOKTORSKE DISERTACIJE
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Larisa Razdobutko Imenice koje oznaavaju delove tela oveka: pragmatika
analiza znaenja u srpskom i ruskom jeziku (1994)11
Klara Senteri Uloga maternjeg jezika u uenju stranog jezika kao jezika
struke (1994)
Dubravka Vali Nedeljkovi Pragmatike osobine intervjua ostvarenih na radiju (1997)12
Nadeda Silaki Diskurs reklamnih oglasa u asopisima za ene na srpskom i
engleskom jeziku: analiza anra (2005)
Filozofski fakultet Univerziteta u Niu
Svetozar Popovi Poetni koraci u uenju stranog jezika metodom deca kao
nastavnici (1995).
11
Objavljeno pod naslovom: Semantika i pragmatika somatizama u srpskom i ruskom jeziku. Beograd : Vedes (2003).
12
Objavljeno pod naslovom: Radijski intervju: pragmatine osobine intervjua sa crkvenim velikodostojnicima emitovanim na radiju. Beograd : Zadubina Andrejevi (1999).
69
70
GRAMATIKA I DISKURS
71
72
Dan I. Slobin
OD DISKURSA KA GRAMATICI:
razvoj prezent perfekta u engleskom1
Saetak: Rad koji posveujem Svenki Savi bavi se diskursom i promenama u jeziku. Poreenje razvoja sadanjeg perfekta u istoriji engleskog jezika i u usvajanju
savremenog engleskog jezika upuuje na umnogome razliite uzrone mehanizme
u te dve razvojne pojave, premda postoje oigledne paralele izmeu ontogenetskih
i dijahronijskih puteva promena koje bi mogle upuivati na zajednike uzronike.
U jeziku odraslih nova znaenja gramatikih oblika pojavljuju se na osnovu pragmatikih zakljuaka izvedenih iz postojeih referentnih i propozicijskih znaenja. Sa razvojem pragmatike i kognitivne kompetencije deca stiu sposobnost da
shvate proirena pragmatika znaenja u govoru odraslih i poinju da izraavaju te
funkcije u svom govoru. Deca postepeno otkrivaju pragmatika proirenja gramatikih oblika, ali ne unose inovacije, koje usvajaju putem dugog razvojnog procesa
izvoenja zakljuaka iz konverzacije.
Kljune rei: usvajanje jezika, diskurs, ontogentski razvoj, dijahronija jezika, prezent perfekt, engleski jezik
Re unapred
Posveujem ovaj rad2 Svenki Savi kao priznanje za ono to sam nauio
od nje i za ulogu koju je njen jezik odigrao u razvoju mog teoretskog pristupa
usvajanju jezika na ranom uzrastu. Dva jezika iz Vojvodine srpskohrvatski3 i
maarski uticali su na moje razmiljanje u godinama pre nego to sam upoznao
Svenku. Godine 1969. proitao sam rad Melanije Mike i Plemenke Vlahovi o
dvojezinom razvoju. Naini na koje su deca izlazila na kraj sa uenjem ova dva
tipoloki razliita jezika pruili su uvid tipa aha!, koji je doveo do moje formulacije radnih principa usvajanja jezika. Tako se Svenkin grad naao u predlogu
za kognitivne preduslove za razvoj gramatike (Slobin 1973: 181-182):
1
Preveo sa engleskog Kritof Bodri.

U ovaj lanak ukljuen je delom jedan raniji rad (Talking Perfectly. Discourse Originis of the
Present Perfect, 1994), koji po predmetu i metodu istraivanja odgovara koncepciji zbornika u ast
Svenki Savi.
3
Ovde koristim termin srpskohrvatski zato to je to bio prihvaeni naziv tog jezika za vreme
istraivanja koje se ovde pominje, i zato to su podaci koji su me interesovali prikupljeni u Novom
Sadu i Beogradu, kao i u Dubrovniku i Zagrebu. Regionalni varijeteti nisu bili relevantni za svrhu
prouavanja dejeg usvajanja morfologije i sintakse u irokom meujezikom okviru.
2
73
Dan I. Slobin: OD DISKURSA KA GRAMATICI: razvoj prezent perfekta u engleskom

Ukoliko data semantika oblast poinje da se izraava ranije u jednom od dva jezika, pretpostavlja se razlika u kompleksnosti forme. Jedan koristan primer moe se
nai u studijama Melanije Mike i Plemenke Vlahovi o dvojezinoj deci sa severa
Jugoslavije, koja su usvajala srpskohrvatski i maarski jezik (Mike 1967; Mike
Vlahovi 1966). Znatno pre napunjene druge godine, dvojezine devojice su
produktivno i ispravno koristile razne maarske padeke sufikse sa imenicama u
lokacionim odnosima, kao to su ilativ, elativ, sublativ i superesiv... S druge strane,
jedva da su poele da razvijaju lokativne izraze na srpskohrvatskom jeziku, koji
zahteva lokativni predlog pre imenice, zajedno sa padekom fleksijom dodatom
na kraj imenice.
Poto su ova deca dvojezina, razliite vremenske sheme usvajanja unutar ova
dva jezika nisu se mogle pripisati razlikama u kognitivnom razvoju. Stoga se
mora pretpostaviti da se razlika javlja zbog dejih strategija za obradu jezika.
Jedna od primetnih razlika izmeu ta dva jezika jeste mesto morfolokog izraavanja lokacionih odnosa. Predloio sam da je maarski nain za izraavanje lokacionih odnosa jednostavniji: oznaka za lokativ je uvek samo na kraju imenice,
nasuprot srpskohrvatskom gde se to postie predlogom i imenikom fleksijom;
tavie, maarski lokativni sufiks uvek nedvosmisleno i dosledno ukazuje kako
na poloaj, tako i na smer od ili ka (Slobin 1973: 188). Poreenje ranog morfolokog razvoja na veem broju jezika nagovestilo je ulogu perceptivne upadljivosti kraja rei, to je dovelo do formulacije mog prvog radnog principa: Obrati
panju na kraj rei (Slobin 1973: 191). I tako je upravo to istraivanje usvajanja
srpskohrvatskog jezika zajedno sa gradom Novim Sadom odigralo znaajnu ulogu u razvijanju funkcionalnog i kognitivnog pristupa razvoju jezika kod dece.
Taj rani teoretski rad bio je zasnovan na podacima koje su u Srbiji prikupili
drugi istraivai. U sledeoj fazi mog meujezikog programa, moje kolege i ja
osmislili smo jedno sistematsko poreenje etiri tipa jezika, koristei kako prirodne tako i eksperimentalne metode. Zanimala su nas detaljna poreenja usvajanja morfolokih i sintaksikih sistema na ranom uzrastu u etiri tipa jezika:
germanskom (engleski), romanskom (italijanski), slovenskom (srpskohrvatski)
i turkijskom (turski). Godine 1972/73. moja doktorantkinja, Ljubica Radulovi,
prikupila je relevantne slovenske podatke u Dubrovniku (Hrvatska), radei zajedno sa istraivakim timovima u Berkliju, Rimu i Istambulu. Poredei ta etiri
jezika, Dudit Donston i ja (Johnston Slobin 1979) utvrdili smo da je kognitivni razvoj objanjavao redosled razvoja lokacionih koncepata u svim jezicima, ali
da su morfosintaksike karakteristike svakog jezika uticale na vreme usvajanja.
Poreenje morfosintaksikog razvoja u ta etiri jezika otkrilo je glavne strategije
koje deca koriste u vezi sa redom rei, padekom fleksijom i vrstom konstrukcije
(Ammon Slobin (1979) za uzrone reenice; Slobin Bever (1982) za agentiv74
DISKURS I DISKURSI
ne prelazne reenice). Zbirka meujezikih studija rezimirana je u Slobin (1982)

i predstavljena na konferenciji u Novom Sadu, koju su organizovale Mirjana Joci i Svenka Savi 1973. godine (Joci Savi 1974).
Meujeziko istraivanje, koje je obuhvatalo velik broj jezika, u naredne
dve decenije usredsredilo se na narativni razvoj; koritena je slikovnica Frog,
where are you? (Mayer 1969) da bi se podstakla naracija kod dece i odraslih
(Berman Slobin 1994; Strmqvist Verhoeven 2004). Svenka je ovom projektu
doprinela srpskohrvatskim priama o abi, uestvujui u meujezikoj radionici
u Letnjem institutu Lingvistikog drutva Amerike, odranoj na Univerzitetu u
Albukerkiju u Nju Meksiku 1995. godine. Na toj radionici mogao se uporediti
razvoj narativne sposobnosti u tri slovenska jezika srpskohrvatskom, poljskom
i ruskom, i velikom broju drugih jezika. Istraivanje sa priom o abi pokazalo
je zajednike obrasce narativnog razvoja u svim jezicima kod dece na uzrastu od
tree do devete godine. Istovremeno, tipoloke karakteristike pojedinih jezika
usredsreuju panju uenika na odreene analize dogaaja, ukazujui na razlike
u razvoju razmiljanja radi govora (Slobin 1991). Istraivanje je naroito bilo
usmereno na dogaaje kretanja, gde slovenski i germanski jezici navode govornike da obrate vie panje na nain kretanja nego govornici romanskih, semitskih i
drugih jezika. U vremenskom domenu, istraivanje slovenskih jezika bilo je znaajno u studijama o ulozi sistema glagolskog vremena/vida s obzirom na granice
dogaaja i unutranje dinamike dogaaja.
Pria o abi pobudila je u meni opte interesovanje za kontrastivnu retoriku to jest, naine na koje tipoloke karakteristike jezika oblikuju sadraj i
organizaciju diskursa. Sadanja istraivanja su usmerena na romane napisane na
raznim tipovima jezika, kao i na prevode romana na razne jezike (Slobin 2005).
Srpskohrvatski ponovo igra ulogu zbog studija o romanima i prevodima, prenoenju vesti i priama odraslih govornika o abi, uz znaajan rad Lune Filipovi
(2007) i Jelene Jovanovi i Aide Martinovi-Zi (2004). Filipovikin inovativni
rad o glagolskom vidu dao mi je nove ideje o tome kako se flektivni sistemi vremenom menjaju, ideje zasnovane na svojstvima spoja izmeu prefiksa i korena u
mnogim glagolima, poput ui, i takmienju za poloaj prefiksa izmeu aspekatskih i lokaciono-direkcionih morfema.
Tako jezik Svenke Savi i neka njena istraivanja igraju ulogu u mom istraivanju i nainu razmiljanja ve vie od etrdeset godina. Sada sa zadovoljstvom
odajem priznanje njenoj ulozi i ustupam joj objavljeni rad, koji je ovde prvi put
preveden (Slobin 1994). Rad se ne bavi nijednim od razvojnih pitanja koje sam
ukratko predstavio. Umesto toga, ima veze sa temom ovog zbornika, s obzirom
na to da se bavi diskursom i promenama u jeziku. Postoje oigledne paralele izmeu ontogenetskih i dijahronijskih puteva promena koje, kako se ini, nagove75
tavaju zajednike uzronike. Meutim, paljivo poreenje jedne takve paralele

razvoja sadanjeg perfekta u istoriji engleskog jezika i u usvajanju savremenog
engleskog jezika navodi na razmatranje prilino razliitih uzronih mehanizama u te dve razvojne pojave. Istovremeno, faktori pragmatikog diskursa igraju
glavnu ulogu u takvim obrascima promene u obliku funkcija gramatikih konstrukcija. Nadam se da e ovaj rad biti zanimljiv Svenki, koja je toliko doprinela
unapreivanju shvatanja diskursnih obrazaca u mnogim oblastima razvoja deteta
i u drutvu.
1. Uvod
Kao nekome ko prouava deji jezik, esto su mi upadale u oi paralele izmeu
razvojnih obrazaca u istoriji jezika i kod dece. Takve paralele su, naravno, zabeleile generacije lingvista i filologa, uz mnoge argumente o ulozi usvajanja kao
faktora koji odreuje jezike promene. Moj cilj ovde, meutim, jeste da se posluim prouavanjem dejeg jezika kao oblasti iz koje se mogu izvui hipoteze o
moguim procesima koji se odvijaju u jezikim promenama, ne dodeljujui deci
uzrone uloge u dijahroniji. Oblast koju elim da uzmem u razmatranje je perfekt,
tanije razvojni put koji je doveo do oblika poput sadanjeg perfekta u engleskom
jeziku. Istorijske pojedinosti nisu u potpunosti jasne a ni odgovarajue, te stoga,
verovatno, nikada neemo imati dovoljno podataka da reimo neke tekue rasprave, a da i ne pominjemo stalni kritini nedostatak podataka iz pretpismenog doba.
to se tie dejeg jezika, iako ne nedostaju ivi izvori podataka, korpus snimljenog, transkribovanog i analiziranog materijala jo uvek je prilino mali, i ponovo
u morati da prikaem jednu idealizovanu sliku. Vrednost podataka o usvajanju
je dvostruka: (1) imamo mogunosti da uhvatimo osnovna znaenja gramatikih oblika u njihovim upotrebama na najmlaem uzrastu (up. Bowerman 1989;
Slobin 1985); (2) moemo da prouavamo interpersonalne funkcije gramatike u
dijalogu prednost koja skoro u potpunosti nedostaje u istorijskim studijama.
U najirim crtama, dati razvojni putevi su paralelni u dijahroniji i ontogenezi: rezultativni particip ide od postignutog stanja, usredsreenog na pacijensa
do svrene radnje, usredsreene na agensa. U toku tog procesa, oblik preuzima
osobine kontinuirane sadanje relevantnosti neke prole situacije, da se posluimo Komrijevom optom definicijom prefekta (Comrie 1976: 52). Ovo je
trenutno stanje engleskog jezika.4
4
U nekim germanskim jezicima (jidi, afrikans, junonemaki dijalekti), kao i u francuskom,

nekadanji perfekt postao je prolo vreme, ali se ovo ne moe uvrstiti u studije o dijahroniji i ontogenezi poto ne postoji potvren paralelni razvoj od perfekta do preterita u usvajanju savremenih
germanskih ili romanskih jezika (kao za panski) u kojima perfekt jo uvek poseduje deo svoje
funkcije sadanje relevantnosti. U turskom jeziku perfekt je poprimio evidencijalno znaenje,
postavi prolo vreme za dogaaje kojima se nije prisustvovalo, a o kojima se zakljuuje na osnovu
76
DISKURS I DISKURSI
2. Sadanji perfekt u govoru dece

koja usvajaju engleski jezik kao maternji
Za poetak, uzmite u obzir razvojnu sliku u savremenom engleskom jeziku. Moraemo da se posluimo britanskim izvorima podataka, poto je sadanji perfekt
u amerikom engleskom postao suvie marginalan da bi se mogle analizirati njegove rane funkcije. Zakljuci Kromera (Cromer 1968) i Nusbauma i Rite Nerimor (Nussbaum Narremore 1975) ukazuju na to da taj oblik ne dostie znaajan
stepen upotrebe kod amerike dece do blizu pete godine starosti. Meutim, u
Britaniji, Fleer (Fletcher 1981) i Virdinija Gederkol (Gathercole 1986) govore
o njegovoj uestaloj upotrebi kod trogodinjaka, a ja u prikazati podatke o britanskim dvogodinjacima.
Najdetaljnija studija je rad Virdinije Gederkol u kotskoj. Ona je otkrila da ve na uzrastu od 3,0 godine deca koriste sadanji perfekt u neposrednim
posledinim kontekstima, koje je ona definisala kao iskaze u kojima govornik
opisuje dogaaj ili promenu stanja koje je izvrio ili kome je prisustvovao (Gathercole 1986: 544). Ovo je jedina funkcija perfekta koju je upotrebilo svih 12
dece iz njenog uzorka, na uzrastu izmeu 3;0 i 5;1; prema podacima Gordona
Velsa, sa kojima sam i ja radio, u toj funkciji su ga najee upotrebljavali i engleski dvogodinjaci.5 Poto se sa dijahronijskog stanovita posledina upotreba perfekata takoe moe smatrati polaznom takom, ovi podaci iz dejeg govora su
od posebnog znaaja. Poznato nam je iz meujezikih razvojnih istraivanja da
su posledice od naroitog znaaja za dvogodinjake, ak i pre pojave gramatike
(up. Gopnik Meltzoff 1986). Kao to sam u jednom ranijem radu naveo (Slobin 1985: 1181): U svim jezicima o kojima postoje relevantni podaci, kad god
postoji akustiki istaknuta oznaka za prolo vreme ili perfekt, ini se da je deca
prvo upotrebljavaju da bi komentarisala upravo zavren dogaaj ija je posledica vidna promena stanja nekog predmeta. Ali obraanje panje na neposredne
posledice nije dovoljno da razlikuje sadanji perfekt od preterita u britanskom
engleskom. V. Gederkol je otrkrila da odrasli u kotskoj, iako tokom razgovora
posledica ili o kojima se saznalo iz prie (Slobin Aksu 1982); postoji dokaz (Aksu-Ko 1988) da
deca slede isti put tokom usvajanja.
5
V. Gederkol (Gathercole 1986) je takoe otkrila da sva njena kotska deca koriste prisvojno have
got (npr. Ive got one); ovakva upotreba, meutim, izvan je tumaenja ovde razmatranog perfekta.
Kao to Fleer (Fletcher 1981) predlae, ovaj oblik bi prosto mogao da ima znaenje sadanjeg
stanja. Sva njena deca osim dvoje (jedno uzrasta 3,3 a drugo 3,7) upotrebljavala su perfekt iskustva, to ona opisuje kao: Glagolski oblik koji se koristi da opie dogaaj koji se odigrao ili stanje
koje je postojalo u nekom neodreenom trenutku u prolosti (npr. odrasla osoba: Have you ever
been to a circus?) (str. 544). Meutim, ona napominje da dete moe upotrebiti sadanji perfekt u
ovoj funkciji iako ne prepoznaje da sadanji perfekt podrazumeva sadanju relevantnost u tom
smislu to upotreba sadanjeg perfekta zahteva da radnja ili stanje budu ponovljivi (str. 555).
77
sa decom daleko ee koriste sadanji perfekt za oznaavanje neposredne posledice nego u drugim funkcijama, takoe koriste i preterit. U elji da pronae
eventualne suptilne razlike u znaenju ili razlike u distribuciji izmeu ta dva
oblika, Gederkolova je navela glagole koje odrasli koriste u sadanjem perfektu
i preteritu da izraze neposrednu posledicu. Poto je pronala visok stepen poklapanja izmeu ova dva spiska, ona je odbacila hipotezu semantikog kontrasta,
zakljuivi da se posledini sadanji perfekt prvi usvaja zbog kombinacije visoke
uestalosti i konceptualne jednostavnosti.
Meutim, mislim da postoji jo jedan faktor koji treba uzeti u obzir osim
semantike glagola a to su funkcije gramatikih oblika u dijalogu.6 Kada dete
uje isti glagol u dva gramatika okvira, i oba se odnose na prolo stanje sa posledicama koje iz njega proizilaze, ono nema drugog izbora osim da pokua da
razlikuje date oblike na osnovu pragmatike diskursa pod pretpostavkom da je
gramatiki izbor motivisan, i da preostaju samo pragmatike razlike ukoliko
se leksiki izbor odrava konstantnim. Ovu tvrdnju zasnivam na onome to je Iv
Klark (Clark 1988, 1990) okarakterisala kao pragmatiki princip kontrasta koji
se nalazi u osnovi usvajanja jezika i promena u jeziku:
Princip kontrasta, u najsaetijoj formi, glasi ovako: svaka dva oblika se kontrastiraju po znaenju. Ovaj princip se uzima kao pretpostavka, preutno ili eksplicitno,
u najmanju ruku od Breala (1897) i Pola (1898) i njihovog rada o jezikim promenama, kao i od de Sosira (1919/1968) u njegovoj sinhronijskoj analizi upotrebe
jezika. Ovaj se princip temelji na saznanju da kada govornici odaberu jedan izraz,
oni to ine zato to ele da prenesu znaenje koje ne bi bilo isto da su odabrali
neki drugi izraz. Izabrani izrazi u bilo kojoj oblasti znae ono to znae samo delimino zato to se kontrastiraju sa drugim izborima iz te oblasti kao i iz jezika u
celini. Kao posledica toga, govornici ne podnose sinonime u jeziku. Ovaj princip
se odnosi na rei, afikse, gramatike rei, pa ak i konstrukcije (Clark 1990: 417).
Uzmite u obzir sledei dijalog u kome majka stupa u interakciju sa dvoje

dece starijim Tomom, koji crta, i mlaim Bendaminom:
(1) majka (Tomu): You did all that writing, did you?
[Ti si to sve nacrtao, jesi li?]
Well you are a clever boy. Is it a monster?
[Ti si jedan pametan deak. Da li je to udovite?]
Did you draw a monster? Im frightened.
[Ti si nacrtao udovite? Ja se bojim.]
6
Hteo bih da zahvalim nekolicini kolega za to to su sa mnom vodili produene dijaloge iz kojih
sam shvatio znaaj takvih faktora a naroito: Nensi Budvig, Suzan Ervin-Trip, Suzan Flajman,
Duli Gerhart, Donu Gumperzu i Bambi ifelin.
78
DISKURS I DISKURSI
(Tom se pretvara da njegovo udovite hoe da ugrize majku i oni se igraju
smejui se)
majka: Oh, he bit me!
[O, ugrie me!]
Bendamin: Dont be silly!
[Ne budi smena!]
majka (Bendaminu): Hes drawn a monster, Benjamin, and its going to
come and bite you. Here comes a monster coming to bite a Benjamin!
[On je nacrtao udovite, Bendamine, evo dolazi kod tebe i ugrie te.
Evo, udovite dolazi da ugrize Bendamina!]
Obratite panju na kontrast izmeu majinog did you draw a monster upuenog
Tomu i hes drawn a monster upuenog Bendaminu. Oba ova komentara su data
o onom to Gederkolova naziva dogaaj ili promenu stanja kome je [govornik]
upravo prisustvovao uz upotrebu istog glagola. U prvom primeru, majka jednostavno prima k znanju ono to je Tom uradio, postavivi pitanje u preteritu o prirodi zavrene radnje. Tek kasnije ona uvodi ovu ve utvrenu informaciju u novu
interakciju. Meutim, u komunikaciji sa Bendaminom, majka je oito izazvana
njegovim neprihvatanjem pretvaranja i predstavlja dogaaj tako kao da ima neposrednu posledicu: Hes drawn a monster... and its going to come and bite you.
Sadanji perfekt se usredsreuje na desnu granicu dogaaja kao polaznu taku za
naredni dogaaj. U stvari, bilo bi prikladnije okarakterisati te dve spojene klauze
kao delove jedne epizode: pojavljivanje i pretnja udovita. Stoga se ini da
sadanji perfekt ima pragmatiku funkciju pakovanja sledova klauza u epizodu
dogaaj posledica. Pretpostavljavam uz primenu principa kontrasta da e
se na razvojnom nivou na osnovu ovog pragmatikog faktora razlikovati konverzacione upotrebe preterita i sadanjeg perfekta.
Analizirajmo nekoliko razgovora da bismo tano odredili relevantni pragmatiki faktor. Podaci potiu sa snimaka britanskih porodica koje je nainio
Gordon Vels (Wells 1981) i koji su pohranjeni u CHILDES raunarskoj arhivi
(MacWhiney - Snow 1985). Do sada sam analizirao snimke etvoro dece uzrasta
izmeu 1;5 i 5;0.7 Deca uju i preterite i sadanje perfekte u govoru lanova porodice, a sama koriste oba oblika ve na uzrastu od 1;11. Poto koriste i uju oba
oblika, deca treba da zakljue kakva je govornikova komunikativna namera kada
upotrebljava perfekt umesto preterita.
7
Deca su Ebigejl: 1;5 3;3; Bendamin: 1;5 5;0; Elspet: 1;8 5;0: Donaton: 1;6 4;7. Zahvalan
sam Lisi Dasinder za pomo u pronalaenju primera u CHILDES arhivi, Dejn Edvards za pomo
na raunaru pri pristupanju arhivi i Instutu za ljudski razvoj i Institutu za kognitivne studije na
Univerzitetu Kalifornije u Berkliju za materijalnu podrku.
79
Sadanji perfekt deca i majke prvo koriste sa telinim glagolima u kontekstima gde svrenost jedne radnje prua osnovu za naredni dogaaj. Postoje dva
glavna tipa takve upotrebe: pregovaranje o posledicama koje zavise od svrene
radnje i usredsreivanje na posledice.
Pregovaranje ima veze sa sledom radnji, kako neposredno prolih tako i
planiranih. U sledeem primeru majka izbegava detetov zahtev za ponavljanjem
radnje tako to istie da ju je upravo zavrila. Ovde je perfekt usmeren na neposrednu prolost sa posledicama na neposrednu budunost.
(2) Donaton (uzrast 1;11): Read that one Mum.
[Mama, itaj ovo.]
majka: Ive read it.
[Sad sam (ti) to proitala.]
Donaton: Read it again, Mum.
[Mama, itaj opet.]
Da se posluimo terminologijom Gajsa i Zvikija (Geis Zwicky 1971), majka

upotrebljava sadanji perfekt tako da oekuje izvoenje zakljuka neto poput: Rekla mi je da je ve proitala zato to ne eli da ita ponovo. Obratite
panju da oekivani zakljuak pretpostavlja posledicu to je eksplicitno izreeno
u majinom komentaru Bendaminu u prim. (1).
Deca koriste sadanji perfekt na slian nain da bi pregovarala o sledu
radnji. Obratite panju na sledei primer u kome dete na uzrastu 2;2 projektuje
posledini perfekt na budui sled dogaaja:
(3) majka: Pick the bricks up, and then you go to bed.
[Pokupi kocke, i u krevet.]
No more pies this morning.
[Ni jedan komad vie. Sad je dosta.]
Donaton: Only one?
[Samo jedan.]
Majka: No.
[Ne]
Donaton: When Ive picked the bricks up?
[A kada pokupim kocke?]
Ovde je eljeni zakljuak neto poput: eli jo pite nakon to bude izvrio zadatak. Kao i ranije, zakljuak ovde dodaje i posledicu koja zavisi od svrenosti
situacije predstavljene sadanjim perfektom.
Drugi glavni diskursni kontekst za upotrebu perfekta sa rezultativnim znaenjem na ranom uzrastu jeste da se panja sluaoca usmeri na posledicu. Ponovo
je panja usredsreena na desnu granicu i njene posledice, ali ovde nema prego80
DISKURS I DISKURSI
varanja. Ebigejl na uzrastu 1;5 odlazi u batu bez cipela i staje u baru, na majino
veliko nezadovoljstvo:
(4) majka: Goodness sake, youve come out in your tights. After Ive just dressed you taken ages to get you ready.
[Zaboga, izala si u hulahupkama. Taman kad sam te obukla. Sto sati mi
treba da te spemim.]
Sadanji perfekt je oito upotrebljen da bi izazvao zakljuak da je posledica neposredno prethodnih dogaaja na snazi konkretno majina emotivno/procenjivaka reakcija na Ebigejline postupke, odnosno majino obraanje panje na situaciju je relevantna posledica.
Na slian nain, deca takoe koriste sadanji perfekt da privuku sluaoevu panju. U takvim sluajevima, ini se da je samo zadobijanje panje eljena
posledica: Neto sam uradio, i obrati panju na mene. Takvi iskazi su esti u
situaciji kada se na osnovu stvorenih okolnosti oekuje delanje; dete tada dela
koristei iskaz u sadanjem perfektu da izazove posledicu konkretno, panju
odrasle osobe. Na primer, Donaton na uzrastu od 2;6, pokazuje majci da je uinio ono to je ona zahtevala:
(5) majka: You draw a letter for me.
[Ti crta (pie) slovo za mene]
Donaton [nacrta slovo]: Ive drawed a letter for you
[Nacrtao sam slovo za tebe]
3. Usvajanje sadanjeg perfekta u engleskom jeziku

Engleski, poput mnogih srodnih i nesrodnih jezika, usvojio je, navodno, sadanji perfekt ponovnom analizom jedne atributivne konstrukcije. Tradicionalno
se smatra da je kognitivno zakljuivanje mehanizam koji dovodi do promene,
dijahronijski posmatrano, u tom smislu to posedovanje neega podrazumeva,
posledino, da je neki proces iz prolosti doveo do tog stanja. Jednu od najranijih
formulacija ovog procesa predloio je Vilijam Dvajt Vitni (Whitney 1875: 91) (i
ona se ponavljala i nanovo otkrivala u vidu nebrojenih formulacija do dananjeg
dana):
Sadanje posedovanje esto podrazumeva radnju u prolosti: habeo cultellum inventum, habeo virgulam fissam, habeo digitum vulneratum, imam svoj no pronaen, (ponovo pronaen nakon gubitka), imam granicu koja je rascepljena, imam
povreeni prst. Ovde je nekolicini uslova prethodilo nekoliko radnji pronalaenje, rascepljivanje i povreivanje. Na ovom apsurdno uzanom temelju gradi se
celokupna ogromna struktura izraza perfekatskih vremena: fraza pomera teite
od izraenog uslova ka podrazumevanom inu koji je prethodio; i I have found the
81

knife, ich habe das Messer gefunden, jai trouve le couteau, postaju indikatori jednog karakteristinog varijeteta prole radnje o kojoj se razmilja kao o svrenoj...
ini se da Vitnijeva formulacija, kao i mnogih njegovih naslednika, predstavlja

skok od posledinog ka preteritnom, a ak i perfekatskom. Meutim, karakteristina osobina perfekta je njegova janusolika panja kako na procese u prolosti
tako i na sadanje okolnosti. Upravo je taj dvostruki fokus onemoguio lingvistima da se sloe u vezi sa tim da li je perfekt vreme, vid ili neto drugo. Ja u se
opredeliti za neto drugo, povodei se nagovetajem iz dijaloga izmeu majke
i deteta, da se klju nalazi u govornim kontekstima u kojima se perfekt koristi.
Lingvisti su uvek napominjali da upotreba perfekta dovodi neki dogaaj iz prolosti u vezu sa sadanjou. Ve 1789. godine, Dejms Pikborn (Pickbourn 1789:
33) je napomenuo u svom delu A dissertation on the English verb: Uopteno
gledajui, ovo vreme se moe upotrebiti gde god je radnja povezana sa sadanjim
vremenom. Ono to je zbunjujue, meutim, jeste kako jasno odrediti na ta se
misli pod povezana sa sadanjim vremenom, a ovde imamo mnotvo formulacija onoga to je postalo opte poznato pod imenom sadanja relevantnost.
Jedan koristan izraz javlja se 175 godina posle Pikborna u knjizi Martina Dousa The English Verb. Dous pravi razliku izmeu dogaaja i njegovih
posledica : dogaaj se ne pominje sam po sebi nego zbog svojih posledica
(Joos 1964: 140). Ono to je kritino u njegovoj formulaciji jeste njegova usredsreenost na nameru govornika u odabiru perfekta umesto preterita koji nije
odvojeno usmeren ka dogaaju i posledicama. Ovo je isti princip ije delovanje
smo uoili u usvajanju, i on je sigurno odigrao svoju ulogu im je nastao kontrast
izmeu pretka perfekta i preterita u datim govornim kontekstima. Smatram da su
ti konteksti bili isti u staroengleskom jeziku kao to su i danas.
Dajem ovaj predlog kao dodatak sve veem interesovanju meu istoriarima jezika za ulogu sluaoca u doprinosu gramatikalizaciji kroz proces konvencionalizacije konverzacijske implikature (npr. Traugott 1989; Traugott Knig
1990). Nedavno je Ketlin Keri (Carey 1990a) u svojoj prezentaciji u Udruenju
lingvista na Berkliju upotrebila takve argumente da odredi koja je upotreba perfekta mogla biti prva koja se pojavila u engleskom jeziku. Ona uzima u razmatranje tri iroke kategorije po Brintonu (Brinton 1988):
(6) a. Perfekt posledinog stanja: radnja u prolosti sa posledicama u
sadanjosti. I have eaten lunch. ([Ruao sam] i stoga sada nisam
gladan)
He has caught a cold. ([Prehladio se] i ne moe da ode na posao)
b. Iskustveni perfekt: situacija koja se odigrala jednom ili vie puta
u prolosti u periodu za koji govornik smatra da se protee do sadanjosti.
82
DISKURS I DISKURSI
I have been abroad several times. [Bio sam u inostranstvu nekoliko

puta.]
I have read that novel. [itao sam taj roman.]
c. Kontinuativni perfekt: situacija koja je zapoela u prolosti i traje
do sadanjeg trenutka.
We have known him since he was a child. [Znamo ga jo od kada je
bio dete.]
He has sung in the choir for years. [Pevao je u horu godinama.]
Ketlin Keri zakljuuje da perfekt posledinog stanja predstavlja jedinu
upotrebu perfekta koja je mogla nastati od nekadanje pridevske konstrukcije.
To jest, to je moralo biti osnovno dijahronijsko znaenje perfekta (ba kao to se
ini da je to osnovno ontogenetsko znaenje danas). Uzmite u obzir njen primer
iz staroengleskog, naveden dole kako sa pridevskim tako i sa perfekatskim tumaenjem:
(7) CHom I, 31 458.18
Ic hbbe gebunden one feond e hi drehte.
PRIDEVSKI: Imam vezanog tog neprijatelja koji im je naudio
PERFEKATSKI: Vezao sam tog neprijatelja koji im je naudio
Situacija moe da se protumai na oba naina, usredsreujui se na stanje vezanog neprijatelja (pridevski) ili na radnju subjekta u prvom licu (perfekatski).
Ako se slualac navede na perfekatsko tumaenje, onda je to razlog za ponovnu
analizu prisvojne konstrukcije.8 Kerijeva iznosi ubedljive argumente za to da telini glagoli u pridevskoj konstrukciji daju mogunost za izvedeni zakljuak da
je posledino stanje objekta izazvano agentivnou subjekta u prolosti. Takvi
zakljuci mogu da dovedu do perfekta posledinog stanja, ali ne i do iskustvenih
ili kontinuativnih perfekata. Brojanjem glagola iz staroengleske proze ona je zaista pokazala da su konstrukcije have + proli particip u ogromnoj veini sluajeva
sainjene od telinih glagola (165/167).
Ovakav poloaj predstavlja vetu kombinaciju semantike glagola i konverzacijske implikature. Kognitivni zakljuak od posledinog stanja do procesa koji
je prethodio isti je kao onaj predloen za usvajanje jezika od strane dece u veli8
Brinton (1988) napominje da su u najranijim pisanim dokumentima konstrukcije have + proli
particip mogle biti tumaene i kao prisvojni i kao pridevski oblici i zakljuuje da: Ne postoji razlog
da verujemo da su ove kolokacije prvobitno izraavale prisvojno znaenje (str. 102). Meutim, ja
bih rekao da imamo vie nego dovoljno meujezikih dokaza da se perfekti ipak pojavljuju u prisvojnim kolokacijama, ukljuujui ak i severnoruske dijalekte sa genitivskim prisvojnim oblikom
i participom umesto glagola posedovanja (npr. u nego napisano u njega napisano = on je napisao) (Trubinskij 1984:139). ini se da je posedovanje neke postignute okolnosti prirodni kognitivni
izvor perfekata i ja u pretpostaviti da je to postojalo i u engleskom jeziku iz pretpismenog doba.
83
kom broju jezika. Mali je korak od uoavanja posledice do priseanja na njen uzrok
i ovaj prirodni mentalni proces pomae u objanjavanju zato su posledice polazne
take u razvoju gramatike glagolskog vremena/vida u dejem jeziku i u istoriji.
Osim kognitivnog, meutim, potreban je i pragmatiki faktor. Kerijeva
(Carey 1990a: 375) daje predlog u vezi sa ulogom govornika pored sluaoeve
sposobnosti zakljuivanja:
U veini konteksta u kojima bi se izgovorila pridevska konstrukcija, subjekat je
agens procesa, i stoga ovi konteksti zadovoljavaju istinsko-uslovne zahteve za
perfekatsko znaenje.
Naalost, nemamo pristup staroengleskim konverzacijama kako bismo proverili

ovaj predlog, ali ako su one bile nalik savremenim konverzacijama, onda moemo da dodamo element dijaloga koji nedostaje iz istorijskih zapisa i time
pripiemo uloge kako govorniku tako i sluaocu. To jest, da bismo upotpunili ove
fascinantne pragmatike dodatke standardnom opisu porekla perfekta, potrebno
nam je bolje razumevanje interpersonalnih konteksta u kojim se pridevske konstrukcije mogu protumaiti kao perfekti.
U opisima posledinih perfekata u savremenom engleskom jeziku, lingvisti
se esto slue dodatnim komentarima u zagradama da ukau na to da pomenuta
situacija u prolosti moe imati posledice koje je ine vrednom pominjanja, kao
Brintonovi (Brinton 1988: 10) primeri, koje je citirala Ketlin Keri. Ovi komentari u zagradama predstavljaju iste posledice nastavljene interakcije koje smo
videli u dijalozima britanskih majki i dece. U savremenom engleskom jeziku,
oekivani zakljuak je da neto sledi, u sadanjem diskursu, to je zasnovano na
prepriavanju neke okolnosti iz prolosti. Ovaj zakljuak se sada konvencionalno
signalizira izborom perfekatskog oblika, ali slini konteksti su sigurno postojali i
u staroengleskim konverzacijama iz pretpismenog doba kada se koristio prvobitni
atributivni oblik. Uzmite u obzir reenicu iz (7). Govorni in pridevskog tumaenja vrlo je verovatno bio vrsta obavetavanja: Obavetavam te da je neprijatelj
vezan i u mom posedu. Perfekatsko tumaenje je vrlo verovatno izraavalo vrstu
tvrdnje ili pregovaranja u vezi sa okolnostima uz oekivanje eksplicitnog sledeeg ina u vezi sa zarobljenikom: Ja sam bio taj koji je zarobio neprijatelja, te
mi daj moju nagradu. Ili moda: Evo ga, pa ga sad moemo pogubiti, muiti,
prodati za otkup, itd. (Ova analiza takoe nagovetava da je perfekatsko tumaenje moglo nastati u kontekstima prvog i drugog lica.) Pored toga, konstrukcija
have + proli particip kontrastirala se sa preteritom, ekvivalentom konstrukcije I
have bound my enemy, koji se usredsreuje samo na agentivnost subjekta u prolosti, a ne na sadanje stanje neprijatelja. Dakle, staroengleski slualac, time to
je izveo zakljuak iz prisvojne konstrukcije, mora da je imao i prethodno znanje
84
DISKURS I DISKURSI
o postojanju kontrastne mogunosti preterita, ime je stavljen u poloaj da se

poslui principom kontrasta kao to to ini i dete iz savremenog doba.
Celokupno okruenje za oekivani zakljuak je u tom sluaju vie nego
glagol odreenog semantikog tipa u odreenom gramatikom okviru kao to su
konstrukcije sa have i prolim participom telinog glagola. Ovom opisu moramo
dodati i objanjenje govornog akta predstavljenog reenicom, zajedno sa pretpostavkama i oekivanjima koja postoje u komunikativnom kontekstu u kojem se
reenica koristi, sa nizom alternativnih konstrukcija u pozadini koje su dostupne
za srodne funkcije izraavanja.
Takva analiza zahteva proirene tekstove u idealnom sluaju dijalog
predstavljen u dramama, romanima, sudskim postupcima, i sl. ta vrsta istorijskih podataka je, na alost, retko dostupna i esto vetaka. Meutim, sledei primer iz ekspirovog dela nagovetava da se faktori diskursa predloeni u sluaju
perfekta posledinog stanja mogu s lakoom prepoznati u dramskim tekstovima.
U drugom delu Henrija IV (4. in, 5. scena), kralj se budi i otkriva da mu je kruna
nestala. On o ovom dogaaju govori koristei glagol take kako u preteritu tako i
u sadanjem perfektu:
(8) King Henry: Where is the crown? who took it from my pillow?
Worwick: When we withdrew, my liege, we left it here.
King Henry: The prince hath taen it hence: go seek him out.
...
(nakon to je princ pronaen s krunom)
King Henry: But wherefore did he take away the crown?9
Kao i u dananjim dijalozima izmeu majke i deteta, kralj Henri koristi sadanji
perfekt kada postoji posledica dogaaja u prolosti sa sadanjim rezultatom. Ovde
analitiar ne mora da dodaje posledicu u zagradama; ekspir nam je daje neposredno: The prince hath taen it hence: go seek him out. Nasuprot tome, u dve
preteritne reenice, kralj postavlja pitanje, traei uzrok dogaaja u prolosti.10
Gde je kruna? Ko je uze s mog uzlavlja?/ Kad smo se povukli, bee tu, gospodaru./ Ali zato je
krunu odneo?/On ju je odneo. Idite, naite ga. (Henri etvrti, preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi. (1966) Beograd : Kultura: 366)
10
U sluajevima gde nisu dostupni pisani dijalozi, skoranji rad Ketlin Keri pokazuje da se mogu
postavljati realne pretpostavke o pragmatikim funkcijama pojedinih reenica u tekstovima time
to e se pokuati okarakterisati pieva komunikativna namera. Na primer, ona daje pronicljivu
analizu staroengleskih glagola govorenja u perfektu, kao na primer: Nu hbbe we ymb Affrica
Landgemro gesd.. Sada poto smo govorili o afrikom tlu... (Oros 1.26.26). Ona predlae da
je mogue da govornik eli da pokae da su sluaoci, nakon to im je reeno za Afriku, spremni
za sledeu informaciju (str. 16).
85
4. Ispitivanje paralela izmeu ontogenije i istorije

Do sada su obrasci i procesi iz razvoja jezika kod dece bili korisni za dijahronijsku analizu. U zakljuku, meutim, elim da se vratim na pitanje uzronosti, zato
to ne verujem da su deca odgovorna za vrste istorijskih promena koje smo ovde
razmatrali. Drugim reima, te paralele su na neki nain iluzorne.
Ne iznenauje to to su osnovna znaenja gramatikih oblika konkretni
pojmovi kao to su vidljiva posledina stanja i zakljuivanje na osnovu procesa
koji je neposredno prethodio. Deca poinju sa takvim pojmovima jer su oni u
kognitivnom smislu najjednostavniji, najprirodniji i najdostupniji. Stariji govornici, u procesu gramatikalizacije, razvijaju metaforika i metonimijska proirenja
osnovnih znaenja, prosto zbog toga to su to jedini dostupni materijali za takva
proirenja, a ne zato to ponovo prolaze kroz razvojne procese iz ranog detinjstva.
Ovde predloeno konverzacijsko zakljuivanje je dostupno govornicima
svih uzrasta, iako sam na njih naiao itajui dijaloge izmeu majki i dece. Kada
izaemo izvan okvira perfekta posledinog stanja, pronalazimo upotrebe koje se
razvijaju kasnije u toku detinjstva. Ukoliko je Kerijeva u pravu, perfekt iskustva i
kontinuativni perfekt pojavili su se posle perfekta posledinog stanja. Po podacima Virdinije Gederkol (Gathercole 1986) kontinuativni perfekt (po njoj perfekt
trajne situacije) ne pojavljuje se do uzrasta od skoro pet godina. Perfekt iskustva
pojavljuje se ranije, ali kako ona napominje, mogue je da deca ne vladaju svim
preduslovima za njegovu upotrebu. Ove injenice u vezi sa usvajanjem povezane
su sa kognitivnim faktorima. Mala deca ne mogu sa lakoom da izau na kraj sa
sadanjom relevantnou dogaaja u prolosti koji nemaju oigledne posledice
u trenutku govora. Ove upotrebe sadanjeg perfekta zahtevaju sposobnost da se
zamisli vremenski period koji ukljuuje i sadanjost i sadri dogaaje u prolosti
ije su posledice bitne za strukturu konverzacije umesto pregovaranja o radnjama
i usredsreivanja na posledice. Njihov razvoj stoga zavisi od postepeno sazrevajuih sposobnosti da se konstruie tekst i da se jeziki svet konverzacije shvati
kao svet sam za sebe i sam po sebi.
Iste upotrebe perfekta pojavljuju se takoe kasnije u toku istorije ali iz
drugih razloga. Perfekt mora prvo da se ustali kao perfekt posledinog stanja pre
nego to postane dostupan za ire upotrebe sa atelinim i uestalim glagolima.
Istorijski razvoj ne moe se pripisati kognitivnom sazrevanju govornika, nego
mogunosti gramatikog proirivanja i ponovne analize. To jest, sa istorijske take gledita, postojao je period u kome se samo osnovno znaenje posledinog
stanja gramatikalizovalo, a to je stvorilo temelj za proirenje ka perfektu iskustva
i kontinuativnom perfektu. Detetu iz savremenog doba je, meutim, dostupan
itav niz gramatikalizovanih upotreba perfekta, ali im ono u poetku nema ko86
DISKURS I DISKURSI
gnitivni pristup. Dete tada poinje sa osnovnim znaenjem jer mu je ono sa kognitivnog aspekta najuoljivije i najpristupanije, dok jezika zajednica poinje
sa osnovnim znaenjem jer je ono jedina dostupna polazna taka, s obzirom na
kompleks semantikih i pragmatikih faktora o kojima je prethodno bilo rei.11
Ukratko, iako se dijahronijski i ontogenetski razvoj ine paralelnim, izgleda da su oni posledica razliitih procesa. Nova znaenja gramatikih oblika pojavljuju se u jeziku odraslih na osnovu pragmatikih zakljuaka izvedenih iz
postojeih referentnih i propozicijskih znaenja. Deca predkolskog uzrasta jo
nisu sposobna da izvedu veinu takvih zakljuaka i ograniena su na osnovne
semantike koncepte i pragmatike funkcije. Kako im se razvija pragmatika i
kognitivna kompetencija, ona stiu sposobnost da shvate proirena pragmatika
znaenja koja stariji govornici ele da prenesu, i poinju da izraavaju te funkcije
u svom govoru. Smatram, dakle, da deca postepeno otkrivaju pragmatika proirenja gramatikih oblika, ali da u njih ne unose inovacije. Umesto toga, u ova
proirenja se dijahronijski unose inovacije od strane starijih govornika, a deca ih
usvajaju putem dugog razvojnog procesa izvoenja zakljuaka iz konverzacije.
LITERATURA
Aksu-Ko, Ayhan Dan I. Slobin (1986). A psychological account of the development and use of evidentials in Turkish. In Evidentiality: The linguistic coding of epistemology. (ed. W. Chafe, J Nichols). Norwood, NJ : Ablex.
Aksu-Ko, Ayhan (1988). The Acquisition of Aspect and Modality: The case of
past reference in Turkish. Cambridge : Cambridge University Press.
Ammon, M. S., Dan I. Slobin (1979). A cross-linguistic study of the processing
of causative sentences. Cognition 7: 3-17.
11
Paralele izmeu dijahronije i ontogenije jo su uoljivije u turskom jeziku, gde je perfekt razvio
evidencijalno znaenje i oznaava prolost kojoj se nije prisustvovalo (zakljuivanje i prianje)
(Aksu-Ko Slobin 1986; Aksu 1982). U jezikom razvoju turske dece veoma se jasno uoava
paralela sa istorijskim razvojem datog oblika (Aksu-Ko 1988). Deca poinju sa atributivnim i stativnim upotrebama a onda usvajaju posledine upotrebe kada je krajnji rezultat uoljiv. Tek kasnije
upotrebljavaju dati oblik za prianja o dogaajima iz prolosti bez vidne posledice, prvo u svrhu
zakljuivanja a na kraju za prianje. Ontogenetski put zasniva se na razvojnim psiholokim faktorima. Upotreba posrednih dokaza je sa kognitivnog gledita preteka za decu, to objanjava kasnije
usvajanje upotreba u svrhu zakljuivanja. A skoranji radovi iz oblasti kognitivne razvojne psihologije o teoriji uma pokazuju da je potrebno mnogo vremena da bi deca umela da razlikuju izvore
znanja izvedene iz sopstvenih mentalnih procesa i iz tuih pria, to stvara kognitivnu osnovu za
kasno usvajanje upotrebe datog oblika u prianju. Stoga, celokupni opis usvajanja turskog jezika
mora da se zasniva na detaljnom razvoju kognitivne sposobnosti, dok bi se istorijski opis oslanjao
na zakljuke izvedene od strane kognitivno zrelih odraslih osoba u vezi sa moguim znaenjima
oblika u konverzacijskim kontekstima.
87
Berman, A. Ruth Dan I. Slobin (1994). Relating events in narrative: A crosslinguistic developmental study. Hillsdale, NJ : Lawrence Erlbaum Associates.
Bowerman, Melissa (1989). Learning a semantic system: What role do cognitive
predispositions play? In The Teachability of Language (eds. M. L. Rice, R. L.
Schieffelbusch). Baltimore : Paul H. Brookes.
Breal, Marcel (1897). Essai de semantique. Paris : Hachette.
Brinton, J. Laurel (1988). The Development of English Aspectual Systems. Cambridge : Cambridge University Press.
Carey, Kathleen (1990a). The role of conversational implicature in the early
grammaticalization of the English perfect. Proceedings of the Sixteenth Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society. Berkeley, CA : Berkeley
Linguistics Society.
Carey, Kathleen (1990b). The role of pragmatics in the early grammaticalization
of the English perfect. Qualifying paper. Department of Linguistics, University of California at San Diego.
Clark, V. Eve (1988). On the logic of contrast. Journal of Child Language 15:
317-35.
Clark, V. Eve (1990). On the pragmatics of contrast. Journal of Child Language
17: 417-431.
Comrie, Bernard (1976). Aspect. Cambridge : Cambridge University Press.
Cromer, F. Richard (1968). The Development of Temporal Reference During the
Acquisition of Language. Unpublished doctoral dissertation, Harvard University.
Filipovi, Luna (2007). Talking about motion: A crosslinguistic investigation of
lexicalization patterns. Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.
Fletcher, Paul (1981). Description and explanation in the acquisition of verbforms. Journal of Child Language 8: 92-108.
Gathercole, C. Virginia (1986). The acquisition of the present perfect: Explaining
differences in the speech of Scottish and American children. Journal of Child
Language 13: 537-60.
Geis, L. Michael Arnold M. Zwicky (1971). On invited inferences. Linguistic
Inquiry 2: 561-566.
Gopnik, Alison Arnold N. Meltzoff (1986). Words, plans, things, and locations:
Interactions between semantic and cognitive development in the one-word
stage. In The Development of Word Meaning: Progress in cognitive development research. (eds. S. A. Kuczaj, M. D. Barrett). New York : Springer Verlag.
Joci, Mirjana Svenka Savi (ed.) (1974). Modeli u sintaksi dejeg govora.
Novi Sad : Institut za lingvistiku.
88
DISKURS I DISKURSI
Johnston, J. R. Dan I. Slobin (1979). The development of locative expressions

in English, Italian, Serbo-Croatian and Turkish. Journal of Child Language
6: 531-547.
Joos, Martin (1964). The English Verb: Form and meanings. Madison/Milwaukee : The University of Wisconsin Press.
Jovanovi, Jelena Aida Martinovi-Zi (2004). Why manner matters. In Discourse across languages and cultures (eds. C. L. Moder, A. Martinovi-Zi).
Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins: 211-226.
MacWhinney, Brian Catherine Snow (1985). The child language data exchange
system. Journal of Child Language 12: 271-295.
Mayer, Mercer (1969). Frog, where are you? New York : The Dial Press.
Mike, Melanija (1967). Acquisition des catgories grammaticales dans le langage de lenfant. Enfance 20: 289-298.
Mike, Melanija Plemenka Vlahovi (1966). Razvoj gramatikih kategorija u
dejem govoru. Prilozi prouavanju jezika 2. Novi Sad : Filozofski fakultet.
Nussbaum, N. J. Rita C. Narremore (1975). On the acquisition of present perfect have in normal children. Language and Speech 18: 219-26.
Paul, Hermann (1898). Prinzipien der Sprachgeschichte. 3rd edn. Halle : Max
Niemeyer Verlag.
Pickbourn, James (1789). A dissertation on the English Verb. London : J. Davis.
Saussure, Ferdinand de (1919/1968). Cours de linguistique gnrale (publi par
Charles Bally Albert Sechehaye). Paris : Payot.
Slobin, I. Dan (1973). Cognitive prerequisites for the development of grammar.
In Studies of child language development (eds. C. A. Ferguson, D. I. Slobin).
New York : Holt, Rinehart/Winston: 175-208.
Slobin, I. Dan (1974). Berklijski projekat o razvoju jezika u raznim jezikim
sredinama. In Modeli u sintaksi dejeg govora. (ed. M. Joci, S. Savi). Novi
Sad : Institut za lingvistiku: 45-55.
Slobin, I. Dan (1982). Universal and particular in the acquisition of language. In
Language acquisition: The state of the art (eds. E. Wanner, L. R. Gleitman).
Cambridge : Cambridge University Press: 128-172.
Slobin, I. Dan (1985). Crosslinguistic evidence for the language-making capacity. In The Crosslinguistic Study of Language Acquisition. Vol. 2: Theoretical Issues (ed. D. I. Slobin). Hillsdale, NJ : Lawrence Erlbaum Associates.
Slobin, I. Dan (1991). Learning to think for speaking: Native language, cognition, and rhetorical style. Pragmatics 1: 7-26.
Slobin, I. Dan (1994). Talking perfectly: Discourse origins of the present perfect.
In Perspectives on grammaticalization (ed. W. Pagliuca). Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins: 119-133.
89
Slobin, I. Dan (2005). Relating events in translation. In Perspectives on language

and language development: Essays in honor of Ruth A. Berman (eds. D. Ravid, H. B. Shyldkrot). Dordrecht : Kluwer: 115-129.
Slobin, I. Dan Thomas G. Bever (1982). Children use canonical sentence schemas: A crosslinguistic study of word order and inflections. Cognition 12: 229265.
Slobin, I. Dan Ayhan A. Aksu (1982). Tense, aspect, and modality in the use of
the Turkish evidential. In Tense-Aspect: Between semantics and pragmatics.
(ed. P. J. Hopper). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.
Strmqvist, Sven Dan I. Slobin Ludo Th. Verhoeven (eds.) (2004). Relating
events in narrative: Typological and contextual perspectives. Mahwah, NJ :
Lawrence Erlbaum Associates.
Traugott, Closs Elizabeth (1982). From propositional to textual and expressive
meanings: some semantic-pragmatic aspects of grammaticalization. In Perspectives on Historical Linguistics. (eds. W. P. Lehmann, Y. Malkiel). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.
Traugott, Closs Elizabeth (1989). On the rise of epistemic meanings in English:
An example of subjectification in semantic change. Language 65: 31-55.
Traugott, Closs Elizabeth (1992). Syntax. In The Cambridge History of English
Language I. (ed. R. Hogg). Cambridge : Cambridge University Press.
Traugott, Closs Elizabeth Ekkehard Knig (1991). The semantics-pragmatics
of grammaticalization revisited. In Approaches to Grammaticalization. (ed.
B. Heine, E. C. Traugott). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.
Trubinskij, I. Valentin (1984). Oerki Russkogo Dialektnogo Sintaksisa. Leningrad : Izdatelstvo Leningradskogo Universiteta.
Wells, W. Gordon (1981). Learning Through Interaction: The study of language
development. Cambridge : Cambridge University Press.
Whitney, D. William (1875). The Life and Growth of Language: An outline of
linguistic science. New York : Appleton.
90
DISKURS I DISKURSI
Dan I. Slobin
FROM DISCOURSE TO GRAMMAR:
THE DEVELOPMENT OF PRESENT PERFECT IN ENGLISH
Summary
I contribute this paper to Svenka Savi in recognition of what I have learned from her and
the role that her language has played in the development of my theoretical approach to
child language acquisition.
The paper being concerned with discourse and with language change. There are
apparent parallels between ontogenetic and diachronic directions of change that seem
to suggest common causal factors. However, careful comparison of one such parallel
development of the present perfect in the history of English and in the acquisition of
Modern English leads one to consider quite different causal mechanisms in the two
developmental stories. At the same time, pragmatic discourse factors play a central role
in such patterns of change in the form and functions of grammatical constructions. New
meanings of grammatical forms arise in adult language use on the basis of pragmatic
inferences drawn from existing referential and propositional meanings. Preschool-age
children are not yet able to dray most of such inferences, and are limited to core semantic
concepts and pragmatic functions. With increasing pragmatic and cognitive competence,
they are able to comprehend the extended pragmatic meanings intended by older speakers, and come to express these functions in their speech. The children come to discover
pragmatic extensions of grammatical forms, but they do not innovate them; these extensions are innovated diachronically by older speackers, and children acquire them through
a prolonged developmental process of conversational inferencing.
Key words: language development, discourse, ontogenetic (language) development, diachrony of language, present perfect, English
91
92
Doun L. Bajbi
TEORIJA ZASNOVANA NA UPOTREBI
I GRAMATIKALIZACIJA1
Saetak: Naela teorije zasnovane na upotrebi proistekla su iz prouavanja gramatikalizacije, koja se odvija tokom upotrebe jezika. Delovanje mehanizama promene (kao to su grupisanje, fonetska redukcija usled neuromotorne automatizacije,
semantika generalizacija, pragmatiko zakljuivanje, osamostaljivanje novonastalih celina uz gubitak kompozicionalnosti i analitinosti) ogleda se u menjanju
oblika, strukture i znaenja gramatikalizovanih konstrukcija.
Kljune rei: fonetska redukcija, grupisanje [chunking], neuromotorna automatizacija, semantiko uoptavanja, pragmatiko zakljuivanje, autonomija, kompozicionalnost, analitinost, sloen adaptivni sistem, jednosmernost, konstituentna
struktura, reanaliza, dekategorizacija
1. Uvod
U ovom radu bie rei o gramatikalizaciji u okvirima teorije zasnovane na upotrebi jezika. Meutim, jedno je uspostaviti osnovne odrednice za raspravu, a drugo
razjasniti vezu izmeu teorije i ove pojave. Teorija zasnovana na upotrebi u biti
ne nudi poseban pogled na gramatikalizaciju, ali istraivanja gramatikalizacije u
velikoj meri doprinose razumevanju uticaja jezike upotrebe na gramatiku. Drugaije reeno, gramatikalizacija je glavni razlog zbog kojeg se istraivai okreu
ovoj teoriji zasnovanoj na upotrebi.
Osnovni princip ove teorije jeste da se jezik kreira upotrebom (Barlow
Kemmer 2000; Bybee Beckner 2010). Svi mehanizmi za proizvodnju gramatike, koje emo razmatrati u daljem tekstu, stavljaju se u pogon prilikom upotrebe
jezika. Ponavljaju se isti zvukovi, rei i obrasci kroz hiljade komunikacionih dogaaja, bivaju skladiteni i obraivani, ime jezik dobija svoju strukturu. Dakle, lingvistika struktura proistie iz jezike upotrebe (Lindblom 1984; Hopper
1987). Za razliku od strukturalista, pristalice teorije zasnovane na upotrebi uzimaju u obzir sledee esto zanemarivane podatke i inioce: uestalost upotrebe
i njen uticaj, uobliavanje jezikih struktura u kontekstu diskursa i pragmatiko
zakljuivanje koje prati svaku jeziku interakciju. Ova teorija pripisuje jeziku
promenu, a naroito gramatikalizaciju, manjim izmenama koje nastaju meu govornicima tokom vremena, objanjavajui tako graduelnost sistemskih promena.
1
Preveli sa engleskog Terens Makeneni i Sran Nikoli.
93
Doun L. Bajbi: TEORIJA ZASNOVANA NA UPOTREBI I GRAMATIKALIZACIJA
U ovom delu posmatraemo kako jezika upotreba pokree gramatikalizaciju

na fonetskom, semantikom i sintaksikom nivou, uz naglasak na strukturnim
promenama. Ako shvatimo kako konstituentna struktura zavisi od kognitivnih
predstava, moemo dokazati kako se ak i ova naizgled jasno razgraniena gramatika obeleja, postepeno menjaju usled gramatikalizacije.
U ovom delu bie razmotreni sledei mehanizmi: grupisanje susednih
jedinica (eng. chunking), fonetska redukcija zbog neuromotorne automatizacije,
semantika generalizacija, pragmatiko zakljuivanje te osamostaljivanje novih
celina uz gubitak kompozicionalnosti i analitinosti. Pokazaemo da je gubitak
analitinosti razlog za dekategorizaciju i redukciju konstituentne strukture. U
vezi s tim, iznosi se da je reanaliza u gramatikalizaciji jednosmerna i da je njen
rezultat gubitak konstituentne strukture.
2. Grupisanje i fonetska redukcija

Govor je bar delimino neuromotorna delatnost. Kao takav, postaje tean ponavljanjem i vebanjem. Nizovi i rei koje se esto izgovaraju u skupu postaju samosvojne jedinice. Ovo se vidi na engleskom kod sledeih fraza: going to, have to,
want to, in spite of, in back of. Tako grupisane jedinice bivaju skladitene i obraivane kao celine (Boyland 1996; Ellis 1996). Postoji drugo svojstvo govora kao
neuromotorne delatnosti: nizovi koji se ponavljaju, bilo da se nalaze unutar jedne
rei ili u vie rei, postaju efikasniji, u smislu da pojedinani artikulatorni pokreti
postaju sve sitniji i ee se preklapaju (Browman Goldstein 1992; Mowrey
Pagliuca 1995). Stoga uestale sintagme, ukljuujui i one koje se jo gramatikalizuju, podleu fonetskoj redukciji, kao to se vidi u sledeim primerima na
engleskom: gonna (<going to), wanna (<want to), hafta (<have to). Poslednje
tri fraze su zanimljive zbog toga to je njihov izgovor doneo i varijantne pisane
oblike, ali redukcija postoji i u drugim sluajevima: na primer, modalni glagol
can na engleskom esto se svodi na velar sa slogotvornim nazalom (Bybee 2003).
To da je grupisanje posledica istovremenog pojavljivanja i da je fonetska
redukcija izraenija ukoliko je uestalost via dokazuje se time to se oba procesa
odvijaju nezavisno od gramatikalizacije. ak i jedinice koje nisu u semantikoj i
gramatikoj vezi mogu tako da se grupiu, kao to se deava sa predlozima koji
se sjedinjuju sa determinativima (npr. u panskom predlog a + odreeni lan el
postaje al; slini primeri javljaju se i u nemakom i francuskom). Ovakve funkcijske rei esto se javljaju u istom redosledu, to dovodi do njihovog saimanja; up.
sledee oblike u engleskom: Im, Ill i Ive, gde se pomoni glagol saima i prikljuuje linoj zamenici 1.lica sg., te kod skraenih oblika sa not. to se ee javljaju takvi nizovi, to je vea verovatnoa da e se fonetski redukovati (Krug 1998;
Bybee 2002). Dakle, uestalost upotrebe jeste bitan faktor za fonetsku redukciju u
94
DISKURS I DISKURSI
gramatikalizaciji. D. Bajbi (Bybee 2000) i D. Pjerhamber (Pierrehumbert 2001)

predlau modele ove redukcije prema teoriji zasnovanoj na upotrebi.)
3. Gubitak kompozicionalnosti i analitinosti

kao uzrok semantikih i pragmatikih promena
Kad nizovi poput be going to [ii] i in spite of [uprkos] ve postanu dovoljno
frekventni da se nau kao celine u kognitivnom skladitu, poinju i da se osamostaljuju od rei i morfema koje ih sainjavaju. Grupisanje i osamostaljivanje deavaju se postepeno, a to to nastaje jedna takva grupa ne znai nuno da
govornici vie nisu svesni njenih sastavnih delova i pojedinanih znaenja. To
jest, jedan niz se moe automatizovati kroz upotrebu, dok njegove sastavne rei i
dalje uvaju svoja zasebna znaenja u drugim kontekstima. Dakle, gotove fraze i
kolokacije koje se manje uju (npr. it is interesting to note [zanimljivo je primetiti], bright daylight [svetla dnevna svetlost] i several times [nekoliko puta]) jesu
primeri grupisanja, ali svaka leksika jedinica jo uva svoje puno znaenje. Meutim, vreme i ponavljanje samo e pojaati sintagmatske odnose unutar grupe,
a slabiti paradigmatske veze sa odgovarajuim leksemama izvan nje (Hay 2001;
Beckner Bybee 2009).
Kognitivno obraivanje grupe kao celine dovodi do toga da se datoj celini
pripie pragmatika funkcija i znaenje, koja manje zavisi od pojedinanih delova. Na primer, fraza in spite of [uprkos] funkcionie na engleskom kao izraz sa
znaenjima: (1) prevazii prepreke, i (2) koncesivno ili suprotno oekivanje. Oba
znaenja se esto prepliu, a nijedno se ne moe izvesti samo iz sastavnih delova
fraze. Evo primera:
(1) Michelle and I have a different kind of marriage, for today, like we always do, in
spite of the obstacles, regardless of the circumstances, we move forward (COCA
2008).
[Mihael i ja imamo drugaiji brak, zato to danas, kao i uvek, uprkos svim preprekama, bez obzira na okolnosti, idemo napred.]
(2) And thats pretty pervasive in the United States, in spite of what you hear (COCA
2008).
[I to je u Sjedinjenim Dravama veoma prodorno, bez obzira na to to ujete.]
Prvobitno znaenje spite [prkos/inat] vie ne odgovara kontekstima u kojima se

ova fraza upotrebljava danas. Izvorno je objekat uz in spite bio ovek, npr. neprijatelj, ali se znaenje irilo da bi ukljuilo raznolike barijere, bilo fizike prepreke,
druge ljude, zakone ili ustaljena drutvena pravila. Semantikom generalizacijom
proiruje se kontekst upotrebe a prvobitna znaenja blede. Poto se iscrplo njeno
izvorno znaenje, fraza se u kontekstu moe reinterpretirati. Jedno tumaenje za
in spite of glasi ovako: s obzirom na prepreku ne bi se oekivalo da tvrdnja bude
95
istinita (Hoffman 2005; Beckner Bybee 2009). U sledeem primeru, ogledaju

se oba znaenja:
(3) Some would say hes done very well in spite of being black (COCA 2008).
[Neki bi rekli da je on uspeo veoma dobro iako je crnac.]
To jest, biti crnac u isto je vreme barijera, a i neto suprotno uvreenim oekivanjima (vezanim u ovom sluaju za uspeh). Neki radovi (Traugott 1989; Traugott
Dasher 2002) ukazuju na to da smisao prepreka pod (3) implicitno prenosi i
smisao nasuprot oekivanjima. to se ese ponavlja, ovo implicitno znaenje
se ugrauje u frazu, sve dok se ne pojave reenice poput (2), u kojima se ostvaruje
iskljuivo poslednje znaenje. Valja podsetiti da je uestalost ponavljanja bitna u
menjanju znaenja, ali ne kao uzrok, nego kao neophodan uslov za sprovoenje
promene.
4. Postepene promene konstituentnih struktura i kategorija

Neki istraivai gramatikih promena definiu gramatikalizaciju kao reanalizu
to jest, kao novu konstituentnu organizaciju i novu kategorizaciju. Paradoks u
prouavanjima gramatikalizacije jeste to to je sam proces graduelan, ali su promene nakon njega u gramatikoj strukturi velike. S obzirom na to da je u veini
teorija prihvaeno da postoje jasne granice izmeu strukturnih kategorija, teko
je objasniti kako se one postepeno menjaju. Ako ipak prihvatimo vrst dokaz da
se jezici neprestano menjaju i da se gramatikalizacija odvija postepeno, moramo
priznati da ni sinhronijske kategorije nisu strogo odvojene (Heine 1993; Haspelmath 1998). Nema apsolutnih granica izmeu kategorija: na primer, pomoni glagoli ne mogu se potpuno razdvojiti od drugih glagola, dok lanovi jedne kategorije mogu imati razliita obeleja, npr. jedan glagol postaje pomoni pre drugih.
Promena kategorije naziva se dekategorizacija (Hopper 1991), jer su imenice i glagoli one leksike jedinice koje najee prelaze iz jedne kategorije u
drugu, u nove ili vie gramatikalizovane kategorije. Primera radi, imenica spite
gubi svoja imenika obeleja i postaje deo sloenog predloga. Na engleskom,
imenica u sastavu takvih predloga obino gubi mnoinu kao i mogunost da bude
modifikovana pridevom, da vee za sebe niz determinatora, dok ne izgubi i sposobnost da se slobodno javlja sa drugim predlozima. Drugaije reeno, to se
fraza in spite of vie osamostaljuje od svojih sastavnih delova, to vie gubi analitinost (Langacker 1987). Nekada bi upotreba fraze in spite of aktivirala i druga
znaenja sva tri dela. Ali, zbog ponavljanja fraze kao celine, pojedinano znaenje spite sve ree se aktivira, sve dok nova celina in spite of ne stekne potpunu
autonomiju. Posle toga, nema potrebe za imenikim obelejima spite.
S gubitkom imenikih svojstava, dakle, menja se i konstituentna struktura
fraze. Spite vie ne stoji kao objekat uz predlog in, niti kao nukleus imenike
96
DISKURS I DISKURSI
fraze iza of. Gubitak analitinosti je isto to i gubitak konstituentne strukture

(Beckner Bybee 2009; Bybee 2010). To jest, prema gramatikoj teoriji zasnovanoj na upotrebi, konstituentna struktura posledica je grupisanja (Bybee 2002),
dok se konstituentna struktura jedne grupe odrava pomou kognitivnih asocijacija koje proistiu iz sastavnih rei i morfema te celine naspram drugih sluajeva
istih rei i morfema prisutnih u kognitivnom skladitu. Takve asocijacije su jake
ili slabe u zavisnosti od uestalosti, konteksta i znaenja, to omoguuje postepeno menjanje konstituentne strukture.
Dekategorizacija i gubitak konstituentne strukture mogu se utvrditi na razne naine. Ve smo videli kako se imenica u sloenom predlogu testira u pogledu kategorijalnosti. Takoe se moe utvrditi do koje mere jedna grupa funkcionie kao celina (Bybee Torres Cacoullos 2009). Ovo poslednje se podudara sa
testiranjem u pogledu kategorijalnosti. Na primer, na osnovu merila susedstva,
kako predlaemo, utvruje se i sposobnost umetanja drugih rei meu elemente
date grupe. U primerima koje navodimo, preuzetim iz panskog, ako se subjekat moe postaviti iza glagola estar u imperfektivnom (progresivnom) vremenu,
struktura estar + particip pokazuje manje celovitosti. Takoe bi se moglo iz toga
zakljuiti da estar i dalje uva svoju kategorijalnost kao glagol koji dozvoljava
postpoziciju subjekta.
Postoji vie naina da se meri i koordinacija. Pomenuta istraivanja pokazuju da se glagol estar u imperfektivnom (progresivnom) vremenu postepeno
manje javlja uz spojene participe od XIII do XIX veka. Klej Bekner i Doun
Bajbi (2009) trae dokaz za koordinaciju kod in spite of u Korpusu savremenog
engleskog jezika [Corpus of Contemporary English - COCA], bazi podataka od
360 miliona rei. Jedna vrsta povezivanja bi dokazala da in spite of ima unutranju strukturu: kad bi ova fraza mogla podeliti svoj of sa drugom takvom frazom,
to bi znailo da su obe fraze jo analitine. Pretraivanje korpusa donosi sedam
primera iz pisanih izvora:
(4) Last July after she beat out a field of 67 applicants in a nationwide search, President Anderson feels that she was chosen for the job, not because or in spite of
the fact that she is a Black woman, but simply because she was the most qualified
applicant. (1992)
[... predsednik Anderson smatra da je ona odabrana za posao, ne zbog injenice
ili uprkos injenici to je crnkinja, nego jednostavno zato to je najkvalifikovaniji
kandidat.]
Meutim, u istom korpusu postoji 35 primera kad se of ponavlja, to ukazuje na

neanalitinost ove fraze.
97

(5) the dogma of self-expression says that the gifted child can flower in the absence
of or in spite of art education.
[Dogma o samoizraavanju kae da nadareno dete moe da cveta u odsustvu ili
uprkos umetnikom obrazovanju.]
Takoe nalazimo da se itava fraza esto ponavlja vie puta, kao u (6):
(6) In spite of motorbikes, in spite of karaoke music, in spite of the stink of gasoline
fumes that seeps into each kitchen. (2005)
[... uprkos motorima, uprkos karaoke muzici, uprkos smradu ...]
U Korpusu savremenog amerikog engleskog jezika postoji 38 primera ove vrste,

ali ni jedan primer vezivanja koje se ograniava na sastavne delove in spite of.
Pored ove injenice, i to to se in spite of moe povezati sa prostim predlozima,
kao u (7), pokazuje da fraza funkcionie kao celina:
(7) Committment is healthiest when it is not without doubt, but in spite of doubt.
(1991)
[... privrenost je najzdravija ne onda kad sumnja ne postoji, nego kada se javi
uprkos sumnji]
Veza izmeu in spite of i prostog predloga pokazuje da je u ovom sluaju re o

drugoj vrsti analitinosti o asocijaciji fraze in spite of sa predlokom konstrukcijom. Po osamostaljenju od imenice spite, celina se vie ne moe analizirati kao
dve predloke fraze, nego kao jedna.
Meutim, ono to je bitno kod podataka iz korpusa jeste njihovo variranje:
neki primeri pokazuju analitinost i odvojivost spite i of, dok veina primera
pokazuje da je in spite of zapravo celina koja funkcionie kao predlog. Dakle,
jo uvek se postepeno menja konstituentna struktura u savremenom engleskom
jeziku, kao posledica gubitka analitinosti.
Na kraju, i to to se kolokacije sa gramatikalizovanim konstrukcijama menjaju razliitom dinamikom doprinosi postepenom kretanju ka reanalizi. Poznato
je da brzina tih promena varira prema sastavnim delovima konstrukcije. Na primer, pomoni glagoli u engleskom jeziku gramatikalizovani su u razliito vreme:
will i shall su prethodili will i can (Planck 1984), dok sloeni predlozi, poput
in spite of, in back of i in front of, imaju drugaija svojstva (Hoffman 2005).
Nedavno smo (Bybee Torres Cacoullos (2009) navele da tzv. gotove fraze,
izgraene na osnovi koja se jo gramatikalizuje, gube analitinost ukoliko se ee upotrebljavaju. Na primer, can se jo uvek koristilo u srednjoengleskom u
smislu mentalnih sposobnosti i znanja. Uz glagol kao seye/sayn [rei], oznaavao
je da neko zna ili poznaje injenice kako bi neto iskazao. Meutim, sintagma
koju oser esto upotrebljava u Kanterberijskim priama reenica I kan sey
yow namoore izraava mogunost. Ova reenica je zapravo figura kojom se
98
DISKURS I DISKURSI
opis zavrava, ne zato to je pripoveda iscrpio svoje znanje, nego to ne eli da

produava priu.
5. Da li je reanaliza u gramatikalizaciji jednosmerna?

Bernd Hajne i Mehtild Re (Heine Reh 1984) i Haspelmat (Haspelmath 1998)
smatraju da reanaliza nije jednosmerna, dok gramatikalizacija jeste. Jednostavan
primer dvosmernosti ponovne analize na engleskom je a naperon > an apron
[kecelja] nasuprot an ekename > a nickname [nadimak]. Naporedo s promenom
konstituentne strukture u gramatikalizaciji dolazi, izgleda gotovo uvek, do smanjenja broja konstituentnih elemenata ili izmene mesta u hijerhiji (zauzimaju nie
mesto), to je isto kao i kad se glagolska fraza pretvara u predloku. Ovo proizilazi iz principa grupisanja to se ee koristi jedan niz kao celina, to se vie
redukuje njegova unutranja struktura. Prema Donu Hokinsu (Hawkins 2004),
uestalou se umanjuje sloenost.
Kod navedenih primera za in spite of, kako spite gubi imenika obeleja, tako se itav niz preobraa u predlog. Verovatno e nestankom konstituentne
strukture naposletku izgubiti svu unutranju strukturu (slino predlozima behind
i beyond). Ako leksiki glagol x postane pomoni unutar konstrukcije y u kojoj
je nekada stajao leksiki glagol z kao dopuna finitnog glagola, ta dopuna postaje glavni glagol klauze. To jest, struktura od dve glagolske fraze preobraa se
u strukturu s jednim pomonim i jednim leksikim glagolom. Ovo predstavlja
redukciju u broju i rangu konstituenata. Kada glagol postaje predlog, kao to je
sluaj kod during, onda i cela glagolska fraza postaje predloka; ona moe imati
isti broj konstituenata, ali nieg ranga.
Bernd Hajne i Mehtild Re (Heine Reh 1984; Heine et al. 1991) zakljuuju da reanaliza u gramatikalizaciji ne pokazuje jednosmernost, navodei pri tom
primere nezavisnih klauza koje postaju zavisne a ne obrnuto. Meutim, po mojoj
definiciji postoji redukcija konstituentne strukture u oba sluaja, ukoliko uzmemo
u obzir gramatikalizovane konstrukcije kao celine. Primera radi, prva vrsta je poznata kod razvoja tzv. komplementizatora veznika zavisnih reenica. Hajne i dr.
(Heine et al. 1991: 180) daju primer iz farskog jezika sa pokaznom zamenicom
tadh, koja se moe javljati kao objekat glavnog glagola (prim. 8), ili na poetku
zavisne reenice (prim. 9):
(8) eg sigi tadh: hann kemur
[ja kaem to: on dolazi]
(9) eg sigi at hann kemur
[ja kaem da on dolazi]
99
Pol Hoper i Elizabet Traugot (Hopper Traugott 2003) nude dokaze iz engleskog
da je that postao veznik na slian nain, to je dovelo do transformacije nezavisne
klauze u zavisnu. Primeri kao (8) imaju dve nezavisne klauze, dok se ta struktura
u prim. (9) umanjuje da bi druga klauza funkcionisala kao objekatska dopuna
prvog glagola. U takvim sluajevima, jedna nezavisna klauza ne postaje zavisna
nego se dve nezavisne klauze svode na jednu nezavisnu i jednu zavisnu.
Druga vrsta, u kojoj zavisna klauza postaje nezavisna (Heine et al. 1991),
mogla bi se zapravo tumaiti kao sluaj nezavisne klauze koja postaje modifikator dotadanje zavisne klauze. Moe se smatrati i redukcijom konstituentne
strukture, jer ima dve klauze pre a samo jednu posle, odnosno, ako se uzme
u obzir konstrukcija u celini, promena kroz koju ona prolazi jeste redukcija. U
primeru koji navodi Hajne (1991: 217f; Heine i Reh 1984), iz istononilotskog
jezika Teso, ogleda se negacija:
(10) mam
petero e-koto
ne
Petar
3SG-eli
[Petar ne eli psa]
ekiok
psa
U studiju o konceptualnom okviru gramatikalizacije (Heine et al.1991) autori istiu

da je ova reenica derivacija iz *e-mam petero e-koto ekiok (nije Petar onaj ko
eli psa), u kojoj je e-mam petero nezavisna klauza, a mam znai ne biti. Teso je
obino odreen jezikim obrascem VSO. Razlog za SVO u prim. (10) jeste poreklo
mam kao glagola iza kojeg je nekada sledio subjekat. Poto mam sada oznaava negaciju i vie nema oblik treeg lica jednine, u ovoj konstrukciji postoji samo jedna
kluza. U engleskom ima slinih primera, glagoli koji su nekada bili glagoli glavne
klauze kao I think and I guess postaju epistemini modifikatori koji modifikuju
nezavisne klauze (Thompson Mulac 1991).
Dakle, to to neke nezavisne reenice mogu postati zavisne i obrnuto ne
opovrgava jednosmernost reanalize u gramatikalizaciji. Naprotiv, ako ispitamo
celu konstrukciju koja se menja, uz pretpostavku da su promene u gramatikalizaciji zapravo gubitak konstituentne strukture, a i degradiranje konstituenata, onda
i te sintaksike promene moemo smatrati redukcijama, pored fonetskih i semantikih redukcija svojstvenih gramatikalizacije (Bybee Perkins Pagliuca 1994).
6. Jednosmernost u gramatikalizaciji
Jednosmernost gramatikalizacije je dugo bila predmet rasprave. Zakljuak je potvrdan, s nekim relativno jasnim izuzecima. S druge strane, jo nismo postigli
konsenzus o razlogu za to. Jednosmernost se ogleda na svim nivoima: fonetske
promene u gramatikalizaciji su reduktivne, kao to se navodi gore; semantike
100
DISKURS I DISKURSI
promene idu poznatim putem od leksikoga do gramatikoga, gubei ili dobijajui pri tom znaenja; morfosintaksike promene odvijaju se na relaciji dekategorizacija gubitak analitinosti poveanje autonomije redukcija konstituentne
strukture.
Do sada sam pokazivala kako uestalost upotrebe utie na mehanizme promene. Dok je uestalost u porastu, promene idu istim putem. U svom radu (Bybee
2008) pruam sledee objanjenje:
Smer u kojem se odvija gramatikalizacija tesno je povezan sa mehanizmima koje
pokreu taj proces, mehanizmima koji pripadaju upotrebi jezika. One promene
koje se javljaju zbog uestalosti kreu se u istom smeru, a ni pad u upotrebi nee ih
vratiti unazad: ne postoji proces suprotan automatizaciji, ni navikavanju, ni pragmatikoj inferenciji i sl. Kada se jednom izgube fonetska forma i semantike karakteristike, vie se ne mogu povratiti. Gramatikalizacija je, dakle, jednosmerna.
Kad opada uestalost neke gramatikalizovane konstrukcije, dogaaju se razne stvari, ali ni jedna od njih nije sasvim suprotna tom procesu. Na primer, kad je re shall
postala rea, zahvaljui irenju will i going to kao oznaka budunosti u amerikom
engleskom, ostala je i dalje okamenjena u nekim sintagmama, pitanjima pre svega,
poput shall we go? [Hoemo li ii?] i u parentezama poput shall we say [recimo/da
tako kaemo]. Na kraju su mladi govornici skoro i prestali da koriste shall, ali ipak
nema mehanizma koji bi ponitio promene kojima je ta re podlegla. Kako naglaava Grinberg (Greenberg 1991), stari afiksi, koji su izgubili znaenje i mogunost
da budu analizirani, postaju deo leksikih jedinica. I opet, ne postoje mehanizmi
promene kojima bi oni bili vraeni unazad na putu gramatikalizacije.
Razlog jednosmernosti, dakle, nalazi se u mehanizmima jezike promene.
Naglaavam da se mehanizmi promene stavljaju u pogon tokom upotrebe jezika,
posebno kod frekventnih leksema i konstrukcija.
7. Jezik kao sloen prilagodljiv sistem

Naglasak na mehanizmima promene ima nekoliko posledica: prvo, ti mehanizmi objanjavaju ne samo nastanak gramatikih struktura i znaenja nego i samo
postojanje gramatike kakva jeste. Drugo, poto mehanizmi promene proistiu iz
drugih mehanizama kognitivnog obraivanja koji su takoe u pogonu tokom upotrebe jezika, moemo na osnovu njih formulisati univerzalne pretpostavke o jeziku. Isti su mehanizmi prisutni u svim jezicima sveta, u svakom komunikacionom
dogaaju. Tree, ova koncepcija lingvistike strukture kao neega to proizilazi
iz rada ogranienog broja mehanizama, specifinih unutar svojih domena Bybee
2009 dozvoljava da jezik smatramo sloenim prilagodljivim sistemom (LarsenFreeman 1997). Po ovom gleditu, lingvistika struktura nije univerzalna, niti
unapred zadata na bilo koji nain. Umesto toga, ono to je univerzalno jesu me101
hanizmi promene, dok njihovo funkcionisanje prouzrokuje zajednike modalitete promena (kao na primer gramatikalizaciju). Po mom miljenju, mehanizmi
jezike promene rade nezavisno jedni od drugih. Stoga je sama gramatikalizacija
nepredvidiva pojava koja se kao takva primeuje tek kada se zbog uestalosti svi
mehanizmi istovremeno stave u pogon. Po ovom gleditu, jezik je dinamian i
menja se neprestano. Svaki je jezik, u svim razdobljima, jedinstven, ali ipak ima
mnogo zajednikog sa svim ostalim jezicima jer je proizvod istih sila koje deluju
u slinim okolnostima.
LITERATURA
Barlow, Michael Suzanne Kemmer (2000). Usage-based models of language.
Stanford : CSLI.
Beckner, Clay Joan Bybee (2009). A usage-based account of constituency and
reanalysis. Language Learning 59: Suppl. 1. (December): 2948.
Boyland, T. Joyce (1996). Morphosyntactic change in progress: a psycholinguistic approach. Dissertation. University of California. Berkeley. CA.
Browman, P. Catherine Louis M. Goldstein (1992). Articulatory phonology: an
overview. Phonetica 49: 155180.
Bybee, Joan (2000). Lexicalization of sound change and alternating environments. In Laboratory V: Language acquisition and the lexicon (eds. M. Broe
J. Pierrehumbert). Cambridge : Cambridge University Press: 250-268.
Bybee, Joan (2002). Sequentiality as the basis of constituent structure. In The
evolution of language from pre-language. (eds. T. Givn, B. Malle). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins: 109132. [Reprinted in Bybee 2007:
313335].
Bybee, Joan (2003). Mechanisms of change in grammaticization: the role of frequency. In The handbook of historical linguistics. (eds. B. D. Joseph, R. D.
Janda). Oxford : Blackwell: 602623.
Bybee, Joan (2008). Grammaticization: implications for a theory of language. In
Crosslinguistic approaches to the psychology of language: research in the
tradition of Dan Isaac Slobin (eds. J. Guo et al.). London : Taylor and Francis
Group: 345-356.
Bybee, Joan (2009). Language universals and usage-based theory. In Language
universals (eds. M. H. Christiansen et al.). Oxford : Oxford University Press:
17-39.
Bybee, Joan (2010). Language, usage and cognition. Cambridge : Cambridge
University Press.
102
DISKURS I DISKURSI
Bybee, Joan Revere Perkins William Pagliuca (1994). The evolution of

grammar:tense, aspect and modality in the languages of the world. Chicago :
University of Chicago Press.
Bybee, Joan Rena Torres Cacoullos (2009). The role of prefabs in grammaticization: How the particular and the general interact in language change. In
Formulaic Language. Volume I. Typological Studies in Language 82. (eds. R.
Corrigan et al.). Amsterdam : John Benjamins: 187-217.
Bybee, Joan Clay Beckner (2010). Usage-based theory. In Handbook Linguistic
Analysis (eds. H. Narrog, B. Heine). Oxford : Oxford University Press: 827857.
Ellis, C. Nick (1996). Sequencing in SLA: phonological memory, chunking and
points of order. Studies in Second Language Acquisition 18: 91126.
Greenberg, H. Joseph (1991). The last stages of grammatical elements: contractive and expansive desemanticization. In Approaches to grammaticalization.
Vol. 1 (eds. E. C. Traugott, B. Heine). Amsterdam : John Benjamins: 301-314.
Haspelmath, Martin (1998). Does grammaticalization need reanalysis? Studies in
Language 22: 315-351.
Hawkins, A. John (2004). Efficiency and complexity in grammars. Oxford : Oxford University Press.
Hay, Jennifer (2001). Lexical frequency in morphology: is everything relative?
Linguistics 39: 10411070.
Heine, Bernd (1993). Auxiliaries: Cognitive forces and grammaticalization. New
York/Oxford : Oxford University Press.
Heine, Bernd Mechthild Reh (1984). Grammaticalization and reanalysis in
African languages. Hamburg : H Buske.
Heine, Bernd Ulrike Claudi Frederika Hnnemeyer (1991). Grammaticalization: A conceptual framework. Chicago : University of Chicago.
Hoffman, Sebastian (2005). Grammaticalization and English complex prepositions: A corpus-based study. London/New York : Routledge.
Hopper, J. Paul (1987). Emergent grammar. Berkeley Linguistic Society 13: 139
157.
Hopper, J. Paul (1991). On some principles of grammaticization. In Approaches
to grammaticalization. Vol. 1(eds. E. C. Traugott, B. Heine). Amsterdam :
John Benjamins: 17-35.
Hopper, J. Paul Elizabeth Traugott (2003). Grammaticalization. 2nd Edition
[1st 1993]. Cambridge : Cambridge University Press.
Krug, Manfred (1998). String frequency: a cognitive motivating factor in coalescence, language processing and linguistic change. Journal of English Linguistics 26: 286320.
103
Langacker, Ronald (1987). Foundations of cognitive grammar. Vol. 1. Theoretical prerequisites. Stanford : Stanford University Press.
Larsen-Freeman, Diane (1997). Chaos/complexity science and second language
acquisition. Applied Linguistics 18: 141165.
Lindblom, Bjrn Peter MacNeilage Michael Studdert-Kennedy (1984). Selforganizing processes and the explanation of language universals. In Explanations for language universals. (eds. B. Butterworth et al.). Berlin/New York :
Walter de Gruyter: 181203.
Mowrey, Richard William Pagliuca (1995). The reductive character of articulatory evolution. Rivista di Linguistica 7(1); 37-124.
Pierrehumbert, Janet (2001). Exemplar dynamics: word frequency, lenition and
contrast. In Frequency and the emergence of linguistic structure. (eds. J. Bybee, P. Hopper). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins: 137-158.
Plank, Frans (1984). The modals story retold. Studies in Language 8(3): 305-364.
Thompson, A. Sandra Anthony Mulac (1991). A quantitative perspective on
grammaticization of epistemic parentheticals in English. In Approaches to
grammaticalization. Vol. II (eds. E. Traugott, B. Heine). Amsterdam : John
Benjamins: 313-330.
Traugott, Closs Elizabeth (1989). On the rise of epistemic meanings in English:
An example of subjectification in semantic change. Language 65: 31-55.
Traugott, Closs Elizabeth Richard B. Dasher (2002). Regularity in semantic
change. Cambridge, UK : Cambridge University Press.
Joan L. Bybee
USAGE-BASED THEORY AND GRAMMATICALIZATION
Summary
The principles of Usage-based theory are presented in the article. This theory is highly
intertwined with the study of grammaticalization as many of the basic principles of this
theory arose through the study of grammaticalization. Grammaticalization is seen as taking place as language is used. The mechanisms of change operative in grammaticalizationchunking of contiguous units, phonetic reduction due to neuromotor automatization, semantic generalization, pragmatic inferencing, growing autonomy with its loss of
compositionality and analyzabilityare shown to result in the changed form, structure
and meaning of grammaticalized constructions.
104
DISKURS I DISKURSI
The emphasis on mechanisms of change has several consequences: first, the
mechanisms provide the explanation for the way grammatical structures and meanings
come into existence and therefore provide an explanation for why languages have grammar and why grammar takes the shape it does. Second, since the mechanisms of change
have their basis in the processing mechanisms that are operating as language is used, they
provide a level at which universals may be formulated: the mechanisms are common to
all languages and they are operating whenever people are speaking the world over. Third,
the view of linguistic structure as emergent from the repetitive operation of a few mechanisms allows us to view language as a complex adaptive system (Larsen-Freeman 1997).
In this view, linguistic structure is not universal, nor is it given in advance in any way.
Rather the mechanisms of change are universal and their application creates common
paths of change (grammaticalization paths are one example). As I have argued here, the
mechanisms of change can operate independently of one another; thus grammaticalization itself is an emergent phenomenononly when increases in frequency spur all the
mechanisms to work together do we recognize an instance of grammaticalization. In this
view, too, language is dynamic and ever-changing; each time period and each language
is unique, but each one shares many properties with other languages because it has been
created by the same forces operating in similar contexts.
Key words: phonetic reduction, chunking, neuromotor automatization, semantic generalization, pragmatic inference, autonomy, compositionality, analyzability, complex adaptive
system, unidirectionality, constituent structure, reanalysis, decategorialization
105
106
Ursula Doleal
ROD, GRAMATIKA I DISKURS: SLUAJ NEMAKOG JEZIKA1
Saetak: U ovom lanku pokuaemo da pokaemo kako se diskurs o gramatikom i prirodnom rodu promenio tokom vremena, poevi od gramatika iz XVI
i XVII veka, gde nalazimo neutralno i simetrino predstavljanje rodova, preko
XVIII i XIX veka, kad se on radikalno menja, do kraja XX veka, kad ponovo dolazimo do neutralnog predstavljanja, koje je ipak manje simetrino.
Kljune rei: gramatiki rod, prirodni rod, nemaki jezik, gramatika, diskurs
1. Uvod
Rad Svenke Savi posveen je razliitim aspektima prouavanja jezika. Jedno od
njenih polja interesovanja je odnos roda i jezika (npr. Savi 2009). Jo jedno polje
interesovanja je analiza diskursa (npr. Savi 1995). U ovom lanku pokuaemo
da kombinujemo ta dva polja. Tema je, stoga, diskurs o gramatikom i prirodnom
rodu u gramatikama nemakog jezika.
Mi emo, dakle, govoriti o jezikim ideologijama. Jezike ideologije mogu
da budu narodne ideologije, ali one takoe mogu da nastanu u literaturi o teorijskoj lingvistici ili da budu njome potvrene. Lingvistike teorije, kao i sva druga
nauka, nisu nezavisne od istorijskog konteksta u kome nastaju. I stoga svaki teorijski opis jezika odraava, u manjoj ili veoj meri, nain razmiljanja odreene
istorijske epohe.
U ovom lanku pokuaemo da pokaemo kako se diskurs o gramatikom
rodu kao jezikoj kategoriji preplie sa diskursom o prirodnom rodu, tj. o enama i mukarcima, i koji je istorijski kontekst tog diskursa. Na materijal sastoji se od gramatika i stilistikih prirunika nemakog jezika iz perioda od XVI
veka do kraja XX veka (up. Izvori; Jellinek 1913-1914; Naumann 1986; Roessler
1997; epi 1998).2 Periodizacija e uglavnom pratiti onu koju nudi Tomas Laker
(Laqueur 1990).
Ova analiza ima za cilj da odgovori na sledea pitanja:
1. Kako se gramatiki rod definie u gramatikama, tj. da li je gramatiki
rod povezan sa prirodnim rodom? Ako jeste, kako se ovaj odnos shvata?
1
Prevela sa engleskog Biljana Radi Bojani

Iako smo eleli da napravimo reprezentativan izbor gramatika, on je naalost daleko do celovitog
i trebalo bi da se pobolja u budunosti.
107
Ursula Doleal: ROD, GRAMATIKA I DISKURS: sluaj nemakog jezika
2. Kako je opisana derivacija imenica koje se odnose na mukarce i imenica

koje se odnose na ene?
3. O kojim se drugim aspektima razlika u rodu raspravlja u gramatikama i
prirunicima?
Mi smo, stoga, istraili sva poglavlja u gramatici ili stilistikom priruniku
gde se obrauje ili kategorija gramatikog roda ili kategorija prirodnog roda.
Kako pie Laker (1990), prirodni rod (ili pol) kao kategorija koja pravi
istinsku razliku izmeu ena i mukaraca ima prilino sloenu istoriju u evropskoj misli, to se moe videti u istoriji medicine. Vie vekova enski pol (u smislu
polnih organa) smatrao se komplementarnim kategoriji mukog pola. Oba pola su
shvatana kao razliita, ali jednaka po prirodi. Ovaj tradicionalni stav korenski se
promenio tokom perioda prosvetiteljstva, tj. u XVIII veku. Laker ovo pokazuje
kroz analizu pisanih i ilustrovanih dokumenata. U ovom lanku mi emo pokazati isto analizirajui diskurs gramatik.
2. Istraivanje
Diskurs o gramatikom rodu i njegov odnos prema prirodnom rodu menjali su se
tokom vremena: u prvom periodu koji se istrauje, renesansi i baroku, gramatiki
rod se video kao osobina i imenica i prideva. Autori3 klasifikuju imenice s jedne
strane prema njihovom ponaanju u slaganju, a s druge prema njihovom semantikom potencijalu da obelee bia mukog ili enskog pola. Tako npr. Klajus
(Clajus) navodi sedam rodova. Pet je definisano na osnovu slaganja sa lanom
tako to postoje imenice mukog roda sa lanom der (der Man (taj) m ovek),
imenice enskog roda sa lanom die (die Frawe (ta) f ena) i imenice srednjeg
roda sa lanom das (das Dorf (to) n selo), opte imenice koje se slau i sa lanom der i sa lanom die (der ili die Gevatter (taj) m ili (ta) f kum/kuma),4
i rod koji on zove opti, a koji se pripisuje pridevima poto oni dobijaju sva tri
lana (der (taj) m, die (ta) f, das (to) n). esti rod je tzv. epicen (epicaenum, dvojaki rod) i sadrava imenice koje imaju samo jedan lan ali mogu da se
odnose na oba pola, kao to su imena ivotinja (der Sperling (taj) m vrabac).
I naposletku, postoji genus dubium, dubiozni rod, koji se sastoji od imenica
koje pokazuju varijacije u pogledu lana (der teil / das teil ((taj) m deo // srp.
(taj) m bol / (ta) f bol).
Kao to moemo videti iz navedenog pasusa, gramatiki rod i prirodni rod
nisu strogo odvojeni u ovom periodu gramatikografije. No, istovremeno tana
priroda njihovog odnosa nije objanjena, kao to nije pojanjen odnos zavisnosti
3
Misli se na Albertus 1573, Oelinger 1574, Clajus 1578, Ritter 1616; Gueintz 1641, Schottel 1663,
Stieler 1691, Bdiker 1698.
4
Odgovarajui srpski primeri: varalica, izdajica, pijanica i sl. (prim. ur.)
108
DISKURS I DISKURSI
izmeu njih. Gramatiki rod je na neki nain povezan sa prirodnim rodom tako
to opta pravila prepoznavanja roda imenice sadre formulacije kao to su:
Imenice/imena mukaraca, mukih slubenih funkcija, meseci, vetrova i strana
sveta su mukog roda (...) imenice/imena ena, enskih slubenih funkcija, drvea bez generikog naziva i veina imenica/imena voa i reka su enskog roda.5
Ova formulacija se ponavlja na manje-vie identian nain u gramatikama nemakog jezika do kraja XVIII veka.
Ako posmatramo derivaciju imenica enskog roda od imenica mukog roda
pomou sufiksa -in, pronalazimo prilino lakonski opis koji kae: Oni zavreci na
-inn su svi enskog roda i denotiraju ime, osobu ili poreklo ene, i uglavnom se prave od glavnog nastavka -er koji oznaava ime, poreklo ili osobu koja je mukarac.6
Takva formulacija implicira paralelnost mukog i enskog. Ova paralelnost moe
se, takoe, videti u drugim delovima gramatika, npr. u leksemama koje se koriste
da bi se dali primeri za razliite oblike prideva: uen ovek, uena ena, ueno
ljudsko bie7 (Oelinger 1574: 26), ovek je jak, ena je jaka, ivotinja je jaka8
(Schottel 1663: 262), voljen, -a, -a, oboavan, -a, -o9 (Gueintz 1641: 84; Stieler
1691: 62): isti atributi se pripisuju mukarcima, enama i ivotinjama. Ne nalazimo
sluajeve stereotipizacije. tavie, svi atributi su edne prirode.
U periodu prosvetiteljstva primeujemo promene u diskurzivnoj praksi
gramatikografije, a svakako nije sluajno to se to desilo paralelno sa promenom
miljenja u medicini tog vremena (Laqueur 1990, pogl. 5). Da prvo pogledamo
uticajno delo Deutsche Sprachkunst Johana Kristofa Goteda (Johanna Christopha Gottscheda 1749, 1762). Ovde se po prvi put uvodi filozofski deo dug oko
jedne strane, gde autor pokuava da d razloge za postojanje (sada, od Schottel
1663) tri gramatika roda u nemakom jeziku. Goted (Gottsched 1792, citirano
prema Mitchell 1978: 197-198) kae da nemaki jezik ima tri roda, jer ljudska
bia i ivotinje imaju dva pola, ali postoji mnogo drugih stvari koje nisu ni mukarac niti ena, te on zove trei rod dubiozan (nem. ungewiss): Ljudi i ivotinje postoje u dve polne varijante. Osim ovih, mnoge druge stvari nisu ni mukarci
5
Virorum, officiorum virilium, mensium, ventorum, & quadrantum anni nomina sunt generis
Masculini. () Mulierum, muliebrium officiorum, arborum, quibus non additur, & pleraque fructum ac fluviorum nomina sunt generis Foeminini. (Clajus 1578, citirano prema Weidling
1894: 26-27)
6
Auf inn ausgehende sind alle Weibliches Geschlechts bedeutend den Nahmen, die Person oder
Ankunft des Weibes, werden meisten Theils von der Haubtendung er welche den Nahmen, die
Ankunft oder Person des Mannes andeutet formiret (Schottel 1663: 355-356). kao primer diskursa
XVI i XVII veka.
7
der gelerte man, die gelerte fraw, das gelerte mensch
8
der Mann ist stark, die Frau ist stark, das Tihr ist stark
9
Liebender, -de, -des; Geliebter, -te, -tes.
109
ni ene, ve predstavljaju neodreeni pol: stoga su u reima raznih jezika uvedena tri roda, muki, enski i neodreeni.
On tvrdi da je ovaj termin bolji od predmetni srednji (nem. dinglich),
poto je nejasno kad koristimo rei kao to su das Kind ((to) n dete), das Lamm
((to) n jegnje) da li govorimo o mukom ili enskom biu. Prema Gotedu, za
nedoslednost treba okriviti narod koji je i napravio jezik tako da ne postoji jedinstven odnos izmeu semantike i gramatikog roda imena u nemakom jeziku.
Naroito je problematina injenica da postoje imenice koje denotiraju muka i
enska bia (deminutive) ali su srednjeg, tj. dubioznog roda, kao to su Knblein [mali deak] ili Tchterlein [mala devojica],10 kao i imenice koje denotiraju
stvari bez pola ali imaju muki ili enski rod.
Iako argumentacija poinje sa prirodnom klasifikacijom bia na polna
muka i enska i bespolna, te povezuje trojaku klasifikaciju sa gramatikim
vrstama koje se nalaze u jeziku, interesantno je to to se ipak ne tvrdi da je ovaj
odnos postojao od poetka i da se menjao tokom vremena. Naprotiv, izgleda da
Goted pretpostavlja da je nedoslednost izmeu prirodnog i gramatikog roda
postojala otkako je jezik napravljen poto je, po njemu, narod bio taj koji je
napravio jezik. Takav stav je interesantan iz ugla jezike ideologije, jer se jezike
kategorije ne vide kao neto to je dato od strane boga ili neke druge vie instance.
Goted ipak veruje da se odnos izmeu prirodnog i gramatikog roda zasniva na sutini stvari. Ovaj zakljuak je izvuen na osnovu regularnosti odnosa
izmeu mukog roda i mukog pola, koji je, kako on kae, bez izuzetka (Ovo
pravilo nema izuzetaka jer se zasniva na samoj prirodi stvari (Gottsched 1749:
171-172, 1762, citirano prema Mitchell 1978: 248), iako odmah priznaje da postoje nedosledni primeri srednjeg roda kao to su Knblein [mali deak], Shnlein [mali sin]. Ali on umanjuje ovu nedoslednost u mukom rodu time to kae da
je to posledica odreenih slogova, dok za enski rod naglaava istu nedoslednost
izmeu enskog pola i gramatikog roda, kao to se vidi u primerima srednjeg
roda poput Weib [ena]. Naravno, tano je iz perspektive savremene lingvistike
da se dodeljivanje roda sufiksima kao to su -lein deava na drugom nivou jezike
strukture u poreenju sa srednjim rodom monomorfemske rei kao to je Weib
[ena], koja je istovremeno i osnovna re za oznaavanje ene. Ipak Gotedovo
naglaavanje ovog kontrasta u doslednosti izmeu mukog roda i pola i enskog
roda i pola pokazuje da ta dva roda ne tretira na jednak nain. Ovo se takoe
moe zakljuiti iz formulacije pravila za razlikovanje samih rodova: ova pravila
formulisana su na slian, ali ne i identian nain ako se porede sa ranijim gramatikama. Za muki rod prvo pravilo je sledee: rei koje oznaavaju muka imena,
10
Odgovarajui srpski primeri: devojurak (gram. m; prirodni f), momina (gram. f; prirodni m).
(prim. ur.)
110
DISKURS I DISKURSI
slubene funkcije, rangove ili zanimanja su takoe mukog roda; za enski rod
pravilo glasi: sva imena i oznaavanja, slubene funkcije, titule, rangovi i zanimanja enskog sveta su enskog roda (Gottsched, op.cit.). Prvo, mukarci i ene
se ne predstavljaju paralelno: mukarci su oznaeni samo pridevom mnnlich
[muki], dok se ene nazivaju zbirnom imenicom Frauenvolk [enski svet], koja
zvui pomalo snishodljivo. Drugo, primeri koji ilustruju dva pravila daju se kao
celina za muki rod: npr. car, kralj, vojvoda, princ, grof, lord, ovek; s druge
strane, primeri za enski rod daju se pojedinano prema navedenim kategorijama (imena i oznaavanja, slubene funkcije, titule, rangovi i zanimanja). Prema
tome, po Gotedu, rodbinski nazivi kao to su Base (roak), Schwester (sestra),
itd. su oznaavanja, dok, s druge strane, odreeni rangovi su titule kao to je
btissinn [opatica] ili Grfinn [grofica], dok su imenice kao Dichterinn, Poetinn
[pesnikinja] kao i ponovo navedena Grfinn [grofica], Prophetinn [proroica] i
druge rangovi. Na poslednjem mestu on daje zanimanja kao to su Buerinn
[seljanka], Kchinn [kuvarica], itd.
Ovde moemo da uoimo jo jednu nedoslednost, za koju je ovaj put kriv
autor, a ne jeziki sistem: iako on uvodi kategoriju slubena funkcija, ipak ne
daje nijedan primer za nju, iako je, kako mi razumemo, npr. opatica pre funkcija
nego titula, a pomislili bismo i da pesnikinja pre ima znaenje zanimanja nego
ranga.
Goted (1762, citirano prema Mitchell 1978: 245-246) jo jednom pokuava da sistematizuje enske line imenice, to dovodi do nedoslednosti s jedne
strane i do ideologizacije gramatike s druge: on pravi razliku izmeu imena zanimanja za ene kada su ve u slubi, kao npr. Kammerfrau [dvorska dama] i
oznaavanja ena gde enski svet nije u slubi. U ovom sluaju one zadre
zanimanje svojih mueva sa enskim nastavkom, npr. Ministerinn [ministarka],
Professorinn [profesorka]. Nedoslednost lei u injenici to on na drugom mestu
navodi imenice sa istim enskim nastavcima, kao to su Buerinn [seljanka] i
Kchinn [kuvarica] koje oznaavaju zanimanja (tj. same ene su tu zaposlene),
kao i btissinn [opatica], koja sigurno ne zadrava ime [svog] mua.
Ove promene u poreenju sa predstavljanjem roda u ranijim gramatikama,
iako malobrojne, znaajne su po tome to pokazuju jasne pokuaje deparalelizacije mukaraca i ena: 1) uvoenjem sistematskih razlika u opisu i predstavljanjem
razlika veim i optijima nego to to zaista jesu, i 2) predstavljanjem mukog
roda kao neeg prirodno pravilnog, a enskog kao neeg potencijalno nepravilnog. Znaaj ovoga je potvren injenicom da savremena gramatika Ajhingera
(Aichingera 1754: 191-192) tretira fenomen feminizacije na vie diferenciran i
empirijski adekvatniji nain: Dakle, feminiziramo (...) muke slubene funkcije,
rangove, zanate i obiaje, u kojima je ena ili ono to je i mukarac, npr. princ
111
princeza, gazda gazdarica, seljak seljanka,...; ili je dobila ime po muu, kao:
gradonaelnik gradonaelnica (/gradonaelnikovica), vikar vikarka, sudija
sudijka (/sudijinica), stolar stolarka, obuar obuarka. Ajhingerov primer
pokazuje da Gotedovo vienje nije jedini nain gramatikog razmiljanja tog
vremena (postoje i drugi izvori, kao to su Meiner 1781; Becker 1836; Brugmann, cp. Naumann 1986: 187-200; Leiss 1994, 2000), nego da je nameran izbor.
U svojoj gramatici Umstndliches Lehrgebude der deutschen Sprache
(1782) istaknuti lingvista Johan Kristof Adelung (Johann Christoph Adelung)
proiruje filozofski uvod kategoriji roda koji smo prvo pronali u Gotedovom
Sprachkunst na raspravu duine pet strana u kojoj tvrdi da je gramatiki rod
osnovna kategorija svakog jezika (1), i da razlog za postojanje gramatikih rodova lei u mati divljaka, koji je sve doivljavao kao da je ivo ili kao da ima
duu (2). Kao ni Goted, ni on ne polazi od loginog porekla roda, nego naprotiv
tvrdi da je priroda necivilizovanih ljudi koji su prvi stvorili jezik odgovorna za
haotinu distribuciju imenica u tri roda. Adelung ak postavlja hipotezu da su,
zbog rairenosti postojanja polova kod ivih bia, isprva postojala samo dva gramatika roda koja su dodeljivana imenicama na osnovu njihovog semantikog
sadraja tako to su imenice koje su odgovarale konceptu ivosti, aktivnosti,
snage, veliine, a verovatno i one strane i grozne postale imenice mukog roda;
sve za ta su mislili da je receptivno, plodno, neno, trpno, ugodno postale su
imenice enskog roda. (Adelung 1782: 346). Tek kasnije, kad su ljudi poeli
da razumevaju da su mnoge stvari neive, nastao je srednji rod i dodeljivao se
imenicama kad su oseanja bila podeljena ili kad je pojam bio toliko nejasan da
nijedno od ranijih oseanja nije nadvladalo drugo (ibid.). Interesantno je primetiti da Adelung povezuje gramatiki rod sa prirodnim rodom s jedne strane, dok
ga s druge strane povezuje sa karakteristikama koje danas znamo pod imenom
rodnih stereotipa. Kako smo videli, ovo je prvi put u nemakoj gramatikografiji
da je takav odnos ustanovljen i potpuno je u skladu sa kulturnom istorijom (cp.
Laqueur 1992: 175, 1990: pogl. 5). Deparalelizacija dva pola takoe je primetna u izboru primera za jezike pojave i u osetno veem broju mukih primera:
da bi ilustrovao deklinaciju nominalizovanih prideva Adelung (1782: 661) daje
der Weise [mudri (mudar ovek)] i die Schne [lp (lepa ena)]. U delu ber
den deutschen Styl [O nemakom stilu], Adelung 1787), npr. postoji poglavlje o
oblicima obraanja, gde se govori samo o obraanju mukim osobama, tj. pronalazimo samo muke primere.
Rodni stereotipi mogu se nai na razliitim mestima u jo nekim gramatikama, npr. kod Bekera (Becker (1824: 56) koji, iako se ne slae sa stavom da je
gramatiki rod neivih imenica povezan sa prirodnim rodom putem stereotipa,
ipak povlai paralelu izmeu aktivnih i pasivnih sufiksa za tvorbu rei i mukog
112
DISKURS I DISKURSI
i enskog roda, a da pri tom nije previe eksplicitan: Razlika izmeu aktivne i
pasivne osobe se prvo vidi u oblicima nastavnik, edukator i staista, uenik: u
irem smislu ovo takoe ukljuuje razliku izmeu mukog i enskog roda. Iz
ovoga se vidi da je diskurs koji povezuje prirodni rod sa gramatikim pojavama
putem stereotipa redovan element diskursa u XIX veku.
Ova vrsta diskursa najdoslednije se koristi u gramatici Jakoba Grima iz
1831. (Grimm 1890). Poglavlje o rodu je veoma veliko (preko 50 strana), a poinje sa istim poreenjem koje je koristio i Beker, ali je paralelizam objanjen i
predstavljen kao fundamentalan: Ova razlika toliko daleko see u sutinu imenice i njenih oblika kao i razlika izmeu aktivnih, pasivnih i povratnih glagola. Obe
klasifikacije mogu da se porede na vie od jednog naina; [...] aktiv se pokazuje
kao muki rod, kao najbitniji i poetni oblik, pasiv kao enski rod, kao onaj koji
nastaje od aktiva, a medijal kao srednji rod, kao meavina ili kombinacija aktiva
i pasiva, mukih i enskih oblika (Grimm 1890: 307). U istom odeljku Grim
takoe kae da su tri roda na neki nain tri jezika, jer mukarac kae pulcher sum
[lep sam], ena kae pulchra sum [lepa sam] a dete kae pulchrum sum [lepo
sam]. Ovim putem odmah povezujemo poreenje izmeu dve gramatike kategorije stanja i roda putem metafore sa rodnim stereotipima i, nadalje, prirodnim
rodom. Ovaj sistem metafora, kao i poreenje mukog roda sa aktivom, enskog
sa pasivom i srednjeg sa medijalom, dominira Grimovom gramatikom i pojavljuje se svuda gde se obrauje tema roda. Grim uvodi mnogo stereotipa koji su
esto evaluativni i vie rangira muki rod/mukarca naspram enskog roda/ene.
On, na primer, smatra da je muki rod najivahniji, najjai i poetni oblik, to
je, kako tvrdi, potvreno injenicom da oblik mukog roda obino ima snaan,
konsonantski zavretak koji on naziva strogi, dok se oblik enskog roda zavrava na meko -a. Ako se oblik mukog roda i zavrava na vokal, on je kratak, dok
oblici enskog roda imaju duge vokale, to opet pokazuje otmenost mukog roda
poto su kratki vokali oigledno stariji i plemenitiji od dugih vokala koji zavise
od njih (Grimm 1890: 309). Grimov diskurs tipian je za romantiare i ne ponavlja se u modernistikim, stoga, racionalnijim gramatikama kasnije (sa izuzetkom
gramatika Duden iz 1935. i 1966, ali u vrlo skraenom obliku). Ali Grimov nain
razmiljanja uticao je na generacije lingvista u razmiljanju o poreklu roda sve do
kraja XX veka (Leiss 1994).
Period posle Grima manje je emotivan u gramatikografiji, ali je veoma
emotivan ako se posmatraju stilistiki prirunici, koji su postajali sve vaniji na
kraju veka i kasnije (npr. Bennewitz 1920; Engel 1918; Wustmann). Ovde se
diskutuje o upotrebi pravog roda za oznaavanje ena, ali i brodova i drugih predmeta. Stilistiki prirunici zastupaju stav da se imenice enskog roda koriste za
ene, a za mukarce ostavljaju imenice mukog roda (up. Doleschal 2002). Ovo
113
je interesantno poto su se sedamdesetih godina XX veka ene morale boriti za

povratak prava na upotrebu imenica enskog roda. U vreme posle 1945. godine
stav o odnosu gramatikog i prirodnog roda radikalno se menjao i gramatike sad
tvrde da je gramatiki rod isto formalna osobina imenica koja nema veze sa prirodnim rodom ljudskih bia ili drugih ivih bia, pri emu se tvrdilo da postoje
(1) imenice enskog roda koje oznaavaju mukarce (npr. die Waise [siroe]), te
(2) da su imenice mukog roda neutralne po rodu i da oznaavaju osobe, kao npr.
Nastavnik je osoba koja je kao svoje zanimanje izabrala poduavanje; nastavnica je u skladu sa tim savremeni oblik u enskom rodu. Smatra se da je za ove dve
varijante imenica mukog roda osnovna re. U stvari ne misli se uvek na osobu
mukog pola, ve re predstavlja (bez obzira na prirodni rod) samo subjekat u
odnosu na predikat (Brinkmann 1962: 19-20) Takoe je interesantno videti da se
u drugoj polovini XX veka derivacija imenica enskog roda sufiksom -in, koja se
predstavljala kao potpuno produktivan proces u svim gramatikama do kraja XIX
veka, a posebno u stilistikim prirunicima, vidi kao neto teko ili novo (cp.
citat u tekstu iznad).
Tek od osamdesetih godina XX veka diskurs o rodu u nemakim gramatikama (Eisenberg 1986; Hentschel; Weydt 1990) ponovo se oslobodio ideolokih
stavova, istovremeno opisujui injenice na adekvatniji nain nego to su to radili
gramatiari u XVI i XVII veku.
3. Zakljuci
Lingvistika misao i lingvistiki opis povezani su sa vremenom u kome su nastali i odraavaju savremene ideologije tako to uspostavljaju jezike ideologije.
Iako ovaj odnos nije deterministiki, tj. postoje i druge mogunosti, centralna
dela obino odraavaju glavne tokove misli. Naroito je interesantno primetiti da
promena u diskursu moe da bude nagla, kao to smo primetili i za period XVIII
veka i za period druge polovine XX veka, te nema potrebe da se upuuje na ranije
stavove. Takoe smo videli da stepen ideologizacije gramatikog diskursa moe
da varira u velikoj meri: dok su tokom renesanse i baroka, kao i tokom postmodernog vremena diskusije o rodu prilino neutralne, u prosvetiteljstvu, romantizmu i modernizmu tema roda bila je veoma ideologizovana.
LITERATURA
Doleschal, Ursula (2002). Das generische Maskulinum im Deutschen. Ein historischer Spaziergang durch die deutsche Grammatikschreibung von der Renaissance bis zur Postmoderne. Linguistik online 11/2.
114
DISKURS I DISKURSI
Jellinek, Max Hermann (1913-1914). Geschichte der neuhochdeutschen Grammatik von den Anfngen bis auf Adelung (Vol 1-2). Heidelberg : Winter.
Laqueur, Thomas (1990). Making Sex. Body and gender from the Greeks to
Freud. Cambridge, Mass. : Harvard Univ. Press.
Laqueur, Thomas (1992). Auf den Leib geschrieben. Frankfurt/New York : Campus. (German translation of 1990)
Leiss, Elisabeth (1994). Genus und Sexus. Kritische Anmerkungen zur Sexualisierung von Grammatik. Linguistische Berichte 152 : 281-300.
Leiss, Elisabeth (2000). Gender in Old High German. In : Gender in Grammar
and Cognition (Unterbeck, Barbara/Rissanen, Matti, eds.). Berlin/New York :
Mouton de Gruyter, 237-258.
Naumann, Bernd (1986). Grammatik der deutschen Sprache zwischen 1781 und
1856. Die Kategorien der deutschen Grammatik in der Tradition von Johann
Werner Meiner und Johann Christoph Adelung. Berlin : Schmidt.
Roessler, Paul (1997). Die deutschen Grammatiken der zweiten Hlfte des 18.
Jahrhunderts in sterreich. Frankfurt a. M. : Lang.
Savi, Svenka (2009). Rod i jezik. Novi Sad : enske studije i istraivanja.
Savi, Svenka (1995). Another Example of (Non)Visibility of Women in a Textbook. In : Linguistics with a Human Face. A festschrift for Norman Denison
(Sornig, Karl, ed.). Graz : Grazer Linguistische Monographien 10: 359-370.
epi, Stanko (1998). Deutsche Grammatiken kroatischer Verfasser in der zweiten Hlfte des 18. Jahrhunderts. Frankfurt a. M. : Lang.
IZVORI
Adelung, Johann Christoph (1782). Umstndliches Lehrgebude der Deutschen
Sprache zur Erluterung der Deutschen Sprachlehre fr Schulen. 1. Bd.
Leipzig : Breitkopf.
Adelung, Johann Christoph (1787). ber den deutschen Styl. Berlin : Vo.
Aichinger, Carl Friedrich (1754). Versuch einer teutschen Sprachlehre. Wien :
Kraus. (reprint 1972 Hildesheim : Olms)
Albertus, Laurentius (21573). Teutsch Grammatick oder Sprachkunst. Augsburg :
Michael Manger. (=Mller-Fraureuth 1895)
Basler, Otto (1935). Der groe Duden. Grammatik der deutschen Sprache; eine
Anleitung zum Verstndnis des Aufbaus unserer Muttersprache. Leipzig : Bibliographisches Institut.
Becker, Karl Ferdinand (1824). Die deutsche Wortbildung oder die organische
Entwicklung der Sprache in der Ableitung. Frankfurt a.M. : Hermann.
115
Becker, Karl Ferdinand (1836). Ausfhrliche deutsche Grammatik als Kommentar der Schulgrammatik. Frankfurt a.M. : Hermann.
Behaghel, Otto (81930 [11886]). Die deutsche Sprache. Leipzig : Freytag.
Bennewitz, A. (1920). Die Schwierigkeiten unserer Muttersprache. Leipzig :
Gloeckner.
Blatz, Friedrich (1900). Neuhochdeutsche Grammatik mit Bercksichtigung der
historischen Entwickelung der Deutschen Sprache. 3. vllig neu bearbeitete
Auflage in 2 Bnden. Karlsruhe : Lang.
Bdiker, Johannes (1698). Grund-Stze der Teutschen Sprache. Berlin : Meyers
Erben u. Zimmermann.
Braun, Heinrich (1765). Anleitung zur deutschen Sprachkunst, zum Gebrauche
der Schulen in den Churlanden zu Baiern. Mnchen : Ott.
Brinkmann, Hennig (11962, 21971). Die deutsche Sprache. Gestalt und Leistung.
Bd. 1. Dsseldorf : Schwann.
Clajus, Johannes (1578). Grammatica germanicae linguae ex optimis quibusque
autoribus collecta. Leipzig. (=Weidling 1894)
Drosdowksi, Gnther et al. (1984). Duden-Grammatik. Mannheim : Duden Verlag.
Drosdowksi, Gnther et al. (1995). Duden-Grammatik. Mannheim : Duden-Verlag.
Duden Grammatik (1935) (= Basler 1935)
Duden Grammatik (21966) (=Grebe et al. 1966)
Duden Grammatik (31973) (=Grebe et al. 1973)
Duden Grammatik (41984) (=Drosdowksi et al. 1984).
Duden Grammatik (51995) (=Drosdowksi et al. 1995).
Duden Grammatik (61998) (=Eisenberg et al. 1998).
Eichler, Wolfgang/Bnting, Karl-Dieter (1976). Deutsche Grammatik. Form,
Leistung und Gebrauch der Gegenwartssprache. Kronberg/Ts. : Athenum.
Eisenberg, Peter (1986). Grundri einer deutschen Grammatik. Stuttgart : Metzler.
Eisenberg, Peter (1998). Grundri der deutschen Grammatik. Bd. 1. Das Wort.
Stuttgart : Metzler.
Eisenberg, Peter (1999). Grundri der deutschen Grammatik. Bd. 2. Der Satz.
Stuttgart : Metzler.
Eisenberg, Peter et al. (1998). Duden-Grammatik. Mannheim : Duden-Verlag.
Engel, Eduard (1918). Gutes Deutsch. Ein Fhrer durch Falsch und Richtig.
Leipzig : Hesse und Becker.
Engel, Ulrich (1988). Deutsche Grammatik. Heidelberg : Groos.
116
DISKURS I DISKURSI
Engelien, August (51902 [11867]). Grammatik der neuhochdeutschen Sprache.

Berlin. [Reprint 1972, Hildesheim : Olms]
Erben, Johannes (81965 [11958]). Abri der deutschen Sprache. Berlin : Akademie-Verlag.
Erben, Johannes (1972). Deutsche Grammatik. Ein Abri. Mnchen : Hueber.
Fleischer, Wolfgang et al. (Hg.) (1983). Kleine Enzyklopdie. Deutsche Sprache.
Leipzig : Bibliographisches Institut.
Gottsched, Johann Christoph (21749). Grundlegung einer deutschen Sprachkunst. Leipzig : Breitkopf.
Gottsched, Johann Christoph (1762). Vollstndigere und Neuerluterte Deutsche
Sprachkunst. Leipzig : Breitkopf. (=Mitchell 1978)
Grebe, Paul et al. (1966). Duden-Grammatik. Mannheim : Duden-Verlag.
Grebe, Paul et al. (1973). Duden-Grammatik. Mannheim : Duden-Verlag.
Grimm, Jacob (1890 [1831]). Deutsche Grammatik. Dritter Theil. Neuer vermehrter Abdruck besorgt durch Gustav Roethe und Edward Schroeder. Berlin :
Dmmler.
Grimm, Jacob (1898 [1837]). Deutsche Grammatik. Vierter Theil. Neuer vermehrter Abdruck besorgt durch Gustav Roethe und Edward Schroeder. Berlin :
Dmmler.
Gueintz, Christian (1641). Deutsche Sprachlehre. Entwurf. Cthen [reprint 1978,
Hildesheim : Olms]
Heidolph, Karl-Erich et al. (1981). Grundzge einer deutschen Grammatik. Berlin : Akademie-Verlag.
Hentschel, Elke/Weydt, Harald (1990). Handbuch der deutschen Grammatik.
Berlin : de Gruyter.
Heynatz, Johann Friedrich (1774). Briefe die deutsche Sprache betreffend. Berlin :
Mylius.
Heynatz, Johann Friedrich (1770). Deutsche Sprachlehre zum Gebrauch der
Schulen. Berlin : Mylius.
Jung, Walter (1966). Grammatik der deutschen Sprache. Leipzig : Bibliographisches Institut.
Meiner, Johann Werner (1781). Versuche einer an der menschlichen Sprache abgebildeten Vernunftlehre oder Philosophische und allgemeine Sprachlehre.
Leipzig : Breitkopf.
Mitchell, P.M. (1978). Johann Christoph Gottsched. Ausgewhlte Werke. Achter
Band. Deutsche Sprachkunst bearbeitet von Herbert Penzl. Berlin : de Gruyter.
Mller-Fraureuth, Carl (1895). Die deutsche Grammatik des Laurentius Albertus.
Straburg : Trbner.
117
Oelinger, Albertus (1574). Underricht der Hoch Teutschen Spraach : Grammatica. Straburg. [reprint1975, Hildesheim : Olms]
Paul, Hermann (1916-1920). Deutsche Grammatik. 5 Bde. Halle a.S. : Niemeyer.
Ritter, Stephan (1616). Grammatica germanica nova. Marburg.
Schottel, Justus Georg (1663). Ausfhrliche Arbeit von der teutschen Haubtsprache. Braunschweig : Zilliger.
Stieler, Kaspar von (1691). Der teutschen Sprache Stammbaum und Fortwachs
oder teutscher Sprachschatz. Nrnberg : Hofmann.
Stterlin, Ludwig (1900). Die deutsche Sprache der Gegenwart. Leipzig : Voigtlnder.
Stterlin, Ludwig (1924). Neuhochdeutsche Grammatik mit besonderer Bercksichtigung der neuhochdeutschen Mundarten. 1. Hlfte. Mnchen : Beck.
Weidling, Friedrich (Hg.) (1894). Die deutsche Grammatik des Johannes Clajus
nach dem ltesten Druck von 1578 mit den Varianten der brigen Ausgaben.
Straburg : Trbner.
Weinrich, Harald (1993). Textgrammatik der deutschen Sprache. Mannheim :
Duden-Verlag.
Wilmanns, Wilhelm. (1899). Deutsche Grammatik. Gotisch, Alt-, Mittel- und
Neuhochdeutsch. II. Abteilung : Wortbildung. Straburg : Trbner.
Wilmanns, Wilhelm. (1909). Deutsche Grammatik. Gotisch, Alt-, Mittel- und
Neuhochdeutsch. III. Abteilung : Flexion. 2. Hlfte : Nomen und Pronomen.
Straburg : Trbner.
Wustmann, Gustav (41908). Allerhand Sprachdummheiten. Leipzig : Grunow.
Wustmann, Gustav (71917). Allerhand Sprachdummheiten. Straburg : Trbner.
Wustmann, Gustav (111943). Allerhand Sprachdummheiten von Werner Schulze.
Wustmann, Gustav (141966). Allerhand Sprachdummheiten von Werner Schulze.
Zifonun, Gisela et al. (1997). Grammatik der deutschen Sprache. Bd. 1. Berlin :
IDS.
118
DISKURS I DISKURSI
Ursula Doleschal
GENDER, GRAMMAR AND DISCOURSE:
the case of german
Summary
In this article we are trying to show how the discourse about grammatical and natural
gender has changed over time, starting with grammars from the 16th and 17th centuries,
where we find a neutral and symmetric presentation of the genders, through the 18th and
19th centuries, when this discourse radically changes, up to the end of the 20th century,
where we again reach a neutral presentation which is less symmetrical, though.
We can note that the linguistic thought and linguistic description is bound to its
time and reflects contemporary ideologies by setting up language ideologies. And although this relationship is not a deterministic one, i.e., other positions are also possible, the
mainstream usually reflects the mainstream currents of thought. It is especially interesting
to note that the change in discourse may be abrupt, as we have noticed both in the 18th
and the second half of the 20th century, and there is no need to refer to earlier views. What
we have also seen is that the degree of ideologization of grammatical discourse can vary
greatly: Whereas during the Renaissance and Baroque as well as during the post-modern
period we find rather neutral discussions of gender, the period of enlightenment, romanticism and modernism are periods where the topic of gender was highly ideologized.
Key words: grammatical gender, natural gender, German, grammar, discourse
119
120
DRUTVO, KULTURA I DISKURS
121
122
Tove Skutnab-Kangas
NOVI OSVRT NA OSNOVE INSTITUCIONALIZOVANIH
JEZIKIH PRAVA1
Saetak. lanak se bavi nekim osnovnim pitanjima u vezi sa institucionalizovanim
jezikim pravima (IJP) i razlikama unutar njih, kao i razlikama izmeu optih
jezikih prava (OJP) i IJP, negativnim i pozitivnim pravima, kolektivnim i individualnim pravima, nosiocima obaveza i nosiocima IJP, i lingvistikim genocidom u
obrazovanju. U radu se takoe prikazuju i neki od instrumenata osnovnih ljudskih
prava (LJP) koji sadre neka IJP. Dananje asimilirajue obrazovanje manjina, na
datim teritorijima autohtonih naroda i plemenskih zajednica koje se odvija preko
dominantnog jezika kri kako ljudsko pravo na obrazovanje tako i IJP; ono je,
pored toga, organizovano u suprotnosti sa vrstim naunim dokazima. Na osnovu
toga moe se zakljuiti da je pred nama jo veoma dug put.
Kljune rei: Svenka Savi, institucionalizovana jezika prava, (opta) jezika
prava, obrazovanje manjina, autohtoni narodi, plemenske zajednice, manjine, maternji jezici, lingvistiki genocid, jezika politika
Uvod: ta su institucionalizovana ljudska prava?

Potraivi svoju staru prijateljicu Svenku Savi na Guglu, nailazim na poznate
teme od kojih su nam mnoge zajednike (prava Roma, rodne studije, viejezinost, itd.). Proitavi ponovo njen lanak Od viejezine ka jednojezinoj
Vojvodini: sluaj Roma (1993), setila sam se jedne stare fotografije na kojoj
smo ispred Univerziteta u Novom Sadu, ije ime je u to vreme bilo na nekoliko
jezika i Svenkine neprekidne borbe, akademske i praktine, protiv ideologija i
stavova koji su kasnije iskljuili govornike manjinskih jezika unutar i izvan akademskih krugova. Ovaj lanak je skromno priznanje dragoj prijateljici i cenjenoj
koleginici s kojom imam toliko toga zajednikog, ukljuujui i neprekidnu borbu
za institucionalizaciju jezikih prava.
Da je pretraiva Gugl postojao pre nekih 30 godina, pretraivanje pojma
Linguistic human rights (na engleskom jeziku) dalo bi, verovatno, najvie desetak odrednica, ako i toliko (a pre nekih 40 godina, kada smo se Svenka i ja upo1
Preveo Kritof Bodri.
Tove Skutnab-Kangas upotrebljava termine linguistic human rights i language rights; s obzirom na
znaenjski opseg prideva lingvistiki i jeziki u srpskom jeziku, prvi termin je, na predlog Tvrtka
Pria, preveden kao institucionalizovana jezika prava, a drugi (opta) jezika prava (prim. ured.).
123
Tove Skutnab-Kangas: NOVI OSVRT NA OSNOVE INSTITUCIONALIZOVANIH ...
znale, nijednu). Danas (u februaru 2010. godine) postoji oko 4.660.000 odrednica. ak se i u Gugl Skolaru2 moe pronai nekih 400.000 odrednica. Izgleda da je
ova ideja bliska mnogim ljudima. Razlozi za to su, naravno, razliiti. Strunjaci
za jezik, usmereni na primenjenolingvisitka ili neka druga lingvistika istraivanja, samo su jedna od grupa koja radi na ovim pravima, a njihovi motivi i polja
istraivanja su izuzetno raznoliki.
Pitanja jezikih prava dobila su na vanosti tokom poslednje decenije, i esto se
postavljaju u kontekstu optijih ljudskih prava. Razni su putevi koji su doveli lingviste do ove oblasti ugroenost, ouvanje i obnavljanje jezika; jeziko planiranje; forenzika lingvistika; dvojezino obrazovanje i druge teme vezane za kolstvo; praktina istraivanja urbanih jezikih manjina; rad sa narodima autohtonim
na datoj teritoriji, ukljuujui i pravo vlasnitva nad zemljitem; pitanja izbeglica
i azilanata, i jo mnogo toga.3
Prethodni citat koristi izraz jezika prava. ini se da mnogi istraivai ravnopravno koriste tri izraza kao to pokazuje citat iz Vikipedijinog lanka o lingvistikim ljudskim pravima4:
Institucionalizovana jezika prava (ili jezika prava ili jezika ljudska prava)
ljudska su i graanska prava koja se tiu individualnog i kolektivnog prava na
izbor jednog ili vie jezika za komunikaciju u privatnom ili javnom okruenju,
bez obzira na etniku ili nacionalnu pripadnost, kao i na broj govornika odreenog jezika na datoj teritoriji. Institucionalizovana jezika prava ukljuuju prava na
zakonske, administrativne i pravosudne postupke, obrazovanje i medije na jeziku
koji je razumljiv dotinim osobama i odabran njihovom slobodnom voljom. Ona
su nain da se suprotstavi nasilnoj kulturnoj asimilaciji i jezikom imperijalizmu,
naroito u kontekstu zatite manjina i naroda autohtonih na datoj teritoriji. Institucionalizovana jezika prava posmatraju se po meunarodnom zakonu uglavnom u
irem kontekstu kulturnih i obrazovnih prava.
Institucionalizovana ili opta jezika prava su sva prava u vezi sa uenjem i upotrebom jezika. Ova dva izraza uglavnom se koriste kao sinonimi. Neki istraivai
smatraju da su institucionalizovana jezika prava neto iri pojam od jezikih
prava. U tom sluaju oni esto raspravljaju o pravima ne samo na razliite jezike nego i na varijetete unutar pojma jezik, npr. regionalne, rodne ili klasne
varijetete. O jezikim pravima raspravlja se ve vekovima: prvi multilateralni
sporazumi su iz 80-ih godina XIX veka. Mnogi sporazumi o ljudskim pravima
2
Gugl Skolar [Google Scholar] je internetski pretraiva za naunu literaturu. (prim. prev.)
Sa veb-stranice profesora Pitera Patrika http://privatewww.essex.ac.uk/~patrickp/lhr/linguistichumanrights.htm
4
http://en.wikipedia.org/wiki/Linguistic_human_rights
3
124
DISKURS I DISKURSI
formulisani su u Ligi naroda posle Prvog svetskog rata. (Capotorti 1979; May
2001; Skutnabb-Kangas 2000; Skutnabb-Kangas Phillipson 1994; Thornberry
1997; De Varennes 1996). Vaea ljudska prava formulisana su posle Drugog
svetskog rata.
Meutim, samo neka od optih jezikih prava su institucionalizovana to
su ona prava u vezi sa jezikom koja su toliko osnovna da svako ljudsko bie ima
pravo na njih samim tim to je ljudsko bie. Ona su neophodna za zadovoljenje
osnovnih ljudskih potreba koje su, kao i hrana i krov nad glavom, nune za dostojanstven ivot. Drugo, ona su toliko osnovna, toliko fundamentalna da nijedna
drava (pojedinac ili grupa) ne sme da ih prekri. Institucionalizovana jezika
prava su kombinacija nekih jezikih prava i ljudskih prava. Prva knjiga koja se u
potpunosti bavi institucionalizovanim jezikim pravima objavljena je pre manje
od dve decenije (Skutnabb-Kangas Phillipson 1994), a jo uvek se raspravlja o
tome ta sve ona obuhvataju. Postoje mnoga jezika prava koja nisu institucionalizovana. Bilo bi, na primer, lepo kada bi ak i u graanskim parnicama svako
mogao da ima sudiju i svedoke koji govore jezikom te osobe, bez obzira na broj
govornika tog jezika, kao i onih koji znaju jezik gluvonemih. Danas su uglavnom
krivini postupci ti u kojim pojedinac ima institucionalizovano jeziko pravo da
mu se optunica protiv njega saopti na jeziku koji razume, to znai da ne mora
biti na maternjem jeziku. U svim ostalim pravosudnim situacijama ljudi mogu, ali
i ne moraju, imati neko jeziko pravo, u zavisnosti od drave i jezika; u najboljem
sluaju se koriste prevodioci koje plaa drava.
Negativna i pozitivna prava

Neka osnovna prava zabranjuju diskriminaciju na osnovu jezika (negativna prava); druga prava obezbeuju jednak tretman jezika, pojedinaca i jezikih grupa
(pozitivna prava). Veina institucionalizovanih jezikih ljudskih prava (IJLJP) su
negativna prava. Maks van der Stul (Van der Stoel 1999: 8) definisao je negativna
prava kao pravo na nediskriminaciju i uivanje ljudskih prava, dok pozitivna
prava imaju veze sa pravom na odravanje i razvijanje identiteta kroz vrenje
posebnih i jedinstvenih aspekata njihovog manjinskog ivota uglavnom kulture, religije i jezika. Negativna prava moraju, kako kae,
da obezbede manjinama sve ostale zatite bez obzira na njihov etniki, nacionalni
ili verski status; one stoga uivaju itav niz institucionalizovanih jezikih prava
koja uivaju svi pojedinci u toj dravi, prava kao to su: pravo slobode izraavanja, pravo da im se u krivinom postupku optunica protiv njih saopti na jeziku
koji razumeju, ako treba pomou prevodioca koji treba da se obezbedi besplatno
(Van der Stoel 1999: 8).
125
Pozitivna prava su ona

koja obuhvataju sve vaee obaveze, osim nediskriminacije [...] i ukljuuju niz
prava koja se odnose na manjine iskljuivo na osnovu njihovog manjinskog statusa, kao to je pravo na upotrebu vlastitog jezika, to je neophodno poto bi jedna
od posledice norme, zasnovane samo na nediskriminaciji, moglo biti prisiljavanje
manjina da se koriste jezikom veine, ime bi im zapravo bilo uskraeno pravo na
identitet (ibid.).
Negativna prava (instrumentalna prava) nisu dovoljna da bi autohtoni narodi ili

manjine mogli da se umnoavaju kao narod ili manjina to moe dovesti do prisilne asimilacije. Po nekim tumaenjima, samo pozitivna prava (koja se mogu
nazvati afektivnim pravima) su prava IJLJP.
Ko ili ta moe da ima jezika prava?

Jezici, pojedinci i zajednice
Jezici sami po sebi mogu imati pravo na upotrebu, razvoj i odravanje. Evropska
povelja o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope daje prava jezicima
a ne govornicima datih jezika, tj. radi se o jezikim pravima (JP) a ne o IJLJP.5
Mnogi instrumenti LJP, a naroito prvi koji su se pojavili nakon Drugog
svetskog rata, bave se pravima pojedinaca (npr. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Konvencija o pravima deteta UN iz 1989)6.
Neka od ovih prava su JP, a neka su moda IJLJP. Pojedinac koji pripada odreenoj grupi ili koji poseduje odreene osobine u datoj dravi moe, na primer, da
ima pravo da koristi svoj maternji jezik u raznim kontekstima, npr. u komunikaciji sa vlastima, lokalnim, regionalnim ili dravnim, u usmenoj ili pismenoj formi,
jezikom gluvonemih ili na sve ove naine. Meutim, to ne mora da znai da su
vlasti obavezne da odgovore na istom jeziku.
Maternji jezik je u zakonske svrhe strogo definisan kao prvi jezik koji je
osoba nauila i koji jo uvek govori i sa kojim se poistoveuje. U mnogim sluajevima pored poistoveivanja zahteva se i odreeni stepen jezike kompetencije
i/ili upotreba datog jezika; u nekim (retkim) sluajevima je poistoveivanje sa
jezikom dovoljno. Da bi autohtoni narodi iji su preci prisilno asimilirani imali
ansu da povrate ili oive svoj jezik, potrebna je definicija po kojoj je neophodna
samo identifikacija, bez zahteva za kompetencijom i upotrebom. Obrazovna IJLJP, a naroito pravo na viejezino obrazovanje zasnovano na maternjem jeziku,
5
Osnovni instrumenti ljudskih prava mogu se nai na veb-stranici Kancelarije komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, http://www2.ohchr.org/english/law/.
6
Tekst Konvencije dostupan je adresi: http://www2.ohchr.org/english/law/crc.htm.
126
DISKURS I DISKURSI
najvanija su IJLJP (Skutnabb-Kangas 2000; Skutnabb-Kangas 2009; Heugh

Skutnabb-Kangas 2010).
Pojedinci mogu imati prava i u vezi sa drugim jezicima koji im nisu maternji/prvi jezik. Uglavnom se ova prava odnose na dominantni/slubeni/dravni
jezik u dravi. Neki ljudi su takoe poeli da zahtevaju da se i pristup nekom
svetskom jeziku, u veini sluajeva engleskom, smatra jezikim pravom.
S druge strane, zajednice ljudi (pojedinci, grupe, narodi, organizacije ili drave) mogu da imaju pravo da koriste, razvijaju i odravaju jezike, ili obaveze da
omogue njihovu upotrebu, razvoj i odravanje. A Okvirna konvencija za zatitu
nacionalnih manjina Saveta Evrope prava daje (nacionalnim) manjinama, tj. grupama. Kada drava i potpie (obea da e zapoeti postupak koji joj omoguava
da ih zvanino potvrdi) i zvanino potvrdi neki od ovih instrumenata ljudskih
prava (i izmeni svoje zakone i propise i osmisli procese koji joj omoguuju da
ispuni obaveze koje je prihvatila), oni postaju zakonska obaveza za tu dravu.
Drave su obino obavezne da podnose izvetaje u odreenim vremenskim intervalima o tome ta su uradile da bi garantovale ta prava, a redovno postoji i
neko nadzorno telo koje pregleda izvetaje i dravi daje povratne informacije i
smernice. Skup propisa o ljudskim pravima Lige naroda izmeu dva svetska
rata je sadravao mnoga kolektivna prava; u principu veina prava manjina treba
da budu kolektivna prava (Thornberry Gibbons 1997). U pravilniku Ujedinjenih nacija nakon 1945. godine, tvrdilo se da kolektivna prava nisu potrebna poto
je svaka osoba zatiena kao pojedinac, individualnim pravima. Zajednice poput
manjina su smatrane od strane mnogih pregovaraa (npr. pregovaraa SAD za
ljudska prava Elenor Ruzvelt) za evropski problem, to znai da se nisu smatrale optim problemom. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda7 Saveta Evrope iz 1950. godine, Afrika povelja o pravima oveka i naroda8 iz 1981. i Amerika konvencija o ljudskim pravima9 iz 1969. regionalna su
prava. Univerzalna kolektivna prava raznih grupa ponovo su se pojavila tek kasnije
i samo mali broj je povezan sa jezikom. U donekle uproenoj verziji, zapadne
zemlje su se uglavnom suprotstavljale kolektivnim pravima, a afrike zemlje su
velik broj podrale, dok su azijske zemlje bile toliko podeljene da su predstavljale
jednu od najozbiljnijih prepreka usvajanju instrumenata regionalnih ljudskih prava u Aziji. Neki od najnovijih univerzalnih instrumenata ukljuuju jezika prava.
Dva veoma bitna instrumenta novijeg datuma su Deklaracija Ujedinjenih nacija
o pravima autohtonih naroda10 i Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba
7
http://conventions.coe.int/treaty/EN/Treaties/html/005.htm
www.achpr.org/
9
www.wcl.american.edu/pub/humright/digest/index.html
10
UNDRIP, 61/295, 2007, http://www.un.org/esa/socdev/unpfii/en/drip.html
8
127
sa invaliditetom11. Ova druga sadri mnogo lanova u kojima se pominje jezik, a

naroito je vana za osobe oteenog sluha. U prvoj, lanovi 13 i 14 imaju nekoliko
formulacija IJLJP; deklaracija, meutim, nije zakonski obavezujua za drave:
lan 13
1. Autohtoni narodi imaju pravo da oive, koriste i prenose buduim generacijama
svoje istorije, jezike, usmena predanja, filozofije, pisma i knjievnosti, kao i da
daju svoja imena zajednicama, mestima i osobama ili da zadre postojea.
2. Drave su obavezne da preduzmu delotvorne mere da bi obezbedile zatitu ovog
prava i takoe da se postaraju da autohtoni narodi mogu da razumeju i da drugi
njih razumeju u politikim, pravnim i administrativnim postupcima, uz pomo
prevodioca, tamo gde je to potrebno, ili drugim prikladnim sredstvima.
lan 14
1. Autohtoni narodi imaju pravo da uspostave kontrolu nad svojim obrazovnim
sistemima i institucijama koji pruaju obrazovanje na njihovim jezicima, na nain
koji je u skladu sa njihovim kulturnim metodama poduavanja i uenja.
2. Pojedinci koji pripadaju autohtonim narodima, a naroito deca, imaju pravo na
sve stepene i oblike obrazovanja u datoj dravi bez diskriminacije.
3. Drave su obavezne da zajedno sa autohtonim narodima preduzmu delotvorne
mere kako bi pojedinci, a naroito deca, ukljuujui i one koji ive van svojih
zajednica, imali pristup, kad god je to mogue, obrazovanju u okviru svoje kulture
i na svom jeziku.
Neki vani instrumenti povezani sa jezikom pokuavaju da kombinuju individualna i kolektivna prava, koristei izraze kao to su osobe koje pripadaju manjini i sl.
To je ono to se, na primer, koristi u lanu 27 Meunarodnog pakta o graanskim
i politikim pravima Ujedinjenih nacija. lan 27 je jo uvek najdalekoseniji lan
meu (zakonski obavezujuim) zakonima o ljudskim pravima koji reguliu IJLJP:
U dravama u kojima postoje etnike, verske ili jezike manjine, osobama koje
pripadaju takvim manjinama ne sme se uskratiti pravo da u zajednici sa ostalim
lanovima svoje grupe neguju svoju kulturu, da se izjanjavaju kao pripadnici
svoje vere i da budu aktivni uesnici u njoj ili da koriste svoj jezik.
lan 30 u Konvenciji o pravima deteta UN (kao to je gore navedeno) skoro je

istovetan, osim to je dodato ili autohtonim narodima, i koristi on ili ona autohtoni narodi i ene su postali subjekti u meunarodnom zakonu.
11
(2007) http://www.un.org/disabilities/convention/conventionfull.shtml
128
DISKURS I DISKURSI
Mnoge meunarodne organizacije i veina drava imaju jeziku politiku

koja navodi slubene jezike organizacije ili drave, to podrazumeva i JP naroda, grupa i drava koje imaju veze sa datim entitetom i funkcioniu unutar njega.
Ujedinjene nacije imaju est slubenih jezika, a Savet Evrope samo dva. Evropska
unija je viestruko poveala broj svojih slubenih jezika, tako da sada, nakon poslednjeg proirenja Unije 2010. godine, ima 25 slubenih jezika; svi slubeni dokumenti treba da budu dostupni na svim ovim jezicima. Mnoge organizacije takoe
imaju radne jezike; ali njihov broj je ogranien. Neke drave imaju jedan slubeni
(ili dravni) jezik; veina ih ima dva ili vie.
Pored toga, mnoge drave u svojim ustavima navode jedan ili vie nacionalnih, dodatnih ili povezanih, kao i jezika nacionalnog naslea; u veini sluajeva
govornici ovih jezika imaju manje prava od govornika zvaninog jezika (De Varennes 1996). Veina drava je odredila neku vrstu zatite za jezike manjine, sa
samo negativnim ili i pozitivnim pravima. Neke drave koje imaju jezike manjine
poriu tu injenicu (npr. Turska); zbog toga je definicija manjine bitna. Ne postoji
pravna definicija manjine u meunarodnom zakonu, uprkos tome to se o tom pitanju vode mnoge rasprave (Andrsek 1989; Capotorti 1979). Naime, veina definicija veoma su sline i nalikuju definiciji koja sledi (Skutnabb-Kangas i Phillipson
1994: 107f 2):
Grupa koja je brojano manja od ostatka stanovnitva drave, i iji lanovi imaju
etnike, verske ili jezike odlike koje se razlikuju od ostatka stanovnitva, i koja
je voena eljom, makar i posredno, za ouvanjem svoje kulture, tradicije, vere
ili jezika.
Bilo koja grupa koja potpada pod ovu definiciju mora se tretirati kao etnika, verska
ili jezika manjina.
Pripadnost manjini je stvar linog izbora.
Ako grupa tvrdi da je nacionalna manjina, i ako pojedinac tvrdi da pripada toj
nacionalnoj manjini, drava moe tvrditi da takva nacionalna jezika manjina ne
postoji i onda dolazi do sukob. Drava moe da odbije da manjinskoj grupi ili pojedincu d prava koja daje ili moe da d nacionalnim manjinama. Stoga, u mnogim
definicijama manjina, prava manjina zavise od toga da li drava uopte prihvata
postojanje neke manjine. Po mojoj definiciji manjine (kao to je dole navedeno),
status manjine NE zavisi od prihvatanja drave, nego se moe potvrditi objektivno
(to spada pod ovu definiciju) ili subjektivno (to je stvar linog izbora), ili na oba
naina. Ovo tumaenje je potvrdio Komitet za ljudska prava UN 1994. godine.
Oni su ponovo protumaili lan 27 (6. aprila 1994).12 Komitet za ljudska prava
12
UN Doc. CCPR/C/21/Rev.1/Add.5, 1994, http://www.unhchr.ch/tbs/doc.nsf/0/fb7fb12c2fb8bb2

1c12563ed004df111?Opendocument
129
UN smatra da ovaj lan (a) titi sve pojedince na teritoriji drave ili pod njenom
nadlenou (tj. i iseljenike i izbeglice), bez obzira na to da li pripadaju manjinama navedenim u lanu ili ne; (b) navodi da postojanje neke manjine ne zavisi
od odluke drave, ali da treba da se utvrdi na osnovu objektivnih kriterijuma; (c)
priznaje postojanje prava; i (d) namee dravama pozitivne obaveze.
U sluaju osoba oteenog sluha to znai da ih razne drave moraju u najmanju ruku smatrati (jezikom) manjinom, zatienom lanom 27. Novo tumaenje znai da manjine, ukljuujui i gluve, treba da imaju i pozitivna jezika prava
a ne samo negativno pravo zatite od diskriminacije.
Brojnost je takoe vana. Grupa mora da ima odreen broj pripadnika da
bi imala jezika prava. esto zavisi od broja pojedinaca u entitetu koji se razmatra (drava, oblast, region, optina, itd.) to da li pojedinci (govornici ili korisnici
jezika gluvonemih) koji pripadaju toj grupi imaju bilo kakva JP, a da ne spominjemo IJLJP. Dva najvanija evropska dokumenta o JP koriste brojnost grupe
kao kriterijum, ali broj ni na koji nain ne definiu. Evropska povelja i Okvirna
konvencija koriste formulacije kao to su u velikom broju ili uenici koji se
za to izjanjavaju u broju koji se smatra dovoljnim ili ako to broj korisnika
regionalnog ili manjinskog jezika opravdava. Svakako je potrebno ograniiti
brojnost grupe radi prilagoavanja raznim kontekstima, a takoe i iz ekonomskih
razloga; drave koje nisu voljne da priznaju manjinu mogu da koriste nedostatak,
po njima, dovoljnog broja da bi ozakonili nedostatak politike volje.
Jeziki genocid i obrazovna IJLJP

ini se da mnogi strunjaci iz oblasti politikih nauka misle da drava treba samo
velikim nacionalnim manjinama da promovie jezik, tj. da samo one treba da
imaju pozitivna prava, dok male nacionalne manjine i mali autohtoni narodi, a
naroito doseljenike manjine, ne mogu da oekuju vie od negativnih prava zasnovanih na toleranciji. S druge strane, tolerancija i nediskriminacija, shvaene u
liberalnom kontekstu (drava ne sme da se mea u osobenosti neke grupe kao to
je vera), ne funkcioniu u odnosu na jezik. Drava mora da odabere neki jezik ili
jezike kao jezik(e) administracije, pravosua, obrazovanja i eventualno medija,
itd., to, svakako, stavlja neke jezike u povlaen poloaj (Rubio-Marn 2003).
Pozitivna prava usmerena ka promociji neophodna su, stoga, za pravu integraciju jezikih manjina i autohtonih naroda. Negativna prava usmerena ka toleranciji nisu dovoljna i esto vode ka prisilnoj asimilaciji ili ak jezikom genocidu prema dvema definicijama genocida u Meunarodnoj konvenciji o spreavanju i kanjavanju zloina genocida UN (E793, 1948; 78 U.N.T.S. 277; stupila
na snagu 12. januara 1951. godine).13 Konvencija sadri pet definicija genocida.
13
Tekst je u celini dostupan na: http://www1.umn.edu/humanrts/instree/x1cppcg.htm
130
DISKURS I DISKURSI
Tri se odnose na fiziko ili bioloko ubijanje, a u preostale dve moe se svrstati
veina dananjih (i ranijih) obrazovnih sistema za autohtone narode i manjine:
lan II(e): nasilno prebacivanje dece pripadnika grupe u drugu grupu
lan II(b): izazivanje ozbiljnih telesnih povreda i mentalne tete kod pripadnika
grupe (istaknuto)
Veina govornika jezika sa velikim brojem govornika u dravama koje

nisu kolonizovane verovatno nije svesna povlastica koje uivaju, kada mogu da
steknu obrazovanje na jeziku koji poznaju i razumeju, i imaju uitelje sa kojim i
oni i njihovi roditelji mogu lako komunicirati. Ali za skoro sve autohtone i plemenske narode na svetu, kao i mnoge manjine, i za veinu dece u bivim kolonijama Afrike i Azije (bez obzira na njihov manjinski ili veinski status), ovo je san
za koji su se borili i jo uvek se bore. Oni su uglavnom prisiljeni da prihvate obrazovanje (ako uopte mogu da pohaaju kolu) na stranom dominantnom jeziku,
oni, zapravo, nemaju pristup obrazovanju zbog pogrenog medijuma obrazovanja
(Tomaevski 2003; Magga 2005; Skutnabb-Kangas Dunbar 2010). Interesantno
je da spor oko medijuma vie nema veze sa naunim dokazima. Moe se rei da
svi vrsti nauni dokazi ukazuju na to da:
poduavanje dece iz zajednica autohtonih i plemenskih naroda i etnikih i jezikih manjina pomou medijuma stranog dominantnog jezika moe da ima, to
je esto i sluaj, negativan uticaj na jeziku i kognitivnu kompetenciju, uspeh u
koli, samopouzdanje i razvoj identiteta, a kasnije i na izbora radnih mesta (Panda Mohanty 2009; Skutnabb-Kangas 2000; Skutnabb-Kangas Dunbar 2010);
poduavanje dece iz zajednica autohtonih i plemenskih naroda i etnikih i jezikih manjina uglavnom kroz medijum njihovog maternjeg jezika u trajanju od
najmanje 6-8 godina, a po mogustvu i due, uz dobro poduavanje dominantnom
jeziku kao drugom ili stranom, i eventualno jo jednom ili veem broju stranih,
uglavnom svetskih, jezika moe dovesti do visokog nivoa dvo/viejezinosti i
pozitivnih posledica na spomenute faktore (Cummins 1989, 2000; Thomas Collier 2002; Heugh Skutnabb-Kangas 2010). Sve manji broj postojeih kontraargumenata politike je, a ne naune prirode.
Po miljenju dobitnika Nobelove nagrade, Amartije Sena (Sen 1985), siromatvo nije povezano samo sa ekonomskim uslovima i rastom; razvijanje ljudskih
sposobnosti u sutini je vie povezano sa siromatvom i osnovni je cilj razvoja.
Obrazovanje dece pripadnika autohtonih naroda kroz medijum dominantnog jezika esto ograniava razvoj sposobnosti te dece (Misra Mohanty 2000; Mohanty
2000). Ono stoga potpomae siromatvo i moe izazvati ozbiljnu mentalnu tetu
jer se deca prebacuju u drugu jeziku grupu pomou prisilne promene jezika (za
literaturu i argumente v. Magga 2005; Skutnabb-Kangas Dunbar 2010). Ue131
nicima koji pripadaju autohtonim i manjinskim narodima (i njihovim roditeljima

i zajednicama) potrebna su IJLJP kao jedna od neophodnih (ali ne i dovoljnih)
mera da bi se zaustavio jeziki genocid. A za IJLJP, kako individualna tako i kolektivna, potrebna su pozitivna prava orijentisana ka promociji (a ne negativna i
orijentisana ka toleranciji). Nije dovoljno imati samo jednu ili drugu vrstu prava.
Ne radi se o ili/ili, ve o i/i.
Rasprave o obimu IJLJP se nastavljaju. Advokat za ljudska prava, Fernand
de Varen (De Varen 1996, 1999) pie na poleini korica knjige Social Justice
through Multilingual Education (Skutnabb-Kangas, Phillipson, Mohanty Panda
2009), da se knjiga neposredno bavi jednom jo uvek zauujue kontroverznom temom: neospornom vrednou obrazovanja na sopstvenom jeziku. Obrazovanje na medijumu maternjeg jezika jeste kontroverzno, ali samo sa politike take gledita. Nauni dokazi u vezi sa tim nisu kontroverzni. U zakljuku,
moe se rei da svi vrsti nauni dokazi ukazuju na to da:
poduavanje dece iz zajednica autohtonih i plemenskih naroda i etnikih i jezikih manjina pomou medijuma stranog dominantnog jezika moe da ima, to je
esto i sluaj, izuzetno negativne posledice i sa sociolokog, obrazovnog i psiholokog stanovita, te se stoga moe smatrati genocidnim (Skutnabb-Kangas 2000;
Skutnabb-Kangas Dunbar 2009);
poduavanje dece iz zajednica autohtonih i plemenskih naroda i etnikih i jezikih manjina uglavnom kroz medijum njihovog maternjeg jezika u trajanju od
najmanje 6-8 godina, a po mogustvu i due, uz dobro poduavanje dominantnog jezika kao drugog ili stranog jezika (po mogustvu od strane dvojezinih nastavnika), moe da dovede do visokog nivoa dvo/viejezinosti i mnogih drugih
pozitivnih posledica (Marsh 2009). Uz dobru opremljenost, sa strunim nastavnicima, kvalitetnim materijalima, itd., est godina bi moglo da bude dovoljno;
u manje srenim okolnostima sa pretrpanim uionicama, nedovoljno materijala,
nedovoljno strunim nastavnicima sa niskim primanjima, itd., osam godina se ini
kao minimum (Heugh Skutnabb-Kangas 2010; Alidou 2006). to due ova deca
imaju nastavu na svom maternjem jeziku kao glavnom jeziku nastave, to e bolje
rezultate postizati u kolovanju i bolje e nauiti dominantni jezik.
Sve manji broj postojeih kontraargumenata protiv viejezinog obrazovanja, zasnovanog na maternjem jeziku politike je, a ne naune prirode. Pravo
dece iz zajednica autohtonih i plemenskih naroda i etnikih i jezikih manjina na
viejezino obrazovanje osnovno je lingvistiko ljudsko pravo, ali naalost, ono
nee biti ostvareno ni za mog a ni za Svenkinog ivota. Dakle, a luta continua
[borba se nastavlja].
132
DISKURS I DISKURSI
LITERATURA
Alidou, H., Boly, A., Brock-Utne, B., Diallo, Y. S., Heugh, K. Wolff, H. E.
(2006). Optimizing Learning and Education in Africa the Language Factor. A Stock-taking Research on Mother Tongue and Bilingual Education in
Sub-Saharan Africa. Working Document prepared for ADEA 2006 Biennial
Meeting, (Libreville, Gabon, March 27-31, 2006). Association for the Development of Education in Africa (ADEA), UNESCO Institute for Education,
Deutsche Gesellschaft fr Technische Zusammenarbeit.
http://www.adeanet.org/adeaPortal/adea/biennial-2006/doc/document/
B3_1_MTBLE_en.pdf.
Andrsek Oldrich (1989). Report on the definition of minorities. SIM Special No
8. Utrecht : Netherlands Institute of Human Rights, Studie- en Informatiecentrum Mensenrechten (SIM).
Capotorti, Francesco (1979). Study of the Rights of Persons Belonging to Ethnic,
Religious and Linguistic Minorities. New York : United Nations.
Cummins, James Patrick (1989). Empowering Minority Students. Sacramento,
California Association for Bilingual Education.
Cummins, James Patrick (2000). Language, Power, and Pedagogy: Bilingual
Children in the Crossfire. Clevedon, UK : Multilingual Matters.
De Varennes, Fernand (1996). Language, Minorities and Human Rights. The
Hague, Boston, London : Martinus Nijhoff.
De Varennes, Fernand (1999). The Existing Rights of Minorities in International
Law. In Language: a Right and a Resource. Approaching Linguistic Human
Rights. (eds. M. Kontra, R. Phillipson, T. Skutnabb-Kangas, T. Vrady) Budapest : Central European University Press: 117-146.
Dunbar, Robert Tove Skutnabb-Kangas (2008). Forms of Education of Indigenous Children as Crimes Against Humanity? Expert paper written for the
United Nations Permanent Forum on Indigenous Issues (PFII). New York:
PFII. [In the PFII system: Presented by Lars-Anders Baer, in collaboration
with Robert Dunbar, Tove Skutnabb-Kangas and Ole Henrik Magga].
http://www.un.org/esa/socdev/unpfii/documents/E_C19_2008_7.pdf .
Heugh, Kathleen Tove Skutnabb-Kangas (eds). (2010). Multilingual Education
Works. From the Periphery to the Centre. Hyderabad : Orient BlackSwan.
Magga, O. H., Nicolaisen, I., Trask, M., Dunbar, R. & Skutnabb-Kangas, T.
(2005). Indigenous Childrens Education and Indigenous Languages. Expert
paper written for the United Nations Permanent Forum on Indigenous Issues.
New York : United Nations.
133
Marsh, David (coordinator) (2009). Study on the Contribution of Multilingualism

to Creativity. Compendium Part One. Multilingualism and Creativity: Towards an Evidence-base. Brussels: Europublic sca/cva. www.europublic.com
May, Stephen (2001). Language and Minority Rights: Ethnicity, Nationalism,
and the Politics of Language. London : Longman.
Mohanty, K. Ajit (2000). Perpetuating Inequality: The Disadvantage of language,
Minority Mother Tongues and Related Issues. In Psychology of Poverty and
Disadvantage. (eds. A. K. Mohanty, G Misra).New Delhi : Concept Publishing Company: 104-117.
Panda, Minati Ajit K. Mohanty (2009). Language matters, so does culture:
beyond the rhetoric of culture in Multilingual Education. In Multilingual
Education for Social Justice: Globalising the Local. (eds. A. K. Mohanty,
M. Panda, R. Phillipson, T. Skutnabb-Kangas). New Delhi : Orient BlackSwan: 295-312. [also In Social Justice through Multilingual Education. (eds.
Skutnabb-Kangas, Phillipson, Mohanty, Panda). Bristol : Multilingual Matters: 301-319].
Rubio-Marn, Ruth (2003). Language rights: Exploring the competing rationales.
In Language Rights and Political Theory. (eds. W. Kymlicka, A. Patten). Oxford : Oxford University Press: 52-79.
Sen, Amartya Kumar (1985). Commodities and Capabilities. Amsterdam : North
Holland.
Skutnabb-Kangas, Tove (2000). Linguistic genocide in education or worldwide
diversity and human rights? Mahwah, NJ /London, UK : Lawrence Erlbaum
Associates. [South Asian updated edition in 2008, Delhi : Orient BlackSwan].
Skutnabb-Kangas, Tove Robert Dunbar (2010). Indigenous Childrens Education as Linguistic Genocide and a Crime Against Humanity? A Global View.
Guovdageaidnu/ Kautokeino : Gldu, Resource Centre for the Rights of Indigenous Peoples. www.galdu.org.
Skutnabb-Kangas, Tove, Robert Phillipson, Ajit K. Mohanty, Minati Panda (eds.)
(2009). Social Justice through Multilingual Education. Bristol : Multilingual
Matters. http://tiny.cc/6eRkp; http://uri.fi/EO/
Thomas, P. W. Wayne Virginia P. Collier (2002). A National Study of School
Effectiveness for Language minority Students Long Term Academic Achievement. George Mason University, CREDE (Center for Research on Education,
Diversity Excellence). http://www.crede.ucsc.edu/research/llaa/1.1_final.
html.
Thornberry, Patrick (1997). Minority rights. In Academy of European Law (ed.),
Collected Courses of the Academy of European Law: Vol. VI, Book 2. The
Netherlands : Kluwer Law International: 307-390.
134
DISKURS I DISKURSI
Thornberry, Patrick Dianna Gibbons (1997). Education and Minority Rights: A

Short Survey of International Standards. International Journal on Minority
and Group Rights. Special Issue on the Education Rights of National Minorities 4:2, 1996/1997: 115-152.
Tomaevski, Katarina (2001). Human rights obligations: making education available, accessible, acceptable and adaptable. Right to Education Primers 3.
Lund: Raoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law /
Stockholm, Sida (Swedish International Development Cooperation Agency).
Tomaevski, Katarina (2003). Education Denied: Costs and Remedies. London :
Zed Books.
Tomaevski, Katarina (2006). Human rights obligations in education. The 4-A
Scheme. The Nijmegen : Wold Legal Publishers.
Van der Stoel, Max (1999). Report on the Linguistic Rights of Persons Belonging to National Minorities in the OSCE area. + Annex. Replies from OSCE
Participating States. The Hague: OSCE High Commissioner on National Minorities.
Tove Skutnabb-Kangas
LINGUISTIC HUMAN RIGHTS BASICS REVISITED

Summary
The article looks at some basic issues and distinctions about linguistic human rights
(LHRs): the difference between language rights and LHRs, negative and positive rights,
individual and collective rights, duty-holders and beneficiaries of LHRs, and linguistic genocide in education. It also presents some of the basic human rights instruments
that contain some LHRs. Todays assimilatory indigenous/tribal and minority education
through the medium of a dominant language violates both the human right to education
and LHRs; in addition it is organised against solid scientific evidence. The conclusion is
that there is still a very long way to go.
Key words: Svenka Savi, linguistic human rights, language rights, minority education,
indigenous/tribal peoples, minorities, mother tongues, linguistic genocide, language policy
135
136
Monika Heler
ROD I DVOJEZINOST U NOVOJ EKONOMIJI1

Saetak: Ovaj rad se bavi pitanjem odnosa izmeu jezika, roda i privrede, na
osnovu posmatranja uloge jezika u bitkama za prevlast prilikom definisanja, proizvodnje, distribucije i pridavanja vrednosti materijalnim i simbolinim resursima,
bitkama koje su nuno i neraskidivo vezane i za naela drutvenog ustrojstva, koja
slue da bi se proizvodili i reprodukovali isprepletani sistemi drutvenih razlika i
drutvene nejednakosti. Dva naela koja ovde elim da istaknem u prvi plan jesu
rodni i etnojeziki identitet, a uz njih, u manjoj meri, i pitanja klasne i rasne pripadnosti. Pored toga, dok jezik umnogome ima sredinju ulogu u ovim procesima,
ovde emo se prevashodno baviti jezikom kao pokazateljem ili simbolom etnike
pripadnosti, zatim jezikom kao dragocenim resursom po sebi, kao robom kojom se
moe trgovati u zamenu za druge resurse, onako kako to namee specifino trite
u odreenom vremenu i prostoru, a uz to i politiko-ekonomskim uslovima koji
pomau ili oteavaju njihovu odrivost.
Kljune rei: jezike manjine, globalizacija, rod, dvojezinost, frankofoni identitet
Ovaj rad se bavi pitanjem odnosa izmeu jezika, roda i privrede, na osnovu posmatranja uloge jezika u bitkama za prevlast prilikom definisanja, proizvodnje,
distribucije i pridavanja vrednosti materijalnim i simbolinim resursima, bitkama koje su nuno i neraskidivo vezane i za naela drutvenog ustrojstva, koja
slue da bi se proizvodili i reprodukovali isprepletani sistemi drutvenih razlika
i drutvene nejednakosti. Dva naela koja ovde elim da istaknem u prvi plan
jesu rodni i etnojeziki identitet, a uz njih, u manjoj meri, i pitanja klasne i rasne
pripadnosti. Pored toga, dok jezik umnogome ima sredinju ulogu u ovim procesima, ovde emo se prevashodno baviti jezikom kao pokazateljem ili simbolom
etnike pripadnosti, zatim jezikom kao dragocenim resursom po sebi, kao robom
kojom se moe trgovati u zamenu za druge resurse, onako kako to namee specifino trite u odreenom vremenu i prostoru, a uz to i politiko-ekonomskim
uslovima koji pomau ili oteavaju njihovu odrivost.
1
Prevela sa engleskog Maja Markovi.
Ovaj rad je prvi put objavljen na engleskom jeziku pod naslovom Gender and Bilingualism in the
new economy. In Language, Gender, Globalization. (eds. McElhinny, Bonnie S.). (2007) Berlin,
New York: Mouton de Gruyter: 287-304.
137
Monika Heler: ROD I DVOJEZINOST U NOVOJ EKONOMIJI
Specifian primer koji obraujem u ovom radu, sluaj frankofone Kanade,

donekle objanjava kako jedan toliko sloen pristup moe da pomogne u razreavanju nekih starih pitanja sociolingvistike i lingvistike antropologije. Ova pitanja tiu se proizvodnje i reprodukcije identiteta jezikih manjina, i uloge roda
u takozvanom ouvanju jezika i jezikim promenama. Pristup koji predlaem
takoe dodatno uslonjava ove formulacije time to tretira jezik kao ideoloku
tvorevinu, a ne autonomni sistem, ali istovremeno i odraava nesmanjeno interesovanje za to kako se drutvena kategorizacija i odnosi snaga ispoljavaju u oblasti
jezika.
U izvesnom smislu, cilj kojem teim u radu u velikoj je meri preambiciozan, budui da istovremeno nastojim da pruim istorijsku perspektivu procesa
kojima u se baviti, ali i da obuhvatim njihovu raznovrsnost. Stoga se ovo vienje
moe smatrati svojevrsnom vebom, koja e nuno dati preterano uprotenu sliku, a kojoj bi moda vie odgovarala forma knjige (da imam podatke koji bi mi to
omoguili, a nemam ih). U ovom pristupu bie oigledno da izostavljam pitanja
subjektivnosti, naina na koji ljudi doivljavaju i interpretiraju meusobno tesno
povezane ideologije jezika, roda, klase i rase, ta za njih znai biti postavljen na
odreeni poloaj i kako oni razumeju i nastoje da utiu na prepreke i mogunosti
koje su pred njima (meutim, veoma iscrpna analiza subjektivnosti u formiranju
odnosa snaga unutar diskursa Francuske revolucije, moe se nai u radu Outram
1987). Izostae, isto tako upadljivo, i analiza uloge drave, crkve, obrazovanja
i drugih veoma znaajnih institucija. Sve ovo rtvovano je da bismo u sredite
interesovanja postavili ekonomske odnose. Ovaj pristup opravdavam dvema injenicama: (1) relativno malim brojem radova posveenih takvim pitanjima u
literaturi uopte, a posebno u radovima koji se bave francusko-engleskom dvojezinou u Kanadi, i (2) onim to, po meni, ima najvei znaaj za definisanje
frankofonog govornika, odnosno ta je to to se smatra francuskim, a ta dvojezinim; kao i za stvaranje i reprodukovanje odnosa snaga u kojima su etnojeziki
identitet i vrednost jezikih resursa osnovni inioci. Kako je frankofona Kanada
relativno dobar primer nastanka i evolucije pojma manjinskih jezika uopte, i kao
takva ukljuena u procese globalizacije, ono to u ovde rei moe posluiti kao
osnov za preispitivanje odnosa izmeu ekonomskih promena i promene diskursa
stvaranja jezikih manjina.
Rodna, politika i ekonomska analiza ovih promena baca svetlo na staro
feministiko stanovite, prema kojem svoenje na univerzalni narativ zamuuje marginovalizovane perspektive, odnosno omoguuje nam da vidimo na koji
nain su dominantne i zvanine ideologije postavljene i koja su im interesovanja u osnovi (meu ostalim, u pogledu roda, klasne i etnike pripadnosti). Pored
toga, omoguuje nam da vidimo kako rod, klasa i etnika pripadnost utiu na
138
DISKURS I DISKURSI
mogunost delovanja u drutvu, te stoga kako se odnosi razlika i nejednakosti

mogu promeniti ili ostati funkcionalno isti, uprkos vidljivim promenama u materijalnim uslovima ivota i u znaenju narativa. ta znai biti viejezian? Za
koga? Ko o tome odluuje? iji je interes da identifikuje jezik kao jezik i opie
ga kao minorizovan (ili, u novije vreme, kao ugroen)? Koje su posledice odluka o usmeravanju fondova u pravcu ouvanja jezika, jezikog obrazovanja ili
ocenjivanja jezikih vetina (aktivnosti koje mogu biti vie ili manje mukog ili
enskog usmerenja)? Ko ima koristi od uea u mreama u kojima krue ova
sredstva? Koje su aktivnosti najblje za koga? A ta je to to njih ini zamislivim,
moguim i smisaonim?
Veina istraivanja koja analizira procese stvaranja i reprodukovanja identiteta jezike manjine bavi se problemom kako su politike ekonomske transformacije industrijalizovanog savremenog drutva dovele ene i mukarce ekonomski i geografski perifernih manjinskih jezikih zajednica na razliite poloaje u
pogledu upotrebe jezika (posebno u pogledu izbora jezika) i uea u tradicionalnim (ili skoro nestalim) i novim (tek nastalim) ekonomskim aktivnostima, ime
oni sami postaju inioci pomeranja ka jeziku savremene, industrijske drave ili
otpora upliva te drave i njene ekonomije (o evropskim seljakim zajednicama
up. Gal 1979; McDonald 1990; o japanskoj seoskoj zajednici u Brazilu up. Adachi 1998).
Na primer, u evropskim seoskim zajednicama tipino je to da mukarci
odravaju manjinski jezik kao deo svoje glavne uloge u tradicionalnim, primarnim aktivnostima, koje esto podrazumevaju jednorodne radne timove, koji provode velik deo vremena u izolaciji (na poljima, na ribarskim barkama, itd), dok
ene, radei u oblinjim industrijalizovanim urbanim centrima, ne samo da stiu
dodatnu zaradu (posebno u vreme kada su porodina imanja ugroena usled industrijalizacije u poljoprivredi), ve stiu i svojevrsnu finansijsku nezavisnost,
te su motivisane da naue i jezik koji takve delatnosti nalau. U drugim situacijama, kao u onima koje je prouavala Nabuko Adai (Adachi 1998), uloge su
obrnute mukarci se bave berzanskim poslovima, tako da su prinueni da naue
portugalski, dok su ene ukljuene u aktivnosti u zajednici, koje se odvijaju na
japanskom jeziku.
Ono to je zajedniko ovima situacijama, meutim, jeste rodna podela
rada, kako materijlna, tako i simbolika, kao i etnojezika granica koja postaje
znaajna kada grupe stupaju u kontakt. Sve to je povezano i sa ulogom etnojezikih razlika u odnosima meu grupama, bilo da to podrazumeva, kao u Evropi,
razmenu proizvoda izmeu industrije i poljoprivrede, ili, kao u Brazilu, potrebu
da se jedna mala zajednica usaglasi sa irim tritem. To je, takoe, u tesnoj vezi
i sa znaenjem pojma identiteta, i sa vrednostima koje obeleavaju grupe. Kod
139
urbanih industrijalaca to moe biti napredak ili obrazovanje, dok kod poljoprivrednika ovaj pojam moe podrazumevati samodovoljnost i bliskost prirodi, ili
religijske vrednosti kao u japansko-brazilskoj zajednici koju je prouavala Adai.
U ovom radu baviu se nekim od ovih tema u kontekstu frankofone Kanade, pre svega u pogledu nekih novijih promena od savremene industrijalizovane
ekonomije ka globalizovanoj, zasnovanoj na uslugama, informacijama i komunikaciji. Posebno u istraivati kako se u ovim promenama preoblikuju stariji
obrasci rodne i etnolingvistike stratifikacije, stvarajui sloen pejza u kom se
ponekad preklapaju, ponekad presecaju, a ponekad sukobljavaju linije nejednakosti, koje stvaraju niz novih mogunosti i prepreka za obeleavanje rodnih etnojezikih identiteta i za (re)definisanje onoga to se pre svega smatra uobiajenim.
Ovde u se vie posvetiti pitanjima vezanim za poloaj nego problemima lokalnog stvaranja predstava identiteta, subjektivnosti ili roda, iako veza izmeu pitanja pozicioniranja koju ovde skiciram pokree znaajna teorijska i metodoloka
pitanja vezana za funkcionisanje i strukturu uopte.
Pitanje na koje elim da skrenem panju, prema tome, jeste kako se razliiti vidovi drutvene kategorizacije (koje treba shvatiti kao strukturisanje drutvenih razlika), meu kojima je i rod, presecaju u procesu drutvenih promena, gde
se ljudi na razliite naine postavljaju u zavisnosti od strategija i resursa koji su
im na raspolaganju, a u zavisnosti od toga kako se postave, zavisie i ishod. Na
koji nain utie odnos izmeu roda, klase i etnojezikih kategorija na istorijske
promene u drutvenoj organizaciji rada, od ekonomije primarnog i sekundarnog
sektora do tercijarnog, koji se razvija kao deo novog radnog poretka (Gee et al.
1996)? U kom pravcu se, pri tome, formiraju i menjaju ideologija i rodni i etnojeziki identitet? Ko je taj koji ih uobliava?
Da bi se videlo na koji nain se mogu istraiti ove pojave, a naroito drutveno struktirisanje kroz rodnu, klasnu i etniku/nacionalnu kategorizaciju, neophodno je razumeti na koje naine funkcioniu relevantni procesi in situ. Ne
elim da tvrdim da je sluaj frankofone Kanade tipian, ve smatram da frankofona Kanada prolazi kroz procese koji se mogu porediti sa procesima u drugim
delovima sveta. Baviu se novijim etnografskim radom frankofonih zajednica u
Kanadi,2 gde se dominantni diskursi frankofonog identiteta tradicionalno zasnivaju na primarnom i sekundarnom sektoru industrijske privrede i na modernoj
dravi, u kontekstu etnojeziki stratifikovane nacionalne ekonomije. Takve zajednice mogu se nai irom Kanade, iako je materijal sa terena na koji se ovde
pozivam prikupljen u oblastima tradicionalne privrede, zasnovane na drvnoj
2
Podaci koji se koriste u radu uzeti su iz niza projekata koje je od 1996. do danas finansirao Savet
za istraivanja u drutvenim naukama Kanade i Nemako-amerika akademska fondacija.
140
DISKURS I DISKURSI
grai, rudarstvu ili poljoprivredi (severni i centralni Ontario), ribolovu (ruralne

priobalne oblasti) ili tekoj industriji (juni Ontario i jugoistoni Nju Bransvik).
U ovim zajednicama, tradicionalna privreda gotovo je sasvim nestala ili je prestrukturirana, to je dovelo do okretanja, ili pokuaja okretanja, ka delatnostima
poput pozivnih centara ili turizma, ka privatizaciji u javnom sektoru i sve veoj
zavisnosti od globalizovane zajednice preostalih starih transformisanih delatnosti
(poput ribolova ili automobilske industrije). Propadanjem mnogih mukih poslova i otvaranjem novih, enskih, ne samo da je dolo do promena unutar tradicionalne podele rada prema polovima, ve je i jeziki kapital, sa svojom rodnom
distribucijom u diskursu zajednice i identiteta, preuzeo novi oblik i znaaj kao
trina vrednost u novoj privredi. Danas se preispituju odnosi izmeu francuskog
i engleskog, izmeu govornog i standardnog jezika, a istovremeno se redefiniu
vrednost, parametri distribucije i legitimnost rodnog jezikog kapitala.
Centralni procesi drutvene promene koje u ovde razmatrati jesu sledei:
1) Tradicionalne uloge polova vezane za katolianstvo, koje su nekada bile
u sreditu frankofonog identiteta (la foi, la race, la langue vera, rasa, jezik)
danas su u procesu promene, i one otvaraju prostor za promenu etnojezikih kategorija i procesa identifikacije.
2) Kao to je poznato sociolingvistima, u frankofonoj kanadskoj radnikoj
klasi, danas su uglavnom enama na raspolaganju vee nove ekonomske mogunosti nego mukarcima, to vodi ka zanimljivom ulaganju ena iz radnike klase
u standardni francuski jezik, kao i u francusko-englesku dvojezinost (iako to
ne podrazumeva nuno i obezvreivanje francuskog govornog jezika). Ovakva
situacija donekle ograniava mukarce iz radnike klase na radna mesta vezana
za govorni jezik (obino u malim porodinim kompanijama).
3) Srednja klasa, s druge strane, vie nije u stanju da kontrolie etniku/nacionalnu definiciju jezika i zajednice, poto se sve vie uplie u sve raznovrsnije
i ire mree i aktivnosti.
4) Svi su upleteni u bitke oko autentinosti, poto se jezik i identitet sve
vie pretvaraju u robu, ponekad i odvojeno jedan od drugog (to jest, jezik mogu
da pretvaraju u robu ljudi koji nemaju oseaj identiteta, a identitet oni koji ne
govore francuski).
Posmatrano iz istorijske perspektive, etnojezike razlike koriste se da bi
se izgradila klasna stratifikacija i da bi joj se dao legitimitet, iako se moe tvrditi
i to da je klasna stratifikacija nastala iz potrebe da se obuzda etnojezika pretnja
prevlasti engleskog jezika, omoguena postojanjem brojne katolike, francuske
govorne populacije. Govornici engleskog jezika tvrdili su, a u to je verovalo i
frankofono stanovnitvo, podstaknuto katolikom crkvom, da francuski govorni141
ci nemaju smisla za posao. Meu ostalim stereotipima, tu je i onaj da su oni veseli

ljudi eljni zabave, ali i jednostavni, iracionalni ili sujeverni.3
Razmislimo za trenutak o sadraju ove ideologije i njenog opravdanja. Pre
svega, samo njeno postojanje oznaava izvor moi, to jest, posao (niko nije
tvrdio da francuski govornici nemaju smisla za knjievnost ili ak politiku). Time
smo dotakli samu sutinu onoga to je bitno u Kanadi, onoga to je ve dugo
primarni izvor vrednosti i jezikih resursa. Valja primetiti i to da se isti argument
meu engleskim govornicima primenjuje na ene, a na drugim mestima i na rasne grupe. Glavne vrednosti, dakle, jesu racionalnost, obrazovanje, ozbiljnost,
smisao za raun, opreznost. Te vrednosti otelotvorene su, manje ili vie doslovno, u anglofonim mukarcima, to pomae da se opravda, a time i prikrije, proces
iskljuenja ena i francuskih govornika sa puteva moi.
Ovo pokree i pitanje kako je, pod takvim okolnostima, biti anglofona
ena ili frankofoni mukarac. Moj oseaj je da je prvi problem bio istorijski manje komplikovan nego drugi, poto su drutvene granice i hegemonija omoguavale anglofonim enama da funkcioniu kao da ive u jednojezinom svetu.
Muevnost frankofonih mukaraca ogleda se u vrstama poslova koje su obavljali,
budui da su iza njih decenije brojane nadmoi francuskih govornika meu nie
obrazovanim graanima Kanade: meu poljoprivrednicima, drvoseama, rudarima, fabrikim radnicima i ribarima (ovo govorim sasvim promiljeno). Kako su ti
radnici gotovo uvek bili mukarci, mogli su se odupreti feminizaciji kroz muke
vrednosti vezane za fiziku snagu (iako, kao i sa svim drugim vidovima otpora,
prihvatanje tih vrednosti takoe stvara njihovu dominaciju). Ovaj vid frankofone
muevnosti ostaje znaajan i danas, kao to emo videti.
Frankofona zajednica i sama je imala otru podelu rada meu polovima
unutar domae privrede. Kao i u mnogim poljoprivrednim zajednicama, ene su
radile na porodinim farmama. Pored toga, radile su i kao slukinje za anglofonu
ili frankofonu elitu, obino u gradskim oblastima, u uslunim delatnostima ili su,
pak, nudile domae proizvode (zanatske ili kulinarske). Ponekad su se kolovale
za uiteljice (ovo je uopte bio obrazac po kojem su ene esto bile obrazovanije
od mukaraca, delom zato to su se mukarci rano zapoljavali u primarnom ili
sekundarnom privrednom sektoru). Ovakav scenario odaje socio-ekonomsku stratifikaciju kanadske ekonomije koja je sutinski znaajna za kreiranje i reprodukciju
francuskog kanadskog identiteta jo od vremena britanskog osvajanja (1759).
3
Evo jednog primera, tampanog nedavno u lokalnim novinama jednog frankofonog sela u centralnom Ontariju. Naveu prvu strofu, za koju se tvrdi da je deo pesme Lafonten koju je komponovala
ozefin Kurteman, izmeu 1920. i 1925. (Le Got de Vivre 31(18) :3, 18 September 2003) : Vive
Lafontaine Nous sommes des habitants / On vit le coeur joyeux / Quand mme quon a pas dargent
[iveo Lafonten / Mi smo seljaki narod / ivimo sa srenim srcima / Iako nemamo novca].
142
DISKURS I DISKURSI
Ova (mora se priznati, uasno pojednostavljena) slika proala je dva puta

kroz procese promena, iako njene osnovne konture ostaju prepoznatljive, posebno ono to je postalo bastions traditionnels [uporite tradicionalnosti] frankofone
zajednice (seoske oblasti vezane za primarne resurse i urbane radnike zajednice,
okupljene oko industrije). Na primer, u jednoj oblasti centralnog Ontarija u kom
smo sprovodili istraivanje, obino smo odsedali u pansionu (jedinom u selu) na
jednoj porodinoj farmi u oblasti sa tipinom meanom poljoprivredom i drvnom
privredom. Suprug, penzionisan, vodio je imanje, a i dalje to radi u manjoj meri.
Zimi je pravio drvene kuice za ptice. Njegova supruga vodi malu firmu za posluenje, upravlja pansionom i izrauje mnotvo runih radova, koji po sezonama
krase kuu. Ove nove, turistike aktivnosti, kao to emo videti, mogu posluiti
kao osnov za stvaranja robe od identiteta u jednoj novoj privredi, u kojoj se autentini kulturni proizvodi i iskustvo izuzetno cene (kao to su, na primer, nacionalna muzika ili kulturni turizam; up. LeMenestrel 1999). Kako se one vezuju i
za promene u podeli posla meu polovima, podrazumevaju i promenu u rodnim
(naravno i u klasnim) dimenzijama toga ko e definisati identitet i na koji nain.
Prvi pomenuti period promene odigrao se posle Drugog svetskog rada, a
moe se objasniti na osnovu dva procesa: (1) posleratni ekonomski razvoj, koji
je stvorio prostor za ulazak francuskih govornika u privatni sektor; i (2) postojee strukture kolektivne svesti i mobilizacije koje je postavila frankofona elita.
Time je nastala demokratska dravna nacionalna ili institucionalna nacionalna
mobilizacija, demokratizacija obrazovanja i, to je za mene od kljunog znaaja, pojava frankofone srednje klase, svesne toga da je frankofona, i spremna da
paljivo izgradi ekonomske zone u koje ima privilegovan pristup (kroz jezik) i
da se u veoj meri ukljui u dravne i naddravne agencije, male firme, finansije
i profesije nego u velike kompanije primarnog ili sekundarnog sektora, koji su
tradicionalno inili okosnicu kanadske privrede (iako su mnogi bili ukljueni u
stvaranje onih nacionalnih i internacionalnih kompanija sa regionalnim, frankofonim i kvebekim tritem). (Dakle, izgleda da francuski govornici ipak imaju
smisla za posao).
Tu promenu, kao i svuda u svetu, pratio je porast feministike svesti o preraspodeli uloge polova u frankofonoj zajednici. Dok su voe pokreta uglavnom
i dalje bili mukarci, i pripadnici elite, u redove obrazovane srednje klase ula je
jedna generacija kako mukaraca, tako i ena. Posebno je Kvebek, koji je meu
svim frankofonim regionima bio predvnodnica ovog pokreta i od njega imao najvie koristi, danas poznat po naglom padu broja brakova i raanja, to je bila
pratea pojava ove promene. Opao je broj frankofonog stanovnitva u tradicionalnom sektoru, iako njihov udeo nije sasvim nestao; ene su uglavnom poele
da se bave uslunim poslovima, na primer, radei kao sekretarice, prodavaice ili
143
zdravstvene radnice, a i dalje su bile brojnije u prosveti. Javni sektor takoe je

imao izuzetan znaaj u privrednim promenama, pruajui mogunosti zaposlenja
u dravnoj administraciji frankofonog Kvebeka i u dvojezinoj saveznoj dravnoj slubi (a u izvesnoj meri i u drugim pokrajinama, posebno u Nju Bransviku).
Ova radna mesta takoe su imala svojevrsnu rodnu strukturu, pri emu su frankofone ene preovladavale na prijemnim odeljenjima i meu prevodiocima, dok su
frankofoni govornici uopte bili u veini u oblastima vezanim za komunikaciju
sa javnou.
Sve u svemu, stvaranje etnojezikog ideniteta vie je bilo vezano za ekonomsku konkurenciju nego za ekonomsku stratifikaciju. Muki pripadnici srednje
klase francuskog govornog podruja morali su da pronau nain da budu i muevni i frankofoni, tako da mogu da obavljaju intelektualne poslove, a ne samo
manuelne, istovremeno odravajui dovoljnu distancu u odnosu na anglofone,
elitistike moduse muevnosti. Frankofone ene imale su isti problem sa enstvenou kao i druge ene njihove generacije svuda u svetu, ali je dodatni teret
enstvenosti nosio i njihov etnojeziki identitet: kako da vas neko shvati ozbiljno
ne samo kao frankofonu osobu, ili samo kao enu, ve kao frankofonu enu?
Relativni uspeh s kojim je frankofona srednja klasa sebi izgradila privilegovanu poslovnu zonu treba razumeti u kontekstu ideologije koja je opravdava:
dok se politika mobilnost mogla pravdati na osnovu etnojezikih nejednakosti,
novi reim moi morao se tumaiti kao otvoreni sistem. Upotreba jezika kao kriterijum otvorenosti omoguila je da se odri povlaena pozicija novih frankofonih govornika, preutno shvatana kao etnojezika grupa koja je, na osnovu svoje
autentinosti, imala ovlaenje da odluuje o tome ta je dobar francuski jezik,
iako to nije bilo oigledno. Ne udi to to je nastala trka za jezikim resursima
dvojezinosti, kroz poduhvate poput nastave francuskog jezika, meanih brakova, a u sluaju novih imigranata, putem izravnih politikih izazova demoktratskoj
legitimnosti frankofonih institucija (i drave Kvebek). To je, meutim, u velikoj
meri sluaj sa srednjom klasom radnika klasa i dalje osea breme prevlasti
engleskog jezika i anglofonog stanovnitva, kao i sopstvene elite, koja uvruje
svoje pozicije delom putem jezikih ideologija autonomnih, koherentnih sistema,
meusobno jasno razgranienih (za razliku od viejezinih pojava u radnikoj
klasi), pridravajui se onoga to srednja klasa naziva le bon franais [dobar
francuski]. Frankofona elita uspeno izvlai korist od nacionalistikih jezikih
ideologija, koje su usklaene sa njenim savremenim ciljevima.
Prema tome, danas imamo etnojeziki odreenu srednju klasu, koja svim
silama nastoji da odri svoju povlaenu poziciju u definisanju frankofonog sveta, nasuprot drugim frankofonim govornicima (dvojezinim anglofonima,
dvojezinim manjinskim frankofonima, imigrantima), pomou kriterijuma koji144
DISKURS I DISKURSI
ma se daje legitimitet jeziku u celini, na autonomni nain; ova srednja klasa mora,
takoe, i da razjasni sopstvene kontradikcije nastale time to iskljuuje sud sopstvene radnike klase. Bez obzira na to, i mukarci i ene iz srednje klase imaju
koristi od svog relativnog uspeha, posebno ene u obrazovnom sektoru. Mukarci
iz radnike klase mogu se povui u svoje manuelne poslove, dok ene iz radnike
klase nalaze solidarnost i u mreama roaka i susetki, iako esto koriste engleski
jezik na poslu u uslunim delatnostima.
Drugi period promena, zapoet tokom osamdesetih, posebno je imao uticaja na radniku klasu pripadnika bastions traditionnels, i to naroito u pogledu
rodne strukture, budui da se ovi bastioni zasnivaju na rodnoj podeli rada i uticaju
takve podele na nastanak frankofonog identiteta. Ova promena nastala je pod
uticajem promene strukture tradicionalne privrede, a u nekim sluajevima i usled
njenog propadanja. U itavoj Severnoj Americi dolo je do prestrukturisanja teke industrije, pri emu se prelazilo na kompjuterizovane sisteme proizvodnje, a
proizvodni pogoni su izmeteni u oblasti gde je radna snaga jeftinija, ime se drastino smanjio broj radnika. Zatvarani su rudnici i drvare, dok je lov na bakalare,
osnov akadske privrede, takoe obustavljen da bi se spreilo istrebljenje ribe. Tokom devedesetih godina XX veka, poele su da nastaju nove privredne delatnosti,
zasnovane na tercijarnom sektoru, to jest na uslunoj i informacionoj privredi.
Kao i veina procesa drutvene promene, stvari se odvijaju razliitom brzinom i na razliite naine na razliitim mestima. Branioci tradicionalizma danas
istovremeno uestvuju i u prestrukturisanoj staroj ekonomiji, te su tako i svedoci
nastanka nove privrede. U isto vreme, dolazi i do nastanka novih centara frankofonog diskursivnog prostora u drugim oblastima ove nove privrede.
Unutar bastions traditionnels, uglavnom, stare vetine preoblikovane su
za nove potrebe. Na severoistoku Nju Bransvika, na primer, lov na bakalare zamenjen je lovom na morske rakove, to donosi vie prihoda. Usled toga raste jaz
izmeu siromanih i bogatih unutar lokalne akadske zajednice, a istovremeno se
stvara i osnova za bogaenje kojom dominiraju mukarci, stvarajui novi vid tipinog frankofona, akadsku muevnost (nekoga ko je bogat i iskljuuje siromane roake i susede). Pored toga, u mnogim zajednicama poelo je da se ulae u
razvoj turizma vezanog za kulturno naslee i reklamiranje autentinih proizvoda
kulture u inostranstvu. Time je ponovo otkrivena vrednost nekih tradicionalno
enskih zanata, kao to je izrada runih radova, i nekih tradicionalno mukih
kulturnih delatnosti, kakva je muzika.
U oblasti centralnog Ontarija, o kojoj sam ve govorila, nekadanji farmeri
otkupili su tokom ezdesetih godina jednu veliku kompaniju za preradu krompira
i ve su se preorijentisali na izgradnju i odravanje letnjikovaca za gradsko stanovnitvo, osnovavi male porodine i mesne frankofone muke firme graevin145
skih preduzimaa, zidara, strunjaka za izradu krovova, elektrinih i vodovodnih

instalacija. To su bili centri u kojima se odrao govorni francuski jezik. Od devedesetih godina, globalni turizam u velikoj meri je uveao finansije lokalnih zajednica; jednostavne prizemne kuice koje je gradsko stanovnitvo gradilo danas se
zamenjuju luksuznim viespratnim kuama za izletnike (investitore?) iz razliitih
krajeva, na primer, Nemake i Rusije. Ponovo se razlike u bogatstvu ispoljavaju
unutar mukih frankofonih mrea, koje su oduvek bile istorijski znaajni domen
stvaranja autentinog duha. Na kraju krajeva, mnogi mukarci, ali i ene iz srednje klase, ukljueni su u lokalne delatnosti koje pruaju garanciju za vrednost
ovih resursa, na primer, putem lokalnog radija i festivala.
Mnogi stanovnici, kako mukog tako i enskog pola, naputaju svoj rodni
kraj i odlaze u gradska naselja. Naravno, i to je stari obrazac, a jedina je razlika
u tome to su ljudi nekada odlazili uglavnom da bi traili posao u fabrikama, a
dananji gradovi nude i nove mogunosti, prevashodno poslove u tercijarnom
sektoru. Poslovi o kojima smo do sada govorili uglavnom su u neposrednoj vezi
sa viejezinou, jer se oko njih okuplja velik broj frankofonog stanovnitva,
bez obzira na to da li su iz seoske provincije ili iz radnike klase koju je pogodio
problem nezaposlenosti. Nemamo podatke o trinom odnosu novih radnih mesta
vezanih za viejezinost, nasuprot drugim radnim mestima, ali moemo da tvrdimo da je ovaj sektor brojniji nego to je nekada bio. On je verovatno neuporedivo
znaajniji za one oblasti koje nas najvie zanimaju, budui da je u njima radna
snaga jeftina, a dvojezine vetine, u novije vreme interesantne za globalizovanu
informacionu ekonomiju, veoma raznovrsne.
U dananje vreme dominiraju dva sektora zapoljavanja pozivni centri i
prevodilake slube, a u oba je neuporedivo vie zastupljen enski pol. lanovi
naeg tima istraivali su na terenu u dva pozivna centra, od kojih je jedan na jugu
Ontarija, a drugi na severu Nju Bransvika (Roy 2003; Boudreau 2003). U oba
sluaja, pokrajinska i optinska uprava aktivno su radile na razvijanju ovih centara da bi otvorile nova radna mesta, obezbedile fiziku infrastrukturu (konkretno, optike kablove), istovremeno promoviui francusko-englesku dvojezinost
stanovnitva. (Podsetili bismo da je u starom ekonomskom sistemu dvojezinost
retko bila prednost pri zapoljavanju, osim, moda za premijere drave). U nekim
sluajevima, lokalne frankofone zajednice doivljavale su ovakva radna mesta
kao zatitu vrednosti svog jezikog kapitala, koji konano prua prednost na tritu sa sve jaom konkurencijom, ali i kao novi osnov za stvaranje identiteta
zajednice. U drugim sluajevima, na ovakva radna mesta se jednostavno gledalo
kao na bolju alternativu od nezaposlenosti, pri emu dvojezini francuski govornici svakako imaju prednost nad jednojezinim engleskim, iako sami poslovi nisu
previe privlani.
146
DISKURS I DISKURSI
Kao to je poznato, u pozivnim centrima velika veina zaposlenih jesu

ene (Cameron 2001). U oba pozivna centra koja smo mi prouavali, zaposlene
su bile gotovo iskljuivo ene, sa srednjim ili viim obrazovanjem, i to veoma
mlade. Mukarci iz centra u Ontariju uglavnom su bili zaposleni u automobilskom odeljenju za hitne sluajeve, a oni u Nju Bransviku bili su rasporeeni u
specijalizovane, obino tehnike slube, gde su imali vei stepen nezavisnosti.
Meu onima koji su se oglaavali u Nju Bransviku, mukarci su radije birali
nonu smenu (esto su i radili stojei, ili itali novine dok su radili, kao da su hteli
da pokau da nisu sasvim prihvatili identiet koji im nalae pozivni centar). U ovoj
industriji prisutna je tendencija velikih finansijskih obrta, a mnogi ovi centri imaju raznovrsnu klijentelu, ime nastaje privreda u kojoj dvojezine osobe, preteno
ene, prodaju svoje glasove, stvarajui svoje telefonske identitete u liku koji je
potreban korporaciji.
Ovo praktino znai potiskivanje snanog lokalnog identiteta iz kojeg se
regrutuju zaposleni pred univerzalnom i standardizovanom slikom korporacije.
Ove ene mogu biti Mlanie u jednom trenutku, a Melanie u sledeem; one mogu
biti agent za rezervacije, prodavac sa televizijskih reklama ili osoba kojoj se plaaju rauni za kompaniju iz Montreala, Toronta, Dalasa ili Njujorka. Lokalni identiteti, kao i lokalni govor, rezervisani su za njihove linosti van telefonske veze,
za one koje razgovaraju ili askaju meu sobom ili sa neposredno nadreenima,
na svojim (relativno) povlaenim pozicijama u konkurenciji sa dvojezinim anglofonima, odupirui se moi svevidee anglofone uprave ili svetei se normama
i kontroli obrazovanih Kvebeana (Boudreau 2003). Mukarci, prinueni da uu
u ovaj sektor usled nedostatka drugih mogunosti, nalaze ostrva muevnosti, bilo
kroz muka odeljenja (tehnika, automobili) ili zajednike delatnosti tako da imaju vie mogunosti da kontroliu uslove rada i manje razloga da se postavljaju u
svoju korporacijsku ulogu (kroz specijalizovane usluge i nonu smenu).
U nekom smislu, prevodioci, bilo da su zaposleni ili samostalni, takoe
ine usluge kojima pozajmljuju glas drugima, dakle, stavljaju sebe u drugi plan.
U velikom broju sluajeva ene su ponovo te koje omoguuju korporacijama u
privatnom sektoru da pokau dvojezino ili viejezino lice, omoguujui korporacijama da ne moraju same da ulau u razvoj jezikih vetina svojih zaposlenih.
U ovim sluajevima, dvojezinost se uglavnom zahteva na rukovodeim pozicijama; prevodilake usluge omoguuju engleskim govornicima srednje klase da
zadre svoju klasnu poziciju i ne ulau u uenje drugog jezika i, ne sluajno, da
se ne izlau konkurenciji francuskih govornika.
Nova trina pozicija francuskog jezika danas ga donekle ini sredstvom
solidarnosti pred anglofonom dominacijom ili ak osnovom za otpor toj dominaciji. On se delimino ispoljava i kao osnov etnojezike konkurencije unutar
147
srednje klase, a u najveoj meri kao slukinja anglofonom pristupu globalnim

viejezikim tritima ili kao proizvod koji se prodaje viejezinom, esto anglofonom, tritu.
ta to znai za razvijanje ideologija kojima se opravdava postojanje la
francophonie canadienne [kanadska frankofonija], to jest, kako se one uobliuju;
ko to ini i sa kakvim posledicama po koga? Na koji nain frankofoni identitet
i frankofona jezika praksa doprinose stvaranju slike muevnosti i enstvenosti,
kako za radniku tako i za srednju klasu nove globalne ekonomije? Kako praksa
rodne pripadnosti doprinosi stvaranju la francit?4
Uopteno govorei, etnika/nacionalna ideologija la francit, koju je stvorila elita, a legitimitet joj davala sutinski muevna ideologija autentinosti, danas je pod opsadom, a podrivaju je i sopstveni uspeh i unutranje protivrenosti.
Problem mukaraca i ena srednje klase jeste kako ponovo izumeti la francit
kao otvoreni i raznovrsni sistem, a da se pri tom ne izgubi mogunost da se ona
jasno definie. Za neke odgovor lei u uenom francuskom jeziku, bilo kroz muke politike uloge u donoenju zvanine jezike politike, ili kroz uloge ena u
poslovima prevoenja i obrazovanja. To podrazumeva ulaganje u diskurse ugroenih jezika i kontrolu nad onim to se smatra jezikom, ulaganje u razvoj alata za
standardizaciju, uz odravanje osnova autentinosti.
Oi u oi sa ovom opsednutou pojavom la qualit de la langue [kvalitet
jezika], mnogi frankofoni muki pripadnici radnike klase ipak nalaze utoite
za svoju muevnost unutar nove ekonomije, tako da ona moe biti svrsishodno
upotrebljena (kao radna snaga za izgradnju ili lov na rakove, kao osnov autentinih kulturnih proizvoda za turiste ili na svetskom kulturnom tritu). Drugi se
skrivaju po najmuevnijim mestima koja nalaze u potpuno feminiziranoj novoj
ekonomiji.
ene pripadnice radnike klase ili doprinose proizvodnji autentinih proizvoda kulture ili prodaju svoju dvojezinost kao jeftinu radnu snagu u industriji
usluga, pri emu njihovo jeziko znanje podlee oceni poslodavca i klijenata u
skladu sa normama kompanije i akademskim idejama o tome ta je to dvojezinost i ta je standardni jezik. Interesantno, one su podeljene na one koje neposredno ulau u etnojeziku autentinost (koje su esto zatiene od sveprisutne
kontrole gramatikih normi ili su i same predstavnice uvara jezika), i one koje
koriste autentinost da bi titile pristup poslovima na kojima prodaju svoju vetinu da (autentino) vre sve usluge svim vrstama klijenata (i poslodavaca).
la francit svojstva koja se odnose na francuski jezik i kulturu, francuskost, francustvo (prim.
ured.)
148
DISKURS I DISKURSI
Rod i klasa moda nisu uopte zastupljeni u javnim raspravama o budunosti la francophonie canadienne, ali nadam se da sam ovde pokazala da oba pojma
imaju dalekosene posledice. Zaista, oni izostaju upravo zato to srednja klasa
ulae u solidarnost i homogenost u slubi etnnikog i nacionalng duha i ouvanja
vrednosti autentinosti u kontekstu profesionalizma i internacionalizma ili drugih
ideolokih sredstava kojima se opravdava njihovo insistiranje da budu oni koji
odreuju jeziku normu. Posledica je ta da su naruene granice izmeu pozicije
mukaraca i ena srednje i radnike klase; mukarci radnike klase se skrivaju,
a glasom ena se upravlja kroz druge glasove. Izazov mukarcima srednje klase
dolazi od drugih koji polau pravo na dobar francuski, a to su takozvani etniki
ostali. Tu e se oformiti dominantni diskurs la francit, dok su drugi pretendenti
na frankofoni diskursni prostor bezbedno marginalizovani.
LITERATURA
Adachi, Nobuko (1997). Language Choice: An Ethnographic Study of the NihonShugi Ideology and Language Maintenance of Japanese Immigrants in Brazil. Ph.D., University of Toronto.
Boudreau, Annette (2003). Le vernaculaire comme phnomne de rsistance.
Lexemple dun centre dappel. Contacts de langue et minorisation. Systmes, pratiques et reprsentations. Sion (Suisse)
Cameron, Deborah (2001). Good to Talk? London : Sage.
Gal, Susan (1979). Language Shift. New York : Academic Press.
Gee, James, Glynda Hull, Colin Lankshear (1996). The New Work Order: Behind
the Language of the New Capitalism. Boulder : Westview Press.
LeMenestrel, Sara (1999). La voie des Cadiens. Paris : Belin.
McDonald, Marion (1990). We Are Not French. London : Routledge.
Outram, Dorinda (1987). Le langage mle de la vertu: Women and the discourse
of the French Revolution. In The Social History of Language. (ed. P. Burke,
R. Porter) Cambridge : Cambridge University Press: 120-135.
Roy, Sylvie (2003). Bilingualism and standardization in a Canadian call center:
challenges for a linguistic minority community. In Language Socialization in
Multilingual Societies. (eds. R. Bayley S. Schecter). Clevedon, UK : Multilingual Matters. 269-287.
149
Monica Heller
GENDER AND BILINGUALISM IN THE NEW ECONOMY
Summary
This paper takes up the question of the relationship between language, gender and political economy from the perspective of the ways in which language is bound up in the
struggles over control of the definition, production, distribution and attribution of value to
material and symbolic resources. These struggles are necessarily bound up with the principles of social organization which serve to produce and reproduce interlocking systems
of social difference and social inequality. The two principles that I wish to emphasize
here are gender and ethnolinguistic identity, although class and race (albeit the latter less
visibly) are also salient to my account. In addition, while language is central to these processes in many ways, I will focus here on language as an index or emblem of ethnicity,
and language as a valuable resource in and of itself, as a commodity exchangeable for
other kinds of resources, in ways which depend on the particular configuration of markets
over time and space, and on the political economic conditions which facilitate or challenge their sustainability.
Key words: linguistic minorities, globalization, gender, bilingualism, francophone identity
150
Rada Ivekovi
DRUTVENI RASCEP I POLITIKA POLA/RODA1
Saetak: Ovaj tekst analizira sluaj islamske marame u Francuskoj kao simptom podeljenog drutva, koji se vue ve nekoliko godina. Dve podele se kriju u
jednoj: odvojenost ena i mukaraca, i odvojenost predgraa. Muslimanske ene
i devojke koje nose maramu obeleene su kao zaostale i kao potencijalni dravni
neprijatelji, a rascep izmeu periferije i centra konstruisan je kao nemogunost
asimilacije islama u drutveno tkivo. Politika prema domaem islamu postala je
histerina, a zalog u sukobu su muslimanske ene i njihovo odevanje (marama),
kao predmet i povod spora izmeu dve grupe mukaraca: muslimanske zajednice
(koja je konstruisana kao potencijalno ekstremistika: oni), i svetovnog drutva (koje je vieno kao olienje Republike Francuske, dakle kao ispravno: mi).
U trenutku prevoenja ovog teksta oekuje se svakog trenutka da proe zakon o
zabrani i integralnog vela koji pokriva celo lice. Zabrana obine marame koja
pokriva samo kosu ve je nekoliko godina na snazi i odnosi se kako na maloletne
devojke u koli, tako i na slubenice u javnom prostoru.
Kljune rei: predgrae, Francuska, islam, enski pokret, pobuna, pol, rod, kolonijalizam, laicitet
ensko telo je simbolini zalog i mesto pregovora o nacionalnoj teritoriji i vlasti,

i to koliko za dravu toliko i za identitarne pokrete. To se moglo videti u francuskom feljtonu o islamskoj marami koja pokriva kosu. Rasprava o marami traje
od 1990. godine, a 2004. donet je zakon o zabrani noenja religioznih oznaka
u dravnim (javnim) kolama. Pristalice zabrane marame, koju Francuzi nazivaju
velom, tvrdi i svetovni republikanci u francuskom smislu, veruju kako se bore
za prava devojaka i ena kojima njihovi mukarci i religija nameu noenje marame i time ograniavaju slobodu. Oni ugnjetavanje ena prepoznaju uglavnom
samo u islamu. Protivnici zabrane tvrde da je njen rezultat jo mnogo pogubnije
povlaenje devojica i devojaka iz dravnih kola. Zainteresovane niko nije pi1
Prevela sa francuskog Marija Jana.

Iz neobjavljenog eseja Les citoyens manquants; za ovu priliku autorka je dopunila tekst i prilagodila
prevod. http://www.ciph.org/direction.php?etAussi=27 > http://www.ciph.org/fichiers_dp/
IVEKOVIC_2008-06-18_194426.pdf ili http://radaivekovicunblogfr.unblog.fr/2009/10/30/lescitoyens-manquants.
151
Rada Ivekovi: DRUTVENI RASCEP I POLITIKA POLA/RODA
tao.2 Otmice [ena], konverzije i venanja uvruju vezu dva politika reima,
pie Naser Mufti (Nasser Mufti) o podeli dotadanje britanske kolonije na Indiju
i Pakistan u trenutku nezavisnosti.3 To je istina svuda. A mogli bismo tome dodati
i eksplicitno, generalizovano fiziko nasilje prema enama, feminicid (Ockrent
2006), sistematska ubistva ena u Siudad Huaresu (Ciudad Juares) u Meksiku ili,
uostalom, silovanja; ali takoe i zakonodavstvo o enama iji je cilj definisanje
nacije.
Pobune u francuskim predgraima 2005. godine, u kojima su uestvovali
gotovo iskljuivo mladii, bile su zahtev za upis u naciju sa razlikom, tom istom
razlikom ije je iskljuenje bilo preduslov njene egzistencije. Taj spontani pokret
nije bio etniki definisan niti je imao ikakve etnike pretenzije, mada je igosan
kao etniki i vien kao preteno muslimanski (to, meutim, nije bio, nego je vie
bio odreen klasno radilo se o siromanim predgraima). Tu se dobro vidi paradoks. Meutim, taj zahtev za pripadnost naciji daleko je od toga da je pokoran
i apolitian. Zahtev je, naprotiv, sasvim politian po nepredvidivoj neumerenosti
koju sadri, upravo po onome to ne iskazuje ali vri (po svom performativu),
i zato to je ve dat u bilo kojoj drugoj nejednakosti koju pojaava i koja ga sa
svoje strane pojaava. Zatvoriti ga u opti diskurs (tim vie ukoliko je oznaen i
definisan unapred, ili od strane drugih, od strane drave) upravo znai depolitizovati ga, teiti da se postigne manje od mogueg. Sama nemogunost jeste ta koja
doputa marginu mogueg i proiruje je sa svakim potresom. Ona je ta koja ispunjava vidokrug (onog) politikog (du politique). U tom zahtevu za upis u naciju
i dravljanstvo/graanska prava (citoyennet), kako su zamiljeni, cilj devojaka i
mladia iz predgraa je potpuno isti. Razlika je drugde. Jednakost u graanstvu/
dravljanstvu (citoyennet) ne moe biti dovoljna kao cilj, ak ni za postizanje
nje same: ona se naime pretpostavlja, i ona bi pretpostavljala ne samo jednakost
izmeu ena i mukaraca, nego takoe i izmeu izvornih Francuza i onih koji
su to postali imigracijom. Da bi zahtev bio politiki, treba da cilja na vie od
2
Zakoni o marami ili velu koji pokriva kosu (nazvan Zakonom o zabrani noenja religioznih
oznaka, koji u stvari pogaa gotovo iskljuivo muslimanke, kao i malobrojne Sike kao kolateralne
rtve), kao i predstojei zakon kojim e se zabraniti integralna marama koja pokriva lice, produbljuju jaz izmeu dve zajednice, odnosno proizvode te zajednice kao odvojene. Umesto da zakon
naprosto izrazi u pozitivnim terminima zabranu kretanja pokrivenog lica u javnom prostoru (to
bi se odnosilo kako na enski veo, tako i na maske ili arape na glavi kojima se ponekad slue
kradljivci), zakon koji se tako jasno odnosi ba na muslimanke otuuje kako ene tako i muslimane.
3
Doktorantski rukopis Politics as War, War as Politics (2006) autor Nasser Mufti; zahvaljujem
Etienu Balibaru (Etienne Balibar) to mi ga je pokazao. Podela britanske Indije na Indiju i Pakistan
tokom graanskog rata 1946-1948. (Partition), koja je rezultirala dvema nezavisnostima ali i danas
nastavlja da proizvodi nasilje u regiji, uporediva je s raspadom nekadasnje Jugoslavije nekoliko
decenija kasnije (Bianchini et al. 2005).
152
DISKURS I DISKURSI
toga. A pokreti kako devojaka tako i deaka bili su bez sumnje neumereni, ali
na razliite naine.
Celo je francusko drutvo duboko podeljeno prema polovima i rodu. U
zalogu roda na simbolikom, politikom i socijalnom planu, treba podsetiti da,
kako pol tako i rod (Bouatta 1999) (jer postoji podvostruenje kroz neospornu
kulturalizaciju tih koncepata), igraju istovremeno na planu razlike kao i na planu heterogenosti,4 to jest igraju (se) stalno klizei od jednoga ka drugom. Klizanje izmeu te dve ravni deo je igara simbolizacije ija efikasnost umnogome vodi
poreklo iz moi i efikasnosti komercijalno kulturnog polja ili iz kulturnog kapitalizma onoga gde su akumulacija, potronja i oping terapija protiv depresije.
Opisuje se rascep polova u celini kao da postoji samo unutar date, takve i takve,
ue zajednice, a ta zajednica kao da je manje ili vie rtva problema identiteta.
Danas se u Francuskoj to odnosi na muslimane, najveu imigraciju, imigraciju
kolonijalnog porekla. Ta su predgraa u Francuskoj konstruisana kao da imaju
posebne etnike karakteristike, i kao da nisu deo francuskog drutva. U svakom
sluaju, upravo je polnost mesto transfera odnosa vlasti/moi. Samo se zabraenim muslimanskim enama pripisuje elja da dele naciju. One su dakle viene
kao opasne. Meutim taj rascep nije nita novo, prostire se na celo drutvo, i podrava druge tipove rascepa. Vraanje na prvobitne kulture, koje je monopolisano od strane fundamentalista, parazitira i eksploatie politike i socijalne razloge
nezadovoljstva, i preusmerava ih ka pridavanju religioznih simbola sukobima.
Ono ne uzima u obzir njihovo pomeranje i njihovu transformaciju u lokalnom
kontekstu. Ta se dodeljivanja znaenj, kao male hegemonijske operacije prevlasti sa sumnjivim ali efikasnim kanalima (chanes dquivalence [ulananim ekvivalencijama]), upisuju delimino u znaajnije hegemonijske konfiguracije koje
ih potvruju na nivou kvarta, na nivou politike grada i socijalne politike manje ili
vie oficijelne. Iako devojke mogu da se pozivaju na islam, da objasne maramu
koju same sebi nameu iz razliitih razloga, znaenje njenog noenja u francuskom je kontekstu potpuno odvojeno od onog originalnog, koje je uostalom izmiljeno kao i svaki original. Francusko drutvo kasni u odnosu na mnoge druge
zemlje po pitanju istinske jednakosti polova, i naroito je rezistentno na evoluciju
u toj oblasti. Povezivanje vlasti i patrijarhata je vrlo ustaljeno. To je karakteristino za zemlje koje su suvie ogrezle u institucionalizaciji, i gde se misao ne smatra vitalnom potrebom. ak i kada je patrijarhat osuen i donekle prepoznat kao
4
Ovo, ukoliko elimo da razlikujemo izmeu obine razlike i heterogenosti; ova poslednja bi bila
radikalnija i nepremostiva razlika koja funkcionie kao konstitutivno drugo, nevidljivo u polju
istoga, znajui da je sama ta distinkcija smetena u sam konceptualni aparat (to izgleda da antal
Muf (Mouffe 2005), koja se mnogo koristi ovom smitijanskom distinkcijom (smitijanskom od imena Carla Schmitta), gubi iz vida u odreenom shematizmu).
153
smetnja na politikom planu (mada), on je sveprisutan na socijalnom planu i na

ravni politike reprezentacije. Nesposobnost politikih partija da ukljue zahteve
drutvenih pokreta, pokreta ena legendarna je (ali u tome Francuska nije usamljena). Misao kao vitalni fundamentalni resurs izlae nas smrtnosti i granicama
suvereniteta. Suverenitet dolazi sa iskljuenjem nekoga. Zemlje nedavno izale
iz teke nedemokratske prolosti ponekad su otvorenije i manje konformistine,
zato to su jo u razdoblju stvaranja institucija. One imaju demokratsku sveinu
koja Francuskoj nedostaje. Ono to zauuje u Francuskoj, ali i drugde, jeste intenzitet politike instrumentalizacije u druge svrhe stare podele po polu, koja nije
doneta iz islama, kao to pokuavaju da nas uvere, nego je autohtona. Ono to je
novo i to bez sumnje potie od izvesnih efekata globalizacije evo univerzalizacije! to nije kako su ene postale zalog u drugim raspravama (one su to oduvek
bile: to je privilegija potinjenih), nego brutalnost sa kojom su one to postale.
Problem dananjice je da se definiu granice onoga to je mogue tolerisati. Kako
nema standardizacije u tom pogledu i razliiti kriterijumi se dotiu ili preklapaju,
razvija se po tom pitanju eskalacija i nezapameno nasilje ija razmera raste kako
se penje ve prihvaen ili pretrpljen prag opteg nasilja, terora i terorizma. esto
se autori interesuju za povrinu terorizma bez osvedoenja o njegovom poreklu
u okviru drave i u komplementarnosti sa njom.5 Prema antal Muf on se dogaa
kao odgovor na unipolaran svet. Ali spektakularni teroristiki akti kao oni od 11.
septembra 2001. oznaavaju takoe poetak kraja tog sveta (Mouffe 2005).
Nasilje je seksualirizovano ak i kad nije seksualno (Iamarne-Djerbal
2005). ene i njihov poloaj su instrument da se proture druge poruke meu
politikim akterima koje se ne odnose nuno u prvom redu na njih same, mada
se neke restrikcije u prolazu prilepe enama kao kolateralni efekat. Silom prilika, ti uesnici su nuno opet mukarci. ene, zatim, ne samo da nisu iskljuene,
nego su naprotiv ukljuene kao podreene na svim nivoima. Na scenu se stavlja prividna simetrija polova, ali se u realnosti odrava asimetrija. Njihova je
podreena inkluzija i sama orue u vidu analogije s jedne strane, ali je, s druge
strane, takoe i strukturno u konstrukciji drugih nejednakosti. Nejednakost polova ostaje do danas bitno konstitutivna za drutvo kao i za odnos moi i vlasti u
dravi. Stalno se feminizuje socijalno slabija strana. Nacija se konstruie kroz
institucionalizaciju hijerarhije polova koja zabranjuje njihovu jednakost, i obrnuto. Isto je sa svakom hijerarhijom koja se uspostavlja: sa skalom polova, one
se oblikuju reciprono (Balibar 2005). Poloaj ena u francuskim predgraima
danas (podrazumeva se, socijalno pogreno, kod muslimana), stvarno problematian tamo kao i svuda, iz dravne samovoloje (raison dEtat) odvojen je od
5
O tome govori erar alian (Chaliand 2006) u razgovor za Libration povodom izlaska njegove
knjige Guerres et civilisations. Up. i i njegov predgovor knjizi Franca Fanona (Fanon 1991).
154
DISKURS I DISKURSI
opteg poloaja ena i devojaka u zemlji, kako bi to posluilo dvostrukoj podeli.

Jednim udarcem dve muve! Javno mnenje i drava, dok su socijalisti bili na vlasti, dali su za pravo poznatom enskom pokretu Ni kurve ni potinjene (Ni putes,
ni soumises,6 depolitiui ga. Ali paradoksalno mere predviene 2005. od strane
drave da doskoe, odgovore, a ubudue i preduprede pobune u predgraima ponovo gledaju samo mladie, i ne ciljaju na pregovore o jednakosti polova. Pokret
Ni kurve ni potinjene instrumentalizovan je od strane dravne vlasti, i to uprkos
realnim politikim zahtevima, dok su mladi buntovnici iz 2005. depolitizovani
jednostavno nepriznavanjem njihovih politikih zahteva, i kriminalizovani. Istovremeno, pokret Domoroci republike (Indignes de la Rpublique) odbaen je
kao nepolitian kako od strane konkurentnih grupa ili ideja, kao i od zvanine
sfere, tako i od strane dominantnog diskursa pod izgovorom da njegovi zahtevi
nisu politiki ili ne odgovaraju istorijskoj istini; ne primeujui da oni trae da
izraz domorodac [indigne] dobije novo znaenje7. I svi su, izgleda, zaboravili
vanost ekscesa u politici.
Dravni normativni univerzalizam, uvar hegemonije, nesposoban je da
prizna posebnosti koje ga ine. To moe biti provereno u sve veoj juridizaciji
kao i u kulturalizaciji socijalnih i politikih problema. Rasprava oko predgraa
je otkrila izvesnu dravnu sociologiju koja situira pobune u kulturu imigranata,
onih drugih, u njihove brane obiaje, u islam, u njihovu navodnu mrnju protiv republike i svetovnosti8, i koja optuuje istraivae da tobo uvode socijalne
i politike kriterijume. Sa druge strane, debata je pokazala zbunjene sociologe
(Birnbaum 2006). Prema Brinu Laturu (Latour 2005: 28, 47), epistemolog se
ne interesuje za nauku nego za dravu, posebno u Francuskoj gde eli uspostaviti republiku! Za njega je nauka samo sredstvo da se govori o sasvim drugim
stvarima. (...) Jo od Platona, mi smo fascinirani iskazima koji omoguuju da
se oslobodimo politike, privrenosti, sloenosti i mnotvenosti veza, subjektiv6
enski pokret Ni putes, ni soumises nastao je 2002. godine kao pobuna devojaka iz predgraa protiv ugnjetavanja od stane mukaraca u porodicama i u neposrednoj okolini. Pokret je dobio veliku
podrku i simpatije irom zemlje kako kod levice tako i kod desnice i ubrzo je postao institucionalizovan. Njegova osnivaica, Fadela Amara, ministarka je grada u Sarkozijevoj vladi.
7
Pokret Indignes de la Rpublique nastao je 2005. godine, povodom pobuna u predgraima. Radi
se o pokretu koji rauna na eksces. U njegovom je programu borba protiv rasne diskriminacije
koja se povezuje sa neprevazienom kolonijalnom istorijom. Izraz indigne [domorodac] je vaan utoliko to je za vreme kolonije pravni status stanovnika Alira bio tako nazvan: domoroci u
kolonijama nisu imali graanska prava. Za njih je vazio rgime dindignat; oni nisu bili graani
ve podanici.
8
Svetovnost: stroga odvojenost crkve i drave, naroito u kolstvu i u administraciji, u Francuskoj
se naziva laicitet [lacit] i datira od zakona donesenog 1905. godine, to je neto drukiji istorijski
proces nego sekularnost.
155
nosti., te dalje Modernistiki san, koji datira jo od Sokrata, jeste onaj vrlo
jednostavan o eliminaciji politike. Na drugom planu po analogiji, dolazimo do
pravnih paradoksa. Francuski Ustavni savet je 16. marta 2006. godine cenzurisao kao diskriminirajui (!) lan zakona o izjednaavanju plata mukaraca i ena
koji je bio izglasan 23. februara. Taj je lan predviao kvote od 20% (zato samo
20%?) ena za upravne odbore. Ustavni savet nije odbacio tu alineju zbog onog
samo 20% ena, ve zbog pominjanja ena. Kvote bi po tom tumaenju bile u
suprotnosti sa Ustavom, osim ako nisu u njega unapred upisane (kao rodne kvote
nazvane u Francuskoj paritet [parit] kada se odnose na ravnopravnost ena i
mukaraca), ako se ne odnose na izborne mandate! Nije li to apsurdno? Kvote ili
ne, vidi se lepo da se svaka mera pre ili posle okrene protiv onih koji nisu ve univerzalizovani i iji interesi ne mogu da budu vieni kao univerzalni, tj. onih koji
nemaju udela u kolau vlasti. Kako kae jedan uvodniar Monda (Jakubyszyn
2006: 18) u lanku Paritet i kvote, ta odluka je simptomatina za blokade
francuskog drutva. Ona je bez sumnje deo predizbornih igara; Jednakost mukaraca i ena je konstitutivni princip u Francuskoj, ali Ustav ne nudi sredstva da
se to osigura u stvarnosti, time to kri taj i druge principe.
enski pokreti i drugo

U Sjedinjenim Amerikim Dravama, enski pokret je bio podelio Pokret za graanska prava [Civil Rights Movement]. On je podelio i studentski pokret u Francuskoj. ene, kao i sve to je nepredstavljivo [irreprsentable] u hijerarhiji rodova
i u socijalnom poretku, pokazuju se uvek kao politiki nepriznato, kao ono politiko prekrieno [du politique barr], i kao heterogeno. Te su podele istovremeno
dobrodole za rasutu vlast/mo. One su takoe opta karakteristika, u odgovoru
na fragmentaciju i mondijalizaciju. Ono to se bavi zauzdavanjem feministike i
polne dimenzije revolta, nije jedno mesto vlasti, dravno ili ono uspostavljenog
reda. To su takoe razliite alternativne i konkurentne pretenzije, sve sposobne
i eljne hegemone koalicije kako bi spreile pristup ena. U pokretu nazvanom
ber [beur]9 jo nije bilo mogunosti za ensku ili feministiku dimenziju. Ali
u pokretima velikih geta u francuskim predgraima poetkom XXI veka, pokret
devojaka anticipira i najavljuje pokret mladia tri godine kasnije. Teorijski, enski je pokret mogao snositi dimenziju univerzalnosti kvartova. Ali samo teorijski
jer, iz istorijskih razloga, jo je teko za ene da preuzmu na sebe prepoznatljivu
univerzalnost, da se stave u centar jedne hegemonije i da pregovaraju. Ili bolje
9
Beur: severnoafrika kolonijalna i postkolonijalna imigracija druge generacije. Re beur je od
osamdesetih godina potpuno usvojena u francuskom jeziku; poreklom je iz atrovakog verlan, tj.
obrnutog jezika. Godine 1983. odvija se istorijski tzv. La Marche des beurs, pravim imenom Mar
za jednakost i protiv rasizma, koji je jedna u nizu pobuna omladine.
156
DISKURS I DISKURSI
rei, malo je verovatno da bi im se to dozvolilo. One dakle paradoksalno upadaju

na javnu scenu, iznosei na videlo vie nivoa potencijalne univerzalnosti: signalizirajui univerzalnost sa grekom, koju ona nuno sadri; signalizirajui univerzalnost podreene inkluzije, i pokazujui univerzalnost ogranienu na predgraa
ljudskog, s one strane same podele polova. Taj potencijal univerzalnosti iji su
nosioci hipotetiki takoe i ene, plai vie od bilo kojeg drugog, jer pokazuje da
je ono to je strukturno (poredak polova) ipak uzdrmano. One e dakle moi da
se manifestuju samo pod uslovom da unapred odustanu od toga da predstavljaju
ljudsku ili ensku univerzalnost. Tako pokret devojaka i ena, u pobuni predgra, prethodi onome to e kasnije biti smatrano naprosto pobunom. Dakle
pobuna devojaka iz predgraa ostaje u analima kao pobuna samo devojaka, mada
su mnogobrojni mukarci i mladii bili na njihovoj strani. Dok e pobuna deaka
biti zapaena kao sama, prava pobuna u predgraima. Mladii predstavljaju ta
predgraa, ali ne i devojke. ak iako ne idu za tim, deaci su nosioci univerzalnosti. To se razume: istorija ih podrava, pripisujui univerzalnost onima koji, u
svakoj kategoriji, lie na dominantnu grupu (Irigaray 1974). To takoe pokazuje
da je red polova leglo drugih hijerarhija i socijalnih poredaka pod svim uglovima.
enski pokret ostaje podvajajui, ak u vreme globalizacije gde taj deobni karakter zahvata svaku drutvenu dinamiku.
Nema nikakve sumnje da je pokret Ni kurve, ni potinjene u pravu u svim
albama i optubama patrijarhalne maistike kulture koji poniava ene i devojke, sputava njihovu autonomiju, njihovu slobodu i njihova graanska prava/
dravljanstvo (citoyennet) (Amara 2003). Nema nikakve sumnje da ih treba podrati i sasluati. Ali jedna ozbiljna analiza pokazuje interes u oduevljenju za
pobunu devojaka i ena koje, kao sluajno, dolaze iz iste sredine kao i mladii
iz pobuna 2005. Nacionalisti su ve delili, tim povoljnim prijemom u svoje vreme, novu opasnu klasu (fantazmatine muslimanske fundamentaliste), koju su
ocrtavali na horizontu, izdvajajui elemente koji se mogu spasti tj. devojke.
Naravno, ne moe se biti nimalo pomirljiv prema fundamentalistikom delovanju
(islamista ili bilo koga) jer je svako i uvek usmereno protiv ena. Ali treba zapaziti praksu deljenja populacije osuene da bude dominirana, poevi sa rodom,
ali takoe i u drugim kategorijama. Ta mo podele ne dolazi samo odozgo, nego
takoe iznutra, tj. od osoba (ili subjektnih pozicija) koje se uspostavljaju primenom moi, pritiscima, ugnetavanjem i koje ne preegzistiraju ni vlasti ni politici,
ve ih oblikuju. Kako ne pomisliti na analogiju starih ratova, ili onih prethodne
veeri, kada pobednici nisu ubijali ene neprijatelja, nego su ih silovali, pravili
im decu i mogli su ih eniti. Isto tako, u masovnim silovanjima koja prate sve
ratove, ene ne predstavljaju ni objekat, ni cilj silovanja, a jo manje subjekat:
one su instrument ratnog oruja poruke izmeu dve grupe mukaraca. U odnosu
157
meu akterima mukarcima, ene se pojavljuju u znaku prisvojenog. U poruci i

jeziku koje predstavljaju te ratne akcije, diskurs o silovanju postaje i sam ratno
sredstvo (oruje) jednake efikasnosti kao i sama silovanja, poto se (za izvoae
ali ne i za one druge) radi o simbolici. To je bio sluaj tokom poslednjih ratova u
bivoj Jugoslaviji.
Tako je pobuna devojaka u kvartovima, pozdravljena od strane cele Francuske od gore (uz dobre opte razloge), bila u stvari zalog u homogenizujuem i univerzalizujuem diskursu nacije, zato to poredak polova konstituie naciju. Nikada
se nee preceniti koliko su proklamovani univerzalizam i jedinstvo uma i namera
[raison] doprineli podeli i razdvajanju prema kategorijama unutar nedeljive nacije. Ni koliko um sarauje sa dravom. Kako je bilo mogue poverovati da se rascep
polova tie samo nekih zajednica (muslimana), a ne svih i drutva u celini?
Taj rascep prolazi upravo kroz sve slojeve francuskog stanovnitva. Pogledajmo uostalom ve same zajednice onih koji o tome raspravljaju da bismo
ustanovili koliko u Francuskoj ima ena meu parlamentarcima i predstavnicima,
u politikoj klasi, meu liderima, direktorima i predsednicima, meu akademicima, meu visokopostavljenima u nauci! Nema ih nigde. Podela i nejednakost
polova zahvata celo drutvo, a pokret Ni kurve ni potinjene, vodei rauna da se
demarkira od nekih feministikih i buroaskih usmerenja, pokazao je bar da
ene ne mogu vie to da podnesu (Schiavon 2006).
Uzurpirati ga i instrumentalizovati dolo je u pravi as, ba kada se elela
podrati masovna histerija oko vela, nazvanog islamskim, koji su nosile neke
devojke. Zabraniti veo (radi se o velu koji pokriva kosu, ali ne i lice)10 devojkama
ili im ga nametnuti: obe ove krajnosti, a naroito obe zajedno ukoliko ine sistem,
10
U pogledu terminologije, u Francuskoj kao i drugde postoji zbrka koja granii s fantazmima u
nazivima pomenutog enskog odevnog predmeta. Veo [voile], koji je obina marama (znamo li da
je marama turska re?), postaje islamski veo kada se precizira ko ga nosi. On pokriva kosu. Tek
mnogo kasnije, i vrlo retko, pojavljuje se u Francuskoj i veo koji pokriva i lice, i tada se naziva
integralni veo [voile intgral]. Vie nego na francuskim ulicama, takav se veo pojavljuje na slikama
iz Avganistana i pretvara se u opti fantazam negativne slike islama. To to on u praksi pokriva i celo
telo u stvari ne pogaa i ne zanima francuski politiki senzibilitet, jer se za njih radi samo o licu, koje
u sistemu (francuske) republike mora da bude otkriveno. Ponekad se u francuskoj tampi koristi, za
taj integralni veo, izraz burka [burqa] iz jezik farsi i dari; iako on na izvoru (kao u Avganistanu)
pokriva celo telo, u Francuskoj ga uopte nema. Koristi se i izraz nikab (niqab), koji se na arapskom
odnosi na masku postavljenu na glavu s prorezima za oi, kakva se nosi u nekim krajevima, a takoe
se uopte ne via u Francuskoj. Kod nas se ali ne u Francuskoj za muslimanski veo s jednakom
zbrkom korsite turske rei zar, kojom se oznaava kopa koja je drala zavesicu (pea) preko
lica, i fereda, koja je oznaavala ogrta pre vremena nasilnog skidanja vela u BiH (1950), a posle
nestala iz upotrebe dok se nije nedavno, kao posledica poslednjeg rata, ponovo pojavila. Realno, ova
poslednja re je u turskom navodno bila pogrdan izraz za enu, slino kao to i u naem mukom
psovakom jeziku metonimijom naziv za enski polni organ oznaava celu enu.
158
DISKURS I DISKURSI
to je ovde i sluaj, signaliziraju zainteresovanima da one ne mogu samostalno da

donose odluke o stvarima koje ih se tiu (Ivekovi 2004). Te su dve pozicije zabraniti ili nametnuti veo izgleda neprevodive i dakle nerazumljive jedna drugoj.
Obe garantuju potinjenost devojaka, mada na razliite naine i razliitim patrijarhatima, i skrivaju druge aspekte pitanja, postavljajui drutvo (pretpostavlja
se, svetovno) protiv zajednice (za koju se pretpostavlja da je religiozna). Iluzorno
je pretendovati na ukidanje jedne diskriminacije (diskriminacije devojaka navodno samo u predgraima da ih drava brani od njihovih sopstvenih mukaraca
i time civilizuje) time to e se uvesti jedna druga diskriminacija (iskljuenje
maloletnih devojaka sa velom iz nastave). Da li bi se tako dodirnulo neki detalj
mukog odevanja? Kako je ve Franc Fanon (Fanon 1961) pokazao, zabrana je
takoe simboliko nametanje i podreivanje. Ona kojoj se neto zabranjuje ili
nareuje tim je performativnim aktom i sama poniena. Noenje marame moe
takoe biti obrtanje stigmata ili igosanja (Rivera Scarti 2006) kao i bilo koje
drugo, tj. prisvajanje i revalorizacija onoga ime smo ponieni.
Jer, jo uvek su devojke te koje oliavaju moral zajednice (ukljuujui i
svetovni!). Ranije pantalone ili mini suknja, danas marama. To je opet privilegija potinjenih, onih koje su markirane odeom definisanom od strane drugih.
Zakon je predstavljen kao zadovoljavajue reenje konflikta izmeu univerzalnog i partikularnog (Rancire 2005). Ali zakon nije u stanju da rei takmienje
mnotva univerzalnih [des universels], ni paradoks partikularnog porekla univerzalnog, kao ni ulazak na scenu mnogih subjekata u savremenom svetu koji su takoe u konkurenciji ali i u razliitim alijansama jedan sa drugim (Balibar 2006).
U Francuskoj se radi o tome da se islam (suvie vidljiv sa pokrivenim
devojkama) uini koliko je mogue nevidljivim, i da se time takoe podjednako
prikrije enska disonantnost. Pria s maramom je gurnula grupu devojaka, predstavljenih u klieu izmeu rtava i fundamentalista, u javni prostor, istovremeno
kad i pitanje rodne pravde, i pitanje uslova ivota siromanih i imigranata. Radi
se o trenutku tenzije i spora, o pokuaju upisa ena u naciju (ena kao grupe, jer
im se jo uvek porie individualnost), isto kao, u irem smislu, o pokuaju da se
u nju umetnu preko sopstvenih ena oni koji su iz nje bili iskljueni (Ivekovi
2003). Neke od tih devojaka koje protestuju odjedanput su se nale kao dvostruki
agenti, i to je vrlo znaajna injenica bez obzira na provokativan in ili zastarele
reference nekih od njih: one su to u svoje lino ime, ali takoe i u ime zajednice
kojoj su pripisane, sa kojom se uostalom u velikoj meri ne identifikuju. Ali preovlaujui stav protiv vela stalno izvlai argumente povodom nekih drugih drutava (Iran, Alir itd.), generaliui jedan klieirani islam, dok istovremeno pripisuje
eksploataciju i potinjavanje ena neevropskim drutvima kao da moemo biti
zadovoljne poloajem ena u Evropi. Jednakost polova tako prikazana postaje
159
jedan normativni instrument vie da bi se stanovnitva osudila na tobonju predmodernost, da bi se postavila van kruga laiciteta/sekularizma (itaj: civilizacije)
koji bi navodno garantovala jednakost polova. Jasno je da je potrebno braniti se
protiv takve jednakosti, i traiti vie. Time je postala oigledna neposredna istorijska veza izmeu francuskog zakona koji zabranjuje veo u koli i lana zakona
(kasnije opozvanog predsednikim dekretom)11 koji nareuje apologiju kolonizacije u Severnoj Africi. Rasprava o sekularnosti i velu nastoji da rekonstruie
unutar kole socijalnu koheziju koje nema u drutvu. Nacija se zaista rekonstruie redefinicijom odnosa polova i rodova, oznaujui u tom okviru kao zaostale u
odnosu na (francusku republikansku) normu ne samo ene ve i svaku heterogenost. U svakom socijalnom i politikom sistemu, dominantna nam misao govori
da ene jo treba da dostignu mukarce; one uopte tee u najboljem (najboljem!)
sluaju jednakosti, to je nedovoljno. Ali jedan bi drukiji pogled takoe dozvolio
da se pokae sve ono u emu mukarci treba jo da dostignu ene da bi bili ne
samo na njihovoj visini (lista je dugaka), nego naroito na visini podnoljivije
humanosti. Naravno, ovakva bezazlena obrtanja perspektive samo su igra. Ona
meutim dozvoljavaju da se osvedoimo o politikom sporu (o temelju) itavog
drutva, kao i o pravilnosti kulturnog centralizma [centricit cuturelle] mukih
modela miljenja kao tobo univerzalnih i neutralnih. Kulturni centralizam ne
ograniava se ni na predgraa, ni na jednu religiju ili posebnu kulturu, i vai za
sve u odreenoj meroj.
Nacionalna kohezija oko praznog oznaitelja pola

Uslovi nacionalne kohezije su u toku redefinisanja upravo u ovom trenutku, kao
to su to kod svakog istorijskog zaokreta. Za ene uopte, i za neke grupe ena
posebno, to je prilika da ponovo pregovaraju o svom statusu, zbog rizika da izgube ak i ona ve steena prava i status koje, meutim, sve ene nikada nisu ni
postigle. to to prolazi i kroz nacionalno obrazovnje12 i nije iznenaujue, jer
11
23. februara 2005. zakon propisuje da se na asovima istorije moraju uiti pozitivni efekti kolonizacije. Iza toga diu se manifestacije, bune se istoriari i potpisuju se peticije po celoj Francuskoj
protiv tog zakona. On biva na kraju ukinut dekretom predsednika republike iraka 2006; to se,
meutim, smatra nesrenim reenjem budui da je time zaobiena demokratska procedura. Od tog
vremena vue se, a naroito je institucionalizovana sa Sarkozijem, rasprava o nacionalnom identitetu Francuske koja se povezuje sa temom imigracije i politikom zatvaranja granica i odevanjem
ena. Tema nacionalnog identiteta, mejnstrim, nametnuta za seriju javnih debata, doivela je pravi
politiki fijasko kod publike tokom 2010.
12
Ministarstvo obrazovanja zove se Ministre de lducation nationale. Izraz nacionalno obrazovanje odnosi se kako na to ministarstvo, tako i na dravnu politiku obrazovanja. Francuska je
veoma centralizovana, a obrazovanje je jedna od osnovnih javnih funkcija Republike. U osnovi
nacionalnog obrazovanja nalazi se princip laiciteta.
160
DISKURS I DISKURSI
je ono temelj zamiljenog nacionalnog jedinstva. Da to prolazi i kroz redefiniciju

stava o francuskoj kolonijalnoj istoriji (kao istoriji drave, ak i pre bilo kakve
kvalifikacije ove poslednje) jo je manje zauujue: formiranje nacije obavljeno je u isto vreme kad i kolonijalna ekspanzija viena kao misija civilizovanja
divljaka, neophodna za utemeljenje kapitalizma. I jo je manje udno da to prolazi i kroz religiju, koja je pravi konkurent nacionalne drave, savladan dodue
laicistikim ureenjem, i koja je u samoj metropoli instrumentalizovana drukije
nego u nekadanjim kolonijama, kao to je to i danas u odnosu na izvorno francusku i domorodaku populaciju; koja se smatra imigrantskom.13
Pol (kao uostalom i rod) nije nita po sebi, jer je relacion; on je drutveni
odnos. Iako se, kada je pomenut (to je ena; to je deak), ne istie otvoreno, ali se
ipak podrazumeva izvesna vrsta drutvenih odnosa. Pol je veoma jaka ideja koja
inervenie u uspostavljanju svih drutvenih hijerarhija, ukljuujui i one koje se
ne odnose u prvom redu i naizgled na njega. Uvek nosilac heterogenosti, uvek
u nezgodnom trenutku i van horizonta, pol/rod svaki put ukazuje na ono to je
politiki nepredstavljivo (jer je konstitutivno); on je dakle uvek porican. Ali to
politiko ima redovno ulogu da ga deplasira, dok je ono samo uvek iznova preformulisano.14 Sve se hijerarhije odnose i na hijerarhiju pola i njome su dotaknute.
Zaleena u svojoj neodreenosti (jer se razlika meu polovima ne moe identifikovati), propisana od strane zvaninika, istorijska nejednakost polova postaje
instrumentalna i normativna. Stavlja se u slubu vlasti/moi i oznaava, a time
igoe, mukarca, enu, muslimana, Magrebljanina, Francuza, Hutua, Tutsija itd.
sa unapred definisanim osobinama o kojima zainteresovani/a nema mogunost da
se izjasni. Individualna razlika ne moe da se izrazi u grupnim definicijama identiteta. Pol ulazi, kao sastavni deo, direktno u konstitutivne normative identiteta
(Banerjee 2005). Radi se o potencijalno opasnom konceptu. Drava i budno,
bezbednosno drutvo uinili su obaveznim upravljanje identitetom. Dobro
upravljanje identitetima, koje prolazi kroz kulturalizaciju onog politikog (du
politique), navodno bi trebalo da zaobie konflikt. Prelazi se sa drutvenog, politikog, ekonomskog, na kulturno i identitarno. Treba meutim izbegavati
uveravanje da razlika (kao ona koju razumemo u polu, ili bilo koja druga) impli13
Francuska se drava ni najmanje nije ustruavala da finansira verske kole u kolonijama. Ona
danas eli, bez obzira na temeljni princip laiciteta, da preuzme obrazovanje imama, finansiranje
gradnje damija ili da zabrani verske oznake kada one ine suvie vidljivom neku drugu religiju
ili naprosto kulturu. Hrianska verska obeleja smatraju se verski neutralnim, prihvaena su kao
laika zato to su veinska i ne predstavljaju predmet proganjanja. Kao i religija, laicitet je i sm
jedan instrument vlasti, ali takoe i orue razliitih izraza moi/vlasti u pluralu (Bonfiglioli 2005).
14
Za prezentaciju koncepta politikog [le politique] za razliku od politike [la politique], koji se
pojavljuje u evropskoj kontinentalnoj filozofiji ali ne i u anglosaksonskoj osim marginalno, vidi
Mouffe (2005).
161
cira sama po sebi nejednakost. Upravo, to to razlika nije nita po sebi, znai da
ona vraa na politiku razlike koje su prikrite. Razlika moe takoe biti konstruisana i kao heterogenost, za ta je meutim potrebna odgovarajua politika razlika.15
Neke studije raene u SAD uporeivale su amerika geta sa francuskim
predgraima i primetile su da su u prvima ene nosile itav geto na svojim leima, i da su postajale aktivne, suprotno od francuskih predgraa gde su ostajale
zatvorene (Pfaff 2005). Meutim, u prvima, u vie od 60% porodica nema mukaraca, i ene same podiu decu, dok se javna vlast sklonila (Wacquant 2006).
Slino je zapaanje o enama u sluaju celog jednog drutva (Alir) i njegove
moderne konverzije koju sprovode ene, prema analizi asopisa Naqd i njegovog
direktora, istoriara.16 Osoba sa univerziteta, kao ja, dobro poznaje motivaciju i
postojanost, dobre rezultate nekih devojaka iz francuskih predgraa. Zato je onda
Francuska lo uenik po pitanju jednakosti mukaraca i ena? Danas je drutvo,
koje nema elju za emancipacijom ena, ili bolje reeno gde ene ne uspevaju da
proture svoju poruku sklerotino drutvo. Niko ne moe ignorisati rascep po
polu u pobunama mladih u predgraima. Razumni pregovori o tim konfliktima
trebalo bi da podre devojke u njihovim veoma opravdanim zahtevima rodne
pravde, ne samo na periferijama. Oni bi ih podrali u njihovom traenju pristupa
univerzalnosti, jednakosti i slobodi (jer sama jednakost nije dovoljna). Kao to
bi podrali simbolike i konkretne zahteve postavljene na dnevni red od strane
mladia, ali uz priznanje neintegrisanosti imigranata tokom generacija, siromanih u celini, kao i nedostatka enskih sloboda. Oni bi sauvali zajednike zahteve
devojaka iz 2002. i mladia iz 2005. godine, istovremeno sa specifinou devojakih optubi i zahteva. Oni bi podrali cilj s one druge strane proste jednakosti.
Ne bi doprinosili etnizaciji odvajanjem devojaka od deaka u predgrau, dobrih
studenata od razbijaa, ni podeli ena na one iz kvartova i druge. Pravedni
pregovori o konfliktima bi prestali da rade na naturalizaciji, etnizaciji, komunitarizaciji populacija koje su predmet ujedinjujee/podvajajue dravne panje.
Tog se zajedniarenja uostalom plae isti akteri koji su ga i proizveli. Mogla bi ta
diverzifikacija interesa da bude samo efekat drave i uspostavljanja demokratije,
i da bude upisana u strukturu kapitalizma (Laclau Mouffe 1985: 32) i dalje. Volja da se prevazie rascep poela bi prestankom segmentacije populacije na razne
15
Ernesto Laclo (Ernesto Laclau) se verovatno ne bi sloio da heterogenost (jednu socijalnu logiku)
pripie jednoj politici koja joj prethodi (i, dakle, eventualnoj metafizikoj mobilizaciji i ubrzanju);
politici koja bi jedino mogla da proizae iz polja koje onemoguuje poimanje bilo kakve heterogenosti. U meri u kojoj se radi o pojmovnim konstrukcijama, meni se to meutim ini moguim.
Heterogeno je nuno konstruisano kao heterogeno i izvanjsko polju reprezentacije i percepcije.
16
http://www.cerist.dz/publication/naqd/present.htm, http://www.cerist.dz/publication/naqd/INDEX.HTM, http://www.bled-internet.com/naqd/index.htm
162
DISKURS I DISKURSI
hijerarhizovane grupe u drutvu u celini. Ako ta fragmentacija uini da iskrsne

ono heterogeno i sa njim ono skriveno politiko, to ne znai da treba negovati i
produbiti raznorodnost zaustavljenu u identitetima.
Segmentacija se nastavlja sve do najboljih intencija. U reenjima koja
se trae kako bi se uvrstilo drutveno tkivo, nastavlja se komadanje francuske
postkolonijalne tematike na politiku grada, teritorijalnu upravu, mesto manjina,
individualne ivote, uz lano pitanje Dati onima u predgraima (...) ali na utrb
koga?. Ovde je postulat odbijanje meanja stanovnitva koje ne moe biti nareeno protiv volje same populacije (Bronner 2006), bez ikakve politike koja bi
ciljala na stvaranje dugorone solidarnosti. Treba prepoznati vezu izmeu problema urbanizacije i revolta mladih, koji reaguju na neodgovarajuu politiku grada.
Sasvim je izvesno da nain na koji se opta jednakost polova predstavlja
danas u Francuskoj kao pomaknuta, izmeu ostalog i racializacijom muslimanskog sveta, ima veze i sa specifinim poloajem ena u islamu u odnosu na odmak
modernizacije. To znai i sa univerzalnim zakazivanjem modernizacije u odnosu
na ene. Poto su graanska prava/dravljanstvo (citoyennet) ena univerzalno
osporavana ak i kad su priznata, poloaj ena uopte definisan je patrijarhalnim
institucijama, ali takoe jednostavno, mukim institucijima iz ranijih vremena.
Preimo na pitanje teritorijalizacije nacije sa tela ena i u njemu, jer teritorijalizacija je seksualizovana i rodna [genre]. To je zajedniki imenitelj, naravno
bez mogueg izjednaavanja, koji postoji u nainu na koji su ene bile tretirane u
podeli Indije (Das 1995; Butalia 1989; Kumar 1998; Menon 1999; Menon Bhasin
1998; Hasan 1995, 1997, 2000; Samaddar 1997, 2001; Deschaumes Ivekovi
2003; Bianchini 2005), u komadanju Jugoslavije uz masovna silovanja (Ivekovi
2003), i u zahtevima jednih i drugih u odnosu na pripadnost ena bilo svetovnoj
zajednici, bilo religioznoj (muslimanskoj) u Francuskoj tokom rasprave o velovoma. Drava i nacija glume, u svakom sluaju, endogamiju neophodnu u definiciji
iste nacije, ak i kada takva istoa nije ozvaniena. U momentu podele Indije
ene su vie ubijane od strane sopstvene zajednice, ak i od mukaraca iz sopstvene
familije, oeva, brae, strieva, kako ne bi pale u ruke druge religije/nacije koja bi
im ukaljala ast. U obraunu izmeu Pakistana i Indije koji je sledio graanski
rat, ene su nasilno vraane u domovinu bez maloletne dece, prema dodeljenoj
im religiji i preobraene ili obraene bez obzira na njihov lini izbor ili njihovo
pravo graanske opcije (pravo dozvoljeno mukarcima): hinduskinje u Indiju, muslimanke iz emigriranih porodica prema zapadnom Pakistanu. Drava suspenduje
zakon za neke od svojih graana kada se radi o homogenizaciji, lovi svoje graane/
graanke prisiljavajui ih u kalup nacije s one strane njihove slobode izbora. U
jugoslovenskim ratovima devedesetih godina, ene su bile silovane prema nacionalnim i etnikim kriterijumima, odnosno, u svakom sluaju, takvi su bili govori
163
koji su se o tome drali: pregovori sa rasnom svrhom. Kako silovanja tako i prie o
silovanju bili su postali ratno sredstvo da bi se reklo kako su jedni silovali vie od
drugih, ili da su samo jedni silovali, a drugi nisu. Tako je najrasprostranjenija pria
bila o etnikim silovanjima Srba nad Bonjakinjama (bosanskim muslimankama);
u prvo vreme su bila prepriavana i silovanja Hrvatica, ali su brzo povuena iz opticaja pod pritiskom nacionalistikog hrvatskog rezona, koji je nameravao tako podrati svoj suverenitet naspram muslimana, protiv kojih je jo uvek trajao rat u Bosni.
Srpski i hrvatski nacionalisti su ratovali za podelu bosanske teritorije. Ta rasprava
odgovara moda realnosti vee koliine silovanja sa jedne strane i svakako mnogo
veoj politikoj mistifikaciji i instrumentalizaciji stvari, ali to nije pravo pitanje.
Pravo je pitanje to da su glasovi ena, nezavisno i van pripisanog etniciteta, svedeni
na tiinu u korist homogenizacije nacije, distanciranjem od druge nacije. Sa obe je
strane silovanje bilo instrumentalizovano u nacionalistikom diskursu. Tela ena
su ta koja crtaju, kao orue u rukama mukaraca, nacionalne granice, izbacujui
neistostotu. Paradoksalno, podela nastoji da postigne homogenost i istototu,
dok u stvari prekida jednu ve homogenu celinu. Podela zemlje, tako, moe jedino
da bude rasparavanje koje se samoreprodukuje. Ona pokazuje da je nacija najjaa
tamo gde je najslabija. Vulnerabilnost tela joj omoguava okupljanje. Logika fragmentacije nacije koja je uspostavljena od strane same nacionalne vlasti i drave,
prolazi takoe kroz telo ena i politiku podelu polova, odranu jo do danas, i kroz
fragmentaciju ena, jo uvek reprodukovanu. Podela Indije isto kao i nekadanje
Jugoslaviji prola je kroz to. Uz dunu razliku, ista logika ali mnogo meke (jer je
vreme mira) ovog puta pojavljuje se u Francuskoj povodom prie o marami, povodom izdvajanja predgraa od tela nacije, povodom segmentacije enske populacije,
politike odnosa polova koja ostaje nepromiljena od strane republike.
Kako u indijskom i u jugoslovenskom primeru, tako i u bez sumnje manje
nasilnom primeru u Francuskoj (veo), zajednice predstavljene mukarcima definiu granice nacije (religiozne ili svetovne) bilo stvarajui zakone o enama (u
vreme mira, kao u Francuskoj), bilo upisivanjem granica izmeu nacija direktno
na enskom telu masovnim silovanjima, otmicama i tome slinom (u vreme rata).
Uostalom, upravo su ene tipina figura stranca, i u skladu s tim nisu potpuno
priznate kao graanke.
LITERATURA
Amara, Fadela Sylvia Zappi (2003). Ni putes Ni soumises. Paris : La dcouverte.
Balibar, Etienne Immanuel Wallerstein (1988). Race nation classe. Les
identits ambigus. Paris : La dcouverte.
164
DISKURS I DISKURSI
Balibar, Etienne (2006). Uprisings in the banlieues. Lignes. Ruptures sociales,

ruptures raciales 21: 50-102.
Banerjee, Paula (2005). Femmes en Inde: le cas du Nagaland. Diogne 212: 107128.
Bianchini, S., S. Chaturvedi, R. Ivekovi, R. Samaddar (2005). Partitions. Reshaping States and Minds, London : Routledge Frank Cass (Reprint Delhi :
Routledge India 2007).
Birnbaum, Jean (2006). Banlieues, retour de flammes. Le Monde des livres. 134-2006.
Bonfiglioli, Chiara (2005). Oltre la laicit. Letture critiche della legge contro i
segni religiosi nella scuola pubblica in Francia. (tesi di laurea) Univerzitet
u Bolonji.
Bouatta, Chrifa (1999). La variable sexe. Psychologie 7: 127- 140.
Bronner, Luc (2006). Crise des banlieues, londe de choc. Perspectives / Le
Monde 6-1-2006.
Butalia, Urvashi (1989). The Other Side of Silence: Voices from the Partition of
India. Durham : Duke University Press.
Chaliand, Grard (1991). Frantz Fanon lpreuve du temps. In Frantz Fanon
Damns de la terre. Paris : Gallimard.
Chaliand, Grard (2006). Le terrorisme ne peut pas provoquer de grands bouleversements. Libration 4-5: 46-47,
Das, Veena (1995). Critical Events. An Anthropological Perspective in Contemporary India. Delhi : Oxford University Press
Fanon, Frantz (1961). Les Damnes de la terre. Paris, la Dcouverte.
Glasson Deschaumes, Gh. R. Ivekovi (eds.) (2001). Pays partags, villes divises. Transeuropennes 19/20. (Divided Countries, Separated Cities. The
Modern Legacy of Partition, Delhi, OUP India, 2003).
Hasan, Mushirul (1997). Legacy of a Divided Nation. Indias Muslims since Independence. Delhi : OUP India.
Hasan, Mushirul (ed.) (1997). Memories of a Fragmented Nation: rewriting the
histories of Indias partition. Economic and Political Weekly nom. 33 (41)
Oct.
Hasan, Mushirul (ed.), Invented Boundaries: Gender, Politics and the Partition
of India. Delhi : OUP 2000)
Hasan, Mushirul (ed.) (1995; 1997). India Partitioned. The Other Face of Freedom 1947-1997. Vols. 1-2.
Iamarne-Djerbal, D. (et al) (2004). Algrie. Le viol des femmes par les terroristes. Un crime contre lhumanit. Actes de la journe du 8 mars 2004. SARP.
Irigaray, Luce (1974). Speculum. De lautre femme. Paris : Minuit.
165
Ivekovi, Rada (2003). Le sexe de la nation. Paris : Lo Scheer.

Ivekovi, Rada (2003). Dame Nation. Nation et diffrence des sexes. Ravenna :
Longo Editore.
Ivekovi, Rada (2004). The Veil in France : Secularism, Nation, Women. Economic and Political Weekly. Bombay. 13-3-2004. http://www.epw.org.in/showArticles.php?root=2004&leaf=03&filename=6943&filetype=html
& http://www.mondialisations.org/php/public/art_visu.php?id=11908&lan=EN
Ivekovi, Rada (2005). Captive Gender. Ethnic Stereotypes & Cultural Boundaries. Delhi : Kali for Women Women Unlimited.
Jakubyszyn, Christophe (2006). Le Conseil constitutionnel dit non aux quotas.
Les juges refusent que des quotas soient rservs aux femmes dans les conseils dadministration. Le Monde 18-3-2006.
Kumar, Radha (1998). Divide and Fall? Bosnia in the Annals of Partition. Londres : Verso.
Laclau, Ernesto (2005). On Populist Reason. London/New York : Verso
Laclau, Ernesto Chantal Mouffe (1985). Hegemony and Socialist Strategy.
London/New York : Verso.
Latour, Bruno (2005). Un monde pluriel mais commun. Aigues : Editions de
lAube.
Menon, Ritu (1999). Interventions. International Journal of Post-Colonial Studies. Special Topic: The Partition of the Indian Sub-Continent Vol. 1, nom. 2.
Menon, Ritu Kamla Bhasin (1998). Borders & Boundaries. Women in India
Partition. New Brunswick, New Jersey : Rutgers University Press.
Mouffe, Chantal (2005). On The Political. London/New York : Routledge.
Ockrent, Christine (ed.) (2006) Le livre noir de la condition des femmes, postface
par Franoise Gaspard. Paris : XO Editions
Pfaff, William (2005). The French Riots: Will They Change Anything?. New York
Review of Books. 15-12-2005.
Rancire, Jacques (2005). Le voile ou la confusion des universels. Rue Descartes
44. Paris.
Rivera Scarti, Annamaria (2006). La guerra dei simboli. Veli postcoloniali e retoriche sullalterit. Bari : Dedalo.
Samaddar, Ranabir (ed.). (1997). Reflexions on Partition in the East. Delhi : Vikas.
Schiavon, Emma (2006). Sihem Habchi: Noi, donne musulmane senza velo.
Liberazione 29-09-2006.
Wacquant, Loc (2006). Parias urbains.Ghettos, banlieues. Etat. trad. par S.
Chauvin, Paris : La dcouverte.
166
DISKURS I DISKURSI
Rada Ivekovi
SOCIAL RIFTS AND THE POLICY OF SEX/GENDER
Summary
This text analyzes the case of the Islamic veil in France as a symptom of a divided
society, which has been dragging on for several years. There are two divisions concealed
in one: the division between women and men, and the separation of the suburbs. Muslim women and girls wearing the veil have been branded as backward and as potential
enemies of the state, and the rift between the periphery and the centre has been construed
as the impossibility of assimilating Islam into the social milieu. The policy towards domestic Islam has become hysterical, and the stake in this conflict are Muslim women and
their clothing (the veil) as the topic and cause of conflict between two groups of men: the
Muslim community (which has been depicted as potentially extremist: them), and the
secular society (which is seen as the embodiment of the French Republic, and therefore
as correct: us). While this text is being translated, the passing of a law banning the integral veil, which covers the entire face, is expected any minute. The ban of the common
headscarf which covers only the hair has been in force for several years and it refers both
to underage schoolgirls and officials working with the general public.
Key words: suburb, France, Islam, womens movement, rebellion, sex, gender, colonialism, secularism
167
168
Jasmina Luki Adelina Sanez Espinosa

FEMINISTIKE PERSPEKTIVE
METODA PALJIVOG ITANJA1
Saetak: Ovaj rad (pr)ocenjuje vanost metoda paljivog itanja (close reading)
dok otvoreno stavlja u prvi plan rod kao centralni kritiki koncept. Cilj je da se
pokae da metod paljivog itanja nije ni najmanje neutralan, kao to se to uobiajeno smatra, niti da nije svojstven feminizmu zbog veze sa takozvanim formalistikim pristupima. Naprotiv, paljivo itanje moe da bude korisno sredstvo za
feministiku analizu kada se kombinuje sa drugim pristupima. U radu se posebno
istrauju naini na koje su tradicionalni metodi paljivog itanja bili preoblikovani, osnaeni i obnovljeni u procesu prilagoavanja potrebama i zahtevima feminizma i rodnih studija. Ilustrovaemo nae tvrdnje pomou kritikog uvida u razliite naine na koji su feministike kritiarke itale dela omiljena u feministikoj
kritici, kao to je to Dejn Ejr, i podvrgle ih metodu paljivog itanja iz razliitih
kritikih uglova.
Kljune rei: metod paljivog itanja, feministika perspektiva, feministika kritika, formalistiki pristupi, Dejn Ejr
Feministike metodologije su tradicionalno marginalizovale teorije paljivog itanja u kontekstu onih okvira tumaenja, kako su smatrale, koji su bili okrenuti ka
sociologiji. To favorizovanje drugih pristupa potire injenicu da se paljivo itanje temelji na tekstu, ali se ne ograniava na njega, i to, stoga, to ne samo metodologije paljivog itanja veoma zavise od kritikih koncepata koji uvek moraju
biti iri od ogranienog raspona samog teksta, nego i to su tradicionalni zastupnici metoda paljivog itanja uvek polazili od pristrasnih sudova i ideolokih
pretpostavki, koji su bili u osnovi njihovih takozvanih objektivnih interpretacija.
U uvodu prilino sveobuhvatne zbirke tekstova, posveene problemu paljivog itanja, Endru Du Bojs (Lentricchia DuBois 2003: 3) naglaava da Ne
postoji samo jedan uticajni manifest ili izjava koji insistiraju na samom terminu
kao jedinom imenu za neki poseban in. Ova antologija je organizovana tako
da u isto vreme iznova potvruje poetnu ukorenjenost prakse paljivog itanja
u novoj kritici, ali ide i dalje od toga, fokusirajui se u prvom delu na formalistiku kritiku tradiciju, a u drugom na ono to je usledilo nakon nje. Shvatajui
1
Prevela sa engleskog Aleksandra Izgarjan.
169
Jasmina Luki Adelina Sanez Espinosa: FEMINISTIKE PERSPEKTIVE ...
probleme metoda paljivog itanja u irem kontekstu kao pitanja o samoj prirodi
itanja uopte, urednici ove zbirke tekstova, Lentriija i Du Bojs, organizovali su
materijal tako da naglase da izvorna (a moda i najvanija) debata u knjievnoj kritici dvadesetog veka jeste debata izmeu formalistikih i neformalistikih
metoda odgovora na tekst (str. 1). Mnogo vanije od toga to njihovi napori
oigledno vode reafirmaciji formalnijih strategija itanja,2 jeste to to zbirka pokazuje do koje mere sam in itanja zavisi od postavljenih pitanja i od toga koliko
navodno objektivan metod paljivog itanja moe dovesti do veoma razliitih rezultata ako se primeni u drugaijim okvirima tumaenja. Stoga, zajedno sa
Rensomom i Bruksom kao osnivaima metoda paljivog itanja, ili Krigerom
i, kasnije, Lentriijem, kao kritiarima koji su dodatno razvili metod u tradicionalnijem smislu rei, u antologiji takoe nailazimo na lanke koji predstavljaju
poststrukturalistike strategije paljivog itanja (de Man i Bart), novi istorizam
(Galager i Grinblat), feminizam (Gilbert i Gubar, kao i Kosofski Sedvik), ili
postkolinijalnu kritiku (Baba), to jest, jedan broj pristupa koji se suprotstavljaju
itanju fokusiranom samo na tekst. Evocirajui istorijsku situaciju u kojoj je nova
kritika napravila zaokret od spoljanjih ka unutranjim modelima interptretacije,
Du Bojs istie da kontekst, termin koji e se vratiti u razliitim inkarnacijama
i proganjati pristalice nove kritike, u bilo kojem itanju neumitno evocira dvosmislenost, paradoks i ironiju, koji su u sreditu analize nove kritike (Lentricchia
DuBois 2003: 7-8). Stoga, njegov uvod, kao i cela antologija, stavlja teite
na kontekstualnost i istorinost bilo kojeg itanja, ukljuujui tu i formalistiko.
Vanost konteksta Du Bojs je proirio i dodatno razvio u radu Etika, kritika, paljivo itanje (2007), u kojem precizno ispituje koliko je formalizam nove
kritike bio udaljen ne samo od istorije i psihologije, ve i od etike, a zatim i to koliko isto unutranja moe biti praksa paljivog itanja nove kritike. Razvijajui
svoju tezu, on uspostavlja vezu izmeu estetike i etike, udaljavajui se, pri tom,
od unutranjeg i premoavajui jaz ka spoljanjem. Poziva se na Suzan Zontag,
koja citira Godarda: Moda je tano da se mora napraviti izbor izmeu etike i
estetike, ali nije nita manje tano da e, kakav god taj izbor bio, onaj ko bira
uvek nai ono to nije izabrao na kraju puta (DuBois 2007: 926). On naglaava
svoju tezu koristei enciklopedijski esej o analizi nove kritike, objavljen neposredno nakon njenog zenita, koji ukljuuje i sledei pasus: u praksi je, naravno,
metod esto okovan nekim nezavisnim skupom normi, moralnih ili drutvenih ...
pomou kojih kritiar povezuje pesmu sa irim poljem iskustva (str. 929).
2
To je ovde uinjeno na dva naina: insistiranjem na tome da formalistiko naslee neumitno stoji
iza novijih modela tumaenja, s jedne strane, i usredsreenou napora da se pokae da je ak i u
najkomplikovanijim verzijama nove kritike postojala neka vrsta razumevanja bliske uzajamne veze
izmeu teksta i drutvenog konteksta, s druge strane.
170
DISKURS I DISKURSI
Du Bojs eli da dokae da je linija koja razdvaja tekst i kontekst esto

tako tanka da je skoro nepostojea, i da je, stoga, i dolo do pokreta u modernoj
kritici u kojem su nova itanja metoda paljivog itanja ne samo mogua, ve i
neophodna. Zaista, kao to to ilustruje Du Bojs, termin je postao neto drugo,
te i kritiari ija bi se dela pre moglo smatrati dijametralno suprotnim tradicionalnom konceptu paljivog itanja koriste ovaj termin razliito. Gajatri Spivak
je, na primer, napisala lanak pod naslovom Paljivo itanje (2006), koji nam
sopstveno paljivo itanje Du Bojsa otkriva kao ironinu primedbu na kritiku
prolost koja nije u stanju da odgovori na sadanje potrebe. Ali Spivak nije ovde
samo ironina; ona koristi naslee modela paljivog itanja, koji pripada dekonstrukciji, kako bi otkrila kompleksne odnose izmeu ljudskih prava, jezika i problema prevoenja. Drugi primer pribliavanja naizgled suprotstavljenih pravaca,
kao to su pristupi postkolonijalizma i nove kritike, kao to naglaava Du Bojs,
jeste delo Ata Kvajsona (Quaison 2005) Neprekidne osobenosti: kalibracija
kao paljivo itanje. Ovo je naroito znaajno zbog toga to Kvajson namerno
koristi paljivo itanje kako bi itao drutveno, naglaavajui, kako zakljuuje
Du Bojs, da je knjievnost lokus iz kojeg moemo da uimo kako da se kritiki
postavimo prema stvarnoj heterogenosti koja i dalje postoji izvan knjievnosti,
te da knjievna kalibracija moe da bude itanje u kojem je ideja da postoji neto
izvan knjievnosti zamenjena idejom o odnosu izmeu knjievnog i drutvenog (DuBois 2007: 933).
Ako je postkolonijalizam u stvari ponovno itanje paljivog itanja, da
li feminizam ini to isto? Odgovor je da. Za poetak, pitanja kojima su se bavili nova kritika i feminizam uvek su se pribliavala upravo u onim takama u
kojima su se i razilazila. Obrazovanje kanona, na primer, jeste aspekt istorije
koji je duboko utisnut i u pristupe nove kritike i feminizma. Paljivo itanje je u
tradiciji nove kritike blisko povezano sa manje ili vie nekritinim prihvatanjem
zapadnog kanona u knjievnim studijama. Usredsreenost na kanon jeste jedna
od glavnih odlika feministike kritike tokom ezdesetih i sedamdesetih godina
prolog veka. To je takoe znailo odbacivanje kritike prakse koja je za sebe
tvrdila da se bavi univerzalnim znaenjem i da promovie univerzalne vrednosti
u knjievnosti. Programski tekst Sandre Gilbert ta ele feministkinje? Ili razglednica sa vulkana predstavlja dobru ilustraciju zahteva koje je feministika
knjievna kritika postavljala jo od najranijih dana: Kada kaem da moramo
iznova stvoriti nau istoriju, ... mislim na to da je moramo ponovo analizirati,
promisliti, napisati, revidirati, da moramo reinterpretirati dogaaje i dokumenta
koji je ine. (Gilbert 1985: 31-32).
Dobro je poznato da je tokom nekoliko decenija feministike kritike prakse, imperativ za revizijom imao veoma razliite oblike. Debata izmeu Suzan
171
Gubar i Robin Vigman o stanju umetnosti u feministikoj kritici veoma je indikativna ovde. Elen Runi se poziva na nju u Uvodu u delu Feministike knjievne
teorije kako bi ilustrovala suprotna vienja razliitosti u savremenoj teoriji. Dok
Suzan Gubar (1998; 1999) ezne za obnavljanjem nekadanjeg jedinstva u feministikim poduhvatima, koje je bilo vie fiktivno nego stvarno u bilo kojem periodu istorije pokreta, Vigman (1999a; 1999b) istie da je feministika teorija uspela
da ostvari svoj uticaj kroz kompleksnosti i diskontinuitete, kao i kroz unutranje
konflikte i razlike koji ne mogu da se prevedu u bilo koji ujedinjujui okvir. Elen
Runi podupire stav Robin Vigman, naglaavajui vanost ovog uticaja, sveprisutnost feministike kritike i teorije (Rooney 2006: 11-13). ari Benstok, Suzan Feris i Suzan Vuds u Priruniku knjievnog feminizma imaju slian pristup.
One naglaavaju razliitost pravaca feministike knjievne teorije i kritike tokom
proteklih decenija. Benstok, Feris i Vuds sastavile su kratak, ali veoma koristan
renik kljunih termina u feministikim knjievnim studijama. Paljivo itanje,
meutim, nije meu njima. Takoe nije navedeno u drugim renicima feministike teorije, prirunicima, studijama i popularnoj strunoj literaturi koji ponitavaju i ignoriu paljivo itanje (Armstrong 1992; Belsey 2002; Belsey Moore
1997; Eagleton 1991; Humm 1986; Moi 2002). Izgleda kao da paljivo itanje ne
zasluuje da bude ukljueno u njihov imperativ za reviziju, moda stoga to se
smatra da su njegova dominantna obeleja kompleksnost i antidrutveni aspekti.
im se odvoji od uskog teoretskog okvira nove kritike, paljivo itanje
kao metod, meutim, ostaje veoma potrebno orue u knjievnim i kulturnim studijama. Delo Robin Varhol je interesantna polazina taka u naem istraivanju
jer ona prilazi naratologiji kao posebnom obliku paljivog itanja, promoviui
metod i u knjievnim i u kulturnim studijama i insistirajui na tome da je za feministike naratologe paljivo itanje jo uvek trajno pitanje kako ulazimo u
novi vek (Warhol 2003: 25).
Moemo na slian nain da itamo rad Sare Mils i Pegi Kamuf: Za mnoga
feministika uenja i itanja, nae podozrivo itanje tekstova moe da poprimi
oblik paljivog itanja tvrdi Sara Mils, nadovezujui se na izjavu Pegi Kamuf
(Mills 1995: 15). Zaista, njih dve, prva sa stanovita stilistike, a druga dekonstrukcije, mogu da poslue kao primeri razliitih pristupa redefinisanju paljivog
itanja u modernim feministikim metodologijama.
Sara Mils predstavlja svoje shvatanje feministikog paljivog itanja u
lanku Znati svoje mesto: marksistika feministika stilistika analiza (1992).
Glavne ideje iz tog lanka su kasnije proirene u njenoj knjizi Feminsitika stilistika, koja se detaljnije bavi konkretnim strategijama interpretacije. Razvijajui feministiku verziju kontekstualizovane stilistike, ona zapoinje sa revizijom modela konteksta onako kako se on koristio u tradicionalnoj lingvistici. Po
172
DISKURS I DISKURSI
njenom miljenju, produkcija i recepcija teksta smatraju se delom konteksta, a

ne samo kontekstom produkcije (Mills 1992: 183). U feministikom modelu
teksta (Mills 1995: 31) kontekst je predstavljen kroz niz meusobno povezanih
kategorija i tekstualnih pretea, knjievnih konvencija, savremenih knjievnih
pravaca, grupa, izdavake prakse, drutveno-istorijskih inilaca i autora, te Stoga, tekstove odreuje iroki raspon pritisaka na procese njihove produkcije i recepcije, koji takoe imaju uticaj i na njihovu publiku i na proces stvaranja drugih
tekstova koji e tek uslediti (Mills 1992: 185). To, meutim, ne znai da je tekst
izgubio sredinju poziciju u procesu interpretacije. Sara Mils podvlai vanost
dominantnog itanja bez kojeg ne bi uopte postojao konsenzus u vezi s tim
ta tekst znai (str. 189). U isto vreme, na nain na koji se obraa itaocu, tekst
otvara prostor za suprotno itanje. Uvoenje koncepta suprotnog itanja omoguuje joj da stvori svoj model feministikog teksta.
Kada stavimo oba teksta u kojima Sara Mils razvija svoj pristup feministikom paljivom itanju jedan naspram drugog, postaje jasno da se ona u ranoj fazi
nadovezuje na tvrdnju Dudit Feterli da su ene esto prisiljene da se poistoveuju
s neim to im je suprotno, budui da se velik broj knjievnih tekstova obraa itaocu kao mukarcu. Postoje tri mogue pozicije koje ena-italac moe da zauzme:
moe da sledi dominantno itanje i samim tim da prihvati model enskosti koji je
stvoren u tekstu, da se poistoveti sa tekstom kao mukarac ili da zauzme odbrambeni stav, to jest, stav koji je izvan dominantnog itanja (Mils 1992: 198). U Feministikoj stilistici Sara Mils insistira na viestrukim pozicijama, sledei u tom smislu
argumente Duli Rinvkin i Tanje Modleski: Ono to se zahteva jeste kompleksnija
predstava toga od ega se sastoji itanje kao ena/mukarac, pri emu bi se uzeli
u obzir drugi faktori koji se ukrtaju sa rodom (Mils 1995: 79). Ipak, stvarni tekst
ostaje u sreditu ovog ispitivanja, budui da, to se tie same prakse, Sara Mils
razdvaja tri nivoa analize: rei, fraze/reenice i diskursa. U sva tri sluaja ona je pre
svega zainteresovana za rodne perspektive i za seksizam u jeziku. Sledei glavnu
pretpostavku lingvistikog determinizma da jezik stvara nau percepciju sveta
(Mils 1992: 84), ona ne samo to eli da razotkrije razliite naine na koje seksizam
funkcionie u jeziku, ve i da predloi strategije kojima bi mu se suprotstavili.
U vezi sa pristupom Pegi Kamuf, moramo se vratiti strategijama dekonstrukcije paljivog itanja, to jest, itajui s margine i briui granice koje postavljaju
pravi autorski potpis i institucija knjievne kritike. U tekstu na koji se Mils poziva, Kamuf koristi Pisma portugalske kaluerice3 kao primer, tekst koji je prvi put
3
Pisma portugalske kaluerice su strasna pisma ljubavniku objavljena anonimno u Parizu 1669.
koja su odmah postala senzacija i doivela 45 izdanja. Posluila su kao uzor u stvaranju anra sentimentalnog i epistolarnog romana. Autorstvo je bilo pripisivano Gabrijelu-Dozefu de la Vernjeu i
Marijani Alkoforado. (prim. prev.)
173
objavljen bez imena autora i ije je autorstvo bilo pod znakom pitanja i pripisivano
razliitim osobama tokom nekoliko vekova, prvo mukarcu, a onda eni.
Kao tekst bez jasno utvrenog imena autora, Pisma portugalske kaluerice
su idealan primer za tradicionalnu stilistiku ili jedan oblik paljivog itanja nove
kritike. Pegi Kamuf koristi tekst da pokae kako pol utie na navodno objektivne
pristupe svojstvene knjievnim istoriarima iz prolosti, kao i onima tokom pedesetih godina prolog veka kao to je Leo picer. Ona pokazuje da se ak i picerova
stilistika analiza, koliko god da je rafinirana, rukovodi istim principima patrijarhalne logike koja tradicionalno pripisuje majstorsko vladanje materijom mukarcima,
a sirova, neuglaena oseanja enama. Pegi Kamuf uspeva da ouva potovanje
prema picerovom znanju i vetinama, ali u isto vreme potpuno podriva ceo sistem
vrednosti na kojima se on temelji, sa njihovim prednostima mukom principu iznad
svega to moe da bude prepoznato kao ensko ili enstveno. Ona, meutim, ne
eli da bira na iju e stranu stati niti da sve svede na puku zamenu privilegovanja
jedne vrste itanja umesto druge Staviti potpis svesnu pripadnost tekstu, bez
obzira na to da li ga itamo ili piemo, znai pokuati ono to picer pokuava da
uini sa ovim esejem: da zadri neogranien tekstualni sistem, da uvede odreene
mere zatite izmeu te bezgraninosti i moi pojedinca da poima, da bude ta mo i
da spozna da ima tu mo (Kamuf 1980: 297). Brisanje imena autora ili autorke iz
teksta ukazuje, stoga, na inherentnu nestabilnost njegovog znaenja i otvara tekst
za razliite vidove subverzivnog itanja.
Pegi Kamuf na taj nain otkriva zato su dekonstruktivistiki metodi paljivog itanja sa naglaskom na viestrukom, neodreenom znaenju teksta, kompatibilni sa feministikim pristupima i zato su feministike teoretiarke koje su radile
u ovom okviru mogle da ga sveobuhvatno primenjuju. Diskusija o roditeljstvu
teksta u njenom lanku oigledno je odreena istorijskim kontekstom feministikih
debata o ulozi ene u knjievnosti i o nainima na koji ih patrijarhat iskljuuje iz
domena stvaralakog pisanja. Ona, stoga, dovodi u pitanje pretpostavku da pisati
znai stei oinstvo nad tekstom i radikalno menja tu tvrdnju: itati tekst koji je
napisala ena znailo bi itati ga kao da nema (odreenog) oca, kao da je, drugim
reima, nezakonit, kao da jedino majka polae pravo na njega, ali mu moe dati
samo pozajmljeno ime (Kamuf 1980: 298). Ali Pegi Kamuf ovde ne govori o eni
u biolokom smislu, u smislu seksualizacije autorkinog tela i identiteta; ona prevodi
problem domena itanja u italaku poziciju koju moe podjednako da zauzme bilo
ko, ali koja je subverzivna u odnosu na dominantnu logiku falocentrizma.
Naomi or u delu Detaljno itanje predlae jo jednu verziju paljivog itanja koja do izvesne mere koristi dekostruktivistiku tradiciju, ali i feministiku
estetiku, utemeljenu na praksi suprotstavljenog itanja. Elen Runi ovakvu estetiku naziva estetikom loih objekata (Rooney 2007: xiii) koja uvodi rod u studiju
174
DISKURS I DISKURSI
detalja u tekstu. Naomi or postavlja sledea pitanja: Da li je detalj svojstven enama? Da li su ene to jest enska bia koja su socijalizovane kao ene mnogo
dublje ukorenjene u svet imanentnosti nego mukarci, kao to mnogi mislioci, i
mukarci i ene, smatraju? Da li dela koja stvaraju umetnice sadre mnogo vie
domaikih i/ili ukrasnih detalja nego onih koje stvaraju umetnici? (Schor 2007:
116). Odgovori na ova pitanja naveli su je da u analizi ode dalje od detalja, tragajui za irim drutvenim i ideolokim kontekstom u kojem su ene prisiljene
da artikuliu svoju posebnu poziciju: ne postoji nijedan pouzdani dokaz koji bi
pokazao da je umetnost ena vie ili manje detaljna nego umetnost mukaraca
[.] Posebnost ena se ogleda u usmeranosti ka odreenom obliku idealizma
svojstvenog enama, enskom idealizmu koji eli da prevazie ne samo sladunjavi enski svet prozainih detalja, ve jo vie pogubnu surovost mukog nasilja
i unitavanja (str. 117) Ona se ovde udaljava od apstraktne filozofske i estetske
debate o prirodi detalja u knjievnim studijama i njegovoj ulozi u itanju, prelazei na veoma neposredno, drutveno utemeljeno itanje tekstova knjievnica i
knjievnika uzimajui u obzir neka konkretna dela patrijarhata.
Rad Naomi or ne predstavlja jedini primer u kojem paljivo itanje kao
metodologija doprinosi premotavanju jaza izmeu feminizma kao politikog
projekta i postmodernih pristupa kao to je dekonstrukcija. Premotavanje tog
jaza nekada se vezuje i za dela feministkinja, na primer za knjigu Feministika
metodologija: Izazovi i izbori (2002) Karoline Ramazanoglu i Denet Holand,
naroito za poglavlje Beg od metodologije? Uticaj postmoderne misli u feministikoj metodologiji. Sara Ahmed takoe baca svetlo na ovo preklapanje (Razlike
koje su bitne: Feministika teorija i postmodernizam 1999), samo to ona ide i
dalje od toga. U njenom pristupu ono to je bitno nije odnos izmeu feminizma i
postmodernizma, ve nain na koji je taj odnos konstruisan. Trebalo bi da feminizam odgovori postmodernizmu. Razlike koje definiu postmoderne konstrukcije prava, etike, ene, subjektiviteta itd. ono su to je bitno, a paljivo itanje
se koristi kao feministika metodologija koja pokazuje ove razlike. Sara Ahmed
navodi da Zapitanost nad onim to postmodernizam ini zahteva posveenost
paljivom itanju (str. 17). Kao i Du Bojs, ona insistira na tome da je ovaj pristup paljivom itanju stoga povezan sa etikom, sa metadiskursivnim pitanjem
ta ini neko itanje pravednijim od drugoga (str. 9).
Paljivo itanje postmodernih tekstova pomoglo je Sari Ahmed da dovede
u pitanje njihovu neodreenost. Ona se protivi itanju postmodernizma kao stanja
koje odlikuju uoptenost i ukljuenost i zahteva paljivo itanje razlika unutar
postmodernizma, pitajui se kakve su posledice za feminizam ako je pozicioniran
unutar ovog postmodernizma sklonog uoptavanju. Sara Ahmed odgovara tako
to primenjuje metod paljivog itanja na neke feministike tekstove i proglaa175
va transformacijsko feministiko paljivo itanje postmodernizma koje bi se

obraalo postmodernizmu kao feministika dela s ciljem destabilizacije oba termina, ukazujui na razlike koje su od sutinske vanosti, a koje se nalaze unutar,
a ne samo izmeu, ovih termina (Ahmed 1999: 15).
Sara Ahmed takoe koristi paljivo itanje kao metodologiju u svom pristupu feministikoj teoriji, pri emu tvrdi da kritiko itanje mora obratiti panju na autorizaciju izvesnih teorijskih tekstova u okviru akademskih krugova
(Ahmed 1999: 17). Paljivije i kritinije itanje autorizovanih teorijskih tekstova
podrava njenu politiku poziciju, transformie autorizaciju unutar akademskih
krugova i daje glas uutkanim feministikim naunim delima u ovom dijalogu
sa postmodernizmom. Cilj njenog paljivog itanja jeste da dovede do sledeih
rezultata:
Sudovi e biti preoblikovani u lokuse kritikog potencijala za feminizam: locirajui problem, na primer, na nain na koji su se postmoderni tekstovi bavili
etikom, ja u ponuditi alternativne naine na koje moemo da se pozabavimo ovim
pitanjima. U celom radu u krenuti od posebnog suda do uoptenijeg razmiljanja
o razlikama koje mogu biti od kljune vanosti za feminizam. Paljivo itanje
posebnih postmodernih tekstova omoguie mi, stoga, da opiem pre/oblikovanu
feministiku poziciju (Ahmed 1999: 20).
Naglasak u odnosu na paljivo itanje moe biti veoma razliit, u zavisnosti od

teorijskog okvira unutar kojeg deluje kritiar, kao i od posebnih pitanja koje postavlja. U usto vreme, to je metod itanja koji se uvek iznova vraa tekstu, bez
obzira na to koji problemi izvan teksta bivaju uzeti u obzir. Na taj nain, paljivo
itanje moe dovesti do veoma razliitih pristupa u knjievnim studijama, kao i u
studijama roda i seksualnosti.
Kako bismo ilustrovale navedene tvrdnje, sada emo dati pregled nekoliko
itanja romana Dejn Ejr, kanonskog feministikog teksta, sa naglaskom na nainima na koje su koriene strategije paljivog itanja u okviru razliitih okvira
tumaenja.
Jedno od ranih itanja Dejn Ejr, u kojem je paljivo itanje iskorieno kako bi se podrali posebni feministiki okviri tumaenja, bilo je delo Elejn
ovolter Njihova sopstvena knjievnost. Ona ita Dejn Ejr u skladu sa svojim
shvatanjem razvoja enske tradicije u Engleskoj, koju deli na tri faze: enstvenu,
feministiku i ensku (Showalter 1995: 13). Dejn Ejr pripada enstvenoj fazi
koju karakterie imitacija preovladavajuih modela dominantnih tradicija (str.
13), i sveobuhvatni enski realizam, iroko, drutveno oblikovano prouavanje
svakodnevice i vrednosti ena unutar porodice i zajednice (str. 29). Ali, kao to
primeuje, restriktivno obrazovanje i represivno uslovljavanje (27) uticalo je
na nain na koji ene piu, oteavajui im da u svojim delima prevaziu ogra176
DISKURS I DISKURSI
nienja koje im je drutvo nametalo. U svom itanju Dejn Ejr, Elejn ovolter
naglaava bogatstvo psiholokog portreta junakinje i inovativne strategije koje su
koriene da bi se to bogatstvo postiglo. Najuticajnija inovacija arlot Bronte jeste podela viktorijanske enske psihe na ekstremne komponente uma i tela koje
ona otelotvoruje u dva lika, Helen Berns i Berti Mejson. (113) Kao knjievni
likovi, i Helen i Berta funkcioniu na nivou stvarnosti, ali one su i potpuno razliite linosti, prenaglaena lica same Dejn Ejr, koje moraju da budu unitene da
bi oslobodile punu snagu i razvoj sredinje svesti, kako bi omoguile integraciju
duha i tela (str. 113). Budui da Elejn ovolter ita roman kao priu o odrastanju
i seksualnom sazrevanju u viktorijanskoj Engleskoj, Berta Mejson postaje za nju
interesantnija nego Helen Berns. Zato Bertu Mejson vidi kao predstavu neukroene, neobuzdane seksualnosti koja je bila uglavnom percepirana kao oblik ludila
kod ena, podupirui svoju tvrdnju nizom citata uglednih lekara koji su radili u
vreme kada je knjiga objavljena.
Elejn ovolter ita zaplet romana kao niz meusobno povezanih opisa zatvaranja ena, fokusirajui se na epizode koje potvruju taj stav. Ona zapoinje
analizu romana sa epizodom u kojoj je Dejn zatvorena u crvenu sobu, koja je
takoe prva u nizu mesta za disciplinovanje tela i uma ena koje imaju previe
energije i moda preterane seksualne prohteve. Sledi epizoda u kojoj je opisana
kola u Lovudu, onda Roesterovo imanje sa tavanom na kojem je zatvorena Berta Mejson kako bi pokazala ta se deava enama koje se usude da preu preko
zacrtanih granica.
Iza paljivog itanja Elejn ovolter romana Dejn Ejr nalazi se napad prvo
na patrijarhalne knjievne sile koje odraavaju viktorijanski koncept enstvenosti, a onda na okolnosti u kojima je enska seksualnost tabu koji moe da se izrazi
samo u metaforama bolesti i ludila, povezanih sa telom, kao to je metafora lude
ene na tavanu. Njen pristup pokazuje, na kraju, da se ona stalno vraa temi kanjavanja i prebacivanja enske seksualnosti u domen telesnog u viktorijanskoj
kulturi.4
Predstave u knjievnosti koje stoje iza drutvenog ugnjetavanja ene u viktorijanskom dobu takoe inspiriu ginokritiko paljivo itanje romana Dejn Ejr
koje nalazimo u delima Adrijen Ri i Sandre Gilbert. Esej Adrijen Ri Dejn Ejr:
Izazovi ene bez majke ve je postao klasika. Njeno paljivo itanje prati njeno
interesovanje za majinstvo, odgajanje i potragu za enskim identitetom. Ona
smatra da je naracija u Dejn Ejr obeleena brojnim trenucima izazova za enu
koji je teraju u ludilo, da se zaljubi ili postane samodestruktivna, kojima Dejn,
bez majke i bez moi, moe da odoli i da ih prevazie samo uz pomo suprotnih
4
Elejn ovolter se vraa ovom problem nekoliko puta u kasnijim radovima kao to su enska bolest: ene, ludilo i kultura (1985); Histerija nakon Frojda (1993) ili (H)istorije (1997).
177
obrazaca snanih ena u kojima ima podrku i koje, stoga, deluju kao surogat
majke i uzori koji joj pomau da se razvije i postane nezavisna.
Adrijen Ri paljivo ita roman tako to uvodi dve debate od sredinje
vanosti za ranu feministiku knjievnu kritiku drugog talasa: strast i ludilo u
enskoj knjievnosti. Stoga, po njenom miljenju, Berta takoe funkcionie kao
Dejnin alter ego, strastan do te mere da se granii sa ludilom, predstavljajui
viktorijansku dihotomiju izmeu slobode izraavanja seksualne elje koja vai
za posrnule ene, a zabranjena je udatim enama. Ona zakljuuje svoju analizu
time to predlae sopstveno itanje enskog osloboenja u kojem arlot Bronte
na kraju kastrira patrijarha, Roestera, i stavlja ga u istu ravan sa enom koja
uspeva da zadri svoje poimanje sopstvenog identiteta tokom celog ovog romana
o obrazovanju (bildungsromana). Konani brak je, stoga, nastavak junakinjinog
stvaranja sebe same (Rich 1979: 483).
lanak Sandre Gilbert o Dejn Ejr, ukljuen u knjigu Luda ena na tavanu
koju je napisala sa Sandrom Gubar (1978), verovatno je jedna od najuticajnijih
analiza ovog romana. U lanku Dijalog sa sobom i duom: putovanje skromne
Dejn,5 Sandra Gilbert koristi roman kako bi u isto vreme ilustrovala dve najvanije teme kojima se bavi: kanonizaciju knjievnosti koju piu ene i razliku u
diskursima ena. Zakljuana Berta postaje sredinja metafora za uklanjanje ena
iz knjievne tradicije i takoe za palimpsestinu prirodu enskog pisma. Na kraju
krajeva ovaj roman je, po njenom miljenju, jednostavno najbolji primer tekoa
sa kojima svaka ena mora da se uhvati u kotac u patrijarhalnom drutvu: ugnjetavanje, izgladnjivanje, ludilo i, povrh svega, tajni dijalog sa sobom i svojom
duom (Gilbert 1979: 484), igra izmeu racionalne Dejn i njenog iracionalnog
alter ega Berte Mejson, u kojem tavan slui kao kompleksna taka u kojoj se
saimaju razliiti aspekti njihovog sukoba. Patrijarhat ispoljava svoju mo kroz
Roesterovo iskustvo u domenu seksualnosti koje drutvo obavija misterijom i
upravo ovo superiorno znanje podriva mogunost da Dejn bude jednaka sa njim.
itanje koje Sandra Gilbert primenjuje podjednako je oslobaajue kao i itanje
Adrijen Ri, sa zakljukom da je postepeno buenje Dejn i shvatanje sopstvenih
potreba ono to dovodi do braka dva uma.
Sandra Gilbert (1998) vraa se Dejn Ejr kao odrazu enske seksualnosti
u viktorijanskom periodu dvadeset godina kasnije u lanku Dejn Ejr i tajne pomamnog voenja ljubavi. lanak poinje pozivanjem na svoje ranije strasno itanje romana kao primera kako je knjievno u isto vreme lino i politiko (str. 2),
parafrazirajui tako uveni moto drugog talasa. Sada smatra da njena fascinacija
romanom proizilazi iz onoga to vidi kao do kraja posveenu analizu viestrukih
5
Aluzija na roman religiozne sadrine Poklonikovo putovanje Dona Banjana objavljeno 1678.
(prim. prev.).
178
DISKURS I DISKURSI
drama seksualnosti (str. 5) tako da naracija arlot Bronte dramatizuje pomamnu

udnju ne samo za politikom jednakou, ve i za jednakou elje (str. 5). Za nju
ovaj roman doprinosi javnom ispoljavanju potrebe za jednakim pogledu na ensku
seksualnost, a luda ena je sada u potpunosti odreena kao metafora za neobuzdanu seksualnost koja bi bila veoma opasna za ustanovljenu vladavinu patrijarhata u
viktorijanskom periodu: Iz ove perspektive, tajna na tavanu nije samo bes i pobuna arlot Bronte protiv potinjavanja ena, ve takoe njeno intuitivno znanje
da se koreni drutvenog sprovoenja takve potinjenosti nalaze u rasprostranjenim
strahovima i udnjama koje mogu, da se pretvore u nezajaljivu i smrtonosnu seksualnu glad (str. 10).
Seksualnost kao neto to treba itati meu redovima u nekim viktorijanskim romanima u sreditu je jo jednog paljivog itanja Dejn Ejr, koje je nastalo 1978. u marksistiko-feministikoj knjievnoj zadruzi (The Marxist-Feminist
Literature Collective), koju su inile Kora Kaplan, Meri Dejkobus i Miel Beret
izmeu ostalih. Njihovi pristupi romanu Dejn Ejr, koji su bili deo ireg doprinosa analizi enske knjievnosti devetnaestoga veka, fokusirali su se na Maerejev
koncept neizreenog koji nalaze u problemu viktorijanske seksualnosti. One
predlau interesantno itanje ovog romana u skladu sa antagonistikim silama
koje deluju kao pogon u potrazi Dejn za sistemom podrke, porodinom strukturom, za otvorom u tabuisanom subjektu zakljuanom na tavan, Pandorinom
kutijom iz koje je osloboen enski libido (1978: 119). Dejn Ejr, po njihovom
miljenju predstavlja pobunu enske seksualnosti i ulazak u knjievnost, tako
da, mada se ini da je kraj potvrda ozakonjenog sistema, neizreeno u celom
romanu predstavlja aktivan napor autorke da uvede enu kao seksualni subjekt u
okvir viktorijanskog sistema.
Posebno uticajan tekst o Dejn Ejr Gajatri Spivak predstavlja komparativnu analizu tri teksta koje su napisale ene. Ona spaja kritiko itanje romana
arlot Bronte i iroko Sargako more Din Ris, koji, kako navodi, mogu kao
kreativno ponovno pisanje ili nova inskripcija Dejn Ejr takoe biti neka vrsta
paljivog itanja romana arlot Bronte. Naporedo sa ova dva romana, Spivak
takoe ita roman Frankentajn, autorke Meri eli, kao analizu ak dekonstrukciju procesa uvoenja kolonizovanog prostora u evrocentrini svet (eng.
worlding) kao to je onaj u Dejn Ejr (Spivak 1985: 798).
Gajatri Spivak se usredsreuje na tampanu knjigu, koristei dekonstruktivistiko naslee paljivog itanja, ali ga i pomera napred tako to ga stavlja u
postkolonijalni teorijski okvir. Prema njoj, problem u romanu nije toliko u tome
to arlot Bronte reprodukuje aksiome imperijalizma koji su bili deo perioda u
kojem je ivela, ve u tome da nijedna feministika kritiarka koja je interpretirala roman nije dovela u pitanje relevatnost te logike. Stoga, koliko god da se njena
179
analiza striktno fokusira na roman, cilj joj je da u isto vreme bude u dijalogu sa
brojnim drugim feministikim itanjima.
Gajatri Spivak (1985: 801) se fokusira na Bertu Mejson kao lik koji stvaraju
aksiomi imperijalizma. U tom smislu, Berta Mejson nije dvojnica Dejn, ve lik
koji pokazuje da se iza njenog poduhvata da stvori sopstvenu nuklearnu porodicu
takoe nalazi vei poduhvat stvaranja due koje prevazilazi puku reprodukciju
(str. 802). Viena na taj nain, pria Berte Mejson povezuje se sa priom Sindona
Riversa, to je drugo glavno mesto u nainu na koji ona ita roman. Ona naglaava da je Sindonu dat vaan zadatak da zakljui tekst romana tako da na kraju
romana alegorijski jezik hrianske psihobiografije pre nego tekstualnost konstituisane i naizgled privatne gramatike kreativne imaginacije, koju smo primetili na
poetku romana oznaava zatvorenost imperijalistikog projekta za takav feministiki scenario koji je tek u fazi nastajanja (str. 803). Drugim reima, imperijalistiki projekat je ono to ostaje neupitno u romanu Dejn Ejr, to ga spreava da
razvije feministiki potencijal. A upravo je kritika tog imperijalistikog projekta u
ponovnom pisanju romana ega se poduhvatila Din Ris ono to omoguava kritiki pristup patrijarhatu u irokom Saragakom moru.
Nadovezujui se na Gajatri Spivak, Suzan Mejer (1996) takoe predlae
postkolonijalno itanje Dejn Ejr, ali prepoznaje u romanu arlot Bronte kompleksniji pristup problemu rase, klase i roda, to takoe znai britanskom imperijalistikom projektu. Ona tvrdi da je ono to odlikuje Dejn Ejr nije neosporena
ideologija imperijalizma kao to smatra Gajatri Spivak, ve ideologija imperijalizma koja jeste dovedena u pitanje a onda potvrena na interesantne i prosvetljujue naine. (Meyer 1996: 66). Stav Suzan Mejer je da je kritiki pristup
imperijalistikom projektu strukturno ugraen u roman i da se javlja u takama u
kojima se prelamaju problemi rase, klase i roda. U svom detaljnom itanju teksta,
ona naglaava dvostruki rasni identitet Berte Mejson, koja postaje crna, kako se
pria razvija, u nizu detalja koji naglaavaju njenu tamnu put, crnu kosu i udne
crte lica. Berta predstavlja crne rase u [britanskom] kraljevstu, naroito afrike
robove i omoguava im da postoje kao ljudska bia, to doprinosi slikovitosti metaforike upotrebe rase u romanu (str. 72), to je oigledno povezana sa problemima roda i klase. Suzan Mejer ukazuje na brojna mesta u romanu gde su opisi
ropstva iskorieni da bi se skrenula panja itaoca na degradiran poloaj Dejn
Ejr u odnosima sa porodicom koja ju je usvojila, u koli u Lovudu, naroito u
odnosu sa Roesterom, i to ne samo tokom perioda dok je bila guvernanta. Otuda
se paljivo itanje Suzan Mejer usredsreuje na posebne scene, na jezik koji je
korien i na naratorkin odnos prema onome to opisuje.
U pogledu naracije o Sindonu, Suzan Mejer se u svom itanju suprotstavlja Gajatri Spivak. Koristei ponovo paljivo itanje, ona istie kako naratorka,
180
DISKURS I DISKURSI
to jest Dejn Ejr, negativno opisuje Sindona, to, po njenom miljenju, moe
da se prevede kao njena kritika njegovog imperijalnog projekta (Meyer 1996:
87-89). Ona takoe smatra da je roman dvosmislen u ovom pogledu reenje
za kolonijalne odnose se ne nudi mada na kraju Roester biva kanjen i zbog
figurativnog porobljavanja ena i zbog sticanja kolonijalnog bogatstva (str. 91).
Dejnina sopstvena imovina, koja joj omoguava da kae: Ja sam sama sebi
gospodarica, takoe je zasnovana na kolonijalnim odnosima moi i imperijalistikim stavovima koji proimaju celo drutvo i svakodnevne radnje (ovde simbolino predstavljene kao indijsko mastilo i marokanski novanik). Upravo
zbog toga kritici imperijalizma na kraju romana jedino nedostaje zaokruenost
(Meyer 1996: 93-95).
Rouzmari Buikema prua detaljnu kritiku analizu tekstova Gajatri Spivak
i Suzan Mejer u pregledu feministikih itanja Dejn Ejr, bavei se pre svega
nainima na koje su feministike kritiarke prile problemima roda, klase i etniciteta, kao i njihovim preklapanjima. Ona ukazuje na promenu stava u pogledu
shvatanja i tumaenja feministikih potencijala romana koji su nekritiki hvaljeni
tokom sedamdesetih godina prolog veka da bi kasnije bili dovedeni u pitanje nakon objavljivanja teksta Gajatri Spivak i kritikih reakcija koje je on izazvao. Rouzmari Buikema detaljno analizira argumente brojnih kritiara ne elei da im se
suprotstavlja, ve da pokae na koje naine svaki pojedinani okvir stvara nove
znake iskljuivanja i implicira druge znake ukljuivanja u interpretaciji Dejn
Ejr, takoe pokazujui da razliita itanja ne iskljuuju jedna druge. Naprotiv,
svako novo itanje doprinosi dubljem razumevanju rodnog identiteta belaca iz
srednje klase (Buikema 1999: 47).
Zakljuak Rouzmari Buikema takoe je relevantan za ono to smo ovde
eleli da pokaemo dajui pregled feministikih itanja Dejn Ejr: navedeni primeri pokazuju da paljivo itanje u velikoj meri zavisi od irih okvira tumaenja.
Ono ne moe da iskljui kontekst niti izvestan broj posebnih problema koji se
tiu stava itaoca. Svaka od pomenutih feministikih kritiarki paljivo ita tekst
iz sopstvenog drutvenog i kritikog ugla gledanja, bilo da se radi o bavljenju
enskom knjievnom tradicijom i osloboenju tabuisane seksualnosti, to su bile
aktuelne teme tokom sedamdesetih godina prolog veka; ugnjetavanju koje sprovode imperijalne sile, to je bila aktuelna tema tokom osamdesetih, ili integrativnim pristupima rasi, klasi i rodu, koji su bili aktuelni tokom devedesetih godina
prolog veka. Slina upotreba paljivog itanja koju vidimo kod ovih kritiarki
dokazuje ne samo da paljivo itanje moe da se iskoristi kao osnova za suprotstavljeno itanje, ve moe i da premosti jaz izmeu raznolikih modela itanja.
181
LITERATURA
Ahmed, Sara (1998). Differences that Matter: Feminist Theory and Postmodernism. New York/Cambridge : Cambridge University Press.
Amstrong, Isobel (1992). New Feminist Discourses: Critical Essays on Theories
and Texts. London : Routledge.
Belsey, Catherine (2002). Critical Practice. London : Routledge.
Belsey, Catherine Jane Moore (1997). The Feminist Reader: Essays in Gender
and the Politics of Literary Criticism. Oxford : Blackwell.
Benstock, Shari Susan Ferris Susanne Woods (2002). A Handbook of Literary
Feminisms. New York/Oxford : Oxford University Press.
Buikema, Rosemarie (1999). From Literary Criticism to Cultural Studies: configurations of Gender, class, and Ethnicity in Charlotte Bronts Jne Eyre. In
Differenzen in ds Geschlechterdifferenz Differences within Gender Studies:
Aktuelle Perspektiven der Geschlechterfotschung (eds. K. Rttger, H. Paul).
Berlin : Erich Schmidt Verlag: 34-48.
DuBois, Andrew (2003). Introduction. In Close Reading: The Reader (eds. F.
Lentricchia, A. DuBois). Durham/London : Duke University Press: 1-40.
DuBois, Andrew (2007). Ethics, Critics, Close reading. University of Toronto
Quarterly: A Canadian Journal of the Humanities. 76:3 (Summer): 926-36.
Eagleton, Mary (1991). Feminist Literary Criticism. London : Longman.
Eagleton, Terry (1983; 1994). Literary Theory. An Introduction. Oxford/Cambridge : Blackwell.
Gilbert, M. Sandra (1979). A Dialogue of Self and Soul: Plain Janes Progress. In
Jane Eyre. A Norton Critical Edition. (ed. R. J. Dunn). New York/London :
W. W. Norton: 483-90.
Gilbert, M. Sandra (1985). What do Feminist Critics Want? A Postcard from the
Volcano. In The New Feminist Criticism. (ed. E. Showalter). New York : Pantheon Book: 29-45.
Gilbert, M. Sandra (1998). Jane Eyre and the Secrets of Furious Lovemaking.
Novel: A Forum on Fiction. 31: 3: 351-72.
Gubar, Sandra (1998). What Ails Feminist Criticism? Critical Inquiry 24: 4
(Summer): 878-902.
Gubar, Sandra (1999). Notations in Medias Res. Critical Inquiry 25: 2 (Winter):
380-396.
Humm, Maggie (1986). Feminist Criticism: Women as Contemporary Critics.
London : Harvester.
Kamuf, Peggy. (1980). Writing Like a Woman. In Women and Language in Literature and Society. (eds. R. Borker et al.). New York : Praeger Publishers.
182
DISKURS I DISKURSI
Lentricchia, Frank Andrew DuBois (eds.). (2003). Close Reading: The Reader.
Durham/London : Duke University Press.
The Marxist-Feminist Literature Collective (1978). Womens Writing: Jane Eyre.
In A Practical Reader in Contemporary Literary Theory. (eds. P. Brooker, P.
Widdowson). London/New York : Prentice Hall/Harvester Wheatsheaf: 112120.
Meyer, Susan (1996). Indian Ink: Colonialism and the Figurative Strategy of
Jane Eyre. In Imperialism at Home. Ithaca/London : Cornell University Press.
Mills, Sara (1995). Feminist Stylistics. London/New York : Routledge.
Mills, Sara (1992). Knowing your Place: A Marxist Stylistic Analysis. In Language, Text and Context. Essays in Stylistics. (ed. M. Toolan). London: Routledge: 182-207.
Moi, Toril (2002). Sexual/textual Politics: Feminist Literary Theory. London :
Routledge.
Quaison, Ato (2005). Incessant Particularities: Calibrations as Close Reading.
Research in African Literatures. 36:2: 122-31.
Ramazanoglu, Caroline Janet Holland (2002). Feminist Methodology. Challenges and Choices. London : Sage.
Rich, Adrienne (1979). Jane Eyre: The Temptations of a Motherless Woman. In
Jane Eyre. A Norton Critical Edition. (ed. R. J. Dunn). New York : W. W.
Norton: 469-82.
Rooney, Ellen. (2006). Feminist Literary Theory. Cambridge, UK/New York :
Cambridge University Press.
Rooney, Ellen (2007). Foreword: An Aesthetics of Bad Object. In Naomi Schor,
Reading in Detail. New York/London : Routledge: xiii xxxv.
Schor, Naomi (2007). Reading in Detail. New York/London : Routledge.
Showalter, Elaine (1977; 1995). A Literature of Their Own. London: Virago Press.
Spivak, Gayatri Chakravorty (1985; 1993). Three Womens Texts and a Critique
of Imperialism. In Feminisms: An Anthology of Literary Theory and Criticism. (eds. R. Warhol, D. Price Herndl). New Brunswick, NJ : Rutgers University Press: 789-814.
Spivak, Gayatri Chakravorty (2006). Close Reading. PMLA 121: 5 (October):
1608-1617.
Warhol, Robyn (2003). Having a Good Cry: Effeminate Feelings and Pop-Culture Forms. Columbus : The Ohio State University Press.
Warhol, Robyn Diane Price Herndl (1997). Feminisms: An Anthology of Literary Theory and Criticism. New Brumswick, NJ : Rutgers University Press.
Wiegman, Robyn (1999a). What Ails Feminist Criticism? A Second Opinion.
Critical Inquiry. 25: 2 (Winter): 362-379.
183
Wiegman, Robyn (1999b). Feminism, Institutionalisation, and the Idiom of Failure. Differences 11/3: 107-136.
Jasmina Luki Adelina Snchez Espinosa

FEMINIST PERSPECTIVES ON CLOSE READING
Summary
This article re/evaluates the importance of close reading while openly foregrounding gender as a central critical concept. It sets out to show that far from being neutral as conventionally assumed, or alien to feminism because of its connection with so called formalist
approaches, close reading can be a useful tool for feminist analysis when combined with
other approaches. The article moves on to investigate how the traditional methods of
close reading become modified, invigorated and renewed when adapting to the needs of
feminist and gender methodological claims. We will illustrate our points with a critical insight of the various ways in which a feminist favorite such as Jane Eyre has been closely
read by feminist scholars from a number of different critical positions.
Keywords: methods of close reading, feminist perspectives, feminist criticism, formalistic
approach, Jane Eyre
184
Vesna Polovina
UNIVERZALNO I SPECIFINO
U ANTROPOLINGVISTICI RAZGOVORNOG JEZIKA
Saetak: Tradicionalno se u razmiljanjima o odnosu jezika i kulture razmatra
kako leksiki i gramatiki sistemi pojedinanih jezika reflektuju kulturu. U radu
se zalaamo za pristup koji na prvo mesto stavlja pragmatiku i diskurs, a posebno svakodnevne razgovore meu govornicima jednog jezika, kao najreferentniji okvir za takva razmatranja. Univerzalno treba traiti u sposobnosti govornika
da svakodnevno prenose elemente kulture jedne drugima, a to je relativno zanemaren, pa ipak vaan aspekt antropolingvistikih izuavanja, koji podrazumeva
obraanje panje na specifine signale isticanje ponavljanjem, reformulacijama
smisla, diskursnim signalima i sl.
Kljune rei: antropolingvistika, razgovorni jezik, pragmatika, diskurs, diskursni
signali
Danas u politikom i drutvenom miljeu globalnog sela ideoloki preovladava

proklamovana tenja za multikulturnim razumevanjem i multilingvalnom komunikacijom. Ako je to ideal, postoji potreba za preispitivanjem da li postoji
zajedniko, a trebalo bi, to povezuje sve ljudske jezike i kulture ili smo mi, pre
svega, i u velikoj meri, razliiti. Kako se to odraava na lingvistiku? Kakav je
stav savremene lingvistike? Nae shvatanje koje emo izloiti u ovom radu jeste
da se jezik i kultura prepliu, to smatramo nespornim, ali da jo uvek nije dovoljno iskorien bazini tip diskursa u svakom jeziku, u kome uestvuju svi i svaki
govornik jednog jezika, a to je u svakodnevnim razgovorima.
Odnos jezika i kulture u lingvistici. Pitanjem odnosa jezika i kulture bave
se mnoge discipline u drutvenim naukama: lingvistika, antropologija, etnologija, sociologija, psihologija, itd. I jedan i drugi fenomen imaju, bez obzira kakva
odreenja dobijaju u literaturi, vanu ulogu u ljudskom ivotu. Takoe, i jezik
i kultura mogu se posmatrati i izuavati u razliitim kontekstima i sa razliitih
aspekata. Ne udi onda, to se pitanja odnosa jezika i kulture, kao i odnosa univerzalnog i posebnog u njima stalno preispituju. Naveemo jedan noviji primer
iz lingvistike literature.
U svom lanku The myth of language universals: Language diversity and
its importance for cognitive science, Nikolas Evans i Stiven Levinson (Evans
185
Vesna Polovina: UNIVERZALNO I SPECIFINO U ANTROPOLINGVISTICI ...
Levinson 2009: 431) tvrde da je univerzalna obeleja (recurrent patterns) u jeziku

bolje objasniti kao stabilna graditeljska reenja koja se povinuju viestrukim arhitektonskim ogranienjima, ali reflektuju kulturno-istorijske faktore i ogranienja
ljudske kognicije. Odnosno, oni insistiraju na tome da je jezik bio-kulturni hibrid,
proizvod intenzivne koevolucije gena i kulture u poslednjih dvesta do etiristo hiljada godina. Iako je njihova argumentacija usmerena ka osporavanju poimanja
generativista da su razlike meu jezicima povrinske, a sutina univerzalna, te ironino sumiraju shvatanja generativista da samo struno oko lingviste strunjaka
moe da uoi dubinsku univerzalnost u svim jezicima, njihova argumentacija se
zasniva na tumaenju gramatikih pojava: vrstama rei, konstituentskim strukturama, fonolokim sistemima i slino. Iako na nekoliko mesta napominju da semantika i pragmatika, kao najblie kogniciji, zavise od kulturolokih utemeljenosti
jezika, njihovi primeri, argumenti i kontraargumenti ipak se svode na tradicionalne
kategorije gramatike. Upotreba jezika, diskurs i pragmatika kljuni su uzroci ili bar
okviri koji utiu na te lingvistike sisteme, ali centralna tema njihove rasprave ipak
su razliitosti u gramatikoj strukturi meu jezicima.
Drugi, po naem miljenju, vaan izvor podataka i shvatanja za nau temu
je knjiga Alesandra Durantija Linguistic Anthropology (Duranti 1997), u kojoj
je dat izvrstan i obiman pregled dodirnih taaka jezika i kuture u antropolingvistikoj literaturi. Zanimljivo je da i ovde, pored obilja podataka, dominiraju nastojanja istraivaa odnosa jezika i kulture da kroz leksiku i gramatiku pojedinih
jezika pokau splet razliitih jezikih i kulturnih meusuobnih uticaja. Na kraju,
gotovo da nema pojave na bilo kom jezikom nivou koji su lingvisti analizirali a
da to ne moe da se uvrsti u antropolingvistiku tematiku.
Tako proizlazi da sve ime se bave lingvisti: fraze, idiomi, poslovini izrazi, ali i morfoloko-derivacioni, morfsintaksiki, semantiki i svaki drugi plan jezika dobijaju ili mogu dobiti svoje kulturoloko tumaenje. Naravno, ini nam
se nespornim da kultura moe da se ispolji na mnogim planovima jezikog izraza. Moemo ak manje ili vie eksplicitno da pokuamo da promenom jezikog
izraza promenimo i kulturna shvatanja. Svedoci smo nastojanja da se u jeziku, iz
kulturolokih razloga, upotrebljavaju enski oblici za imena profesija (biolokinja biolog). Derivaciona morfologija e nam to dopustiti u nekim sluajevima,
ali u nekim ne. Ako pogledamo isti tvorbeni model primenjen na leksemama ovek i ena: oveuljak, enica i oveina, enetina, jasno je da je malo kada je
u pitanju ena pozitivno, a za mukarca negativno i obrnuto. Na osnovu jednog,
relativno malog broja primera nije lako utvrditi da li jezik samo reflektuje nae
kulturoloke stavove ili i utie na njih i nae miljenje u sapir-vorfovskom smislu.
Postavlja se pitanje kako odrediti ta je sutinski odraz kulture u jeziku, i na koji
nain se njihova veza uopte moe utvrditi i analizirati.
186
DISKURS I DISKURSI
Time se bave mnogi u okviru antropoloke lingvistike. Duranti (1997) navodi i one ee isticane primere, poput naina pozdravljanja, oslovljavanja u
razliitim kulturama i jezicima. Pominje i poznate primere iz korejskog i japanskog u kojima postoji honorifika konjugacija sa posebnim afiksima za neformalne, prijateljske, neutralne odnose i odnose uvaavanja, kao i druge primere
humilitativnih i egzaltivnih oblika glagola u jo nekim jezicima (Duranti, 1997:
178). To su samo neke od mnogih prevashodno gramatikih pojava koje se dovode u vezu sa kulturolokim (sociolingvistikim) obelejima jedne zajednice, a
na tim razlikama i slinostima baziraju se i mnoga tipoloka istraivanja jezika.
Moda novi polet u tom smislu daje kognitivna semantika koja se bavi
konceptualizacijom, smatrajai da je ona i bioloki i kulturno uslovljena. Ponovo
su u centru panje i u lingvistici frazeologizmi i leksike kolokacije. Na primer,
isti autor (Duranti) prikazuje istraivanje konceptualizacije SRCA u kineskoj kulturi i jeziku, koja se uoptava u metafore: the heart is a container [srce je kontejner (sadriva)], the heart is the ruler of the body [srce je vladar tela] i the
heart is the house of all emotional and mental processes [srce je kua svih emocionalnih i mentalnih procesa]. Poredei isti koncept u srpskom i ruskom, Milana
Radi-Dugonji (1999: 209-210) istie da je srce takoe sadriva (po njenoj
terminologiji getalt) u oba ova slovenska jezika, i da je srce centar ljubavi
i emocija, ali da u srpskom jeziku, odnosno u okviru srpske jezike linosti
ima znatno izraeniju lokalizovanost sposobnost seljenja ... u poreenju sa
ruskim. Iako su veoma znaajna za istraivanja leksikoloke semantike razliitih
jezika, iz ovakvih istraivanja esto se izvode zakljuci o razliitim pogledima
na svet koje imaju razliite kulture, a sve to na osnovu analize jezikih formi i
izraza.
Meutim ako ova, inae sasvim legitimna istraivanja u lingvistici proirujemo na shvatanje o odnosu jezika i kulture, postavlja se pitanje kakvom vrstom
zaljuivanja dolazimo recimo, od skupa analiziranih kolokacija, to je osnova ovakvih tvrdnji, do uoptavanja o kulturno obeleenom shvatanju nekog opteg koncepta, te onda to proglaavamo obelejem date kulture. Da li je taj postupak u redu?
itajui takvu literaturu, naime, iznenadimo se ponekim specifinim obelejima pojedinih kultura, jer lako moemo da pronaemo i drugu kulturu u kojoj
je to takoe specifino. Tako Duranti navodi da je u jednom kulturnom modelu
u Africi (afriki engleski) u vezi sa korupcijom utvrena razlika izmeu onoga
to je illegal i onoga to je illegitimate. S obzirom da smo pre nekoliko godina sluali u javnom, politikom diskursu Srbije veoma esto o razlici izmeu
nelegitmnog i nelegalnog, lako moemo posumnjati da su u pitanju vrlo globalni
i savremeni politiki izrazi koji imaju odreenu, politiki korisnu i prilino univerzalnu funkciju.
187
Smatramo da se jezikim pojavama i utvrivanju njihove veze sa kulturnom sredinom mora pristupati mnogo opreznije. Na primer, vlastita imena mogu
biti kulturoloki veoma specifina, i to dobro oseamo kada treba zapamtiti strana imena, na primer kineska, korejska, ali ponekad i imena u nama srodnijim
jezicima. S druge strane, mogue je da njihova upotreba u jeziku, u diskursu, u
komunikaciji, moe da pokae mnogo vie slinosti na primer, upotreba vlastitih imena je bitna kao uvod u participantske uloge u datom diskursu, kako bi se
to nazvalo savremenim semantikim terminima. I u naoj analizi razgovornog
jezika (Polovina 1986) na vie jezika utvrdili smo takoe da apelativi i vlastita
imena u referencijalnoj ulozi imaju znaajnu ulogu u odravanju interpersonalne
i tekstualne kohezije u razgovoru. Ili na primer, upotreba linih zamenica engleski jezik zbog svoje gramatike strukture imae mnogo uestaliju upotrebu linih
zamenica nego srpski, italijanski i njima slini jezici. Da li se na osnovu toga
moe zakljuiti da je individualnost ili odgovornost ili neto slino vanije u anglosaksonskoj kulturi, a u naim kulturama manje bitna? Mislim da ne moemo.
Pored ovog opteg stava, da jeziki sistem u nekim svojim aspektima moe
da bude ogledalo kulture, ali ne u svakom svom elementu, i da ne postoji direktna implikacija izmeu date jezike osobine i kulturolokog uoptavanja, postoje
jo neki teorijski razlozi zbog kojih smatramo da je za odnos jezika i kulture
veoma bitno izuavati ne jezik kao statian sistem, ve pre svega kao jezik u
upotrebi. To su sledei razlozi:
1 Nacionalno ili etniko kulturno bie nije mogue rvsto delimitirati, a jo
manje svaku zabeleenu jeziku pojavu uoptavati na celokupnu kulturu. Jezika zajednica moe imati veoma malo lanova, jedna porodica, ili samo
deo porodice moe da ima karakteristine izraze. Tako se ime ika Slika za
veinu govornika koji ive u Beogradu odnosi na linost iz javnog ivota,
danas verovatno zaboravljenu, ali koji je dobio taj nadimak po istoimenoj
fotografskoj radnji. Za nekoliko lanova moje porodice, taj nadimak se odnosi na jednog molera koji je pokazao istinsko poznavanje likovne umetnosti,
iznenaujue za oveka te profesije. Ili, grupa osnovnokolaca moe da ima
specifian i vrlo frekventan izraz, na primer neki uzvik, preuzet recimo iz
nekog crtaa, i da se on prenese na grupu od dvadesetak deaka koji su jedini
upoznati sa njegovom pravilnom upotrebom. Drugim reima, od idiolekta
ka sociolektu, dijalektu, jeziku, postoji niz prelaznih formi koje imaju manje
ili vie specifinosti, a njihovo isticanje bilo u lingvistikoj ili nelingvistikoj
literaturi esto zavisi i od mnogih, ne uvek i naunih, razloga.
2 Poznato je da pojedinac poznaje, aktivno ili pasivno, samo deo ukupnog vokabulara svoje jezike zajednice. Procene su da obrazovana osoba zna oko
sto hiljada rei, a da renici jednog jezika, zavisno od vrste i namene, mogu
188
DISKURS I DISKURSI
da sadre i mnogo vei broj razliitih leksema. Naravno, leksika je neto

to se ui celog ivota, i sposobnost za usvajanje nove leksike opstaje i kod
veoma starih. Isto vai i za obeleja kulture poznajemo deo, ali ne sve aspekte sveukupne kulture svoje jezike zajednice. Iako se ove injenice ine
moda banalnim, vrlo esto se smetnu s uma kada se govori o odnosu jezika i
kulture, te se govori i uoptava vrlo esto ono to ne bi smelo: izjednauju se
pripadnici jedne kulture sa celokupnom kulturom zajednice.
Kultura, kao i leksikon, kao i druge jezike forme, tipovi diskursa, neprestano se menja i razvija. Pojedinac nema pristup svim elementima kulture, razliitim kulturnim znanjima. Ono emu ima pristupa ispoljava se u njegovim
svakodnevnim aktivnostima: razgovoru sa komijama, prodavcima u radnjama, kolegama na poslu, vonji tramvajem, liftom, zajednikoj igri fudbala,
itd. Naravno u veini savremenih drutava nije samo govorna forma ve i
pisana forma jezika veoma vana za prenoenje kulturnih znanja.
Zajedniki mehanizmi jezika su svima dostupni. Govoriti jezik znai moi uestvovati u interakciji sa svetom, ali u realnom ivotu svet su najee nai sagovornici u razgovorima. Da bismo mogli da se povezujemo, moramo da imamo neto zajedniko, i moramo da se razumemo. Kada bismo svi isto mislili o
svemu, moda ne bismo ni razgovarali. Svaki put kad razgovaramo, prenosimo
jedni drugim neko novo znanje, informaciju, novo shvatanje, pogled na svet.
ovek je umreen u svoju kulturu, prema Gercu (citirano u Duranti 1997:
37), i tu mreu pletu ljudi zajedno, ona se stvara u zajednici uspostavljanjem veze izmeu konteksta i verovanja, oseanja, identiteta, dogaaja. Iako
ovakvo shvatanje kulture odgovara realnoj slici uronjenosti oveka u datu
kulturu, to ne znai da se naa vienja kulture sutinski razlikuju od pojedinca do pojedinca. Naprotiv, mislim da se u svakodnovnoj komunikaciji
naa kulturna slika i shvatanja stalno nadopunjuju i zajedniki stvaraju kroz
komunikaciju sa drugim ljudima, naim sagovornicima.
U primenjenoj lingvistici esto se govori o povezanost jezika i kulture, i te
teme dospevaju u iu panje najee u nastavi stranih jezika. Razlozi se
svode na injenicu da do nerazumevanje moe doi u onim sluajevima kada
se jeziki kod oslanja na svoju specifinu kulturnu osnovu, nepoznatu drugoj
kulturi. Tako leksema iz jednog jezika moe izazvati sasvim drukiju predstavu kod govornika jednog jezika od one koje odgovarajui leksiki ekvivalent ima kod govornika drugog jezika. Osim toga, fraze, idiomi, poslovini
izrazi, anegdote, vicevi, i sl. mogu biti nerazmljivi, jer se takoe baziraju na
drukijim kulturolokim okvirima. Meutim, do nerazumevanja moe doi i
kod govornika jednog jezika, pa ak i kada su kulturno usko povezani (kao
kada roditelj i dete ili suprunici ne mogu da uspostave odgovarajuu komu189
nikaciju, jer polaze od nekada sasvim suprotstavljenih stavova, a to je, ini

mi se, najtee istraiti empirijski).
S obzirom na to da se kultura i jezik ispoljavaju i u formalnim i u neformalnim
situacijama, odnosno da se slinosti i razlike izmeu jezikih i kulturnih kodova ispoljavaju u nizu konteksta, na cilj je da pokuamo sa teorijskog i empirijskog stanovita
utvrditi kako se taj odnos ispoljava u svakodnevnoj, neformalnoj komunikaciji, u razgovornom jeziku. Kao korpus za analizu posluie razgovori sakupljeni i delimino
publikovani u knjizi Srpskohrvatski razgovorni jezik Svenke Savi i Vesne Polovina
(1989), i dodatni neobjavljeni razgovori, sakupljeni u toku 2006. godine.
Jezik je izvor saznanja o kulturi a razgovor je osnovni modus kroz koji
ostvarujemo tu njegovu funkciju. Naveemo nekoliko primera koji ilustruju
mala, svakodnevna sazanja o naoj kulturi kako je prenosima jedni drugima.
Pokuaemo da istaknemo kako upotreba jezika, a ne gramatiki sistem po sebi
ostvaruje ulogu prenoenja novih kulturolokih saznanja.
U sledeem odlomku iz snimljenih razgovora1, sagovornica M objanjava
kako druge dve sagovornice mogu da dou kod nje u Panevo.
D: Siemo kod Panevakog i sednemo u kombi.
M: Jeste, videete, znai pitajte gde je kombi. uete kako se dere: za Panevo,
za Panevo, za Panevo. Nema anse da ga ne ujete, znai kako je ovde stanica
kad budete sile krenite suprotno od a..... mosta, krenite i videete da stoje ljudi i
da ekaju autobus za Panevo. Al kad se spustite dole dva, tri st.... misim stepenicama videete kombije. Nema anse da ih ne vidite i da se on dere: za Panevo,
i tako dalje. Uletite u bilo koji kombi, znai, svi su osamdeset dinara karta.
V: Evo.
M: I silazite, silazite .. silazite na glavnoj autobuskoj stanici, tu jedino....znai ekate a.... drugi e silaziti pre .. vi, znai do kraja... Poto niste, ako treba vi pitajte,
mada videete glavnu autobusku stanicu. Tamo gde svi na kraju budu izali tu
h...... ovaj izaite i vi i onda me zovite. Ja u biti u gradu samo pitanje gde.
Kombi je specifinost prevoza koji se moe nai za Panevo, i injenica koju

govornica M istie u prvom pasusu jasno je istaknuta njenim ponavljanjem u
drugoj i pretposljednjoj reenici: uete kako se dere: za Panevo, za Panevo
i nema anse da to ne ujete, ne vidite. Oigledno je da ponavljanjem istie specifinost situacije koju e sagovornice uoiti kao markiranu, poto se prevoznici
danas vie ne oglaavaju uzvikivanjem svoje usluge. Ostali segmenti uputstva
su delimitirani najee podvuenim diskursnim markerom znai, kojim uvodi
injenine i relativno uobiajene delove uputstva.
1
Razgovore su snimali u toku kolske 2008/9 godine studenti Filolokog fakulteta u Beogradu.
190
DISKURS I DISKURSI
Ponavljanje i preformulaciju istog znaenja u drugo jeziko ruho nalazimo

i u sledeem primeru:
M: poto u ja (/:) da zavrim s ovim upisom (:) s ovom kolarinom (:) i ii u kui
sigurno na dve nedelje da s mojima porazgovaram o obnovi i da odem malo
poto kad smo ile na more bile smo dva tri dana, malo d(...), ajde pet dana, pa bi
mogla da odem malo isto da (/:) , da se vidim sa njima i moda e Salija da doe
za Beograd, (:) o (...) Tamara oe da dolazi ili...?
N: ne znam, valj(...), nita nisam priala sa njom o tome, al ja mislim da neu
dugo da se zadravam u Kraljevu
M: pa ja b(...), ja bih se zadrala nedelju dana
N: ne znam videu zbog, jer bih ja ila ponovo na predavanja neke i na vebe zna
M: pa ila bih i ja sigurno na predavanja i ja, treba da radim svake nedelje nije to,
nego to bih otila pet est dana isto da (:.) (...)
N: pa moda bi i ja na pet est dana
M: da im objasnim otkud, da ne bude preko telefona
da, da
M: da im objasnim obnovu, nego isto da odem, pa da oni vide o emu se radi,
da im ja to lepo nacrtam i tako (:) ova(#)j (:) je l si se ula sa Anom (:/)?
Sagovornica M je obnovila godinu, i to to na poetku treba sa svojima, dakle roditeljima najverovatnije, da porazgovara, to je u kontrastu sa razgovarati, pokazuje
da e taj razgovor biti kratak, u malim dozama, ali da je za te male doze potrebno
da ostane bar nekoliko dana, pet, est, da im objasni, a potrebno je da to uradi ne
preko telefona, nego isto onako, pomalo, i na kraju da im ja to lepo nacrtam, to implicira nesposobnost roditelja da razumeju jednostavnu stvar, pa im treba i specijalno
objanjenje. Oito da razgovor o obnovi zahteva s jedne strane posebne uslove:
vie vremena, razgovor lice u lice, s druge oekuje se izvesno nerazumevanje od
strane roditelja. Na kraju upotreba line zamenice ja i izraza to da im nacrtam pokazuje i stepen napora koji mora da uloi u datu situaciju sa roditeljima. Interesantna
je upotreba lekseme isto koja neprestano prati opis problematine situacije i na neki
nain pojednostavljuje i uproava problematinost, jer ona je na strani roditelja koji
verovatno ne razumeju jednostavnost situacije i njenu neproblematinost.
Naredni primer pokazuje kako sagovornici imaju odnos prema samom jezikom kodu, u sluaju kada jedna od njih prekri gramatiko pravilo standardnog jezika.
S: [filolog], ila u radnji, u kom o...kom...
G: molim?
191

S: ila u radnji
M: u radnju
...
S: pa ti si rekla: ila u radnji!
M: ne, ila u radnju... ta sam rekla?
I: [(smeh)] pa dobro, ta i da si rekla, znamo na ta... (...)
S: [pa nemoj] molm te, koji je to pade leskovaki u pitanju? (smeh) ...
G: [a nis] nisam uo, ni jednu ni drugu da nekad neto odvali... mm, leskovaki
S: ja sam ub... ubijam
M: [a, leskvaki...] pa ne, zato to
S: [ubijam]
M: ...da vi krenete tako i ja bi krenula
S: akuzativ vrlo teko ubadam (..) mi mi lesko... junjaci ne razlikujemo
bila sam u...
M: aj progutaj pa govori
S: [...u u crkvi.] Nego bila sam u crkvu. Misim kod nas je to... junjaka
...[odma] te provale
Za ovaj primer je karakteristino ne kritika od strane sagovornika, ve injenica

da se sami govornici nestandardnog varijeteta vie izvinjavaju i objanjavaju karakteristike svog govora, to govori o ideolokom stavu koji nije moda poeljan,
mada govornik G nastoji da umanji znaaj greke, sagovornice S i M nastavljaju opis svojih greaka i to odabirajui kolokvijalnu leksiku ubijam, ubadam
(padee), da je nemogue sakriti svoj varijetet odma te provale, te se u jednoj
replici sagovornice M to pretvara u fiziku parodiju nemogunosti pravilnog govorenja: aj progutaj pa progovori.
U mnogim se razgovorima poredi kako je kod nas a kako kod njih, odnosno uporeuju se iskustva u razliitim sredinama. U narednom primeru govori
se o nabavci hrane i koji obiaji se praktikuju u dvema sredinama (kod nas, i kod
njih u Irskoj):
R: Ne, mislim, to je jedna od stvari tipa, koje uvek kad sam komentarisala, njihove, ono tipa, da kaem ponuda hrane, i tako dalje, znai, kvalitet, to se tie
povra i tako toga je katastrofa, ali izbor je fenomenalan, znai tipa ako ti se jedu
rotkvice u, ne znam kadaa, ilii, ako ti se jede ba mango ili tako neto, znai, uvek
e nai, a to kakvo e da bu...kakvog e ukusa (kroz smeh) biti...to ve...Al imaju
uvek gomilu stvari to se tie tako tih sirupa, gluposti, zaina...
M: Onda pospu po tom bljutavom to jedu.
R: Daaaaa...
192
DISKURS I DISKURSI
T: E, kad si bila u Irskoj, je l oni imaju obine prodavnice kao ove mini, kao
c-market?
R: Aaaa...
T: Poto meni to ekstremno falilo u u u u bilo kojoj zemlji...gde sam bila.
R: Pa imaju...
T: Poto moram da idem 15 kilometara van grada da bi kupila 300 grama salame
ili salamurine, mislim.
Dok na poetku ovog odeljka sagovornica R ima problema da uopti temu, te je

uvodi sa da kaem ponuda hrane, i istie kontrast izmeu irokog izbora namirnica i njihovog kvaliteta, to se pojaava komentarom sagovornika, izborom
leksema (lepi sirupi) po tom bljutavom, u drugom delu proiruje se na iskustva
tipa prodavnica i nezadovoljstva sagovornice T koja prefreira nae male mini-markete u odnosu na neodreene druge sredine koje su imale udaljene prodavnice. U svakom sluaju prednosti su u ovom primeru na naoj strani i to u
pozitivnom smislu.
Ovih nekoliko primera ima za cilj da pokae da i sasvim neobavezni, svakodnevni razgovori sadre obilje materijala za istraivanje kulturnih shvatanja
i odnosa izmeu jezika i kulture. Livjia Polani je, istraujui amerike kulturne
modele kroz narative u svakodnevnim razgovorima ovog tipa, istakla da je bitno
ono ta govornik (pripoveda) smatra najinteresantnijim, vrednim da se ispria,
to se ispoljava i kroz odreene jezike odlike narativnih postupaka. U naoj
analizi pokuali smo da izdvojimo one segmente jezika ekspresivnu leksiku,
ponavljanja u odreenim pozicijama, reformulacije i gradacije kojima se uspostavlja slika odreenih odnosa i shvatanja. Metoda je oito induktivna i zasniva
se na mojoj intuiciji izvornog govornika o tome koji elementi jezika bolje reflektuju elemente kulture. Ono to je i u ovoj analizi problematino jesto to da jezik
reflektuje sadraje.
Uprkos moguih metodolokih nedostataka ovakve analize, smatram da
je ona blia stvarnoj antropolingvistikoj slici odnosa jezika i kulture nego to to
moe biti skup kolokacija sa nekim optim konceptom, niz razliitih idioma ili
izvoenje slike kulturnih specifinosti na osnovu nekog morfosintaksikog obeleja. Leksikon moe da prua istorijsku i optu kulturoloku sliku celokupne zajednice tokom vremena, i tu je vea verovatnoa da e se pojaviti specifinosti i razlike
od kulture do kulture i od jezika do jezika. Gramatika prua vri okvir ali je izvoenje zakljuka o jezikom reflektovanju kulture kroz taj okvir esto nepouzdano:
svaki jezik ima nain da iskae manje ili vee precizno uvaavanje linosti, odnose
dominacije i solidarnosti, odnose u porodici i drutvu, da opie ono to smatra markiranim u nekim aktivnostima u odreenom kontekstu, da istakne razlike izmeu
193
nas i drugih, i ta sposobnost je ono to je univerzalno. Smatramo da upravo taj

tip antropolokih injenica svoje osnovno uporite moe imati u empirijskoj analizi
svakodnevnih, spontanih, autentinih razgovornih aktivnosti.
LITERATURA
Duranti, Alessandro (1997). Linguistic Anthropology. Cambridge : CUP.
Evans, Nicholas Stephen Levinson (2009). The myth of language universals:
Language diversity and its importance for cognitive science. Behavioral and
Brain Sciences 32. CUP: 429-492.
Polanyi, Livia (1989). Telling the American Story. A Structural and Cultural
Analysis of Conversational Storytelling. MIT Press.
Polovina, Vesna (1987). Leksiko-semantika kohezija u razgovornom jeziku.
Beograd : Filoloki fakultet.
Radi-Dugonji, Milana (1999). Konceptualna analiza imena srce u ruskom i srpskom jeziku. U Risti, Stana Milena Radi-Dugonji Re, misao, saznanje.
Beograd : Filoloki fakultet.
Savi, Svenka Vesna Polovina (1989). Razgovorni srpskohrvatski jezik. Novi
Sad : Filozofski fakultet.
Vesna Polovina
UNIVERSAL AND SPECIFIC IN THE ANTHROPOLINGUISTICS
OF CONVERSATIONAL LANGUAGE
Summary
In this paper we present our view of the type of implications linguistic research and analyses can have upon the presentation of cultural views of a community. A number of reasons
are given why we suggest caution in drawing direct conclusions from linguistic traits to
cultural traits, and that the analysis of everday conversational language, as shown by examples from a corpus of Serbian conversations, can bring us closer to what can be treated
as a firm ground for anthropological universals as opposed to some specific phenomena
that could be misleading in explaining relations between language and culture.
Key words: anthropolinguistics, language and culture, conversational language, pragmatics, discourse,
194
Stana Risti
DISKURS PSOVKI U SRPSKOM JEZIKU
Saetak. U radu su predstavljeni dosadnji rezultati istraivanja psovki u srpskom
jeziku, na osnovu kojih je i izvedena definicija. Njom su obuhvaeni skoro svi aspekti funkcionisanja psovki. Odreena je i jezika struktura psovki u srpskom jeziku,
koje kao formulaiki izrazi imaju uproenu sintaksiku strukturu sa bogatim inventarom opscenih rei kojima se varira njihova ilokucijska snaga, funkcionalnostilska
raslojenost i normativni status. U pregledu je evidentirano da je liberalizacija jezike
norme poetkom ezdesetih godina prolog veka uslovila i pojaanu upotrebu psovki
u srpskom jeziku koja se proirila na mnoge funkcionalne stilove, pa i na jezik javne
komunikacije.
Kljune rei: ekspresivna leksika, psovke, opscene rei, formulaiki izrazi, prohibitivna standarnojezika norma, preskriptivna standarnojezika norma
Rezultati dosadanjih istraivanja

1.1. Izuavanje psovki u srpskom jeziku ve ima neku tradiciju iji se kontinuitet
moe pratiti u periodu od pedesetak godina, mada sa neujednaenim intenzitetom,
kvantitetom i kvalitetom u reziltatima. Do devedesetih godina XX veka psovke su
bile predmet interesovanja u oblastima leksikografije, sociolingvistike i jezike norme, jer je zapaeno njihovo brojnije i frekventnije prisustvo ne samo u razgovornom
jeziku i privatnoj sferi, nego i u raznim knjievnim i drugim umetnikim anrovima,
pa i u javnoj sferi, najpre u jeziku medija, a zatim i u raznim drugim sferama slubene i sl. upotrebe jezika. Ovakva liberalizacija jezike norme uinila je vidljivim
bogati inventar jezikih sredstava, koji je u prethodnim periodima, iz moralnih i
normativnih razloga, guran pod tepih, ime su na odreeni nain spreavani i
sami prouavaoci jezika da se bave ovim tabuiranim i proskribovanim jezikim
materijalom, ije primere upotrebe, i kada su bili predmet istraivake opservacije,
nije bilo umesno navoditi.
1.2. Od druge polovine poslednje decenije XX veka uinjen je znaajan pomak,
odrana su dva skupa o ovoj temi (u Niu i Novom Sadu), izalo je vie publikacija sa popisanim inventarom psovki i sl. izraza, izneti su razliiti stavovi o njihovom statusu, i to ne samo sa lingvistikog i normativnog stanovita, nego i sa
kulturolokog, sociolingvistikog, psiholokog i sl. Oba skupa inicirala je Svenka
Savi, koja je meu prvima u srbistikoj nauci otvorila ovu tabu temu i na naunom
skupu u Beogradu (1993), na bogatom empirijskom materijalu, kao i interdislipina195
Stana Risti: DISKURS PSOVKI U SRPSKOM JEZIKU
rnim pristupom, pokazala da su psovke deo naeg ukupnog jezikog znanja i ponaanja u svakodnevnom govoru i da one kao formulaiki izrazi u interakciji realizuju
razliite funkcije i znaenja (Savi 1995: 161176).1 Nauni skup o opscenoj leksici
u Niu 1994. god. otvorio je druga dodatna pitanja u vezi sa ovim proskribovanim
jedinicama, predstavljenim u zborniku sa ovog skupa pod naslovom Opscena leksika (1998). Zatim sledi vie publkacija o psovkama, meu kojima su najznaajnije
sledee: Nedeljko Bogdanovi (1997) I ja tebi, Svenka Savi i Veronika Mitro
(1998) Psovke u srpskom jeziku i Danko ipka (1999) Opscene rei u srpskom
jeziku.
1.3. Naporedo sa pojaanim interesovanjem i detabuiziranjem teme o psovkama
trajala je i pojaavala se njihova upotreba u jeziku, zabeleena od strane istraivaa
u svim sferama privatne i javne jezike upotrebe (S. Savi i V. Mitro), iznoeni su
kritiki stavovi istaknutih istraivaa iz vie pomenutih oblasti na dosadanju leksikografsku praksu predstavljanja ovog bogatog inventara u renicima, i to ne samo
u renicima standardnog jezika, nego i u tezaurusnom reniku srpskog jezika, koji
inae ima za cilj da opie celokupnu leksiku.
2.1. U izradi tezaurusnog Renika SANU na osnovu koncepcije, izraene u vreme
stroe jezike i drutvene norme, iz korpusa su ve prilikom uazbuavanja izdvojene kartice sa opscenim reima i psovkama, sa idejom da se obrade u posebnom,
dopunskom tomu, tako da u dosadanjim tomovima nije obraen ovaj leksiki sloj.
U sadanjim okolnostima, povodom obrade leksema slova P, leksikografi na izradi
Renika ponovo su se nali pred delikatnim pitanjem: na koji nain postupiti sa
ovim jezikim materijalom odnosno sa osnovnim opscenim leksemama kao obaveznim delom psovki. Imajui u vidu aktuelnu jeziku i drutvenu realnost, lanovi Ureivakog odbora Renika SANU doneli su odluku da u Reniku registruju
osnovne opscene lekseme sa kvalifikatorom vulg.(arno) i kratkom definicijom, koja
se dopunjava latinskim nazivom. Primeri upotrebe nee se navoditi, jer ih u osnovnom korpusu nema. Evidentiranje osnovnih leksema ima za cilj da ih uini vidljivim
u korpusu srpskog jezika i da se pokae motivisanost derivacionih gnezda itavog
niza leksema, od kojih mnoge nemaju ospsceno znaenje nego su funkcionalno raslojene. Neke od njih pripadaju narodnoj termonologiji, najee iz sfere botanike
i zoologije.2
2.2. Tako nas je ova odluka Ureivakog odbora Renika SANU ponovo vratila
temi opscene leksike i psovki, pri emu smo postavili sledee osnovne ciljeve:
1
U navedenom radu date su opte lingvistike, pragmatske, komunikacijske karakteristike psovki,
pokazana je socijalna, rodna, uzrasna, kulturna i normativna uslovljenost njihove upotrebe, predstavljeni su rezultati dotadanjih istraivanja kod nas i u drugim jezicima, a navedena je i relevantna literatura
2
U prethodnim tomovima nisu evidentirane primarne opscene lekseme ali su predstavljena njihova
derivaciona gnezda (o opscenim reima u Reniku SANU v. Risti 1998: 1828 i Dei 1998: 2939).
196
DISKURS I DISKURSI
(1) da na osnovu dosadanjih rezultata istraivanja predstavimo osnovne jezike,

pragmatike i psiholoke karakteristike diskursa u kome se psovke realizuju kao
govorni in ekspresiva sa razliitim ilokucijskim efektima, i (2) da naunoj i strunoj
javnosti ukaemo na jezike i izvanjezike uslove u kojima se psovke javljaju kao
legitimno sredstvo komunikacije.
3.1. U dosadanjim istraivanjima fenomen psovki i opscene leksike predstavljen
je sa lingvistikog, socio-, etno- i psiholingvistikog i kulturolokog stanovita, to
prua mogunost za sistematizaciju i izdvajanje ustanovljenih kriterijuma za vrednovanje ovog materijala i za dalje istraivanje psovki, i to ne samo na planu srpskog jezika i srpske kulture, nego i na planu utvrivanja slinosti i razlika izmeu
srpskog i drugih jezika u domenu ovog tipa jezikog ponaanja. Komparativno i
kontrastivno izuavanje psovki naroito je znaajno za primenjenu lingvistiku: za
deskriptivnu i prevodnu leksikografiju, za nastavu stranih jezika i za prevoenje.
3.2. Za komunikacijsku ulogu psovki, kako su pokazala dosadanja istraivanja,
veoma je vano imati u vidu sledee drutvene, psihike i kulturne aspekte njihove
upotrebe: navike, obiaje, pripadnost odreenoj drutvenoj grupi (verska, nacionalna, socijalna, regionalna, profesionalna, statusna, uzrasna, rodna), formalnost situacije, poznatost sagovornika, razliite funkcije psovki (poniavanje sagovornika,
stvaranje ili pojaavanje mrnje, udaljavanje sagovornika, povezivanje sagovornika, brisanje statusnih razlika, identifikacija sa odreenom grupom); po parametru
ta se psuje mogu se ustanoviti sistemi vrednosti u drutvu, drutveni tabu, kulturne
i mitske osobenosti.
3.3. Za normativni aspekt upotrebe psovki i za njihov status u jeziku znaajni su
parametri drutvenog ogranienja upotrebe psovki, kao to su: javna upoteba,
slubena upotreba, reakcija na psovku (reakcija onoga kome je upuena, reakcija
sredine), izostavljanje, cenzurisanje, redukovanje, eufemizacija i drugi naini kamufliranja psovki s obzirom na sledee razloge: uljudnost, nedovoljna bliskost, da
se ne povredi ili ne iznenadi sagovornik, zbog prisustva tree (nepoznate) osobe,
zbog socijalnog okruenja: porodica, kola i sl. institucije, statusne i druge razlike i
zbog navike za redukovanje psovki.
Definicija psovke
4. Psovk su formulaiki (stereotipni) izrazi jednostavne sintaksike strukture sa opscenim reima u osnovi, iji je vulgarni sadraj eksplicitno ili skriveno realizovan,
zavisno od razliitih sociolingvistikih i psiholingvistikih faktora komunikacije.
One pripadaju govornom inu ekspresiva i ispoljavaju razliite konverzacione
navike (dominantnije loe), izraavaju razliite emocije (dominantnije agresivne)
i razliite stavove govornika prema sagovorniku (dominantnije nepopustljive).
Psovke su deo naeg ukupnog jezikog znanja i ponaanja koje se aktivira u zavis197
nosti od namere, sagovornika, teme, situacije, konteksta, raspoloenja, zajednikog

iskustva ili znanja (Savi Mitro 1998: 8, 15, 19).
Struktura psovki
5. Komunikacijska struktura:
govornik subjekat psovke (obino realizovan u linom obliku glagola,
najee prezenta, ali se javlja i u futuru);
sagovornik subjekat kome je psovka upuena (realizovan u formi dativa
line zamenice);
objekat psovanja (obino realizovan u formi akuzativa imenice).
6. Sintaksika struktura:
1. lice prezenta/futura +
Dat li. zamenice.
Jebem (Jebau)
ti
Acc imenice
majku
U poziciji objekta moe biti bilo ta, a najee su su to rei ija znaenja, s
obzirom na kulturnu tradiciju, imaju status kulta, pa je stepen agresivnosti psovke
direktno proporcionalan hijerarhijskom statusu kulta: majke, sestre, deteta, Boga,
sveca, krsne slave i dr. Kod psovki u srpskom jeziku, prema istraivanju Danka
ipke, u vrhu hijerarhije nalazi se kult majke (ipka 1999: 45).
6.1. Varijantni oblici psovki javaju se sa predikatom u drugim glagolskim oblicima
(imperativ, optativ).
U sluaju upotrebe imperativa redukuje se komunikacijska i sintaksika
struktura psovke, govornik subjekat psovke nije jeziki realizovan, a u inu psovke
jeziki su vidljivi samo sagovornik i objekat psovanja:
2. lice impertiva +
Acc povratne zamenice/ imenice
Jebi
se (majku svoju)
Pri upotrebi optativa struktura psovke zadrava sve elemente kao i u osnovnoj
formi, ali sa promenjenim ulogama subjekta osnovnog glagola i objekta psovke, pri
emu je subjekat psovke, takoe nevidljiv:
optativ +
Jebo, -la, -lo
Dat li. zamenice.

te
Nom imenice
Bog (majka boja, sunce)
6.2. Inicijalna i krajnja pozicija subjekta psovke i objekta promenljiva je u prvom,

osnovnom i u treem optativnom obliku psovke, pa se mogu javiti sl. forme:
198
DISKURS I DISKURSI
Majku ti jebem. Bog te jebo.
6.4. Struktura psovke moe se proirivati, najee postpozitivnim atributom:

Jebem te zaboravna.
ili prilokom odredbom:

Jebem te u sisu / mozak, i sl.
a moe se i intenzivirati, i to uglavnom partikulom li:

Jebem li ti majku.
Glagol se moe javljati u redukovanoj formi ili izostavljati:

Bem ti mater. Mater ti tvoju.
7. Psovke se mogu realizovati i sa drugim opscenim reima, a kult majke i ovde

uslovljava estu upotrebu psovke pika materina:
Idi / Nosi se u piku / pizdu materinu. Pika / pizda ti materina.
Drugo su pojedinani sluajevi tipa:

Idi u kurac. Evo ti kurac. Pui kurac. Boli me kurac / pika/ dupe; Ne zajebavaj. Ne
sviraj kurcu. Ne mrsi muda; Odjebi. Zajebi. Ko te jebe. Piam / serem ti se ja na to.
Jedi govna, i dr.
Visoku frekventnost imaju osnovne opscene rei: govno, guz / guzica, dupe,
jebati, kurac, pizda, piati, sisa, srati i mudo, a najdominantniji u njima je glagol
jebati.
Psovke sa drugim glagolima, kako pokazuju primeri, uglavnom se uklapaju u
pokazane modele, s tim to preovlauje model sa imperativom neopscenih glagola,
ije valentnosti popunjavaju opscene rei u razliitim padenim oblicima. Osim
agresije, ove psovke sadre i dodatne ilokutivne efekte:
teranje sagovornika od sebe: Nosi se u piku materinu. Idi u kurac.
vreanje: Pika ti materina. Pui kurac.
nipodatavanje: Ko te jebe. Ne sviraj kurcu.
ravnodunost prema situaciju u kojoj sagovornik nije ravnoduan: Boli me
kurac / pika.
teranje inata: Zajebi.
grubo odbijanje traene usluge: Ko te jebe. Odjebi.
Razlike izmeu psovki i slinih izraza

8.0. Po formuli psovki, navedenih u prethodnom izlaganju, nastaju i drugi formulaiki
izrazi bez opscenih rei u svom sastavu, kao to su primeri tipa:
Nosi se / idi do vraga / do avola.
kojima se kao i psovkama ispoljava agresija prema sagovorniku, ali i elja da se
on, uz pomo natprirodnih sila, uniti, kao u kletvama. Primeri ovog tipa nalaze se
na granici izmeu psovki i kletvi, formulaikih izraza sa razliitom ilokucijskom
snagom, ali sa istim perlokucijskim efektima ponitavnje protivnika (projekcija
199
anihilacije). Tako se po istoj formuli, ali u razliitoj situaciji, u razliitom odnosu

sagovornika, i bez opscenih rei, upotrebljavaju izrazi tipa:
Vrag / avo te odneo; Kuga te satrla.
koji se svrstavaju u kletve i po ilokucijskim i po perlokucijskim efektima.

8.1. U dosadanjim istraivanjima, u navedenim publikacijama isticane su slinosti
i razlike izmeu psovki i kletvi, ali se one nisu pokazivale na planu govornih inova
nego na planu znaenjskih sadraja. Tako se npr. tvrdi da psovka funkcionalno, svojom opscenou, povreuje moralni integritet onoga kome je upuena (Jebem ti
ruku lopovsku) i da se po tome razlikuje od kletve koja je upuena viim silama radi
namirenja imaginarne pravde; kletva treba da ugrozi fiziki integritet onoga kome je
upuena (Dabogda ti ruka otpala, lopove!) (Bogdanovi 1998: 11).
8.2. Psovke se razlikuje i od od zakletvi kojima se istie istinitost iskaza (Jebo majku
ako laem). One se po svojoj funkciji i ilokucijskoj snazi razlikuju i od izraza sa opscenim reima, kao to su: izreke, poslovice, uzreice, potapalice, frazeologizmi,
igra rei, doskoice i brojalice (ipka 1999: 45) Psovke realizuju ilokucijsku snagu
agresije i nameru da se sagovornik uvredi. U njima dominira dinamika komponenta iskazana najee glagolom jebati kojim se, kao inom psovanja uspostavlja
simboliki odnos dominacije, za razliku od navedenih tipova jedinica koje tu komponentu nemaju (nav. delo: 38).
8.3. U pristupu psovkama istaknute su i razlike izmeu psovki i erotskih izraza.
Opscene rei u psovkama se desemantizuju i gube vezu sa tabuiranim i erotskim realijama. One svojom simbolikom odraavaju odnos nadreenosti koji se uspostavlja uniavanjem ili anihilacijom adresata, pa psovke u celini iskazuju irok spektar
oseanja, raspoloenja (agresiju, ljutnju, iznenaenje, oduevljenje, uenje i sl.).
Za razliku od erotskih pria koje se priaju samo u odreenim prilikama, psovke
se upotrebljavaju u mnogim prilikama i sa znaenjima koja su izvan erotskog
(Bogdanovi 1998: 5-11; Ajdai 1998: 82).
8.4. Razlika izmeu psovki i opscenih rei ispoljava se na denotativnom i funkcionalnom planu. Opscena rei kao leksike jedinice za svoje denotate imaju seksualne
i/ili ekskrecione probavne aktivnosti i organe koji u njima uestvuju, a funkcioniu
kao ekspresivne jedinice u mnogim tipovima konteksta, pa i u psovkama. Denotativna realnost psovke jeste konfliktna situacija i ispoljena agresija, pri emu upotreba opscenih rei pojaava perlokucijske efekte povredom moralnog oseanje stida
(ipka 1999: 15).3
8.5. Razlike izmeu psovki, kojim se ostvaruje govorni in psovanja, i pogrdnih rei
ili izraza invektiva, kojim se ostvaruje govorni in uvrede, ispoljava se na funkcionalnom i strukturnom planu. Primarni ilokucijski efekat ina psovanja jeste agresija
3
Uoene su i razlike izmeu opscenih rei i vulgarizama koji kao poseban funkcionalnostilski sloj
obuhvataju iroku kategoriju supstandardne leksike (isp. ipka 1999: 15; Risti 1998: 25, 27).
200
DISKURS I DISKURSI
koja se ostvaruje u dinamikom procesu transponovanja adresata u inferiorni status,

a efekat uvrede perlokucijski efekat ostvaruje se posredno preko simboline
upotrebe opscenih rei. U govornom inu uvrede primarni ilokucijski efekat je
uvreda koja se ostvaruje direktnim povezivanjem pogrdnih imena sa adresatom,
dok se agresija javlja kao perlokucijski efekat ovog govornog ina. Nosioci uvrede
nisu samo opscene rei (Piko jedna, Ti si pizda), nego i pogrdne rei, nazivi za
drutvene grupe i pojedince (murija, stoka, olo, bitanga, ubre, fukara, olo i sl.),
kao i nazivi iz sfere seksualnosti koji oznaavaju profesionalne grupe (podvoda,
prostitutka) i seksualne manjine (peder, lezbijka), rei koji se ne svrstavaju u opscenu leksiku.
Funkcionalnostilska raslojenost
9.1. U dosadanjem istraivanju psovki u srpskom jeziku, zanemaruje se injenica
da one funkcioniu kao jedinice ekspresivnog govornog ina kojim se, zavisno od
situacije, iskazuju razliita (iako primarno negativna) oseanja prema adresatu, to
uslovljava upotrebu psovke ne samo kao gesta nesporazuma u konfliktnim situacijama nego i kao gesta razumevanja i dobrog raspoloenja u kooperativnim situacijama. S tim u vezi postavljeno je i pitanje kako svrstavati psovke kojima se iskazuju
pozitivna oseanja, tipa:
Gde si, mamicu ti tvoju jebem srdaan pozdrav upuen prijatelju pri iznenadnom susretu
to je ovde lepo, u piku materinu iznenaenje, uenje
ili pitanje kako tretirati desemantizovane izraze tipa uzreica ili potapalica:
Jebo majku / sliku svoju; Jebi ga.
9.2. Pokazani sluajevi stereotipnih izraza sa opscenim reima pokazuju bogat

inventar jedinica iji centar zauzimaju psovke sa svojim primarnim funkcijma i
znaenjima dok njihova sekundarna znaenja omoguavaju raznovrsnu funkcionalnostilsku raslojenost koja na periferiji obuhvata granine sluajeve stereotipnih izraza drugih govornih inova pa i desemantizovane izraze. Za utvrivanje invarijantnih
karakteristika psovki treba imati u vidu njihova primarna znaenja i funkcije.
Nelingvistiki aspekti upotrebe psovki

10. Drugi, nelingvistiki aspekti psovki u radovima pomenutih autora i publikacija,
dati su na nivou optih opservacija bez znaajnijih empirijskih istraivanja. U pitanju su psiholoki, socioloki, etiki, etnoloki i kulturoloki aspekti. Mi emo ih
navesti kao stavove od kojih se moe polaziti i sa kojima se moe polemisati u
daljem istraivanju.
201
Psiholoki, socijalni i etiki aspekt upotrebe psovke

11. Psovka se sa psiholokog aspekata, po Nedeljku Bodanoviu, odreuje kao
verbalna odbrana ugroene jedinke i sredstvo verbalnog obrauna, s napadom
koji je uvek, makar za nijansu jai od izazova. Osnovni komunikativni plan psovke je konfliktni govor. Psovka dolazi onda kad se nita drugo ne moe poduzeti
i ona kao zavrnica komunikacije predstavlja psihiki akt kompenzacije. Ona
je kompenzacija i u situaciji razreavanja postojeih frustracija, koje ne moraju
imati veze sa onim to se psuje i sa situacijom u kojoj se psuje. Takvo je psovanje
na utakmicama i sl. masovnim okupljanjima, pri emu se pojedinac u kolektivu
oslobaa stida i daje sebi oduka na nain na koji u nekoj drugoj situaciji to sebi
ne bi nikad dozvolio. Psovka se moe posmatrati i kao in rastereenja modernog
sveta od psihike napetosti, i kao i svaka srdba psovka je iskrena ona je neetika odbrana etinosti. Sa stanovita reda vrednosti u socijalnoj zajednici psova
ne dobija nita u pokuaju uspostavljanja naruene pravde, ali njegov protivnik
gubi. Njen humanistiki karakter odbrane naruene pravde potire se nehumanistikim rezultatom i produbljivanjem konflikta. Implicitno ili eksplicitno psovka
sadi opscenu re, to je ini sramotnom (1998: 1117). Po Smiljki Vasi (1998:
56) preko psovki se realizuje emocionalna funkcija govora, u inu oslobaanja od
nervne napetosti, od vika pozitivne ili negativne mentalne energije, od pritisaka
kriznih trenutaka u ivotu.
Za psiholoki pristup psovci zanimljiv je i stav pisca Milovana Danojlia
(1990: 37): Nae psovke izraavaju oajniku mrnju prema ivotu, one su noene
ruilakom eljom da se sve obezvredi i ponizi. One su, uz to, graene na oseanju
da je seks vid muenja i uniavanja partnera, radnja u kojoj mukarac ima apsolutnu
prednost, i u kojoj pasivna strana ne moe uivati, nego joj je dano samo da trpi.
12. Sa etikog aspekta, po Bogdanoviu, psovka povreuje oseanje stida
uniavanjem samog adresata psovke ili znaenja koji za psovanu jedinku ima
pojam doveden pod dejstvo psovke. Njena stvarnost je abnormalni imaginarni
seksualni in:
Jebalo te krvavo sunce; Jebala te majka boja i sl.
ili, zavisno od formule, abnormalno stanje polnih organa, to je inae neostvarivo u
normalnom ivotu:
Pun mi je kurac tebe.
Opsceni karakter psovke proporcionalan je abnormalnosti seksualnog ina koji se

psovkom formulie i nagovetava. Ona poiva na simbolici seksualne dominacije
ili perverzije, kao izraza potisnutog erosa i prodora zakoene, zabranjene seksualnosti. Psovka je verbalni izraz akcije koja se niti moe niti namerava ostvariti. Takva
psovka nije namirenje pravde, ve osveta za izazov, verbalna agresija koja treba da
nadjaa onoga kome je upuena. Branei svoju moralnost, psova tuu dovodi u
202
DISKURS I DISKURSI
pitanje; titei svoju istotu, psova tue nazore pretvara u sablazan (Bogdanovi
1998: 1317).
Kulturoloki i etnoloki aspekti upotrebe psovki
13. Upotreba psovki sa ovog stanovita razmatrana je u istraivanjima Danka
ipke, koji je uz teorijske opservacije imao u vidu i rezultate sprovedene ankete na
odreenom uzorku nosilaca srpskog (srpskohrvatskog) jezika. Po njemu u poziciji
aktera radnje i projektovane simbolike uglavnom je muka osoba i muki polni organ, to se moe smatrati karakteristikom balkanske kulture. Upotreba eufemizama,
dinstanciranja i drugih vidova cenzure u vezi sa opscenom leksikom i psovkama od
strane mukaraca u enskom drutvu, uzima se kao dokaz duboke mukoovinistike
prirode ove kulture. Veina metafora stvorena je iz muke perspektive (graenje
scene seksualne radnje: nabijati, ljutiti, peglati, ljuljati):
Nabijem te na kurac.
ili uzimanje pojedinih osobina za muki i enski polni organ: pendrek, ubara i sl.,
to je odlika, takoe, balkanske patrijarhalne kulture.4
Tako se u vezi sa kulturolokim karakteristikama, po ovom autoru, moe
govoriti o androcentrinosti psovke u srpskom jeziku, koja se zasniva na aktivnoj
ulozi mukarca. Pri tome je evidentna jo jedna crta te kulture nasilnost (Nabijem
te na kurac) (ipka 1999: 3435, 50).
14. Sa etnolokog stanovita Danko ipka postavlja pitanja: (1) da li postoji veza
izmeu velikog broja psovki u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku i animoziteta
meu etnikim grupama na prostoru ovog jezika; (2) da li ovaj jeziki materijal
pokazuje duboko ukorenjenu mrnju, koju nameu socijalizacijski procesi i koja
ini kompromise malo verovatnim ne samo u interetnikim nego i svim drugim
konfliktima (ipka 1999: 4546).
Pitanja imaju smisla ako se prihvate dosadanje pretpostavke ili predrasude da neki narodi mnogo psuju dok za neki narod, njihov jezik i kulturu nije
karakteristian ovaj nain ophoenja. Meutim, da je psovka normalan i oekivan
4
ini se da tvrdnje Danka ipke o posebnim karakteristikama balkanske mukoovinistike kulture,
zasnovane samo na korpusu srpskog (srpskohrvatskog) jezika, kad su u pitanju opscene re i nain
njihove metaforizacije, nisu utemeljene na validnim pokazateljima, koji bi se morali izoditi na osnovu
poreenja stanja u drugim jezicima i kulturama. Dovoljno je da se pogleda repertoar opscenih rei i
metafora na srpskom jeziku kojim se prevode ekvivalenti sa francuskog jezika iz erotske poezije u
antologiji Bordel muza Danila Kia. Prevodni ekvivalenti tipa: drusla pica, kurac, kuro, muda, kurina kure, osave guzice i sl., ili metafore za polne organe: minda, no, kara, stroj za muenje; zatim
primeri rei i metafora za seksualni in: jebati, furati, potkaiti, jahati; jebaina, megdan, udarac i sl.,
pokazuju da istaknute karakterisike nisu odlika samo balkanske nego i francuske odnosno evropske
kulture, da imaju univerzalniji karakter. Tim pre, kada se ima u vidu da su antologijom obuhvaeni
predstavnici francuske poezije od XV do prve polovine XX veka.
203
nain komunikacije odnosno nain ispoljavanja agresije i emocionalno pranjenje u

svim sredinama pokazuje i ovaj tekst iz novina:
Psovke
vajcarci koji vole da psuju odnedavno to mogu da ine koliko ele ako pozovu
odgovarajui broj u Cirihu. Za dva vajcarska franka mogu da psuju ceo minut. To
je postalo toliko popularno da se servis ve nekoliko puta morao izvinjavati korisnicima jer je broj bio dugo zauzet (NIN 26. 10. 2000) (delove teksta istakla S. R.)
15. Primer nam potvruje da su sa psihikog aspekta psovke prihvatljive, ali da se

sa socijalnog i kulturnog aspekta njihova upotreba mora kanalisati i uiniti nevidljivom u javnoj sferi. Koliko je psovanje prihvatljivo u javnom jeziku i koliko bi
bilo prihvatljivo u drugim kulturama, to bi se moglo pokazati istraivanjem rezultata
ostvarenih u samoj praksi ili u eksperimentima. Zanimljivo bi bilo utvrditi koliko
ovakav ili neki drugi nain kanalisanja upotrebe psovki utie na prisustvo opscenih
rei u njima odnosno na spontanost i kreativnost u samom inu psovanja.
Rezultati poreenja sa drugim jezicima

16. Rezultati uporeivanja psovki u srpskom jeziku i u drugim jezicima, po
Danku ipki (1999: 45), potvrdili su, inae prihvaenu paualnu ocenu o izuzetnoj
kreativnosti, rairenosti, frekventnosti i velikom broj psovki u srpskom jeziku u
odnosu na neke druge jezike. Tako se kao ekvivalenti nekoliko stotina psovki u
srpskom javlja desetak psovki u engleskom jeziku. Na to su ukazivali i ranije neki
lingvisti, pa tako navodimo i ovo zapaanje od pre dvadesetak godina: Kad sam
nekim francuskim etnografima objasnio ta se sve i kako se u nas seksualno psuje, priznali su mi da takvu jeziku inventivnost i matovitost retko koji narod ima.
Meutim, tim ne treba da se gordimo, a najmanje da prihvatimo da skatolokim
obiljem zaspemo lepotom prebogat, milozvuni i plemenit jezik naeg kazivanja
i nae knjievnosti (Kosti 1982: 236). U referatu Opscene rei u kulturi srpskog
i drugih jezika poljski lingvista Vladislav Luba, predstavljajui kulturoloke, normativne i kognitivne aspekte upotrebe psovki odnosno opscenih rei u poljskom,
srpskom, hrvatskom i ruskom jeziku, istie da su inventar i frekvencija upotrebe
ovog tipa jedinica u poljskom jeziku manji nego u ostalim slovenskim jezicima.
Navedene razlike objanjavaju se razlikama u kulturi i tradiciji nosilaca pojedinih
jezika, kao i razliitim stepenom liberalizacije jezike norme (Luba 2009) 5.
U srpskom jeziku, po Nedeljku Bogdanoviu (1998: 14), psovkom je
obuhvaeno sve to je bilo, to jeste i to e biti u ovekovom ivotu. Zahvaljujui
5
U pitanju je referat izloen na 39. meunarodnom sastanku slavista u Vukove dane u Beogradu 2009,
a pozivam se na rukopis koji mi je V. Luba poslao.
204
DISKURS I DISKURSI
sistemu psovki i psovanja, ni jedna ovekova vrednost nije ostala izvan domaaja
njene sablazni. Moda je zato kod nas uvreno shvatanje da ba zbog ovog obilja
nosioci drugih jezika pozajmljuju psovke iz srpskog jezika.
Normativni aspekti upotebe psovki u srpskom jeziku
17.0. Upotreba psovki i opscene leksike, vezanih za seksualni tabu6 i etikeciju,
regulie se jezikom normom aspekt kulture govora, i zakonskom regulativom
aspekt kulture ponaanja. U oba sluaja u pitanju je prohibitivna, zabranjivaka
norma. Funkcionisanje zabranjivake norme ogleda se u razvijanju oseanja stida,
to se pokazuje u stavovima prema opscenim reima kako u smislu (ne)spremnosti
da se upotrebe tako i u smislu reagovanja na njihovu upotrebu od strane drugih
osoba (ipka 1999: 12).7
17.1.1. Sprovedena anketa u istraivanju D. ipke pokazuje da su nosioci srpskog
jezika tolerantniji prema upotrebi opscene leksike, nego prema upotrebi psovki.
Status psovke zavisi od kombinacije rei u njoj (koja je opscena re upotrebljena
i rang kultne rei). Tabuizirane su vie glavne opscene lekseme nego njihovi derivati. Glagol jebati donekle je detabuiziran upotrebom u neopscenim kontekstima,
i zato ima veu vrednost tolerancije. Rezultati ankete o psovkama pokazuju visoku
netolerantnost prema psovkama koje su direktno upuene i koje su namenjene kao
uvrede. Anketiranje je pokazalo i hijerarhijsku vrednost kultova balkanske kulture,
na ijem je vrhu kult majke, a zatim i sestre, dok je tolerancija prema kultu Boga
znatnija. Na odnos prema psovci u pojedinanom ispitivanju istie se veliki uticaj
konteksta situacije: uesnika, intencije govornika, socijalnog okruenja i sl. (ipka
1999: 5563).
Jezika norma u odnosu na psovke, osim reakcije sredine i institucionalnog
delovanja u vidu zabrana, funkcionie i u vidu preporuka, autocenzure i kao samosvesno negovanje jezike kulture, iji nivo zavisi ne samo od jezikih nego i od
socijalnih i psihikih faktora.
Vreme liberalnijih odnosa, kakvo je i sada, slabi mo i jezike i zakonske
regulative, pa je i upotreba psovki frekventnija i proirena na veinu funkcionalnih
stilova. Slina situacija je i u poljskom jeziku, u kome prema V. Lubau, od pre
izvesnog vremena opscene rei kre sebi put ka uzusu, pa su u nekim ortografskim renicima poljskog jezika devedesetih godina, namenjenim za kolu, nale
6
ipka (1999: 12-15) odreuje tabu kao kulturnu normu koja namee izrazito jaku zabranu odreenoj
drutvenoj zajednici. On osim vanjezikih elemenata obuhvata i odreene jezike elemente jeziki
tabu, koji se odreuje kao zabrana upotrebe odreenih leksemskih slojeva ili pojedinih leksema. Opscene rei i psovke vezane su za seksualni tabu i etikeciju.
7
Po N. Bogdanoviu (1998: 16), psovka se ne odobrava, ali se vrlo rasprostranjeno upotrebljava (str.
11); ona spada u najlepe tekovine jezika i govora ... i njena brutalna snaga u nekim situacijama ini
mnogo vie od bilo koje druge verbalne mogunosti.
205
mesta najtvre opscene rei (2009). Paralelno s tom pojavom javljaju se i pojaani
zahtevi zabrane od strane autoritativnih ustanova i pojedinaca, najee lingvista,
pisaca i onih koji se bave kulturom, prosvetom, jezikom medija i dr.
Za normativni odnos prema psovkama zanimljiv je i stav pisaca. Tako povodom prodiranja psovki u knjievnost ezdesetih godina pisac Milovan Danojli
(1990: 36) daje svoju ocenu ove tendencije, pri emu nema u vidu samo jeziku
normu nego i etiku, kulturoloku i socioloku: Nai su preci preko odreenih rei
bacili veo ... pa su nam tako zavetali neke obiaje ijim se ukidanjem mnogo vie
gubi, nego to se dobija. U normalnim okolnostima ... ljudi i ne oseaju potrebu za
krenjem te vrste zabrane. Do ovakvih pobuna dolazi u razdobljima oajanja ...
Psovka je ... izraz nemonog, metafizikog besa protiv sudbine.
17.1.2. Deava se da se jezika norma brani zakonskom regulativom, to nam pokazuje sledei primer iz jednog lingvistikog zbornika. U njemu autor ne samo da
apeluje na odbranu jezika od psovki i opscenih rei, koje kao jezika pornografija
izazivaju sablanjavanje, nego istie i da je on saveznom javnom tuiocu podneo
zahtev da se l. 189 Krivinog zakona primeni na prevod Jareve obratnice Henrija
Milera zbog upotrebe nepristojnog, bestidnog jezika. Na reakcije nekih knjievnika
koji su ustali protiv ovakvog uskraivanja slobode u knjievnom stvaralatvu,
autor, lingvista odgovara: alosno je to kod nas ima takvih knjievnih stvaralaca
koji odobravaju seksualne psovke i u filmu i u knjizi. To je pravo bezumlje ... Mi
im nedvosmisleno i odluno odgovaramo da njihovi kritiari nisu nikakvi filistarski osobenjaci, niti zaneseni puritanci, nego je to, vrsto verujem, ceo na narod
... Verujui duboko u sposobnost nae italake publike, ustajem protiv naturanja
nakaradnog shvatanja slobode izraza u knjievnosti i filmu i poturanja da je to izraz
nae javnosti (Kosti 1982: 236).
17.1.3. Sline normativne ocene o psovkama davane su i od strane drugih, uglavnom
tradicionalnih lingvista. Tako se kod nekih istie da psovku sramotnom ini opscena
re i da se zato njena upotreba ne moe odobravati. Neki lingvisti svoj normativni
stav prema psovki ne iskazuju eksplicitno, ali samim tim to umesto navoenja
primera sa psovkama istiu upotrebu nepristojnih rei, izraza ili psovki, smatraju
zabranu obaveznom i za metajezik u predstavljanju ovih jezikih jedinica (Dei
1998: 3039). Slian sluaj imamo da se i u pomenutom referatu o opscenoj leksici
autora V. Lubaa, ne navodi ni jedan primer opscenih rei nego se najtvri vulgarizmi zamenjuju latinskim nazivima. Na ovakav postupak autora nije obavezivala
samo jezika norma nego i lini odnos prema ovim proskribovanim jedinicama, jer
je, kako i sam istie vaspitavan u starijoj, jeziki i moralno restrikcijnoj kulturi i
ima veliki otpor da javno citira opscene primere i pored toga da ih sasvim dobro
zna iz knjievnosti i iz svakodnevnog ivota (2009).
206
DISKURS I DISKURSI
Meutim, liberalizacija norme uticala je na toleranciju i tradicionalnih

lingvista prema ovom tipu jezikih jedinica, pa je na pomenutom skupu u Niu
iznet ovakav stav: Nema nikakve opasnosti da e takvo djelo [dijalekatski renik sa
unetim opscenim reima i psovkama] zgraavati itaoce, da e ih moralno iritirati,
tim prije to se radi o leksici koja se u govornom jeziku esto upotrebljava i koja
se naui uglavnom u djetinjstvu. No, ak i kad bi takvo djelo imalo opsceni uticaj
na itaoca, gubitak je pri tome mnogo manji nego to bi bio ako se ne bi zabiljeilo
sve ono bogatstvo koje jeziku donosi ta vrsta leksike, osobito ako je ona dovoljno
ilustrovana psovkama i slinim vidovima izraavanja (upi 1998: 44).
17.1.4. U normalnim vremenima i situacijama u odnosu na psovke, opscene i
pogrdne rei, funkcionie preskriptivna norma, kojom se preporuuju razni naini
zamene ili izbegavanja upotrebe nepristojnih jezikih jedinica. Najefikasnija zamena je eufemizam, koji se odreuje kao netabuizirano jeziko sredstvo kojim se
zamenjuje tabuizirano da bi se uputilo na isti elemenat zbiljnosti: leksema iz internacionalnog fonda (Boli me penis), parafraza (Boli me muki polni organ), metafora
(Boli me oga) i neodreeno upuivanje (Boli me ona stvar). Eufemizam se javlja
kao rezultat delovanja (auto)cenzure, odnosno oseaja stida zbog upotrebe tabua.
Alternativne strategije su redukcija, transformacija ili distanciranje.
17.2. U zakonskoj regulativi koja sankcionie uvredu, i pored odreenih nepreciznosti, ovi termini se uglavnom razgraniavaju. Tako se u zakonskim tekstovima
pojam uvrede odreuje na sledei nain: Uvreda ... je izjava kojom se od strane
jednog lica omalovaava (negira ili potcenjuje) neka od vrednosti asti i ugleda
drugog lica (Lazarevi Peri 1979: 108). Ovo nipodatavanje ili nepriznavanje moe biti uinjeno posredno navoenjem izvesnih injenica koje negiraju
ili umanjuju vrednosti koje predstavljaju ast i ugled nekoga (npr. navoenje za
nekoga da je glup, kukavica, poltron i sl.) (Atanackovi 1981: 191). Izraavanje
omalovaavanja procenjuje se po objektivnom kriterijumu po kome se uzimaju u
obzir odnosi i pravila ponaanja koja postoje u odreenoj sredini i odnosi koji postoje izmeu pojedinih lica. Tako, u jednom sluaju psovka moe predstavljati uvredu,
u drugom sluaju ona je uobiajena uzreica (Lazarevi Peri 1979: 111). Kazna za ovaj oblik je novana ili zatvor do tri meseca (nav. delo: 112). Moe se,
meutim, dogoditi da je uvreeni uvredu povratio ... pa je npr. na psovku odgovorio
psovkom ili na drugi nain (nav. delo: 113) (rei istakla S. R.).
Iz ovog domena je i primer iz tampe u kome se meaju ovi termini u kontekstu zakonske regulative, jer se sankcionisana uvreda od strane novinara interpretira
kao psovka, dok se iz pravnog konteksta vidi da je u pitanju uvreda:
Zatvor za psovanje (Blic 24. 10. 2000)
Jelenko Stankovi ... iz Nia osuen je u Optinskom sudu na 30 dana zatvora
zbog uvrede sudije. Incident se dogodio u stanu Stankovievog komije ... gde su
207

radnici suda doli radi provere ... Dok je sudija Nadeda Mladenovi vrila uviaj,
Stankovi, koji je sluajno naiao, nekoliko puta je opsovao sudiju, uz rei ubreta jedna, pljakate dravu, svi ste isti (delove teksta istakla S. R.)
Lingvistiki problem u vezi sa razgraniavanjem govornih inova psovke i

uvrede i normativnim statusom jezikih jedinica, u zakonskoj regulativi reava se
na drugaiji nain. Tim pre, to postoje razlike izmeu jezikog normiranja i zakonske regulative kojom se krivino sankcionie ne samo upotreba uvrede, psovke
nego i upotreba eufemizama koja se preporuuje i tolerie u jezikoj normi (Vali
Nedeljkovi 1998: 120).
Psovke u knjievnom diskursu

18.1. U ovom istraivanju na neznatnom korpusu savremene srpske proze pisaca
srednje generacije (up. Izvori), saoptiemo samo najoptija zapaanja na osnovu
pregleda primera upotrebe psovki u knjievnom diskursu.8 Imamo u vidu da je
upotreba psovki u knjievnom kontekstu sekundarna, ali je smatramo bitnom za
normativne, kulturoloke, funkcionalnostilske i estetske aspekte, kao i za dijahroni
aspekt u njihovom izuavanju. Posebno je, naravno, vaan i prevodilaki aspekt,
koji je, ini nam se, inicirao ili bar intenzivirao izuavnje psovki u najnovije vreme
i to kako na planu jednog jezika, tako i na meujezikom planu.
18.2. Opredelili smo se za pisce srednje generacije koje je zapljusnuo prvi talas
liberalizacije jezike norme.
18.3. U knjievnom diskursu, kao i u svakodnevnom realnom govoru, psuju junaci
iz seoskih i gradskih sredina, osobe enskog i mukog pola, a naroito su inventivne
psovke iz omladinskog urbanog argona Selenieve junakinje u romanu Ubistvo s
predumiljajem. U prozi sa pokrajinskim koloritom psuju uglavnom mukarci, a u
Petrijinom vencu D. Mihailovia najvie psuju seoski i varoki lekari. Nii gradski
slojevi, pijanice i beskunici u prozi V. Stevanovia upotrebljavaju uglavnom psovke u monolozima, to je uslovljeno njihovim izolovanim nainom ivota.9
18.4. Psovke u knjievnom diskursu najvie se javljaju u funkciji iskazivanja nezadovoljstva i besa zbog uslova ivota, aktuelnih nepovoljnih dogaaja i situacija,
linih propusta i greaka, zatim u funkciji identifikacije i povezivanja sa socijalnom
grupom (lekari u seoskim i varokim sredinama, pripadnici omladinskog argona
i sl.), u funkciji zbliavanja i kooperativne saradnje i sl. Retki su primeri upotrebe psovki u funkciji poniavanja sagovornika, stvaranja ili pojaavanja mrnje,
razdvajanja i udaljavanja sagovornika. Psuje se najvie majka, a daleko manje sve
ostalo: dete, bog, sunce, otac, krv, ivot, sudbina. Evidentno je autocenzurisanje
8
9
O psovkama u prozi predstavnika starije i mlae generacije pisaca v. Muratagi-Tuna (1998: 89102).
O psovkama u prozi V. Stevanovia v. Jovi (1975: 160-161).
208
DISKURS I DISKURSI
psovke: izostavljanjem ili zamenom glagola i ono je vie stvar navike nego reakcija
na drutvena ogranienja.
19. Strukturni tipovi i situacije upotrebe
Psovke sa glagolom jebati:
Jebem (li) ti/mu: MAJKU (nanu, mater, mamu) (seljaku, dezertersku, zlikovaku),
DETE, OCA, SUNCE arko (pokvareno), sunevu veeru, KRV, IVOT;
Jebem: TE/VAS/ SUDBINO (aavog, blesavog, onjavog), SVE ti/mu/im na svetu,
(li) ti (tvoj) LEB (babu, ujaka, oficire, vreme, kiu, rat, selo);
Najebem ti se majke;
Jebe (ti) ivot (knjigu);
Jebau im sve po spisku;
Jebi mu mater;
Jebo te BOG (Gavra poreznik, inter) (u dupe pedersko);
Jebala te gubica (protekcija);
Jebalo te srpstvo;
Psovke sa redukcijom glagola:

Sunce (li) ti/mu jarko (njeno, kalajisano), Majku (majicu, mater) ti/mu (tvoju, njegovu, mangupsku); Boju ti majku; Da mu ga majke; Sunevu mu veeru; Boga ti
tvoga (smetenjakog);
Psovke sa zamenom glagola:

Lebac (krst, boga abortiranog, sunce blesavo) mu/ti (po)ljubim, Majku joj opavu
nataknem; Bog te molovo;
Psovke sa drugim opscenim reima:

Pika materina: Goni ga u piku materinu; Di si, bre, ti ... pika ti majina; Pizda mu
materina koljaka (matora, krofulozna);
Zamena opscene rei:

Pare su jedina sigurnost ... sve ostalo neka se tornja u boiju mater;
Govno, srati: Nemoj da jede govna; (Po)serem ti se na takav poziv; Koj e mi avo
tvoja ubara, poserem ti se na nju; Usta ti se poserem;
Invektivi:
uvrede: Ti si/on je: govno seljako (beogradsko); Kurvo, sotono, ubre, glupao,
urko, slepac jedan, poserko jedan, barabo, bando, ruljo, stoko, izdajnici, olo, babetino, lenugo, lopuo, prokletinjo, ivotinjo pogana, budalo;
omalovaavanje, nipodatavanje: Bio si ti lipov kurac, ne porunik; ta si tu ruku
tuna udrvila kaj ... konjski kurac; Ko te jebe (ispod ebe); Ko jebe pare;
teranje, uutkivanje, poricanje i sl.: Mar (napolje/iz sobe); Idite s milim bogom/
doavola); Ne lupetaj; Ne sviraj mi tu uz krivak; Jeste oin; Boli me plajvaz;
inat: Poljubi me u dupe / da me poljube u dupe;
Samopsovanje:
209
prekorevanje sebe, rezignacija: Otila sam u kurac; Pizda mi materina, prokleta;

Jebe me tunu, Jebem ti moj strah celog veka; Jebaste (jebae) mi/ nam majku, I ja
sam, budala, nala s koga u se tentam;
Monoloke psovke:
ljutnja, uvreenost: Znam, u piku materinu ... da je re o celom kretenu; Piam ti
se na (ovo ranoranjenje); Izem ti pravdu i jednakost; Ko im jebe mater; Ko jebe lepe
reenice;
Samo se pominje psovanje:

Psovao mu sestru kurvanjsku i kretensku; Psovao sam sve na svetu: i svoje meko srce
koje mi ne da da mirno gledam tue suze, i kelnerski poziv ... i ene ... i govnaru efa
[kafane] ... i dulove koji mu pune kafanu ... i ovo svratite za sve oloe kragujevake
i junosrbijanske.
Naini distanciranja od psovke:

da prosti; tamo njemu, bog mi ne uzeo za greh to psujem pred tobom.
20. U scenskim delima, na osnovu informacija jednog suflera iz Pozorita na Terazijama, upotrebu psovke doziraju uglavnom glumci. Psovku najee uvode muke
osobe glumci, i to uobiajene psovke: U piku materinu, Idi u piku materinu,
Daj ne seri, Pui ga, Jebi se, Jebem te gluva. Navedeni su i primeri da glumice na
sceni cenzuriu psovku redukovanjem ili zamenom opscene rei: U p. materinu, U
tri lepe argarepe, iako neke od njih u privatnom razgovoru upotrebljavaju psovke.
21. Upotreba psovki u aforizmima je neznatna, to pokazuje i ovaj skroman broj
primera koje je mi je dostavio kolega ore Otaevi, inae i aforistiar:
Neu da vream linosti zatiene zakonom. Ko ih jebe! (Rastko Zaki);
Jebe zemlju koja bar deo Bosne nema (Aleksandar Baljak);
Jebe takvog oveka koga privlae mukarci (Vladan Soki);
Kad god slikam kameleona, on promeni boju. Pika mu materina!
IZVORI
Ivanovi, Ivan (1982). Arizani. Beograd : BIGZ.
Kovaevi, Duan (1985). Balkanski pijun i druge drame. Beograd : BIGZ.
Mihailovi, Dragoslav (1979). Petrijin venac. Beograd Srpska knjievna zadruga.
Popovi, Aleksandar (1990/91). Bela kafa. Ars dramatica. Beograd : Jugoslovensko
dramsko pozorite.
Seleni, Slobodan (1993). Ubistvo s predumiljajem. Beograd : Prosveta.
Stevanovi, Vidosav (1979). Refuz mrtvak. Beograd : Srpska knjievna zadruga.
210
DISKURS I DISKURSI
LITERATURA
, (1998). . . :
: 82-88.
, . (1979). . :
.
, (1997). ( ). :
.
, (1998). . . :
: 11-17.
, (1998a). (
). :
, (1998). .
. : : 4047.
Danojli, Milovan (1990). Muka s reima. Beograd : Biblioteka XX vek.
, (1998). .
. : : 29-39.
Jovi, Duan (1975). Lingvostilistike analize. Beograd : Drutvo za srpskohrvatski
jezik i knjievnost SR Srbije
Ki, Danilo (1985). Bordel muza. Beograd : Prosveta.
, . (1982).
. . :
: 233-237.
, (1981). .
2. . : .
, (2009). .
( 39.
, .
-, (1998). .
. : : 89-102.
, (1998). . .
: : 1828.
, (1995). :
. 23/2. : 161176.
Savi, Svenka Veronika Mitro (1998). Psovke u srpskom jeziku. Novi Sad : Futura
publikacije.
, (1999). . / :
, .
211
Vali Nedeljkovi, Dubravka (1998). Psovke u sredstvima masovnog komuniciranja. . : : 114133.

, (1998). , .
. :
, : 5561.
Stana Risti
THE DISCOURSE OF SWEAR WORDS IN SERBIAN
Summary
The paper presents the results of research to date on swear words in Serbian, which provided
the basis for a broad definition of swear words. It encompasses almost all aspects of the functioning of swear words. The language structure of swear words in Serbian has also been determined. As formulaic expressions, they have a simplified syntactic structure with a wealthy
inventory of obscene words, with which one can vary their illocutionary force, functional/
stylistic stratification and normative status. It has been noted in the overview that the liberalization of language norms in the early 1960s resulted in the increased use of swear words in the
Serbian language, which spread to many functional styles, including the language of public
communication. At the same time as this phenomenon, demands were being made for an
increased prohibitive norm, which is legally regulated in the language of public communication, and in other domains of the language it is regulated through various types of censorship.
It was concluded that in present circumstances a prescriptive norm would be more acceptable,
whereby authoritative institutions and individuals from the domains of linguistic science, culture, education and the media would give recommendations on the use of these language units.
Thus, swear words and other proscribed language units would get their own appropriate place
and legitimacy in the Serbian language and culture without spoiling the established patterns of
the culture of speech and behavior of representatives of the Serbian language.
The study of swear words in literary discourse has its significance from the normative, cultural, functional/stylistic, aesthetic and diachronic aspects. Their use in literary discourse is dependent on the language norm of a certain period. From the structural aspect,
swear words in the literary discourse are the same as in real, everyday speech. The creativity
of the writer is expressed in the variation of the non-compulsory units in the structure, its
reduction or expansion. The study of swear words in the literary discourse is particularly important in translation, because the normative limitations on the use of swear words in the target language can challenge the authenticity of the contents of the original literary discourse.
Keywords: expressive vocabulary, swear words, obscene words, formulaic expressions,
prohibitive norm, prescriptive norm
212
ROD I DISKURS
213
214
Eva D. Bahovec
TRADUTTRICE TRADITRICE1
PREVODITELJKA IZDAJNICA
Saetak: Na osnovu kritikog prikaza renike grae, prevoda dela Drugi pol Simon de Bovoar i upotrebe termina feminizam, feministkinja, bioloki pol, drutveni pol, polne razlike i rod pokazaemo zato je feminizm esto bio pogreno
shvatan, omalovaavan i negiran.
Kljune rei: feminizam, pol, rod, bioloki pol, drutveni pol
O feminizmu, lingvistici i njihovim dejim bolestim

Was ist Aufklrung? 2
Feminizam je prosvetiteljski projekt: to je borb protiv neznnj, zblud, predrasuda. Istovremeno, feminizm je projekt koji im prosvetiteljsku misiju: d
utie n stvrnje, uspostvljnje i konstituisnje slobodnog subjekt. Prem
tome, im jsn epistemoloki i politiki smiso.
To je, nrvno, mogue shvtiti i iz renike odrednice: feminizam, -zma
m. 1. u graanskom drutvu pokret ena za ravnopravnost s mukarcima; zagovaranje feminizma 2. pojava enskih osobina, karakteristika kod mukaraca:
feminizam kod evnuha3. N osnovu jedne jedine upotrebe rei feministka
[feministkinj] u reniku slovenkog knjievnog jezik (Slovar slovenskega
knjinega jezika) moe se, dlje, zkljuiti d on ovde nem nroito svetlu
lterntivu. Nime, nveden je smo primer postl je vtren feministkinj.
Drugo znenje izrz fminisme, koji potie iz frncuskog jezik (iz 1837.
godine), njegovo evnutvo, zbog brisnj grnic izmeu polov, povezno
je i praeno kulturnom uskogrudou. U periodu prosvetiteljstv nsuprot
Kntovom periodu prosveenosti, ko to vidimo, jo uvek postoji neto to
1
Prevela sa slovenakog Katja Juri-Huzjan.

Originalni naslov rada na italijanskom jeziku proiren je prevodom na srpski.
2
nem. ta je prosveenost? (prim. prev.)
3
Up. i sl. definiciju: feminizm, -zm, m. [fr. fminisme od lt. femina en] 1. soc. zgovrnje
drutvene, politike i ekonomske rvnoprvnosti en i mukrc. 2. pol. orgnizovni pokret koji
se zle z tkvu rvnoprvnost meu polovim. 3. stnje osobe mukog pol kod koje su u mnjoj
ili veoj meri izrene enske polne krkteristike (Kljn, Ivan Miln ipk (2006). Veliki renik
strnih rei i izrz). (prim. prev.)
215
Eva D. Bahovec: TRADUTTRICE TRADITRICE
se podrzumev smo po sebi. Ili ob znenj zjedno: feminizm, recimo, bez

obzir n pol. Meutim, feministe u reniku nem, on je odsutn; postoje smo
feministikinje, koje piu feministike lnke ili podstiu feministiki pokret.
Kko god bilo njpozntij i njdue opte prihven definicij feminizm
je d je to projekt koji se zle z ukidnje podreenog i nervnoprvnog
poloj en, z odsustvo diskrimincije, z ljudsk prv en u svim oblstim
drutvenog ivot (u obrzovnju, zpoljvnju, politici, nuci, umetnosti itd.).
U tom kontekstu feministik teorij zni pre sveg teorijsko problemtizovanje
feminizm ko drutvenog pokret u izviknom grnskom drutvu ili izvn
njeg. Nsuprot tome, feminizm ko epistemoloki projekt predstvlj pre sveg
borbu z znenj, koncepte i trdiciju miljenj To je opoziciono, potencijlno
subverzivno sznnje, koje se suprotstvlj vldjuim idejm, preispituje knjievni, filozofski, istorijsko-umetniki i sl. knon, proverv zvnine vrednosti i stvlj pod sumnju sve to se predje n univerzitetim. Moe se formirti
nporedo s feminizmom ko drutvenim pokretom ili ko njegov potpun suprotnost; prdigmtski primer z to su, nrvno, niko drugi, do Simon de Bovor
i njen kontroverzni Drugi pol (Beauvoir 2000; 2001).
Borb protiv trdicionlnog miljenj dns je borb z institucionlizciju
enskih studij u okviru prizntih kdemskih disciplin i izvn njih (Barada
2002), a to je, ujedno, u njrudimentrnijoj rvni, i borb z bitne vrednosti
u svkodnevnom ivotu: to je vie ili mnje vtren borb s predubeenjim,
predrsudm i prznoverjem. A pre sveg s enom. eni se odmh ini
d njen sdrin i obim morju vie ili mnje, a vie vie, nego mnje biti
sreno spojeni s feminizmom. U Slovaru se mukrc definie ko ovek...,
on je brdt, lep, mld, preplnul lic (i im, izmeu ostlog, muevnu figuru, muku hrbrost, muku st i, verovtno, isto tko muke potomke), dok je
en osob... koj moe biti nisk, mld, plvook, tmnokos, vitk; krotk,
ljubzn, prijtn; trudn i odmh ztim udt; moe biti moj ili tvoj
en, en z pomo u dominstvu ili ftln en, jvn en ili, prosto, en
srednjih godin i, ne n poslednjem mestu, nosilc odreenih duevnih osobin:
ve e g nekko ubediti, nije dbe en; en je ko prilsko vreme; gde vo
ne moe, en e moi (en, nroito uz pomo svog lukvstv, postie sve to
eli).
Nek mi lingvisti (lingvistkinju u Slovaru neemo ni), strunjci
z lingvistiku, jeziri s svojim lingvistikim rsprvm ili lingvistikim
tlsim, ne zmere ko tu stvr pokum d problemtizujem. Nime, ko se
feminizm jo uvek povezuje s evnutvom, ond se nmee login zkljuk d
bi u Slovaru morlo d stoji smo feminist enskog pol, preciznije, vtren
feministkinj, koj stremi k rvnoprvnosti s mukrcim. A ipk, kko kod
216
DISKURS I DISKURSI
ns, tko i u svetu, postoje i feministi (mod i tkvi s potenim mukim stavom). Ili bi se, mod, moglo zkljuiti d je re feministkinj jedini primer
kod kog enski oblik, nsuprot osnovnim lingvistikim prvilim, moemo d
upotrebljvmo ko polzni oblik, ko zjedniki i univerzlni izrz z enske i
muke ljude i osobe?
Pred nm je, dkle, rsprv o feministikom sukobu, borbi, ko prvo z
sm feminizm (u procepu izmeu ideolokog poimnj i nepoimnj koje je,
mod ssvim slujno, neistorijsko, neutrlno, koje je ist kvintesencij lingvistike nuke) i, ko drugo, sukob s common sense [zdrav razum], s svim onim
to izgled ko dto, prirodno, nepromenljivo , u stvri, nije tko. Drugim
reim, to je sukob en, z ene i o enm, o njihovoj prirodi, znju, njihovoj
sutini itd., koji je isto tko i uvek sukob s preternim, prekomernim, izlinim
poistoveivnjem en s enskou, sukob s oznvnjem enskosti ko
pol s velikim P. U uslovim ne kulture en je neto specifino i, ujedno,
prekomerno, u tom smislu on je neto vie u odnosu n univerzlni poloj
mukog subjekt. On je bukvlno ono to pretie: konstitutivni vik (jednog)
pol onog pol koji je vie pol nego onj drugi (odnosno prvi) pol. On je
istovremeno i izvor zl: on moe pripomoi tmo gde ni vo ne moe.
Tko otprilike stoje stvri s feministikom nukom i feministikim
prevoenjem, ko jednoj od njenih njnovijih grana.
Idej je, ini se, znimljiv jer, nsuprot iluziji i prividu lne objektivnosti, neutrlnosti, univerzlnosti, predstvlj pokuj d se izloi posebn,
specifin, ensk perspektiv i d se tko upie u feministiki epistemoloki
projekt formirnj sluei se terminologijom feministike nune kritike koju
su uobliile pre sveg Don Hrvej (Donna Haraway) i Sndr Hrding (Sandra
Harding) vldjueg znnj, stroge objektivnosti, prcijlne perspektive
itd., ko novog ishodit, koje enm odgovr vie nego ln univerzlnost
(iluzorni subjekt ko tkv). To je kontekst u kome je, izgled, smeten projekt
ne-vernog prevoenj, nepodudrnj, prevoditeljkinog parti pris [predubeenje], koj nmerno poenstvljuje tekst, rzrev dvosmislene rei, neeksplicitnosti i mbivlentnost, premet kcente i bukvlno menj znenje izvornik.
Prevodilko uplitnje i isticnje enskog princip u jeziku koristi se
ko upozorenje n odsustvo en, to je posledic sprege izmeu (ne)vidljivosti i
vlsti, odsutnosti i podreenosti, izmeu belin u tekstu i tmnih mrlj u istoriji.
U ovom kontekstu feministiko prevoenje n prvi pogled lii n eduktivno
orue koje bi moglo d pomogne u ponovnom uspostvljnju rvnotee. D li?
Kko je mogue spreiti d tko ntitrdicionln i kretivn pristup ne
bude svugde, od smog poetk estok i nsiln u loem, rnofeministikom i
pojednostvljujue feministikom znenju rei? Kko je mogue rzlikovti
217
g od hate speach [govor mrnje], odnosno od nsilnikog govor vtrenih

nefeministikih i ntifeministikih govornik i govornic, s kojim svremeni
feminizm pokuv d se suoi sngom rgument (Butler 1997), u skldu s
njboljom prosvetiteljskom trdicijom?
Oito je znjn deo feministikog prevoenj dun d jednostvno
negir upravo ona trdicionlna polzit kojim se feminizm ko epistemoloki
projekt suprotstvlj. On pokuv d pribvi priznnje z lnu, iluzornu,
vrljivu, obeleenu u uslovim ptrijrhlnih odnos specifino ensku dimenziju; n primer, tko to umesto rzum i trdicionlno mukog znnj, sd
sve prebcuje u ensko iskustvo, ensku senzibilnost, dimenziju telesnog
itd. i s njim povezn drugiji, neptrijrhlni jezik, nin govorenja. Ono to
tkvom pogledu ostje skriveno uprvo je to to se stereotipi o enm i ideje o
veno enskom principu time ne mogu ni iskoreniti, ni unititi. Nprotiv, esto
i smi nehotice nsedmo onim tributim, osobinm, postupcim enskosti,
koje bismo eleli d iskorenimo ko opresivne, ogrnivjue, rzoruvjue.
Idej o feministikom prevoenju vrljiv je jo i stog to je vrljiv ve
sm neosnovn, nepromiljana idej o feministikom udvjnju trdicionlnih
nuk i disciplin. Izgled d je velik, zprvo ogromn intelektuln produkcij,
koj see od kdemskih disciplin do mnotv feministikih nuk, ve
premil i bcil u zsenk nek drug podruj teorijskih rsprv. Iluzij o posebnoj, enskoj nuci i o posebnim, feministikim disciplinm postl je prv
dej bolest enskih studij neg dob. On zuzim slino strukturno mesto,
kkvo je svojevremeno iml iluzij o postojnju posebne proleterske nuke i
kulture nsuprot, recimo, buroskoj.
Habent sua fata libelli4

Dugo sm se kolebl d li d npiem knjigu o eni..., zpisl je Simon de
Bovor u jednoj od njkontroverznijih knjig prolog vek. Problem poetk,
problem ulsk u polje miljenj, problem prve reenice, tek je iznd sveg
nroito kd si en. Mukrc koji poinje d filozofir, ne mor d obrzle
svoje posebne, pristrsne, specijlne stvove poto je nsuprot eni ionko u
mediju univerzlnog. Mukrc je ovek sans phrase [i to je tako], dok je en
njegov kopij, ogledlo, odrz.
Meutim, osim to je uvek i iznov stvljju u poloj odrz, senke u vodi, pozdine iz koje izrnj sm stvr, stvr sm po sebi, on je
ujedno i specifino obeleen. Muk pozicij je univerzln, dok je ensk
pozicij obeleen, posebn, odreen. Prem tome, ne moe biti u prvom plnu
(ogoljen) nevidljivost en, ko je posmtrmo odvojeno od suprotne tenje
4
lat. Knjige imaju svoju istoriju.(prim. prev.)
218
DISKURS I DISKURSI
k prekomernoj, nglenoj obeleenosti i optereenosti ktegorije enskosti

(nrvno, feminizm tkoe, md meu njim ne postoji jednoznn, sm po
sebi rzumljiv, oigledn odnos), koj ih, zbog preterne specifine odreenosti, sprev d se priblie univerzlnom. Njihov prisutnost ih istovremeno
ini previe determinisnim. Umesto nevidljivosti, koju feministiko prevoenje pokuv d ukine ili mkr ubli, mormo, dkle, stviti u prvi pln tj
prdokslni spoj nevidljivosti i preterne vidljivosti: neeg to je isuvie oigledno.
Knjig koj je tkvo stnje stvri postvil ko epistemoloki i, ujedno, politiki problem, doivel je, meutim, neobinu sudbinu. Bil je izvor ogorenj,
kko u okviru frncuske intelektulne trdicije, koju je, kd se pojvil pre vie
od pol vek, npl, tko i izvor protivljenj tdnjeg i ksnijeg feminizm. Ni
dn-dns ne predstvlj sstvni deo zvninih filozofskih, knjievnih, istorijskih i drugih nuk.
Njvie, mod, govori sm prevod knjige, koju ponegde nzivju feministikom biblijom, s frncuskog n jezik kolevke feminizm, gde je njen
uticj (bio) izvnredno velik. Engleski prevod, koji je nekoliko godin nkon
originl objvil izdvk ku Vintage u Londonu i koji je stlno ponovo
pretmpvn, predstvlj prvi prirunik postupk, koji moemo nzvti ntifeministikim prevodom. D li je to ironij sudbine? Je li mogue u prevodu n
jezik n kome je knjig osvojil mnotvo ljudi, proni sistemtske izmene?
Feministiki teoretiri i teoretirke u okviru studija De Bovoar ve itvu
deceniju upozorvju n netnosti, nedosttke i teke propuste Prlijevog (Parsley) prevod koji je, otkko je prvi put objvljen p do dns, iitvlo mnogo
ljudi. Nije ovde njvnije u kojoj meri je prevod vern originlu, ne rdi se ni o
vie ili mnje bitnim nepodudrnjim, ve o sistemtskim izmenm, koje knjizi
oduzimju filozofsku strogost i, posredno, usled preprvljnj i potiskivnj filozofskog jezik, bzinih teorijskih termin i pojmov, umnjuju znj utorke
ko intelektulke (Moi 1994: 281). Nrvno d je ulog intelektulke, utorke,
kko kroz istoriju, tko i dns, neto izuzetno vno i z feminizm, i z sveopte otvrnje intelektulnog prostor.
Nit mnje znjn nije ni nin n koji je pojednostvljeni prevod
kljunog poglvlj o udtoj eni (dkle, temi koj je iml odluujui uticj n
tkozvni drugi tls feminizm) osvojio meriku i englesku itlku publiku:
Dve feministkinje, koje su se bvile svakodnevnim enskim poslovim, proitle
su to kljuno poglvlje u Perlijevom prevodu i ltile se pisnj uticjnih i iznd
sveg uspenih naliz, z koje u intelektulnom smislu mogu d zhvle pre
sveg Drugom polu, md to nikd nisu jvno priznle. (Fallaize 2002: 468).
To su bile Ameriknk Beti Fridn (Betty Friedan), koj je 1963. godine objvil
219
knjigu The Feminine Mystique, i englesk sociolokinj En Oukli (Ann Oakley)

s knjigom The Sociology of Housework iz 1974. godine.
Kko je bilo mogue postii tko uticjnu trnsmisiju iz frncuskog
intelektulnog prostor u novi svet? Promenom terminologije, priblivnjem
merikoj kulturi, isputnjem duih delov tekst itd., potpuno je nruen
rvnote izmeu prolosti i sdnjosti, teorije i svkodnevnog ivot, fikcije
i injenic. Bilo je potrebno d proe vie od pedeset godin, p d se ugledn
oksfordsk profesorica Elizbet Flejz (Elisabeth Fallaize) lti posl i uporedi tri itnj Bovorove Prlej, Fridnove i Ouklijeve njenih prevodilc
[...] (Fallaize 2002: 469) i d se tom prilikom eksplicitno zpit d li su njihov
itnj neto legitimno ili se pk mogu ozniti ko zjednik prevr.
Odgovor je dobijen posredno, tokom nlize isputenih delov tekst,
preformulcije, promene ton. U engleskom prevodu su, n primer, isputeni
delovi koji sdre opise enske erotike, s kojom su povezne nevolje brnog
ivot; nlize frigidnosti i mukog nsilj itd. Isputen je veliki deo literrnih
referenci: utorkini citti iz Montenj, Blzk, Morijk i dr. Izgubili su se specifini kcenti rezultt istrivnj psihologije i psihonlize: utorkini citti
iz Adler, tekl itd. Nedostju prie, isprine iz enskog ugl. Meutim, u
prevodu je, pre sveg, izgubljen izvorn rdiklnost i kritinost Drugog pol,
krjnj negtivnost koj izvire iz poloj ene koj je zronjen u nesvldivu
imnentnost domeg ognjit, koj se vrti u zrnom krugu beskonnog
ribnj slvin z vodu, n primer, kojim se u impresivnoj filmskoj vizuelizciji
bvi domic Endi Makduel u filmu Seks, li i video-trke. Traduttrice
traditrice?
Ilustrovemo to s nekoliko primer. N mestu gde u originlu stoji d
en udjom postje domic u kui i pretvr se u muevljevu robinju, u
engleskom prevodu immo konsttciju d se on udjom potinjv mukrcu,
li d time ipk postje gzdric kue. Finnsijsko izdrvnje, koje im nekih dodirnih tk s idejom o prostituisnju u brku, u odlomku svkko im
prvo d dozvoli d bude izdrvn i trdicionlni morl je n to u potpunosti
podstie, prevedeno je tvrdnjom d im prvo d dobij novanu pomo [...].
U izrazu u kui, gde en bdi nd njegovim imetkom i decom, imetk stvri,
problem postvrivnj itd. izgubio se, ostl su smo dec (cit. prem Fallaize
2002: 471).
t sve to zni z feminizm, t z promiljnje odnos izmeu filozofije i pokret, jo nm predstoji d utvrdimo. Meutim, vrlo je verovtno d su
to veom bitne intervencije s dlekosenim posledicm. Ako tome dodmo jo
i to d su u prvom nemkom prevodu, vljd zbog prevelikog obim, nmerno
220
DISKURS I DISKURSI
isputen itv poglvlj i d su i z slovenki prevod postojli predlozi,

inspirisni slinim idejm, moemo stvoriti jo jsniju sliku.
Libert, egalit, fraternit? 5

Feminizm je prosvetiteljski projekt. Vezuje se z potrebu oslnjnj n sopstveni rzum i potrebu konstituisnj slobodnog subjekt. Prosvetiteljstvo je, s
svoje strne, projekt koji tei k univerzlnosti. Reim: elimo d izemo iz
stnj neznnj... obrtile su se poetkom 1789. godine ene revolucionrne
Frncuske svome krlju. U morlnoj rekonstrukciji ovenstv elimo d
postnemo punoprvne drvljnke; li, kko d se uspostvi novi drutveni
i prvni poredk, kd je polovin nrod iz njeg iskljuen?... To je, gospodo,
problem, i to je problem koji je uvredljiv z n pol! (Blum 1986: 205).
Problem odsutnih, skrivenih, nevidljivih en en koje su hidden from
history [skrivene od istorije], poste u periodu prosveenosti problem koji je
uvredljiv z n pol, poto titi enu ko ne-ovek i ne-drvljnin. Meutim, posebno je znjn injenic d je sm grup revolucionrnih en
one druge, iskljuene polovine ovenstv nstl n bzi iskljuenosti u
ovom istorijskom primeru, ko suprotnost i ko bitn opozicij prostitutkm,
z koje su tko smokonstituisne ene preporuivle stln poso u zanatskim rdionicm, p k i uvoenje vidljivih identifikcionih obelej. Ovkve
oblike diskrimincije, dkle, nisu vril smo gospod, nego i ene, koje su
i sme bile rtve diskrimincije; i jednim i drugim je zjednik pretenzij n
univerzlno.
To je stnje duh koje se u dnnje, prosveeno dob feminizm, ko
nslednik prosvetiteljstv, ogoljuje zhvljujui stlno novim i novim pokujim
d se koncept biti ena rzgrnii od koncepta njene drugosti, odnosno, n
konceptulnom nivou, d se, mod, izdvoji enskost, enski princip u jeziku itd. I ovde se moe nslutiti mrn strn prosvetiteljstv i od nje neodvojivo osenje nelgodnosti u kulturi: konstituisnje univerzlnog proizvodi stlno
sve novije i novije ktegorije drugosti, stlno sve novije i novije izuzetke (k i
kd bismo hteli d im oduzmemo negtivni predznk i kd bismo ih pozitivno
prevrednovli itd.). Kontinuirno suvnje domen iskljuenih oblikuju stlno
nove i nove dimenzije onog to ostje izvn. D li je ktegorij drugosti zist
isto tko bzin ktegorij ljudskog duh, ko to je drutven stvrnost svki
put ve unpred konstituisn oko nepojmljivog rzdor, konflikt ili borbe?
Problem iskljuenosti iz (novog) drutvenog i prvnog poretk ond je neto ssvim drugo u odnosu n socioloki obojenu ideju o iskljuenosti iz sfere
jvnog ili ztvorenosti u zsebnu sferu? Nee nm biti od velike koristi ni
5
franc. Sloboda, jednakost, bratstvo (prim. prev.)
221
d projektujemo dulizme svremene feministike (politike) teorije n rnije

istorijske periode ili drugij polj miljenj. Feministik Rsprv o izvoru
i temeljim nejednkosti meu ljudim, koja je s one druge strne bilo kkvog
jednostvnog dodvnj en, isticnj enskih gledit i ovkvog ili onkvog
osvrtnj u kontekstu jednostvne negcije, jo uvek je stvr projekt.
U feminizmu ko epistemolokom projektu problem je tkoe ili k pre
sveg iskljuenost ili iskljuivnje n nivou koncept; dkle, ne vie iskljuivnj
en, nego iskljuivnj smih feministikih, feminizmu imnentnih, vlstitih
konceptulizcij sredinjeg objekt feministike nlize. Njoigledniji primer je verovtno centrlno, temeljno, u feministikim rsprvm nezobilzno
rzlikovnje izmeu pojmov sex i gender, koji se kod ns prevode ko bioloki pol i drutveni pol. To je on feministik terminolok rzlik koj
treb odmh, n smom poetku, d uke n rzliku u konceptu: enski pol se
trdicionlno svodi n neto bioloko, dto, nepromenljivo, feminizm treb d
poke suprotno d se tu rdi o isto drutvenoj konstituciji, dkle o entitetu
nstlog, izvedenog, proizvedenog.
Feministiki sukob s univerzlnim im, dkle, itekko jsnu epistemoloku i terminoloku poentu. Zto je Don Hrvej, jedn od njpozntijih i
njuticjnijih feministikih teoretirki, n poetku svog rzmiljnj o uslovim
pod kojim je mogue pisti o polu jsno rekl d knonizcij jezik spd
u glvno podruje feministike borbe (Haraway 1999: 151). Njen rsprv
Pol z mrksistiki renik. Seksuln politik govor usredsreen je uprvo
n pitnje t je sve, koji jezici i ij sznnj, prilikom konceptulizcije pol
iskljueno. Ali, uprkos briljivim nstojnjim d ne nini greku kkv je
ninjen u klsinim nukm i uprkos tenji d to je mogue vie suzi oblst
iskljuenog i iskljuenih (pre sveg u okviru veze izmeu pol i rse), n krju
uvodne eksplikcije o pisnju svoje renike odrednice jednim potezom e iskljuiti celokupno podruje feminizm iz psihonlize zprvo, smo jednim objnjenjem d to nije trivijlni skndl. U npomeni e termin i koncept
polne rzlike, la diffrence sexuelle, ili u engleskom prevodu sexual difference,
olko izjedniti s konceptom gender iz feministikog mejnstrima i u produetku
ga iskljuiti iz rsprve.
Nsuprot nglomerikom rzlikovnju pojmov i termin sex i gender,
koje neverovtno uporno puni strnice feministikih sopis vie od jedne decenije i tko uvek iznov nvodi n prinudno trenje neposrednih terminolokih
prlel u rznim jezicim i rzliitim kontekstim (Jegerstedt 1998; Wisherman
2000), poln rzlik je koncept koji je nemogue svesti n problem odnos izmeu prirodnog i drutvenog, dtog i nstlog, venog i promenljivog. Koncept
i termin poln rzlik povezni su s dimenzijom subjektivnosti (p, smim
222
DISKURS I DISKURSI
tim, i konstituisnosti u odnosu prem drugosti te tko i odreeni ko suprotnost

i prem biologizmu sex, i prem konstruktivizmu gender, iko je ovj gotovo
posto znak nekkvog novog pravoverja svremenog feminizm. Ko osnovni
feministiki koncept poln rzlik ukljuuje i introspektivni moment, poto je
usredsreen skoro n nemogunost prisustv en i enskog u zpdnoj trdiciji
miljenj, n nuno odsustvo u smislu teorijskog problemtizovnj ideje o autsajderkama iz Tri gvineje Virdinije Vulf: o poloju iskljuenosti u uslovim
ptrijrht, odnosno, u psihonlitikoj terminologiji, poloju iskljuenosti iz
simbolikog poretk.
t bi, dkle, mogo biti feministiki izlz iz faze mloletnosti. Koji je
to prv, rvn i osvetljen feministiki put, koji bi ns suvo od skretnj, slepih
sokk i nikd sunnih strnputic? Nrvno, nije reenje d sd svi, umesto to
e rzlikovati sex i gender, treb d se zkunu d e koristiti polnu rzliku ili d,
umesto zstrelih prevod temeljnih del feministike teorije, treb d nprve
nove, p ztim jo novije i novije prevode (poto, mislimo, zstrevju smo
prevodi). Iko je ulog feminizm dleko vei, njegov domet kudikmo iri n
putu izlsk iz mloletnitv trdicionlno, nekreativno, svesno prevoenje e nm verovtno vie koristiti od tkozvnog feministikog prevoenj iz
period tkozvnog poststrukturlizm, koji eni imputira zinteresovno
i, u loem znenju te rei, prcijlno gledite. Feministiko Sapere aude!6
mor biti usmereno kko protiv spoljnjeg, heteronomnog utoritet, tko i protiv brisnj unutrnjih rzlik. Izlz iz mloletnitv z feminizm verovtno i
nije nit drugo, do sm tj put.
LITERATURA
Barada, Valerija, Julietta Janui, Biljana Kai, Jasminka Peut (2002). Evropski
konteksti enskih/rodnih studija. Zarez 4/80. Zagreb : Druga strana.
Beauvoir, Simone de (1999). Drugi spol. 1. knjiga. Dejstva in miti, 2. knjiga.
Doiveta izkunja. Ljubljana : Delta.
Blum, Carol (1986). Rousseau and the Republic of Virtue. The Language of Politics in the French Revolution. Ithaca : Cornell University Press
Butler, Judith (1997). Excitable Speech, A Politics of the Performative. New
York/London : Routledge.
Fallaize, Elizabeth (2002). Le destin de la femme au foyer: traduire la femme
marie de Simone de Beauvoir. In Cinquantenaire du Deuxime sexe. (eds.
Ch. Delphy, S. Chaperon, K. Fullbrook). Paris : Syllepse: 468474.
6
lat. Usudi se da bude mudar; prema Kantu: Imaj hrabrosti da se slui vlastitim razumom. (prim.
prev.)
223
Haraway, Donna (1999). O pisanju slovarskega gesla spol. Delta 5/1-2: 151155.
Jegerstedt, Kari (1999). O rabi izrazov za spol v skandinavskih jezikih. Delta
5/1-2: 157-160.
Koyr, Alexandre (1973). Traduttore - traditore. In tudes dhistoire de la pense
scientifique. Paris : Gallimard: 272-274.
Moi, Toril (1994). Simone de Beauvoir. The Making of an Intellectual Woman.
Oxford : Oxford University Press.
Wischermann, Ulla (2000). The Sex/Gender Debate in Germany. In The Making
of the European Womens studies. Advanced Thematic Network in Activities
in Womens Studies in Europe. (eds. R. Braidotti, F. Vonk). Utrecht University, the Netherlands: 30-31.
Eva D. Bahovec
TRADUTRICCE TRADITRICCE
TRANSLATRESS TRAITRESS
Summary
Based on the critical presentation of the vocabulary structure in the translation of Simone de Beauvoirs treatise The Second Sex and the use of the terms feminism, feminist,
biological sex, social gender, gender differences and gender, the author demonstrates in
her paper the reason why feminism whose mission is enlightenment and clear epistemological and political meanings have often been misunderstood, dismissed and negated.
Key words: feminism, sex, gender, biological sex, social gender
224
Jadranka Gvozdanovi
DISKURSI O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI U JEZIKU
Saetak. U lanku je protumaen pojam rodne ravnopravnosti i navedeni kriteriji
na osnovu kojih se rodna ravnopravnost mjeri. Predstavljena je uporaba oznaka
za osobe enskog spola u medijima u Srbiji i Hrvatskoj; konstatirano je da se u
sadanjim srpskim i hrvatskim medijima potuju principi transparentnosti i ravnopravnosti spolova.
Kljune rijei: rodna ravnopravnost, transparentnost roda, diskurs, mediji, nemaki jezik, hrvatski jezik, srpski jezik
1. Uvod
1.1 O pojmu rodne ravnopravnosti
Poimanje roda i odnosa rodova svaka kultura oblikuje na svoj nain. Iz povijesti
znamo i da se takvi pojmovi mijenjaju kroz vrijeme. Tako svako vrijeme ima
svoju predstavu ene i odnosa mukarca i ene. Poststrukturalisti govore o nestabilnosti kategorije roda (Butler 1990). Rodni identitet se oblikuje u diskursu.
Kako je ak Derida (Derrida 1967) pisao, znaenja nastaju u diskursu i ne mogu
biti fiksirana niti na koji nain zauvijek. Po tom shvaanju, odnos izmeu identiteta u diskursu i osoba na koje se diskursivni identiteti odnose isto nije zauvijek
fiksiran.
Povijesni tijekovi ipak pokazuju da promjene nastaju veinom kao posljedica elje da se vaea situacija promijeni. U tom smislu je nestabilnost ograniena. Kako primjeuje Rejvin Konel (Connell 2009: 90), da je sve nestabilno, onda
ne bi postojala takva tenja za promjenom.
Ronald Inglehart i Pipa Noris (Inglehart Norris 2003) predloili su skalu za mjerenje rodne ravnopravnosti uzimajui u obzir slijedee indikatore: a)
ekonomske indikatore: postotak ena koje su ekonomski aktivne (tj. zarauju),
postotak ena na rukovodeim poloajima (u upravi itd.), postotak ena profesionalaca, b) socijalne indikatore: postotak koji provodi kontracepciju, postotak rodilja mlaih od 20 godina (kao negativan indikator), postotak socijalno zavisnih
ena, postotak ena s osnovnom kolom, postotak sa srednjom kolom, postotak
pismenih ena, indeks socijalnog razvoja po rodu, c) politike indikatore: godinu
kada su ene dobile pravo glasa, postotak ena u saboru, broj mjera za rodnu ravnopravnost. Pokazalo se je, naravno, da su industrijalizirane zemlje ravnopravni225
Jadranka Gvozdanovi: DISKURSI O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI U JEZIKU
je od agrarnih zemalja. Na listi koja sadri 60 zemalja svijeta (Inglehart Norris

2003: 178), na vrhu su skandinavske zemlje (vedska, Norveka, Finska), na
etvrtom mjestu je Kanada, na petom Njemaka itd. Slovenija je na sedamnaestom mjestu, Srbija (navedena kao Jugoslavija) na 24. i Hrvatska na 25. mjestu
liste zemalja po rodnoj ravnopravnosti. Sve su druge slavenske zemlje daleko
ispod Slovenije, Hrvatske i Srbije. Iako se mogu kritizirati detalji te skale, poto
nisu sve varijable uvedene kao nezavisne i meusobno potpuno nezavisne, ipak
se po skali moe zakljuiti da je stanje rodne ravnopravnosti u Sloveniji, Srbiji i
Hrvatskoj relativno dobro. Obratimo se detaljima te situacije.
Ravnopravnost mukog i enskog roda u socijalnom smislu regulirana je
zakonski od 2006. godine, ona je sastavni dio programa politikih stranaka. Ipak
smo jo daleko od stvarne ravnopravnosti. Dravni zavod za statistiku Hrvatske
navodi meu podacima o plaama za 2009. godinu da ene prosjeno ne zarauju
vie od 90% plaa mukaraca na istom poslu (izuzeci postoje samo u graevinarstvu i rudarstvu, dakle u poslovima kojima se ene tradicionalno ne bave). Ako
pogledamo raspodjelu zanimanja, vidimo da npr. broj ena sudaca stalno raste pa
se i na sudovima vieg tipa broj ena pribliava broju mukaraca (u 2007. godini
bilo je na vrhovnom sudu 45% ena sudaca, na ustavnom sudu 46,2% ena, na
upanijskim sudovima 51,7% ena, na opinskim sudovima 69,9%, trgovakim
sudovima 61,5%, a prekrajnim sudovima ak 72,5% ena sudaca). Ali kad pogledamo broj predsjednika sudova, vidimo da je tu manje ena: 2008. godine
svega 14,3% predsjednika upanijskih sudova, 50% opinskih sudova, 53,8%
trgovakih sudova i 63,0% prekrajnih sudova. Drutvo oito tek polako realizira ravnopravnost u praksi; tako od stotine najuspjenijih poduzea u Hrvatskoj
samo 6% njih vode ene.
U Njemakoj je situacija u biti slina 1980. godine bilo je 28% apsolventica, 19,5 doktorandica, 4,5% habilitiranih ena, a 2004: 50% apsolventica,
39% doktorandica, 20% habilitiranih. 80-ih godina XX st. bilo je svega 3% sveuilinih profesorica, 1997. 15,2%, 2000. 16,4%, 2003. 17,2%, 2004.
19,1%. Na sveuilitima je ensko osoblje jo uvijek preteno zaposleno u niim
rangovima. Tako ima 44% lektorica, 33% naunih suradnica, 28% asistentica i
docentica. (Izvor: Kurzexpertise zum Themenfeld Frauen in Wissenschaft und
Forschung, im Auftrag der Robert Bosch Stiftung, CEWS Bonn 2006)
U Njemakoj su jo pred dvije godine ene imale u prosjeku 22% manju
plau (1995: 21%) u istim zanimanjima. Od 1995. godine, kada im je plaa bila
21% manja, nema bitnije promjene.
Za stav drutva indikativni su kolski udbenici. Nives Rogoznica napisala
je u Zadarskom listu (1. 09. 2009): Analiza tema koje su obraene u udbenicima
hrvatskog jezika i knjievnosti za osnovnu kolu pokazala je da se tema ljudskih i
226
DISKURS I DISKURSI
djejih prava obrauje u svega 2 % od ukupnog broja analiziranih tekstova. Mukarce se etiri puta ee definira zanimanjem koje obavljaju nego ene. Najbolji
primjer su samo etiri zanimanja u kojima se spominju ene glavni likovi u udbenicima za VI razred osnovne kole: balerina, mlinarica, pravnica i etelica. Istovremeno se mukarci spominju se u 40 razliitih zanimanja, u rasponu koji ukljuuje
astronauta, geologa, koijaa, kapetana broda, pastira, prometnika, putnika/avanturista, ribara, redatelja, vojnika, skladatelja, atletiara, stolara, vojskovou, uitelja,
zidara i znanstvenika. enska djeca koja odrastaju s takvim udbenicima kasnije
e vjerojatno prije poeljeti da budu redatelj ili znanstvenik, ne redateljica ili znanstvenica, jer su odrasla pod dojmom strunosti takvih izraza u mukom rodu.
1.2. Rod i jezik
Na ulogu gramatikog roda u interpretiranju jezine stvarnosti ukazala su psiholingvistika instraivanja, npr. autorica Lize Irmen i Nadje Rosberg (Irmen
Roberg 2004) na Sveuilitu u Hajdelbergu, koje su pokazale da pri spominjanju
zanimanja u mukom rodu veina ljudi u prvom redu misli na mukarca, pa tek
onda na enu. To se je pokazalo na osnovu primjera u kojima je dan naziv zanimanja u mukom rodu u jednoj reenici, koju su ispitanici morali nadopunitin
slijedeom reenicom s eksplicitno izraenim mukim ili enskim rodom. Testovi
su pokazali da nazivi u mukom rodu nisu neutralni i ne ukazuju na oba spola u
istoj mjeri. Takvi rezultati dovode do zakljuka da je, recimo u oglasima za radna
mjesta, potrebno eksplicitno navesti zanimanje u mukom i enskom rodu, ili
dati legalnu definiciju koja prethodi tekstu (npr. sve se oznake odnose na muke
i enske osobe), ili pak upotrebljavati izraze bez odnosa na rod (npr. osoba). To
je istraivanje potvrdilo postavke preporuka za neseksistiki jezik autorica Marlis
Helinger i Kristine Birbah (Hellinger Bierbach 1993), koje su isto preporuile
da se za oznaku obaju spolova upotrebljavaju ili neutralni izrazi kao osoba ili pak
rodno diferencirani kao kolegice i kolege, po principu jezine vidljivosti ena i
jezine simetrije spolova.
2. Diskursi o rodu i jeziku u Srbiji

Objava knjige Rod i jezik autorica Svenke Savi, Marijane anak, Veronike Mitro i
Gordane tasni (2009) poslije Kodeksa neseksistike upotrebe jezika u medijima
Svenke Savi pojaala je diskusije o rodu i jeziku koje se zadnjih godina vode u
srpskoj tampi. U tu su se diskusiju uglavnom ukljuivali mukarci koji su poput
Ivana Klajna u Ninu (7.02.2008) smatrali muki rod ponekad prikladnijim za obiljeavanje ena i kad enski rod postoji, i to osobito kad se uz oznaku profesije ili
funkcije spominje ime ene o kojoj se radi. U medijima tih godina, do pojave knjige
Rod i jezik, takav je tip upotrebe zaista bio prevalentan, kako pokazuju recimo Bli227
Jadranka Gvozdanovi: DISKURSI O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI U JEZIKU
covi pregledi 100 najmonijig ena u Srbiji, koje taj asopis donosi svake godine.
U pregledu od 14.12.2009. nalazimo ve novu situaciju: sistematino upotrijebljen
enski rod za oznaku zanimanja ena sa slijedeim izuzecima:
osniva i sudija nigdje nemaju oznake enskog roda;
u kontekstu jednog od tih izraza s njima koordinirani izraz isto je u mukom
rodu (npr. Jasmina Kneevi, suosniva i direktor bolnice Bel Medic);
pored generalne sekretarke i dravne sekretarke nalazimo: Tamara Stojevi,
generalni sekretar Vlade;
u oznakama funkcije nalazimo i muki rod, npr. Nada Popovi-Peri, vlasnik
i dekan Fakulteta za medije; Zorica Tomi, ambasador Srbije pri Unseku; Jorgovanka Tabakovic, poslanik Srpske napredne stranke;
izuzetnim moemo smatrati muki rod u primjeru: Marijana Kovaevi, diplomirani farmaceut;
motiviranim moemo smatrati oblik profesor za profesorku fakulteta prema
profesorka srednje kole (npr. Marijana Pajvani, profesor Pravnog fakulteta)
Slino je i s izjavom Ruice ini prilikom primanja Legije asti: Nisam politiar i nikada to neu biti ta je poruka bila jasna i onima za koje je politiarka
jo uvijek ena politiara, to Ruica ini u svom sluaju nije zanijekala.
Sve u svemu Blicove liste pokazuju da je duh Roda i jezika prodro u jezik
srpske javnosti. Time se je polo znatan korak dalje od situacije 2006. godine,
kada su Novosti (7.05.2006) donijele lanak pod naslovom ena eni lomi jezik (autorice Mateji-Vukovi), u kojem je Aleksandra Jankovi jo govorila:
Pribojavam se rogobatnosti i stvaranja srpske varijante hrvatskog novogovora.
3. O oznakama enskih osoba u hrvatskim medijima

U sadanjim hrvatskim medijima stanje je u biti isto kao u sadanjim srpskim
medijima: potuju se principi transparentnosti i ravnopravnosti spolova. Meutim, postoji i suptilna igra mogunou da se zanimanja i funkcije enskih osoba
oznae mukim rodom. Kao primjer navedimo polemiku pod naslovom S Vama
ne treba polemizirati, Vas treba raskrinkavati izmeu dr Ane Lederer, intendantice HNK Zagreb (kako je oznaena u podnaslovu) i Mani Gotovac, teatrologinje i intendantice dviju nacionalni kazalinih kua (kako je oznaena u podnaslovu), objavljenu u hrvatskom Nacionalu (2.03.2010). Ana Lederer sebe zove
teatrologom, a Mani Gotovac, koju optuuje za nedostatak strunosti, teatrologinjom; sebe zove intendantom, a protivnicu intendanticom. Protivnica nju pak
zove intendanticom. Upadljiva je upotreba enskog roda u konotaciji nedovoljne
strunosti. Sve to pokazuje da se dananje emancipirane ene ipak jo nisu bitno
pomakle od situacije koju je Simon de Bovoar opisala u Drugom spolu (1947):
drutvo u cjelini, ukljuujui ene, afirmira muki suverenitet.
228
DISKURS I DISKURSI
Jezik, kao najsuptilnije sredstvo stvaranja identiteta, sada daje enama

nove mogunosti. Svenka Savi ima veliku zaslugu za kodificiranje rodno ravnopravnog jezika u Srbiji. Sada je na drutvu, u prvom redu na enama, da tim
sredstvom afirmiraju esenciju ravnopravnog miljenja.
LITERATURA
Beauvoir, Simone de (1947). Le deuxime sexe. Paris.
Buttler, Judith (1990). Gender trouble. Feminism and the Subversion of Identity.
New York/London : Routledge.
Connell, Raewyn (2002). Gender. Cambridge : Polity Press; Malden, Blackwell
Publishers.
Derrida, Jacques (1967). Of grammatology. Baltimore/London : Johns Hopkins
University Press.
Hellinger, Marlies Bierbach, Christine (1993). Eine Sprache fr beide Geschlechter (Deutsche UNESCO-Kommission). Bonn.
Irmen, Lisa Nadja Roberg (2004). Gender markedness of Language. Journal
of Language and Social Psychology 23: 272-307.
Inglehard, Ronald Pippa Norris (2003). Rising Tide. Gender equality and cultural change around the world. Cambridge : Cambridge University Press.
Savi, Svenka et al. (2009). Rod i jezik. Novi Sad : enske studije i istraivanja,
Futura publikacije
Jadranka Gvozdanovi
DISCOURSES ON GENDER EQUALITY IN LANGUAGE
Summary
The paper gives an interpretation of gender equality and lists the criteria for measuring gender equality; data concerning three cultural-political and language communities, German,
Croatian and Serbian, has been included. The use of indicators for persons of feminine gender in Serbian and Croatian media has also been presented; it has been concluded that current Serbian and Croatian media follow the principles of gender transparency and equality.
Key words: gender equality, gender transparency, discourse, media, German, Croatian,
Serbian
229
230
Erebet Barat
IDEOLOGIJA AKTIVNE SARADNJE:
konceptualizacija rodnih odnosa
u Poslanici kardinala Racingera iz 2004. godine1
Saetak: Danas vlada novo i sve vee interesovanje za ulogu ene u drutvu i u
evropskom hrianstvu, kao to nagovetava Poslanica biskupima katolike crkve
o saradnji izmeu mukaraca i ena u crkvi i u svetu, koju su potpisali kardinal
Jozef Racinger, prefekt i Anelo Amato, salezijanski titularni nadbiskup Sile, sekretar Kongregacije. Od njenog objavljivanja u kancelariji Kongregacije za versku
doktrinu, 31. jula 2004, Poslanica je stekla poseban znaaj za teoretiare feminizma u svetlu kasnijeg izbora Jozefa Racingera, u to vreme akona Kongregacije,
na mesto pape Benedikta XVI. U ovom radu sproveu kritiku analizu dominantne logike koja proima kardinalovu Poslanicu, upuujui naroito na strategiju
izlaganja eksplicitnih tvrdnji i pretpostavki u njegovoj retorici. Moja analiza pokazuje ideoloke postavke navodne saradnje kao idealne organizacije rodnih odnosa
za koje se zalae Poslanica raspravljajui o oekivanjima vezanim za odnose mukaraca i ena u XXI veku. Nastojau da pokaem da tekst ne samo to sistematski
odreuje enu u vezi sa bezuslovnom brigom za potrebe drugog, ve je istovremeno stavlja na poziciju osnovnog i jedinog nosioca odgovornosti za uspenu
realizaciju ove saradnje, u pokuaju da marginalizuje i diskredituje feministika
shvatanja, koja su vie orijentisana ka jednakosti.
Kljune rei: konceptualizacija rodnih odnosa, kritika analiza diskursa, intertekstualnost, feministika teologija
Okvir rada
Odabrala sam Poslanicu biskupima Katolike crkve o saradnji izmeu mukaraca i ena u crkvi i u svetu (dalje u tekstu Poslanica),2 izdatu u kancelariji Kongregacije za doktrinu vere 31. maja, a objavljenu 31. jula 2004. godine, kao izvor
podataka za kritiku dananjih neokonzervativnih oekivanja Katolike crkve u
kojima se idealizuju odnosi meu polovima, iz dva razloga: zbog njenog institu1
Prevela sa engleskog Maja Markovi.

Ovaj tekst objavljen je istovremeno na est razliitih jezika, od kojih je jedan engleski. Za ovu
analizu koristim englesku verziju objavljenu na zvaninom sajtu Vatikana.
(www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/documents/rc_con_cfaith_doc_20040731_
collaboration_en.html)
2
231
Erebet Barat: IDEOLOGIJA AKTIVNE SARADNJE
cionalnog, univerzalnog, ali i kontekstualizovanog, lokalnog znaaja. Moj izbor

je u prvom redu motivisan znaajem institucije Kongregacije u procesu formiranja zvanine politike Vatikana u razliitim oblastima katolike vere uopte. Moja
odluka ima opravdanje i u tome to je kardinal Racinger, jedan od dva potpisnika
ovog dokumenta, imenovan za papu Benedikta XVI 19. aprila 2005. godine postavi vladar drave Vatikan. Njegovo imenovanje daje dodatni znaaj Poslanici,
ije se objavljivanje moe posmatrati kao trenutak povratka Vatikana na fundamentalne katolike vrednosne sudove o rodnim odnosima.
Kao teoretiarka feminizma smatram da je nuno da se poziv upuen Poslanicom shvati ozbiljno i da se prida znaaj saznanjima koja ona prua u pogledu
odnosa meu polovima. Iako je Poslanica privukla panju maarske feministike
teorije gotovo odmah po objavljivanju 2004. godine, nakon prvobitnog interesovanja usledila je podjednako izrazita tiina. Od 2004. nije bilo drugih feministikih skupova na kojima se razmatrao ovaj dokument. Zanimljivo je to da se
na poslednjem skupu na kom se to moglo oekivati, ni u jednom od saoptenja
ne raspravlja o Poslanici, niti se ona pominje. Nijedan rad ne bavi se ulogom
razliitih crkvi u zemlji u vezi sa rodnim odnosima na skupu Crkve i tolerancija
u Maarskoj, koji su decembra 2007. organizovali Dravni sekretarijat za vere,
Ministarstvo obrazovanja i kulture i Umetniki fakultet Univerziteta u Mikolcu,
povodom 60-godinjice lana o verskoj toleranciji, XXXIII/1947.3
S obzirom na to da je ovaj dokument izuzetno uticajan i da preispituje feminizam, odrane su dve konferencije na kojima se raspravljalo o stavu Katolike
crkve prema rodnim odnosima na osnovu toga kako su prikazani u Poslanici. Jedna
je bila iz oblasti sociologije, a druga iz drutvenih nauka. Na sociolokoj konferenciji, koju je organizovalo Feministiko odeljenje Maarskog sociolokog udruenja
preispitavano je stanje feministike teorije u Maarskoj; konferencija se nije bavila pitanjem Poslanice. Rasprave sa okruglog stola nisu ak ni objavljene. Drugu
konferenciju, koja je nazvana Papski feminizam, u skladu sa namerama izreenim
u Poslanici, organizovale su fondacije Miklo Sabo i Fridrih Nojman da bi pokrenule dijalog izmeu teoretiara feminizma, feministikih teologa i predstavnika
razliitih hrianskih veroispovesti, ukljuujui i samu Katoliku crkvu. Kao to se
tvrdi u Uvodu zbornika radova s konferencije (Sndor 2006: 11), nastojanje organizatora da svi predstavnici budu podjednako zastupljeni nije, na alost, ostvareno
budui da nisu uestvovali ni predstavnici Katolike crkve ni katolikih enskih
redova u Maarskoj, a ni katolike teologinje nisu prihvatile poziv za nastavak dijaloga. Meu sedam govornika bila je jedna svetenica kalvinistike veroispovesti,
jedan katoliki teolog mukog pola, jedan sociolog, strunjak za muke studije,
jedan knjievni kritiar i jedan lingvista. Kako nije usledio nastavak intelektualne
3
Zbornik radova sa konferencije moe se videti na sajtu mek.oszk.hu/06600/06620/06620.pdf
232
DISKURS I DISKURSI
diskusije zapoete na ovim prvim konferencijama, moja zamisao je da dam jo

jedan osvrt na svoj rad iz zbornika i postavim problem iz drugaije perspektive:
perspektive diskursne produkcije znaenja feminizma. Ovo je posebno znaajno,
budui da je, koliko je meni poznato, ovo jedini dokument Kongregacije u kojem se
eksplicitno pominje feministiki kritiki koncept roda, ali je to, meutim, uinjeno
iskljuivo s ciljem da se nakon osvrta na feminizam zameni sopstvenim poimanjem
saradnje meu polovima.
Moj krajnji cilj jeste da prikaem logiku vraanja tradicionalnim rodnim
odnosima, koja proima argumentaciju u itavom tekstu Poslanice, i da prikaem
ideoloko zalaganje ovog dokumenta za prevaspitavanje ena, u sluaju da ne
ele da se vrate tradicionalnim vrednostima. Tekst koji se bavi prevaspitavanjem
praen je optom stigmatizacijom feminizma, koji, sam po sebi, nije u saglasnosti
sa ispravnim verskim ivotom iako se to uopte ne pominje eksplicitno ni u
jednoj od osamnaest taaka dokumenta. Ironija ovako usmerenog napada tim je
vea to se feminizam pominje kao ideologija u uvodnoj taki 1 Poslanice. Logikom asocijacije, od itaoca se oekuje da zakljui da jedini smisleni eksponent
lane i izvitoperene ideje, koja je neusaglaena sa autentinim napretkom ena,
jeste feminizam, nasuprot kome stoji Crkva, autoritet za pitanja odnosa meu
ljudima (to jest, pitanja saradnje izmeu mukaraca i ena), koja je jedina svesna
istinskog napretka.
Ovo preutkivanje je veoma reito. Autori Poslanice, tavie, i ne koriste
sam izraz feminizam, ak ni u taki 1, koja daje tekstualni okvir i komentare, i
treba da kao takva jasno izloi stavove autora koliko god je to mogue u strukturnoj ekonomiji naracije. Prve dve reenice dokumenta glase ovako: Crkva,
autoritet za pitanja odnosa meu ljudima, oduvek se bavi pitanjem odnosa izmeu mukaraca i ena. U novije vreme, mnogo panje pridaje se pitanjima dostojanstva ena i enskim pravima i dunostima u razliitim oblastima graanskog
drutva i Crkve. Feminizam se uobliava preutkivanjem, on je jedino posredno
nagoveten logikom silogizma kao implicitni nosilac predikata pridaje se, kao i
objektom, predmetom onoga to se pridaje, to jest, enskim pravima.
Trei tekstualni element koji dodatno doprinosi efektu preutkivanja i
uvrivanja identiteta druge strane navodnog dijaloga, a da se pri tom eksplicitno ne imenuje, jeste taka 2. Ovde se u formulaciji pitanja pominje najvaniji
kritiki koncept feministike teorije rod. Meutim, on se samo navodi, a ne
upotrebljava. Njegovo pominjanje slui kao referentni pojam za neidentifikaciju,
ukazujui na to emu bi idealni italac trebalo da se usprotivi:
Da bi se izbegla dominacija jednog pola nad drugim, postoje tendencije da se
negiraju razlike meu polovima, a na njih se gleda kao na puke proizvode istorijskih i kulturnih uslova. U takvom shvatanju, minimalizuje se znaaj fizikih
233

razlika, koje se nazivaju pol, dok se prenaglaava i istie kao primarni iskljuivo
kulturni element, koji se naziva rod. Brisanje razlika izmeu dvojnosti polova ima
nesagledive posledice na mnogo nivoa. Ova teorija o ljudskom rodu, iji je cilj da
istakne mogunost jednakosti ena kroz oslobaanje od biolokog determinizma,
u sutini je nadahnula ideologije koje, na primer, dovode u pitanje porodicu, njenu
prirodnu strukturu sa dva roditelja, majkom i ocem, i dovode homoseksualnost i
heteroseksualnost praktino u istu poziciju, u jednom novom modelu polimorfne
seksualnosti. (taka 2)
Tekstualna logika ove strateke upotrebe premisa pokree dvostruku ulogu

ene od samog poetka, u prvom pasusu Uvoda: Ona pretpostavlja da je (enski)
italac verskih istina predstavljenih u Poslanici upoznat sa feminizmom, dok mu
se istovremeno doputa da bude sa njim upoznat samo ako ga shvata kao pojavu
koja ugroava enska prava i dunosti, i kao takav on postaje legitimna (indirektna) meta kritike Poslanice u dijalogu. Istovremeno, ovakva strateka upotreba
silogizama umesto eksplicitnog imenovanja feminizma, suprotstavljene strane u
virtuelnoj raspravi, postavlja samog implicitnog autora kao nepristrasnog strunjaka koji se bavi teologijom i iji je krajnji cilj da zameni kategoriju roda
kategorijom saradnje, za razliku od navodnog protivnika, posveenog feministe
koji se bavi (opasnom) politikom kada diskutuje o pitanjima roda.
Pored toga, tvrdim i da ova dvostruka uloga funkcionie samo u sluaju
enskog itaoca, uprkos navodnoj nameri koja je formulisana u naslovu o saradnji izmeu mukaraca i ena. Ovaj izraz ne samo da obuhvata obe strane (oba
pola) ukljuena u pitanja ljudskih odnosa, nego, to je jo vanije, ovaj odnos
stvara korienjem gramatike metafore (Fairclough 2003: 45), upotrebom apstraktne imenice saradnja. Imenica izvedena iz glagola koji moe da oznaava
aktivnost koja ukljuuje uesnike (i mukarce i ene) u ravnopravnom poloaju;
kao takva ona se koristi kao jo jedno lingvistiko sredstvo postavljanja logikih premisa. Nominalizacijom glagol gubi svoju neposrednu sposobnost radnje,
saradnja postaje subjekat (imenica) koji sam deluje, i proizvodi druge karakteristike koje nisu imenovane u ovom dugom dokumentu, poput mukaraca i njihovog (aktivnog) doprinosa, a time i bilo kakvog eksplicitnog objanjenja znaenja idealnog mukarca u rodnim odnosima. Meutim, efekat strateke upotrebe
silogizama umesto eksplicitnog imenovanja feminizma i mukaraca nosi protivrene posledice. Odsustvo mukaraca kao istinskih nosilaca aktivnosti nasuprot
odsustvu eksplicitnog pominjanja feminizma, moemo da tvrdimo, slui svrsi ponovnog uspostavljanja patrijarhata. Mukarac, onaj koji ima neposrednu korist
od patrijarhalnog drutvenog poretka, i mukarci koji uivaju povlasticu enske
brige, koju bi feminizam eksplicitno imenovao i kritikovao, ne bi bio prikriven,
zatien od kritikog pogleda ako bi feminizam bio ukljuen u tekst Poslanice.
234
DISKURS I DISKURSI
Prema tome, upadljivo odsustvo feminizma, odsustvo feministikog glasa ne slui niemu drugom ve eliminisanju potencijalno snanom izazovu hegemonije
hrianskih vrednosti koje ovde uobliava sama Crkva.
Pored toga, itaocu ostaje pojam ene, kao jedinog preostalog potencijalnog aktera navodne saradnje. Shodno tome, ona je sama, logikim sledom
Poslanice, nedovoljna. Stratekom upotrebom pretpostavki ponavlja se dobro
poznata logika optubi. Loka implikacija jeste ta da su ene, ako su trenutno nezadovoljne svojim ivotom, same za to krive i treba ih posmatrati kao legitimni
subjekt promene, dok su mukarci jednostavno tu, kao nuna referentna vrednost u Poslanici. Tvrdim da kao proizvod teksta koji prati logiku ove dvostruke strategije silogizma i uprkos njihovim namerama tekst odaje nesumnjive
interese autora u momentu kada zaokrue celinu i rezimiraju podelu rada meu
polovima u taki 14:
Valja se setiti da su enske vrednosti koje se ovde pominju pre svega ljudske vrednosti: ljudsko oblije mukarca i ene stvoreno prema liku Bojem jedno je i nedeljivo. ene, budui da su blie ovim vrednostima, pre asociraju i oznaavaju
takve vrednosti. Meutim, u krajnjem ishodu, svako ljudsko bie, bilo mukarac
bilo ena, predodreeno je da bude u slubi drugome. U tom smislu, ono to se
naziva enstvenou nije nita drugo do atribut enskog pola. Ova re odraava
sutinsku ljudsku sposobnost da se ivi za drugoga i zbog drugoga.
Ideoloka tvrdnja inherentne vrednosti mukarca u krajnjem ishodu jeste njegova puka egzistencija. Sve to se moe pomenuti kao njegova uloga u saradnji jeste njegovo postojanje u doslovnom smislu rei, dok se enina navodna
privilegija da je u slubi drugome moe tumaiti time da ona radi za njega. Ne
verujem je da ovo poruka koju bi ene XXI veka elele da uju kao ideju vodilju
u verskom ili graanskom ivotu. Meutim, potvrda da je mukarac u slubi
ene, ili pominjanje njegovog udela u izgradnji odnosa, makar i izdaleka, doneli
bi opasnost da se razotkrije eksploatatorska priroda saradnje meu polovima.
tavie, samim odabirom retorikog sredstva dvostruke strategije silogizama, takva potvrda bacila bi sumnju, pa ak i diskreditovala nesumnjivi krajnji cilj autora da omalovae feminizam pozivanjem (enskog) itaoca da pretpostavi da bi
feministiko nastojanje da se izjednae enska prava moglo biti opravdano. ene
bi mogle, ali ne uspevaju, da budu savrene u svakom pogledu, to je ovde podstaknuto oekivanjima Katolike crkve da ene budu podvrgnute neprekidnom
sopstvenom i tuem preispitivanju ideala saradnje.
Kritiki pristup analizi diskursnih predstava rodnih odnosa

Kritiki prisup analize diskursa koji sam primenila u analizi potie od modela kritike analize diskursa (KAD) koju predlau Lili ulijaraki i Norman Ferklaf (Cho235
uliaraki Fairclough 1999). Za razliku od drugih pristupa analize diskursa u lingvistici, najizrazitije obeleje KAD-a jeste interesovanje za ideoloku upotrebu jezika,
njegovo provlaenje kroz razliite reime istinitosti, i uoavanje razliitih uticaja
tekstualnih proizvoda onoga to se podrazumeva, i prirodnih vrednosti i uverenja. U okviru KAD-a, podrazumeva se da su izjave dijaloke po svojoj prirodi, to
znai da se izjave artikuliu na preseku pretpostavki koje su izreene i onih koje
se podrazumevaju. Otuda kritika analiza teksta znai istraivanje radova prenetih
posredstvom teksta, koje ideoloku upotrebu jezika postiu kroz strateku upotrebu
dinamike distribucije eksplicitno izreenih nasuprot podrazumevanim premisama.
U konkretnom sluaju Poslanice, moja kritika ideologije bavi se diskreditovanjem
feminizma, to se postie njegovim demonizovanjem u cilju promovisanja neokonzervativnog redefinisanja poeljnih uloga ena u drutvu i u Crkvi. Ovaj cilj
opravdava se pozivanjem na odgovarajue delove Biblije kao na objanjenje
(taka 8) (i kao takvo verno izvornom), koje daju strunjaci najvieg reda meu
priznatim tumaima Biblije (a kao takvi, oni nisu pristrasni, ve su profesionalni).
Uspeh njihovih profesionalnih napora zapravo se zasniva na (retoriki) uspenom
objanjenju pojma saradnje i zamene pojma roda, a da se pri tom nimalo ne
uputaju u objanjenje razliitih feministikih pristupa.
Lili ulijaraki i Norman Ferklaf u delu Discourse in Late Modernity:
Rethinking CDA (1999) odreuju diskurs (drutvenu upotrebu konvencionalnih
sistema znakova) kao jednu dimenziju koja je u preseku sa drugim elementima
drutvene prakse. Pojam drutvene prakse u njihovom radu razraen je kao kategorija srednjeg opsega, koja izlazi iz okvira binarne drutvene strukture na makro nivou i specifinosti drutvenih dogaaja na mikro nivou i postaje kategorija
analize sredinjeg obima sa dvojakom orijentacijom na preseku ova dva nivoa.
Ona je okrenuta ka ustaljenim, rutinskim ponavljanjima aktivnosti, organizovanih u relativno stabilne institucije i uvek je usmerena ka ostvarenju odreene
aktivnosti pojedinca u toku svakodnevne interakcije. Drutvena praksa moe se,
dakle, opisati u domenu tri odrednice: materijalnosti, relacija i refleksivnosti. Ona
je materijalna u smislu da se moe sagledati kroz svoj uticaj. Ona je relaciona
utoliko to specifinost svake date drutvene prakse jeste uticaj njenog odnosa sa
drugim praksama unutar mree u kojoj funkcionie. Konano, ona je refleksivna
u smislu da svako ljudsko bie koje je ukljueno u aktivnosti ima neki oseaj o
tome ta ini, a to shvatanje ima uticaja i na ono to ini. I obratno, svaka data
aktivnost ima uticaja na ono to ovek veruje da ini. Shodno tome, diskurs (sredstvo refleksivnosti) posmatra se kao jedna posebna dimenzija drutvene prakse u
preseku sa nediskursnim elementima ove prakse unutar odreene mree odnosa
snaga, koja je rezultat meusubjekatskih pregovora izreenih sa razliitih pozicija uesnika. Na ovaj nain razlike u znaenju mogu se sagledati kao razlike meu
236
DISKURS I DISKURSI
odreenim diskursnim stavovima, koji se mogu utvrditi putem analize tekstualnog stvaranja perspektive.
Prema mom shvatanju (Bart 2000) ovaj model diskursa je potencijalno
veoma koristan za razumevanje procesa kategorizacije bez kojeg se ne moe proizvesti smisao. Njegova prednost je u tome to on preseca binarnost stvarnosti
(sveta) i jezika (predstave) i destabilizuje podrazumevane odnose uzroka i posledice, time to dovodi u pitanje pretpostavku da je kategorizacija mogua ako i
samo ako distinkcija izmeu bilo koja dva entiteta (ukljuujui i stvarnost i jezik)
jeste apsolutna po svojoj prirodi. Umesto toga on pretpostavlja dijalektiki definisan odnos izmeu ova dva (diskursivni i nediskursivni elementi), to povlai za
sobom to da je kategorizacija dovoljna da se pretpostavi relativna diferencijacija
izmeu entiteta. Ovde dijalektiki odnos oznaava delimino ukljuenje nekog
elementa u drugi, ime nastaje presek. U procesu artikulacije nastaje novo znaenje na ovom preseku i ono je relativno novo i ne moe se razloiti na zbir svojih
sastojaka. Kako se presek razvija unutar odreene drutvene formacije, novo
znaenje (poput znaenja izraza saradnja izmeu mukaraca i ena u Poslanici) postaje ogranieno, i relativno dominantno nad drugim moguim definicijama. Relativna diferencijacija, na primer, izmeu mukaraca i ena u odnosu na
njihove obaveze u pogledu stvaranja odnosa kao saradnje u Poslanici postaje
rezultat tekstualne organizacije datih odnosa snaga, meu kojima posreduje manja ili vea retorika mo logike, zastupljena u razliitim stavovima (eksplicitno
izreenim ili podrazumevanim). Prema mom shvatanju, zadatak kritike analize
sastoji se iz razotkrivanja ideologije prirodne podele rada, koja se postie razliitim retorikim strategijama i rezultat joj je tekstualni proizvod idealne podele
rada izmeu mukaraca i ena. Tokom analize, mora se uvek imati na umu to da,
kada je u pitanju upotreba jezika, lanovi odreene jezike zajednice ue svoje
principe oznaavanja (ukljuujui i kategorizaciju) na sistematian i organizovan
nain. Nauiti jedan jezik, prema tome, znai i nauiti kako da se orijentiemo
unutar te organizacije i prema njoj. Lingvistika sredstva grupiu se prema odreenim obrascima, koje nazivamo anrovima. Prema tome, znaajno je imati na
umu i to da odreeni semantiki odnosi iskazani iz razliitih perspektiva implicitnih pretpostavki i eksplicitnog imenovanja uvek bivaju organizovani u okvirima
specifinosti datog anra, u ovom sluaju pisma koje nosi potpis akona Kongregacije i njenog prefekta. Teina jedne perspektive diskursne strategije nad drugom, pored toga, pod uticajem je generikih specifinosti strukturne organizacije
samog teksta. Na primer, postavke date prilikom izlaganja uvodnog okvira pisma,
imaju vie znaaja za orijentaciju itaoca nego bilo koja druga strukturna taka.
U pogledu dominantnih obrazaca znaenja i vrednosti, Poslanica govori
na preseku glasova heteronormativizma i patrijarhata. U njoj su uoljivi brojni
237
postupci iji je cilj opravdanje razliitih inova igosanja, progona i iskljuivanja

neuobiajenih vidova seksualnosti, kao i opravdavanja iskljuenja ili smanjenja
broja ena u odreenim domenima javnog ivota. Istovremeno, naglaeno se zagovaraju tradicionalni ideali enske linosti, pod ideolokom maskom nostalgije
za izgubljenom, imaginarnom stvarnom enom, kao i za navodnom komplementarnou polova. Konano, takoe bih ukazala na to da, zahvaljujui razliitim dimenzijama u postupku, kao i neizbenom presek eksplicitno izreene i
implicitne dinamike potrebne da bi bilo koji iskaz postao uopte razumljiv, ne
moramo da pretpostavimo da bi homofobija ili mizoginija morali da budu artikulisani u odnosu na stvarnu praksu ili temu seksualnosti ili pitanja enskih/mukih
principa. Takoe ne treba ni da oekujemo da neprijateljski, konzervativni iskazi
o seksualnosti i rodu moraju da sadre zaista izreene pejorativne izraze. Drugim
reima, krajnji cilj kritike analize diskursa jeste da se istrai tekstualni proizvod
razliitih esto iskljuivih i neprihvatljivih perspektiva, iz kojih se eksplicitna ili
implicitna znaenja upotrebljavaju s razliitim ideolokim ciljevima, da se drutveni odnosi roda i seksualnosti uine prirodnim. Ova distinkcija nam je neophodna da bismo mogli da dekonstruiemo logiku igosanja, koja se provlai kroz
Poslanicu, kada se feminizam ne imenuje eksplicitno, ve se samo oekuje da
italac odreene izraze povee sa feminizmom, na primer: Poslednjih godina
svedoci smo novih pristupa enskim pitanjima. (taka 2) tavie, tekst deklarativno tvrdi da se zalae za iskrenu potragu za istinom i zajednikim nastojanjem
ka razvijanju daleko prirodnijih odnosa. (taka 1)
Feministiko shvatanje ideologije

Kao to tvrdim i u drugim radovima (Bart et al. 2004: 44), kritika ideologije podrazumeva analizu tekstualne produkcije perspektiva, dok znaenje nastaje kao
dinamiko dejstvo tih stavova:
Ideologija se moe smatrati trenutnim dejstvom odnosa snaga oiglednim kroz
upotrebu jezika (meu ostalim). Drugim reima, ideologija nastaje kao posledica
upotrebe jezika, kao rezultat oznaavanja i kao takva uobliuje i ograniava ono
to se smatra realnou u datom istorijskom trenutku. Svaki pojedinani govorni
in moe se posmatrati kao materijalizovan vid snage koja daje legitimitet postojeim drutvenim odnosima.
U svetlu ovih definicija, ja smatram heteropatrijarhat dominantnom ideologijom koja proima savremeno evroameriko drutvo XXI veka. Rouzmeri Henesi
(Rosemary Hennessy 2000) daje uverljivu analizu heteronormativne organizacije
potroakih drutava, poput amerikog, i novih ideolokih nastojanja u distinkcijama mukarac/ena. Slaem se sa njenim opaanjem da se u diskursima kojima
se mogu razjasniti seksualnost i rod pre moe rei da dinamika eksplicitnih i impli238
DISKURS I DISKURSI
citnih postavki zamagljuje nego to razotkriva strukture heterorodnog kapitalizma

u kojem se pojmu heteroseksualan daje znaenje prema kom su
mukarci i ene kao razliiti i suprotni polovi koji se prirodno meusobno privlae. [Ovakvi principi] heteroseksualnosti [jesu] integralni deo patrijarhata. enin
poloaj potlaene strane, kao (seksualne) imovine, i kao eksploatisane radne snage
poiva na [ovoj] heteroseksualnoj matrici u kojoj se ena smatra mukarevom
[prirodnom] suprotnou. (str. 24; kurziv E.B.)
Drutvena organizacija rodnih odnosa u patrijarhatu znai da se nejednaki

odnosi snaga mukaraca i ena unose u razliite institucije koje podupiru ideoloka znaenja komplementarnosti pojmova ensko i muko, bez obzira na njihov stvarni sadraj. U sluaju Poslanice, ova komplementarnost verbalizovana
je kao aktivna saradnja. Sutinska logika koja stoji iza razliitih ureenja sebe
i drugog uobliava nejednakost ove podele rada kao da je posredi neminovni
odnos prirodom i/ili bogom dan, koji je ne samo oigledan ve je i prihvatljiv
i poeljan kao takav. Zahvaljujui nepobitnim moima Boga i Prirode, ovaj
odnos poinje da se prikazuje kao autentina, ali izgubljena stvarnost nekakve
prvobitne komplementarnosti koju je, stoga, mogue i poeljno ponovo izgraditi. Poslanicu proima upravo ovakva logika. Budui da se obraa biskupima Katolike crkve, njena je svrha da bude zvanini dokument kojim e se rukovoditi u
svojim svakodnevnim borbama protiv navodne tete koju je poinio feminizam u
ivotu ena i mukaraca meu njihovom pastvom. Ona ima svrhu da im bude vodilja u odbrani katolikih vrednosti u raspravama u koje mogu da uu svetenici
dok nastoje da ubede ene u svojoj parohiji, ako bi ove i dalje bile u iskuenju da
se priklone feminizmu iskuenje koje je implicirano retorikom konstrukcijom
argumentacije kao gotovo nemogu dogaaj, s obzirom na to da se kao temelj
koji ne bi smeo dozvoliti da se ena odmetne poima njena sposobnost da raa:
Meu osnovnim vrednostima vezanim za stvarni ivot ena jeste ono to se naziva
sposobnost za drugo. Iako odreena vrsta feministike retorike ima zahteve za
nas, ene i dalje duboko intuitivno oseaju sopstvenu vrednost u inovima koji
stvaraju ivot, i doprinose razvoju i zatiti drugog. Ova intuicija vezana je za eninu fiziku mogunost da podari ivot. (taka 13)
Bezuslovno velianje darivanja ivota kao vrhunske specifine enske

vrednosti slui kao osnov enine opte sposobnosti brige za drugu linost mukarca. Time se nuno menja smisao njihove aktivne saradnje u pravcu odnosa
majka dete, ponovo prirodno pretpostavljajui da je odrasla ena najodgovornija za kvalitet njihove saradnje. Istovremeno, njihova osnovna vrednost, raanje, implicira jo jedan vid komplementarnosti: ena je ta koja nosi dete mukarca nikada ravnopravan partner.
239
Ovaj je citat, pored toga, posebno znaajan budui da je to jedini primer

u tekstu gde se eksplicitno imenuje feminizam. Ne iznenauje injenica da je to
uinjeno tako kasno (u 13. taki od ukupno 18), i, takorei, neprimetno. Feminizam se pominje u trenutku je kada centralna tvrdnja o sposobnosti ene da brine
za drugoga razraena do detalja, i u tom trenutku argumentacija dostie vrhunac,
na kom se ova osnovna vrednost mora podupreti i diskreditovanjem feminizma.
To se, meutim, deava kroz neko neodreeno pozivanje na feministiku retoriku, puke rei, a ne aktivnu ljubav. Na feminizam se, stoga, gleda kao na neprirodno drugaije, za razliku od temeljnih vrednosti aktivne ljubavi koju zagovara
Kongregacija. Sintaksiki se ovaj potinjeni status izraava stavljanjem ideje u
zavisnu dopusnu reenicu. Feministika tema zalaganja za sopstvene zahteve
nije pomenuta da bi se otvorila rasprava o prikladnosti takvog prikazivanja feminizma, a kamoli da bi se raspravljalo o potrebi ena da imaju prostor za sebe. Da
ironija bude vea, preutkivanje i diskreditovanje feministikih stavova pokazuje
da Poslanica razume feministike principe mnogo bolje nego neki drugi vidovi
savremene popularne kulture, takozvanog postfeminizma, sa idejom da u XXI
veku sredinji pojam treba da bude ja, a ne mi. Smatram da autori teksta uspevaju da zadaju potencijalno uspean udarac feministikoj politici, upravo zato
to razumeju da politika feminizma ne moe da se svede na pojedinana pitanja
instrumentalnosti, za kakva se zalae postfeminizam na opasan, apolitian nain.
Rado bih pomenula jo jednu stvar koja se tie teorijskih osnova mog pristupa lingvistikoj analizi. Moj cilj nije prevashodno da dam objanjenja pojedinih znaenja feminizma ili ene i enske prirode date iz perspektive Vatikana, ve
da prouim razloge zbog kojih se pridaje upravo ovakvo, a ne drugaije znaenje,
u skladu sa njihovim interesima i logikim posledicama koje se mogu izvesti na
osnovu retorike organizacije teksta. Prilikom povlaenja razlika izmeu ovih
interesa, sledim pristup Debore Kameron (Cameron 2006: 3) s obzrom na odnos
prema polovima u upotrebi jezika:
Smatram da jezik zadire u politiku prema polovima na dva osnovna naina. S jedne strane, jezik je medijum u kom se odigravaju mnogi sukobi o prirodi i istinskim
odnosima izmeu mukaraca i ena, a sa druge, on je i sam po sebi potencijalno
poprite sukoba. (kurziv E.B.)
Struktura Poslanice jeste dobar primer prve strategije prikazivanja jezika kao medijuma, dok moja analiza prikazuje upotrebu jezika kao sredstva koje proizvodi
politike posledice na odnos mukarac ena, uoblieno tekstualnom dinamikom
predstavljanja odnosa snaga i otpora. Bez ovoga se ne moe uputiti izazov tradicionalnoj autoritarnosti uvara osnovnih vrednosti, koje se zasnivaju na rei
(samo pominjanje feministike retorike), nasuprot postupanju (aktivno, ispravno
hriansko ponaanje). Suprotno od tog stanovita, ako prihvatimo strategiju De240
DISKURS I DISKURSI
bore Kameron, moemo posmatrati binarnu opoziciju rei/ponaanja kao relativnu

diferencijaciju, kojom se preispituje ideoloki znaaj aktivne saradnje, za koju se
tvrdi da se zasniva na navodno simetrinoj telesnoj egzistenciji mukarca i ene.
Dominantna logika argumentacije: hijerarhijski lanac binarnih opozicija

Predlaem pristup upotrebi jezika u kom se podjednako naglaavaju i tetne posledice koje nanosi govor iskljuivanja i igosanja, a koji se sastoji iz negiranja
line sigurnosti i potovanja u svakodnevnom ivotu povreenih, a i potreba da se
ojaa naa, opasno prevrtljiva kolektivna posveenost slobodi diskursa, kako je
to formulisala Meri Matsuda (Matsuda (1993: 18), koja se bavi istraivanjem kritikih studija o rasizmu. Ontoloki preduslov za takav nediskriminativni pristup
jeste da se prekine nain razmiljanja zasnovan na dihotomijama i da se uvidi,,
to ona zagovara, da tolerisanje govora mrnje [poput naznaka homofobije u
Poslanici] ne potie od itave zajednice [] ve od onih koji su najmanje u
stanju da plate [dabine koje su im nametnute za uutkivanje]. Drugim reima,
ako elimo da idemo dalje od prikazivanja stvarnosti onakvom kakva jeste (tj.
kako nam se predstavlja), upravo nam pretpostavka o perspektivi povreene rtve
kao opta stretegija istraivanja kritike moe omoguiti da poremetimo naizgled
samodovoljno carstvo fundamentalnih vrednosti (tj. privilegija), gde se sveprisutnom logikom iskljuivanja oekuje da se brani prirodni poredak heteroseksualnog sveta.
Tvrdim da Poslanica koristi dominantnu praksu kategorizacije na binarne elemente koja se zasniva na sistematskoj re/produkciji diferencijacije izmeu
mukarca i ene i njihovih primerenih dunosti za koje se smatra da postoje
prema bojoj tvorevini dve sasvim razliite, muke i enske, telesne morfologije
koje, prirodno, treba da vode svim vidovima saradnje. Logika binarnih odnosa
podrazumeva ne samo apsolutnu distinkciju bez ikakvih dodirnih taaka meu
obelejima lanova binarne opozicije, ve i hijerarhiju izmeu dva konstitutivna
elementa koja pripadaju istom nivou distinkcije. Drugi element se iskljuuje iz
vrednosnog domena ili bar postaje manje vredan u poreenju sa onim jedinstvenim, koje ima privilegiju da, zahvaljujui svom statusu, slui kao referentna
taka u poreenju. Kategorizacija koja nastaje moe se posmatrati kao diskursivni uticaj fraktalne distinkcije kako je formuliu Suzan Gal i Gejl Kligman
(Gal Kligman 2000: 41). Iako se one pre svega bave analizom centralne binarnosti distinkcije javno/lino u diskursu socijalne promene savremene Maarske
od 1990-ih, opta logika koju nalaze u binarnim dihotomijama ima isti znaaj za
druge binarne opozicije, poput mukarca i ene i njihovih odgovornosti u aktivnoj saradnji u naem sluaju.
241

[Binarne opozicije] jesu rekursivno primenjive poput slinih fraktalnih obrazaca
u geometriji i stoga se mogu preuzeti. [] Shodno tome, unutar svakog javnog
[domena] moe se stvoriti lino; unutar svakog linog [domena] moe se stvoriti
javnost. Koji se kontrast i kontekst pominje jeste pitanje postavljanja i perspektive
drutvenih aktera i institucija. (kurziv E. B.)
U pokuaju da uspostavi odgovarajui poredak u svetu pred izazovima feminizma, Poslanica nastoji da uvrsti odgovarajuu aktivnu saradnju mukarca i ene
kroz uobliavanje osnovne vrednosti porodice. Navode se eksplicitni argumenti
zato je instituciji porodice potrebno obnavljanje saradnje izmeu ene i mukarca, kako bi se ona zatitila od vrhunske opasnosti feministike borbe da se
priznaju zahtevi homoseksualaca da im se omogui isto pravo. Prilikom izlaganja
argumenata, Poslanica se oslanja na hijerarhiju prihvaenih binarnih opozicija
ontologije koja na vrhu svog lanca postavlja binarnost apsolutne istine katolike
vere u zajednicu mukrarca i ene kao otelovljenje Boje rei vene tvorevine,
nasuprot praznoj, tetnoj feministikoj retorici, koja e nuno podrivati drugu
tvorevinu, o kojoj se govori u taki 6. Druga tvorevina (Postanje 2:4-25), ima
funkciju da definie znaaj polnih razlika za boansko stvaranje ljudskog roda.
Pretnja feminizma, tvrdi se, poela je da podriva ovu heteronormativnu ontologiju na dva, meusobno povezana, naina.
Prva tendencija jeste da se snano naglasi odnos potinjenosti, da bi se na osnovu
njega razvilo neprijateljstvo: ene, da bi bile ono to jesu, moraju da postanu
suparnice mukaraca. Suoene sa zloupotrebom moi, ene odgovaraju tenjom
da zauzmu vlast. Taj proces vodi suparnitvu izmeu mukaraca i ena, u kom su
identitet i uloga jednog naglaene na utrb drugog, to dovodi do tetne zablude
u pogledu ljudske linosti, koja ima svoj najneposredniji i najpogubniji uticaj na
strukturu porodice. (taka 2; kurziv E. B.)
Tvrdi se da je sutina prvog aspekta feminizma u tome da on dovodi ene u zabludu i ui ih lanoj svesti. Tvrdi se da se njime ena podstie da postane neprijatelj
mukarcu bez razloga. Preterano naglaavanje [eninog neosnovanog] potinjenog poloaja samo je posledica retorike, a enu e navesti da prihvati pobunu
protiv njenog mesta u bojem svetu. Feminizam se optuuje da dovodi enu u
opasno stanje slepila pred [injenicom] da bojim stvaranjem ene oveanstvo
postaje stvarnost sainjena od uzajamnih odnosa (taka 6). Meutim, ja tvrdim,
prema ovoj logici izlaganja argumenata, istinski simetrian poloaj mukarca i
ene u pogledu aktivnog odnosa u ime ovenosti i zajednice nikada ne moe
da se ostvari, bez opasnosti da se narui mirna vizija tajne stvaranja, upravo zato
to se ova tajna sastoji iz ideolokog opravdavanja nejednakosti, nesimetrinih
odnosa moi na utrb priznavanja eninog veeg udela, a time opravdavanjem
iskljuivo enine obaveze da bude na usluzi mukarcu.
242
DISKURS I DISKURSI
S druge strane, feministika pretnja podrazumeva i brisanje ovih osnovnih

telesnih (polnih) razlika stvaranjem polimorfne seksualnosti, a time prema svom
uzoru nuno vodei homoseksualnom svetu greha, nesvetu u oku Bojem:
Druga tendencija oigledno nastaje prema uzoru prve. Da bi se izbegla nadmo
jednog pola nad drugim, negiraju se razlike meu njima, i na njih se gleda kao na
puki odraz istorijske i kulturne uslovljenosti. Iz takve perspektive minimalizuje se
fizika razlika, koja se naziva pol, dok se do maksimuma naglaava isto kulturni
element, koji se naziva rod, kao primarni. Brisanje razlika ili dualiteta meu polovima ima ogroman odjek na vie nivoa. Ova teorija ljudske linosti, iji je cilj
da se zalae za jednakost ena kroz oslobaanje od biolokog determinizma, u
sutini je podstakla ideologije koje, na primer, dovode u pitanje porodicu, u njenoj prirodnoj strukturi sa ocem i majkom, praktino izjednaivi homoseksualnost
i heteroseksualnost u jednom novom modelu polimorfne seksualnosti. (taka 2;
kurziv E. B.)
Kako je, dakle, mogue da navodno prazne rei feminizma mogu doneti
opasnost od stvaranja novog svetskog poretka (uni)seksualne politike? Da li je
re stvaranja manje mona? Oigledno, ovo nije stav koji treba preneti; niti on
mora nuno da bude takav. Kada se upletemo u fraktalnu logiku lanca hijerarhije
ubaenih binarnosti, pravilo strukture konstituenata, koje je u osnovi hijerarhijskih nivoa ubaenih opozicija, dovodi do toga da prelazimo na sledei korak ne
primeujui kontradikciju. Domen bojih monih, stvaralakih, rei, na sledeem
nivou distinkcije, nuno koristi ista naela karakterizacije, tako da e on biti u
skladu sa reima biblijskog Boga i s tumaenjem teksta Biblije, to se zatim moe
ubaciti u binarnost istinske egzegeze koju prua autoritativna Poslanica, za razliku od netanog ponuenog tumaenja Biblije. Posmatrano s logikog stanovita
ovog lanca tumaenja, retorika koja proima Poslanicu opisuje pun krug, prikazujui feminizam kao jedan specifian sluaj takve pogrene interpretacije kroz
najopasnije tumaenje koje emo sada prikazati.
Da bi omoguili da italac bezbedno eta gore i dole po ovom lancu ispravnih i lanih (praznih) rei, autori koriste i druga strateka tekstualna sredstva.
Jedno od njih je prenaglaeni intertekstualni karakter teksta. Autori se pozivaju
na niz drugih tekstova ukupno dvadeset dva puta, od ega u petnaest sluajeva
na tekstove Jovana Pavla II, ime se oslanjaju na autoritet papinih rei, s ciljem
da pred itaocem steknu veu uverljivost. Pominjanje rei Jovana Pavla II, kao
vrhunskog autoriteta u itanju biblijske vizije oveka i odnosa meu ljudima,
dobija dodatno opravdanje time to, prema pravilima pisanja i objavljivanja u
Kongregaciji, Poslanicu mora da potpie i sam papa pre objavljivanja.
243
Koda: vera u razlike

Poslednja taka moje analize o konzervativnim ideolokim interesima Poslanice
bavi se relativno kratko pomenutom, iako izravnom i neopozivom homofobijom,
pod pokroviteljstvom Katolike crkve, koja je ovde predstavljena kao Boja re
u Svetom pismu. Pred ovim dubokim i jezgrovitim prisustvom homofobije sve
druge take Poslanice koje se eksplicitno bave popravljanjem kvaliteta heteroseksualnih odnosa uoblienih u uvodu teksta postavljeni su u (logiki) ispravnu
perspektivu, na svojoj retoriki najsnanijoj poziciji. Autori mogu s pravom da
raunaju na to da je italac do detalja upoznat sa stavom Katolike crkve o ovom
pitanju, s obzirom na to da je godinu dana pre objavljivanja Poslanice Kongregacija ve objavila slian vodi o (homofobinom) stavu Katolike crkve o homoseksualizmu. U tom smislu strateka upotreba intertekstualnosti moe se smatrati implicitnom, budui da se ovda govori samo o pravim rodnim odnosima.
Ipak, vano je imati na umu to da je ovde nagovetena i jedna implicitna,
unutranja borba, koja bi mogla da baci sumnju na logiku kategorizacije koja
proima Poslanicu. Ova borba tie se unutranjeg takmiarskog duha hrianstva
i kompetitivnog diskursa razliitih veroispovesti u odnosu na to kako treba itati
Sveto pismo. Eksplicitno ukljuivanje borbe oko ispravnog tumaenja Biblije
moglo bi da podrije ideoloku odbranu i poljulja prikazano uverenje da bi nuno
ujednaena i homogena egzegeza bila garancija da e biti iskljuen svaki feministiki stav (ukljuujui i teoloki feminizam) o odnosima izmeu mukarca i
ene.
Koliko je meni poznato, najliberalniji i najtolerantniji odnos prema homoseksualizmu zastupa Anglikanska crkva. Anglikanska crkva postoji i u Maarskoj to je anglikanska crkva Sv. Margarete. Parohija Sv. Margarete deo je
crkve engleske dijaceze u Evropi, i pripada engleskoj crkvi.4 U ovoj crkvi slube
se odravaju na engleskom jeziku. Prema tome, njihov uticaj daleko je manji,
i njihova shvatanja o rodnim odnosima ne mogu imati odjeka poput konferencija odranih na temu Poslanice. U ovom izlaganju ih pominjem da bi postali
dostupniji javnosti. Ovo je potrebno i zbog toga to nigde vie nema pozitivnih
primera. Kao jedini predstavnik svetenstva na konferenciji Papski feminizam,
jedna protestantska svetenica tvrdi u svom radu (Fekete 2006: 16) da je iznenaena to, uprkos principima univerzalnog svetenstva meu vernicima, prema
kom se podrazumeva pravo i dunost hrianskih vernika da uestvuju u svim
upravnim i javnim poslovima Crkve, kud god se okrene, svedoi da ivoti ena
nisu na ravnopravnoj osnovi. U maarskoj kalvinistikoj crkvi, tvrdi ona, iako je
polovina svetenstva enskog pola, postoje samo dve ene lanice nacionalnog
sinoda, a one nikada ne uestvuju u diskusijama. Ona primeuje i to da ivotni
4
http://www.anglicanbudapest.com
244
DISKURS I DISKURSI
ritam i tradicionalne uloge majke i supruge takoe vie ne mogu da se uklope u

strukturu Crkve. Stoga ne udi to u Maarskoj protestantskoj crkvi nije pokrenuta rasprava o stavovima o feminizmu u Poslanici.
Na posletku, verujem da su u trenutku pisanja Poslanice autori bili vie
nego svesni borbe koja je bila u toku i razliitih stavova u razliitim anglikanskim
crkvama. Rasprava o homoseksualizmu izmeu anglikanskih crkvi dostigla je
vrhunac u oktobru 2003. godine, kao odgovor na postavljanje Dina Robinsona
za biskupa Nju Hempira u episkopskoj crkvi u SAD, koji otvoreno ivi u zajednici sa mukarcem. U ovoj raspravi engleska crkva nema isti autoritativni stav
u pitanjima seksualnosti kao Vatikan. Naprotiv, u anglikanskim parohijama pokrenuto je niz debata, meu ostalim, i u budimpetanskoj. Za potrebe ove debate
izdavaka kua St Martin-in-the-Fields objavila je 2005. prirunik s naslovom
Hrianstvo i homoseksualizam. To je zbirka tekstova iz razliitih izvora, ija je
svrha da poslui kao teme za razmiljanje(str. 3).
Otvorenost ovih radova delimino je podstaknuta onim to e biti tema
debata. U izdanju se ne tvrdi da se radi o homoseksualizmu per se, ve da se
istrauje ta znai biti u zajednici sa drugim u uslovima otrih podela na moralnim i doktrinarnim osnovama (str. 3). Drugim reima, umesto da se zanemaruje
drutvena stvarnost viestrukih, i esto oprenih, vrednosti, kao to to ine autori
Poslanice, prirunik predlae odreene smernice kako bi se premostile razlike,
potvrujui na primeru svoju otvorenost. Kao dokaz nedoktrinarnog stanovita,
tekstovi prirunika naglaavaju znaaj stavova i tumaenja. Oni ukazuju na to da
razliitim izborom odgovarajuih delova Biblije moe da se postigne stav razumevanja, umesto igosanja, homoseksualizma. Ova razlika odnosi se na to ta
treba naglasiti iz Pavlovih Poslanica. Ako je u pitanju Pavlova Poslanica Rimljanima 1.26-27, od italaca se oekuje da vide one delove u kojima se osuuju homoseksualci. Oni koji bi hteli da nau zamerku tvrdili bi da je posredi problematina selektivnost u itanju Svetog pisma. Oni bi navodili, na primer, da postoje
drugi delovi Biblije, poput Pavlove Poslanice Korinanima 6.9-10, da bi ukazali
na to da se u kontekstu ove Poslanice pria o Sodomi tumai drugaije i da se
bavi problemom ogluenja o gostoprimljivost prema strancima. Drugim reima,
najvanija je vrednost prihvatanja drugaijeg. Stoga bi bilo nepravedno oekivati
da se homoseksualci obaveu na celibat (to je jedino ispravno ponaanje prema
miljenju odreenih redova svetenstva).
Ono to je bitno u pogledu primera ovog prirunika jeste to da i on govori
(o homoseksualizmu) u ime dijaloga, potkrepljujui tvrdnje razliitim argumentima. Ono to je bitno za ovaj rad nisu sami stavovi, ve pridavanje znaaja drutvenom kontekstu i razlike u gleditima u ime osnaenja vere. Ovo preuzimam
da bih uvrstila sopstvene stavove o znaaju priznavanja relativnih razlika za for245
miranje kategorija, poput saradnje u Poslanici. Prirunik navodim da bih potcrtala mogunost kategorizacije koja moe ugraditi razliku (seksualne orijentacije)
u svoju logiku, umesto da je iskljuuje ili potcenjuje, ne naputajui hrianski
stav. tavie, ona izraava stav koji ne koristi pojam feminizam sa doktrinarnim
vrednostima grenih i lanih ideja. Iako je Anglikanska crkva veoma mala i relativno nova u Maarskoj, za mene je strateki znaajno da se pozovem na neke
od njenih stavova kao podstrek.
LITERATURA
Bart, Erzsbet (2000). A Relational Model of Identity: Discoursal negotiations
of (non)oppressive relations of power in (researching) Hungarian womens
life narratives. Unpublished PhD thesis. University of Lancaster.
Bart, Erzsbet Pataki Kinga Pcs Kata (2004). Gyllkdni szabad (?) A
magyar sajt a feminizmusrl s a feministkrl (Are we allowed to hate (?)
Feminism and feminists in the Hungarian Media). Mdiakutat. Tavasz: 4158.
Cameron, Deborah (2006). On Language and Sexual Politics. London and New
York : Routledge, Taylor and Francis Group.
Chouliaraki, Lilie Norman Fairclough (1999). Discourse in Late Modernity:
Rethinking CDA. New York and London : Routledge.
Card, Ratzinger, Joseph Angelo Amato (2004). Letter to the Bishops of the
Catholic Church On the Collaboration of Men and Women in the Church and
in the World. Rome : Congregation for the Doctrine of the Faith.
www.vatican.va/roman_curia/congregations/cfaith/documents/rc_con_
cfaith_doc_20040731_collaboration_en.html
Fairclough, Norman (2003). Analysing Discourse: Textual analysis for social research. London and New York : Routledge.
Fekete, gnes (2006). Ni s frfi szerepek az egyhzban (Female and male
roles in the Church). In A ppai feminizmusrl a vatikni levl kapcsn
(About the Popes feminism on the occasion of the Vaticans Letter). (ed. K.
Sndor) Budapest : Szab Mikls Szabadelv Alaptvny: 16-20.
Gal, Susan Gail Kligman (2000). The Politics of Gender After Socialism. Princeton : Princeton University Press.
Hennessy, Rosemary (2000). Profit and Pleasure: Sexual Identities in Late Capitalism. New York : Routledge.
St Martin-in-the-Fields (2005). Christianity and Homosexuality. London : St
Martin-in-the-Fields.
246
DISKURS I DISKURSI
Erzsbet Bart
THE IDEOLOGY OF ACTIVE COOPERATION:
The conceptualization of gender relations in cardinal Ratzingers 2004 letter
Summary
There is a renewed and heightened attention towards womens place in society in European Christianism as the Letter to the bishops of the Catholic Church on the collaboration between men and women in the church and in the world signed by Joseph Cardinal
Ratzinger, Prefect and Angelo Amato, SDB Titular Archbishop of Sila, Secretary of the
Congregation signals. Since its release from the Offices of the Congregation for the Doctrine of the Faith on July 31st 2004, the Letter has assumed particular importance and
relevance for feminist scholars in the light of the subsequent election of Joseph Ratzinger,
then Dean of the Congregation as the reigning Pope Benedict XVI. In my paper I will
carry out a critical analysis of the dominant logic informing the Cardinals Letter, with
a particular focus on the strategic distribution of explicit statements and assumptions in
its rhetoric of argumentation. My analysis exposes the ideological investments of the alleged co-operation as the ideal organization of gender relations the Letter argues for when
discussing the expectations regarding the relationship between women and men in the 21st
century. I shall argue that the text not only systematically defines woman in terms of
an unconditioned care for the needs of another but at the same time positions her as the
ultimate and sole bearer of responsibility for the successful realization of his cooperation,
trying to bracket and discredit the more equity oriented feminist achievements.
Key words: conceptualization of gender relations, critical discourse analysis, intertextuality, feminist theological critique
247
248
Zilka Spahi-iljak
RODNA RAVNOPRAVNOST U MONOTEISTIKIM
RELIGIJAMA KROZ FEMINISTIKU TEOLOKU KRITIKU
Saetak: U ovom radu prvo su ukratko predstavljeni naini definiranja roda, spola i
normi patrijarhalnih politika koje podravaju rodnu dihotomiju na privatnu ensku
i javnu muku sferu djelovanja. U drugom dijelu rada predstavljen je razvoj feministike teoloke kritike u judejskoj, kranskoj i islamskoj tradiciji na primjeru
djela pionirki rodne ravnopravnosti i feministike teoloke kritike.
Kljune rijei: rodna ravnopravnost, akademski diskurs rodne ravnopravnosti, aktivistiki diskurs rodne ravnopravnosti, feministika teoloka kritika, rodna teologija
Uvod
Pitanja roda i dinamike meurodnih relacija zaokupljaju akademsku javnost
ve stoljeima, tako da se u periodu tri vala feminizma aktivirala ira drutvena
javnost i aktivistiki pokreti, to je iznjedrilo znaajne teorijske rasprave, ali i
konkretne korake u praksi, praene usvajanjem niza meunarodnih dokumenata
kojima se garantira jednakopravnost ena i mukaraca. To su vana postignua,
jer je uspostavljen meunarodnopravni okvir za promociju i zatitu prava ena,
no, sutinski, drutvo je ostalo duboko patrijarhalno ispod tankog sloja emancipatorskih ideja koje nisu uspjele transformirati i mijenjati viestoljetne naslage
dominatno maskulinskog jezika i normi rodnih politika.
Ovaj rad ne namjerava definirati i obraditi detaljno pitanja roda i rodnih
politika u monoteistikim religijskim tradicijama, ve kroz nekoliko primjera
feministikih teologinja ponuditi materijal za sagledavanje slinosti i razlika u
naporima ena u monoteistikim tradicijama da postanu ravnopravne sudionice
procesa tumaenja svetih tekstova i da se enska perspektiva i iskustvo u tumaenjima prihvati kao jedna od legitimnih postojeih perspektiva i iskustava.
U prvom dijelu rada, ukratko e biti predstavljeni naini definiranja roda,
spola i normi patrijarhalnih politika koje podravaju rodnu dihotomiju na privatnu ensku i javnu muko sferu djelovanja, koja u velikoj mjeri i danas determinira odnose meu spolovima.
U drugom dijelu rada bit e dat kratak osvrt na razvoj feministike teoloke kritike u judeo-kransko-islamskoj tradiciji na primjeru djela pionirki rodne
ravnopravnosti i feministike teoloke kritike u ove tri tradicije, kao to su Ro249
Zilka Spahi-iljak: RODNA RAVNOPRAVNOST U MONOTEISTIKIM ...
uzemeri Radford Ruter, Elizabet isler Fjorenca, Rahel Adler, Dudit Plaskou,
Rifat Hasan, Amina Vadud i druge.
1. Spolne i rodne razlike

Velika feministika teoretiarka Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) davno je
kazala: enom se ne raa, enom se postaje, to je otvorilo prostor za ustaljeno
odreenje spola kao bioloke karakteristike ene i mukarca i roda kao drutveno
uvjetovane funkcije i uloga ena i mukaraca. injenica je da se mukarcima
i danas u veini drutava pripisuju uloge koje same po sebi znae superiorniji
status u drutvu (Oakley 1978). Opravdanje za takvu preraspodjelu uloga, prava
i obaveza argumentira se, u prvom redu, biologijom, odnosno injenicom da je
osoba mukarac ili ena, to se u konanici potpomae i dodatnim argumentima
o intelektualnoj nadmoi mukog spola u odnosu na enski, a time stvara spolna
politika koja podrazumijeva borbu mukaraca i ena za mo (Millett 1990).
Ipak, treba imati u vidu da pojam roda, spola i rodnih identiteta nisu nepromjenjljive statine kategorije, ve se mijenjaju i razumijevaju drugaije u razliitim drutveno-politikim i kulturnim kontekstima. Primjerice, humanistiki
orijentirani feminizam koji prevladavao u akademskim i aktivistikim krugovima
do sedamdesetih godina XX stoljea zagovarao je potpunu rodnu jednakost, neutralnost i androginost. Nakon toga u treem valu feminizma insistira se na ginocentrinom pristupu, vanosti osobnog enskog iskustva i perspektiva u definiranju roda i rodnih politika (Thornton 1986). To, takoer dolazi na udar kritika, uz
obrazloenje da ena, ako se izjednaava s mukarcem, gubi dio svoje osobnosti,
a ako insitira na razlikama, onda se povinuje tradicionalno uspostavljenim rodnim ulogama. ene i danas vrlo teko pronalaze svoju autentinu poziciju, a da
pri tome na podlegnu usporedbi sa davno uspostavljenom mukom normom prema kojoj se sve mjeri u patrijarhalnim drutvima. Tako e feministike kritiarke
Lusi Irigari, Dudit Batler i Mojra Gejtens predlagati permanentno propitivanje
spolnih i rodnih razlika kao jedinu mogunost za kreiranje vlastite enske pozicije koja je u stalnom kretanju, razvoju, i koja se neprestano mijenja i izgrauje
(Gatens 1996; Irigary 1999; Butler 2000).
Razumijevanje spolnih i rodnih uloga u velikoj mjeri je determinirano
kulturnim i tradicijskim vrijednostima koje su dominantno patrijarhalne u kojima je mukarac bio jedini tuma i autoritet za definiranje mjesta i uloge ene i
mukarca u porodici i drutvu. Norme patrijarhalnih politika svoje utemeljenje
nalaze jo kod Aristotela, iji su stavovi utjecali na liberalnu filozofsku misao.
Kejt Milet (Kate Millet) kritizira stavove patrijarhalnih politika da su drutveno
konstruirane uloge prirodne, jer je to rezultiralo uspostavom rodne dihotomije,
odnosno podjele na dvije sfere djelovanja: javnu sferu (muku), koja se odnosi na
250
DISKURS I DISKURSI
donoenje odluka, mo i kontrola, hrabrog, pametnog i snanog mukarca, i privatnu sferu (ensku), koja je povezana s prirodom, inferiorna, slaba, emotivna,
manipulativna, frivolna i nesposobna za odluivanje. Ova podjela predstavlja dio
patrijarhalnog sistema vrijednosti prema kojem mukarac sistematski podreuje
i eksploatira enu.
Iako je liberalna filozofska misao zagovarala individualizam, slobodnog i
jednakog pojedinca (Pateman 1998: 112-113), taj koncept je, ipak, u ii feministike kritike strukturiran na patrijarhalnim i klasnim odnosima. To su najbolje
pokazali teoretiari liberalne filozofske misli Lok i Ruso stvarajui okvir liberalne
vizije drutvenih odnosa u kojem je politika mo konvencionalna i primjenjiva
samo na slobodne i jednake pojedince koji mogu dati pristanak za drutveni ugovor (Locke 1967: 47). Slobodni i jednaki pojedinci su samo mukarci, kako je to
stoljeima ranije ustvrdio Aristotel, kazujui isto tako da je porodica nejednako
prijateljstvo, jer je prijateljstvo mogue samo meu jednakim, a to su mukarci
(Aristotle 52).
Don Lok (Lock 1967: 53) je podravao stav da prirodne razlike izmeu
mukaraca i ena uzrokuju subordinaciju ena mukarcima:
Subordinacija Eve ne moe biti nita drugo, nego subordinacija koju ona duguje
svome muu... Vlast Adama moe biti samo brana, a ne politika. Vlast koju on
posjeduje omoguava mu da organizira privatne odnose u porodici, kao vlasnik
imovine i zemlje, te da njegova volja bude iznad volje njegove ene u svim zajednikim stvarima.
Ruso je, pak, otvoreno razmatrao razloge za iskljuenje ena iz drutvenog

ugovora, argumentirajui da ene moraju biti iskljuene zbog svog prirodnog
moralnog karaktera i opasnog utjecaja na moral i graanske vrline mukarca.
Smatrao je da utjecaj ena, ak i onih koje su dobre, uvijek pokvari ovjeka, jer
su ene prirodno nemone ostvariti status slobodnog i jednakog pojedinca ili graanina, pa tako i nemone da razviju sposobnosti potrebne za davanje pristanka
(Rousseau 1911: 332).
Ovakav dualizam u definiranju rodnih politika nalazimo i u monoteistikim
religijskim tradicijama ije je interpretativno nasljee bilo pod snanim utjecajem arostotelijanske filozofske misli i patrijarhalnog kulturnog nasljea podneblja u kojima se formirala teoloka, pravna, filozofska i etika misao ovih religija.
Tek e sredinom XIX stoljea doi do snanijeg organiziranja ena u crkvama i
vjerskim zajednicama, koje e zahtijevati ravnopravno uee u interpretacijama
svetopovjesnog nasljea i zastupljenosti na svim pozicijama u crkvenom ivotu.
251
2. Komparativan pregled razvoja feministike teoloke kritike

U definiranju rodnih uloga i meurodnih relacija, religijske tradicije se javljaju
kao vano uporite za pravdanje i odranje postojee strukture drutvenog poretka, stoga je vano u korelaciji s drugim znanostima propitivati pozadinu takve
strukture razliitim metodama i pristupima. Jo u XVII stoljeu dolazi do prvog
vala buenja u pojedinim protestantskim crkvama koje dozvoljavaju enama da
propovijedaju, pa e Margert Fel (Margaret Fell) objaviti knjigu enski govor
je opravdan, pojanjavajui da treba zanemariti izjave sv. Pavla o podlonosti
ena mukarcima i zabrani poduavanja i ukljuiti ene u slubu propovijedanja
Boije rijei (Clouse Clouse 1989: 11). Krajem XVIII i poetkom XIX stoljea
dolazi do drugog vala buenja kada se veliki broj mladih ena ukljuuje u evangelike crkve zbog egalitarnijih rodnih politika koje su propovijedale u odnosu
na veinu drugih crkava. To je otvorilo puteve mnogim enama, ali i dalje preko
njihovih mueva, da se teoloki obrazuju na univerzitetima i da propovijedaju,
to su Fibi Palmer (Phoebe Palmer), Ketrin Bud (Catherine Booth) i Hana Smit
(Hannah W. Smith) iskoristile, postavi tako istaknute javne linosti irom Amerike (Mackhaffie 2006: 195).
Slini procesi se dogaaju i u jevrejskim i islamskim zajednicama, sa reformatorima i reformatorkama koji su bili spremni upustiti se u egezegezu i hermeneutiku svetih tekstova, s ciljem redefiniranja statusa ene u porodici i javnom
ivotu. U cilju pronalaenja svoga mjesta u religijskom diskursu, ene su kroz
uvoenje feministike i rodne teologije postavile pred sebe dva cilja.
Prvi cilj je reinterpretacija svetih tekstova historijsko-kritikom metodom,
uz druge sekularne discipline, poput knjievnosti, jezika, sociologije, arheologije i drugih znanstvenih disciplina. Svrha je ispitati historijske sadraje i otkriti
zaboravljenu ensku historiju koja nam moe ponuditi jednu novu perspektivu u
sagledavanju meurodne dinamike i dinamike drutvenih odnosa u cjelini.
Drugi cilj je bio uvoenje alternativne argumentacije dominantnoj maskulinskoj teologiji, koja sistematski provodi rodnu dihotomiju u svim sferama
ivota. Alternative, pak mogu biti razliite: radikalne izlazak iz religije koja se
smatra nepopravljivo patrijarhalnom, to je uinila Meri Dejli (Mary Daly), ili
umjerene pronalaenje drugaije perspektive iz koje e se promatrati boanska
poruka, bez patrijarhalnog ruha skrojenog po mjeri mukarca (Clifford 2001).
2. 1. Zaetnice feministike teoloke kritike u kranskoj tradiciji
ene su u kranskim crkvama vrlo rano poele traiti svoje mjesto u crkvenim
hijerarhijama i poslanju crkve, zahtijevajui da budu ravnopravno ukljuene u reinterpretaciju Biblije i crkvenih uenja. Insistiralo se na iitavanju Biblije iz drugaije perspektive, i sa novim hermeneutikim pristupima, u literaturi poznatim
252
DISKURS I DISKURSI
kao feministika teoloka hermeneutika.1 To znai da se propituju patrijarhalni i

androcentrini sadraji Biblije, crkvena uenja i interpretacije. Vaan dio te hermeneutike su jezik i simboli, jer se rijeima ne samo osigurava komunikacija, ve
i uvjetuje nain razmiljanja. Kranska feministika kritika bi se mogla podijeliti na vie feminisitkih teolokih orijentacja, ali emo se ovdje ograniiti na dvije.
Prva orijentacija (unutarkranska) djeluje unutar kransko-biblijske
predaje i institucija. Feministike teoloke kritiarke zastupnice ove orijentacije
smatraju da se kranstvo moe obnoviti i osloboditi od seksizma i androcentrinog govora i slika. Vano im je da pokau da bez obzira na to to biblijski
tekst doprinosi podreenom poloaju ena, on moe biti izvor osloboenja ena.
Teologinje polaze od toga da ene imaju svoju vlastitu povijest, te da treba iza
vladajue muke povijesti traiti i njihovu priu i njihovu povijest. Glavne protagonistice ove orijentacije su danas svjetski poznate teologinje: Rouzmeri Radford
Ruter (Rosemary Radford Ruether), Elizabet isler Fjorenca (Elizabeth Shssler
Fiorenza), Leti Rasel (Letty Russell), Filis Tribl (Phylis Trible), Elizabet Moltman Vendel (Elisabeth Moltman-Wendel).
U drugoj polovici XIX stoljea intenziviraju se napori kranskih aktivistica i akademiarki na promociji ideje ravnopravnosti spolova, a jedna od najaktivnijih ena tog doba bila je Elizabet Kedi Stanton (Elizabeth Cady Stanton,
1815-1902). Ona u Filadefiji okuplja ene s ciljem istraivanja i prouavanja teksta Biblije. Rezultat tih okupljanja je poznato djelo The Womans Bible (enska
Biblija, 1898). Iz enske perspektive i nove svijesti o sebi i svome identitetu,
ove hrabre ene su se usudile progovoriti o sebi i drugima. E. K. Stanton i njene
saradnice polazile su od postavke da je potrebno preispitivanje tradicionalnog
tumaenja Biblije, jer se ona koristi kao politiko oruje protiv emancipacije ena
i odraz je patrijarhalnog drutva i kulture (Stanton 1999).
Glavni tokovi feministikih i rodno osjetljivih rasprava ogledaju se u promoviranju neseksistikog tumaenja svetih tekstova (Trible 1973) i depatrijarhalizacije govorenja o Bogu (Russell 1976). Brojna su mjesta koja treba depatrijarhalizirati kroz feministiku kritiku hermeneutiku, kako bi se pokazalo da Bog
nije mukarac, ve da On u sebi sjedinjuje i enske i muke osobine, samo to su
enske skoro u cjelosti potisnute, tako da se Bog u svim kulturama predstavlja
u mukoj zamjenici, sa mukim imenima, pa je On samo otac, a ne i majka, odnosno roditelj u kranskoj teologiji. Stoga je potrebno kreirati novi pojmovnik
kojim e se predstavljati Bog, a koji nee iskljuivati nijedan spol.
1
Hermeneutika (gr: hermenia) vjetina tumaenja i pravila tumaenja po kojima se ravna umijee tumaenja. Semantiki gledano egzegeza i hermeneutika imaju isto znaenje, ali se kasnije pravi
razlika, pa se egzegeza razumijeva kao praksa tumaenja, dok je hermeneutika teorija i skup pravila
po kojima se odvija interpretacija.
253
Rouzmeri Radford Ruter (1936) spada meu pionirke kranske feministike teoloke kritike. U svom prvom djelu The Church Against Itself ona se osvre
na crkvena uenja o rodnoj politici sa posebnim naglaskom na pitanje seksualnosti
i majinstva. Njeno najznaajnije djelo je Sexism and God-Talk u kojem tvrdi da
nema jedne i konane feministike teologije, te da je njena knjiga jedna od moguih feminisitkih teologija (Ruether 1983: 20). Za nju je ljudsko iskustvo poetak
i kraj hermeneutikog kruga propitivanja, jer kako zakljuuje: Iskustvo ukljuuje
iskustvo boanskog, iskustvo sebstva, iskustvo zajednice i svijeta u interaktivnoj
dijalektici (str. 12). Znaajka feministike teologije za nju je ensko iskustvo, i
zato naglaava ono za ta se zalagala i Elizabet isler Fjorenca da su i ene ljudi i
da je vano da uestvuju i prenoenju iskustva objave (str. 13). Jedna od kljunih
tema koju izlae je neseksistiko razumijevanje Boga; koristi primjere is Starog i
Novog zavjeta da pokae kako je Bog oslovljavan i mukim i enskim imenicama (Luka 10:38-42, 13:18-21; Matej 13:31-33), te da predstavljanje Boga treba da
bude osloboeno drutveno uvjetovanih i konstruiranih hijerarhijskih i patrijarhalnih naela i normi (str. 68-71). To je prepreka postizanju zajednitva s Bogom koji
ne privilegira ljude na temelju spola, ve na temelju vjere i djela.
Doajenka katolike feministike kritike Elizabet isler Fjorenca (1938)
svojim je kapitalnim djelima In Memory of Her, The Power of Naming i predavanjima na prestinim svjetskim univerzitetima napravila velike pomake u feministikoj kritikoj hermeneutici. Prema njoj feministika teologija kao kritika
teologija osloboenja treba da razvija ne samo tekstualnu biblijsku hermeneutiku
ve i historijsku biblijsku hermeneutiku osloboenja (Shssler 1995: 30). Oslanjajui se na feministiku kritiku hermeneutiku, ije je polazite patrijarhalni
androcentrini tekst, cilj je doi do historijskog konteksta bitnog za feministiku
rekonstrukciju poetaka, nastanka i formiranja prve zajednice i razumijevanje
poruke kranstva:
Androcentrini tekstovi i lingvistike konstrukcije stvarnosti ne smiju se pogreno
uzeti kao pouzdani dokazi o ljudskoj historiji, kulturi i religiji. Tekst moe biti poruka, ali poruka nema isti nivo znaenja kao ljudska stvarnost i historija. Feministika kritika hermeneutika stoga mora da se pomjeri od androcentrinih tekstova
prema njihovom drutveno-historijskom kontekstu. (str. 29)
Za Elizabet isler Fjorenca rekonstrukcija opresije ena kroz analizu patrijarhalnih dijelova teksta Biblije vana je ne samo za akademski diskurs i ciljeve, ve i za osloboenje ena od internaliziranih biblijskih doktrina i struktura
(Shssler 1995: 30). Ona, meutim, smatra da se ne moe iz jedne krajnosti mizoginog govorenja ii u drugu krajnost, ve da je potrebno raditi na decentralizaciji
androcentrinog biblijskog diskursa. Vano je takoer napomenuti da i ona kao i
druge feministike teologinje prave razliku izmeu feministike hermeneutike i
254
DISKURS I DISKURSI
historijskog kriticizma. Historijski kriticizam je pod utjecajem racionalizma i prirodnih znanosti razvijan pod platom objektivnog i neutralnog istraivanja, dok
feministika hermeneutika dri da je to iluzija i da ne postoji potpuno objektivno
istraivanje, jer osobno iskustvo i kultura utjeu na nae vrijednosne stavove i
percepcije (Clifford 2001: 64). Tumaenje Biblije je, takoer bilo pod utjecajem
osobnog iskustva i kulturolokog konteksta utemeljitelja kranske teoloke misli, stoga za feministiku teologiju nema konanog ispravnog tumaenja svetog
teksta (Shssler 1996: 6-11).
Druga orijentacija (izvankranska) zapoela je svoje djelovanje unutar
crkve, ali je nakon odreenog vremena izala iz okvira kransko-biblijske predaje,
traei nove puteve vlastite transcendencije. Najznaajnija predstavnica ove orijentacije je Meri Dejli (Mary Daly 1928-2010) koja je 1968. godine objavila knjigu
Crkva i drugi spol. Ona se kao i R. Radford Ruter kritiki osvre na seksistiki
govor Biblije i crkve i iskljuenje ena iz egezegetske tradicije i crkvenih struktura.
U poetku Meri Dejli izraava nadu da e doi do reforme: kranstvo ima zadau
da istjera demone spolnih predrasuda. Kada se to nije dogodilo, ona pie knjigu S
one strane Boga Oca (1973) kojom se oprata od kranstva, ocjenjujui ga nepovratnom ideologijom maskulinistikog drutva. Do tada je zagovarala potrebu koritenja antropomorfnog (ukljuuje ljudsko iskustvo u cjelini) umjesto andromorfnog
govora, a nakon izlaska iz crkve zagovara koritenje ginomorfnog govora, govora
ena i ginocentrinu sliku poimanja svijeta. Ona je potpuno radikalizirala svoju
poziciju i postala iskljuiva u svojim stavovima prema mukarcima.
2.2. Zaetnice feministike teoloke kritike u jevrejskoj tradiciji
Jevrejske intelektualke su od poetka reformskih procesa u XIX stoljeu traile
jednake mogunosti za ene i mukarce prije svega u oblasti obrazovanja, ali su
dozvolu da studiraju teologiju dobile tek 1923. godine (Zola 1996: 3). Njihovi
zahtjevi i kritike bili su usmjereni na unapreenje pravnog i drutvenog poloaja
ene, zatim ravnopravno ukljuenje ena u kvorum za molitvu (hebr. minyan) i
izvravanje svih zapovijesti (hebr. mitzvot), te priznavanje prava eni da svjedoi
i da inicira razvod braka.
Znaajno je i to to o rodnoj ravnopravnosti nisu govorile samo ene, ve
i mukarci koji su smatrali da Jevreji u Evropi i Americi treba da se integriraju u
postojea drutva, a da je Halahu2 potrebno prilagoditi novim uvjetima tehnolokog i drutveno-politikog razvoja u duhu prosvjetiteljstva. Prvi znaajniji iskoraci napravljeni su na konferenciji u Njemakoj 1846. godine na kojoj su donesni
zakljuci o jednakopravnosti spolova u religijskoj tradiciji judaizma (Gunther
1963: 253-255):
2
Halaha dio Talmuda posveen pravu i pojedinanim pravnim odlukama, jevrejski pravni sistem.
255
ene moraju obavljati sve propisane obaveze (mitzvot), ak i one koje se

odnose na odreeno vrijeme, sve dotle dok te obaveze imaju snagu i energiju za nau religijsku svijest;
ene moraju ispunjavati svoje obaveze prema djeci na isti nain kao i mukarci;
nema pravo ni otac ni suprug oslobaati odraslu ker ili suprugu od njenih
zavjeta;
od sada se blagoslov hvala Bogu koji me nije stvorio enom (hebr. shele
assani ishath), koji je bio osnova za vjerske predrasude protiv ena, ukida;
ene e od najranije mladosti biti obavezne izvravati vjerske obaveze i
molitve u sinagogi, i bit e ubrajane u kvorum (minyan), to podrazumijeva najmanje deset odraslih osoba koje su potrebne za molitvu u sinagogi;
punoljetstvo u vjeri poinje sa trinaest godina za oba spola.
U drugoj polovici XX stoljea intenziviraju se napori jevrejskih feministikih teologinja na re-reinterpretaciji Tore i jevrejskog zakona (Halaha). Iako
su jednaka prava ene u reformskom procesu priznata jo u XIX stoljeu, trebalo
je saekati do 1972. godine kada je prva ena dobila priliku da postane rabin.
Bila je to Sali Dejn Prisend (Sally Jane Priesand) koja je prije toga diplomirala na jevrejskom institutu za religiju (Hebrew Union College).3 Tokom 70-ih
godina ene u jevrejskim zajednicama poinju akademski i aktivistiki snanije
zahtijevati ravnopravnu poziciju s mukarcima u zajednici. Tada se pojavila prva
grupa lanaka o feminizmu i feministikoj interpretaciji Tore, a svakako su najutjecajnije bile pionirke jevrejskog feminizma koji su otvorile vrata jevrejskoj
feministikoj teologiji modernog doba: Rahel Adler (Rachel Adler) The Jew
Who Wasnt There: Halakhah and the Jewish Woman, i Trude Vajs-Rozemarin
(Trude Weisse-Rosemarin) The Unfreedom of Jewish Women.
Suzana Heel (Heschel 1983: 3-11) navodi da su glavni zadaci feministike teoloke kritike bili:
ravnopravno ukljuivanje ena da studiraju Toru i Talmud;
ukljuivanje enskog iskustva i perspektive u oblikovanje kulture, zakona
i ivota u porodici i drutvu;
ravnopravno ukljuivanje ena u kvorum za molitvu (minyan);
jednakost pred zakonom i jednake mogunosti za svjedoenje na sudu.
Prema Suzani Heel (Heschel 1983: 4-5) tokom 60-ih godina XX stoljea
fokus je bio na drutvenim i egzistencijalnim pitanjima jevrejskog naroda, a 70-ih
se naglasak stavlja na pitanja identiteta, historije i opstanka u narastajuim priti3
Vie o enama rabinima vidjeti u Kalderon (2009).
256
DISKURS I DISKURSI
scima asimilacije. Stoga se i javlja snaan otpor feministikim idejama openito,

a posebno u religijskim krugovima, jer se redefiniranje jevrejske porodice ne razumijeva kao pitanje ravnopravnosti spolova i socijalne pravde, ve kao prijetnja
samom srcu jevrejske tradicije. Feministika kritika je podijeljena na sekularnu i
religijsku, a obje nastoje postii isti cilj, a to je osloboenje ene od patrijarhalne
vlasti i tumaenja svetopovjesnog nasljea koja ne ukljuuju ensko iskustvo.
Tako e, prema Suzani Heel, Pola Hajman (Paula Hyman) kazati da je stvarnost,
iako rabini na temelju interpretacija svetog teksta prenose i nameu odreene
rodne uloge enama i mukarcima, ipak bila drugaija jer su ene u povijesti bile
i snane i mudre i sposobne i snalaljive da prehrane i podignu svoje porodice,
dok su njhovi muevi godinama studirali Toru.
Rahel Adler, zaetnica feministike teoloke kritike, svojim tekstom The
Jew Who Wasnt There: Halakhah and the Jewish Woman (1972) uzdrmala je ortodoksne jevrejske zajednice, iako je svojim umjerenim stavovima pokazala da eli
samo malo mjesta za ene i pravde u okvirima Halahe (Heschel 1983: 4). Rahel Adler u svom tekstu pokazuje pogubne posljedice iskljuivanja ene iz ravnopravnog
upranjavanja svih 613 zapovijesti (mitzvot), i openito periferne pozicije ene u
Halahi, jer ene, robovi i djeca imaju ogranieni kredibilitet u jevrejskom zakonu,
to se oituje u injenici da njihovo svjedoenje nije valjano na jevrejskom sudu
(Adler 1983: 13). Iako ene imaju malu prednost u odnosu na robove, one ipak ne
mogu prerasti svoju kategoriju i biti osloboene kao to je sluaj s robovima. Problem je, kako navodi, da se ene obrazuju i socijaliziraju kao periferni Jevreji, jer
sve to rade a to su kuni poslovi, podizanje djece, logistika za religijske praznike
i molitve, odlazak na ritualno kupanje u zajedniki bazen (hebr. mikveh / mikvah)
da bi bile obredno iste za seksualne odnose ine to zbog mukaraca: Njene najznaajnije mitzvot pomau i osnauju nain ivota zajednice i porodice, ali one ne
kultiviraju odnos izmeu pojedinke i Boga (str. 14).
Rahel Adler istie, dakle, da su ene oteene time to najvei dio svog vremena provode i posveuju fizikim i materijalnim ciljevima i poslovima, bez mogunosti da naprave balans tako to e imati prostora za duhovni ivot i iskustvo.
Zbog toga bi se mukarac mogao identificirati sa duhovnou (hebr. ruchniut), a
ena sa materijalnim (hebr. gashmiut) (Adler 1983: 16). Zagovarajui promjene
zadatih rodnih uloga i politika u Halahi, koja je najvie ugroavala enu, ona
poziva jevrejske religijske autoritete da to promijene i da ena vie ne bude samo
sredstvo duhovnog pregnua mukarca, ve aktivna sudionica i materijalnog i
duhovnog dijela svog ivota. Parafrazirajui uvenog rabina Hilela, poruuje:
Nema vie vremena za gubljenje. Jevrejka je previe stoljea bila golem (robot)
kojeg je stvorila sama jevrejska zajednica. Ona je kuhala, raala i inila sve to je
257

njen gospodar elio, a kada su njeni zadaci bili obavljeni, Boansko ime je bilo
uklonjeno iz njenih usta. Vrijeme je da golem zahtijeva svoju duu.4
Rahel Adler svakako nije gubila vrijeme, pa u knjizi Engendering Judaism, An Inclusive Theology and Ethics (1998), kroz prizmu feministike teoloke
kritike nudi i rjeenja u pitanjima molitve, seksualnosti i braka. Ona ne smatra da
je vano ne odbaciti tekst, ve biti u mogunosti interpretirati ga na pravi nain.
U tim naporima jevrejska feministika kritika tei ka heuristikom i multidisciplinarom metodu, kao monim sredstvima analize. Za R. Adler tekst je osnov,
jer je to mjesto komunukacije jevrejskog naroda i jer je zadaa teologije da
tekstovima tradicije i ivuem iskustvu zajednice dopusti da se otkrivaju jedni
drugima, tako da i jedno i drugo sveto iskustvo ima mogunost da se obnavlja. I
u tom precesu Bog je u sreditu. (Adler 1998: XXV).
Judit Plaskov (Judith Plaskow) jo je jedna velika ivua feministika teoloka kritiarka koja je svoje ideje sabrala u dvije knjige: Sex, Sin and Grace:
Womens Experience and the Theologies of Reinhold Niebuhr and Paul Tillich
(1980) i Standing Again at Sinai: Judaism from a Feminist Perspective (1990).
Druga knjiga (Stojei ponovo na Sinaju) otkriva da je jevrejska povijest pisana
maskulinskim jezikom i da je zaogrnuta patrijarhalnim sistemom vrijednosti u
kojem su ene marginalizirane, te da je potrebno traiti redefiniranje povijesti
tako to bi se u nju ukljuilo i ensko iskustvo. Ona kae da je odabrala da djeluje
na granicama odreenih institucija patrijarhalno ureenog drutva, vjerujui da
tako moe vie doprinijeti tranformaciji jevrejskih zajednica i drutva u cjelini
(Plaskow 1990: XIV). Za nju, kako istie: feminizam nije postizanje jednakih
prava ena u religijskim i drutvenim strukurama koje ostaju nepromjenjljive,
ve permanentna transformacija religije i drutva (str. XVII).
Vano pitanje koje Judit Plaskov (Plaskow 1990: 1-3) raspravlja u svojoj
knjizi je i pitanje utanja ili bolje kazano preutkivanja ena u povijesti jevrejskoga naroda. ene, prema njenom miljenju, nisu primjerice bile odsutne sa
Sinaja, kada se sklapao savez s Bogom, ve su preuene u narativima koje su
pisali i prenosili mukarci. Pozivajui se na Elizabet isler Fiorenca, J. Plaskov
govori o dvije vrste hermeneutike hermeneutici sumnje i hermeneutici sjeanja,
po njoj objema vanim za feministiku teoloku kritiku, jer pretpostavlja da su
svi tekstovi obiljeeni seksizmom. Stoga je za nju hermeneutika sjeanja izuzetno vana, jer se isti tekstovi koji su sumnjivi kao patrijarhalni mogu koristiti da
se redefinira enska jevrejska povijest (str. 13-15).
4
Ibid., str. 17-18. Adler komentira poznatu priu iz Kabale koja govori o Golemu, robotu kog je
stvorio rabin Loewe (Lwe; Levai) koristei znanja iz Kabale. Golem je nainjen od zemlje, a oivio je onda kada mu je u usta stavljena ploica sa Boanskim imenom, a kada je ploica uklonjena,
postao je bezlina glina.
258
DISKURS I DISKURSI
S obzirom na to da su ene u jevrejskoj tradiciji definirane kao druge, i da

je utanje prihvaeno kao prirodno, J. Plaskov smatra da je vano insistirati na
rekonstrukciji i dekonstrukciji povijesti, jer se subordinacija ene danas pravda
odsustvom ena iz Tore (str. 84).
2.3. Zaetnice feministike teoloke kritike u islamskoj tradiciji
Iako u islamskoj teoloko-pravnoj misli nije sporno da ene budu ukljuene u interpretacije Kurana (ar. al-Qurn) i drugih izvora vjere, niti postoji zabrana da se
ene obrazuju i studiraju teologiju, njihova uloga u razvoju egzegetskog nasljea
islama je zanemarljiva. Obrazovanje je bila privilegija neznatnog broja ena iz
bogatijih porodica koje su pripadale viim drutvenim slojevima. Postoje, dakako, dokazi o enama koje su prenosile tradiciju Poslanika Muhameda (ar. hadis),
i koje su bile uiteljice poznatih vjerskih autoriteta (Fathi 1996: 253), ili podaci o obrazovanim profesoricama poput Zejneb bint al-ari (Zaynab bint al-r)
(1218) koja je u Perziji diplomirala pravo i dobila dozvolu da moe poduavati
studente (Khallikan 1970: 551). Pitanje je zato takve i druge ene nisu dobile
priliku da ravnopravno uestvuju u kreiranju klasine islamske misli u prvim
stoljeima islama? Jedan od razloga je to njihova uloga u obrazovanju nije bila
drutveno priznata, pa tako ni opeprihvaena, to je rezultiralo sve veom redukcijom njihovog uea ne samo u sferi obrazovanja nego openito u drutvenom
ivotu (Spahi-iljak 2007: 110). Zato nema ena autorica komentara Kurana
ili nekog znaajnijeg teolokog ili pravnog djela koje ima autoritet muslimanskih
zajednica. Cjelokupan proces razvoja islamske teoloko-pravne misli vodili su i
kontrolirali mukarci.
Feministike ideje pronale su svoj put i u muslimanskim zemljama, prvo
u Egiptu, a zatim i u drugim zemljama Magreba, Srednjeg istoka, Azije i Dalekog
istoka. Muslimanke su kao i ene u drugim dijelovima svijeta podigle svoj glas
protiv diskriminacije i opresije koje je patrijarhalna drutvena struktura nametala
i ak opravdavala vjerskim propisima.
Zanimljivo je istaknuti da su pojedini mukarci bili incijatori reformi u
drutvu, ukljuujui i reformu porodinog i branog prava koje je prema egipatskim intelektualcima, Muhamedu Abduhu, Kasimu Aminu (ar. Qsim Amn) i
drugim bilo prepreka enama da uivaju puna graanska i politika prava i pravni
subjektivitet koji im je zagarantiran u vjeri. Abduhu je insistirao na idtihadu
(tur. od arap. osobno traganje za rjeenjima na temelju osnovnih izvora vjere)
suprotstavljajui se patrijarhalnoj moi i zloupotrebama koje su opravdavane vjerom, posebno u pitanjima razvoda braka i poligamije (Badran 2009: 20). Nakon
njega erijatski (ar. ar) sudija Kasim Amin objavljuje knjigu Tahrr al-mara
(Osloboenje ene, 1899) argumentirajui protiv odvajanja i segregacije spolova
259
i protiv pokrivanja ena velom, jer takav status ene ugroava napredak u modernizaciju nacije (Badran 2009: 21).
Kada se Egipat oslobaa od kolonijalne vlasti Engleske 1922. godine,
muslimanke su se ponadale da e rodna ravnopravnopst postati dijelom novog
drutveno-politikog poretka. Naalost, to se nije dogodilo, pa se ene iz viih slojeva 1923. godine organiziraju u Egipatsku feminisitku uniju na elu sa
Hudom aravi (ar. Huda arw) zahtijevajui jednaka graanska, politika i
ekonomska prava (Badran 2009: 24), to je uglavnom odbijeno. Osigurano je
uglavnom pravo na obrazovanje. Unutar Egipatske feministike unije takoer
je dolo do podjela, jer su ene poput Zejneb Gazali (Zaynab azl) smatrale
feministiku platformu stranim uvozom, te da muslimanke treba da razvijaju vlastite platforme ravnopravnosti. Ona je osnovala Muslimansko ensko drutvo, uz
pojanjenje da se rodna ravnopravnost moe ostvariti u okvirima islama, ali to
u praski nije provodila, ve je prihvatila postojeu politiku komplementarnosti
spolova (Badran 2009: 27). Margo Badran obrazlae da su pripadnice Muslimanskog enskog drutva smatrale ene iz Egipatske feministike unije sekularnim
feministkinjama, iako su one svoje djelovanje temeljile na religijskim principima
islama. Meutim, u urnalu Egipatske feministike unije iz 1937. godine, muslimanke feministkinje e u svoju obranu kazati da one, za razliku od Turkinja
koje su ostvarile svoja prava zahvaljujui stranim zakonima (francuski i vicarski
zakonici), nee traiti svoja prava izvan erijata i vlastite religijske tradicije. Na
ovom primjeru se najbolje moe vidjeti kako nije jednostavno odrediti i definirati
feministike ideje i djelovanje u muslimanskim zemljama podjednako. Ovisno o
drutveno-politikim i kulturolokim prilikama muslimanke su definirale sebe ili
bile definirane kao islamske ili muslimanske feministkinje.
Feministiki pokreti u muslimanskom svijetu bi se mogli okarakterizirati
kao odgovori muslimanki na razliite vrste pritisaka i opresije uperene protiv
ena sa razliitim motivima i opravdanjima. Islamski i muslimanski feministiki pokreti promiu prava ena, jednakost spolova i socijalnu pravdu, koristei
islamski diskurs kao svoj najvaniji diskurs, mada ne nuno i jedini, jer se primjerice islamski feministiki diskurs u nekim zemljama zasniva na sekularnome
diskursu i metodologiji kako bi osnaio i proirio svoje zahtjeve za ostvarenje
prava ena (Spahi-iljak 2004: 27-29). Temelj islamskog feministikog diskursa
je sveti tekst Kurana koji afirmira rodnu ravnopravnost, ali je problem kako ga
tumaiti, uzimajui u obzir konekst i vrijeme u kojem je Objava prenesena
Poslaniku Muhamedu, kao i drutvene promjene s kojima se suoavaju
nove generacije.
Rifat Hasan (Rifat Hassn) je feministika teologinja pakistanskog porijekla koja ivi i radi u Americi. Sedamdesetih godina XX stoljea u Pakistanu
260
DISKURS I DISKURSI
dogaale su se velike promjene, to se posebno reflektiralo u islamizaciji zakonodavstva u oblasti krivinog i branog prava. Ona je bila zapanjena kada je 1979.
donesen Kazneni zakon po kojem svjedoenje ene nije bilo prihvatljivo u sluajevima krivinih djela (ar. hudd), to je ukljuivalo i silovanje (Hassan 2010).
Takva politika je otvorila vrata zloupotrebama islamskog prava koje je koriteno
za provoenje nepravde i opresije nad enama. Pokuavala je uraditi neto konkretno na tom planu ali je bila prilino usamljena, pa je svoje napore usmjerila
na to da analizira postojeu teoloku argumentaciju i da kroz lee feministike
teoloke kritike ponudi drugaije argumente rodne politike u islamu. Zakljuila
je da u svim monoteistikim tradicijama postoje tri kljune teoloke pretpostavke
na kojima se temelji superiornost mukarca u odnosu na enu:
da je mukarac prvostvoren, a ena drugoizvedena iz krivog rebra,
da je ena a ne mukarac kriva za pad ovjeka/mukarca,
da je ena stvorena od mukarca i za mukarca, to njeno postojanje ini
instrumentalnim, a ne fundamentalnim.
Svoju feministiku teologiju usmjerila je na propitivanje argumenata o
stvaranju ene i mukarca, s ciljem da pokae kako hijerarijski patrijarhalni konstrukti rodne politike nemaju svoje utemeljenje u Kuranu, najvanijem izvoru
vjere. Za Rifat Hasan (2010) bilo je vano dekonstruirati postojee maskulinsko
interpretativno nasljee kako bi se unaprijedila prava ena u zemljama u kojima
je erijat jedini ili jedan od izvora pozitivnog prava. Ona je inila tako to se upustila u egzegezu i hermeneutiku Kurana ne dovodei u pitanje tekst, ve njegovo
prevoenje, tumaenje i kontekst. Seksistiki govor, mizoginija i infantilan odnos
prema enama u smislu da ih treba titi i nadzirati odraz su patrijarhalne kulture
i jezika predislamskog perioda, koji su opstali i integrirali se u religijsko nasljee
kao sastavni dio islamskog uenja. Openito, danas je vrlo teko praviti promjene
u interpretativnom nasljeu, jer je bez ozbiljnih hermeneutikih napora teko razdvojiti religijsku poruku od patrijarhalne posude u koju je pohranjena stoljeima.
Amina Vadud (Amina Wadud) jedna je od najpoznatijih muslimanki danas,
jer se usudila uiniti ono to mnoge samo prieljkuju predvodila je kao imam
dumu-namaz (centralna molitva petkom) mjeovitom dematu (kongregaciji).
Iako ena moe biti imam enskom dematu, to se vrlo rijetko prakticira, prema prevlaujuim tumaenjima islama, potpuno je neprihvatljivo da bude imam
zajednikom dematu ena i mukarca. Amina Vadud je odrasla u protestantskoj
porodici, a onda je konvertirala u islam i niz decenija se bavi prouavanjem i
tumaenjem Kurana. Objavila je dvije dobro poznate knjige: Quran and Woman: Rereading the Sacred Text from a Womans Perspective (1999) i Inside the
Gender Jihad: Womans Reform in Islam (2006). Odlino poznavanje arapskog
jezika omoguilo joj je da su upusti u interpretaciju i egezegezu Kurana iz en261
ske perspektive. Iako za sebe ne kae da je feministika teologinja, insistira na

enskoj perspektivi i iskustvu u razumijevanju svetopovjesnog nasljea islama u
kojem su ene nekako skrajnute i zaboravljene iako su, kako F. Mernisi pokazuje,
bile odline vladarice i sutkinje i ministrice i znanstvenice (Mernissi 2006). Amina Vadud (1999: X) kritizira nain na koji muslimanske kulture definiraju enu i
mukarca kao odvojene i razliite lanove ovjeanstva, bilo kroz hijerarhijsku
ili komplementarnu rodnu politiku, to je ozbiljno krenje kuranskog principa
zastupnitva na zemlji (halifa).
U egzegezi Kurana glavni metod A. Vadud (1999: XII) je hermeneutika
tavhida (ar. tawhd), jedinstva, jer proima sve njegove dijelove. Jedan od ciljeva
hermeneutike tavhida je da se pokae odnos univerzalnog i partikularnog u Kuranu, jer se temeljna poruka Kurana odnosi na uspostavu univerzalnih moralnih
uputa za sva vremena. Za nju je vano vidjeti ta se u Kuranu govori, kako se
govori, ta je kazano o samom Kuranu, ko govori i naravno istraiti i ono to nije
izgovoreno, odnosno kako je to Dudit Plaskou opisala u jevrejskoj tradicji, ono
to je preueno.
U pristupu tekstu Kurana, hermeneutiki model prema Amini Vadud podrazumijeva sljedee:
kontekst u kojem je tekst objavljen (VII st. Arabljanski poluotok),
sadraj i gramatika kompozicija teksta,
cjelokupnost, jedinstvo teksta, odnosno njegov weltanschauung.5
Oslanjajui se na metodologiju Fazlura Rahmana (Fazlr Rahmn), koji
govori o vaanosti konteksta i vremena u kojem je tekst objavljen, Amina Vadud
istie da je poruka Kurana univerzalna i nije uvjetovana ni vremenom ni prostorom (Wadud 1999: 4). Za nju su tekst i njegovi princip nepromjenjljivi, ali su kapaciteti razmumijevanja i refleksije na njega promjenjljivi u zajednici muslimana.
Drugi vaan princip u tumaenju teksta i razumijevanju odnosa meu spolovima je takva (ar. taqwa) Najbolji kod Allaha je ona osoba koja je taqwa
(Kuran 49:13), to se uglavnom prevodi kao bogobojaznost; Amina Vadud (1999:
38-37) upotrebljava ovaj termin u znaenju pobonost i posveenost, a jedna druga feministika kritiarka, Asma Barlas (2004: 142-143), u znaenju ravnotea
i uspravnost u moralnom djelovanju sa stalnom svijeu o prisustvu Boga. To je
ujedno i jedini kriterij razlikovanja meu ljudima, u emu se slae veliki broj i
klasinih i suvremenih muslimanskih teologa i teologinja.
U svojoj drugoj knjizi Inside the Gender Jihad, koja je djelomino i autobiografska, A. Vadud (Wadud 2006: 21) prije svega naglaava da treba praviti
razliku izmeu islama i onoga to muslimani rade. Nadalje, ona nastoji pokazati
5
nem. pogled na svet, svetonazor
262
DISKURS I DISKURSI
da je dihad, nastojanje da se osigura ravnopravnost ene i mukarca, vrlo vaan,

jer Kuran nudi obilje argumenata za rodno inkluzivnu politiku. Stoga je za nju
vano raditi na reformi muslimanskih zajednica tako to e islamska misao biti
iva i u stalnom procesu tumaenja, bez pretenzija da se da konano i ispravno
tumaenje. U zadnjem poglavlju objanjava zato je vano prakticirati genderdihad i kae da patrijarhalna kontrola nad enama i njihovim ivotima reducira
kapacitete ene kao ljudskog bia koje joj je Bog dao jednako kao i mukarcu.
Zbog toga za Aminu Vadud biti ena znai biti ljudsko bie (str. 225), kao to
za E. isler Fjorenca (1996: XVII), biti feministkinja znai biti ovjek. Ona na
kraju vrlo decidno pojanjava zato je za gender-dihad Jedini razloga zato sam
bila angairana na dihadu, borbi za rodnu ravnopravnost i pravdu, jer je pravda
koju je svim ljudima zagarantirao sam Allah ignorirana ili zloupotrebljavana
(str. 262).
Umjesto zakljuka
Rodna perspektiva i rodno utemeljena tumaenja svetopovjesnog nasljea
judeo-kransko-islamske tradicije postali su kroz feministiku teoloku kritiku u
zadnjih 50 godina vaan dio i akademskog i aktivistikog diskursa rodne ravnopravnosti. ene, ali i mukarci, osjetile su potrebu da redefiniraju religijske interpretativne tradicije kako bi one bile u skladu sa izazovima vremena i konteksta u
kojem ive, te kako bi univerzalna boanska poruka bila inkluzivna i djelotvorna
u ivotima i ena i mukaraca. Da bi to postigle, feministike teologinje zapoele
su proces intenzivnog dekonstruiranja patrijarhalnih obrazaca i normi u dominantno maskulinskim interpretacijama svetih tekstova putem feministike teoloke
hermeneutike, historijsko-kritike i drugih metoda, zahtijevajui uvoenje inkluzivne teologije koja e uzeti u obzir i mukarca i enu podjednako.
U cilju pronalaenja svoga mjesta u religijskom diskursu, ene su kroz
uvoenje feministike i rodne teologije postavile pred sebe dva cilja. Prvi je reinterpretacija svetih tekstova Tore, Biblije i Kurana historijsko-kritikom metodom,
koristei se i drugim sekularnim disciplinama, poput knjievnosti, jezika, sociologije, arheologije, i drugim znanstvenim disciplina. Drugi cilj je bio uvoenje
alternativne argumentacije dominantnoj maskulinskoj teologiji, koja sistematski
provodi rodnu dihotomiju u svim sferama ivota, preferirajui jedan spol u odnosu na drugi na temelju biolokih karakteristika kao determinante enske sudbine.
Alternative, pak mogu biti razliite od onih radikalnih izlazak iz religije
koja se smatra nepopravljivo patrijarhalnom - ili pak pronalaenje drugaije perspektive iz koje e se promatrati boanska poruka, bez patrijarhalnog ruha skrojenog po mjeri mukarca. Novo ruho treba da bude po mjeri i ene i mukarca,
bez mizoginih sadraja kojima se opravadava inferiornost ene. Dakle, nuno je
263
uvesti novu antroploku perspektivu uzajamnog djelovanja umjesto androcentrine perspektive podreenosti ene mukarcu.
Povjesno-kritiko istraivanje bi trebalo biti usmjereno u tri pravca:
kritiku androcentrine tradicije (njegove prie),
vraanje izgubljene povijesti (njene prie),
etabliranje inkluzivne teologije (njegove i njene prie zajedno).
Konano rodno senzitivni pristup u interpretaciji svetih tekstova nudi i
novu etiku, etiku pomirenja i zajednikog djelovanja umjesto etike nadmoi i
nadmetanja. Ovakva etika koju promovira feministika teologija daje novu svijest o pitanju grijeha i krivice koja od iskrivljenih i osakaenih odnosa prekrivenih seksizmom vodi ka novim zajednikim odnosima mukarca i ene (Ruether
1983: 87) koji samo kroz zajedniko djelovanje mogu ostvariti sebe u zajednici,
i zajednitvo u sebi. Na tome se u Kuranu insistira sljedeim rijeima: Vjernici
i vjernice su prijatelji jedni drugima, oni trae da se ini dobro a od zla odvraaju... (Kuran, 9:71).
LITERATURA
Adler, Rachel (1983). The Jew Who Wasnt There, Halakha and the Jewish Woman. In On Being a Jewish Feminist. (ed. S. Heschel). New York : Schocken
Books.
Adler, Rachel (1998). Engendering Judaism: an inclusive theology and ethics.
Philadelphia : Jewish Publication Society.
Aristotle, Nicomachean Ethics, 1162 b, 1163 b.
Badran, Margot (2009). Feminism in Islam: Secular and Religious Convergences. Oxford : Oneworld.
Barlas, Asma (2004). Believing Women in Islam: Unreading Patriarchal Interpretations of the Quran. Austin : University of Texas Press.
Butler, Judith (2000). Nevolje s rodom. Feminizam u subverzija identiteta. Zagreb : enska infoteka.
Clifford, M. Anne (2001). Introducing Feminist Theology. New York : Orbis
Books.
Clouse, Bonidell Robert Clouse (eds.) (1989). Women in Ministry, Four Views.
Illinois : InterVarsity Press.
Fathi, Osman (1996). Prava muslimanske ene u porodici i drutvu. U: Ljudska
prava u kontekstu islamsko-zapadne debate (ur. E. Kari). Sarajevo : Pravni
centar.
Gatens, Moira (1996). Imaginary Bodies: Ethics, Power and Corporeality. London/New York : Routledge.
264
DISKURS I DISKURSI
Gunther, W. Plaut (1963). The Rise of Reform Judaism. New York : World Union
for Progressive Judaism
Irigary, Lucy (1999). Ja, ti, mi : za kulturu razlike. Zagreb : enska infoteka.
Hassan, Riffat (2010). One of Another: Gender Equality and Justice in Islam.
http://www.religiousconsultation.org/hassan.htm (20.08. 2010)
Hassan, Riffat (2010). Religious Conservativism: Feminist Theology as a Means
of Combatting Injustice toward Women in Muslim Communities/Culture,
http://ncwdi.igc.org/html/Hassan.htm (22.08. 2010)
Heschel, Susannah (ed.) (1983). On Being a Jewish Feminist. New York : Schocken Books.
Ibn Khallikan (1970). Wafayat al-a`yan. vol. I. Beirut : Library Liban.
Kalderon, Jelena (2009). ene rabini. U Rodna perpspektiva u meureligijskom
dijalogu u XXI veku.(ed. S. Savi, R. J. Ani). Novi Sad : Futura publikacije,
enske studije i istraivanja.
Millett, Kate (1990). Sexual Politics. New York : Simon & Schuster.
Locke, John (1967). Two Treatises of Government. 2. edit. Cambridge : Cambridge University Press.
Mackhaffie, Barbara (2006). Her Story, Women in Christian Tradition. Philadelphia : Fortress Press.
Mernissi, Fatima (2005). Zaboravljene vladarice u svijetu islama. Sarajevo :
Buybook.
Oakley, Ann (1972). Sex, Gender and Society. London : Temple Smith.
Pateman, Carole (1998). enski nered. Zagreb : enska infoteka.
Plaskow, Judith (1990). Standing Again at Sinai, Judaism from a Feminist Perspective. San Francisco : Harper.
Rousseau, Jean Jack (1911). Emile (trans. B. Foyle). London : Dent.
Ruether Radford, Rosemary (1983). Sexism and God-Talk: toward a Feminist
Theology. Boston : Beacon Press.
Russell, Letty (ed.) (1976). The Liberating Word : A Guide to Nonsexist Interpretation of the Bible. Philadelphia : Westminster Press.
Shssler Fiorenza, Elisabeth (1995). In Memory of Her. A Feminist Theological
Reconstruction of Christian Origins. New York : The Crossroad Publishing
Company.
Shssler Fiorenza, Elisabeth (1996). The Power of Naming, A Concilium Reader
in Feminist Liberation Theology. Maryknoll/New York : Orbis Books.
Spahi-iljak, Zilka (2004). enska prava u islamu i raanje feminizma. Novi
pogledi I/2.
Spahi-iljak, Zilka (2007). ene, religija i politika. Sarajevo : IMIC, CIPS, TPO.
Stanton Elizabeth Cady (1999). The Womans Bible. New York : Prometheus Books.
265
Thornton, Merle (1986). Sex equality is not enough for feminism. In Feminist
Challenges: Social and Political Theory (eds. C. Pateman, E. Gross). Boston
: Northeastern University: 77-98.
Trible, Phillis (1973). Depatriarchalizing in Biblical Interpretation. Journal of the
American Academy of Religion 41: 30-50.
Wadud, Amina (2006). Inside the Gender Jihad, Womens Reform in Islam. Oxford : Oneworld Publication.
Wadud, Amina (1999). Quran and Woman: Rereading the Sacred Text from
Womans Perspective. Oxford : Oxford University Press.
Zola, P. Gary (1996). Women Rabbis: Exploration and Celebration. HUC-JIR
Rabbinic Alumni Association Press.
Zilka Spahi-iljak
GENDER EQUALITY IN MONOTHEISTIC RELIGIONS THROUGH
THE SCOPE OF FEMINIST THEOLOGICAL CRITIQUE
Summary
This first part of this paper is a brief presentation of the ways of defining gender, sex
and norms within patriarchal policies which support a gender dichotomy involving a
private female and a public male sphere. The second part of the paper presents the
development of feminist theological critique in the Judaist, Christian and Islamic traditions using as examples the work of women pioneers in gender equality and feminist
theological critique. Their contribution to gender equality and the founding of feminist
theological critique can be seen in their deconstruction, through the use of feminist theological hermeneutics, historical critique and other methods, of patriarchal patterns and
norms in dominant masculine interpretations of holy scriptures. The author believes that
historical-critical research should be aimed at the criticism of androcentric tradition (his
story), retrieving the lost history (her story), the establishment of an inclusive theology
(his and her stories together). In order to achieve this it is necessary to introduce a new
anthropological perspective of combined action instead of an androcentric perspective of
a womans subordination to man.
Key words: gender equality, academic discourse on gender equality, activist discourse on
gender equality, feminist theological critique, gender theology
266
MEDIJI I DISKURS
267
268
Igor Laki
ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU
Saetak. Ovaj rad ima za cilj da prikae neke aspekte analize diskursa pisanih
medija, na primjerima izvjetavanja britanskih dnevnih listova Guardian, Independent i Times o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine od
strane NATO alijanse. U radu se daju osnovne postavke vezane za analizu diskursa, diskurs pisanih medija, kao i neka razmatranja o objektivnosti medija, naroito
u sluaju rata. Rad polazi od pretpostavke da isto lingvistika analiza ne moe da
prui zadovoljavajue rezultate u analizi medija i da se ona mora kombinovati sa
kritikom analizom diskursa koja omoguava da se tekst interpretira u skladu sa
odgovarajuom diskursnom i drutvenom praksom. Interpretacija teksta moe biti
neobjektivna ukoliko se ne oslanja na lingvistike nalaze, dok sama jezika analiza, bez odgovarajue interpretacije, ne moe pruiti valjanu i kompletnu analizu
novinskog lanka. Istovremeno, analiza pokazuje da djelovi makrostrukture nisu
uvijek jasno odijeljeni kako se to navodi u literaturi i da se mogu kombinovati.
Kljune rijei: analiza diskursa, kritika analiza diskursa, diskurs medija, makrostruktura, mikrostruktura, objektivnost
Analiza diskursa danas predstavlja lingvistiku disciplinu u okviru koje se radi

najvei broj istraivanja. Iako se neke naznake razvoja ove discipline mogu prepoznati jo pedesetih godina XX vijeka, razvoj analize diskursa intenziviran je
tek sredinom sedamdesetih. Njena primjenjivost danas protee se kroz praktino
sve vrste govora i teksta, kao i kroz razne oblasti, od optih do visokostrunih.
Jedna od oblasti u kojoj je analiza diskursa u velikoj mjeri nala svoju
primjenu jesu i mediji. Kao odraz nae stvarnosti i jezika koji koristimo, mediji
nesumnjivo nude bogat izvor materijala za analizu.
Cilj ovog rada jeste da ukratko prikae mogue naine analize pisanih medija iz ugla analize diskursa. U prvom dijelu ponudiemo neke osnovne teorijske
postavke vezane za analizu diskursa. Drugi dio sadri kratak opis dva pristupa
koji se esto koriste u analizi diskursa medija Van Dejkova teorija o organizacionoj strukturi novinskih lanaka i Ferklafova kritika analiza diskursa. Nakon
kratkog razmatranja vezanog za objektivnost medija, prikazaemo na nekoliko
primjera kako se ove teorije mogu primijeniti u analizi medijskog diskursa. U
radu e biti korieni primjeri izvjetavanja britanskih dnevnih listova Guardian,
269
Igor Laki: ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA O RATU
Independent i Times o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije od strane

NATO alijanse 1999. godine.
1. Teorijske postavke analize diskursa

Moglo bi se rei da analiza diskursa predstavlja krovnu disciplinu u lingvistici, s
obzirom na to da se hijerarhijski nalazi na vrhu piramide jezikih nivoa, koji poinju od glasova i fonema, morfema, rijei, fraza, klauza i reenica. Kako jezike
jedinice dobijaju svoje puno znaenje samo u okviru nivoa koji su vii od onog
kome same pripadaju, moemo rei da analiza diskursa omoguava svim ovim
jedinicama da dobiju svoje puno znaenje. Pomenimo, kao primjer, intonaciju,
koja se prouava u okviru fonetike i fonologije, ali ija se funkcija u potpunosti
moe objasniti tek sa stanovita analize diskursa. Meutim, diskurs je mnogo vie
od toga.
Definicija Stabsa (Stubbs 1983: 1) da je diskurs jezik iznad reenice i
iznad klauze pokriva samo dio onoga to diskurs u sutini jeste, s obzirom na to
da se bavi samo njegovom formalnom stranom u smislu nivoa u hijerarhiji jezikih jedinica. Mnoge definicije pripisuju analizi diskursa komunikativnu ulogu i
upuuju na to da prouavanje diskursa znai prouavanje jezika u upotrebi. Evo
kako Braun i Jul (Brown Yule, 1986: 1) definiu diskurs:
Analiza diskursa je analiza jezika u upotrebi. Kao takva, ona ne moe biti ograniena na opis jezikih formi nezavisno od svrhe i funkcija koje su dodijeljene ovim
formama u slubi ljudskih aktivnosti.
Ferklaf (Fairclough, 1995: 7) daje definiciju koja diskurs posmatra ire od

same jezike upotrebe, tvrdei da je diskurs upotreba jezika shvaena kao dio
drutvene prakse.
Moda najjednostavniju, ali istovremeno i najire postavljenu definiciju,
koja obuhvata sve prethodne aspekte diskursa, daje Makarti (McCarthy 1994:
1) koji kae da se analiza diskursa bavi prouavanjem odnosa izmeu jezika i
konteksta u kome se on koristi. Kontekst je kljuni aspekt u diskursu jer on podrazumijeva i komunikaciju i upotrebu jezika i drutveni, ali i tekstualni kontekst.
U literaturi se za ovu disciplinu sreu, izmeu ostalih, termini analiza diskursa i analiza teksta, ali ni oni nisu sasvim rasvijetljeni u lingvistici. Na primjer,
neki lingvisti prave razliku izmeu termina tekst i diskurs dok ih drugi esto koriste naizmjenino. Doana Kenvordi (Kenworthy 1991: 111) kae: Neki lingvisti
govore o govornom i pisanom tekstu, neki o govornom i pisanom diskursu. Za
druge istraivae tekst se odnosi na pisani jezik, a diskurs na govorni. I Dejvid
Kristal u Kembrikoj enciklopediji jezika (Crystal 1995: 116) razdvaja ova dva
pojma i kae da analiza diskursa stavlja akcent na strukturu prirodnog toka govornog jezika, u tipovima diskursa kao to su konverzacija, intervjui, komen270
DISKURS I DISKURSI
tari i govori, dok se tekst-analiza koncentrie na strukturu pisanog jezika, na

tekstove kao to su eseji, beleke, saobraajni znaci i poglavlja knjiga. Margaret Kultard (1985: 3) takoe pravi razliku izmeu govornog diskursa [spoken
discourse] i pisanog teksta [written text], ali navodi i to da ova distinkcija ni u
kom sluaju nije opteprihvaena.
Mi smo se opredijelili za termine govorni diskurs i pisani diskurs, smatrajui da oni najbolje odraavaju sutinu lingvistikih prouavanja iznad nivoa
reenice koja idu pod zajednikim nazivom analiza diskursa. Ovo se uglavnom
poklapa s podjelom Margaret Kultard koja pod analizom diskursa [discourse
analysis] podrazumijeva disciplinu koja obuhvata konverzacionu analizu [conversation analysis] ili govorni diskurs [spoken discourse] i odvaja je od analize
teksta [text analysis] ili pisanog teksta [written text].
U radu emo se zadrati na pisanom diskursu, odnosno na analizi diskursa
pisanih medija.
2. Diskurs pisanih medija

U ovom dijelu bie rijei o dvije ve pomenute teorije koje se koriste u analizi
diskursa medija Van Dejkova teorija o organizacionoj strukturi novinskih lanaka i Ferklafova kritika analiza diskursa.
2.1. Organizaciona ema novinskih lanaka
Van Dejk [van Dijk 1988a) smatra da se analiza diskursa medija moe izvriti na
nivou makrostrukture i mikrostrukture.
Analiza mikrostrukture obuhvata analizu fonolokog, morfolokog, sintaksikog i semantikog nivoa, kao i leksiku, koheziju i koherentnost teksta. Analiza
makrostrukture podrazumijeva tematsku i organizacionu strukturu teksta. Svaka
sistematska analiza tekstualne strukture novinskih lanaka poinje objanjenjem
pojma tema (Van Dijk 1988b: 30-31). Tema je predmet diskursa, sadrina ili sutina onoga o emu se govori ili pie. Ona je svojstvo znaenja ili sadrine teksta
i stoga zahtijeva objanjenje na osnovu semantike teorije.
Sveukupno znaenje makrostrukture ispoljava se kroz organizacionu
strukturu teksta, ili, kako je naziva Van Dejk (1988a: 14; 1988b: 51), ematsku
superstrukturu. ema predstavlja u stvari skup karakteristinih djelova teksta koji
se definiu na osnovu funkcija koje imaju u tom tekstu.
U engleskom jeziku, za novinske lanke koristi se termin novinska pria
[news story], to podrazumijeva da se i tu radi o naraciji (Van Dijk 1988b: 1).
Meutim, iako ima slinosti u organizaciji s priama koje priamo djeci ili pripovijetkama za odrasle, posebno u odnosu na Labovljev model naracije, ova vrsta
271
prie ima i svoje specifinosti u smislu organizacione eme, to proizilazi iz

potreba novinarske prakse.
U naoj analizi poli smo od Van Dejkovog pristupa organizacionoj strukturi teksta (Van Dijk, 1988a: 92-93), ali se ispostavilo da je njegov model moda
previe detaljan i da odreene kategorije u okviru njega nije lako razdvojiti. To
su primijetili i neki autori, poput Zoltana (Zoltan 2001: 11), smatrajui da se
odreeni dijelovi teksta kako ih definie Van Dejk mogu spojiti. U analizi smo
konsultovali i model Alana Bela (Bell 1994), koji se ispostavio kao mnogo praktiniji za konkretnu jeziku analizu. To je, vjerovatno, rezultat injenice da Bel
nije lingvista, ve novinar, koji na stvari vie gleda iz ugla novinarske prakse. I
drugi autori (Delin 2000; Reah, 1998; Zoltan 2001) slijede navjie Belov model.
Mi emo se u radu drati ove krae podjele, neznato prilagoene naoj terminologiji. Model od kojeg polazimo predstavlja na neki nain kompilaciju onoga do ega su doli pomenuti autori, mada je moda najblii Belovom modelu:
1. NASLOV
2. LID (sumiranje glavnog dogaaja)
3. GLAVNI DOGAAJ (razrada dogaaja pomenutog u lidu)
4. POZADINA DOGAAJA (ko, kako, gdje i kad)
5. VERBALNI KOMENTAR (najvaniji uesnici u dogaaju)
6. EVALUACIJA (stavovi, oekivanja i evaluacija dogaaja od strane novinara)
7. REZULTATI RADNJE (zato je dogaaj bitan, ozbiljnost njegovih posljedica).
Neki od ovih djelova su obavezni, a neki opcioni. Naravno, svaki novinski

lanak ima naslov. to se tie lida, on je gotovo uvijek prisutan u britanskim
dnevnim novinama. Naslov i lid prethode tekstu i izraavaju glavnu temu ili teme
teksta, odnosno slue kao uvod. Drugim rijeima, naslov i lid sumiraju tekst i
time predstavljaju semantiku makrostrukturu. U sutini, lid ima istu funkciju u
novinskim izvjetajima kao i apstrakt u naunim lancima, na primjer, jer sumira
centralnu. Na osnovu lida itaoci mogu da odlue da li e uopte itati tekst. Bel
(1994: 174) smatra da je lid najizrazitija karakteristika novinskog diskursa, pa
naslov svrstava tek na drugo mjesto po vanosti. Moe se rei ak da je lid mikro
pria.
Naravno, naslov predstavlja obavezni dio svakog novinskog teksta. Naslov je apstrakt apstrakta (Bell, 1994: 150) zato to u najkraim rijeima sumira
informacije koje su ve sumirane u lidu. Naslov u stvari omoguava listu da prui
svoj lini peat o dogaaju o kome izvjetava.
Glavni dogaaj je takoe obavezni dio makrostrukture, jer se u okviru
ovog dijela prenosi kljuni dogaaj koji je predmet izvjetavanja. Iako je no272
DISKURS I DISKURSI
vinski lanak na odreeni nain naracija, u njemu, za razliku od prie, dogaaji

nisu poreani hronoloki. Uvijek se poinje od posljednjeg dogaaja, pruaju se
najnovije informacije. Upravo ovaj princip omoguava da se prie o istim ili slinim dogaajima svakodnevno dorauju i proiruju. Na taj nain, kada se pojave
novi detalji u vezi s radnjom, prethodna radnja dobija manji znaaj u prii, pa
time pada na manje uoljivo mjesto u tekstu, tako da novinska pria nije nikad u
potpunosti zaokruena.
Pozadina dogaaja prua informacije o uesnicima u dogaaju, vremenu
i mjestu odvijanja radnje. Kod novinskih izvjetaja ovaj dio je uglavnom obavezan. Ko, kako, gdje i kad su osnovne injenice koje treba iznijeti, ali one se dalje
mogu razraivati.
Verbalni komentari ine zasebnu kategoriju makrostrukture. Novinsko izvjetavanje podrazumijeva dobijanje komentara od najvanijih uesnika u dogaajima. Na taj nain novinari mogu da prue miljenja koja nisu iskljuivo
njihova i kojima se potrvruju ili demantuju dogaaji o kojima se izvjetava.
Evaluacija podrazumijeva stavove, miljenja i evaluaciju dogaaja od
strane samog novinara ili lista za koji pie. Mnogi smatraju da ne treba mijeati
injenice i lina miljenja i da se oni mogu izraziti kroz uredniki komentar ili
kolumnu. Ipak, ova kategorija javlja se prilino esto u novinskim lancima, iako
nije obavezan dio makrostrukture.
Rezultati radnje su jo jedna kategorija koja se javlja u novinskom diskursu. Interesantnost nekog dogaaja za tampane medije djelimino je odreena i
ozbiljnou njegovih posljedica. Nekada su one ak vanije od samog dogaaja,
pa teme u kategoriji rezultati radnje mogu imati isti hijerarhijski poloaj kao
teme u okviru glavnih dogaaja ili ak i najbitniji poloaj u tekstu, ime mogu
biti izraene i naslovom.
Naa anliza (Laki 2010) pokazala je da djelovi makrostrukture ipak nisu
jasno odijeljeni kako se to uglavnom sree u literaturi. Nekada se dva dijela makrostrukture mogu nai jedan pored drugoga u istoj reenici, a nekada se jedan
funkcionalni dio teksta moe tumaiti na dva naina, odnosno predstavljati istovremeno dva dijela makrostrukture. O nekim od ovih karakteristika bie vie
rijei u etvrtom dijelu ovog rada.
2.2. Kritika analiza diskursa
Kritika analiza diskursa je pristup koji ide dalje od isto lingvistike analize i
uzima u obzir kulturne, ideoloke, politike i druge karakteristike koje praktino
ine kontekst u kome se javlja diskurs.
Po Ferklafu (1996: 311-313) jezika analiza odvija se kroz tri dimenzije,
odnosno tri komunikativna dogaaja: tekst, diskursna praksa i drutvena praksa.
273
(1) Tekst. Ovaj aspekt najsliniji je sa pojmom mikrostrukture. Analiza

teksta usmjerena je na formalne karakteristike tekstova (rjenik, gramatika, kohezija, struktura teksta). Ona, prema Ferklafu (1996: 311), ukljuuje i znaenje
i formu koje je teko razdvojiti, jer se znaenje realizuje kroz formu, a razlike u
znaenju zahtijevaju i drugaiju formu. I obratno, drugaija forma podrazumijeva
i drugaije znaenje.
(2) Diskurzivna/diskursna praksa. Analiza diskurzivne prakse usmjerena
je na proizvodnju, upotrebu i distribuciju diskursa koji je predmet prouavanja.
Tu spadaju institucionalni zahtjevi u smislu kognitivnog strukturiranja informacija u skladu sa stalnim promjenama u drutvu. Ovakve promjene direktno utiu
i na makrostrukturu teksta.
(3) Drutvena praksa [social practice]. Analiza drutvene prakse (ili sociokulutrne prakse) odvija se na jo iroj ravni. Ona se bavi drutvenim, ideolokim,
politikim i kulturnim deavanjima, odnosno prouavanjem politikog konteksta
dogaaja, kao i time kako ideoloki stavovi utiu na drutvene promjene. Ovaj
okvir navodi analitiara da prouava ne samo tekst u smislu mikrostrukture i
makrostrukture, ve i to kako se tekst koristi u odgovarajuem drutvenom kontekstu.
Uz to, Ferklaf (1996: 314-315) pravi razliku izmeu lingvistike analize
teksta i intertekstualne analize teksta. Po njemu, intertekstualna analiza je granina oblast izmeu teksta i diskurzivne prakse kad je u pitanju analitiki okvir.
Intertekstualna analiza gleda na tekst iz perspektive diskurzivne prakse. Ona je
vie interpretativne prirode, za razliku od lingvistike analize koja je deskriptivna. Ova analiza u sutini koristi dokaze koji su rezultat lingvistike analize,
a zatim ih interpretira, smjetajui tekst u odreenu diskurzivnu praksu. Ferklaf
(1996: 315) kae da je povezivanje lingvistike analize teksta i intertekstualne
analize bitno za prevazilaenje jaza izmeu teksta i jezika s jedne strane i drutva
i kulture s druge.
Meutim, treba odgovoriti na pitanje kako dovesti u vezu jeziku upotrebu
jezika s njenim drutvenim kontekstom (Lahdesmaki Solin 2000: 16). Van Dejk
(2001: 301) tvrdi da je nepoznavanje socijalnog konteksta jedan od kljunih teorijskih nedostataka kritike analize diskursa. Po njemu, analiza diskursa je esto
lingvistiki orijentisana upravo zbog toga to su istraivai najee lingvisti, a
ne sociolozi. Za lingvistu isto jezika analiza ne predstavlja problem, ali analiza
drutvenog konteksta moe da bude smetnja. Problemi se, po Sali Lahdesmaki i
Ani Solin (2000: 21), javljaju kod interpretacije drutvenih i politikih funkcija
i porijekla jezikih izbora, tj. kod pokuaja da se tekst postavi u odreeni drutveni kontekst. Proizvod analize je nesrazmjera izmeu lingvistike analize i
analize drutvenog konteksta. Pitanje je da li je uopte mogue da analiza bude
274
DISKURS I DISKURSI
balansirana lingvistiki i socioloki i da analitiar dobro poznaje i lingvistiku i

socioloku literaturu.
Nije lako dati odgovor na pitanje kako uravnoteiti ova dva aspekta, jer
se ne moe poeti od problema koji je isto lingvistike prirode, bez uzimanja u
obzir i drutvenih i politikih razloga koji neku lingvistiku pojavu ine interesantnom za analizu (Lahdesmaki Solin 2000: 25). Istraivanje treba da zapone
pitanjem zato su date lingvistike jedinice interesantne ili relevantne za posebni
drutveni ili politiki kontekst i kako one kreiraju odreenu drutvenu realnost i
drutvene odnose.
Van Dejk (Van Dijk 2001: 315) kae da i meu lingvistima koji se bave
kritikom analizom diskursa ne postoji konsenzus oko metoda analize. Nepostojanje jasnog metoda analize s jedne strane oteava samu analizu, ali s druge
strane obezbjeuje lingvistiku nepristrasnost i slobodu. Naravno, ovo ne znai
da metoda i modela nema. Oni postoje, a da li e se upotrebiti ovaj ili onaj model,
ili kombinacija modela, prvenstveno zavisi od samog lingviste. U svakom sluaju, balans izmeu ova dva koncepta treba pronai, posebno imajui na umu da su
dananja istraivanja toliko interdisciplinarna da uzimanje samo jednog aspekta
ne moe dati zadovoljavajue rezultate.
3. Objektivnost medija
Pitanjem objektivnosti medija bavio se veliki broj autora iz razliitih uglova. Ferklaf (1995b: 54) kae da ideologija implicitno postoji u medijima i da umjesto transparentnog izvjetaja o onome to je reeno ili napisano, uvijek postoji
odluka da se to interpretira i predstavi na ovaj ili onaj nain. Ovakvom stavu
pridruuje se i Fauler (Fowler 1991: 10) koji kae da su sve vijesti uvijek prikazane iz nekog odreenog ugla. Naravno, sve to se kae ili napie reflektuje neki
ideoloki stav, pri emu jezik nije samo odraz odreenog miljenja, ve aktivan
uesnik u kreiranju drutvenih odnosa.
Vijesti koje urednitvo nekog medija odlui da objavi podlijeu transformaciji koja je zasnovana na brojnim politikim, ideolokim, ekonomskim i drutvenim faktorima. U zavisnosti od politike orijentacije lista, politikih struktura
koje podravaju ili finansiraju medij, uticaja vlasti, vlasnika i brojniih drugih
faktora, vijestima se pripisuje odreeno znaenje koje esto ne odraava sutinu
stvari. Fauler (1991: 11) kae: Svijet tampe nije realni svijet, ve svijet koji je
iskrivljen i o kome je oformljeno odreeno miljenje.
Tokom itavog dvadesetog vijeka medije je privlaila tema rata, s obzirom
da teme poput rata prodaju novine i poveavaju sluanost i gledanost elektronskih
medija. Naravno, to je uvijek zavisilo od toga o kojem se ratu radi i od osjeanja
italaca, slualaca i gledalaca o stepenu sopstvene umijeanosti u rat (Carruthers
275
2000: 4). Razlika izmeu na rat i rat koji se nekom drugom deava jako je
bitna, pri emu ovi drugi esto nisu od velike vanosti za medije.
Kad je u pitanju bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane
NATO alijanse, onda je za taj rat, naravno, postojalo veliko interesovanje u Jugoslaviji, jer je narod bio direktno pogoen njime. Za nas u Jugoslaviji to jeste
bio na rat. S druge strane, u zemljama NATO alijanse, koje su uestvovale u
bombardovanju, ovaj dogaaj je takoe bio na udranim stranicima tampe i u
udarnim emisijama na radiju i televiziji. Dakle, i ljudi u ovim zemljama mogli su
rei: Ovo je na rat! zato to je njihova zemlja bila direktno ukljuena. Meutim, situacija nije bila ista. Rat se nije vodio na njihovoj teritoriji i, s obzirom na
to, mnogi su dovodili u pitanje potrebu za intervencijom.
Karakteristika svih ratova dvadesetog vijeka bila je ukljuivanje civila,
bilo kao posmatraa, rtvi ili aktivnih uesnika. S tim u vezi je i potreba drave da
za svoje akcije zadobije to vei broj ljudi. U vrijeme rata vlade koriste medije da
ubijede graane u opravdanost rata i loe namjere neprijatelja. Na taj nain mediji
slue kao veza izmeu onih koji direktno uestvuju u ratu i onih koji su u njega
ukljueni indirektno ili koji osjeaju njegove posljedice. Identifikujui ciljeve
zbog kojih se vodi rat kao nedjeljive od nacionalnih interesa, drave se u velikoj
mjeri slue patriotizmom kao mehanizmom za disciplinovanje medija. U takvim
okolnostima mediji gube dosta od svoje slobode, jer drava strogo kontrolie to
se sve objavljuje. Vijesti tako postaju strateka roba s kojom se racionalizuje, kao
i sa svakom drugom robom u vrijeme rata (Carruthers 2000: 6).
Istovremeno, novinari i novinarstvo u ratu dobijaju drugaiju ulogu, nametnutu od strane drave. Mnogi novinari prihvataju novu ulogu koja se odnosi
na irenje istine. Neki od njih odu toliko daleko da postaju patriote, ratni
hukai, a njihovo izvjetavanje sve drugo samo ne objektivno novinarstvo.
Drugi esto protestvuju zbog prikrivanja informacija ili pruanja pogrenih informacija, to je nekad sraunato da se zavara neprijatelj. Iz istih razloga i vojska
uspostavlja svoje vlastite pres centre. Savremeni ratovi, dakle, vode se i putem
medija, a onda smo svi suoeni s problemom istine. U ratu, istina je prva rtva,
izjavio je ameriki senator Hiram Donson jo 1917. godine (Carruthers 2000: 9).
Ratni izvjetai su prinueni da svoje izvjetaje sastavljaju iz raznih izvora. Pri tome su suoeni s mnogo profesionalnih dilema (politikih, etikih), ali
i sa mnogo opasnosti po ivot. Dileme se tiu odluke da li da se i u kojoj mjeri
odreknu novinarske prakse u mirnodopskom periodu, da li da prihvate oekivanja
od strane drave da treba da se ponaaju patriotski i u skladu s ratnim uslovima
ili da nastave s mirnodopskom praksom objektivnosti, neutralnosti i balansa
(Carruthers 2000: 4). Postavlja se pitanje koliko, u ratnim uslovima, javnost treba
da zna i da li mediji zaista u tim uslovima mogu da budu uvari informacija. I
276
DISKURS I DISKURSI
konano, pitanje je koliko su izvjetaji dobijeni od raznih izvora i u situacijama

kad rade pod pritiskom i stalnim osjeajem izloenosti opasnosti zaista tani i
objektivni i koliko novinar, suoen sa ogranienjima koja mu nameu ratni uslovi izvjetavanja, drava i medij za koji izvjetava, radi u skladu sa unutranjom
cenzurom ili autocenzurom.
4. Primjeri izvjetavanja medija

U ovom dijelu naveemo neke primjere izvjetavanja tri navedena britanska lista. Mogue je primijetiti da su novinari, u zavisnosti od situacije, raspoloivih
informacija kao i mjesta sa koga su izvjetavali, zauzimali razliite stavove prema zaraenim stranama, pa i prema samom izvjetavanju. Oni se kreu od onih
koji podravaju akcije NATO-a, preko neutralnih, do onih koji su kritini prema
samoj kampanji.
Primjer (1)
Na dan poetka bombardovanja, 24. marta, Guardian je objavio primjetno
vei broj lanaka. lanak na prvoj strani Nema izbora osim da se djeluje, kae
Solana [No choice but to act, says Solana], prenosi vijest da je generalni sekretar
NATO-a Havijer Solana izjavio reporterima da je ovlastio vrhovnog komandanta Alijanse, generala Veslija Klarka, da zapone vazdune operacije u Saveznoj
Republici Jugoslaviji. Sam naslov sadri istovremeno i verbani komentar, koji
je prisutan i unutar glavnog dogaaja. Zatim se prenosi Solanina izjava u kojoj
se podsjea na neuspjele napore izaslanika Riarda Holbruka prilikom njegove
posjete Beogradu da ubijedi Miloevia da prihvati postavljene uslove. Kampanja e, po Solani, biti usmjerena na prekid estokih napada koje sprovode srpska
vojska i snage specijalne policije i slabljenje njihove moi kako bi se sprijeila
dalja humanitarna katastrofa. Takoe se tvrdi da e meunarodno vojno prisustvo
garantovati odriv politiki sporazum. Solana takoe poziva i naoruane Albance
na Kosovu da se uzdre od provocirajuih vojnih akcija. U svojoj izjavi Solana
koristi i sljedee reenice kojima pokuava da opravda i sebe i NATO zbog preduzimanja vojne kampanje:
As we warned on January 30, failure to meet these demands would lead NATO
to take whatever measures were necessary to avert a humanitarian catastrophe.
We deeply regret that these efforts did not succeed, due entirely to the intransigence of the FRY government.
Let me be clear: NATO is not waging war against Yugoslavia. We have no quarrel
with the people of Yugoslavia who for too long have been isolated in Europe because of the policies of their government.
277

We know the risks of action but we have all agreed that inaction brings even greater dangers.1
Sam redosljed reenica je vrlo interesantan. Solana prvo prebacuje odgovornost za zapoinjanje operacija na nepopustljivost [intransigence] vlade SRJ, a zatim
insistira na spreavanju humanitarne katastrofe. Nakon toga slijedi tvrdnja da NATO
ne vodi rat protiv Jugoslavije i njenog naroda, ali i da nedjelovanje donosi vee opasnosti od same akcije. Ono to ostaje nejasno i to je izbjegnuto da se pomene jeste
zato je NATO taj koji treba da djeluje i da li akcija NATO-a ima opravdanje iz ugla
meunarodnog prava. Solana ovako jasno prebacuje odgovornost na drugu stranu i to
na vrlo suptilan nain. Pri tome, Guardian samo prenosi njegove rijei, ne uputajui
se u bilo kakve komentare. Otuda i esto odsustvo evaluacije u ovim tekstovima.
Postoji mnogo primjera kojima se akcija NATO-a opravdava, ali oni su
dati iskljuivo kroz verbalne komentare predstavnika NATO-a ili zemalja lanica, ali ne i samih novinara koji se uglavnom ograuju upotrebom neutralnih
jezikih sredstava.
Primjer (2)
Izbjeglika kriza bila je neizbjena i jedna od najee pokrivanih tema tokom rata. U sutini, spreavanje humanitarne katastrofe je i bio razlog za otpoinjanje kampanje. Istovremeno, na izbjeglikim priama pridobijala se i javnost
u zemljama na Zapadu za akcije NATO-a.
Independent je, u okviru ove teme, izvjetavao o silovanjima na Kosovu.
Naslov lanka od 14. aprila Srbi koriste kamp za silovanje kae Kuk [Serbs
using rape camp says Cook] govori sam za sebe, a pojaan je i lidom Silovanje se koristi kao ratno oruje od strane Srba [Rape used as a weapon of war
by Serbs ]. Imenika fraza oruje rata [weapon of war] vezuje se za sluajeve
silovanja. Meutim, iako ova fraza nije stavljena izmeu znaka navoda, iz daljeg
teksta moe se zakljuiti da su nju upotrijebili zvaninici sa Zapada, a da su je
novinari kasnije koristili kao svoju, ne stavljajui je meu navodnike. Na slian
nain, u okviru jednog verbalnog komentara, Robin Kuk koristi imeniku frazu
sistematsko silovanje [systematic rape].
1
Po upozorenju koje smo izdali 30. januara, ukoliko se ne izae u susret ovim zahtevima, NATO e
preduzeti sve potrebne mere da se izbegne humanitarna katastrofa.
elimo da izrazimo duboko aljenje to ovi napori nisu uspeli, to je u potpunosti posledica odbijanja vlade SRJ da promeni stav.
elim da naglasim: NATO ne vodi rat protiv Jugoslavije. Mi nemamo nita protiv naroda Jugoslavije
koji je ve predugo izolovan u Evropi zbog politike njegove vlade.
Svesni smo rizika takvog ina ali smo se svi sloili da ne initi nita donosi jo vee opasnosti.
(preveo K. Bodri)
278
DISKURS I DISKURSI
Glavni dogaaj uveden je na sljedei nain:

The Serb army was accused yesterday of using gang rape as a key part of its campaign of ethnic cleansing in Kosovo.2
Ukoliko se detaljnije pogleda, ova prilino kratka reenica sadri dosta elemenata koje treba razmotriti. Kao prvo, imenika fraza srpska vojska [Serb army]
stavljena je u inicijalni poloaj u reenici, a uz nju je upotrijebljen glagol optuiti
[accuse] u pasivu. Ako se uzme u obzir da se u naslovu i lidu koristi imenica Srbi,
prvi put takoe u inicijalnom poloaju, a drugi put kao pasivni agens, a da se trei
put ponovo javlja na poetku reenice, postavlja se pitanje da li je namjera novinara
bila da upravo stavi naglasak na Srbe kao krivce. Dalje u tekstu koristi se i izraz
grupno silovanje [gang rape], a zatim se kae da je ono kljuni dio kampanje etnikog ienja [a key part of its campaign of ethnic cleansing]. Tako se imenica Srbi
javlja izmeu rijei silovanje, kamp za silovanje, grupno silovanje, ratno oruje i
kljuni dio kampanje etnikog ienja. Ovo samo pokazuje koliku teinu mogu
imati tri jednostavne reenice na poetku teksta i koliko je njihova mo ubojita.
Ovdje ne elimo da ulazimo u ono to se stvarno deavalo na terenu i koliko su sve informacije bile pouzdane, a pri tome saosjeamo sa rtvama ovakvih
dogaaja. Cilj je samo da pruimo primjere koji ukazuju na to kolika je mo
medija u toku ratnih operacija.
Primjer (3)
Kao to smo rekli, neki stavovi novinara nisu uvijek bili naklonjeni NATO-u.
lanak Toma Vokera Bombe uzimaju danak srpskoj samouvjerenosti [Bombs take
toll on Serb morale] u Timesu od 9. aprila pisan je stilom koji nije bio uobiajen za ovog
novinara. Stil manje lii na novinarski, a mnogo vie na pripovjedaki. Po tome, kao
i po veoj duini pasusa, lanak podsjea na tekstove Roberta Fiska iz Independenta,
koji je bio izrazito naklonjen srpskoj strani, ali u mjeri koja je skretala u neobjektivnost. Za glavni dogaaj izabran je put do Paneva. Novinar ovako zapoinje tekst:
The moustachioed driver crossed himself in the Orthodox fashion and braced his
arms on the steering wheel. Into the Valley of Death, we thought, our prayers
joining his in the hope that the old jalopy would hold together in this, our hour of
need. The steely-grey waters of the Danube sped by below as our nails dug into
seat cushions and we held our collective breath.3
2
Srpska vojska je jue optuena da koristi masovna silovanja kao kljuni deo svoje kampanje etnikog ienja na Kosovu. (preveo K. Bodri)
3
Brkati voza se prekrstio na pravoslavni nain i vrsto uhvatio volan. Pravac u Dolinu smrti, pomislili smo, dok su se nae molitve pridruile njegovoj u nadi da e matora krntija izdrati u ovom
asu nae preke potrebe. elino siva povrina Dunava je proletala ispod nas dok smo svi zajedno
sa noktima zarivenim u sedita zadravali dah u iekivanju. (preveo K. Bodri)
279
Kao to se moe naslutiti, tekst poinje kao pripovijetka i vjerovatno je

posljedica prirode dogaaja koji se opisuje ali i direktnog prisustva novinara na
terenu. Vonju autobusom do Paneva novinar naziva rizinim poduhvatom [hazardous venture]. Voker kae da se Beograd pretvara iz prilino civilizovanog
mjesta [reasonably civilised place] danju u mrani svijet [shadowy world] bezbjednosnih snaga i onih koji nou voze skupa vozila sa zatamnjenim staklima.
Dodaje se da u gradu postoji ljutnja [anger], ali i strah [fear]. Podsjea se na
opasnost da komunikacija izmeu raznih djelova zemlje bude prekinuta ukoliko
NATO avijacija bude gaala mostove.
Interesantno je da se Voker polako vraa sa naracije na novinarski stil u
drugoj polovini lanka. Tekst nudi brojne primjere ivota iz grada, a pristup novinara je i dalje objektivan, mada izmeu redova u vrlo maloj mjeri izbija osjeaj
saosjeanja s ljudima. Istovremeno, kroz lanke Toma Vokera mogue je pratiti
transformaciju grada iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu, iz dana u no. ini se
da je on jako dobro umio da osjeti atmosferu u samom gradu, a da pri tome ostane
prilino nepristrasan u izvjetavanju.
Zakljuak
Mediji predstavljaju sastavni dio naih ivota. Na kontakt sa njima djeluje kao
rutinski, ali mi nesvjesno uimo da enkodiramo poruke koje nam oni alju, i bez
poznavanja lingvistikih i drugih principa o kojima je bilo rije.
Lingvistika, kroz interdisciplinarni pristup, moe da objasni kako se enkodira poruka i na taj nain interpretira tekst u skladu sa namjerom autora. Van
Dejkova teorija o organizacionoj emi novinskih lanaka, po kojoj funkcionalne
cjeline u tekstu ine makrostrukture teksta, svaka sa svojom posebnom ulogom,
umnogome otkrivaju namjeru autora. Jeziki elementi na nivou mikrostrukture, a
naroito leksika, pomau ne samo u definisanju makrostruktura ve i u interpretiranju teksta, to je predmet kritike analize diskursa. Pri tome, makrostrukture
nisu jasno odjelite cjeline kako ih opisuje teorija, ve djelovi teksta ija funkcija
vie zavisi od namjere autora i naeg tumaenja te namjere, nego od samo formalnih karakteristika. Zbog toga se djelovi makrostrukture mogu nai jedni do
drugih, ak i u istoj reenici, ili se djelovi teksta mogu tumaiti kao makrostruktura sa dvije razliite funkcije. Na taj nain, makrostrukture nastaju kao rezultat
intertekstualnosti, odnosno zavisne su od naeg itanja teksta.
Tumaei tekst na ovaj nain, analiza diskursa nam omoguava da shvatimo zato je tekst napisan tako kako je napisan, na osnovu kompletnog konteksta
(fizikog, drutvenog, lingvistikog) u kome je on nastao. Kroz takav pristup, i
nae vienje stvarnosti dobija se jedan potpuno novi aspekt. U tom smislu, ana-
280
DISKURS I DISKURSI
liza diskursa nije samo lingvistika disciplina, ve i pristup koji sadri mnogo
razliitih uvida koji, na ovaj ili onaj nain, oblikuju na ivot.
LITERATURA
Bell, Alan (1994). The Language of News Media. Oxford : Blackwell.
Brown, Gillian George Yule (1983). Discourse Analysis. Cambridge : Cambridge University Press.
Carruthers, L. Susan (2000). The Media at War, Communication and Conflict in
the Twentieth Century. Basingstoke : Macmillan Publishers
Coulthard, Margaret (1985). An Introduction to Discourse Analysis. London :
Longman.
Delin, Judy (2000). The Language of Everyday Life. London : SAGE Publications.
Fowler, Roger (1991). Language in the News, Discourse and Ideology in the
Press. London : Routledge.
Fairclough, Norman (1995). Critical Discourse Analysis the Critical Study of
Language. New York : Longman.
Fairclough, Norman (1996). Critical Analysis of Media Discourse. In Media
Studies: A Reader (eds. P. Marris S. Thorntam). Edinburgh : Edinburgh
University Press: 308-325.
Hodge, Robert Gunther Kress (1993). Language as Ideology. London : Routledge.
Kenworthy, Joanne (1991). Language in Action: An Introduction to Modern Linguistics. London : Longman.
Kristal, Dejvid (1995). Kembrika enciklopedija jezika. Beograd : Nolit.
Labov, William (1970). The Study of Language in its Social Context. Studium
Generale No. 23: 30-87.
Lahdesmaki, Salla Anna Solin (2000). Linguistic Analysis, Social Analysis and
CDA: Some Pitfalls of Interdisciplinarity. In Pragmatics, Ideology and Contacts (ed. J. O. Ostman). Bulletin 5, Helsinki : University of Helsinki, Department of English: 15-27.
Reah, Danuta (1998). The Language of Newspapers. London: Routledge.
McCarthy, Michael (1991). Discourse Analysis for Language Teachers. Cambridge : Cambridge University Press.
Stubbs, M Michael (1983). Discourse Analysis. Oxford : Basil Blackwell.
Van Dijk, A. Teun (1988a). News Analysis. Hillsdale, NJ : Lawrence Erlbaum.
Van Dijk, A. Teun (1988b). News as Discourse. Hillsdale, NJ : Lawrence Erlbaum.
281
Van Dijk, A. Teun (2001). Principles of Critical Discourse Analysis. In Discourse

Theory and Practice: A Reader (eds. M. Wetherel et al.). London : SAGE
Publications: 300-317.
Zoltn, Kiszely (2001). Media Discourse from a Contrastive Rhetoric Perspective. Novelty, Vol. 8, No. 3. British Council in Hungary: 4-26.
Igor Laki
MEDIA DISCOURSE ANALYSIS ON WAR
Summary
The purpose of this paper is to present some aspects of discourse analysis of print media,
using examples of reporting of the British dailies the Guardian, the Independent and the
Times on NATO air-strikes on the Federal Republic of Yugoslavia in 1999. The paper
starts with a short discussion on the basic principles of discourse analysis, followed by
some insights into print media discourse, as well as the objectivity of the media especially
in a time of war. The paper starts from the presumption that purely linguistic analysis cannot provide satisfactory findings in a media analysis and that it should be combined with
the critical discourse analysis approach which allows interpretation of a text in accordance with discourse and social practice. Any interpretation of a text may turn out to lack
objectivity if it does not rely on linguistic findings. On the other hand, linguistic analysis
alone, without a proper interpretation, cannot provide a valid and complete analysis of a
news story. Such an approach requires the use of two theories van Dijks theory on the
orgnisational pattern of news and Faircloughs critical discourse analysis. This allows an
analysis based of van Dijks notions of macrostructure and microstructure. The analysis
shows that it is not always easy to make a distinction between parts of macrostructure and
that in some instances the same part of a text can be interpreted as having two functions
and therefore belonging to different parts of macrostructure. In some other instances, two
parts of macrostructure can be found within one sentence. In addition, microstructure is
crucial not only in defining parts of a text but also in unravelling layers of ideological and
political concepts rooted in the analysed texts. Examples from the three dailies are used
to illustrate some of these notions.
Key words: discourse analysis, critical discourse analysis, media discourse, macrostructure, microstructure, objectivity
282

SOCIO-SEMIOTIKA KONSTRUKCIJA
MILA UKANOVIA I SLOBODANA MILOEVIA
NA NASLOVNIM STRANICAMA POLITIKE I POBJEDE
U TOKU NATO BOMBARDOVANJA 1999. GODINE
Saetak. Ovaj rad je djelimino preraen dio doktorske teze Braa po oruju?
(Felberg 2008) koja se bavi prouavanjem diskurzivne konstrukcije identiteta Srbije i Crne Gore i njihovog meusobnog odnosa, prikazanih na naslovnim stranicama Politike i Pobjede u toku NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine.
Cilj rada je dvojak: (1) da predstavi jednu relativno novu teoriju socijalnu semiotiku i metode koje iz nje proizilaze, i (2) da ilustruje primjenu ove teorije i metode
na primjerima uzetim sa naslovnih stranica Politike i Pobjede.
Socijalna semiotika nam ukazuje na znaaj analize semiotikih sredstva, kao npr.
fotografija, rasporeda elemenata na stranici [layout], fontova, veliine slova itd., u
konstrukciji znaenja nekog teksta. Naime, jedna od glavnih razlika izmeu Politike i Pobjede primjeena u analiziranom materijalu - konstrukcija razlike u politikoj orijentaciji tadanjeg predsjednika Crne Gore Mila ukanova i tadanjeg
predsjednika SRJ Slobodana Miloevia, bila je uspjena zahvaljujui i izboru
semiotikih sredstava.
Kljune rijei: analiza diskursa, socijalna semiotika, socio-semiotika konstrukcija, intersemiotika komplementarnost
1. Uvod
Ovaj rad je preraeni dio istraivanja koje je izvreno u okviru doktorske disertacije odbranjene na Univerzitetu u Oslu u septembru 2008. godine. Disertacija
se bavi diskurzivnom konstrukcijom crnogorskog i srpskog identiteta i relacija
izmeu njih, konstruisanih u provladinim novinama Politici i Pobjedi u periodu
NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), od marta do juna
1999. godine. Pomenuta disertacija obuhvata analizu semiotikih, lingvistikih
i anrovskih elemenata dok se ovaj lanak posebno osvre samo na vizuelno
uokvirivanje dva glavna politika aktera u to doba: predsjednika SRJ Slobodana
Miloevia i predsjednika Republike Crne Gore Mila ukanovia. Oni su bili
politiki neprijatelji u istraivanom periodu tako da su Srbija i Crna Gora vodile
razliitu politiku, iako su bile dio iste drave i kao takve obje bile bombardovane.
283
Tatjana Radanovi Felberg: SOCIO-SEMIOTIKA KONSTRUKCIJA MILA ...
Analiza verbalnog teksta u disertaciji (Felberg 2008, poglavlja 8-10) pokazuje

da Pobjeda sebe, ukanovia i Crnu Goru prikazuje kao demokratske tvorevine
dok Politika sebe, Miloevia i Jugoslaviju (Srbiju) prikazuje kao patriote. Ova
znaenja se stvaraju u Pobjedi u odnosu na autokratu Miloevia, a u Politici u
odnosu na izdajnika ukanovia.
Rad je podijeljen na dva dijela. U prvom dijelu emo predstaviti jednu
relativno novu teoriju socijalnu semiotiku [social semiotics] koja se bavi analizom razliitih semiotikih sistema. U drugom dijelu emo ilustrovati primjenu
ove teorije i metoda koje iz nje proizilaze na materijalu sa naslovnih stranica
Politike i Pobjede iz 1999. godine. Istraivako pitanje na koja emo pokuati da
odgovorimo jeste: Na koji nain su semiotika sredstva, kao npr. fotografije, raspored elemenata na stranici tj. prelom [layout], fontovi, veliina slova itd., doprinijela konstrukciji razliitih znaenja na naslovnim stranicama Politike i Pobjede.
2. Socijalna semiotika
Analiza razliitih semiotikih sistema, osim jezikog, tema je u semiotikim
kolama XX vijeka prakoj, tridesetih i etrdesetih, parikoj, ezdesetih i sedamdesetih, i najnovijoj, halidejevskoj devedesetih godina. Halidejevska kola je
dobila ime po Halideju koji je glavni predstavnik funkcionalne lingvistike (Halliday Hasan 1989: Systemic Functional Linguistics SFL). Socijalna semiotika
je proizvod te kole, izmeu ostalog, zato to shvata jezik kroz njegove funkcije, prihvata metode analize jezika karakteristine za funkcionalnu lingvistiku i
koristi ih u analizi drugih semiotikih sredstava, kao to su fotografija, fontovi,
boje, prelom stranica itd. Glavna hipoteza ove kole je da vizuelna tj. semiotika
sredstva doprinose stvaranju znaenja isto toliko koliko i verbalna tj. lingvistika
sredstva, kao i to da se znaenje stvara u njihovoj kombinaciji. Dva istaknuta
predstavnika ove kole su Gunter Kres (Gunther Kress) i Teo van Leven (Theo
van Leeuwen). Oni su zajedno napisali knjigu itanje oblika, Gramatika vizuelnog dizajna (Reading Images, The Grammar of Visual Design) koja je skrenula
panju na ovo polje istraivanja i uobliila ga time to je razvila metode koje se
mogu koristiti u analizi drugi semiotikih sistema osim jezikog.
Osnovni princip ove teorije je da multimodalni4 tekstovi kombinuju efekte
razliitih semiotikih sistema i na taj nain konstruiu znaenje. Razliiti modaliteti, kao to su jezik i fotografija imaju razliite organizacione principe za
stvaranje znaenja na osnovu svojih funkcija. Meutim, i verbalni i vizuelni tekstovi koriste svoje respektivne sisteme moguih formi i kombinacija i stvaraju
4
Verbalni i vizuelni elementi koji ine razliite semiotike sisteme nazivaju se modaliteti (modalities); te stoga i multimodalni.
284
DISKURS I DISKURSI
znaenje koje se tumai u okviru konteksta u kojima se stvaraju. Tako se u naoj

analizi tekstovi tumae u srpskom i crnogorskom kontekstu.
2.1. Metoda
Kada gledamo naslovne strane bilo kojih novina, intuitivno osjeamo da li nas
privlae ili ne. Elementi koji na to utiu su estetika i nain na koji su razliiti
elementi rasporeeni na stranici. Stranice novina su obino izbalansirane kroz
kompleksnu kombinaciju razliitih elemenata i njihovu interakciju. Primjer takvih elemenata su veliina fotografija i teksta, detalji, kontrasti boja itd. (Van
Leeuwen 2005: 198). Razliiti elementi nisu uvijek kombinovani samo iz estetskih ve i iz pragmakih i ideolokih razloga. Pod pragmatikim razlozima podrazumijevamo eventualna tehnika ogranienja, dok pod ideolokim razlozima
podrazumijevamo svjesnu upotrebu odreenih semiotikih sredstava od strane
urednika novina.
Veliina novina, tradicionalni kalupi i fotografije, izmeu ostalog, igraju
vanu ulogu u konstrukciji naslovnih stranica. Bez obzira na razloge iz kojih se
stvara odreena naslovna stranica, kombinacija razliitih elemenata finalnog proizvoda doprinosi konstrukciji njenog znaenja.
U ovom dijelu emo se posebno osvrnuti na analizu preloma naslovnih
stranica i analizu fotografija u kontekstu. Sljedei elementi ine dio metodologije
kojom smo se posluili u ovoj analizi:
1. to se tie preloma [layout], analizirane su
a) vrijednosti informacija [information value] ili pozicije razliitih elemenata
na stranici;
b) istaknutost [salience], koji elementi su vie, a koji manje istaknuti, i
c) uokvirivanja [framing], tj. nain na koji su spojeni i razdvojeni razliiti
elementi na stranici.
2. to se tie fotografija, analizirani su
a) kontakt [contact] tj. da li nam uesnici na fotografijama nude odreenu
informaciju ili neto od nas zahtijevaju;
b) drutvenu razdaljina [social distance], tj. razmak izmeu uesnika u komunikaciji, koji moe biti intiman, drutven ili ne-lian, i
c) modalnost [modality] tj. pitanje istine koje se na fotografijama izraava
kroz naturalistiku ili apstraktnu orijentaciju koja se postie kroz izbor boje,
dubine, iluminacije itd.
Bitno je napomenuti da se ovdje pravi razlika izmeu interaktivnih uesnika i
predstavljenih uesnika na fotografijama. Interaktivni uesnici u komunikaciji su
novinari/fotografi i itaoci/posmatrai, dok su predstavljeni uesnici u komunikaciji osobe predstavljene na fotografijama i u lancima.
285
2.2. Prelom stranice

Kada ispitujemo vrijednost informacija, polazimo od pretpostavke da poloaj razliitih elemenata na naslovnoj stranici ima posebno znaenje i da kao takvo to znaenje moe biti ideoloko. Stranica kao ravnotea vizuelnih i verbalnih elementa
podijeljena je na dihotomije vrh/dno, lijevo/desno i centar/marginu. Godinama su
razliite pozicije na stranici poistovjeivane sa odreenim znaenjima i tako su na
neki nain postale konvencionalne, bar za itaoce iz Zapadne Evrope. Informacija
koja se postavlja na vrh stranice predstavlja se kao idealna i uoptena sr informacije, dok se informacija koja se postavlja na dno stranice tumai kao specifina ili
prizemna tj. realna informacija. Lijeva strana stranice obino znai da je to to je
postavljeno tamo poznato ili dato, dok su elementi postavljeni na desnu stranu novi
za posmatraa. Ovo tumaenje je preuzeto od Halideja i njegovog razumijevanja
datih/novih elemenata u engleskoj reenici i ne moe se primijeniti na sve jezike.
Distinkcija izmeu lijevog i desnog u drugim kontekstima moe biti izvor razliitih
znaenja koja se mogu mijenjati kroz istoriju. Na primjer, metaforika lijeva strana
u politici u SFRJ bila je povezana sa pozitivnim socijalistikim vrijednostima od
strane politiara, da bi ta ista ljevica bila tumaena negativno u drugim istorijskim
periodima. U drugim kontekstima, kao npr. u udbenicima lijevo se povezuje sa
prolou, dok desna strana predstavlja budunost u sluajevima u kojima se, na
primjer, istorija predstavlja linearno. Zbog povezanosti ovih pojmova sa kretanjem
ova znaenja mogu se okarakterisati kao dinamina i orijentisana ka akciji. Da jo
jednom ponovimo, kontekst ima presudnu ulogu u razumijevanju znaenja. Centralna pozicija je obino rezervisana za vane elemente na stranici, dok se margine
rezerviu za manje vane elemente. U toku rada na disertacija ja sam intervjuisala
nekoliko novinara iz Politike i Pobjede koji su radili u redakcijama 1999. godine.
Oni su se u sutini sloili sa teoretskom diskusijom znaenja vrha/dna i centra/
margine dok su postavili znak pitanja kad se govorilo o pojmovima datog/novog.
Oni su ukazali na proces proizvodnje novina, ukazujui na to da je gornji lijevi dio
novina rezervisan za najnovije i najvanije vijesti i da se dri praznim do zadnjeg
momenta prije tampanja novina.
Drugi elemenat, markiranost ukazuje na to da su neki elementi na stranici
uoljiviji od drugih. Markiranost se moe postii relativnom veliinom elemenata, kontrastom u boji i otrini ili psiholokom markiranou predstavljenih uesnika na stranici. Ako je neki uesnik psiholoki markiran to znai da je on poznat
svim posmatraima. Pored toga, elementi koji su u prvom planu razumiju se kao
vaniji od onih koji su u pozadini.
Trei elemenat je uokvirivanje. U ovom kontekstu uokvirivanje se odnosi
na linije (ili njihovo odsustvo) koje se koriste za povezivanje razliitih elemenata
na stranici. Razliiti elementi mogu se povezati i integracijom slike i tekstualnih
286
DISKURS I DISKURSI
elemenata. Kad se radi o razdvajanju elemenata, Van Leven pravi razliku izmeu
segregacije, tj. situacija u kojima elementi na stranici zauzimaju razliite teritorije i time signaliziraju da pripadaju razliitim dijelovima, i odvojenosti, kada su
elementi odvojeni praznim prostorom tako da su na neki nain slini, a na neki
nain razliiti. Okviri se mogu i preklapati, tj. dio fotografije ili dio teksta moe
djelimino zauzimati tui prostor.
2.3. Fotografije
Kada posmatramo neku fotografiju u novinama, ulazimo u imaginarnu relaciju
sa licima koja se nalaze na fotografiji. Ta relacija moe da varira u zavisnosti od
toga kako su lica predstavljena i kako smo mi kao posmatrai nauili da tumaimo fotografije. Moemo, na primjer, da se identifikujemo ili distanciramo od lica
na fotografijama. Po Kresu i Van Levenu postoji znaajna razlika izmeu naina
na koji predstavljena lica gledaju u posmatrae fotografija. Oni mogu da gledaju
direktno u posmatraeve oi ili ne. Po Halidejevoj podjeli govornih inova na
potranju dobara i usluga i ponudu dobara i usluga, direktan pogled se moe tumaiti kao govorni in potranje dok se ostale opcije mogu tumaiti kao govorni in ponude. Kontakt nam, znai, kazuje neto o interpersonalnim relacijama
izmeu posmatraa i predstavljenih uesnika na fotografijama.
Sljedei elemenat je drutvena razdaljina izmeu uesnika u komunikaciji. Ona je konstruisana i rekonstruisana na razliite naine u razliitim drutvima.
U Srbiji i Crnoj Gori bliske relacije izmeu uesnika u komunikaciji su vizuelno
konstruisane kroz manju fiziku razdaljinu, dok vea fizika razdaljina moe da
znai alijenaciju ili (straho)potovanje autoriteta. Fiziki prostor u smislu linog
prostora prenesen je metaforino na semiotiki prostor izmeu interaktivnih uesnika i predstavljenih uesnika na fotografijama. Uz pomo terminologije posuene iz filma moemo govoriti o razliitim uglovima kamere kao ekspresiji razdaljine izmeu uesnika. Razdaljina moe biti kratka, srednja ili duga.5 Groplan
[close-up shot], na primjer, prikazuje glavu i ramena osobe i predstavlja linu razdaljinu. Lina razdaljina je razdaljina izmeu dobrih prijatelja. Drutvena razdaljina, predstavljena srednjim planom [medium shot] prikazuje osobu od koljena
pa na vie. Drutvena razdaljina je prostor izmeu poznanika. Krupni plan [long
shot], koji prikazuje ljudsku figuru kako zauzima pola visine okvira, predstavlja
nelinu razdaljinu, tj. razdvaja ljude koji se ne poznaju. Ove kategorije ne treba
razumjeti kao apsolutne (Van Leeuwen 2005).
Modalnost je posljednji element koji emo prodiskutovati prije nego to
preemo na analizu. Kao i ostali elementi i modalnost se moe izraziti i kroz jezik
i kroz oblike.
5
Razdaljina se moe podijeliti na vie kategorija, ali ovdje smo se ograniili samo na tri.
287
Sva drutva, sve drutvene grupe i institucije imaju svoje istine. Ovo se naroito primjeuje u kriznim periodima u kojima se otvara prostor za borbu za prevlast
tumaenja znaenja (Fairclough 2005). Istine se konstruiu u relaciji sa drugim
drutvima, grupama i institucijama. Pitanje istine se takoe moe postaviti u vezi sa
oblicima. Da li su konstruisani oblici istiniti ili ne? Tumaenje oblika, kao to smo
napomenuli ranije, zavisi od kulture u kojima se oni tumae, ono to se shvata kao
stvarno od strane nekih ljudi nije stvarno za sve ljude. Oznake za modalnost su, po
Kresu i Van Levenu (1996), kontekstualizacija (od prikazivanja skoro svih detalja
do odsustva pozadine), tekstura, iluminacija (svjetlo i sijenka), saturacija/ diferencijacija/ modulacija boje itd. to je fotografija vie kontekstualizovna i to ima vie
detalja na njoj, ona izgleda prirodnije i vea je vjerovatnoa da emo je razumjeti
kao istinitu. I intervjuisani novinari Politike i Pobjede podvlae vanost upotrebe
fotografija kako bi se postigla vjerodostojnost novina.
3. Analiza
Analiza je podijeljena je na etiri dijela. Prvo emo opisati karakteristike preloma
naslovnih stranica Politike i Pobjede u analiziranom periodu. Nakon toga emo
se pozabaviti poloajem analiziranih fotografija (fotografija na kojima su prikazani Miloevi i ukanovi), a poslije toga poloajem predstavljenih uesnika
na tim fotografijama. Na kraju emo pokuati da kaemo neto o vezi izmeu
vizuelne reprezentacije i samoproklamovane demokratije u Pobjedi i patriotizma
u Politici.
3.1. Karakteristike preloma prvih stranica Politika i Pobjede
Svake novine kombinuju verbalna i vizuelna sredstva na svoj specifian nain i
tako stvaraju line, prepoznatljive stilove. Shematizovan prikaz preloma naslovnih stranica Politike i Pobjede iz analiziranog perioda je prikazan na shemi broj 1.
Na naslovnim stranicama Politike dominira verbalni tekst i mali broj crnobijelih fotografija (prosjeno 8% povrine na naslovnim stranicama), dok Pobjeda
koristi vie fotografija (prosjeno 16% povrine na naslovnim stranicama). Samo
u Pobjedi nalazimo tzv. izrezane fotografije [cut-out photographs]. Preklapanje
teksta i fotografije nalazimo u Pobjedi, dok u Politici ne. Politika prati vertikalnu
podjelu stranice dok Pobjeda, uglavnom, horizontalnu. Pobjedin naslov je crvene
boje.
U Politici lanci nisu uokvireni niti odvojeni kao u Pobjedi; u Politici se
koriste tanke linije i prazan prostor za razdvajanje lanaka. U Pobjedi postoji
jasno razdvajanje upotrebom okvira i sive/crne boje kao pozadine u okvirima.
288
DISKURS I DISKURSI
POLITIKA
POBJEDA
Shema 1: shematizovan prikaz preloma naslovnih stranica Politike i Pobjede (od

marta do juna 1999. godine)
Razlika u veliini slova naslova je oigledna (fotografija broj 1). Politika
ne koristi ogromnu veliinu slova tzv. ratne naslove, kao to to radi Pobjeda.
Ovo su naravno samo neke razlike, sumirane u tabeli 1. Uopteno govorei,
moemo kazati da Pobjeda koristi raznorodnija semiotika sredstva, pakuje informacije u izrazite i jasne okvire, dok Politika ima, uslovno nazvan, konzervativni
stil dajui prevagu verbalnom tekstu. Ovo se moe tumaiti tako da Politika
predstavlja sve dogaaje kao jednako vane, prenosei i poruku jedinstvenog pogleda na svijet, dok Pobjeda prikazuje razliite poglede kroz neku vrstu hijerarhije predstavljajui neke informacije kao vanije od drugih.
POLITIKA
POBJEDA
Uglavnom vertikalna podjela stranice (u

4 broja se koristi horizontalna podjela
stranice)
Uglavnom horizontalna podjela stranice

(31 broj ima vertikalnu ili mjeovitu
podjelu stranice)
Manji broj fotografija nego u Pobjedi

92 fotografije u 60 brojeva, prosjeno
1,5 fotografija po broju; 19 brojeva bez
fotografija
Vei broj fotografija nego u Politici

245 fotografije u 79 brojeva; prosjeno 3
fotografije po broju
289
POLITIKA
POBJEDA
Prosjeno 8 % povrine naslovnih

stranica prekriveno fotografijama
Prosjeno 16,5 % povrine naslovnih

stranica prekriveno fotografijama
Crno-bijele fotografije
Crno-bijele fotografije, isjeene

fotografije
Boja slova crna
Naslov novina crvene boje; neki

naslovi bijeli na tamnoj pozadini, ostatak
crna slova
lanci su razdvojeni tankim linijama ili

praznim prostorom
lanci jasno odvojeni debelim linijama

i okvirima sa pozadinom u razliitim
nijansama sive i crne boje
Nema izrazito velikih naslova
Naslovi izrazito veliki

Naslovi se preklapaju sa fotografijama
Tabela 1: Karakteristike preloma Politike i Pobjede (od 25. marta do 11. juna 1999.
godine; 79 brojeva)
Fotografija 1: naslovne stranice Politike i Pobjede, 25 mart 1999.

290
DISKURS I DISKURSI
3.2. Poloaj analiziranih fotografija na naslovnim stranicama

Nakon kratkog osvrta na neke karakteristike preloma naslovnih stranica, sada
emo se usredsrediti na prisustvo Miloevia i ukanovia i njihov poloaj na
analiziranim fotografijama na naslovnim stranicama.
Fotografije Miloevia pojavljuju se na 58% (u 48 brojeva) naslovnih stranica u ovom periodu. to se tie drugih vanih politikih linosti, u istom periodu pojavljuju se dvije fotografije naelnika generaltaba Ojdania i 4 fotografije
predsjednika Srbije Milutinovia.
ukanovi se pojavljuje na 46% (u 36 brojeva) svih naslovnih stranica.
Razlika se vidi u sljedeem: crnogorski premijer Filip Vujanovi pojavljuje se
u 19% (15 puta), a predsjednik skuptine Svetozar Marovi 14% (11 puta). Miloevi se pojavljuje na 3 naslovne stranice Pobjede. Ovo znai da Politika daje
prostor iskljuivo Miloeviu, dok Pobjeda dijeli arenu naslovnih stranica na vie
politiara. Ova analiza bi nas mogla dovesti do zakljuka da je Pobjeda konstruisala ukanovievu vladu kao demokratsku zato to dijeli prostor tj. vlast na vie
politiara.
Pobjeda i Politika pozicioniraju lanke i fotografije koje ih prate, a u kojima su Miloevi i ukanovi glavni akteri na razliit nain. Ako posmatramo
vrijednost informacije ili poloaj elemenata na stranici, oni se pozicioniraju u
lijevom, gornjem dijelu prvih stranica (u 73% sluajeva). Ovo je u skladu sa gorepomenutom idejom da se najvanije vijesti stavljaju upravo na to mjesto.
U Pobjedi je ukanovi prikazan podjednako u gornjem, lijevom dijelu; u
gornjem desnom dijelu ili u sredini naslovne stranice. ukanovi zauzima vie
mjesta na naslovnim stranicama od Miloevia. Vie mjesta, znai vie markiranosti.
Vrijednost informacije nije jedini sistem koji strukturira prelom stranica.
Uokvirivanje ili ve pomenuto spajanje/razdvajanje elemenata preloma je takoe
razliito u Politici i Pobjedi. U Pobjedi je to razdvajanje vijesti jasnije, dok je u
Politici prva stranica prikazana kao jedinstvena.
Nain na koji su fotografije i tekst povezani takoe je veoma bitan, meutim, to nije predmet ovog poglavlja.
3.3. Pozicija predstavljenih uesnika na fotografijama Miloevi
Sada prelazimo na trei dio analize: poziciju predstavljenih uesnika na fotografijama (tzv. reprezentacionu jeziku metafunkciju po Halideju (Halliday and
Hasan 1989) i na poziciju Miloevia/ukanovia u odnosu na gledaoce/itaoce
(interpersonalnu jeziku metafunkciju).
Na osnovu Miloevieve pozicije na fotografijama, mogue je identifikovati nekoliko razliitih tipova fotografija: u jednoj grupi fotografija Miloevi
291
je sam; u drugoj je u centru fotografija okruen gostima tj. drugim politiarima.

Njegova centralna pozicija mijenja se samo na dvije fotografije i to za vrijeme
mirovnih pregovora poetkom juna 1999. Tada se Miloevi stavlja u paralelnu
poziciju sa internacionalnom zajednicom. Sve fotografije imaju zvanini karakter
osim jedne koju ja nazivam poluzvaninom zato to prikazuje Miloevia sa
suprugom i sinom u susretu sa patrijarhom Aleksejem. Poto je poloaj predstavljenih uesnika na fotografijama u vezi sa dogaajima koji se opisuju pokazaemo neke primjere i podsjetiti na tadanje dogaaje.
Miloevi je prikazan sam na tri naslovne stranice (fotografija broj 3), i to
dan nakon poetka bombardovanja, kao ilustracija intervjua sa Miloeviem u
aprilu i dan nakon prestanka bombardovanja.
Fotografija 2:
Miloevi prikazan sam
Fotografija 3: Primjer fotografije na kojoj

Miloevi zauzima centralnu poziciju
Miloevi je po pravilu u centru fotografija (na 33 fotografije; v. fotografiju

4). Njegova centralna pozicija signalizuje vanost. Vektori, u obliku pogleda i
292
DISKURS I DISKURSI
okrenutih tijela ostalih uesnika prema Miloeviu, naglaavaju vanost centra.

Miloeviu je na taj nain data vanost on je taj koji predsjedava sastancima,
on prima goste, njemu dolaze na noge, on je jedina konstanta dok su ostali uesnici na fotografijama promjenjivi. Istovremeno se Miloevi nalazi u pozadini,
udaljen od situacije ta ga na neki nain oslobaa odgovornosti. Ova fotografija
je snimljena iz frontalnog ugla. Fotograf je skoro uesnik u sastanku, to naglaava vjerodostojnost i istinitost fotografije. Ova fotografija nam samo daje informaciju ne zahtjeva nita od nas (po Halidejevim govornim inovima ponude i
potranje) i dokumentujui stvarnost pretenduje da bude istinita.
Jedina poluzvanina fotografija je izala 21. aprila 1999. godine u vezi
sa posjetom ruskog patrijarha Alekseja. Ovo je jedna od dvije fotografije na prvoj stranici tog dana. Prva fotografija predstavlja Miloevia u zvaninoj pozi
sa ostalim gostima. Na drugoj su Miloevi, njegova supruga Mira i njihov sin
Marko u susretu sa patrijarhom. Porodica je na ovoj fotografiji u prvom planu dok
je Aleksej vidljiv sa lea, ali je njegova odora simbol crkve. Miloevi, njegova
supruga Mira i sin Marko su fotografisani sa strane, Mira se rukuje sa patrijarhom
dok sin Marko eka na red (v. fotografiju 5). Marko na sebi ima odijelo i pristojno
je oian. Ovo je jasan znak poslunosti u krizno doba. Vanost ovog susreta je
prikazana i izborom anra ovog lanka izvjetajem sa elementima line prie,
a ne vijeu, to bi bilo uobiajeno za naslovnu stranicu. Iznenada, zvanina sfera se preklapa sa privatnom sferom. Razlog je najvjerovatnije vanost religije u
politikim pregovorima. Ovdje su motivi porodice povezani sa motivima crkve,
percipirani u zvaninoj sferi kao glavni stubovi drutva u doba krize sa ciljem
odbrane zemlje tj. dokazom patriotizma.
Fotografija 4: Primjer poluzvanine fotografije, Miloevi

sa porodicom sree patrijarha Alekseja
293
Promjena u poziciji Miloevia na fotografijama deava se 3. i 4. juna

1999. godine. Vijesti toga dana govore o mirovnom planu koji su mirovni poslanici ernomirdin i Ahtisari donijeli u Beograd. Miloevi se ne nalazi u centru
pregovora, ve na jednoj strani pregovarakog stola. Paralelna pozicija dvije strane signalizuje ravnopravnost. Meutim, 4. juna Miloevi je prikazan iz drugog
ugla, kreui se ponovo ka centralnoj poziciji. Ovo je dobar primjer kako se perspektiva kamere moe koristiti da se neki elementi stave u prvi, a neki u drugi
plan. Vektori sainjeni od pogleda Miloevia i njegove delegacije upereni su
prema ernomirdinu, koji na taj nain dobija odgovornost.
Fotografija 5: Promjena u poloaju Miloevia (3. i 4. juna 1999. godine)

Miloevi je predstavljen kao glavna taka svih sastanaka, ostali uesnici
na fotografijama su pozicionirani u odnosu na njega, svojim tijelima i pogledima
inei vektore koji pokazuju na Miloevia; fotografije se ponavljaju i uvreavaju
ovu vrstu reprezentacije voe. Dva izuzetaka smo vidjeli na poetku i na kraju
NATO bombardovanja. Tada je Miloevi prikazan sam prenosei glavnu poruku
da se nita nije promijenilo i da je on jo uvijek na vlasti. Ostali izuzeci se deavaju za vrijeme pregovora sa internacionalnom zajednicom i sustreta sa patrijarhom Aleksejem. Miloevi je, dakle, predstavljen kao jedini stabilan, vaan voa,
ovaploenje patriotizma jer se bori protiv neprijatelja.
3.4. Pozicija predstavljenih uesnika na fotografijama ukanovi
Fotografije koje prikazuju ukanovia takoe se mogu podijeliti u nekoliko
grupa: fotografije na kojima je on sam, na kojima sree druge politiare i na kojima vodi sastanke.
Na fotografiji broj (6) vidimo primjer dvije fotografije od 18 na kojima je
ukanovi prikazan sam. Mikrofoni ispred njega simbolizuju zvaninu priliku:
294
DISKURS I DISKURSI
davanje izjave, intervjua ili pres konferenciju. Njegov pogled je uperen van fotografije i povezuje fotografiju i naslov. Ovdje se naslov preklapa sa fotografijom
koja je izrezana i stavljena u drugu, jednobojnu pozadinu. Efekat ove izrezane
fotografije istie ukanovia i ini ga markiranim.
Fotografija 6: ukanovi prikazan sam na naslovnim stranicama

U poreenju sa Miloeviem ukanovi je rijetko prikazan kako vodi sastanke. Razlika izmeu Pobjede i Politike vidi se u tome to pogledi drugih uesnika
nisu ekskluzivno upereni u ukanovia (npr. na fotografiji 7, lijevo), niti je ukanovi ekskluzivno prikazan u centru fotografije (npr. fotografija 7, desno). Kao i u
Politici, zvaninost sastanka je prikazana kroz odijela i kravate, papire, zastave i grb
Crne Gore. Na fotografiji (7 desno) su predstavnici raznih religija, na to upuuju
vizuelna obiljeja, kape i mantije. Njihovi pogledi upereni su prema ukanoviu,
inei od njega ujedinioca i vou, naglaavajui moda njegovu demokratinost.
Fotografija 7: ukanovi prikazan kako vodi sastanke

295
ukanovi je ee prikazan u razliitim pozicijama od Miloevia. Na fotografiji broj (8), vidimo primjer upotrebe ugla kamere sa strane, koji prikazuje
ukanovia i predstavnike raznih medija na pres konferenciji. Iako nije u centru
fotografije, ukanovi je istaknut zato to je na podijumu, a ispred njega su mikrofoni. On je blii nama i njegov bijeli sako i veliina stavljaju ga u prvi plan.
ukanovi je ovdje predstavljen kao aktivan zato to stoji, govori, a itav svijet
slua. Naslov se i ovdje preklapa djelimino sa fotografijom, inei intersemiotiku komplementarnost; tekst izgovara osoba na fotografiji.
Fotografija 8: primjer upotrebe kamere sa

strane
Na fotografiji broj (9), vidimo tri od dvanaest primjera fotografija iz ukanovieve serije posjeta vanim stranim politikim voama. Zajednika je karakteristika ovih fotografija komplementarnost ukanovia i voa koje su prikazane sa
njim. Komplementarnost se vidi kroz isti jezik tijela sa njemakim kancelarom
rederom, rukovanje sa francuskim predsjednikom irakom i zajedniko silaenje niz stepenice sa dravnom sekretarkom Madlen Olbrajt. Komplementarnost i
simetrija evociraju ravnopravnost: ako ukanovi sree ove vane ljude, i on je
politiki vaan.
ukanovi je predstavljen kao aktivan, ispred mikrofona, rukuje se, hoda.
Naslovi doprinose razumijevanju njegovih aktivnosti.
296
DISKURS I DISKURSI
Fotografija 9: ukanovi sa stranim politiarima

ukanovi je esto fotografisan sam, i na taj nain predstavljen kao voa.
Meutim, poto dijeli naslovnu stranicu sa drugim politiarima, on je konstruisan
kao demokratski voa. Kad je prikazan sa drugim uesnicima na fotografijama,
njegova pozicija varira. Vanost susreta sa svjetskim voama, tj. njihovo prihvatanje ukanovia kao sebi ravnom, daje posebnu psiholoku markiranost voi.
Zakljuak
Djelimian zakljuak koji se zasniva i na analizi verbalnog teksta, a koja nije
izloena u ovom tekstu, jeste da Politika konstruie i podrava Miloeviev identitet kao identitet jakog voe i branioca nacije, dok Pobjeda konstruie ukanoviev identitet kao identitet demokrate, u relaciji sa Miloevievim, i to na
ideolokoj dihotomiji demokratije i autokratije. Politika i Pobjeda to rade upotrebljavajui razliita semiotika sredstva. Slijedi saetak semiotikih sredstva koja
su koritena pri konstrukciji Miloevia kao patriote i ukanovia kao demokrate
u analiziranom periodu:
1. Prisustvo na naslovnim stranicama: Politika daje monopol Miloeviu;
dok Pobjeda daje mjesta i drugim politiarima osim ukanovia.
2. Fotografije na kojima je prikazan Miloevi pozicionirane su u Politici
na najbitnije mjesto gornji lijevi ugao; u Pobjedi ukanovieve fotografije razliito su pozicionirane.
3. Pozicija predstavljenih uesnika na fotografijama u Politici je centralna
dok u Pobjedi varira.
297
4. Tip fotografija je takoe razliit: u Politici je Miloevi ee prikazan

sa drugim politiarima u vodeoj ulozi, dok je ukanovi ee prikazan sam.
5. U relaciji sa drugim uesnicima: u Politici postoji jasna hijerarhija svi
su okrenuti prema Miloeviu; dok u Pobjedi i drugi politiari mogu biti u centru.
6. to se tie aktivnosti glavnih aktera, u Politici je Miloevi prikazan kao
statian to se smatralo pozitivnim; dok je ukanovi u Pobjedi prikazan kao
aktivan daje intervjue, pres konferencije, putuje, to je opet bilo pozitivno u
kontekstu Pobjede.
Ovo sve, naravno, ne znai da autorka ovih redova smatra da je Miloevi
autokrata, a ukanovi demokrata. Ovo je samo primjer kako se mogu analizirati semiotika sredstva i na koji nain ona mogu doprinijeti stvaranju razliitih
znaenja u ovom sluaju konstruisanje Miloevia kao patriote u Politici; a ukanovia kao demokrate u Pobjedi u analiziranom periodu.
LITERATURA
Baldry, A., Thibault, P. J. (2006). Multimodal Transcription and Text Analysis.
London, Oakville : Equinox.
Chilton, Paul (2004). Analysing Political Discourse: Theory and Practice. London : Routledge.
olovi, Ivan (2000). The Politics of Symbol in Serbia. London : Hurst & Company.
Felberg, Radanovi Tatjana (2008). Brothers in Arms?, Discourse analysis of
Serbian and Montenegrin identities and relations as constructed in Politika
and Pobjeda front page articles during the NATO bombing of Yugoslavia in
1999, Series of dissertations submitted to the Faculty of Humanities, University of Oslo no. 362. Oslo : Unipub AS.
Halliday, M.A.K. Ruqaiya Hasan (1989). Language, context, and text: aspects
of language in a social-semiotic perspective. Oxford : Oxford University
Press.
Kress, Gunther Theo van Leeuwen (1996). Reading Images: The Grammar of
Visual Design. London : Routledge.
Kress, Gunther Theo van Leeuwen (1998). Front Pages: (The Critical) Analysis
of Newspaper Layout. In Approaches to Media Discourse. (eds. A. Bell, P.
Garrett).Oxford : Blackwell.
Van Leeuwen, Theo (2005). Introducing social semiotics. New York : Routledge.
298
DISKURS I DISKURSI
SOCIOSEMIOTIC REPRESENTATIONS
OF MILO UKANOVI AND SLOBODAN MILOEVI
(ON THE FRONT PAGES OF POLITIKA AND POBJEDA DURING THE NATO BOMBING
OF FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA IN 1999)
Summary
This contribution is a part of doctoral thesis Brothers in Arms? that studies the discursive construction of identities and relations between Serbia and Montenegro as printed
on the front pages of newspapers Politika and Pobjeda during the NATO bombing of
Federal Republic of Yugoslavia (FRY) in 1999. The aim of the contribution is twofold:
1. to present the theory and methodology of social semiotics 2. illustrate how this theory
and methodology can be used in discourse analysis. Furthermore, this contribution tries
to answer the following questions: How did Politika and Pobjeda represent the identities
of ukanovi and Miloevi on their front pages? In which way did semiotic resources,
for example photographs, layout, fonts, font sizes etc. contribute to their construction?
Social semiotics draws attention to the importance of analyzing other semiotic systems
in addition to language. For example, one of the main differences between Politika and
Pobjeda in the analyzed material is the difference in the representation of the policies of
Slobodan Miloevi, the president of FRY and Milo ukanovi the president of Montenegro at the time. ukanovi was represented in Pobjeda as a democratic leader as opposed
to Miloevi who was characterized as autocratic. In Politika, Miloevi was represented
as a patriot as opposed to the treacherous ukanovi. That representation was also successful because of the choice of semiotic resources used by the two newspapers.
Key words: discourse analysis, social semiotics, sociosemiotic construction, intersemiotic
complementarity
299
300
Ljiljana ari
METAFORIKI MODELI U DISKURSU EVROPSKE UNIJE
U HRVATSKIM MEDIJIMA1
Saetak. Ovaj rad nastoji da rekonstruie aspekte savremene konceptualizacije i
jezike reprezentacije problema vezanih za Evropsku uniju i njeno proirivanje,
istraujui ulogu metafora i preslikavanja koji se mogu nai u hrvatskom javnom
diskursu. Podaci su sakupljeni iz novinskih lanaka i drugih medijskih tekstova
koji su trenutno dostupni onlajn.
Kljune rei: medijski diskurs, konceptualizacija, Evropska unija, metaforiki modeli
Uvod
Politike promene u Evropi tokom poslednjih decenija stvorile su novi i nepoznati politiki milje, koji od aktera zahteva da se i kognitivno i jeziki prilagode.
Te promene su ostavile trag u razliitim tipovima diskursa, posebno u onim medijskim tekstovima koji se bave konceptom nove Evrope. Mnoga ispitivanja
su ukazala da se izgradnja veza izmeu realnosti, saznanja i jezika oslanja na
metaforike procese, ime se trae aspekti slinosti izmeu uobiajenih i novih
fenomena, koji se kasnije koriste i u konceptualizaciji. Naunici koji deluju u
okviru kognitivnolingvistike paradigme predstavili su brojne analize i teorijske
modele takvih procesa, meu ostalima, Dord Lejkof (Lakoff Johnson 1980),
Rejmond Gibs (Gibbs 1994) i il Fokonije (Fauconnier 1997). Tokom poslednje
decenije mnoge, na korpusu zasnovane, lingvistike analize ispitivale su predstave o Evropi u medijima razliitih zemalja (up. npr. Musolff 2000a, 2000b; Zinken
Bolotova 2001, Zbierska-Sawala 2004), povezujui tu temu sa kognitivnolingvistikom teorijom. Toj temi u analizi diskursa hrvatskih medija bilo je do sada
posveeno malo panje.
Oslanjajui se na uvide koje nude kognitivnolingvistika istraivanja konceptualizacije i metafore, analiziram one primere metaforinog jezika u hrvatskim medijskim tekstovima koji tematizuju proirivanje Evropske unije, sa naroitim fokusom na Hrvatsku i njenu integraciju. Polazna pretpostavka jeste da
1
Prevela sa engleskog Lidija Ori.

Ovaj rad je prvi put objavljen na engleskom jeziku pod naslovom Metaphorical models in EU
discourse in the Croation media. Jezikoslovlje 6.2. (2005): 133-158.
Prevod je uraen u skladu sa ortografskom i gramatikom normom standardnog srpskog jezika, a
primeri su naveni prema engleskoj verziji teksta. (prim. ured.)
301
Ljiljana ari: METAFORIKI MODELI U DISKURSU EVROPSKE UNIJE ...
metafore igraju znaajnu ulogu u popunjavanju evropolitikih koncepata znaenjem, kao i u integraciji tih koncepata u postojee strukture. Ovaj rad je deo ire
analize metaforikih modela u tekstovima medija junih Slovena. Da bi se ilustrovala zajednika priroda nekih od metaforikih modela, primeri iz medijskih
tekstova drugih junoslovenskih zemalja takoe su ukljueni u analizu. Analiza
je zasnovana na korpusu medijskih tekstova koji su trenutno dostupni onlajn.
Koristei internetsko pretraivanje, traila sam tekstove u kojima se rei kao Hrvatska, Evropa i Evropska unija pojavljuju u istom kontekstu. Veina tekstova
iz ovog malog korpusa2 bavi se evropskim integracionim procesima i poloajem
Hrvatske u tim procesima, kao i poloajem drugih zemalja centralne, istone i
jugoistone Evrope.
Sakupljeni podaci odraavaju procese koje su opisali Lejkof i Tarner (Lakoff Turner 1989: 67-72), prema kojima se preslikavanja, uspostavljena u ljudskom iskustvu, ire, razrauju i preispituju. Nadalje, mnoga preslikavanja mogu
se shvatiti kao fenomen intertekstualnosti; nakon to metafora ue u oblast javnog domena, preuzimaju je drugi uesnici u diskursu. Takoe treba imati na umu
da se mnoge metafore i mentalne slike mogu pronai u evropskom diskursu razliitih evropskih zemalja. Neke od njih ulaze u sastav diskursa odreene zemlje
kao direktan ili indirektan prevod iz diskursa druge zemlje. Meutim, slinosti i
razlike izmeu metaforikih modela diskursa o Evropi razliitih evropskih zemalja tema su koja sama po sebi zasluuje intenzivnu panju i prevazilazi okvire
ove analize.
Prostorni metaforiki modeli

Termin Evropa ima sloenu unutranju strukturu nezavisno od metaforikih projekcija koje u vezi sa njim mogu biti razvijene unutar specifinog diskursa. U
diskursu hrvatskih medija mogu se nai tri denotativna nivoa termina Evropa.
Primeri iz korpusa ilustruju tri naina upotrebe ili situacije u kojima se ostvaruju
razliita znaenja rei:
(1) [Norveka] je svejedno jedna od prvih drava po otvaranju novih radnih mjesta
u trenutku kada se u ostaloj Europi gomila nezaposlenost. (Vijenac 80, 30. 01.
1997)
(2) Europa se opet treba vratiti vremenu razmiljanja ili jednostavno svojoj duhovnoj
batini. Ona treba posvijestiti svoje korijene. (Obnovljeni ivot 58/3, 2003)
(3) Problem razliitosti jezika ostaje i dalje golema prepreka, odnosno teret koji
znatno oteava, usporava i poskupljuje funkcioniranje Europe. (Novi list, 24. 04.
2004)
2
Korpus se sastoji od priblino 150 tekstova objavljenih od 1997. do 2005.
302
DISKURS I DISKURSI
U primeru (1) termin Evropa koristi se u znaenju geografski definisanog prostora. Ovo teko da je sluaj u (3) zato to geografski prostori (npr. kontinenti) ne
funkcioniu. U ovom primeru, termin ukazuje na organizaciju; naime, Evropa
znai Evropska unija. Obim znaenja tog termina u (2) je prilino razliit u poreenju sa druga dva ukljuuje lanice EU kao i one koji to nisu. U primeru (2)
termin se odnosi na zajedniku evropsku kulturu, ta god da to podrazumeva; to
znai na Evropu kao poseban i definisan kulturoloki prostor. Prvi denotativni, tj.
geografski nivo termina Evropa je primaran, a drugi su iz njega izvedeni. Drugi
nivo je institucionalni Evropa je grupa zemalja koje sarauju na funkcionalnom
nivou a trei je kulturoloki nivo: Evropa, kao odreeni broj zemalja koje
dele sline civilizacijske i religijske vrednosti. Upotreba termina Evropa u njegovom primarnom geografskom znaenju je zapravo retka u medijskom diskursu.
Ideja da je neka zemlja u Evropi ili van Evrope ukazuje na naroitu
upotrebu termina Evropa. Od svih moguih znaenja koja stoje iza ovog termina
geografska jedinica, kulturoloki koncept, ekonomska i politika zajednica u
analiziranom diskursu Evropa se najee koristi kao sinonim za EU. To je sluaj
relevancijom motivisane metonimije. Takoe se esto mogu pronai primeri upotrebe termina Evropa u smislu evropska istorija, tradicija i kultura.
U razvijanju metaforikog razumevanja koje stoji iza termina Evropa, vano je to da je primarno znaenje termina geografski prostor. Pored toga, treba
imati na umu da su metaforiki prostorni modeli uopteno gledano primarni modeli metaforikog miljanja. Te dve injenice su osnova za upotrebu prostornih
modela u metaforikom rasuivanju o negeografskim, vanprostornim aspektima
Evrope. Izgleda da su metafore zasnovane na prostornom modelu postojano obeleje diskursa i opte sredstvo dostupno razliitim uesnicima u diskursu. Nekoliko modela se redovno pojavljuje u metaforinim reprezentacijama procesa
evropske integracije, i svi imaju prostornu osnovu. Prostorna interpretacija stvarnosti podrazumeva kontrastne kategorije kao to su gore dole, napred nazad,
zatvoren otvoren prostor ili deo celina. Ovo su osnovne konceptualne strukture bazirane na telesnom iskustvu; to jest, slikovne sheme koje deluju kao najdominantnije u sluaju da se pojave sekundarni modeli ili podmodeli zasnovani na
prostoru. Za konceptualizaciju Evrope i evropske integracije u hrvatskim medijima veoma su vana dva sekundarna modela zasnovana na optijem prostornom
modelu: put i arhitektura. Oba modela obuhvataju i model personifikacije. Kada
se radi o podmodelima, treba imati na umu da se oni stapaju i da se iz tog spoja
moe pojaviti novi model. Metaforiki model putovanje tako se pojavljuje kao
spoj metaforikih modela put, personifikacija i arhitektura. Opta slika koja obuhvata te modele sastoji se od tri relevantne kategorije: izvora, cilja i puta. Sve tri
imaju odreenu strukturu koja je u izvesnoj meri razraena. Istaknuti i razraeni
303
elementi u diskursu o Evropi su putovanje i cilj. Metafore specifine za diskurs o

Evropi, koje su stvorene da bi se shvatila ideja o njoj, sekundarne su korelacione
metafore (Grady 1999). One obuhvataju samo ograniene aspekte sloenih slika.
Znaenja tih metafora su ojaana elementima kulturolokog i tekstualnog znanja.
Putovanje i model pridruivanja

U hrvatskim medijima grupa metafora puta i kretanja moe se lako identifikovati
kao glavno izvorno podruje za slike kojima se predstavlja politika Evropske
unije. Metafore puta i kretanja nalaze se u diskursima mnogih evropskih zemalja
onih koje pripadaju EU, zemalja koje su kandidati, kao i preostalih evropskih
zemalja (up. na primer, Zbierska-Sawala (2004) za poljski diskurs, i Zinken i
Bolotova (2001) za nemaki i ruski diskurs). Slike puta i kretanja su blisko povezane sa fundamentalnom konceptualnom metaforom PROLAENJA VREMENA KAO
KRETANJA U PROSTORU, koja proima sve oblasti svakodnevnog diskursa.3
U veoma estoj, moda ak i nezaobilaznoj metafori, proces koji vodi do
oekivane integracije neke zemlje u Evropsku uniju koceptualizovan je kao putovanje. Ovde preslikavanje najee identifikuje zemlju kao putnika, a Evropsku
uniju kao destinaciju ili cilj. Tu je takoe i put koji treba da se pree. EU moe
pored toga biti koceptualizovana ne kao cilj, ve vaan orijentir u putovanju koje
vodi u drugu, jo apstraktniju destinaciju. Diskursi koji se tiu evropskih integracionih procesa, naroito kada je tema nova zemlja lanica ili budue lanice,
esto evociraju metaforiki model pridruivanja. Druga dva metaforika modela
koja su u njega ukljuena su: model personifikacije, koji podrazumeva da je odreena zemlja ljudsko bie, i prostorni model, prema kojem neka zemlja (locirana
u odreenom prostoru ili kvaziprostoru) ima cilj (EU/Evropu) pred sobom (ili na
odreenoj udaljenosti). Veoma slian model predstavlja zemlje kao sportiste. U
sportskom kontekstu, kretanje moe da prikazuje karakteristike odreenog sporta
ili igre; na primer, trke.
U razmatranim tekstovima vrlo esto se mogu nai izrazi kao to su put
prema/u EU, put u Evropu. Ovaj model esto se odraava u naslovima: Pravosudni put u Europu (Vjesnik, 12. april 2001), Put u Europu nema alternative (Klik,
8. maj 2002). Osnova tih izraza je metaforika logika opte metafore VREME JE
PROSTOR, prema kojoj se kretanje u vremenu razumeva kao kretanje u prostoru: to
znai, vremenska dimenzija dogaaja je shvaena kao prostorno kretanje (Lakoff
Johnson 1980: 41-5; Lakoff Johnson 1999: 138-49).
Model putovanja podrazumeva tri domena: domen izvora, domen puta i
domen cilja. Nisu sva ta tri domena razvijena u istoj meri. Domen cilja procesa
3
Za osnovni konceptualni status metafore prostorizacije neprostornog, up. Lakoff Johnson

(1980: 41-45); Lakoff Johnson (1999: 137-49).
304
DISKURS I DISKURSI
evropske integracije predstavljen je kroz razliite metaforike okvire na primer,

u kontekstu pridruivanja i kontekstu kole. U najeem, kontekstu pridruivanja, zemlje (potencijalni) kandidati su osobe (model personifikacije) koje se
kreu u pravcu EU (metaforiki model prostora):
(4) Pitanje istinskog pribliavanja i ulaska Hrvatske u EU rijeiti [e se] samo po
sebi jedino kao posljedica napora u vlastitoj kui. (Novi list, 23. 10. 2002)
Cilj kretanja je ulazak u zatvoreni prostor Evropu. Ovo takoe ukljuuje metaforiki model arhitekture.
Kontekst pridruivanja vrsto je ustaljen u svim nacionalnim diskursima
zemalja koje uestvuju u evropskoj integraciji. Ima dobro razvijenu metaforiku
strukturu. On ukljuuje jasno metaforiko predstavljanje EU (kao kue), zemlje
kandidata (kao putnika ili sportiste), i naroito procesa integracije (kao kretanja u
prostoru). Kontekst kole manje je uestao i ogranien je na specifine situacije.
Po svojoj prirodi je statian i sadri dva (personifikovana) faktora: evaluator (EU)
i element koji se evaluira (potencijalni kandidat). Jedan mogui element koji se
ree spominje je proces uenja.
Struktura konteksta pridruivanja ukljuuje tri sekundarne korelacione
metafore (Grady 1999):
EU je graevina
potencijalni kandidati su osobe
proces evropske integracije je kretanje osobe prema graevini.
To preslikavanje kao osnovu ima opte koncepte:
institucije su zgrade
akcija je kretanje
neivo je ivo.
Prema teoriji kognitivne metafore (Lakoff Johnson 1980), prvo preslikavanje
zasnovano je na primarnoj korelacionoj metafori KONTINUITET ZNAI OSTATI USPRAVAN i FUNKCIJA ZNAI ODNOS. Druga metafora je osnovna korelaciona metafora,
prema kojoj se sve iz domena kretanja moe preslikati na apstraktnu akciju. U
tekstovima hrvatskih medija shvatanje akcije kao kretanja konvencionalizovano
je to omoguuje diskusiju o napretku koji zemlja ini u toku kretanja. Scenario
pridruivanja EU esto se pojavljuje u naslovima, na poetku ili na kraju lanaka: to znai, u onim delovima medijskih tekstova koji su naroito relevantni za
koherentnu recepciju teksta.
Metaforiki model u kojem je kretanje u vremenu koceptualizivano u smislu kretanja u prostoru prua mogunost za pojavu kategorija koje jasnije definiu
prostor. Neke karakteristike puta i kretanja su naglaene, dok su druge zanemarene. Kretanje u prostoru, posmatrano kao putovanje, podrazumeva da se neko
nalazi na odreenoj poetnoj taki, da se suoava sa putem odreene duine i
305
karakteristika, koji se na neki nain mora prei kako bi se stiglo do cilja. esto
se u korpusu mogu nai jeziki izrazi koji ukazuju na predstave puta/kretanja i
ukljuuju: put, hod, korak, iskorak, kretanje, putnik, pribliavanje, ulazak, raskre, prepreke, pristupati, pribliiti se, ui, odskoiti, prestii, uvesti i stepenica.
(up. Tabelu 1).
Tabela 1. PUT/KRETANJE
put prema europskoj integraciji
hrvatski put prema EU
Hrvatska na putu prema EU/
europskim integracijama
Hrvatska na pravom putu
brzina puta
prevaljen manji dio europskoga puta
hrvatski put u EU ne ide preko
Washingtona nego preko Beograda
Hrvatska ozbiljan putnik namjernik za
EU
kretanje unatrake
hendikepirani hod
hrvatski hod k Europi
pristupati EU
ulazak u EU
brzi ulazak u EU
ui u EU
Spliani koji su uveli Hrvatsku u EU
pribliiti se EU
pribliavanje europskim integracijama/
EU
pribliavanje Europi
prvi korak prema odkrinutim europskim

vratima
korak naprijed/unazad
initi vane korake prema Uniji
prvi korak za stupanje u EU
kandidacijski iskorak Europskoj uniji
iskoraiti iz Zapadnog Balkana
odskoiti zapadnije
Hrvatska je stigla na povijesno raskrije
prepreke na putu Zagreba u Bruxelles
prebroditi prvu formalnu prepreku na
putu u EU
prepreke naem pribliavanju EU
hake prepreke na naem putu u EU
posljednja prepreka na europskom putu
Velika Britanija i Nizozemska prepreke
na putu Hrvatske u EU
spoticanja o demokraciju i vladavinu
prava
mnogi su nas prestigli na putu za
Bruxelles
povratak u Europu
prva stepenica prema asocijacijama/
ujedinjenoj Europi
Poloaj Hrvatske i njene anse za buduu integraciju u EU u poslednjih

nekoliko godina u stanju su previranja, kao i politiki uslovi u Hrvatskoj i Evropi. Razliiti aspekti puta i kretanja u modelu putovanja istaknuti su u razliitim
fazama odnosa izmeu Hrvatske i EU. U istraivanom periodu mnogi primeri
metafore putovanja naglaavaju sam put (most, koraci, itd.), a ne jo uvek udaljeni cilj, zbog toga to je diskurs fokusiran na tekoe i prepreke sa kojima se Hrvatska susree. Na primer, u nekim medijskim primerima iz 2002. godine koji su
306
DISKURS I DISKURSI
komentarisali potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, put prema

EU je opisan kao dug i teak/nije lak. Na kraju puta je cilj, nova, integrisana
Evropa. in potpisivanja Sporazuma je metaforiki prikazan kao korak prema
cilju:
(5) Potpisivanje SSP-a je samo prvi korak na dugom i tekom putu. Uvjeren sam da
emo uspjeno doi do kraja puta, postajui dio nove integrirane Europe. (Vijesti
HRT, 8. 02. 2002)
(6) Potpisivanje Sporazuma dovelo nas je korak blie ujedinjenoj Europi. Na pravom
smo, mada ne uvijek i lakom putu. (Vijesti HRT, 8. 02. 2002).
Meutim, put jo uvek nije poploan ili ak ni ne postoji. Slike iz istog perioda
opisivale su put u procesu izgradnje, kao u prim. (7). Put takoe moe da poprima
drugaije oblike; na primer, oblik mosta u (8):
(7) Makedonija, a od ponedjeljka Hrvatska, vlasnici su Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju koji im trasira put prema EU. (Vjesnik, 30. 10. 2001)
(8) Talijanska manjina [je] most priko kojega e i Hrvatska lake gazit u Europu.
(Slobodna Dalmacija, 5. 03. 2001)
Na iskustvenim osnovama, teak i iscrpljujui put moe da se tumai kao

put uzbrdo. Opcionalno, strma staza se moe prikazati kao stepenice (uporedi ...
ulazak u NATO samo stepenica na putu prema EU, Obrana 194). U okviru ovog
scenarija putovanja, rizici koji su ukljueni u proces integracije postaju prepreke koje oekuju putnika. Ova se metafora koristi da bi se naglasila potencijalna
opasnost ili nereeni problemi u samoj zemlji, ali takoe i opiranje zemalja transformacijama:
(9) ... naa [bi] kandidatura bila iluzorna, kada ne bismo energino prili rjeavanju
onih pitanja koja su ... prepreke na naem putu u ujedinjenu Europu. (Ured Predsjednika RH, priopenje 4. 03. 2003)
Da razmotrimo strukturne komponente koje su povezane sa metaforikim

modelom putovanja, naroito one koje su povezane sa putem: zemlja moe da
dostigne cilj peke, ali takoe i razliitim transportnim sredstvima. U diskursima o EU u hrvatskim medijima kretanje putem, shvaeno kao putovanje, veoma
esto je povezano sa specifinim transportnim sredstvom: vozom. Slika zemlje
koja je kao putnik koji eka na voz ili je u vozu, esto se moe nai u naslovima
medijskih tekstova (Upitno nae ukrcavanje na europski vlak iz Bukureta, Novi
list, 18. 11. 2003; Hrvatska uskae u poslednji vlak za EU, Vjesnik, 17. 04. 2003).
Slika u naslovu stvara jedan potpun metaforiki scenario, na koji se u lanku
kasnije moe uputiti ili koji se moe u lanku razraditi. Meutim, scenario moe
biti ukljuen i u naslov kao najvaniji elemenat za prijem teksta. Najei primeri
sa metaforom voza navedeni su u Tabeli 2.
307
Tabela 2. VOZ
ukrcati se na vlak s Rumunjskom i
Bugarskom
Hrvatska ne moe uhvatiti vlak za 2008.
zbog manjkave suradnje s Haagom
Hrvatska je u poziciji hvatati moda
i posljednji europski vlak zajedno s
Bugarskom i Rumunjskom
kanjenje na europski vlak
jedini nain da se Hrvatska prikopa na

europski vlak
europski vlak nismo na vrijeme uhvatili
Hrvatska je u zadnjem vagonu europskog
vlaka
mnogo prigoda za integracijske vlakove
nee biti
Voz se esto eksplicitno naziva europski, kao u (10a), ili integracijski, kao u
(10b):
(10 a) Svakoga dana ujemo kako se moramo uriti da nas prime, da ne bi sluajno
europski vlak krenuo bez nas. (Dom i svijet, 18.01. 2001)
(10 b) O tome koliku e naa zemlja vjerodostojnost u provoenju preuzetih obveza
pokazati, ovisit e hoe li u onom integracijskom vlaku krenuti prema prvom
razredu. (Slobodna Dalmacija, 30. 10. 2001).
Ako tekst govori o aktivnostima koje Hrvatska ne bi trebalo da propusti da ispuni

kao uslov za buduu integraciju, ispunjavanje uslova se vidi kao poslednji voz
za ulazak u Evropu (potpisivanje sporazuma s Europskom unijom jest hrvatski
posljednji vlak za Europu, Vjesnik, 27. 10. 2001).
Slika voza je stvorena da bi bila ubedljiva: ona ukazuje na to da je upotreba
bilo kojeg prevoznog sredstva efikasnija, bra i mnogo komfornija od peaenja.
Meutim, to ne daje odgovor na pitanje zato se tako esto koriste metafore povezane sa vozom, a ne nekim brim prevoznim sredstvom. Karakteristika brzine
nije taj odluujui faktor, zbog toga to u prototipskoj predstavi koja je sa njima povezana na junoslovenskim teritorijama, vozovi uopte nisu brzi. Zapravo,
upravo se njihova sporost poklapa sa mentalnom predstavom o dugom, tekom
putu punom prepreka. Osim toga, zbog svojih strukturnih karakteristika, metafora voza nudi raznovrsnost potencijalnih elemenata i scenarija koji mogu da se
detaljno fokusiraju: kupovanje karte za voz (premijer Raan bi trebao pokazati
jamstva da je kupio EU-kartu za vlak, Vjesnik, 30. 10. 2001), ekanje voza, uskakanje u voz, ostati ili biti zaboravljen na eleznikoj stanici dok voz brzo odlazi,
i tako dalje. Interna struktura voza (broj kupea, razliite klase kupea, lokomotiva
kao vaan deo) nudi dalje mogunosti za opis putovanja putovanje u odreenom kupeu, putovanje prvom ili drugom klasom, itd. (Ne elimo ekati zadnji
vagon u jureem vlaku prema EU, Nacional, 25. 05. 2000).
308
DISKURS I DISKURSI
Primeri koji ukljuuju sline slike putovanja mogu se takoe pronai u

tekstovima iz drugih junoslovenskih zemalja. Kretanje putem esto je opisano
kao peaenje, kao u (11):
(11) Srbija i Crna Gora napravila [je] prvi znaajniji korak ka evroatlanskim integracijama ... U vremenu dok se polako, klecavo koraa ka demokratskom drutvu.
(Nin, 10. 04. 2003)
Meutim, ukoliko se put mora prei transportnim sredstvom, ini se da je

voz zajedniko i neizbeno metaforiko sredstvo za zamiljanje procesa evropske
integracije na celoj junoslovenskoj teritoriji, kao u ovom primeru iz slovenakih medija: [drave] ki bi se rade priklopile na evropski vlak (Mladina, 12.
11. 2001). Primer (12) je interesantan zato to razrauje celokupnu metaforiku
strukturu povezanu sa metaforom voza, koncentriui se na elezniku stanicu:
(12) Dravna zajednica Srbija i Crna Gora se nalazi u velikoj ekaonici u kojoj moe
da ode do blagajne i kupi kartu u jednom pravcu ka normalnim zemljama ili da
spavaju po klupama dok ih ef eleznike stanice ne izbaci napolje. (Nin, 10. 04.
2003)
Uglavnom postoje dve razliite slike ukljuene u metaforu voza: u prvoj

slici zemlja/potencijalni kandidat je putnik koji se kree ka cilju (Evropi/EU).
U drugoj, EU/Evropa je konceptualizovana kao voz u kojem se svaka zemlja, u
skladu sa svojom ulogom i pozicijom, moe shvatiti kao putnik odreene klase ili
kao kondukter voza. U ovoj slici, ilustrovanoj u (13) i (14), zemlje se izjednaavaju sa delovima kompozicije voza:
(13) Naravno, ulogu mainovodje u evropskom vozu za sebe eli upravo Francuska.
(Dani 171, 8. 09. 2000)
(14) Danas se stereotip mijenja, pa se govori o Hrvatskoj kao lokomotivi, makar nitko
ne objanjava gdje su i kakvi su vagoni koje lokomotiva treba vui. (Vjesnik, 26.
11. 2001)
Balkan u modelu putovanja

Iako je metafora voza uobiajena u diskursu evropske integracije (up. ZbierskaSawala 2004. za Poljsku), postoji jedinstvena karakteristika u nekim hrvatskim
i junoslovenskim diskursima koji upotrebljavaju metaforu voza; u istom kontekstu esto se pojavljuje i geografski termin Balkan.4 On je veoma est u hrvatskim medijima kada se diskutuje o evropskoj integraciji i Hrvatskoj. Jedan tekst
iz 2000. problematizuje povezivanje Hrvatske sa susednim zemljama; to znai,
regionalni pristup zvanine politike Evrope u vezi sa ansama Hrvatske da ue
u EU. Hrvatska mora da putuje istim vozom kao i druge balkanske zemlje, u
4
O ulozi termina Balkan i njegovih derivacija u konstruisanju stereotipa i mentalnih slika u junoslovenskim oblastima up. ari (2004).
309
balkanskom regionalnom vozu koji se smatra preprekom za napredak Hrvatske.

Putnici balkanskog voza su, osim Hrvatske, i nekoliko drugih zemalja:
(15) Bruxelleski [je] pristup upravo prikovao Hrvatsku za regionalni balkanski vlak,
zajedno sa SRJ-om, BiH-om, Albanijom, Makedonijom. (Dom i svijet, 3.04.2000)
Evropa/EU je eljeni cilj putovanja. Balkan se esto koristi kao antipod tome
cilju. Ne iskoristiti prednost odreenih aktivnosti ili propustiti ansu znailo bi
povratak Hrvatske na Balkan ili ostanak na Balkanu:
(16a) [je li] Zagrebaki summit ... zadnji vlak za Europu ili povratak na Balkan? (Obiteljski radio, 20.11. 2000)
(b) Propusti li Hrvatska taj vlak na dui rok ostat e u slijepom crijevu Europe, na
Balkanu. (Globus 25. 10. 2002)
U (16b) opasnost od povratka na Balkan je jednaka opasnosti da se izgubi poslednji voz. Balkan se esto pojavljuje u kontekstima koji govore o hrvatskom
metaforinom putu u EU, bilo kao zaobilazni put ili kao prepreka na putu (Putuje
li Hrvatska u Europu s balkanskim teretom na leima? Vjesnik, 26.11.2001).
Balkan je esto sastavni deo metafore voza u medijskim tekstovima i u
ostalim junoslovenskim zemljama. U sledeem primeru iz slovenakih medija
zamiljena su dva mogua cilja metaforinog putovanja zemlje: Balkan i Evropa
(koju metonimiijski predstavlja Brisel):
(17) Slovenska politika sicer glasno krii o evropskih integracijah, al pa vlak drvi bolj
v smeri Balkana kot pa Bruslja. (Mladina, 12.11.2001)
Meutim, konotaciono polje metafore moe biti sasvim drugaije. Metafora voza
u naslovu jednog slovenakog teksta (Politini Balkan ekspres Republikanci, 18.
12.1997) ne slui da opie anse ili probleme integracije Slovenije, nego da zauzme kritiki stav prema politikoj situaciji u Sloveniji.
Model arhitekture i konceptualizacija domena cilja

U metaforikom modelu putovanja neka zemlja, posmatrana kao osoba, stie na
cilj, a to je ulazak u odreeni prostor. Taj prostor je esto konceptualizovan kao
zgrada, to se vidi u tekstovima u kojima se nalaze reference o razliitim delovima zgrade. U analiziranom korpusu je EU esto predstavljena kao zgrada, a
odreene zemlje kao ljudska bia u zgradi. Evropska integracija je na taj nain
opisana kao ulazak ljudi u zgradu.
U skladu sa tim, jeziko predstavljanje termina Evropa ukljuuje metaforiki kontekst arhitekture kao cilja putovanja. Ovo je est i zbog toga vrlo znaajan metaforiki model u medijskim diskursima. Ovaj model moe ak da sadri
nekoliko metaforikih preslikavanja koja pripadaju osnovnom nivou kategorizacije. Najea osnovna metafora u korpusu, koja pripada ovom modelu, jeste
metafora EVROPA JE KUA. Znatno rea je metafora EVROPA JE GRADILITE. Ove dve
310
DISKURS I DISKURSI
osnovne metafore odraavaju dva razliita kognitivna okvira: u kontekstu kue,

Evropa je okarakterisana kao postojea kua; u okviru konteksta gradilita, zgrada je okarakterisana kao nedovrena graevina, kua u nastanku. U oba konteksta
ukljueno je nekoliko razliitih faktora: strukturni elementi kue/gradilita, ljudi
koji su na neki nain povezani sa kuom/gradilitem i procesi koji su povezani sa
kuom/gradilitem. Na osnovu ovih faktora, u tekstu su stvorene osnovne metafore EVROPA JE KUA i EVROPA JE GRADILITE. U Tabeli 3(a, b) prikazani su najei
izrazi koji su u vezi sa ove dve osnovne metafore:
Tabela 3a. Metafora KUE
suvremena kua Europe
[Unija] u vlastitoj demokratskoj kui
EU ... kua demokracije i mira
[Europa] kao pravi dom Rumunjima i
Bugarima
otvaranje vrata
zajednika europska vrata
sva europska vrata odjednom za
Hrvatsku otvorena
irom otvoriti vrata EU
zemlje kucaju na vrata EU
Turska konstantno kuca na vrata
viedesetljetno kucanje na vrata
ozbiljno kucati na vrata
otvoriti vrata muslimanima
EU spreman da Hrvatskoj irom otvori

svoja vrata
otvaranje vrata sljedeima
Hrvatska na sjevernom ulazu prvih vrata
Euroazije
odkrinuta europska vrata
Blair [se] bacio u obranu ekaonice
Chirac [je] na ekaonicu gledao svisoka
poslati u viegodinju ekaonicu
viegodinja ekaonica a la turca
predvorje EU-a
Hrvatska u predvorju EU
mi smo jo uvijek u predvorju Europe
Hrvatska na pragu EU
Tabela 3b. Metafora GRADILITA

gradi se neto novo
graditi jedinstvo Europe
nastaje nova zgrada
izgradnja ujedinjene Europe
katolici sugraditelji nove Europe
[Europa] izgraena na duhovnoj razini

vjernici graditelji gradili su na kii i
vjetru
veliko gradilite Europe
Europa je golemo gradilite
Metafora EVROPA JE KUA moe se esto pronai u diskursu hrvatskih medija koji predstavlja domen cilja (to jest, Evropu/EU). Metafora EVROPA JE GRADILITE, prema kojoj je Evropa prikazana kao objekat u izgradnji ili kua u nastajanju, ne nalazi se esto u analiziranom korpusu. Meutim, tekstovi koji koriste
tu metaforu naglaavaju nekoliko dodatnih faktora koji su sa njom u vezi: ljude
311
ukljuene u proces izgradnje (graditelji) i sam proces izgradnje (izgradnja, graditi, nastaje nova zgrada):
(18) Europa je danas veliko gradilite ... Gradi se neto novo, nastaje nova zgrada
... Graditelji grade i u loim uvjetima. Katoliki vjernici graditelji u Mariazellu
gradili su na kii i vjetru. (GK tjednik, 22(1562), 30.05.2004)
Kontekst u kojem se metafora nalazi ukazuje na aktivnu i pozitivnu ulogu potencijalnih lanova EU u stvaranju zajednike institucije.
Razmotrimo primere metafore EVROPA JE KUA. U tekstovima hrvatskih medija kua je najei termin za graevinu u domenu cilja Evropa. Metafora kue
moe biti povezana sa razliitim tipovima drutvene stvarnosti. U mnogim primerima vrsta graevine ostaje neodreena. Ponekad dobija atribut evropska, kao
u (19a) i (19b). Meutim, kada se radi o vrsti zgrade, teko da se to moe smatrati
specifikacijom:
(19a) Rascjep u europskoj kui. A Hrvatska na obilaznici preko Balkana. (Hrvatsko
slovo, 8.06.2001)
(b) U europskoj kui nije lako napraviti reda, jer komisija nema politikog mandata.
(Vjesnik 29.10.1998)
Neki primeri ukazuju na to da je to porodina kua, dok tekstovi koji tematizuju

lanove i lanstvo ukazuju na klub. Najuestaliji izraz u vezi sa konceptom porodine kue i kluba navedeni su u Tabeli 4.
Tabela 4. PORODINA KUA i KLUB
ulazak u europsku obitelj
(biti) sastavni dio velike (europske) obitelji
postati dijelom velike europske obitelji
cijela europska obitelj
sakupljanje znanja o velikoj europskoj obitelji
[obitelj] se proirila za deset novih lanica
ukljuenje Hrvatske u (razvijenu) europsku
obitelj
EU prima u svoje okrilje
Europa e Hrvatsku prihvatiti u topli zagrljaj
EU
primiti u svoj zagrljaj
312
prijem u EU
primanje u EU
lanstvo u EU
lanice EU
klub drava
pretendirati na ulazak u prestini klub
Unija ... zatvoreni, ekskluzivni klub
ekskluzivni klub
puki interesni klub (ili zajednica
humanistikih vrijednosti)
visoko evropsko drutvo
ulazak u europsko drutvo bez darova
DISKURS I DISKURSI
Europski zagrljaj
Zagrebov europski zagrljaj
kranske zemlje ule u zagrljaj Europe
EU ... Kotunicu primio u zagrljaj
Hrvatska nema izgleda da je Europa prigrli
[Europa] maeha svojim graanima
punopravni lan europskog domainstva
prosjak koji kuca na vrata
stotinjak milijuna siromane europske brae
starija braa u iju su kuu ule
ugovor o pristupanju novih lanova

zahtjev/molba [Hrvatske] za prijem u
EU
kopenhaki kriteriji za prijem
odbijenica
ulaznica u Savez jo nije rijeena
nekoliko kandidata eka u redu za
ratifikaciju ulaznice u NATO
Elementi diskursa koji ukazuju na prisustvo metafore EVROPA JE KUA razraeni su

u razliitoj meri. Meu istaknutim strukturnim delovima kue najee se nalaze
vrata i ekaonica. Takoe se mogu sresti prag, predvorje i temelji. Drugi strukturni delovi kue (npr. krov, prozori, zidovi), iako mogui, ne nalaze se u korpusu.
Uestalost elemenata vrata i ekaonica u vezi je sa temom velikog broja tekstova: EU kao kua i ulazak njenih potencijalnih buduih lanova kroz vrata te kue,
ili proirivanje Evrope iz perspektive Hrvatske. U veini tekstova, slike vrata i
ekaonice povezane su sa kontekstom pridruivanja; to znai, sa kontekstima
koji tematizuju ukljuivanje novih (potencijalnih) lanova u EU. Oni se esto
javljaju u istom kontekstu, to se vidi u prim. (20):
(20) Ova nedefinirana skupina buduih kandidata tek e u skoroj budunosti, kad se
vrata EU-a otvore za prve nove lanice iz sadanje ekaonice, znati to je eka.
Zasad je to pribliavanje malim koracima. (Vijesti HRT, 23.07.1999)
U mnogim kontekstima teko je doneti taan zakljuak o kakvoj se vrsti metaforiki konstruisane evropske graevine radi. U nekim primerima upotrebljen je
metaforiki model koji interpretira aspekte evropske politike u vezi sa ljudima
koji poseuju evropsku kuu ili stanuju u njoj, pa se zbog toga u njima govori o
porodici:
(21) Tim je presedanom povjerenik zapravo naznaio budunost ne samo Hrvatske
nego i ostalih zemalja regije, odaslavi poruku: da je i zemljama europskog jugoistoka mjesto u europskoj ujedinjenoj obitelji. (Vjesnik, 21.02.2002)
Meutim, u veem broju konteksta ne izgleda kao da je graevina kua koju

nastanjuju porodice ili ljudi. Glavni razlog za takav utisak je esto pominjanje
jednog dela zgrade ekaonice. ekaonica ukazuje na institucionalnu graevinu
ili, kao to to Jerg Zinken i Elena Bolotova (2001) pronalaze u svojoj analizi
nemakog i ruskog diskursa, klub. To je takoe potvreno drugim elementima
prisutnim u kontekstu; na primer, uestalim pojavama rei lan, lanica i njihovih izvedenica (up. prim. (20) i Tabelu 3). U slinim primerima Evropa je pred313
stavljena kao zgrada sa ekaonicom. Potencijalni lanovi zavise od pregovora, a

nalaze se u ekaonici ili su na putu do nje:
(22) Hrvatska blie ekaonici? Izvjetaj je podigao moral u EU-ekaonici i dao
joj realne nade. (Vjesnik 15.11.2001)
EU-ekaonica je esto deo naslova; na primer U EU-ekaonici entuzijazam s

priuvom (Vjesnik, 19.03.2002).
Zajedniki metaforiki modeli kojima se u medijima predstavlja evropska integracija prisutni su irom junoslovenske teritorije; takve metafore su EVROPA
JE PORODINA KUA i EVROPA JE KLUB; ova druga moe se ilustrovati primerom iz
slovenakog teksta:
(23) Tiste, ki bodo izpolnile vse pogoje, bodo postale lanice elitnega evropskega
kluba. (Mladina 2001, 145)
Meutim, nisu svi elementi strukture kue jednako istaknuti u diskursima medija
razliitih zemalja. U strukturi metafore EVROPA JE KUA, neki elementi metaforike
kue istaknutiji su od drugih, a ovo moe da varira u diskursima pojedinih zemalja. U analizi hrvatskih tekstova pokazalo se da su elementi vrata i ekaonica
veoma esti u kontekstima tematizacije otvaranja EU za nove zemlje lanice. U
nekim tekstovima zajedno sa ekaonicom javlja se i predvorje (up. Tabelu 3b).
Oba elementa ukazuju na institucionalnu zgradu ili klub. U mnogim srpskim diskursima koji se odnose na pitanja EU, ekaonica i predvorje takoe su esto
tematizovani, ali jo je uestaliji izraz predsoblje, koji se uopte ne pojavljuje
u hrvatskom korpusu. On je esto tematizovan u samom naslovu (U predsoblju
Evrope, Nin 7.03.2002; Predsoblje Evrope, Nin, 10. 04. 2003). U nastavku teksta
Predsoblje Evrope, moe se videti kombinacija metafore putovanja i metafore
EVROPA JE KUA, u kojoj se kua definie kao stan:
(24) Veliki integracionistiki umovi opisuju SE kao predvorje Evropske unije, u kojem zemlje stiu elementarne uslove za kandidaturu u toj organizaciji. Mi se nalazimo u predsoblju, skinuli smo kaput i izuli cipele, ali sada nam predstoji dugo
ekanje da nas domain pozove u stan. ... Savet Evrope jeste samo predsoblje ili,
moda, devojaka soba Evropske unije. (Nin, 10.04.2003)
Tekst Predsoblje Evrope komentarie lanstvo Srbije i Crne Gore u Savetu Evrope. On je dobar primer kako metafore mogu biti kljuno sredstvo za koheziju teksta. Metaforina sredstva aktualizacija metafore putovanja i metafore EVROPA JE
KUA pojavljuju se u naslovu, u prvim redovima, u onim pasusima koji pruaju
nove informacije, kao i na kraju teksta.
Koje dalje implikacije imaju metafore kluba i porodinog boravita stana? Metafora kluba uvodi u diskurs metaforiku logiku koja je odsutna kada se
pojavljuje samo metafora kue. Metafora kluba ukazuje na odnos snaga izmeu
upravnika kluba i kandidata za lanstvo:
314
DISKURS I DISKURSI
Postoje upravnici kluba i stroga pravila za ulazak u klub.

Kandidati moraju podneti zahtev i ispuniti sve traene uslove; oni sami
ne mogu uvoditi nikakva pravila.
Upravnici kluba ne moraju objanjavati svoje odluke u vezi sa prihvatanjem ili odbijanjem zahteva.
Metafora EU kao porodine kue ima sasvim drugaiji opseg konotacija:
Postoji porodica koja ivi u kui, i njeni lanovi su zajedno na osnovu
porodinih odnosa.
Neki lanovi porodice ive van kue.
Porodica mora da prihvati/prihvatie lanove koji se vrate.
Ne postoje nikakvi uslovi za prihvatanje novih lanova porodice.
Ove implikacije nisu obavezujue za onog ko prima poruku, ali su implicitno
prisutne i mogu da daju naroit pravac toku diskursa. Meutim, ako specifina
metaforika logika postane konvencionalizovana, to je znak da su je prihvatili
uesnici diskursa, za koje je ona bez sumnje smislena.
Metafore na nivou teksta i diskursa nisu samo u funkciji metaforike semantike domena cilja kao to su Evropa, proces evropske integracije, institucije
i aktivnosti. Da bismo shvatili motiv zbog koji ih autor koristi i na koji nain one
utiu na itaoce kojima je odreeni tekst namenjen, treba razmotriti i sociokulturoloke i pragmatike aspekte metafore. Konvencionalna metaforika slika pridruivanja u predstavljanju evropske integracije zahteva prikazivanje Evropske
unije kao zgrade. U diskursima hrvatskih medija graevina se esto naziva kuom. Metafora EVROPA JE KUA prilino je konvencionalna u hrvatskom diskursu u
predstavljaju EU kao ve postojee strukture, kao i u predstavljanju proirivanja
EU. Hrvatska re kua moe se odnositi na razliite tipove graevina, kao to
su pansion, privatna kua, boravite za porodicu. Tana predstava o tipu kue izostaje u veini tekstova. Zbog suenosti korpusa, mogu se izneti jedino tendencije.
Neki tekstovi prenose ideju o porodinoj kui, bilo zbog rei dom ili zato to se
spominju neki lanovi porodice (braa, up. Tabelu 4), ili pak postoje neki drugi
indikatori porodinog odnosa ili porodine bliskosti (npr. zagrljaj, up. Tabelu 4).
Konteksti koji ukazuju na porodinu bliskost povezani su sa pozitivnim stavom
prema perspektivi kandidata da se pridrui EU. Meutim, konvencionalne metafore u kontekstima koji tematizuju proirivanje EU i sam integracioni proces
najee karakteriu EU kao klub.
Ostali metaforiki modeli

Model personifikacije pojavljuje se i samostalno, ali i kao deo drugih modela.
Kao to je ranije ve napomenuto u diskusiji o modelima putovanja i pridruivanja, model personifikacije deo je svih glavnih metaforikih konteksta ukljuenih
315
u diskusiju o Evropi i proirivanju EU. On je deo konteksta putovanja i pridruivanja, u kojima je zemlja konceptualizovana kao putnik suoena sa putem prema
cilju i sa preprekama na tom putu. Cilj putovanja Evropa/EU takoe je prikazan kroz model personifikacije. Evropa/EU prikazana je kao ljudsko bie koje
deluje na odreeni nain:
[Europa] e se htjeti dodvoriti; Europa slavi; EU se dosljedno ogluivala; EU
[nas] poziva;
Unija zaokupljena brigom kako da proguta deset novih lanica; kuda Europa
ide; dua Europe
Sledei primer ilustruje spoj modela arhitekture i personifikacije. Evropa je personifikovana zbog toga to deluje; ona treba da ostavi otvorena vrata. Zemlje
jugoistone Evrope su takoe personifikovane zbog svog ulaska u EU:
(25) Europa mora ostaviti otvorena vrata zemljama jugoistone Europe, ma kako joj
to bilo teko, a te zemlje moraju pokuati proi kroz ta vrata, ma kako im to bilo
teko. (Vijesti HRT, 23.07.1999)
Osim najeih spomenutih modela, mogu se nai i neki drugi modeli (up. Tabelu
5). Meutim, njihova metaforika logika nije u istoj meri konvencionalizovana,
i kod tih modela ne moe se raunati na to da e se aktivirati znanje koje deli
veina uesnika diskursa. Neki se modeli koncentriu na cilj, neki na put, a neki
na domen izvora. Meu njima, sportski kontekst relativno je est. On je deo onih
diskursa koji se koncentriu na put i kretanje personifikovanih zemalja. Konvencionalizovan put u Evropu se konceptualizira kao trka u (26):
(26) Ne treba se zamarati tim kategorijama, nego trati svoju utrku prema Europi i
pritom dobro paziti da nam netko ne stavi ruksak s kamenjem na lea! (Vjesnik,
26.11.2001)
Ciljni domen procesa evropske integracije takoe je predstavljen kroz razliite druge modele; npr. model kole. Ovaj model ne ukljuuje prostornu dimenziju, put ni kretanje. Koncentrie se samo na cilj. U ovom modelu, zemlje
potencijalni kandidati su osobe (model personifikacije) koje poput studenata
pokuavaju da naue od uitelja. EU je uitelj i kola (metaforiki model kole)
za potencijalne zemlje kandidate:
(27) Jedna od najboljih stvari koja nam se mogla dogoditi jest da nas EU, onog trenutka kada smo konano odluili postati dobri uenici, ipak uzme pod svoje.
(Novi list, 16.06.2004)
316
DISKURS I DISKURSI
Tabela 5. Ostali metaforiki modeli

MODEL SPORTA/ TRKE/IGRE
trebamo trati
paziti da se u trci ne spotiemo
startni drugorazredni poloaj unutar EU-a
Hrvatska se smatra nekom vrstom
predvodnika
to diskvalificira u preostalim krugovima
europske utrke
balkanska regata
regata u kojoj su svi krenuli s iste pozicije
u regati na cilj prvi stie najbolji brod, u
konvoju se plovi brzinom najsporijeg
plovila
trenutno vode Makedonija i Hrvatska
o vjetini skipera ovisit e daljnja utrka
pravila igre EU
potivanje europskih pravila igre
EU nema ansi postati prvorazrednim
svjetskim igraem
MODEL KOLE
odluiti postati dobri uenici
Hrvatska polae svoj prvi pravi europski
ispit
novi teak ispit: zadovoljiti politike
preduvjete za
ulazak u EU
[Balkan] bi bio spreman poloiti prijamni
ispit za ulazak u Europu
polaganje prijemnih ispita
popravni ispit EU
popravni ispit koji e [Hrvatsku] lansirati u
ozbiljan dio integracijskog procesa
hrvatski odgovor na europska pitanja
traeni odgovori zasluuju gotovo peticu
dobiti koji bod na raun kritike sadraja
odgovora
svladati domau zadau u to kraem roku
MODEL BRAKA
brak s Bruxellesom
sklapanje zaruka
Hrvatska u poloaju tradicionalne
mladenke ili mladoenje
ozbiljno razmiljati o braku
ui u brak s EU-om
MODEL ZDRAVLJA/BOLESTI
Europa valjda jedva eka da otvori
ambulantu za balkanske bolesnike
MODEL MEHANIZMA
teret koji poskupljuje funkcioniranje
Europe
preduvjeti za funkcioniranje Unije
MODEL RAJA
Europa na pakao
dugi put do europskog raja
Europa nebeska domovina/ eljena
destinacija/udesni eldorado/obeana
biblijska zemlja u kojoj teku med i
mlijeko
mukotrpni put od istilita do europskog
raja
317
Model kole pojavljuje se u nekoliko naslova u korpusu (npr. Popravni ispit,

Novi list, 23.10.2002). Naravno, model pridruivanja/putovanja i model kole
kombinuju se u istim kontekstima:
(28) [Ministar] spominje prave prepreke naem pribliavanju EU ... U naredna dva
tjedna presudni e popravni ispit polagati hrvatska vlada (Novi list, 23.10.2002).
Model pridruivanja realizovan je u nekoliko tekstova kao model braka (npr.

Zaruke s EU, Novi list, 16.06.2004). Ovo evocira blizak, partnerski odnos izmeu zemalja kandidata i EU; podrazumeva ne samo obaveze i odgovornosti,
ve i emocionalni nivo, i na taj nain ima konkretnije konotacije, bilo pozitivne
ili negativne, nego konvencionalizovani model pridruivanja. Drugi modeli koji
se mogu pronai u korpusu koncentriu se ili na ciljni domen (npr. model mehanizma, model raja), Evrope/EU, ili na zemlje kandidate i njihov odnos prema
ciljnom domenu (model zdravlja/bolesti).
Zakljune napomene
Analiza metaforikih modela koji se sreu u hrvatskim medijima u kontekstima
razumevanja i predstavljanja procesa evropske integracije pokazuju da tipini
modeli ukljuuju slike puta i kretanja. Tipina slika ukljuena u predstavljanje
evropskih integracionih procesa jeste slika zemlje kandidata kao putnika koji se
kree prema Evropi. U tom okviru, model puta i kretanja spajaju se sa modelom
personifikacije. Karakteristike elemenata ukljuenih u sliku opis putnika, puta
i ciljnog domena razraene su u razliitoj meri, u zavisnosti od konkretne politike situacije koja daje opti okvir tekstu. Periodi politikih potekoa pospeuju
razradu teme prepreka na metaforikom putu prema Evropi. Kada se bira odgovarajui metaforiki model, takoe je vano kakvo delovanje autor eli da njegov
tekst ima; to znai, kakav stav o odreenoj temi autor namerava da stvori.
Sekundarne korelacione metafore u metaforikim kontekstima diskursa
o evropskim pitanjima zasnovane su na zajednikim metaforikim konceptima.
Svest o njihovom postojanju ukazuje na svest o njihovom potencijalu da vre uticaj, ak i da manipuliu. Tako, ukoliko treba da se stvori pozitivan stav o evropskom procesu integracije, cilj metaforikog putovanja verovatno e biti predstavljen kao porodica. Ova slika se pre koncentrie na poloaj individualnog ljudskog
bia u politikom procesu nego na poloaj zemlje kao nadindividualne politike
ili nacionalne kategorije. Kao takva, sposobna je da izazove emocije u svim itaocima, zbog toga to svi imaju iskustvo povezano sa porodinim okruenjem. S
druge strane, model sporta u metaforikom predstavljanju Evrope komunicira sa
uim krugom italaca. Ako tekst pretenduje na to da prui objektivnu politiku
analizu zasnovanu na objektivnom rasuivanju i proraunima, poveava se mogunost da se ciljni domen predstavi kao klub.
318
DISKURS I DISKURSI
Metaforiki modeli upotrebljeni u jezikom predstavljanju evropskih integracionih procesa sadre sekundarne korelacione metafore koje nisu nerazdvojni
deo ljudskog razumevanja sveta. Opte je pitanje kakva je vanost tih sekundarnih metafora u predstavljanju politikih procesa i posledica po razumevanje politikih dogaaja u sluaju da se one izostave. Meutim, izgleda da su one veoma
vaan element u strukturi i koheziji teksta zbog toga to podseaju na primarne
metafore koje su deo ljudskog razumevanja sveta.
Ova analiza ne tei iscrpnosti. Cilj je bio da se ukratko prikae prisustvo
glavnih metaforikih modela u diskursima o Evropskoj uniji u hrvatskim medijima u korpusu iz ogranienog perioda i da se prui podstrek za dalja pitanja
i analize, kao to je ispitivanje veze izmeu odreenih metaforikih modela i
vrste medijskog teksta, kao i odnos politike orijentacije autora ili izvora teksta i
ukljuenih slika. Podruje od posebnog interesa koje tek treba da se proui ukljuuje razlike i slinosti u diskursima razliitih zemalja,5 posebno razlike i slinosti
izmeu starih, novih i potencijalnih lanica Evropske unije.
LITERATURA
Fauconnier, Gilles (1997). Mappings in Thought and Language. Cambridge :
Cambridge University Press.
Gibbs, W. Raymond (1994). The Poetics of Mind: Figurative Thought, Language,
and Understanding. New York : Cambridge University Press.
Grady, Joseph (1999). A typology of motivation for conceptual metaphor: correlation vs. re- semblance. In Metaphor in Cognitive Linguistics. (eds. R. W.
Gibbs G. J. Steen). Philadelphia : John Benjamins: 79-100.
Lakoff, George Mark Johnson (1980). Metaphors We Live By. Chicago : University of Chicago Press.
Lakoff, George Mark Johnson (1999). Philosophy in the Flesh: The Embodied
Mind and Its Challenge to Western Thought. New York : Basic Books.
5
Dobro je poznato da su isti metaforiki modeli prisutni u medijskom diskursu vie evropskih
zemalja. Postoje mnoge intertekstualne metafore, prevedene metafore ili metafore koje su direktno
inicirane diskursom stranih medija, kao to je Evropa sa/u dve brzine:
(i)
Stoga su Nijemci, zajedno s Francuzima, najavili mogunost stvaranja dviju Europa s
dvije razlilite brzine(Vjesnik, 17.12.2003).
(ii)
Prvim korakom prema novoj Europi razliitih brzina moe se smatrati Berlinska trilaterala (Slobodna Dalmacija, 25.09.2004).
Na osnovu ovog primera metafore prisutne u razliitim jezicima, Musolff (2003) pokazuje na koji
nain metaforike fraze koje dele razliiti jezici mogu postati predmet meunarodnih nesuglasica
i rasprava.
319
Lakoff, George Mark Turner (1989). More Than Cool Reason: A Field Guide to
Poetic Metaphor. Chicago : University of Chicago Press.
Musolff, Andreas (2000a). Mirror Images of Europe. Metaphors in the Public
Debate about Europe in Britain and Germany. Mnchen : Iudicum.
Musolff, Andreas (2000b). Political imagery of Europe: A house without exit
doors? Journal of Multilingual and Multicultural Development 21.3: 216229.
Musolff, Andreas (2003). Cross-language metaphors: Obstacles or pathways of
international communication? In Meaning through Language Contrast. Vol.
2. (eds. K. M. Jaszczolt K. Turner). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins: 125-139.
ari, Ljiljana (2004). Balkan identity: Changing self-images of the South Slavs.
Journal of Multilingual and Multicultural Development 25.5-6: 389-407.
Zbierska-Sawala, Anna (2004). The Conceptualisation of the European Union in
Polish Public Discourse, 20022003. Journal of Multilingual and Multicultural Development 25: 408-423.
Zinken, Jrg Elena Bolotova (2001). Der europische Raum: Metaphernmodelle im russischen und im deutschen Diskurs zur Europischen Integration.
Paper read at 36. Linguistisches Kolloquium. Ljubljana.
Ljiljana ari
METAPHORICAL MODELS IN EU DISCOURSE IN THE CROATION MEDIA
Summary
This paper seeks to reconstruct aspects of the current conceptualization and linguistic representation of issues concerning the European Union and its expansion, while exploring
the role of metaphors and mappings from the embodied image schemata found in Croatian public discourse. The data were collected from newspaper articles and other media
texts currently available online.
The analysis of the metaphorical models encountered in the Croatian media in the
understanding and representation of the processes of European integration shows that
the typical metaphorical models for representing European integration processes employ
path/movement imagery. The typical image involved in the representation of the European integration processes is the image of a candidate country as a traveler heading for
Europe. In this setting, path and movement models blend with the personification model.
320
DISKURS I DISKURSI
The characteristics of the elements included in the image the representation of the traveler, path, and goal domains are elaborated to a different extent, depending on the concrete political situation that provides the general frame for the text. Periods of political
difficulties give rise to the elaboration of the obstacles on the metaphorical path towards
Europe. When choosing a particular metaphorical setting, it is also important which impact the author intends for his text; that is, what attitude towards a particular topic the
author intends to create.
Secondary correlational metaphors in the metaphorical settings of the discourses
on European issues are based upon shared metaphorical concepts. The consciousness of
their existence suggests a consciousness of their potential to influence, and even to manipulate. Thus, if it is a positive perspective on the European integration processes that
should be created, the goal domain of the metaphorical journey will likely be represented
as a family. This image concentrates on the position of an individual human being in the
political process rather than on the position of a country as a supra-individual political
or national category. As such, it is capable of evoking emotions in all text recipients, because all of them have experience connected with the family environment. On the other
hand, a sports setting in the metaphorical representation of Europe communicates with a
narrower circle of readers. If a text pretends to give an objective political analysis based
upon objective reasoning and calculations, the possibility of representing the goal domain
as a clubhouse will increase.
The metaphorical models employed in the linguistic representation of European
integration processes entail secondary correlational metaphors that are not an inherent
part of peoples understanding of the world. A general question concerns the importance
of these secondary metaphors in the representation of the political process and the repercussions for the representation and understanding of political events if they were to be
omitted. However, they appear to be a very important element of text structure and cohesion because they recall the primary metaphors that are part of peoples understanding of
the world.
Key words: media discourse, conceptualization, European Union, metaphorical models
321
322
Nadeda Silaki
KONCEPTUALIZACIJA LEPOTE KRITIKA ANALIZA
MEDIJSKOG DISKURSA UPUENOG ENAMA
Saetak: U radu analiziramo metaforiki scenario rata i njegovu ulogu u konceptualizaciji procesa ulepavanja kod ena. Pod zajednikim okriljem teorije pojmovnih
metafora (Lakoff Johnson 1980; Semino 2008; Charteris-Black 2004) i kritike
analize diskursa (Fairclough Wodak 1997; Van Dijk 1998; 1993; 2006) ispitujemo
ideoloko delovanje metafore vieg reda ulepavanje je rat, a posebno njene podmetafore uklanjanje celulita kod ena je rat, u pokuaju da pokaemo kako ove dve
evaluativno pregrejane, maskulizirane i ideoloki obojene metafore utiu na formiranje odreenog naina miljenja, a time i na oblikovanje jednog aspekta drutvene
stvarnosti. Korpus istraivanja sastoji se iz vie desetina primera metaforikih izraza
iz semantikog domena rata preuzetih iz raznovrsnih medijskih izvora upuenim enama u periodu izmeu 2007. i 2009. godine, kojima ilustrujemo i dokazujemo tezu
da metafore rata utiu na ouvanje androcentrinog pogleda na svet i definisanje
poeljnog, jedino prihvatljivog izgleda en u patrijarhalnom drutvu.
Kljune rei: pojmovna metafora, kritika analiza diskursa, medijski diskurs, metafore rata
1. Uvod
Kognitivna lingvistika bavi se istraivanjem jezika kao instrumenta za organizovanje, preoblikovanje i prenoenje informacija, te tei ka pronalaenju objanjenja naina na koji se formira i funkcionie ljudska konceptualizacija, ta usmerava jeziku kategorizaciju spoljnog sveta, i napokon, stvaranje[m] metafora kao
odraza ljudskog iskustva u jeziku (Savi 1993: 20). Pojmovne metafore, shvaene unutar ireg konteksta kognitivne lingvistike, predstavljaju mehanizam na
osnovu kojeg jedan pojam razumemo pomou nekog drugog, iskustveno blieg
pojma. Tokom procesa razumevanja obavlja se preslikavanje strukture izvornog
domena, koji je iskustveno blii, na apstraktniji, ciljni domen, i to na sistematian
i koherentan nain (Ungerer Schmid 1996: 120-122). U skladu s postulatima
kognitivne lingvistike, metafore vie ne slue samo kao ukras stvarnosti koja
je unapred konstruisana iz retorikih razloga, ve doprinose konstruisanju i razumevanju te iste drutvene stvarnosti (Van Teeffelen 1994: 384). Najvanije,
najefikasnije i najefektnije su one metafore koje su u jezik nesvesno ugraene putem ustanovljenih konvencija i slue kao sredstvo perspektivizacije, usmeravanja
323
Nadeda Silaki: KONCEPTUALIZACIJA LEPOTE KRITIKA ANALIZA ...
panje: s jedne strane naglaavaju eljene stavove, poglede i miljenja, a s druge

ignoriu nebitne, ali i nepoeljne aspekte odreene pojave.
Pojmovni domeni i slikovne sheme, kao osnovna pojmovna orua u procesu
metaforizacije, meutim, ponekad nisu prikladni za objanjenje metafora u autentinom diskursu. Zato se u literaturi u poslednjoj deceniji istie i znaaj metaforikih scenarija, manjih ali sadrajno bogatijih i potpunijih mentalnih predstava koje
se definiu kao skup pretpostavki kompetentnih pripadnika diskursne zajednice o
tipinim aspektima situacije u izvornom domenu, npr. uesnicima i njihovim ulogama, dramatinim priama i ishodima, te o konvencionalnom vrednovanju onoga
to oni smatraju uspenim ili neuspenim, normalnim ili abnormalnim, dozvoljenim
ili zabranjenim, itd. (Musolff 2006: 28). Metaforiki scenariji vani su sa kognitivnog, emocionalnog i politikog stanovita, jer omoguuju govornicima ne samo da
izvorne koncepte primene na one ciljne, ve i da na osnovu njih izgrade narativne
okvire za konceptualizaciju i ocenu drutveno-politikih pitanja (Musolff 2006: 36),
te da ih realizuju na takav nain koji e odslikati diskursnu tradiciju karakteristinu za
svaku pojedinanu zajednicu. Izvorni domen u metaforikim scenarijima igra kljunu
ulogu, jer predstavlja platformu za vezu izmeu pojmovne strane metafora, s jedne, i
obrazaca njihove upotrebe u diskursu, s druge. (Musolff 2006: 36).
Cilj ovog rada jeste analiza metaforikog scenarija RATA u medijskom diskursu upuenom enama u savremenoj Srbiji, putem kojeg se konceptualizuje
potreba za ulepavanjem ena, imenuju glavni neprijatelji enske lepote, te
objanjavaju naini postizanja krajnjeg cilja podmlaivanje. Osnovna metafora koja je predmet analize glasi ULEPAVANJE JE RAT (Lazar 2009)1, a ona se dalje
grana na vie pojmovnih preslikavanja koji zajedno ine sadrajno veoma bogat
metaforiki scenario RATA. Analizu smo, meutim, ovde usmerili samo na jedan
aspekt ulepavanja otklanjanje celulita kod ena, koji je u medijskom diskursu
oznaen kao najvei neprijatelj enskog roda2, u pokuaju da otkrijemo kako se
kroz konceptualizaciju pokuaja i potrebe za uklanjanjem celulita, putem metafore vieg reda ULEPAVANJE JE RAT, ispoljava izrazita rodna obeleenost ove vrste
diskursa u savremenom srpskom jeziku.
Korpus istraivanja u ovom radu ine jeziki3 primeri metaforikog scenarija RATA u konceptualizaciji uklanjanja celulita, ekscerpirani iz raznovrsnih
1
Na korpusu od 114 reklamnih oglasa iz dnevne i nedeljne tampe na engleskom jeziku Lazar
(2009) iznosi kritiku multimodalnu analizu metafore ULEPAVANJE JE RAT, pokazujui kako se procesi ulepavanja kod ena pojmovno i vizuelno konceptualizuju putem izrazito rodno obeleenih
metaforikih izraza.
2
Lepota i zdravlje, 23. septembar 2009.
3
Ovde se neemo baviti vizuelnim realizacijama pojmovne metafore UKLANJANJE CELULITA JE RAT, te
emo zanemariti sve, inae u medijskom diskursu vrlo prisutne, multimodalne (verbalno-vizuelne)
metafore.
324
DISKURS I DISKURSI
medijskih izvora4: nedeljnih asopisa namenjenih enama, internetskih stranica

koje se bave pitanjima lepote i nege enskog lica i tela, enskih rubrika u dnevnim novinama, kao i nedeljnih asopisa koji nisu namenjeni iskljuivo enama,
ali uglavnom pokrivaju ensku italaku publiku, te obrauju teme koje se popularno smatraju enskim. Primeri potiu iz perioda izmeu 2007. i 2010. godine.
Teorijski pristup u ovom radu kombinuje teoriju pojmovnih metafora (Lakoff Johnson 1980; Semino 2008; Goatly 2007) sa kritikom analizom diskursa
(Fairclough Wodak 1997; Van Dijk 1998, 1993, 2006). Jezik ovde, u tradiciji
kritike analize diskursa, sagledavamo kao drutvenu praksu (Fairclough Wodak 1997), dok diskurs shvatamo kao drutveno konstitutivan u istoj meri koliko i drutveno uslovljen (Fairclough Wodak 1997: 258). Diskurs konstruie
svet iz konkretne perspektive, te je neraskidivo povezan sa kognicijom (Koller
2008: 105), poto uesnici u diskursu shvataju svet koji nas okruuje putem pojmovnih modela i shema. Zato diskurs ovde tretiramo kao drutveno-kognitivnu
praksu (Koller 2008: 105). Prednost kognitivistiko-kritikog pristupa analizi
diskursa koji koristimo u ovom radu proistie iz injenice da metafore mogu da
otkriju mnogo vie od onoga to govornici povrinski iskazuju putem jezika, te se
i skrivene strane diskursa i uesnika u njemu mogu lake dekonstruisati i kritiki
rasvetliti.
2. Metafore i ideologija
Uloga koju metafore imaju u oblikovanju ideologije, kao i uloga ideologije u
negovanju i proliferaciji metafora (Goatly 2006: 25) i metaforikih scenarija
privlai panju lingvista jo od objavljivanja kljunog dela za potonji razvoj teorije pojmovnih metafora, knjige Lejkofa i Donsona Metaphors we live by (Lakoff Johnson 1980). Ovde metafore tretiramo kao retorike, prvenstveno kao
ideoloke instrumente, gde ideologiju shvatamo, sledei sociokognitivno gledite
Van Dejka, kao osnovu drutvenih predstava zajednikih pripadnicima jedne
grupe (Van Dijk 1998: 8). Drutvene predstave, pak, definiu se kao organizovani skupovi zajednikih uverenja u drutvu (Van Dijk 1998: 46), gde metafore, imajui mo da kreiraju stvarnosti, posebice drutvene realnosti (Lakoff
Johnson 1980: 156), igraju znaajnu ulogu u oblikovanju takvih uverenja.
Metafore su retko neutralne i liene bilo kakvog vrednosnog stava. Zahvaljujui svojoj sposobnosti da nam omogue da jedan aspekt nekog pojma shvatimo
na osnovu drugog (Lakoff Johnson 1980: 10), metafore osvetljavaju pojedine,
uglavnom pozitivne i poeljne, aspekte nekog pojma, dok istovremeno prikrivaju
njegove druge, nepoeljne ili negativne aspekte. Drugim reima, kada koncept
4
Pored svakog primera bie dati podaci o nazivu medija i datumu publikovanja (ukoliko je naveden).
325
ima nekoliko aspekata (to je uobiajen sluaj) i metafore se usredsreuju na jedan

(ili, moda, dva ili tri aspekta), ostali aspekti koncepta ostae prikriveni, tj. izvan
ie interesovanja (Kvecses 2002: 80). Ovakav nain funkcionisanja metafora
omoguuje njihovim tvorcima da deluju ideoloki putem isticanja u prvi plan skupa
odreenih vrednosnih stavova. Ideologija je kognitivni fenomen, zajednika konceptualizacija pojedinih aspekata stvarnosti (Semino 2008: 90), a kombinacija
razliitih vrsta dugoronih mentalnih predstava o (pojedinim aspektima) realnosti
ini odreenu ideologiju, koja e biti zajednika za pripadnike odreenih grupacija (Semino 2008: 90). Odnos izmeu diskursa i ideologije dinamian je, jer
diskursi odraavaju odreene ideologije, ali i doprinose njihovom oblikovanju i
promeni; ideologije su rezultat diskursnih i drutvenih praksi, ali ih istovremeno
odreuju i omeavaju. (Semino 2008: 90). I u svom neutralnom i pregrejanom
smislu, ideologija predstavlja sistem uverenja i vrednosti zasnovan na skupu kognitivnih modela, tj. mentalnih predstava delom jezikih, delom nejezikih o stalnim pojavama i njihovim tumaenjima u kulturi i drutvu. (Dirven et al. 2003: 1).
Diskurs, kao jeziku pojavu, u ovom radu ispitujemo u odnosu na ideologiju, kao
prvenstveno kognitivni fenomen. Pokuaemo da istraimo delovanje ideologije
u jednoj vrsti medijskog diskursa, onog upuenog enama, dok emo se posebno
osvrnuti na kljunu ulogu metafora u konstruisanju ideolokog pogleda na svet.
3. Metaforiki scenario rata

Kako tvrdi Elena Semino (2008: 100), izvorni domen RAT ima veoma irok opseg u (angloamerikom) engleskom,5 jer se moe metaforiki primeniti na bilo
koji iskustveni domen koji podrazumeva tekoe, opasnost, trud i neizvesne ishode. Isto tako, metafore rata esto se koriste u vezi sa posebno ozbiljnim i
nereivim problemima, kao i inicijativama i strategijama koji bi trebalo da ih
ree (Semino 2008: 100). Ne treba, stoga, da iznenauje esto korienje metaforikog scenarija RATA u medijskom diskursu upuenog enama koji se bavi
enskom lepotom, jer metafore rata istiu ozbiljnost i urgentnost konkretnog
problema, kao i ulaganje truda da se takav problem rei (Semino 2008: 100). U
tom smislu, metaforiki scenario RATA predstavlja veoma pogodan ciljni domen u
procesu konceptualizacije ulepavanja kod ena, jer se ideologija diskursa upuenog enama (prvenstveno diskursa enskih asopisa), zasniva na neprestanom
ubeivanju ena da je neophodno dostii objektivno nedostine i banalno definisane standarde fizike lepote koji se nude u obliku retuiranih i optiki distorziranih fotografija manekenki, saveta o nezi lica i tela, te konstantnoj pojavi novih
proizvoda namenjenih ulepavanju.
5
O metaforama RATA u javnom diskursu Srbije v. Silaki et al. (2009). O rodnoj obeleenosti metafora RATA v. i Silaki Radi-Bojani (2009).
326
DISKURS I DISKURSI
Poto metafore omoguavaju razumevanje nekog apstraktnog, neopipljivog i tee razumljivog ciljnog domena (u naem sluaju, uklanjanja celulita) na
osnovu drugog, konkretnog, opipljivog i optepoznatog pojma (rata), neminovno
je da pojedini aspekti ciljnog domena preuzmu svojstva onog izvornog. Ukoliko se
istovetan proces metaforizacije primenjuje u iroko dostupnom diskursu kakav je
medijski, tada mediji, putem ponavljanja jednih istih metafora, utiu na formiranje
odreenog pogleda na svet i ideoloko uobliavanje vrednosnih sudova o pojedinim pojavama. U narednom odeljku podrobno emo se baviti metaforikim scenarijem RATA6 u pokuaju da ukaemo na rodnu prirodu i funkcionisanje metafore
UKLANJANJE CELULITA JE RAT, te da primerima iz autentinog diskursa ilustrujemo
kako se domen RATA, tipino muki domen iskustva i sutinski test muevnosti (Koller 2003: 9), preslikava na domen ulepavanja, tradicionalno shvaen kao enski
iskustveni domen.
4. Smrtni neprijatelj ena

U metaforikom scenariju RATA, celulit se doivljava i poima kao opasan i, ukoliko se ne uloi veliki trud, skoro nesavladiv neprijatelj, protivnika strana en
u ratu, kome je neophodno objaviti rat i oruanom borbom i svim raspoloivim
sredstvima pobediti. Naveemo nekoliko primera iz korpusa:7
(1) Zdravom hranom objavite rat celulitu8 (Graanski list, 30. april 2008.)
(2) Ne preputajte se. Objavite mu rat! Napadnite ga spolja, ali i iznutra! (Blic
ena, 8. jun 2009.)
(3) Objavljujem rat celulitu do potpune predaje (Blic ena, 4. avg. 2009.)
(4) Krenimo u rat protiv celulita (Zdravi & lepi, 13. jun 2009.)
Metaforiki scenario RATA mogue je ralaniti u nekoliko podmetafora koje

oblikuju nain konceptualizacije uklanjanja celulita. U ontolokoj podmetafori
CELULIT JE NEPRIJATELJ dolazi do antropomorfizacije celulita, te se on doivljava
kao ivo bie koje poseduje svojstva ljudi, te se kroz proces personifikacije poima
kao neprijatelj ena. Ovakve ontoloke metafore, kako kau Lejkof i Donson
6
U korpusu su uoljivi i primeri drugih metaforikih scenarija u konceptualizaciji uklanjanja celulita, npr. metafora SPORTA kao jo jedne kompetitivne aktivnosti i izrazito mukog domena iskustva,
kao u sledeem primeru: Nadmudrite celulit! Mislite da je nemogue? Okruite se ovim drutvom
i konano ete povesti sa 1:0 protiv celulita. (Cosmopolitan, http://www.cosmopolitan-scg.com/
stil-i-lepota/preporucujemo/1954-Nadmudrite-celulit.html)
7
Postupak identifikacije metaforikih izraza sproveden je na osnovu unekoliko skraene i potrebama ovog rada prilagoene metode identifikacije metafora (v. Pragglejaz Group 2007; Semino
2008), koja otklanja svaku sumnju u tanost poetne intuicije i utiska istraivaa u pogledu toga da
li je neka re upotrebljena u kontekstu doslovno ili metaforiki.
8
Nadalje, metaforiki izrazi u primerima iz korpusa u kurzivu.
327
(Lakoff Johnson 1980: 26), neophodne su da bismo racionalno doivljavali svoja iskustva, ali u diskursu koji ovde analiziramo ne igraju iskljuivo takvu ulogu.
Naveemo nekoliko primera iz korpusa:
(5) Veina dama sloie se da je celulit najvei neprijatelj enskog roda, moda
vei od bora (bar moemo da ih kamufliramo minkom!). (Lepota i zdravlje, 23.
sept. 2009.)
(6) Ali, nisu kilogrami jedini problem koji mui pevaicu, ve i nataloeni celulit,
koji joj je napao obe butkice i preti da joj postane neprijatelj broj jedan. (Kurir,
14. jun 2008.)
(7) Celulit neprijatelj kroz sva godinja doba (Stil, 27. april 2009.)
(8) Kako biste opisali najeeg neprijatelja enskog tela? Slobodno se moe rei
da je celulit salo koje opseda nae telo, bez obzira na to kakvoj se dijeti izlaemo.
(Stil, 27. april 2009.)
(9) Ukoliko nemate toliko problema sa vikom kilograma, onda je va glavni neprijatelj celulit. (Blic, 5. juli 2008.)
(10) Celulit je va najgori neprijatelj, a prijatelji su vam sirovo voe i povre: oni
e vam pomoi da se reite jastuia s bokova i stranjice! (Story, 1. okt. 2009.)
(11) Ne moe se protiv trenda civilizacije, on jasno i glasno tvrdi da je celulit
neprijatelj koga valja pobediti, eliminisati, ubiti i unititi. (Story, 1. okt. 2009.)
Celulit konceptualizovan kao neprijatelj napada, preti, opseda ene. Glavna teza koja se implicitno provlai kroz proces neprijateljizacije9 (Lazar 2009:
213) celulita, jeziki realizovana putem raznovrsnih metaforikih izraza, glasi da
je neophodno preduzeti odgovarajuu (vojnu) akciju protiv bilo ega to dovodi
u pitanje postizanje savreno lepog tela (Lazar 2009: 213). itav arsenal metaforikih izraza preuzet iz militaristiki obojenog semantikog polja rata (npr.
glavni, najvei, najei neprijatelj, neprijatelj broj 1, koji opseda ensko telo i
koga valja pobediti, eliminisati, ubiti i unititi, itd.) ukazuje na svu neophodnost
delovanja ena u cilju postizanja kulturoloki definisane savrene, u drutvu jedino prihvatljive, lepote, jer je to trend civilizacije (prim. 11).
U metaforikom scenariju RATA ene se konceptualizuju kao rtve celulita,
to za posledicu ima stvaranje oseaja nedoraslosti i neadekvatnosti kod ena, te
hitne potrebe za preuzimanjem odgovornosti za svoj (nedovoljno dobar) fiziki
izgled i za korienjem svih raspoloivih mera kako bi se celulit, kao najgori neprijatelj enskog tela, uklonio, savladao i pobedio.10
9
Lazar u originalu koristi termin enemisation (Lazar 2009: 213).

Teror savrenog tela koji se, izmeu ostalog, i putem metafora RATA plasira u medijskom diskursu namenjenom enama odgovoran je za pojavu anoreksije i bulimije kod ena. Istraivanja
10
328
DISKURS I DISKURSI
(12) ene su te koje su primarne rtve celulita. (http://kafica.com, 29. maj 2008.)
(13) Mada celulit moe biti izbirljiv to se tie mesta javljanja, nije izbirljiv u
pogledu osobe koju napada jer ene svih oblika i mera, teine i godina mogu biti
rtve celulita. (www.studpol.rs)
(14) Rauna se da su 4/5 svih ena rtve celulita. (http://kafica.com, 29. maj
2008.)
Metaforiki izraz borba protiv celulita ukazuje na to da se ene poimaju

kao ratnice koje nemaju izbora da bi dostigle idealno definisane standarde lepote moraju da uestvuju u ratu protiv celulita u kojem su doputena sva sredstva
(prim. 20), jer je to jedan od naina da pokau kako aktivno deluju u ulozi ratnica, te da njihovo telo, osim to je poprite ratnih sukoba sa trivijalnim fizikim
manjkavostima, predstavlja i poprite borbe za drutveno priznanje i afirmaciju,
a protiv poasti modernog doba (prim. 17). Borba protiv celulita mora da bude
temeljita, uporna (prim. 21), kao gerilski rat (prim. 15), neprestana akcija (prim.
15), za koju nikad nije kasno (prim. 23). Naveemo nekoliko primera metaforikih izraza koji u metaforikom scenariju RATA belee izrazitu uestalost:
(15) Borba protiv celulita je kao gerilski rat. Neprestana akcija! (www.ana.rs
Prvi i najvei enski forum, 7. jan. 2010.)
(16) Voda je napitak broj jedan u borbi protiv celulita. (http://serbianforum.org/
klub-za-zene/43939-pomocu-prirodnih-napitaka-resite-se-celulita.html, 28. nov.
2009.)
(17) U borbi protiv poasti modernog doba, koja pogaa celokupnu ensku populaciju, bez obzira na kilograme i godine, postoji zaista mnogo preparata, a ako
bolje pogledate one najskuplje anticelulit kreme, otkriete da im je gotovo svima
zajedniki jedan sastojak kofein. (www.nadlanu.com, 7. sept. 2009.)
(18) injenica da se s celulitom bore i neke od najpoznatijih i najlepih ena na
svetu, moda e vas bar malo uteiti. (Graanski list, 30. april 2008.)
(19) Riz Vinterspun je posle drugog poroaja odustala od borbe protiv celulita.
(Blic ena, 11. avg. 2009.)
(20) U borbi sa celulitom doputena su sva sredstva, a ono to je najvanije za pobedu, osim uporne spoljanje nege, jeste i pametno delovanje iznutra zdravom i uravnoteenom ishranom, fizikom aktivnou, a esto i masaom. (Blic, 10. maj 2009.)
pokazuju da je razlika u teini izmeu prosene ene i tipine manekenke prikazane u reklamnim
oglasima nekada iznosila 8 posto, a da je 1995. godine iznosila mnogo vie, 23 posto (Jacobson/
Mazur 1995: 4). Istraivanja novijeg datuma govore da svaka peta ena u SAD pati od poremeaja
ishrane (v. http://weighingthefacts.blogspot.com/2008/03/eating-disorder-statistics.html).
329

(21) Stoga borba protiv celulita mora biti temeljita, uporna (upornija od njegovog
pojavljivanja). (Zdravi & lepi, 13. jun 2009.)
(22) Kako se zvezde bore s celulitom (Blic ena, 11. avg. 2009.)
(23) Za borbu protiv celulita i gojaznosti nikad nije kasno, no pre nego to krenete,
treba da znate da se nita ne moe postii na brzinu. (Zdravi & lepi, 13. jun 2009.)
Militaristiki argon nadalje se u metaforikom scenariju RATA razvija kroz

korienje metaforikih izraza preko kojih se, kao u stvarnom ratu, precizno definiu strategije i taktike ratovanja protiv celulita ili napada na njega kao neprijatelja. Celulit je potrebno napasti i spolja i iznutra, jer je opasan neprijatelj koji ne
bira mesto i vreme napada, te ga je neophodno, taktikim delovanjem i pravilno
osmiljenom dugoronom strategijom, nadmudriti i savladati:
(24) Ne preputajte mu se. Objavite mu rat! Napadnite ga spolja, ali i iznutra!
(Lepota i zdravlje, 6. maj 2009.)
(25) Celulit ne bira mesto i vreme napada (Lepota i zdravlje, 6. maj 2009.)
(26) Napadnite celulit sa svih strana (Blic ena, 3. avgust 2009.)
Ozbiljnost i neophodnost vojnog pohoda na celulit ogleda se u brojnim

metaforikim izrazima iz semantikog domena ratovanja:
(27) Druge strategije zasnivaju se ili na atakovanju celulita toplotom ili na masai, kojom se runo razbijaju masni depovi ispod koe. (Lepota i zdravlje, 23.
sept. 2009.)
(28) Strategij za borbu protiv celulita ima mnogo, a zasnivaju se na niskokalorinoj hrani, telesnim aktivnostima i kozmetikim tretmanima. (Graanski list, 30.
april 2008.)
(29) Nove strategije i preparati za borbu protiv celulita oslobodie vas pomorandine kore sa bokova, zadnjice i butina. (Blic ena, 20. septembar 2009.)
(30) Iako standardnog tretmana ishranom protiv celulita nema jer je svaki celulit pria za sebe, strategija napada zavisi o stepenu poremeaja... (www.b92.net/
zdravlje, 22. jul 2009.)
(31) Superseksi izgled je va cilj, ali u ovom momentu i nemogua misija. Napravite plan i pratite nae beauty strategije. Videete da nita nije nemogue. (Cosmopolitan, http://www.cosmopolitan-scg.com/stil-i-lepota/s-beauty/2427-Seksiletnji-izgled---samo-dve-nedelje.html)
(32) Taktike koje pomau Ruajte spana i oran-us. to je na telu manje masnih naslaga, manje je i celulita, pa se moe zakljuiti da pravilna ishrana igra
330
DISKURS I DISKURSI
vanu ulogu u borbi protiv enskog neprijatelja broj 1. (Viva, http://www.vivamagazin.info/208/tekst_2.html, maj 2008).
Glavno (najmonije, tajno, najbolje...) oruje u enskom ratu protiv celulita, osim upornosti (prim. 38) i odreenog naina ishrane (prim. 36 i 43), jesu
novi proizvodi na tritu namenjeni njegovom uklanjanju, koji su istovremeno
i najvaniji saveznici ena u neprestanoj borbi na dva fronta, spolja i iznutra.
(33) Ukljuuje i tretman najmonijim orujem u borbi protiv celulita koje se trenutno nalazi na tritu. (www.sheportal.net, 6. okt. 2009.)
(34) Tajno oruje protiv celulita prelepe glumice Kim Katral je pilates. (...) Takoe, bar tri puta nedeljno odlazi na anticelulit masae, koje su, po njenom miljenju,
najbolje oruje protiv rune pomorandine kore. (Blic ena, 11. avg. 2009.)
(35) Oruje za spoljanji napad na celulit su krema ili gel koji se nanose na kritine delove, a za napad iznutra najbolji su saveznici tekui suplementi ili pak oni u
obliku tableta. Jedna od trenutno najdelotvornijih strategija za uklanjanje masnih
naslaga i celulita bazira se na istovremenom delovanju na dva fronta kako bi se
postigla temeljita drenaa i ienje organizma, podstakli cirkulacija i metabolizam, smanjila oteenost tkiva i stanjila figura. ((www.zenskisvet.com, 9. jun 2007.)
(36) Lenici i bademi su hrana za mozak i mono oruje u borbi protiv celulita.
(Politika, 8. maj 2009.)
(37) Da bi se reile celulita, ene pribegavaju razliitim metodama. Borba s njim
nikad ne prestaje, a krajnji ishod zavisi od discipline i upornosti. Zato je doputeno korienje svih raspoloivih sredstava. Tako se, osim raznih krema i masaa
kojima se na celulit deluje spolja, esto zaboravlja da na njega mora da se deluje i
iznutra, a najbolji saveznik je ishrana. (Politika, 8. maj 2009.)
(38) Upornost je najjae oruje u borbi protiv celulita (www.zenskisvet.com, 9.
jun 2007.)
(39) okolada postaje saveznik u borbi protiv celulita (Blic ena, 11. avg. 2009.)
(40) A osim to se dokazala kao sjajan saveznik u borbi protiv celulita, kafa ima
blagotvorno dejstvo i na tvoju kosu, kojoj vraa elastinost i blistav sjaj. (www.
zenskikafe.com, 6. okt. 2009.)
(41) Saveznik kojeg svakako ne smemo da zaboravimo jeste voda, jer pospeuje
razmenu materija, pa je zasluna za ienje organizma i dobar rad sistema za
varenje. (Blic, 10. maj 2009.)
(42) Odavno je poznato da je vitamin C neophodan za zdravlje svakog organizma,
a odlian je saveznik i u borbi protiv celulita. (Politika, 8. maj 2009)
(43) Svoj doprinos u borbi s celulitom dae i rotkvice, pogotovo bele, koje pomau u
uklanjanju vika masnoa i efikasno smanjuju celulit. (Graanski list, 30. april 2008.)
331
U sprezi sa enskom disciplinom i upornou te ivotom obeleenim svakodnevnim odricanjem od pojedinih namirnica tetnih po lepotu koe, saveznici u vidu udotvornih preparata i krema ubijaju celulit, a ene se nadaju da e
u tom, kao u kakvom stvarnom ratu, izai kao pobednice:
(44) Ako mislite da ete ga ubiti nekom dijetom, varate se. (Lisa, 7. maj 2008.)
(45) Inae, ula sam da Clarins krema ubija celulit, ali kota 3500 dinara. (www.
farmaceuti.com, 22. feb. 2008.)
(46) udotvorna anticelulitna krema Adonia Leg Tone, koja navodno u samo devet minuta ubija 47 posto celulita... (www.ana.rs, 17. mart 2009.)
(47) I to je najvanije, elite li zaista izboriti pobedu, nikad ne recite da nemate
vremena... (Zdravi & lepi, 13. jun 2009.)
(48) Pobedite celulit u nekoliko koraka (Blic, 18. okt. 2009.)
(49) Pobedite pomorandinu koru pomou adekvatnih tretmana, preparata i pravilnom ishranom. (Lepota i zdravlje, 23. sept. 2009.)
(50) Pobedila sam celulit u predelu zadnjice i butina (www.dijeta.net, 3. oktobar
2008.)
(51) Namirnice koje bi, ako eli da iz ove bitke izae kao pobednica, trebalo pod
obavezno da izbegava ... (www.zenskikafe.com, 10. dec. 2009.)
Celulit se doivljava kao nepremostiva prepreka normalnom ivotu, kao

zakleti neprijatelj protiv koga su dozvoljena sva enama raspoloiva oruja.
Oruja su najee kozmetika sredstva ili ona operativna, roba koja se mora
prodati radi opstanka proizvoaa na tritu. enama se preti da nikad ne smeju
rei da nemaju vremena za borbu protiv celulita ukoliko ele u tom ratu da izau
kao pobednice. Konceptualizacija iskljuivo estetskog problema putem vojne
akcije slui da ukae na svu ozbiljnost situacije i krajnje vreme za poetak
dejstvovanja na frontu. Strah koji ene oseaju da nee biti dovoljno voljene
niti dorasle ivotnim izazovima ukoliko se ne ree estetskih manjkavosti to je
barem jednim delom i posledica upornog korienja metafora RATA u konceptualizaciji uklanjanja celulita, omoguava proizvoaima kozmetikih sredstava da
u nadiruoj potroakoj kulturi kakva je ona u tranzicionoj Srbiji izau kao jedini
pobednici u ratu protiv celulita ije je poprite ensko telo koje treba prepraviti
i prekrojiti u skladu sa unapred nametnutim standardima enske lepote.
Izborom metaforikog scenarija RATA za konceptualizaciju uklanjanja celulita, te semantikog polja izrazito militaristikog karaktera, medijski diskurs
upuen enama poruuje da je postizanje savrenog tela slino ratnom pohodu na
neprijatelja. Domen rata (kao, uostalom, ni jo jedan kompetitivni domen, domen
sporta), ne predstavlja deo sveukupnog korpusa iskustva ena, ve prvenstveno
332
DISKURS I DISKURSI
mukaraca. Sudei po porukama tvoraca ovakvog diskursa, neophodno je da ene

usvoje muki pogled na svet kad je u pitanju lepota to je jo jedan dokaz da
se metafore esto koriste u vrednosne svrhe, to ih ini delom ideologije tekstova (Charteris-Black 2004: 28). Stoga se izbor metaforikog scenarija RATA
prvenstveno moe smatrati jednom od diskurzivnih strategija za odravanje nejednakosti (Van Dijk 1993: 250), a metafore rata u medijskom diskursu upuenom enama tipinim primerom ideolokih metafora (Velasco-Sacristn 2009).
5. Zakljuak
Naa analiza metaforikog scenarija RATA u konceptualizaciji pokuaja uklanjanja
celulita kod ena ukazuje na barem dva pravca njegovog ideolokog delovanja.
Lejkof i Donson (Lakoff Johnson 1980: 156) tvrde da metafore nisu samo puki
odraz stvarnosti ve da mogu i da kreiraju stvarnosti, posebice one drutvene, te
tako mogu funkcionisati kao smernica za budue postupke koji e se uklapati
u preovlaujue metafore. Ako se proces ulepavanja kod ena konceptualizuje
kao rat, a trivijalne pojave poput celulita kao borba u kojoj se ne biraju sredstva za
ostvarenje krajnjeg cilja, tada se moe rei da celulit, paragon marketinga, predstavlja ono to kapitalizam zaista prua oveanstvu industriju vrednu milijarde
dolara, koja proizvodi lekove za bolest koja ne postoji (Lyons 2000: 5). Nadalje, kroz upotrebu militaristikih metafora iz izvornog domena RAT, tvorci ovakvih
retorikih i ideolokih metafora formiraju i uvruju androcentrini pogled na
svet, ukljuujui i definisanje prikladnog ponaanja i poeljnih svojstava en
(Sunderland Litosseliti 2002:21, citirano u Velasco-Sacristn Fuertes-Olivera
2006: 1983). Ovakva upadljiva maskuliziranost medijskog diskursa namenjenog
enama ukazuje na izrazitu rodnu obeleenost konceptualizacije pojedinih, tradicionalno shvaenih enskih polja interesovanja. Metaforiki scenario RATA u javnom
diskursu funkcionie kao moan i snaan deo sveukupnog ideolokog aparata za
konstrukciju i reprodukciju rodnog identiteta, na osnovu kojeg se ene pozicioniraju u drutvu. itanje ovako intoniranog medijskog diskursa upuenog enama koji
govori o uklanjanju celulita mogue je nazvati dominantnim ili hegemonskim (Hall
1980). itateljke dele kd teksta i prihvataju i reprodukuju preferirano itanje (...)
na takav nain da taj kd deluje prirodno i transparentno (Hall 1980: 136-138).
Svesnim nametanjem metafora RATA, a onda, kao posledica njihovog stalnog ponavljanja, i prihvatanjem takvog kognitivnog okvira i od strane samih ena, tvorci
medijskog diskursa zatvaraju ene u muki domen iskustva (ratovanje), formirajui
tako odreeni nain miljenja o nedostacima enskog tela. Ukoliko manipulaciju,
kao jedan od kljunih pojmova u kritikoj analizi diskursa, shvatimo kao komunikativnu i interaktivnu aktivnost u kojoj manipulator vri kontrolu kad drugim ljudima, obino protiv njihove volje ili interesa (Van Dijk 2006: 360), onda se moe
333
zakljuiti da medijski diskurs upuen enama, manipuliui kognitivnim okvirom

RATA, svesno izlae ensko telo rigidnom patrijarhalno-maskulinistikom pogledu.
irok leksiki dijapazon metaforikih izraza iz semantikog domena ratovanja ukazuje na militarizaciju medijskog diskursa koji se bavi tematikom enskog ulepavanja, kao i na to da, u skladu sa konstitutivistikim shvatanjem metafora, one mogu
kreirati, menjati ili oblikovati stvarnost u kojoj ivimo. U tom smislu, neophodno
je da ene postanu svesne neprikladnog kognitivnog okvira za konceptualizaciju
trivijalne tematike ulepavanja putem izvornog domena RAT, to bi uslovilo njegovu
promenu i smanjilo ideologizovanost medijskog diskursa u savremenoj Srbiji.
LITERATURA
Charteris-Black, Jonathan (2004). Corpus Approaches to Critical Metaphor
Analysis. Basingstoke and New York : Palgrave Macmillan.
Dirven, Ren Roslyn M. Frank Martin Ptz (2003). Introduction: Categories, cognitive models and ideologies. In Cognitive Models in Language and
Thought (eds. R. Dirven, R. M. Frank, M. Ptz). Berlin : Mouton de Gruyter:
1-24.
Fairclough, Norman Ruth Wodak (1997). Critical discourse analysis. In Introduction to discourse studies (ed. T. van Dijk). Thousand Oaks and New Delhi
: Sage: 258-284.
Goatly, Andrew (2006). Ideology and metaphor. English Today 87, 22 (3): 25-39.
Goatly, Andrew (2007). Washing the Brain Metaphor and Hidden Ideology.
Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.
Hall, Stuart (1980). Encoding/decoding. In Culture, Media, Language: Working
Papers in Cultural Studies 1972-79. (eds. S. Hall et al). London : Hutchinson:
128-138.
Jacobson, F. Michael Laurie Ann Mazur (1995). Sexism and sexuality in advertising. In Marketing madness: A survival guide for a consumer society (eds.
M. F. Jacobson, L. A. Mazur). Boulder, CO : Westview Press: 74-87.
Koller, Veronika (2003). Metaphor Clusters In Business Media Discourse: A Social Cognition Approach. Ph.D. thesis. http://www.wu-wien.ac.at/inst/english/koller_diss.pdf.
Koller, Veronika (2008). Brothers in arms: Contradictory metaphors in contemporary marketing discourse. In: Confronting metaphor in use an applied
linguistic approach (eds. M. S. Yanotto, L. Cameron, M. C. Cavalcanti). Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins: 101-125.
Kvecses, Zoltn (2002). Metaphor. A practical introduction. Oxford : Oxford
University Press.
334
DISKURS I DISKURSI
Lakoff, George Mark Johnson (1980). Metaphors We Live By. Chicago : University of Chicago Press.
Lazar, M. Michelle (2009). Women and the body politics: a critical multimodal analysis of metaphor in advertising. In Politics, Gender and Conceptual
Metaphors (ed. K. Ahrens). Basingstoke/New York : Palgrave Macmillan:
209-234.
Lyons, Catherine (2000). Marxism and cellulite a consumers guide to marketing. http://www.redbannermagazine.com/Cellulite.pdf.
Musolff, Andreas (2006). Metaphor scenarios in public discourse. Metaphor and
Symbol 21 (1): 2338.
Pragglejaz Group (2007). MIP: A method for identifying metaphorically used
words in discourse. Metaphor and Symbol 22 (1): 139.
Savi, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu,
Filozofski fakultet.
Semino, Elena (2008). Metaphor in Discourse. Cambridge : Cambridge University Press.
Silaki, Nadeda Tatjana urovi Bojana Radi Bojani (2009). Javni diskurs
Srbije kognitivistiko-kritika studija. Beograd : Ekonomski fakultet.
Silaki, Nadeda, Bojana Radi Bojani (2009). Ratne i sportske igre. Hereticus
3-4: 114-127.
Ungerer, Friedrich Hans-Jrg Schmid (1996). An introduction to cognitive linguistics. London and New York : Longman.
Van Dijk, Teun (1993). Principles of critical discourse analysis. Discourse and
Society 4 (2): 249-283.
Van Dijk, Teun (1998). Ideology: A Multidisciplinary Approach. London: Sage.
Van Dijk, Teun (2006). Discourse and manipulation. Discourse and Society 17
(3): 359-383.
Van Teeffelen, Toine (1994). Racism and metaphor: the Palestinian-Israeli conflict in popular literature. Discourse and Society 5 (3): 381-405.
Velasco-Sacristn, Marisol (2009). Metonymic grounding of ideological metaphors: Evidence from advertising gender metaphors. Journal of Pragmatics
42 (1): 64-96.
335

Nadeda Silaki
THE CONCEPTUALISATION OF BEAUTY A CRITICAL ANALYSIS
OF MEDIA DISCOURSE AIMED AT WOMEN
Summary
In the paper we analysed the metaphorical scenario of WAR and its role in the conceptualisation of womens beautification process. Under the joint wing of Conceptual Metaphor
Theory (Lakoff/Johnson 1980; Semino 2008; Charteris-Black 2004) and Critical Discourse Analysis (Fairclough/Wodak 1997; van Dijk 1998; 1993; 2006) we examined the
ideological impact of the higher order BEAUTIFICATION IS WAR metaphor. We particularly
dealt with its sub-metaphor, ATTEMPTS TO REDUCE CELLULITE IS WAR, trying to show how
these two evaluatively and ideologically loaded, masculinised metaphors help form a
certain worldview and shape an aspect of social reality. The corpus of data, collected from
various media sources aimed predominantly at women, published in the period 20072009, consists of metaphorical expressions from the semantic field of war, which we used
to illustrate the point that WAR metaphors help maintain and reinforce the androcentric
worldview in a patriarchal society defined by mens domains of experience. We conclude
by saying that women are subtly and almost indiscernably manipulated by the inappropriate cognitive framework of WAR, imposed on them through an inappropriate conceptualisation of such trivial problems of the beautification process as removing cellulite.
Key words: conceptual metaphor, critical discourse analysis, media discourse, WAR metaphors
336
Vera Vasi
USLOV ISTINITOSTI U MEDIJSKOM DISKURSU1
Saetak: Potovanje uslova istinitosti iskaza proveravano je na primerima iz medijskog diskursa na osnovu kriterija poznavanja enciklopedijskih podataka, gramatiko-leksikih indikatora i de re / de dicto principa.
Kljune rei: diskurs, medijski diskurs, uslov istinitosti, de re / de dicto princip,
pragmatika
1. Konceptualizacija uslova istinitosti u filozofiji jezika i pragmatici

Definisanje uslova istinitosti nekog iskaza polazi od pretpostavke da je sam koncept istine dovoljno utvren, to je u osnovi cirkularni i istovremeno tautoloki
tip definisanja.2 Uslov istinitosti p je q ako i samo ako p je q3 proveravan je
u filozofiji jezika i u pragmatici i na primerima koji bi se sa stanovita analize
diskursa mogli smatrati netipinim, pa ak i bizarnim, budui da je za njihovu
interpretaciju potrebno znati injenice a ne znaenje iskaza u celini ili njegovih
konstituenata. Naime, iskazi tipa Kralj Francuske je elav (The King of France is
bald),4 ni ne formuliu se kao tvrdnja ako se na osnovu enciklopedijskog znanja
moe porei preuspozicija postoji kralj Francuske.5 Prema Raselu razlika izmeu
primera Kralj Francuske je elav i Kralj Engleske je elav pokazuje se u tome to prvi
ne denotira nita, iako to svojom formom moe, dok drugi denotira odreenog
1
Ovaj rad je deo istraivanja organizovanog u okviru projekta Standardni srpski jezik: sintaksika,
semantika i pragmatika istraivanja (148010) Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine
Republike Srbije.
2
O definisanju istine up. Stanford Encyclopedia of Philosophy http://plato.stanford.edu/
3
Bikondicionalni odnos ako i samo ako oznaava se simbolom ; u literaturi na engleskom jeziku
uobiajena je skraenica iff.
4
Primer je iz Raselove studije o oznaavanju (On Denoting); tekst je prvi put objavljen 1905. u
asopisu Mind, a pretampan u zbirci njegovih eseja Logic and Knowledge (1966); prevod na srpskohrvatski objavljen je 1979. godine.
5
Bah (Bach 1983) u lanku pod naslovom Russell was rigth (Almost) obrazlae osnovne principe Raselove teorije odreene deskripcije i komentarie primedbe na nju. Tri su pitanja u vezi sa
Raselovom teoriju, po njemu, koja su najvie privlaila panju: pojam presupozicije, referencijalno/atributivna distinkcija i tvrdnja da je deskripcija implicitno indeksina, od kojih je prvo za
pragmatiki pristup uslovu istinitosti najvanije. Stvar je, naime, u tome to Rasel, kako pokazuje
Bah, nije ni tvrdio ono to je kasnije najvie i kritikovano, ili, drugaije reeno, Rasel je ispitivao
znaenje subjekatsko-predikatskih izraza a ne upotrebu tih izraza.
337
Vera Vasi: USLOV ISTINITOSTI U MEDIJSKOM DISKURSU
oveka (Russell 1979: 31)6. Razlikujui primarne od sekundarnih pojava denotacionih izraza Rasel pokazuje da je iskaz Kralj Francuske je elav laan, kao to je
laan i iskaz Sadanji kralj Francuske nije elav ako znai Postoji jedan entitet koji
je sada kralj Francuske i koji nije elav, ali je istinit ako znai: La je da postoji jedan entitet koji je sad kralj Francuske i koji je elav (str. 40). Razlikujui
subjekatsko-predikatske reenice7 od iskaza P. F. Stroson (Strawson 1964: 185)
istie da se ovaj primer, posmatran na nivou reenice, moe tretirati kao istinit
ili laan, ali da na nivou iskaza on moe biti istinit samo ako kralj Francuske
postoji, poto se znaenje svakog pravog referencijalnog izraza moe smatrati
identinim sa objektom na koji se odnosi (str. 188).8
Pol Grajs (Grice 1991: 269), pozivajui se na Strosona, povodom istog
tog Raselovog primera istie da ima neeg neprirodnog, kada je obian diskurs
u pitanju, u odreivanju istinitosti iskaza koji sadri prazne deskripcije, da bi
nakon toga pokazao da se presupozicija kao i implikacija afirmativne i negirane
verzije tog iskaza razlikuju. Afirmativna verzija sadri implikaciju postoji kralj
Francuske, to je za negiranu konverzaciona implikatura te je stoga i opoziva i u
visokom stepenu neodvojiva (str. 270-271). Takva svojstva ovih iskaza upuuju,
po njemu, na to da se primeri sa egzistencijalnom presupozicijom, predstavljani
u okviru teorije odreene deskripcije, odnosno Raselovog semantikog modela,
mogu posmatrati i iz perspektive konverzacionih principa (str. 281). 9
Za diskursni pristup fenomenu uslova istinitosti odgovori na pitanja Raselove teorije odreene deskripcije o odnosu referencije i znaenja, davani iz perspektive filozofije jezika i filozofske pragmatike, meu kojima je najvei uticaj na potonje imao kritiki pristup Strosona, punu formulaciju zadobili su tek nakon Grajso6
Up. Ako kaemo kralj Engleske je elav, izgledalo bi da iskaz ne govori o sloenom znaenju
kralj Engleske ve o stvarnom oveku koga denotira ovo znaenje. Ali razmotrite sada kralj
Francuske je elav. Ovaj bi iskaz po paralelnosti trebalo isto tako da bude o denotaciji izraza kralj
Francuske. Ali izraz kralj Francuske, iako ima znaenje, u sluaju da i izraz kralj Engleske je
elav ima znaenje, svakako nema denotaciju, bar ne u nekom oevidnom smislu. Odatle bismo
pretpostavili da kralj Francuske je elav treba da bude besmislica; ali to nije besmislica, jer je
oigledno neistina (Russell 1979: 35).
7
Terminom subjektsko-predikatske reenice slui se Rasel.
8
Pol Saka (2007: 35) pokazuje da u mnogim sluajevima govornici znaju znaenje iskaza (reenice), a ne znaju da li on zadovolja uslov istinitosti, iz ega sledi da znanje o znaenju nije jednako
znanju o istinitosti iskaza, to se, po njemu, najbolje pokazuje na primerima pejorativa i stereotipa.
Proveravajui izmeu ostalih i navedeni Raselov primera, on zakljuuje da se na osnovu kognitivnog argumenta, kao ni semantikih presupozicija ne moe utvrditi njihova istinitost.
9
Up. Mira Ariel (2008: 69) Grajsovski [orijentisani] pragmatiari oslanjaju se takoe (u razliitom
stepenu) na kriterij uslova istinitosti da bi razlikovali gramatiku i izvangramatiku interpretaciju,
smatrajui da je znaenje koje zadovoljava uslov istinitosti semantiko, a koje ne zadovoljava pragmatiko.
338
DISKURS I DISKURSI
ve teorije komunikacije i ispitivanja konverzacionih implikatura, a naroito nakog

postavljanja teorije govornih inova. Vrednujui istinitost iskaza (propozicije) u
zavisnosti od ilokucione moi govornih inova i referencije, Don Ostin (1994:
61) iskaze koji su lieni referencije, nune i za istinitost i za lanost, odreuje kao
nitavne, a ne besmislene, jer su besmislene reenice negramatine, nezavrene, nejasne.10 Za razumevanje i procenjivanje uslova istinitosti iskaza u diskursu veoma
je vaan Serlov stav, izveden nakon opsene rasprave o referenciji kao govornom
inu i o predikaciji (Serl 1991); jedna od formulacija njegovog stava glasi: Ni pod
kojim uslovima iskazni in nije istovetan sa ilokutornim inom tvrenja, jer iskazni
in moe da se javi samo kao deo nekog ilokutornog ina, a nikada sam po sebi. A
izneti tvrdnju, pak znai, izvriti potpuni ilokutorni in (str. 245).11
Prema Stivenu Levinsonu (Levinson 1983: 169-177) definicija semantike
presupozicije mora biti prilagoena semantikom modelu prirodnog jezika. Da bi
se navedeni Raselov primer protumaio, treba, kako istie, napustiti pretpostavku
o bivalentnoj kondicionalnosti p je q p je q, i pretpostaviti da reenica moe
biti istinita, neistinita (lana) i niti istinita niti lana; trei tip se javlja kod reenica sa neistinitom presupozicijom. Poto je presupozicija za navedeni primer neistinita, on se ne moe odrediti s obzirom na kriterij istinitosti, odnosno on je niti
istinit niti laan, te kako takav moe biti samo izjavni, a ne i ilokucioni in kao to
je to pokazao Serl. Dvadesetak godina kasnije razmatrajui interfejs semantike i
pragmatike, Levinson (Levinson 2000: tree poglavlje), kao i Grajs, utvruje da
se istinitost iskaza provera na osnovu optih konverzacionih implikatura. Naime,
reeno moe biti shvaeno kao odnos sadraja koji zadovoljava uslov istinitosti
i propozicije, kao autput semantike interpretacije, te je stoga u domenu semantike; implicirano je ono to se zakljuuje na osnovu ukupnosti pragmatikih procesa, i stoga je u domenu komunikacije Uslov istinitosti zavisi u velikoj meri,
moda u celosti, od poznatih tipova pragmatikog zakljuivanja;... (str. 187),12 te
10
Zadovoljenje uslova istinitosti je uslov uspenosti performativa, za razliku od konstativa gde

uslov istinitosti zavisi od konteksta.
11
Povodom samog Raselovog primera Kralj Francuske je elav Serl kae: Nije vano da li za
tvrdnju Kralj Francuske je elav kaemo da je lana odnosno bespredmetna ili ta ve, dokle god
razumemo na kakvu greku navodi. injenica da u obinom govoru moemo oklevati da takvu tvrdnju opiemo prosto kao lanu, jeste samo simptom da neto nije u redu sa bilo kojom teorijom koja,
slino teoriji opisa, prisiljava da je uzmemo kao izravno laan iskaz. Jedan nain da tvrdnja koja se
sastoji od subjekatsko-predikatskog izraza u jednini bude lana, jeste da predikatski izraz ne bude
taan za objekat na koji se odnosi subjekatski izraz. Sasvim drugi nain jeste da nema objekata na koji
se odnosi subjekatski izraz kako bi predikatski izraz za njega bio bilo istinit bilo laan (str. 244-245).
12
Up. komentar Robin Karston (Carston 2004) povodom ovog Levinsonovog stava: znaenje
izraza ili leksike jedinice oigledno nije propozicionalno, znaenje reenice nije uvek, ako je ikad,
u potpunosti propozicionalno. Ono to se dobija je nacrt ili shema, to je, sveden ili ogranien, proces otkrivanja i ponovnog uspostavljanja propozicije koju je govornik nameravao da izrazi. To je,
339
se stoga na osnovu znaenja neistiniti iskazi intuitivno odreuju kao mogue istiniti ako A, tada B je intuitivno istinito ako i samo ako se verifikacija zakljuka
i implikature od A prenosi na verifikaciju od B (str. 205), to se najbolje pokazuje
na primerima koje odraavaju heuristiki princip kvantifikacije (Q-princip), koji
je naelno podudaran sa Grajsovom maksimom kvantiteta.
Polazei od Strosonove primedbe da sintaksika pozicija odraava presupoziciju, Den Sperber i Dirdri Vilson (Sperber Wilson 1995: 214, 215) pokazuju da
jaina presupozicija zavisi od fokusa. Sluei se Strosonovim primerom Kralj Francuske je posetio IZLOBU, pokazuju da je fokus na IZLOBU, a da je informacija postoji
kralj Francuske analitiki implicirana, i ukoliko bi se ona odbacila, iskaz ni u jednom
kontekstu ne bi mogao biti relevantan. Nasuprot tome, u primeru Izlobu je posetio
kralj FRANCUSKE, zadata, polazna informacija je izloba ima neka svojstva / izlobu je neko
posetio, i u skladu s tim su i posledice greke referencije manje dramatine neko
jeste posetio izlobu, mogue je da to nije bio kralj Francuske. U Pogovoru (263266) oni revidiraju prvi i drugi princip relevantnosti i u vezi s prvim13 zakljuuju da
kognitivno delovanje ne moe biti razdvojene od istine, jer se to kosi sa osnovnom
funkcijom samog kognitivnog sistema da isporuuje znanje, a ne lana verovanja,
bez obzira na to to za relevantnost jedne pretpostavke nije bitno da li je ona istinita
ili neisitinita samo po sebi ili se takav zakljuak moe izvesti na osnovu konteksta.14
Fon Fintel (Von Fintel 2004: 269) na poetku svog lanku pod ekspresivnim naslovom: Would you Believe it? The King of France is Back! (Presuppositions and Truth-Value Intuitions) navodi da se povodom procenjivanja istinitosti
primera Kralj Francuske je elav ljudi obino usteu i snebivaju, na to su ukazivali
i Stroson i Grajs, dok primere tipa Moj prijatelj se vozio prole nedelje sa kraljem
Francuske bez dvoumljenja odreuju lanim. Razlika izmeu prvog primera i primera kao to je sledei Matematiar koji je dokazao Goldbahovu teoremu bila je
ena tie se, prema njemu, presupozicija koje su im u osnovi. Iako su govornici
ti koji tvrde i pretpostavljaju, a sagovornici oni koji, polazei od zajednikog znanja, tvreno i pretpostavljeno otkrivaju, mogue je da za drugi primer izvedu dve
presupozicije odnosno postave dva pitanja: (1) nisam znao da je neko dokazao
Goldbahovu teoremu, (2) nisam znao da je to bila ena.15
verovatno, autput jednog zatvorenog jezikog procesora, i stoga nezavisnog od modifikacija koje su
povezane sa pristupom nejezikom kontekstu i govornikovim namerama. Ova vrsta semantike je,
po definiciji, nezavisna od komunikacije, tako da ovde nema cirkularnosti izmeu tako postavljene
semantike i pragmatike.
13
Up. Ljudska kognicija tei tome da omogui maksimalnu relevantnost (str. 260).
14
Robin Karston (Carston 2004) istie da je razlika izmeu pragmatikog proirivanja enkodiranog
znaenja i pravih konverzacionih implikatura u domenu logikih operatora, te, dalje, da implikature
nisu komponente istinitosti znaenja iskaza.
15
Test proveravanja presupozicije nazvao je Hey, wait a minute[Hej, stani malo]
340
DISKURS I DISKURSI
1.1. Diskurs kao indikator uslova istinitosti

Neispunjenje uslova istinitosti usled nepoznavanja proverljivih injenica dozvoljava da se u konkretnom diskursu iskaz odredi kao neistinit, ali jo uvek ne i
laan. Naime, osnovna razlika izmeu neistinitog netanog i neistinitog lanog
iskaza tie se znanja samog govornika o ne/istinitosti onoga o emu govori; neistinit netaan je onaj iskaz koji govornik realizuje verujui da je / moe biti
istinit (= taan), a laan onaj koji govornik s odreenom namerom formulie kao
neistinit (= netaan).16 Neistinit netaan iskaz moe biti shvaen kao laan ako po
proceni sagovornika govornik nije na odgovarajui nain proverio ono o emu
govori, i ako mu tako formulisan iskaz omoguuje da zadovolji neku potrebu ili
elju.17 Zadovoljenje uslova istinitosti u takvim primerima gradi se na osnovu odnosa gl. znati i kazati i sadraja komplementnih klauza (Grice 1989: 279). Nenegirano faktivno znati obezbeuje zadovoljenje uslova istinitosti u komplementnoj
klauzi za razliku od negiranog znati; nenegirano kazati obezbeuje zadovoljenje
uslova istinitosti na osnovu potovanja maksime kvaliteta, to se negiranjem gl.
kazati kao uslov ukida, a potovanje uslova istinitosti u komplementnoj klauzi
proverava uvoenjem novog iskaza sa faktivnim znati i novim agensom. U neistinitim lanim iskazima sa gl. kazati kri se maksima kvaliteta, a manipulie
znaenjem gl. znati.18
16
Up. komentar Milke Ivi (2005: 100) povodom determiniranja imenice informacija pridevom
laan: upotrebljena determinativna re je kompleksne semantike sadrine implicira, osim podatka netana i podatak takva, netana, data je s predumiljajem, tj. zato da prevari.
17
Konceptualna razlika izmeu rei neto neistinito (= netano) / rei neto neistinito (= lano)
direktno se izraava derivacionim statusom i morfosintaksikim obrascima da je neto istinito,
odnosno da neko istini procenjuju drugi, te se moe zakljuiti da je neaktuelni gl. istiniti deriviran
preko adverbijalne modifikatorske funkcije imen. istina; nasuprot tome radnja imenovana gl. lagati je pod kontrolom vrioca, voljna radnja, koju on izvodi s odreenim ciljem, na to ukazuju i
kategorijalna obeleja objekta (lagati + ObjAcchum + // ObjCl, o+Loc); denominal istiniti registruje
samo Rjenik JAZU (1. aktivno a) pokazivati, dokazitivati da je to istina (objekat je eljade) bez
primera s pozivanjem na Stuliev rjenik; b) uvjeravati da to istina, svjedoiti (objekat je ono o
emu se govori) s potvrdom iz 17. veka; 2. sa se pasivno (prema 1.a) sa primerima iz dva pisca iz
18. veka; istinati sa kvalifikatorom pokr. Renik SANU (govoriti istinu. Velikoj gospodi ne sme
istinati, Zmaj); nosilac tvorbene osnove za koncept (svesno, namerno) rei neto neistinito je gl.
lagati, od kojeg je prvostepeni derivat postverbal la.
18
Up. formulaciju Milke Ivi (2008: 197) o strukturiranju reeninih dopuna gl. znati: reenica
kojom se dopunjuje glagol znati ima dvojaku mogunost strukturiranja. Izbor jednog ili drugog tipa
zavisne strukture regulisan je obavetenou govornog lica o stvarima o kojima govori i njegovom
spremnou da svoju obavetenost jeziki eksplicira. Srpskohrvatski, na primer, ima u ovom sluaju na raspolaganju i izjavnu verziju dopunske reenice s veznikom da i upitnu s veznikom da li.
(...) Upotrebom izjavne verzije govorno lice signalizuje istovremeno i presupoziciju od koje polazi,
a to je istinitost podatka (...). Upitna verzija , naprotiv ne sugerira ovakvu presupoziciju. Otuda e
govorno lice upitnu verziju upotrebiti onda kad lino nema uvida u istinitost saoptenja o kojem
je re, odnosno, kada ne eli da se o tome izjasni. (...) Negirana forma istog ovog predikata ima
341
Razumevanje iskaza (i isto tako hijerarhijski strukturiranog niza iskaza,

celog narativa ili teksta) zavisi od konktretnog diskursa, u njemu se u skladu
sa znaenjem celine utvruje znaenje dela. U tom smislu moe se razumeti i
stav Majkla Glenzberga (Glanzberg 2002: 241) da je za uslov istinitosti bitan
kontekst, a ne njegova priroda per se, te da se, stoga, odgovori na pitanje nalaze
u jeziku i upotrebi jezika. Tek u diskursu ironija se razlikuje od tvrdnje, razume
upotreba stereotipa, ekspresiva, pejorativa, razreava dvoznanost i polisemija i
sl. U konkretnom diskursu jasno je ta znai nita u on nita ne zna da li ni matematiku, ni fiziku, ni biologiju ... ili ono novo i vano, ono to se od njega krije npr. da je
bolestan, u njemu postaje jasno da ne brini, nee umreti znai isto to ta ogrebotina
nije opasna, te njime neko (majka) neto (da ogrebotina nije opasna) nekome (detetu) tvrdi ili objanjava, a ne obeava, i sl.19 Obeleja diskursa ne odraavaju se,
dakle, samo na pojedine iskaze i njihovo znaenje ve i na njihovu istinitost. U
prvom primeru problematiziran je kvantifikator, u drugom se, pak, on sa propozicije prenosi na njenu implikaciju.
Razlika u usmerenosti na ono to se iskazom o neemu kazuje (de re o
stvarima) ili usmerenost na ono kako se kazuje (de dicto o reima), to se smatra
jednim od osnovnih kriterija za proveru istinitosti citiranja ili parafraziranja tueg
iskaza, pokazuje se i razume tek u diskursu (Ivi 2000; Taylor 2002). Razlikovanje de re od de dicto principa na nivou iskaza sprovodi se na osnovu njegovih sintaksikih, leksikih, prozodijskih (u pisanom tekstu vie ili manje ekvivalentnih
interpunkcijskih), pragmatikih i kontekstualnih obeleja. U diskursu, meutim,
primeri, uslovno reeno, iste perspektive su retki, de re i de dicto principi deluju
najee zdrueno ili se smenjuju u zavisnosti od fokusa (up. prim. 5).20
1.2. Gramatiko-leksiki indikatori uslova istinitosti
Kako granice izmeu poznavanja objektivnih injenica, obima i kvaliteta enciklopedijskog znanja, i znanja jezika nisu uvek izrazite, postavlja se pitanje da li je
impuls za proveravanje ispunjenosti uslova istinitosti sumnja u tanost podataka
ili gramatiko-leksika formalizacija iskaza, odnosno da li je za tumaenje narednog primera potrebno znati geografiju ili znaenje gl. tei: Novi Sad se nalazi na
levoj obali Dunava. U cilju provere uslova istinitosti mogu se uvesti sledei iskazi
koji su ovim iskazom implicirani, i koji ga stoga potkrepljuju (Levinson 2000:
takoe na raspolaganju dve verzije dopunske reenice izjavnu s (faktivno obeleenim) da i upitno
s (faktivno neobeleenim) da li.
19
Prema Glanzbergu (2002: 242) ono to je reeno odvojeno je od onoga kako je reeno, i to je,
prema njemu, osnovna razlika izmeu semantike i pragmatike.
20
Pratei promene iskaza sa propozicijom Jones is about to be granted tenure [D. e biti redovni
profesor] Tejlor (Taylor 2002) pokazuje zavisnost primene principa de re i de dicto od diskursa.
342
DISKURS I DISKURSI
15): Novi Sad se nalazi na levoj obali Dunava gledajui nizvodno leva/desna obala
reke utvruje su u odnosu na tok reke od izvora ka uu Dunav tee od severozapada
ka jugoistoku, nasuprot njemu iskaz Novi Sad se nalazi na desnoj obali Dunava ne
ispunajva uslov istnitosti jer se ne moe potkrepiti sledeem iskazima: Novi Sad
se nalazi na desnoj obali Dunava gledajui uzvodno jer leva/desna obala reke utvruje se
u odnosu na tok reke od izvora ka uu; jer Dunav tee od severozapada ka jugoistoku;
broj koraka u dokaznom postupku je naelno neogranien. Osnov za ovakvo tumaenje je, dakako, znaenje gl. tei neprekidno se kretati od izvora prema uu (o
reci, potoku) (Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika).
Najei i najizrazitiji gramatiko-leksiki indikatori istinitosti nekog iskaza su odreene deskripcije, prema Raselu, odnosno referencijalna identifikacija,
pogotovo ona pomou vlastitih imena;21 ako se, dakle, zna: X je kralj, tada se
polazi od toga da je egzistencijalna presupozicija istinita (X postoji); faktivno
znaenje predikata radujem se to si dola ( ti si dola), X je uspela da se upie na
fakultet ( X se upisala); determinacija relativnom klauzom Ta koja je naslikala ovu
sliku bila je Mara / Mara je bila ta koja je naslikala ovu sliku ( slika je naslikana); pitanja o vriocu, radnji, objektu, mestu, vremenu ili uzroku (kada je X prodao kuu?
X je prodao kuu) i sl.
Gramatiko-leksika interpertacija navedenog primera Kralj Francuske je
elav pokazuje da u dekontekstualizovanom, izolovanom iskazu aktualizacija
radnje prezentom upuuje na simultanost sa vremenom govorenja, odnosno omoguava da se i za p i za q moe tvrditi da su na snazi, to implicira (sada) postoji
kralj Francuske ( (sadanji) kralj Francuske je elav). Istinitost prve implikacije ne
pretpostavlja istinitost druge, te je mogue negirati vezu p je q, iz ega ne sledi
da p ne postoji ve samo da p nije q: kralj Francuske nije elav (sada) postoji kralj
Francuske (sadanji) kralj Francuske nije elav. Dati leksiki izbor ne dozvolajva
ne p je q ( (sada) ne postoji kralj Francuske, ali (sadanji) kralj Francuske je elav)
jer ako je ne p, tada je i ne q, budui da se imenica kralj ne moe determinirati
demonstrativnom zamenicom ili relativnom klauzom ako je glagolskim oblikom
odreena aktuelnost radnje u sadanjosti, te se stoga ne moe izvesti ne p je q sa
p kao antecedentom za relativizator r, dakle: ne postoji kralj Francuske koji je elav,
odnosno za det + p je q: ovaj kralj Francuske je elav, a takoe ni ne postoji elav
kralj Francuske, kao ni ne psg<pl ne q: ni jedan od svih kraljeva Francuske nije elav.22
Za razliku od kralja Francuske, koji uz datu vremensku aktualizaciju ne moe biti
21
Retki su primeri sa vlastitim imenima koji mogu dovesti do zabune zbog neznanja podatka o istovetnosti p i q, npr. Zornjaa je Veernjaa. Zahtev za tanom identifikacijom razreava se nekada i
eksplicitno Kasijus Klej alijas Muhamed Ali.
22
Zbog tiploke razlike izmeu engleskog i srpskog jezika (the / ) razlikuje se broj interpretativnih
koraka za navedeni primer.
343
determiniran, odnosno ukljuen u ppl, jedan koarka ili reprezentativac moe:

koarka Francuske (ni)je elav. Meutim, ova dva primera se izrazito razlikuju. Za
drugi je praktino neprihvatljivo uvoenje egzistencijalne presupozicije, odnosno
on ne implicira (ne) postoji koarka Francuske koji je elav, (ne) postoji elav koarka Francuske, ni jedan od koarkaa Francuske nije elav jednostavno stoga to se
on moe javiti samo u referencijalnom znaenju, i to u situaciji upuivanja na
konkretnog subjekta sa svojstvima koja ak ne podleu ni subjektivnoj proceni,
i to zato to je znaenjska veza izmeu imenice na poziciji subjekta i prideva na
poziciji predikativa takva da nije nuna, a kada se uspostavi, shvata se kao stalna.
Meutim, ako se na poziciji je q javi jedinica koja upuuje na svojstvo koje je
nuno ili barem oekivano, a koje se pri tom moe stepenovati, iskaz se realizuje
kao tvrdnja te se odnos sa p uspostavlja na osnovu aktualizovanog znaenja, a zadovoljenje uslova istinitosti proverava na osnovu mogunosti i potrebe uvoenja
specifikatora, npr. tvrdnja da X je nizak moe biti tana ako se odnosi na odraslu
osobu ija je visina nia od prosene, ali isto tako i ako se odnosi na koarkaa
ija je visina via od prosene, ali nia od prosene visine koarkaa, dakle X je
nizak (za koarkaa), sa impliciranim ili ekspliciranim specifikatorom u zavisnosti
od konteksta i referencijalnog domena.23
Da li e ovakve informacije sagovornici uvek prepoznati, i da li e ih, ako
ih prepoznaju, iskoristiti, i konano da li govornici oekuju da ih sagovornici na
odgovarajui nain interpretiraju pod kontrolom je konkretnih diskursa.
2. Provera uslova istinitosti na primerima iz medijskog diskursa

Potovanje uslova istinitosti odnosno objektivnost u izvetavanju temeljni je
princip medijskog diskursa tako ga vrednuju i novinarski kodeksi24 i publika.
On se, meutim, najee poistoveuje sa odsustvom subjektivnog stava novinara povodom dogaaja o kojem izvetava, sa zahtevom da se potuje pravilo za i
protiv, a ree sa tanou iskaza, to znai da se ona podrazumeva. S obzirom na
sloenost medijskog komunikacijskog modela, na broj i viestruku povezanost
uesnika u njemu, razliiti su domeni i stepeni odgovornosti za ispunjenje uslova
istinitosti. Najjednostavniji je model sa novinarem (G1N) kao prvim izvorom o
dogaaju, iji tekst obino proveravaju lektor (G2L) i urednik (G3U), i itaocem,
gledaocem, sluaocem kao primaocem poruke (P): G1N tekst1 (G2L tekst2
23
Up. Dejvidsonov komentar povodom znaenja prid. dobar to nas ograniava da oblikujemo
optu definiciju istine (Davidson 2004: 230).
24
Up. standarde u Kodeksu novinara Srbije (2006), koji obavezuje novinare, urednike i izadavae:
1. Obaveza je novinara da tano, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o dogaajima od interesa za javnost, potujui pravo javnosti da sazna istinu i drei se osnovnih standarda novinarske
profesije. 2. Pravo je medija da imaju razliite ureivake koncepte, ali je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku izmeu injenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagaanja.
344
DISKURS I DISKURSI
G3U tekst3) P. Novinar, meutim, najee nije prvi izvor (I) informacije,
a esto ni neposredni uesnik u dogaaju; izvori informacija mogu biti kolektivno odgovorni (agencije, institucije i organizacije), uesnici u dogaaju i svedoci
dogaaja. U takvom komunikacijskom modelu odgovornost za ispunjenje uslova
istinitosti prenosi se sa jednog uesnika na drugog, s obavezom proveravanja i
ispravljanja iskaza odnosno podataka prethodnog izvora: I1 tekst I2,3...n
tekst G1N tekst1 G2L tekst2 G3U tekst3 P; razlika izmeu ova
dva modela svodi se najee na ne/eksplicitno navoenje izvora podataka (I1
I2,3...n ).25 Ako bi uslov istinitosti prekrila grupa I1...n, a takav iskaz prihvatila grupa
G1N, G2L i G3U, tada bi i ona bila odgovorna jer podatak nije proverila i nakon toga
ispravila ili odbacila.
2.1. Izbor podataka i uslov istinitosti
U narednim primerima mogue je pretpostaviti da je neispunjenje uslova istinitosti posledica neznanja (novinar ne zna da je ne p), greke poinjene u cilju postizanje loe shvaene ekspresivnosti ili/i senzacionalnosti (skraujui tu iskaz
novinar je promenio odnos p je q) ili, pak, manipulacije (uspostavljanjem odnosa
p je q novinar je hteo da izazove odreenu reakciju italaca):
(1) Manastir Kaona iz 14. veka, posveen arhangelu Mihailu, a ZADUBINA SESTRE
MILOA OBILIA, bio je meta pljakaa jo dva puta. (Blic, 4. 11. 2009)26
(2) SPOMENIK PRVOJ SRPSKOJ KRALJICI27
Provera uslova istinitosti iskaza Manastir Kaona je zadubina sestre Miloa Obilia
izvodi se u nekoliko koraka: tvrdnja (1) p je q (manastir je zadubina) podrazumeva
postojanje p (manastir); tvrdnja (2) p je q (zadubina je sestre) podrazumeva postojanje q (sestre); tvrdnja (3) p je q (sestra je Miloa Obilia) podrazumeva postojanje
q (Milo Obili), iz ega sledi da istinitost tvrdnje (3) omoguava, ali ne obezbeuje istinitost tvrdnje (2), istinitost tvrdnje (2) omoguava, ali ne obezbeuje
istinitost tvrdnje (1), dakle, ukoliko tvrdnja (3) nije istinita tada nije istinita ni
tvrdnja (2), a poto je ona neistinita, neistinita je i tvrdnja (1);28 u ovom iskazu
25
GN govornik novinar, GU govornik urednik, GL govornik lektor, I izvor informacije

Primer je iz lanka Ukrali novac i kasu od 70 kilograma (Blic, 4. XI 2009); u lanku Monasi
jurili lopove, objavljenom u Glasu javnosti istog dana datog podatka nema. Na veb-stranici manastira Kaone navedeno je predanje o nastanku manastira (Narodno predanje kae da je ova svetinja
zadubina Ikonije, sestre Miloa Oblia....).
27
http://www.vesti.rs/Vesti/Spomenik-prvoj-srpskoj-kraljici.html
http://www.mondo.rs/s167537/Srbija/Spomenik_prvoj_srpskoj_kraljici.html
Primeri su preuzimani bez ikakvih pravopisnih i grafikih izmena, osim u sluaju isticanja dela
primera verzalom.
28
Up. Grajsov komentar povodom primera Kralj Francuske je elav: Ako nije istina da postoji
26
345
jedino je sigurno tano da manastir Kaona postoji; za jedinicu na poziciji q u

tvrdnji (3) ne postoje istorijski podaci na osnovu kojih bi se moglo tvrditi da je q
u tvrdnji (2) istinito. Istinitost iskaza mogla je biti relativizirana imperceptivnim
izrazom po narodnom predanju, kako se veruje i sl., ili determinacijom jedinice
q u tvrdnji (3).
Mogue je da je u navedenom primeru uslov istinitosti preken u iskazu
jednog od izvora podataka, ali isto tako i da je on datu tvrdnja relativizirao, a da
je novinar u cilju postizanja vieg stepena ekonominosti iskaza, koja se pojednostavljeno svodi na smanjenje broja rei, relativizator izostavio. Mogue je i
to da je uslov istinitosti prekrio novinar u cilju delovanja na stavove primalaca poruke. Naime, u sledu podataka koji treba ne samo da obaveste itaoce ta
se desilo ve i da izazovu i njihovu afektivnu reakciju ovaj je upotrebljen kao
poslednji i najvaniji argument: podatak o krai novca, koji izaziva negativnu
reakciju italaca prema poiniocu, proiruje se podatkom o manastiru kao mestu
koje je pokradeno, to izaziva novu negativnu reakciju zbog ugroavanja verskog
objekta, u ovom sluaju ne i ire poznatog, a budui da je on zadubina sestre
nikoga drugog do Miloa Obilia i reakciju zbog, istina posrednog, ugroavanja
nacionalnog heroja. Ova interpretacija, utemeljena u kritikom pristupu diskursu,
mogla bi se osporavati, a dati iskaz ak i pravdati uslovima rada novinara, zahtevom da lanak bude napisan brzo i da bude to krai. Ali i nakon toga ostaje
pitanje zato je taj podatak uopte naveden.
Provera uslova istinitosti u drugom primeru znatno je jednostavnija, budui da se on svodi na p nije q, to se, ako se ve pre nije znalo, moglo lako proveriti u elektronski dostupnim bazama podataka.29 Nain na koji je pravilo uslova
istinitosti prekreno u navedenom naslovu vesti ne razlikuje se od formulacije u
drugom novinskom tekstu Predsednica Skuptine Slavica uki Dejanovi je otkrila
spomenik prvoj srpskoj kraljici Dragi Obrenovi, koja je bila roena u tom mestu.30 Na
osnovu interpunkcije, koja u novinskim tekstovima nije uvek siguran pokazatelj
smeranog znaenja, relativna klauza je nerestriktivna te se iskljuuje implikacija
u tom mestu je roena i neka druga srpska kraljica. S obzirom na to da se u tekstovima
o ovom dogaaju vie ili manje dosledno navode rei uesnika mogue je da je
najmanje jedan kralj Francuske, tada je besmisleno da je ko god da je kralj Francuske elav (da nita
nije kralj Francuske i nije elav) (Grice 1991: 274).
29
Proveravanje injenine osnove ovog primera ima iskljuivo metodoloki znaaj; moglo se. npr.
poi od toga da je prvi krunisani srpski kralj bio je Stefan Prvovenani, to i sam determinator
uz ime pokazuje, a da je njegova ena Ana Dandolo stoga i bila prva srpska kraljica. Na osnovu
elektronskih izvora moe se saznati da je prva ena kralja Milutina bila erka nepoznatog srpskog
vlastelina ime se iskljuuje da se prva srpska kraljica tumai kao prva kraljica Srpkinja, ime bi
bila izmenjena oekivana relacija izmeu prideva i imenice.
30
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=23&nav_id=426410
346
DISKURS I DISKURSI
formulacija tipa prvi spomenik jednoj srpskoj kraljici izmenjena u cilju skraivanja,
a time i podizanja ekspresivnosti iskaza odnosno naslova.
Povodom krenja maksime kvaliteta u navednim primerima moe se postaviti pitanje: zato kae da p je q, ako ne zna da li je tano p je q, odnosno,
sluei se uvenim Raselovim primerom, zato kae da je kralj Francuske elav,
ako ne zna da li postoji kralj Francuske.
Kako e istinitost iskaza u medijskom diskursu oceniti primaoci poruke ne
zavisi samo od odnosa p je q niti intencije poiljalaca, ve i od njihovog znanja,
obrazovanja, godina, iskustva u primanju i razumevanju medijske poruke i stavova, ali i od trenutnog raspoloenja. Mogue je, naime, da neki od njih ne znaju
da je uslov istinitosti preken jer ne znaju date podatke, da e ih neki, imajui
polovino ili veoma slabo znanje o temi, prihvatiti kao istinite, tane ili barem
prihvatljive i neupitne, rukovodei se geslom Ja imam neku predstavu o tome
ta ti misli, ali ne ba jasnu (Saka 2007: 44), neki e ih tretirati kao neistinite
netane, ali ne i lane, kao greku ili omaku, neki e prvi primer razumeti tako
kao da glasi po narodnom predanju manastir je zadubina sestre Miloa Obilia, a nemali broj ih uopte, verovatno, nee ni primetiti. Meutim, uvek e se nai i neko
ko e takve iskaze sa konsternacijom odbiti i iskoristiti kao potvrdu nemarnosti
i neodgovornosti medija prema informacijama koje prosleuju te e mu upravo
oni posluiti da problamitizira uslov istinitosti u onim primerima ija mu provera
nije dostupna.31
2.2. Gramatiko-leksika provera uslova istinitosti
Potovanje maksime naina ili jasnosti moe direktno uticati na potovanje maksime kvaliteta. U medijskom diskursu, kao i u svakom drugom uostalom, pored
primera u kojima se krenje uslova istinitosti iskaza moe kvalifikovati kao neznanje, greka ili omaka, javljaju se i primeri u kojima je zadovoljenje uslova
istinitosti problematino upravo zbog upotrebljenih gramatikih oblika ili rei
u neodgovarajuem znaenju. Ako takvi primeri uopte pobude panju italaca,
tada se obino vrednuju sa stanovita standardnojezike norme, a ne i prikladnosti date forme nameravanom znaenju, to otvara pitanja o odnosu forme i znaenja i nainima njihove interpretacije u diskursu. U primeru (3) tana identifikacija
datog denotata imenicom koja podlee obaveznoj eksplicitnoj, a samo pod odreenim semantikim uslovima implicitnoj, determinaciji ne pokazuju se u datom
kontekstu, najverovatnije, nimalo problematinom. Takvi primeri upuuje na to
da u diskursno podesnim uslovima odgovarajua semantizacija, te ostvarenje
uslova istinitosti nisu ugroeni, iako su pravila njihove formalizacije prekrena.
31
Moe se pretpostaviti da odreene grupe primalaca poruke u takvim situacijama postavljaju

pitanja poput ovog: ta znaju ako ovo ne znaju?
347
Meu vestima o turniru u Vimbldonu (2010) gotovo u svim elektronski

dostupnim domaim medijskim izvorima bila je i jedna o susretu Jelene Jankovi
i Novaka okovia sa britanskom kraljicom:
(3) Novak i Jelena upoznali kraljicu32
NOLE U TRENERCI UPOZNAO KRALJICU!33
Novak i Jelena upoznali britansku kraljicu34
Jelena Jankovi i Novak okovi upoznali kraljicu Elizabetu II35
U prva dva naslova izostanak eksplicitnog determinatora uz imenicu kraljica na gramatikoj razini implicira identinost svojstva na osnovu kriterija porekla (dravljanstva) izmeu identifikovanih osoba, to se moe izraziti perifrastino ili pridevskim determinatorom (kraljica Srbije, srpska / naa kraljica); u treem
naslovu zahtev koji se postavlja za imenicu kraljica je ispunjen; u etvrtom uz
imenicu kraljica, upotrebljenu kao titula, navedeno je ime. Od ostvarenih naina
identifikacije imenice kraljica jedino onaj u treem primeru nije kontekstualno
zavisan: faktivni glagol upoznati potrkrepljuje istinitost tvrdnje postoji britanska
kraljica; unekoliko umanjen stepen nezavisnosti od konteksta postignut je u etvrtom primeru, dok je u prva dva on izrazito visok. U njima upravo kontekst vest
je objavljena u sportskoj rubrici uz druge vesti o turniru u Vimbldonu, uz poznavanje enciklopedijskih podataka (Vimbldon je u Velikoj Britaniji, Velika Britanija je
monarhija, na elu Velike Britanije je kraljica), ukida oekivanu presupoziciju.36
Zavisnost izmeu naina ovremenjavanja radnje glagolskim oblikom i modaliteta iskaza je viestruka; u primerima tipa Sutra idem u Beogradu ili U avgustu
idem u Parizu, izreenim u toku dana koji prethodi sutranjem, odnosno meseca
koji prethodi avgustu, radnje oznaene prezentom predoavaju se kao izvesne i
pod kontrolom vrioca radnje, ak i onda kada je on anonimiziran U etvrtak se
otvara Sajam knjiga; U etvrtak poinje Sterijino pozorje. Meutim, kada se u novinama tekst naslovi na nain kao u primeru (4), tada se postavlja pitanje da li je
u njemu upotreba prezenta znak promene modaliteta govornog ina asertivni
ili i komisivni govorni in umesto deklarativnog, i da li je deklarativni govorni
in u datom kontekstu uopte mogu, te da li ovakva upotreba prezenta utie na
ostvarenje uslova istinitosti.
32
http://www.danas.rs/danasrs/sport/tenis html?news_id=193544
http://www.alo.rs/sport/28472/
34
http://www.24sata.rs/sport.php?id=74237
35
http://www.story.rs/vesti/u-fokusu/9588
36
Isti raspored determinatora javlja se i u tekstovima. U tekstu pod prvim naslovom izjava Jelene
Jankovi navedena je u sledeem obliku: Prvi put sam upoznala kraljicu, to je za mene izuzetna
ast, koja je zbog odsustva determinatora jedan uz kraljica, jedino odgovarajueg uz faktivni gl.
upoznati, te zbog adverba prvi put, zapravo nitavna. U tekstu sa etvrtim naslovom izjava Jelene
Jankovi glasi: Prvi put sam videla kraljicu Elizabetu II uivo (ista izjava nalazi se i na zvaninom
vebsajtu Jelene Jankovi).
33
348
DISKURS I DISKURSI
(4) Od Ane poinje pad Rusije u Beogradu

elja selektora Dejana Vranea i igraica se ostvarila, reb u sveanoj sali Skuptine grada odluio je da prva na teren u meu Fed kupa sa Rusijom izae Ana
Ivanovi. Njena protivnica e biti prva igraica ruskog tima Svetlana Kuznjecova, a posle njih igrae Jelena Jankovi i Alisa Klejbanova. (Blic 06.02.2010)
Kao to se iz uvodnog dela teksta (lida) jasno vidi dogaaj (me izmeu Ane (Ivanovi) i neke od teniserki Rusije) nije se zbio, na osnovu ega je elimisano ovremenjavanje prole radnje prezentom. Prihvatljivost oznaavanja budue radnje prezentom
ograniena je u ovom sluaju znaenjem samog glagola odnosno perifrastinog predikatskog izraza (poinje pad = izgubiti / pobediti), poto data radnja ne moe biti pod
apsolutnom kontrolom vrioca. Da e neko pobediti nekoga, ili suprotno da e neko
izgubiti od nekoga moe biti vie ili manje izvesno, ali nikada sigurno, kao to u
ovom sluaju nije ni bilo, te je tvrditi da e se to desiti nesigurno, a uz to u medijskom
diskursu i neumesno. Provera ostvarivosti, a ne ostvarenosti, uslova istinitosti u navedenom primeru dvostruko je oteana konceptualizacijom same radnje (pobediti /
izgubiti) i nainom ovremenjavanja radnje; istim razlozima je ogranieno i ostvarenje
govornog ina tvrdnje i obeanja, iako su upravo oni bili planirani.
2.3. anr i provera istinitosti tueg iskaza
Tema vesti i izvetaja moe biti ista sa temom komentara ili kolumne, ali e u
svakom od ovih anrova ona biti razliito postavljena i obraena kao reporterski ili autorski tekst, i svaki od njih e se, stoga, na razliite naine odnositi prema
istinitosti iskaza. U anru vesti uslov istinitosti nije prekren ako je tano X kae
p je q bez obzira na to da li je tano ono to je u objekatskoj klauzi navedeno (de
dicto princip). Ako G1N iz drugih izvora zna da nije tano ono to je naveo da je
neko tvrdio, moe osporiti ili komentarisati X kae + ObjCl, meutim / ali + Pred2,
odnosno posredno (ali) Y kae + ObjCl2 (de re princip). anrovski uslovljenu razliku
potvruju naredni primeri, navedeni u celini (5) ili skraeni (6):
(5.a) Zatitnik graana Srbije Saa Jankovi izrazio je jue aljenje to Skuptina
Srbije nije uvaila argumente javnosti i vratila na doradu Zakon o elektronskim
komunikacijama i najavio da e traiti njegove izmene.
- Taj zakon privatnost graana ini ranjivijom nego to bi to ona smela biti - ocenio je Jankovi povodom usvajanja Zakona o elektronskim komunikacijama.
(Kurir 30.06.2010)
U prvom delu navedene vesti (5.a) kontrola uslova istinitosti u domenu je gramatike: kao i gl. aliti i perifrastini predikatski izraz izraziti aljenje je faktivan, a
poto je on medijalan, faktivan je i predikat komplementne klauze koji ga kauzira.
U izvetajnoj formi o istom dogaaju uvoenjem obrazloenja (5.b) proveravanju je podvrgnut i sadraj u vezi s kojim je tvrdnja izreena (da omoguava
349

uvid u ostvarenu komunikaciju graana bez odluke suda), to je izostavljeno u citiranom iskazu u primeru (5.a) (Taj zakon privatnost graana ini ranjivijom nego to bi
to ona smela biti):
(5.b) Skuptina Srbije usvojila je danas Zakon o elektronskim komunikacijama za koji
su republiki ombudsman, zatitnik graana za informacije od javnog znaaja i
pojedine opozicione stranke, upozorili da omoguava uvid u ostvarenu komunikaciju graana bez odluke suda.
.....
U spornom lanu 128. navodi se da je operator duan da zadri podatke o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja krivinih dela i
voenja krivinog postupka, u skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini postupak, kao i za potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije.
Zatitnik graana amandmanom je traio da se u zakon uvrsti da je policiji i Bezbedosno-informativnoj agenciji potrebna odluka suda za uvid u ostvarenu komunikaciju, odnosno podatke koje je operater duan da zadri, ali vladajua koalicija
tu inicijativu nije prihvatila. (Beta, Tanjug | 29. 06. 2010.)
Vanost potovanja uslova istinitosti u medijskom diskursu potvruju i primeri u kojima se upravo na njegovoj proveri gradi komentar ranije prosleenih
informacija: I tekstI G1N provera tekstI tekst1; mogu je, mada rei, i
model provere uslova istinitosti ranijeg vlastitog iskaza: G1N tekst1 provera
tekst1 tekst2, koja je obino podstaknuta ili omoguena dobijanjem novih informacija. Kvalifikovanje informacije za koju je utvreno da ne ispunjava uslov
istinitosti zavisi od toga ko je izvor nove informacije. Vlastiti iskaz se koriguje
na osnovu novih, do tada nedostupnih informacija ili proiruje njima, dok se
tu (I1,2,3...n) neretko odreuje kao netaan ili laan. U narednom primeru, koji se
sastoji od direktnih ili u novinarski tekst inkorporiranih citata, tanost iskaza imenovanog izvora direktno kvalifikuje samo osoba koja daje izjavu, a indirektno i
novinar preuzimajui iz dobijene izjave delove koji je potrkrepljuju; hijerarhijsko
strukturiranje teksta prouzrokuje i hijerarhizaciju de re / de dicto principa.
(6) DEMANT
Borko Stefanovi: Tachi pria gluposti, na izbor je uvek Kosovo!
Autor/izvor: SEEbiz/Meunarodni radio
BEOGRAD - Politiki direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Borko Stefanovi, izjavio je da su, kako je rekao, gluposti izjave premijera Kosova Hashima
Tachija da su mu neki funkcioneri Srbije najavili da e Beograd priznati jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova.
Stefanovi je za Radio B92 negirao da vlasti u Beogradu razmiljaju o podeli Kosova ili razmeni teritorija, o emu pie pritinska tampa. Prema njegovim reima,
takvo pisanje je dokaz da Pritina ima velike probleme sa priznavanjem nezavi-
350
DISKURS I DISKURSI
snosti i sa injenicom da Srbija nikada nee priznati Kosovo. Povodom izjave
Taija za beogradski nedeljnik NIN, Stefanovi je rekao da je siguran da niko iz
Beograda nije najavio priznanje Kosova jer niko od funkcionera Srbije nije spreman da kri Ustav. Vlada Srbije je sigurna da e Pritina pristati na razgovore o
statusu nakon odluke MSP-a o legalnosti jednostranog proglaenja nezavisnosti
Kosova, jer e tada biti stvorena nova meunarodna situacija, dodao je Stefanovi.
On je ponovio da e Srbija, ako bude stavljena pred izbor Kosovo ili EU, izabrati
Kosovo. (SEEbiz/Meunarodni radio)37
U navedenom primeru redosled navoenja tvrdnji ne odgovora pretpostavljenom redosledu njihovog izricanja. Redosled izricanja, navedenih ili parafraziranih, tvrdnji najverovatnije je bio sledei:38
I(A)1 (Vlada Srbije): T1 Pritina e pristati na razgovore o statusu nakon odluke MSP-a o legalnosti jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova
I(A)2 (neki funkcioneri Srbije) T3 Beograd e priznati jednostrano proglaenu
nezavisnost Kosova
I(A)3 (Haim Tai) T4 neki funkcioneri Srbije su najavili I(A)2: T3
I(A)4 (Borko Stefanovi) T5 izjave (T4 T3) premijera Kosova Hashima Tachija su gluposti T6 nije tano T2
T7 Pritina ima velike probleme sa priznavanjem nezavisnosti
T8 Srbija nikada nee priznati Kosovo neg T4
T9 niko od funkcionera Srbije nije spreman da kri Ustav
T10 Vlada Srbije je sigurna: T1
T11 nakon odluke MSP-a o legalnosti jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova bie stvorena nova meunarodna situacija
T12 X trai od Srbije da izabere Kosovo ili EU
T13 Srbija e izabrati Kosovo
I(M)1 (pritinska tampa) T2 vlasti u Beogradu razmiljaju o podeli Kosova
ili razmeni teritorija
I(M)2 (NIN)
I(M)3 (Radio B92)
Redosled navoenja suprotan je redosledu izricanja tvrdnja:

T5
37
38
T6 T7 T8 T9 T10 T11 T12 T13

T4 T3 T2
T2
T1
www.naslovi.net/2010-07-01/seebiz/borko-stefanovic1826234
I(A) osoba kao izvor informacije; I(M) medij kao izvor informacije; T tekst.
351
Kompleksnost de re / de dicto perspektive pokazuje se ve od samog naslova (Tachi pria gluposti, na izbor je uvek Kosovo!): GN preuzima iskaz I1 u kojem
se neistinitim kvalifikuje iskaz I2, odnosno GN pridruuje principu de dicto, citatirajui iskaz I1, princip de re, zadravajui kvalifikaciju (pria gluposti) o iskazu
I2; I1 eksplicitno kvalifikuje iskaz I2 (pria gluposti) ali ne iz perspektive de dicto
ve, upravo suprotno, de re.39 Redosled primene principe de re / de dicto u lidu
odgovara hijerarhizaciji iskaza s obzirom na govornika, tanije na njihovu ulogu
u dogaajima o kojima se izvetava: GN potencira ocenu svoje perspektive u
odnosu na iskaz I1, a posredno i I2 (kako je rekao); I1 svojim iskazom obuvata nekoliko iskaza, procenjujui njihovu istinitost: kvalifikacija u prvom iskazu, podvrgnutom ovoj proceni (izjave H.T. su glupost), prenosi se i na drugi, koji pripada
I2 (neki funkcioneri Srbije su najavili), i trei iskaz (da e Beograd priznati jednostrano
proglaenu nezavisnost Kosova), koji je dvostruko subordiniran (on je izjavio oni su
najavili Beograd e priznati), dakle, de re (iskaz GN u odnosu na iskaz I1) i de dicto
funkcionalno izjednaen sa de re (iskaze I1 u odnosu na iskaz I2), itd.
Naini korienja de re / de dicto perspektive, razlika izmeu redosleda
izricanja i redosleda navoenja tvrdnji uz ogranienu mogunost provere I(M)2, a
pogotovo I(M)1, onemoguavaju da se utvrdi ne samo da li je tano navedeno ili
parafrazirano ta je neko izjavio nego i da li je izjavio. Takva formulacija teksta
omoguava da se procenjivanje uslova istinitosti zasniva na argumentu autoriteta
linosti i funkcije (politiki direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije) i argumentu autoriteta kolektiva (mi / oni).
2.4. Potovanje uslova istinitosti iskaza i odgovornost medija
Potreba za proverom i mogunosti provere potovanja uslova istinitosti pokazuju se tek u konkretnom diskursu. U njemu se na osnovu enciklopedijskog
znanja i kontekstualno datih podataka, te gramatikih i leksikih indikatora
razlikuju istiniti od neistinitih iskaza, neistiniti netani od neistinitih lanih.
Utvrivanje potovanja uslova istinitosti za primere tipa Kralj Francuske je elav
razreava se na osnovu enciklopedijskog znanja, koje je, dakako, ogranieno,
to znai da bi odreene grupe govornika mogle relativno lako porei istinitost,
a samim tim i potrebu izricanja datog iskaza, ali moda ne i nekog slinog, iz
ega sledi da su poslenici u medijima obavezni da ih provere, te se stoga Draga
39
Up. Tejlorove (Taylor 2002: 237) primere i komentar: nita to sam rekao o de re pripisivanju
nije protivreno konvencionalnom stavu o takvom pripisivanju, ali samo dok razmatramo okrnjena
de re pripisivanja. Upravo zato to su okrnjena takva pripisivanja su neutralna u odnosu na pojam.
Okrnjena de re pripisivanja nisu, meutim, paradigmatina. Paradigma de re su, tvrdim, ekstremna
de re pripisivanja. Ekstremna de re pripisivanja su ona koja specifikuju objekte o kojima se misli,
ta se misli o tim objektima, i, makar indirektno, pojmove i naine prezentacije pomou kojih se o
tim objektima misli.
352
DISKURS I DISKURSI
Main ne moe zvati prvom srpskom kraljicom jer ona to nije bila. Kako se
granica izmeu neznanja i manipulacije informacijom u medijskom diskursu
lako neutralie, na osnovu primera u kojima je uslov istinitosti prekren zbog
nepoznavanja i neodgovarajueg proveravanja enciklopedijskih podataka neki
itaoci mogu zakljuiti ne samo da novinari ne znaju nita nego i da manipuliu podacima, a time i onima kojima ih namenjuju. Isto to e zakljuiti kada
uoe da je ukinuta razlika izmeu de re i de dicto principa, razlika izmeu autorskog i reporterskog govora.
LITERATURA
Ariel, Mira (2008). Pragmatics and Grammmar. Cambridge : Cambridge University Press.
Bach, Kent (1983). Russell was rith (Almost). Synthese 54. (189-207).
http://online.sfsu.edu/~kbach/oldies.html
Carston, Robyn (2004). Truth-conditional content and conversational implicature. In The Semantics/Pragmatics Distinction.(ed. C. Bianchi).
CSLI. Stanford University. (65-100). http://philpapers.org/autosense.
pl?searchStr=Robyn%20Carston
Davidson, Donald (2004). Truth and Meaning. In Semantics. A Reader (eds. S.
Davis - Brendan S. Gillon). Oxford, New York : Oxford University Press.
(222 -233)
Glanzberg, Michael (2002). Context and Discourse. Mind and Language 17.
(333-375). http://philosophy.ucdavis.edu/glanzberg/PapersinProgress.html
Glanzberg, Michael (2002). The liar in context. Philosophical Studies 103. (217
251).
Grice, Paul (1991). Studies in the Way of Words. Harvard : Harvarad University
Press.
Ivi, Milka (2000). O signalizovanju znaenjske razlike de re / de dicto. U:
Linvistiki ogledi, tri. Beograd : Biblioteka XX vek: (119-122).
Ivi, Milka (2005). Pojam VERUM FOCUS i njegovo signalizovanje u savremenom standardnom srpskom. O reima. Beograd : Biblioteka XX vek,
Knjiara Krug : (95-101)
Ivi, Milka (2008). O reenicama kojima se dopunjeje glagol znati. Lingvistiki
ogledi. Beograd : Biblioteka XX vek, Knjiara Krug: (196-200)
Levinson, C. Stephen (1983). Pragmatics. Cambridge : Cambridge University
Press.
353
Levinson, C. Stephen (2000). Presumptive meanings. The Theory of Generalized

Conversational Implicature. Cambridge, Massachusetts, London : The MIT
Press.
Ostin, L. Don (1994). Kako delovati reima. Novi Sad : Matica srpska.
Russell, Bertrand (1979). O denotaciji. Ideje 2: 31-47.
Saka, Paul (2007). How to Think about Meaning. Dordrecht : Springer.
Serl, Don (1991). Govorni inovi. Ogled iz filozofije jezika. Beograd : Nolit.
Sperber, Dan Deidre Wilson (1995). Relevance. Communication and Cognition. Oxford : Blackwell.
Strawson, F. Peter (1964). Introduction to Logical Theory. London : Methuen.
Taylor, A. Kenneth (2002). De re and de dicto: against the conventional wisdom.
Philosophical Perspectives 16. Language and Mind. (225-265). http://www.
stanford.edu/~ktaylor/Papers.html
Von Fintel, Kai (2004). Would you Believe it? The King of France is Back!
(Presuppositions and Truth-Value Intuitions). In Descriptions and Beyond.
(eds. Marga Reimer Anne Bezuidenhout). Oxford : Oxford University
Press. http://kaivonfintel.org/publications/
Vera Vasi
TRUTH CONDITIONS IN MEDIA DISCOURSE
Summary
The paper has first presented a summarized conceptualization of the truth conditions in
the philosophy of language and pragmatics, followed by a selection of grammatical and
lexical indicators which can serve as a basis for determining whether a truth condition has
been met or breached. Whether a truth condition in a statement has been met was checked
on examples of media discourse based on the selection of data, grammatical, lexical and
genre features, and, within these, the de re and de dicto principles which differentiate
between an opinion editorial and a commentary.
Key words: discourse, media discourse, truth conditions, de re / de dicto principles, pragmatics
354
PRIMENJENA LINGVISTIKA
I DISKURS
355
356
Danko ipka
DISKURS U PRIMIJENJENOJ LINGVISTICI
Saetak. Ovaj rad je nastao na osnovu praktinih iskustava u obradi kohezivnih
diskursnih sredstava u nastavi srpskog kao stranog jezika za govornike engleskog
jezika, kao i u srpsko-engleskoj nastavnoj dvojezinoj leksikografiji. U radu se
predstavlja koja se kohezivna sredstva i u kojoj formi uvode na razliitim nivoima
vladanja stranim jezikom, te koji se standardi primjenjuju u leksikografskoj obradi
pomenutih diskursnih sredstava.
Kljune rei: nastava stranog jezika, leksikografija, kohezivna sredstva, srpski jezik, engleski jezik
1. Uvod
Ovaj rad predstavie praktina iskustva u obradi kohezivnih diskursnih sredstava
u nastavi srpskog kao stranog jezika za govornike engleskog jezika, kao i u srpsko-engleskoj nastavnoj dvojezinoj leksikografiji.
U uvodnom dijelu predstaviemo mjesto diskursa u procesu usvajanja stranog jezika, a time i zadatke koje treba da ispune kako nastavni programi srpskog
kao stranog jezika tako i nastavni dvojezini rjenici. Drugi dio rada bie posveen nastavnom procesu, a trei leksikografiji. U oba ta dijela bie predstavljena
autorova konkretna iskustva. U zavrnom dijelu rada bie na osnovu onoga to je
izneseno u drugom i treem odjeljku izvedene optije preporuke o mjestu diskursa u primijenjenoj lingvistici.
Ozbiljna nastava stranih jezika ve nekoliko decenija podrazumijeva razvijanje iroko razvijene pismenosti po fazama i konkretno mjerenim pokazateljima nivoa vladanja jezikom. Konani ciljni nivo vladanja jezikom za nastavu
u amerikom univerzitetskom okruenju, unutar kojeg funkcionie i autor ovih
redova jeste superiorno vladanje jezikom. Dobar dio definicije tog nivoa u govorenju stranog jezika posveen je diskursnim sredstvima:
Kada je to prikladno, koriste proireni diskurs bez neprirodno dugog oklijevanja
da izraze svoje miljenje, ak i kada se radi o apstraktnim detaljnim objanjenjima. Takav diskurs, iako koherentan, ipak moe biti pod uticajem obrazaca iz maternjeg jezika superiornih govornika, umjesto obrazaca ciljnog jezika. Superiorni
govornici vladaju raznovrsnim interaktivnim i diskursnim strategijama kao to je
naizmjenini govor i razdvajanje glavnih ideja od sporednih informacija pomou
upotrebe sintaksikih i leksikih sredstava, kao i intonacijskim obiljejima poput
357
Danko ipka: DISKURS U PRIMIJENJENOJ LINGVISTICI

visine tona, udarnog akcenta i melodijskog akcenta. (Breiner-Sanders et al. 1999:
13).1
Slino tome, amerike dravne slube, koje ovaj nivo obiljeavaju kao trei (na
skali od 0 do 5), a za koje je on prvi na kome zaposleni u obavljanju radnih obaveza moe da funkcionie samostalno, vladanje diskursnim sredstvima smatraju
od kljunog znaaja.
Speaking 3 (General Professional Proficiency) [] Discourse is cohesive.2
Kljuna ciljna nastavna jedinica ovdje su diskursna kohezivna sredstva koja, na
osnovu Halideja, Hasani i Gija (Gee 2005: 191-2) u kontekstu diskursa predstavlja i oprimjeruje ovako:
Postoji est glavnih vrsta kohezivnih sredstava (Halliday Hassan 1976, 1989).
Primjeri za svaku od njih (numerisani da bi se rasprava koja slijedi mogla pozivati
na njih) mogu se vidjeti u kratkom tekstu koji slijedi (obratite panju da je druga
reenica pod 17 postavljena uspravno.
17 The federal government expected Indian nations to sign treaties.

=
6
However, though
=
2
most of
=
1
Them
=
6
had in fact
=
3
done so,
=
2
The
=
5
Seminoles
=
4
would not__
Svaka od numerisanih rijei ili izraza je kohezivno sredstvo koje signalizira sluaocu nain na koji se druga reenica povezuje (ili nain na koji se slae) sa
prethodnom reenicom. Ovdje navodim est glavnih klasa kohezivnih sredstava
i pokazujem kako funkcionie pripadnik te klase predstavljen u naem primjeru.
1. Zamjenice: u primjeru zamjenica them povezuje se sa prethodnom reenicom i
uspostavlja svoje referencijalno znaenje od izraza iz te reenice (Indian nations)
2. Determinatori i kvantifikatori: kvantifikator most povezuje se sa prethodnom
reenicom ukazujui na to da sada govorimo o dijelu (veini) jedne cijeline o
kojoj je bilo govora u prethodnoj reenici (indijanski narodi). Determinator
the ispred rijei Seminoles povezuje se sa prethodnom reenicom ukazujui
1
Citirani odlomak preveo K. Bodri, a takoe i deo teksta od Postoji est glavnih vrsta... do 2.
Diskurs u nastavi
2
http://www.govtilr.org/Skills/ILRscale2.htm
358
DISKURS I DISKURSI
na to da je informacija s kojom je povezana ([pleme] Seminoli) informacija za

koju se pretpostavlja da je predvidljiva ili poznata na osnovu prethodne reenice.
U ovom sluaju je predvidljiva zato to su se u prethodnoj reenici pominjali
indijanski narodi, a Seminoli su indijanski narod.
3. Supstitucija: rijei done so (uinili to) prazan su izraz koji zamjenjuje
(stoji umjesto) signed treaties (da potpiu sporazume) iz prethodne reenice.
Ovo nam dozvoljava kako da ne ponovimo ovu informaciju, tako i da signaliziramo da je druga reenica povezana sa prethodnom.
4. Elipsa: prazno mjesto posle would not (nisu hteli) oznaava mjesto gdje
je informacija izostavljena jer je u potpunosti predvidljiva na osnovu prethodne
reenice (informacija je da potpiu sporazume). S obzirom na to da rekonstruiemo izostavljenu informaciju tako to uzimamo u obzir prethodnu reenicu, ova
elipsa je kohezivno sredstvo.
5. Leksika kohezija: re Seminoles (Seminoli) leksiki je povezana sa Indian (Indijanac) poto su Seminoli Indijanci. Ovo povezuje dvije reenice na
osnovu injenice da sadre rijei koje su semantiki povezane.
6. Veznici i druga slina kohezivna sredstva: re however (meutim) ukazuje
na nain na koji slualac treba da povee drugu reenicu sa prvom. Ona signalizira da postoji adverzativna veza izmeu dvije reenice. In fact (zaista) takoe
povezuje drugu reenicu sa prvom, ali na nain koji je dovoljno suptilan i dovoljno teak za opisivanje, da je mogue da bi ga samo izvorni govornici umjeli
postaviti ba na pravo mjesto u razliitim sluajevima. Povezane sa ovom kategorijom su diskursne partikule, rijei poput so i well koje takoe pomau
u spajanju reenica u znaenjski povezane nizove koji zvue kao da pripadaju
zajedno.
2. Diskurs u nastavi
Iskustva uklapanja diskursnih sredstava u program nastave srpskog kao stranog
jezika bie prikazana na primjeru nastave na Dravnom univerzitetu Arizone
(gdje se, to je uobiajeno na amerikim univerzitetima, srpski predaje u sklopu
formule bosanski/hrvatski/srpski). Pomenuti program (vie informacija dostupno
je na http://www.asusilc.net/bcs.htm) obuhvata sljedea tri nivoa nastave: poetni, srednji i konverzacijski, na koje se onda nadovezuju nivo za dijasporu i studijski boravak u inostranstvu (u ovom konkretnom sluaju u jednoj od srpskog
govornog podruja). Slijed kurseva izgleda ovako (nivo za dijasporu je fakultativan):
poetni (dva semestra) > srednji (dva semestra) > konverzacijski (dva semestra) >
/za dijasporu (jedan semestar)/ > studijski boravak na srpskom govornom podruju (jedan ili dva semestra)
359
Ovladavanje svim kohezivnim sredstvima predvieno je na samom kraju niza,

meutim mnogi elementi uvode se jo na poetnom kursu. Kljuno je to da se na
dosegnutom nivou odreeni zadatak odrava (dakle prisutan je uvijek ili gotovo
uvijek), a da se na niim nivoima moe pojaviti sporadino ili povremeno.
Iskustva uenja jezika grupe kojoj pripada srpski pokazuju da je za dosezanje ciljnog nivoa 3 potrebno 1320 (podaci Stejt Departmenta) odnosno 1440
kontaktnih sati (podaci amerike vojske).
U pomenutom univerzitetskom programu broj kontaktnih sati (asovi i samostalne aktivnosti) u semestru je 115, to onda u obveznih prvih est semestara
daje 690, to onda iziskuje najmanje 630 kontaktnih sati na studijskom boravku
na srpskom govornom podruju.
Program poiva na optim teorijskim premisama, ija se saeta verzija
moe nai u knjizi Achieving Success in Second Language Acquisition (Leaver
et al. 2005). Vodi se rauna o stilovima i strategijama uenja, sociopsiholokoj
dinamici grupe, socijalnom uticaju i drugom.
Ono to je bitno u uvoenju novih sadraja, pa tako i kohezivnih sredstava,
jeste da je poredak prioriteta ovakav: tenost > tanost > kompleksnost. Odreena vjetina pojavie se prvo kao vrh (ponekada se javi ali je veinom nema), pa
onda kao visoravan (vjetina je nekad prisutna, a nekad ne) i na kraju kao ravan
(vjetina je gotovo uvek prisutna). Takoe, pravi se razlika meu onim sadrajima koji se usvajaju izlaganjem jeziku, a ne ue (oni su ostavljeni za godinu u
matinim zemljama, takvi su u sluaju diskursa intonacijski obrasci) i onih koji
se ue, gdje se preko kognitivne kontrole (znanja pravila) preko kontrolisane produkcije dolazi do usvajanja. Konano, bitna je vizija da napredujui po nivoima
studenti ire krugove oko sebe. Dakle, prvo moraju da naue da govore o sebi
(porodica, tipian dan, planovi za sutra, ta im se desilo jue), pa onda o svom
okruenju (npr. o prijateljima, roacima), pa tek onda o neemu to im nije u
neposrednom iskustvu (npr. ispriati sadraj filma).
Vano je napomenuti da se tokom prve godine koriste neautentini tekstovi, a ve od 25 sedmice prve godine studenti rade iskljuivo sa autentinim
tekstovima (o razumevanju autentinosti vie se moe nai u Mishan 2004).
Pogledaemo sada konkretna kohezivna sredstva.
Zamjenice se na nivou kognitivne kontrole i kontrolisane produkcije intenzivno obrauju na prvoj godini. Na prvoj godini zamjenice se uvode onako
kako se uvode padeni oblici u poretku: nominativ > akuzativ > genitiv > dativ/
lokativ > vokativ > instrumental. Uvoenje novih elemenata zakljueno je nakon
druge treine drugog semestra da bi se do kraja tog semestra gradivo utvrivalo.
Na drugoj godini prvih 12 sedmica posveeno je ponavljanju, od ega po etiri
sedmice ponavljanju padenih oblika, a etiri zamjenikih oblika. U drugom se360
DISKURS I DISKURSI
mestru druge godine etiri sedmice posveene su anaforama i kataforama i tu se

uvode kompleksniji zadaci u stvarnoivotnom kontekstu. Neki od zamjenikih
elemenata funcioniu i kao veznika sredstva, pa se njihovom obradom jednovremeno porkiva dio kohezivnih sredstava koja se ovde navode kao esta. Posebno
je zanimljiv elemenat koji gde zbog dvostrukog vezivanja (broj i rod iz lijevog
konteksta a pade iz desnog) dolazi do velikih potekoa. Stoga se ovaj elemenat
uvodi rano i neprestano mu se vraa. Mada ovo nije tipini diskursni kohezivni
element (ee je reenini nego diskursni veznik), njegovo ovladavanje bitan je
stadij u izgraivanju kohezivnog diskursa budui da se prvo mora ovladati koherentnim reenicama i paragrafima da bi se dolo do koherentnog diskursa. Slino
je i sa pokaznim zamjenicama koje funkcioniu kao determinatori. I trea godina
ukljuuje obradu zamjenica u okviru autentinih sadraja i zadataka po kojima je
kurs podijeljen.
Determinatori i kvantifikatori uvode se na prvoj godini i njima se neprestano vraa. Poseban problem predstavlja slaganje zamjenikih elemenata s brojevima i kvalitativnim prilozima (npr. njih dvoje, nas etvorica, mnogo toga, itd.).
Ono se uvodi u prvom semestru prve godine sa genitivom, a onda mu se neprestano vraa, kako u proizvodnji, tako i u analizi autentinih tekstova.
Zamjena i elipsa, trea a i etvrta prethodno navedena vrsta kohezivnih
sredstava, ostavljaju se u najveoj meri za godinu u matinim zemljama. Jedina aktivnost koja je predviena u prve tri godine jeste ukazivanje na sluajeve
zamjene i elipse u autentinim tekstovima. Radi se o onoj vrsti vjetine koja se
prvenstveno usvaja tako to je osoba izloena autentinom diskursu (a takva je
izloenost, sasvim jasno, najintenzivnija na studijskom boravku), pa bi usvajanje
putem kognitivne kontrole bilo kontraproduktivno.
Obrada leksike kohezije veoma je slina nainu na koji su obraene zamjenice poinje se rano i potom se neprestano vraa na ove sadraje. Ve u
treoj sedmici uvode se hiponimi i antonimi u okviru zadatka opisivanja fizikih i psiholokih osobina. Obrada leksikih taksonomija nastavlja se tokom prve
godine gdje se u svakoj lekciji odreuje odreeno leksiko polje (npr. kua, putovanje, itd.). Ovo je jo izraenije na drugoj i treoj godini gdje je svaki semestar podijeljen na dvosedmine tematske cjeline. Na treoj godini, te na kursu za
dijasporu posebna panja posveuje se sinonimskim relacijama. Tako je student
temeljito pripremljen za odlazak na studijski boravak.
Uvoenje veznika i srodnih elemenata zavisi od njihove uloge. Veina se
temeljito obrauje na drugoj i treoj godini na drugoj godini jedan etverosedmini gramatiki segment drugog semestra posveen je iskljuivo veznicima. Meutim, ve na prvoj godini studenti se podstiu da odbace jednostavno
nabrajanje i pretjerano koritenje veznika i. Tako se onda u zadaku opisivanja
361
svakodnevnih aktivnosti od studenata trai da primijene obrazac prvo... onda/

zatim, itd. Umjesto ... i ... i ..., npr. Ujutro prvo pijem kafu, onda itam novine,
zatim dorukujem, itd. Na tom nivou od studenata se ne trai ovladavanje kompleksnijim veznikim sredsvima (ak ni onim unutarreeninim), to dolazi tek na
drugoj godini. Put do diskursnih veznikih sredstava ide preko veznika zavisnih
reenica. Tek kada se u zadovoljavajuoj mjeri ovlada tim sredstvima, forsira se
upotreba diskursnih veznika.
Kako se moglo vidjeti, ovladavanje kohezivnim diskursnim sredstvima ne
slijedi proporcionalni niz uvoenja niti je jednoobrazno za sve elemente. Radi
se o kompleksnom procesu gdje rad na konanom cilju najee poinje veoma
rano. Drugi segment kompleksnosti ogleda se u tome da je rad na ovladavanju
diskursnim sredstvima jednovremeno i postizanje drugih ciljeva, npr. ovladavanje veznicima zavisnih reenica doprinosi drugim vjetinama treeg nivoa: vjetini argumentacije, hipotetikog govorenja, itd.
3. Diskurs u leksikografiji
Obrada diskursnih sredstava u leksikografiji ovdje e biti predstavljena na primjeru
srpsko-engleskog i englesko-srpskog rjenika u izradi, koji autor ovih redova priprema za izdavaku kuu Prometej iz Novog Sada. Ovaj rjenik od oko 25 hiljada
odrednica u jednom i isto toliko u drugom smjeru namijenjen je, izmeu ostalih,
onima koji ue srpski i nalaze se na nivou 1. i 2. Dakle, osnovni cilj obrade kohezivnih diskursnih sredstava u ovom leksikografskom poduhvatu jeste priprema za nivo
3, onako kako se sredstva uvode u nastavi na prvoj, drugoj i treoj godini pomenutog programa. Bitna karakteristika ovog rjenika jeste to da su viestruki elementi
odvajani direktnim napomenama, to onda uklanja potrebu navoenja primjera u
mnogim sluajevima; na primjerima (1) i (2) pokazano je ovo navoenje u srpskoengleskom rijeniku, gdje slui srpskim govornicima za produkciju, i obrnuto u
englesko-srpskom engleskim govornicima za produkciju.(1)
(1) brd a +ov m
1 blade [otrica]
2 edge [ivica]
3 crest [planinski greben]
R: = vica
362
(2) <!!!> port N ~s

1 luka [seaport]
2 porto [wine]
3 lijeva strana /broda ili aviona/ [larboard]
4 port [computing]
5 okno /broda ili oklopnog vozila/ [porthole]
1 ~ authority luka uprava, ~ charges, dues
luka taksa, ~ of distress luka pribeita, to
clear a ~ isploviti iz luke
DISKURS I DISKURSI
Druge bitne karakteristike ovoga projekta jestu to da se navode povezane

rijei, u primjeru (1) sinonim ivica, da se svaki ekvivalent daje u novom redu, i
da su vierjene lekseme odvojene od ekvivalenata obje ove tehnike imaju cilj
da je odrednica preglednija i da se ekvivalent lake i bre pronae. Obiljeavaju
se i tzv. lani ekvivalenti (znak <!!!>), itd.
Rjenik, svakako, nije prvo na ta pomiljamo kad je u pitanju obrada kohezivnih diskursnih sredstava. I zaista je nesumnjiva injenica da se neka kohezivna sredstva u njemu ne mogu obraditi, poglavito zamjena i elipsa. Meutim,
za ona kohezivna diskursivna sredstva koja je mogue leksikografski obraditi,
rjenik predstavlja vaan segment pripreme vjetina koje iziskuje vladanje jezikom na nivou 3.
Zajednika karakteristika kohezivnih sredstava obiljeenih kao 1, 2. i 6.
u prethodno navedenom citatu (Gee 2005: 191-192) jeste to da je oprimjerivanje obavezno uz svaku leksiku jedinicu koja potpada pod ove kategorije. Uloga
primjera jeste da se pokae govornicima L2 kako se upotrebljavaju oni leksiki
elementi kod koji moe doi do kontrastivnih razika. Nisu samo ova sredstva takve prirode ista procedura primjenjuje se i, recimo, u sluaju predloga. Primjer
obrade gde se uz svaki ekvivalent daje primjer bez obzira na to postoje li vierjene lekseme ili ne vidi se u sluaju lekseme navedene u (3):
(3) dkl t
1 therefore, thus, so {Palo je dosta kie, dakle, moemo oekivati dobru etvu.
There was plenty of rain, therefore, we can expect a good harvest.} [uz zakljuak
poslije iskaza]
2 now that, well {Dakle, poto smo videli detalje, kako emo dalje? Now that we
have seen the details, whats the plan?} [povratak na glavnu temu]
3 so {Shvatili smo zadatke, dakle kreemo na posao! We have grasped the goals,
so lets set out to work.} [zapovijest, poziv na akciju]
4 (is that) so {Tako, dakle! To je, dakle, sve to ima da kae? Is that so? So, that
is all you have to say?} [uenje, negodovanje, bijes]
5 so? /asking for an explanation/ {A: Treba da odem tamo B: Dakle? A: I need to
go there B: so /what are you going to do about it/ }[zahtjev za objanjenje]
Kako se moe primijetiti, svaki ekvivalent je oprimjeren, da bi govornik engleskog dobio predstavu o upotrebi ovog kohezivnog sredstva.
Leksika kohezija obrauje se dvostruko. Kao prvo, odrednice imaju segment povezanih rijei, gdje se izmeu ostalog daju sinonimi, up. prim. (1) a
znatno ee antonimi, prim. (4):
(4) vdar dra,dro,vdrij
1 clear [doslovno]
363

2 cheerful, bright [preneseno]
1 vedro nebo clear skies
2 vedro raspoloenje bright mood, vedar i io cheerful and lively
R: <> tmran
Drugi element obrade leksikih relacija jesu napomene kojima se razgraniavaju ekvivalenti. U najveem broju sluajeva u uglastim zagradama daju se
hiperonimi, hiponmi i sinonimi, to se vidi iz prethodno navedenih primjera (1) i
(2). Tako onda te naznake imaju dvostruku ulogu mada im je osnovni zadatak
da pomognu govorniku L1 da izabere odgovarajui elemenat L2, one istovremeno pokazuju govorniku L2 leksike relacije u L1. Naznaka port [] 2 porto
[wine] [] jednovremeno slui da govorniku engleskog pokae da iz grupe viestrukih ekvivalenata treba da odabere ba taj koji znai vino, a govorniku srpskog
pokae hipero-hiponimsku relaciju izmeu engleskih rijei port i wine.
Navedena iskustva iz leksikografske prakse pokazuju da se o oruima za graenje kohezivnog diskursa mora razmiljati i u prirunicima za koje bi se na prvi
pogled moglo rei da sa diskursom nemaju ba nikakve veze.
4. Zakljuci
Navedena praktina iskustva iz nastave srpskog kao stranog jezika i iz leksikografije upuuju na sljedee:
a. Razvijanje diskursne kohezije iziskuje niz meusobno povezanih strategija i
aktivnosti u procesu nastave, to podrazumijeva da se i u ranim fazama uenja
jezika u program nastave moraju postepeno uvoditi odgovarajua sredstva diskursne kohezije. Drugim rijeima, nije mogue preslikati opis nivoa vladanja
jezikom u program nastave i baviti se kohezivnim diskursnim sredstvima tek na
samom kraju niza u procesu uenja.
b. Obrada kohezivnih diskursnih sredstava istovremeno je doprinos razvijanju
vjetine govorenja na nivou diskursa i drugih vjetina vladanja jezikom. Ovo bi
djelatnici u oblasti primijenjene lingvistike morali prepoznati i uvijek se pitati da
li obrada neke nastavne cjeline ili leksikografskog sadraja istovremeno slui kao
djelotvorno sredstvo razvoja vjetine govorenja na nivou diskursa.
c. Primijenjenolingvistiki projekti morali bi iskoristiti svaku priliku da obrade
kohezivna diskursna sredstva. Ovdje pomenuti dvojezini rjenik namijenjen niim nivoima uenja samo je jedno od mnogih mjesta za tako neto. Za govornike
koji nastoje da dosegnu nivo 3. izuzetno su vani i opti jednojezini rjenici,
rjenici sinonima, itd. U svim tim sluajevima autori bi treblo da imaju u vidu
razvijanje sposobnosti govorenja na nivou diskursa.
364
DISKURS I DISKURSI
LITERATURA
Breiner-Sanders, E. Karen Pardee Lowe Jr. John Miles Elvira Swender
(1999). ACTFL Proficiency Guidelines Speaking. In Foreign Language Annals. Vol. 33. No. 1: 13-18.
Gee, James Paul (2005). An Introduction to Discourse Analysis Theory and Method. London : Routledge.
Halliday, M. A. K. Ruqaiya Hasan (1976). Cohesion in English. London :
Longman.
Leaver, Betty Lou Madeline Ehrman Boris Shekhtman (2005). Achieving
Success in Second Language Acquisition. Cambridge : Cambridge University
Press
Mishan, Freda (2004). Designing Authenticity into Language Learning Materials.
Bristol/GBR : Intellect Books.
Danko ipka
DISCOURSE IN APPLIED LINGUISTICS
Summary
The present paper discusses the treatment of cohesive devices in building discourse competence as one of the tasks expected to be covered in teaching Serbian as a second language to the speakers of English. Particular attention is devoted to the incorporation of
cohesive devices into curricula and lesson plans as well as to their lexicographic treatment in Serbian-English learners dictionaries.
Keywords: foreign language teaching, lexicography, cohesive devices
365
366
Hane Skaden
SINHRONO ASKANJE SREDSTVO ZA UENJE?
DISKURS ASKANJA STUDENATA USMENOG PREVOENJA1
Saetak:U okviru studija elektronskog diskursa postoje debate o tome da li sinhrono askanje moe da prui priliku za uenje. Ovaj lanak istrauje kako studenti
usmenog prevoenja komuniciraju u askaonicama koje imaju pedagoku svrhu.
U istraivanju diskursa askanja koriste se instrumenti analize diskursa elektronske komunikacije (Herring 2003, 2004; Holmer 2008) u kombinaciji sa informacijama iz konteksta. Kvalitativna analiza pokazuje da je diskurs interaktivan, to
ukazuje i na postojanje virtuelne zajednice. Posledino, rezultati se povezuju sa
uenjem kao zajednikim poduhvatom koji se preplie sa diskursom i drutvenim
ponaanjem (Gee Green 1998; Gee 2003). Iz ovoga se moe zakljuiti da diskurs
askanja pokazuje mogunosti za uenje.
Kljune rei: usmeno prevoenje, sinhrono askanje, elektronski diskurs, dinamika analiza teme, iskustveno uenje
1. Kontekst i podaci
Norveke vlasti su 2003. godine pokrenule projekat u cilju profesionalizacije prevodilaca u javnom sektoru da bi se pojaala pravna zatita manjinskih govornika
kao i integritet profesionalaca koji su bili zadueni za institucionalni diskurs u
kojem je bilo potrebno usmeno prevoenje. Ovi podaci potiu iz autorkinog iskustva u razvoju onlajn kursa za obuku studenata usmenog prevoenja (Skaaden
2006, 2008) u sklopu pomenutog projekta. Kurs je bio razvijen 2004. godine i
trebalo je da zadovolji potrebe za usmenim prevodiocima u bogatstvu jezika koji
su registrovani irom Norveke. Stoga su iz nude odabrana onlajn sredstva za
uenje. Ukupni pedagoki cilj kursa je bio poveanje profesionalnog identiteta
studenata kroz nastavne aktivnosti koje se bave podrujima strunosti prevodioca
i granicama strunosti.
Osnovni pedagoki pristup na kursu bio je inspirisan modelom iskustvenog
uenja (Kolb 1984; Boyatzis 1995), u kome se uenje konstruie kao proces
tokom kog znanje nastaje transformacijom iskustva (Kolb 1984: 38). U skladu
sa tim, iskustva studenata se smatraju glavnim resursom u procesu uenja, a podstie se i njihova saradnja. U ovom procesu nastavnik je pomonik u uenju (vie
nego prenosilac znanja), iji je zadatak da podstie studente da usavre svoja
1
367
Hane Skaden: SINHRONO ASKANJE - SREDSTVO ZA UENJE? DISKURS ...
iskustva kroz refleksiju. Kako razjanjavam u daljem tekstu, ovaj pristup je kompatibilan sa konceptom uenja kao zajednikim radom i vezom izmeu uenja i
analize diskursa (Gee Green 1998; Gee 2003).
Poto je usmeno prevoenje predmet zasnovan na vetinama, onlajn nastavne aktivnosti su dopunjene sastancima u kampusu, to je ukljuivalo praktine vebe usmenog prevoenja. Tokom jednogodinjeg kursa onlajn nastavne
aktivnosti su se odvijale jednom nedeljno preko platforme za uenje Fronter.
Tokom onlajn aktivnosti svaki student je imao pristup dvema vrstama prostorija: auditorijumu i jezikoj prostoriji (npr. amharska prostorija, persijska
prostorija, itd.). Obe vrste prostorija su sadravale i asinhrone i sinhrone kanale;
ovde se analiziraju samo potonji.
Odlomci koji se analiziraju sakupljeni su iz tekstualnih askanja razliitih
godina studija i razliitih grupa za askanje. Svaka godina studija prestavlja nekoliko grupa jezika, a zajedniki radni jezik im je norveki. Veina studenata su
odrasli imigranti, pa im je norveki drugi jezik. Svi studenti su morali da prou
dvojezini odabir da bi mogli pohaati kurs.
2. Pristup i cilj
Kvalitativna analiza zasniva se na odlomcima iz korpusa od skoro 4000 tekstova
askanja sakupljanih tokom pet razliitih jednogodinjih kurseva. Odlomci predstavljaju sluajeve diskursa koji ilustruju karakteristike tekstova askanja. Sakupljeni su iz sihnronih askanja, tj. diskurzivnih dogaaja u kojima studenti, preko
tastatura svojih kompjutera, mogu istovremeno da razgovaraju meusobno u
vielanom dijalogu ili polilogu iako su fiziki udaljeni (Holmer 2008: 1).
Sinhrono askanje se ee povezuje sa slobodnim vremenom nego sa pedagokim upotrebama. Neki prirunici ak govore protiv komunikacije askanjem. Rena Palof i Kit Prat (Palloff Pratt 1999: 47), na primer, preporuuju
asinhrone kanale naspram sinhronih, poto askanje retko kad prua priliku za
produktivnu diskusiju ili uee i esto se pretvori u jednostavne doprinose minimalne duine i dubine. Slino tome, u pregledu pedagokih upotreba askanja,
Gihan Osman i Suzan Hering (Osman Herring 2007: 2, 17) navode da askanje
retko kad vodi uspenom dolaenju do znaenja. Faktori povezani sa prirodom medijuma, stepen vetine kucanja uesnika ili tehniki sistem mogu doprineti negativnim iskustvima koja oni navode. Ipak, u svojoj studiji o askanju,
primenjenom u meukulturnoj (avganistansko-amerikoj) nastavnoj sredini, oni
zakljuuju da ono daje empirijsku podrku studijama koje nagovetavaju kognitivni potencijal sinhronih diskusija da bi se pomoglo dubinsko uenje. Slino
tome, Mark Frajermut i Daglas Darel (Freiermuth Jarrell 2006: 205), koji su
prouavali askanje japanskih studenata engleskog jezika, ustanovili su da ono
368
DISKURS I DISKURSI
moe podstai proirene diskusije, jer uenici mogu slobodnije da izraze svoje
rezerve prema tuim idejama.
Istraivanjem razgovora licem u lice naunici koji se bave analizom diskursa utvrdili su obrasce diskursa u razliitim okruenjima (Schegloff 2007; Schiffrin 1998). Studije uionikog diskursa su, na primer, utvrdile obrazac poetak
odgovor evaluacija u razmeni izmeu nastavnika i uenika (Gee Green
1998). Iz razloga koji su povezani i sa tehnologijom i sa umom, diskurs askanja
razlikuje se od obrazaca diskursa koji su klasifikovani u studijama o interakciji
licem u lice, npr. u pogledu signala za promenu reda govorenja, deikse i pozadinskih signala sagovornika. Delimino zbog tehnologije, u diskursu askanja pitanje i odgovor ne moraju biti jedno iza drugog, nego i razdvojeni porukama koje se
odnose na druge teme, tj. mogu biti razdvojeni sa nekoliko iskaza (Holmer 2008:
2). Ipak, Suzan Hering (2003: 1) smatra da, iako se diskurs askanja moe initi
iscepkan i tematski digresivan, koherencija meu porukama moe se uspostaviti na osnovu znaenja. Ona identifikuje pet kriterijuma koji odreuju virtuelne
zajednice: postojanje strukture (pozivanje na grupu (mi/oni), unutargrupni argon, itd.); znaenje (razmena znanja, dolaenje do znaenja); interaktivnost (reciprocitet, produeni slojeviti nizovi poruka); drutveno ponaanje (solidarnost,
upravljanje konfliktima); uee (esta, redovna, samoodriva aktivnost tokom
odreenog perioda) (Herring 2004: 19).
U analizi navedenih podataka obraam panju na indikatore virtuelne zajednice i koristim sredstva dinamike analize teme (DAT) (Herring 2003: 4-5;
Hobbs 1990). DAT razlikuje tematske poruke (prosta slaganja, reakcije, ponovne
formulacije i pitanja za pojanjenje) od paralelizama (promena teme), objanjenja (naine povezivanja inferencije) i evaluacije (ili metagovor, koji se odnosi na cilj komunikacije (Hobbs, 1990: 8-9)) od prekida (informacije koje nisu
povezane sa temom). Suzan Hering naglaava da su kategorije gradirane i da
su prelazi istanani. Istananost paralelizama ilustruje se Hobsovim primerom
(Hobbs1990: 12) paralelne asocijacije; E.T. > Ratovi zvezda > Zvezdane staze.
Pored toga, tumaenje podataka je dopunjeno znanjem konteksta, dostupnom iz
nastavnog okruenja
U okviru u kome se smatra da odnos izmeu poiljaoca i primaoca poruke
igra ulogu u nastanku drutvenih mrea, interaktivna komunikacija razlikuje se
od deklarativne (jednosmerne) i reaktivne (dvosmerne) po tome to oznaava
naizmeninu neprekidnu razmenu poruka izmeu uesnika u kojoj se poruke ne
odnose samo na prethodne nego i na ranije poruke umesto jednostavnih parova
poetak odgovor; takva neprekidna razmena o odreenoj temi naziva se nizom
(Holmer 2008: 2, 5). Fokusirajui se na nizove u postojeim podacima, odgovaram na pitanje: koje indikatore virtuelne zajednice pokazuju tekstovi askanja?
369
Potom se bavim pitanjem kako identifikovani diskursni obrasci mogu ukazati na

potencijal askanja kao prilike za uenje.
3. Diskurs askanja
Tekstovi askanja koji se istrauju nastali su u tekstualnim askaonicama u dve
vrste okruenja: (a) askaonice o dvojezinim temama u grupama u kojima se
govori odreenim jezikom, i (b) askaonice o temama profesionalnog identiteta u
jeziki meovitim grupama. Program svake sesije askanja odreen je nastavnom
temom nedelje. Svako askanje traje do 90 minuta i ima od etiri do petnaest uesnika, u zavisnosti od veliine grupe. Moderator je prisutan tokom svih askanja.
U skladu sa pedagokim pristupom, uloga moderatora je da pomae aktivnost, a
odgovornost studenata za sopstveno uenje je eksplicitno i implicitno navedena
tokom kursa.
3.1. askanje u grupama u kojima se govori odreenim jezikom
U jezikim askaonicama studenti se podstiu da dele kontekstualno i dvojezino
znanje i da se oslanjaju na injenicu da grupno iskustvo sa domenima drugih
jezika ukljuuje iskustvo pojedinanih studenata. Od studenata se oekuje da se
pripreme za askanje. Kurs im, dakle, obezbeuje vebsajtove sa norvekim kontekstom i spisak pojmova koji se predlau za diskusiju, a koji se biraju, na primer,
zbog polisemine prirode. U Odlomku 1 nemaka grupa diskutuje o terminologiji
azila. Dolazimo na poetak askanja u 7 posle podne, dok student fGerm12 uvodi
pojam o kome eli da razgovara:
Odlomak 1
1 fGerm1 19:00> Werfe gleich mal mein erstes Wort in den Ring: overfringsflyktning
<odmah bacam prvu re u ring: raseljavanje izbeglica>
2 fGerm2 19:00> ich habe hier noch kein gutes wort gefunden <ovde nisam jo nala
nijednu dobru re>
3 fGerm3 19:00> Kontingentfluechtling? <kvota izbeglica?>
4 fGerm3 19:01> oder: <ili:>
2
U tekstovima askanja vide se imena i prezimena studenata. Zbog anonimnosti oni su ovde predstavljeni na sledei nain: slovo f ili m, koje kae da li je u pitanju studentkinja ili student; prva
etiri slova njenog /njegovog radnog jezika, koji nije norveki; iza toga je brojka koja kazuje koji
po redu je student u odnosu na poetni iskaz u analiziranom odlomku (u askaonicama sa moderatorima, prema redosledu unutar jezike grupe). Poslednje etiri brojke pokazuju vreme kad je iskaz
napisan (npr. 19.00 za 7 uvee). Radi jasnoe, brojke skroz na levoj strani su dodate da bi pokazale
broj iskaza u nizu koji se analizira.
370
DISKURS I DISKURSI
5 fGerm4 19:01> Danke fr die vielen Links, [moderatorovo ime], die Seiten waren
wirklich informative und ntzlich.<hvala na mnogobojnim linkovima, [moderatorovo ime], stranice su bile stvarno informativne i korisne>
6 fGerm3 19:01> Fluechtling im Rahmen einer Uebernahmeerklaerung des Bundesministeriums des Innern <izbeglica u okviru izjave o preuzimanju Ministarstva
unutranjih poslova>
7 fGerm4 19:01> Super, habe gerade gegoogelt, da war ich nicht frauf gekommen
<Odlino, upravo sam potraila na Guglu na taj izraz nisam naletela>
8 fGerm3 19:02> Findest du, fGerm2, dass beides geht? <da li misli, fGerm2, da
oba mogu da funkcioniu/budu prihvatljiva>
9 fGerm2 19:03> fGerm3, glaube deins ist nicht das Gleiche und zu lang <fGerm3,
verujem da tvoj nije isti i da je predugaak>
U prvih pet minuta sve etiri studentkinje su aktivne i svi iskazi su na

datu temu, osim 5, iji metagovor skree panju na cilj ovog askanja i ukazuje
na moderatorkino davanje relevantnih linkova ka nemakim vebsajtovima preko
Frontera pre askanja. Iz toga to se uesnica obratila moderatorki, jasno je da
je ona prisutna. U skladu sa pedagokim pristupom, ona je gotovo neprimetna u
askaonici, a studenti rade.
Metafora bacam re u ring koju koristi fGerm1 na poetku razgovora
pokazuje kako ona konceptualizuje aktivnost askanja i ukazuje na unutargrupni
argon. Razmene koje slede otkrivaju da su se studenti pripremili za askanje traei nemake ekvivalente za terminologiju koja se koristi u norvekom potkontekstu, tj. pretraivali su Gugl. U (2) odgovor fGerm2 je vezan za temu, ali sadri
poricanje jer nije nala dobru re. U nastavku fGerm3 (3) je pozitivna i predlae reenje (kvota izbeglica?). Ipak, znak pitanja ukazuje na nesigurnost, to
se vidi i u sadraju etvrtog iskaza: ili:. Interpunkcija ovde oigledno slui kao
nain da se zadri red govorenja, poto dvotaka signalizira da sledi paralelizam.
Ovo tumaenje je podrano elaboracijom u 6, to je pokuaj objanjenja pojma o
kome se vodi debata. Poto se fGerm4 ve sloila u 7, ?zahtev za odobrenje u 8
verovatno otkriva odnose moi u grupi. Nivoi jezikog znanja dvojezinih studenata variraju; fGerm 2 je na viem nivou od ostalih. Ipak, fGerm3 je aktivnija, te
slui kao katalizator u razvoju teme.
U Odlomku 2 iz engleske grupe, aktivno je pet od osam studenata, od toga
dve ene i tri mukarca. Tema razgovora je anatomija ljudskog tela, a ovo je prvo
askanje ove grupe. Osam minuta nakon poetka askanja mEngl1 napie pitanje
vezano za norveki termin btben (bukvalno brod-kost, kost u obliku broda u
ruci i nozi):
371
Odlomak 2
mEngl1 20:08> hva med bt ben? <a ta emo sa [brod]-[kost]?>
mEngl1 20:08> hva er det liksom? <ta je to, otprilike?>
fEngl2 20:09> unasta kost, u ruci
fEngl2 20:09> For btben, alts <za [brod]-[kost] mislim>
fEngl2 20:09> et lite ben inne i hnden <mala kost u ruci>
Moderator 20:10> Andre forslag til btbenet? Det kan vre et btben bde i hnda
og i foten. De har ulike latinske navn. <Ima li drugih predloga za [brod]-[kost]?
Moete je nai i u ruci i u nozi. Imaju razliita latinska imena>
7 mEngl3 20:11> det er det <to je to>
8 mEngl4 20:11> Ser det http://sv.wikipedia.org/wiki/B%C3%A5tben
<pogledaj http://sv.wikipedia.org/wiki/B%C3%A5tben.>
9 fEngl5 20:11> har ogs funnet naviculare <nala sam i unastu kost (navicular)>
10 mEngl3 20:12> er det foot arch? <da li je to svod stopala?>
11 fEngl2 20:12> I min anatomibok er naviculare i fot, mens scaphoid er i hnden.
<u mojoj anatomskoj enciklopediji unasta kost (navicular) je u stopalu, dok je
unasta kost (scaphoid) u ruci >
12 mEngl1 20:12> navicular betyr btformet <unast (navicular) znai u obliku broda>
1
2
3
4
5
6
Prvo, primetite da i mEngl1 na poetku u 1-2 i fEngl2 u svom odgovoru 3-5

seckaju svoje poruke u vie od jednog iskaza. Ovo tumaim kao njihov nain
da zadre red govorenja u brzom askanju. tavie, iskazi koji slede nisu proste
reakcije. Naprotiv, postoji dinamian odnos izmeu 12 poruka u odlomku. Iza
moderatorovog iskaza u 6 sledi neto to izgleda kao in slaganja u 7 (to je to),
to se verovatno odnosi na 5. Osmi iskaz objanjava temu i daje nove informacije
sa referencom iz Vikipedije, a dalja objanjenja teme se nalaze od 9 do 12.
Dinamika se oigledno poveava moderatorkinim iskazom u 6. Ona ovde
preuzima aktivniju ulogu nego u Odlomku 1, ali ipak ne daje studentima taan
odgovor. Njen zahtev (drugi predlozi) je retoriki, a naglaava ga time to dodaje informacije (ruka i noga ... razliita latinska imena). Indirektno ukazujui na nedovoljno informacija u odgovoru fEngl2 u 5, ona dobija objanjenje u 11,
kad fEngl2 potrai informaciju u svojoj enciklopediji. Istovremeno, drugi studenti su podstaknuti da nastave istraivanje norvekog pojma i njegovog/njegovih
prevoda na engleskom. Izgleda da moderatorkin iskaz u 6 ima dodatnu funkciju
balansiranja moi. Poto je fEngl2 dominantna studentkinja u grupi, njen odgovor u 3-5 bi moda ostao neosporen da se moderatorka nije umeala.
I u ovom sluaju pitanje jedne studentkinje slui kao katalizator u diskursu.
tavie, razmene ukazuju na to da su studenti moda istraivali problem tokom
372
DISKURS I DISKURSI
askanja (npr. pretraivali putem Gugla) kao i pre njega. Niz ukazuje, stoga, na
njihov kooperativni napor u reavanju problema.
U Odlomku 3 finska grupa je ukljuena u diskusiju o terminologiji koja se
odnosi na trudnou i anatomiju enskog tela. Niz pokazuje sposobnost studenata
da rade nekoliko stvari istovremeno (up. npr. 4) i da paralelno diskutuju (up. iskaze fFinn3 broj 3, 5, 9, 11, o tri razliite teme):
Odlomak 3
1
2
3
4
mFinn1 21:47> Sanokaas mik on istukka? <Recite mi ta je placenta?>

fFinn2 21:48> Morkake <placenta >
< fFinn3 poinje novu temu2, tj. prekid>
mFinn1 21:49> fStud5 sanoi mys tekstiviestin lahetyksell saman. hyv tytt!
<fFinn5 je takoe rekla isto u sms-u. Odlino, devojke!>
1 fFinn3 21:50> No mFinn1, miks on spontanabort? <Nego, mFinn1, ta je pobaaj?>
2 <moderatorka dodaje temi2>
3 fFinn2 21:50:> mik on kohtu? <ta je uterus?>
4 fFinn1 21:50> yhtkkinen raskauden keskeytyminen? <iznenadni prekid trudnoe?>
10.fFinn3 21:50> Livmor <uterus>
11.fFinn4 21:50> livmor <uterus>
12.fFinn3 21:51> Joo, tai keskenmeno, se siis vain tapahtuu itsestn, ei provosoitu
abortti. <da, ili spontani abortus, jer se desi sam od sebe, nije izazvani abortus>
Na poetni iskaz mFinn1 u prvom redu odmah odgovara fFinn2, tako da iskazi
1-2 formiraju prave parove meusobno zavisnih iskaza. Onda novu temu (dug
iskaz o limfnim lezdama, ovde izostavljen zbog duine) uvodi fFinn3. U (4)
mFinn1 odlui da objasni prvu temu i upuuje na SMS koji je telefonom poslao
studentkinji fFinn5, studentkinji koja moe da ita tekst ali ima tehnikih problema sa slanjem iskaza. Prvi deo njegovog iskaza je potvrda ranijeg reenja, to je
prilino uobiajeno ponaanje tokom askanja (up. takoe 9-10). U drugom delu
njegovog iskaza (odlino, devojke!), on direktno hvali devojke u evaluaciji njihovog truda. Komentar oigledno pokree prekid studentkinje fFinn3 u 6 u obliku pitanja koje direktno upuuje mFinn1 time to mu se obrati po imenu. Poto je
fFinn3 kasnije otkrila da je znala odgovor (11), pitanje o pobaaju je oigledno
retoriko. Tumaenje njenog ponaanja, koje moda ima karakter ugroavanja
lica, jeste da fFinn3, koja je dobro pripremljena i aktivno doprinosi diskusiji (3,
9) kanjava mFinn1. On doprinosi samo tako to postavlja pitanja, te izgleda
manje pripremljen za askanje.
373
Ipak, kao i u prethodnim primerima, ini se da sam in postavljanja pitanja

ima katalizatorsku, ali ne i dominantnu ulogu koju verovatno moe da preuzme
manje napredan student. Reakcija studentkinje fFinn3 moe se, stoga, razumeti
kao drutveno ponaanje koje ukazuje na to da ona oekuje da svi urade svoj
deo.
3.2 askanje u meovitim jezikim grupama
U askanjima sa moderatorom plan je odreen odabranom temom o prevodioevom profesionalnom identitetu ili profesionalnim izazovima, to se u Fronteru
predstavlja kao fokusni tekst u prethodnoj nedelji. Studenti iz grupa u kojima
se govore razliiti jezici sainjavaju grupu od dvanaest lanova. Kad diskutuju
o podtemama koje uvodi moderator, studenti komuniciraju na norvekom kao
drugom jeziku.3 Moderator ne uestvuje u diskusiji per se, ali uvodi teme pitanjima sa otvorenim odgovorima ili traei primere iz iskustva. U Odlomku 4 tema
diskusije je opasnost da se prevodilac iscrpi:
Odlomak 4
1 Moderator 18:24>Kada klijent pokae nepoverenje prema prevodiocu, npr. zbog
etnikih razlika. Kako ovo moe da iscrpi prevodioevu energiju? Primeri?
2 mSora1 18:25>primetio sam jednu stvar, tj. da neko prevodioca gleda kao predstavnika klijenta. ak i kad koriste re dere [tj. norveki vi]
3 fSora2 18:26>tano, ja sam to iskusila mnogo puta. Naroito na zvaninom vozakom ispitu (ODT)
4 f Pers1 18:27>ta se desilo na ODT?
5 f Sora2 18:28>to da je deurni bio veoma skeptian i izgledao je sumnjiavo. To
veoma uzrujava i ne moe a da o tome ne razmilja.
6 mPers2 18:30>ja sam uo da su neki prevodioci zloupotrebili svoj poloaj na ODT
Na moderatorov poetak prvo odgovara kurdski student (2) koji ima isto iskustvo
o klijentu koji identifikuje prevodioca sa manjinskim govornikom tako to na oba
upuuje zajedno norvekom zamenicom dere (vi). Ovo pokree izraavanje
slaganja od strane fSora2 (3). Ona navodi gde je imala takvo iskustvo. Ovo dovodi do toga da persijska studentkinja (fPers1) trai pojanjenje u (4) i pokree
objanjenje studentkinje fSora2 o njenom prvom iskazu u (5). Ovo, nadalje, prebacuje fokus etvrtog studenta (6) na medijske izvetaje u kojima su prevodici
optueni da su uradili vozaki ispit umesto kandidata. Ovaj odlomak ilustruje
interaktivnost tako to se uesnici nadovezuju na tue poruke dok se tema razvija.
3
Zbog prostornih ogranienja, njihov diskurs je ovde dat samo u srpskom prevodu.
374
DISKURS I DISKURSI
Koren razmena u Odlomku 5 je pitanje koje je postavljeno pre dela odabranog kao ilustracija: Kako kultura moe da zasmeta nainu na koji vidimo pojedince i, stoga, stvori predrasudu? Pitanje pokree razgovor o tome da li govornik
moe da odbije prevodioca suprotnog pola (up. ostatak ove teme u 6). Diskurs se
onda prebacuje na temu vezanu za to da li muslimanka moe da ode kod mukog
lekara opte prakse (up. 1-5), to dovodi do objanjavanja muslimanskog pojma
mahram:
Odlomak 5
1 mSora1 20:28 >nisu samo muslimani ti koji ele da imaju lekarku, ima mnogo
NORVEANKI koje ele lekarku
2 fUrdu1 20:29 >muslimanka ne voli da se rukuje jer joj je zabranjen telesni kontakt
sa svim mukarcima osim sa onima koji su joj najblii, a to je neto to Norveani
teko mogu da razumeju
3 mPers1 20:29 >Koji procenat lekara u svim muslimanskim dravama su ene?
4 mSora1 20:31>Ima veoma malo ena lekara u islamskim zemljama
5 mSora2 20:31>ako si stvarno bolestan ne moe da eka da doe do lekarke
6 mSora3 20:31>Ali one ne odbijaju da vide samo lekare, to se tie i mukih prevodioca.
7 mPers1 20:33>Prema islamu, lekar je mahram
8 mViet1 20:34>ta je mahram?
9 fUrdu1 20:35>muki lekar moe da bude mahram, zar ne?
10.mPers2 20:36>ako je isitina ono to kae mPers1 onda nije tako jako bitno da li je
lekar mukarac ili ena
11.fMand1 20:37>ta znai pojam mahrama?
12.mSora1 20:40> Mahram? Mnogo razliitih ljudi mogu da budu mahrami nekoj
eni, ali se stide da razgovaraju o odreenim stvarima. Stoga, to ima veze sa stidom.
13.mFren1 20:41>hej, stvarno mora da objasni ta je mahram!!!!
14.fUrdu1 20:41>enin brat, otac, mu ili sin su mahrami
15.mPers1 20:41 >plus lekar
16.mSora2 20:42 >slaem se sa mPers1
Poruke o mahramu pokrenule je objanjenje studentkinje fUrdu1 u (2),

iza kojeg prvo slede iskazi povezani sa prethodnom temom (3-5) (tj. tema pacijentkinja lekar) pre nego to ih pokrene izjava studenta mPers1 u (7). Aktivniji
uesnici ovde su studenti iz grupa persijskog, sorani i urdu jezika, dakle, studenti
sa korenima iz muslimanskog sveta. Ipak se ne slau oko sadraja ovog bitnog
kulturnog pojma, to postaje oigledno iz njihovih izraza neslaganja (npr. 7-9,
375
14-16). Mnotvo uesnika u ovom nizu istovremeno ilustruje da studenti koji

nisu aktivni u pisanju prislukuju diskusiju. Zahtevi Vijetnamca (8), Kineskinje
(11) i Francuza (13) za pojanjenjem pokazuju da oni prate diskusiju sa interesovanjem. Kako je pokazano, rasprave tokom askanja mogu da budu napete,
a nizovi mogu da traju (ovde preko 15 minuta) uprkos ubaenim porukama i
ukrtenim nizovima, od kojih su neki ovde izostavljeni zbog jasnoe izlaganja.
U Odlomku 6 studenti iz nemake, poljske, rumunske i panske grupe razmiljaju o svojoj profesionalnoj ulozi i statusu profesije:
Odlomak 6
1 Moderator 20:54>ta je neophodno da bi se poboljao status prevodilake profesije u javnom sektoru?
2 fRume120:54>i razmislite: ta moemo da iz ovog nauimo? <ostatak iz prethodne
teme>
3 fSpan1 20:54>Da se svi ponaamo kao profesionalci
4 fPoli1 20:54>da priamo o ulozi prevodioca svima za koje imamo zadatke
5 mPoli2 20:54>Slubeni peat u
6 fRume1 20:54>da se ponaamo kao grupa, a ne kao pojedinci. I da svi predstavljaju isto, da se ponaaju kao profesionalci, i da su ponosni na svoj posao
7 mRume2 20:55>slaem se sa fPoli1, svaki put objanjavam ulogu prevodioca
8 fGerm1 20:55>Da ne prevodimo sopstvenim lanovima porodice
9. fGerm2 20:55>obrazovanje prevodioca je obavezno za sve koji hoe da rade kao
usmeni prevodici u sektoru javne slube
10.fPoli3 20:56>korisnici usluge usmenog prevoenja kode profesiji prevodioca kad
koriste nekompetentne prevodioce
11.fSpan1 20:56>obavezna upotreba najboljih u prevodilakom portalu [tj. javni onlajn registar svih raspoloivih prevodioca i njihovih kvalifikacija]
12.mPoli2 20:57>Jednom smo bili nekompetentni... ne zaboravite da smo jednom bili
mladunci
Prvo, odlomak pokazuje da, kad se uvela nova tema, ostatak prethodne podteme
je ostao u (2) (gde fRume1 sa drugima deli svoju strategiju kako izai na kraj sa
izazovima). Ova tendencija se ponavlja u tekstovima askanja (up. 3-5 u Odlomku 5); (3-6) i (8) moemo tumaiti kao reakcije na moderatorovo pitanje. Ipak,
ve u (7) vidimo reakciju u obliku slaganja, a iskazi 10-12 elaboriraju tvrdnju u
(9) da bi obrazovanje prevodilaca trebalo da bude obavezno. Povezivanjem ove
teme sa temom trita (10), temom javnog registra (11) i temom sopstvenog
profesionalnog razvoja (12), studenti proiruju fokus. U skladu sa time, iako
moderatorovo pitanje moe da pokrene reakcije, neku vrstu aktivnosti navoenja
376
DISKURS I DISKURSI
ideja, odgovori uskoro prerastaju u interaktivne komentare na uvedenu temu. Ova

struktura je karakteristina za askaonice sa moderatorima.
4. Diskusija
Kontroverzni stav o tome da li je sinhrono askanje pedagoki primenjivo povezano je sa pitanjem da li je ovakva komunikacija zaista interaktivna. Nekoliko
indicija u opisanim tekstovima askanja navodi na zakljuak da studenti imaju
oseaj virtuelne zajednice (Herring 2004). Prvo, injenica da se dugaki nizovi
poruka razvijaju i u jednojezinim i viejezinim askaonicama i askanjima sa
moderatorom jasno ukazuje na interaktivnost u oba okruenja. Drugo, izrazi solidarnosti, neslaganje i odnosi moi su indikatori drutvenog ponaanja. Pored
toga, lanovi signaliziraju zahteve o tome kako oekuju da se uesnici ponaaju,
npr. da oekuju da dou pripremljeni za askanje (up. Odlomak 3). Tree, unutargrupno upuivanje na nain na koji studenti shvataju svoje aktivnosti (up. npr.
ring u Odlomku 1, ili mi/oni u Odlomku 6) ukazuje na to da studenti shvataju
svoje aktivnosti kao drutvenu strukturu. tavie, u procesu iznalaenja znaenja,
studenti pokazuju vetinu u savladavanju izazova koje donosi medijum komunikacije u smislu odravanja reda govorenja, reciprociteta, itd.
Naposletku, ako obraamo panju na to kako se odabrana tema razvija ili
menja unutar niza, analiza pokazuje da je diskurs askanja sloen i uklopljen.
Iako se obrasci koji su identifikovani u interakciji licem u lice mogu pronai u
diskursu askanja, ima i aspekata vezanih, na primer, za promenu teme koji mogu
biti razliiti zbog prirode medijuma. Takve osobine bi trebalo jo istraivati u
buduim studijama da bi se poblie definisali instrumenti u analizi elektronskog
diskursa.
Zbog opsega ove studije ne moe se utvrditi da li se uenje zaista i postie.
Ipak, podaci iz tekstova askanja jasno pokazuju da postoje karakteristike virtuelne zajednice. Stoga su interesantni sa take gledita okvir koji posmatraju
uenje kao drutveno konstruisanje znanja (Gee Green 1998: 135; Gee 2003:
38ff o pojmu uenja). U ujedinjenom pristupu analizi diskursa, uenju i drutvenoj praksi, Dejms Gi i Dudit Grin vide analizu diskursa kao instrument za
istraivanje prilika za uenje, gde uenici kroz svoje interakcije oblikuju i bivaju oblikovani tekstovima koje zajedno konstruiu (Gee Green 1998: 148-9).
Primer takve prilike je struktura uioninog diskursa: poetak odgovor evaluacija (P-O-E) implicira reciprocitet u interakcionom lancu nastavnik -uenik
nastavnik. Uoene strukture diskursa na neki nain odgovaraju obrascu P-O-E.
Oigledna razlika u odnosu na tradicionalni uioniki (ili auditorijumski) obrazac u tome je to nai studenti proiruju odgovornost uloga P i E u uionikom
lancu. Ova tendencija moe se, verovatno, povezati sa pedagokim pristupom u
377
kome se tumaenje uloge nastavnika kao pomonika u uenju navodi eksplicitno i implicitno.
Iako Dejms Gi i Dudit Grin ne upuuju na Kolbov model iskustvenog
uenja, njihovi pristupi, po mom miljenju, idu zajedno u uobiajenom tumaenju izgradnje znanja kao drutvene aktivnosti, gde se znanje konstatno stvara i
obnavlja (Kolb 1984: 38). Doprinos Kolbovog modela pristupima onlajn uenju
moe biti u tome to je fokus na nastavniku kao pomoniku, a ne kao prenosiocu
znanja. Kako je istaknuto u drugim radovima (Skaaden Wattne 2009), internetska uionica istie prednost ovog pedagokog pristupa poto zahteva interaktivnost, a prenoenje uloge pomonika je primarno u stimulisanju studenata.
5. Zakljuak
Diskurs askanja nesumnjivo moe da izgleda nekoherentan i haotian. Ipak,
analiza je pokazala da ovaj tip diskursa odraava interaktivnost studenata do
znanja se dolazi kroz razmene koje odraavaju drutveno ponaanje. Na osnovu
ovog pristupa ne moe se odrediti da li se uspeh u uenja zaista postie, ali u modelu uenja u kome se drutveno konstruisanje znanja vidi kao osnovno, virtuelna
zajednica kao to je opisana daje prilike za uenje mogue u internetskoj uionici
gde sinhroni kanali komunikacije obezbeuju dinamiku.
LITERATURA
Boyatzis, E. Richard, Scott S. Cowen, David A. Kolb (1995). Innovation in Professional Education: Steps on a Journey from Teaching to Learning. San Francisco : Jossey-Bass Publischers.
Gee, James Paul Judith L. Green (1998). Discourse Analysis, Learning, and
Social Practice: A Methodological Study. Review of Research in Education.
Vol. 23: 119-169.
Gee, James Paul (2003). Discourse analysis: What makes it critical? In An Introduction to Critical Discourse Analysis in Education. (ed. R. Rogers) Mahwah :
Lawrence Erlbaum: 19-51.
Freiermuth, R. Mark Douglas Jarrell (2006). Willingness to communicate: Can
online chat help? International Journal of Applied Linguistics, 16(2): 189212.
Herring, C. Susan (2003). Dynamic topic analysis of synchronous chat. In: New
Research for New Media: Innovative Research Methodologies Symposium
Working Papers and Readings. Minneapolis MN. Retrieved 10-03-18. http://
ella.slis.indiana.edu/~herring/dta.2003.pdf
378
DISKURS I DISKURSI
Herring, C. Susan (2004). Computer-mediated discourse analysis: An approach

to researching online communities. In Designing for virtual communities in
the service of learning. (eds. S. A. Barab, R. Kling J. H. Gray). New York :
Cambridge University Press: 338-376. Preprint. Retrieved 10-03-18. http://
ella.slis.indiana.edu/~herring/cmda.pdf
Hobbs, Jerry (1990). Topic Drift. In Conversational Organization and its Development. (ed. B. Dorval) Norwood : N.J. Ablex: 3-23
Holmer, Torsten (2008). Discourse Structure Analysis of Chat Communication.
Language@ Internet. 1-12. Retrieved 10-03-18. http://www.languageatinternet.de/articles/2008/1633
Kolb, A. David (1984). Experiential learning: experience as the source of learning and development. Englewood Cliffs : N.J. Prentice-Hall
Osman, Gihan Susan C. Herring (2007). Interaction, Facilitation, and Deep Learning in Cross-Cultural Chat: A Case Study. Internet and Higher Education.
10/2; 125-141. http://ella.slis.indiana.edu/~herring/osman.herring.pdf
Palloff, M. Rena Keith Pratt (1999). Building Learning Communities in Cyberspace. Effective Strategies for the Online Classroom. San Francisco : JosseyBass Publisers
Schegloff, A. Emannuel (2007). Sequence Organization in Interaction. A Primer
in Conversation Analysis I. Cambridge : Cambridge University Press.
Schiffrin, Deborah (1998). Approaches to Discourse. Oxford : Oxford University
Press
Skaaden, Hanne (2006). Nettbasert tolkeutdanning. Erfaringsbasert lring p
nettet. Oslo (Upubl. Rapport til Norgesuniversitetet)
Skaaden, Hanne (2008). Interpreter students interacting in the cyberspace classroom. In Research and Practice in Public Service Interpreting and Translation. (ed. C. Valero-Garcs) Alcal : Universidad de Alcal. Obras Colectivas
Humanidades 10: 169-182
Skaaden, Hanne Maria Wattne. (2009). Teaching Interpreting in Cyber-Space:
the answer to all our prayers? In Interpreting and Translating in Public Service Settings. Policy, Practice, Pedagogy. (eds. R. de Pedro Ricoy, I. Perez, C.
Wilson). Manchester : St Jerome Publishing: 74-89.
379

Hanne Skaaden
SYNCHRONOUS CHATS A LEARNING PATH?
THE CHAT DISCOURSE OF INTERPRETER STUDENTS
Summary
Whether synchronous chats provide learning opportunities is debated in studies of
computer-mediated discourse. The article explores how interpreter students interact in
chat groups that have a pedagogical aim. In exploring the chat-log discourse, tools from
Computer Mediated Discourse Analysis (Herring 2003, 2004, Holmer 2008) are used in
combination with context information. The qualitative analysis shows that interactivity
is displayed in ways that indicate virtual community. Since the chat sessions take place
within a learning environment, the findings are linked to models of learning as a collaborative effort that intersects with discourse and social behavior (cf. Gee and Green 1998,
Gee 2003). The scope of the approach does not allow us to determine whether learning
takes place. However, the indications of virtual community as illustrated lend support to
claims that opportunity for learning is realizable in a cyber classroom where synchronous
channels provide dynamics.
Key words: interpreting, synchronous chat, computer-mediated discourse, dynamic topic
analysis, experiential learning
380
Diter V. Halvaks Barbara ramel Astrid Rader

ROMLEX
LEKSIKA BAZA PODATAKA VARIJANATA
ROMSKOG JEZIKA1
Saetak: U radu je prikazan projekat leksike baze romskog jezika (ROMLEX).
Reniki lanci u glosaru praeni su prevodima na engleski i, u zavisnosti od romskog dijalekta, na druge evropske jezike. Odabirom 10 reprezentativnih varijanti
romskog jezika, ujednaavanjem leksike pokrivenosti ovih varijanata ROMLEX
e predstavljati najsveobuhvatniji, komparativan i dostupan izvor leksikografskih
informacija o romskom jeziku, ukljuujui i etimiologiju. U ovom trenutku podaci
su dostupni putem interneta i obuhvataju 25 razliitih romskih dijalekata.
Kljune rei: romski jezik, dijalekti romskog jezika, renik, leksika baza romskog jezika
ROMLEX nije renik romskog u pravom smislu, nego leksika baza podataka.
Sadri podatke koji predstavljaju razliitosti u leksikonu svih dijalekata romskog
i gotovo u potpunosti pokriva osnovni leksikon romskog jezika. U ovom trenutku
podaci su dostupni putem interneta i obuhvataju 25 razliitih romskih dijalekata.2
Reniki lanci u glosaru praeni su prevodima na engleski i, u zavisnosti od
romskog dijalekta, na druge evropske jezike.
Nakon pripremne faze (19982001), koja je bila iskljuivo posveena varijantama romskog jezika koji se govori u Austriji, i dve radne faze (20012007)
ROMLEX ulazi u sledeu fazu razvoja koja je predstavljena u ovom lanku.
1. Istraivaki kontekst
Duga je istorija lingvistikog prouavanja romskog jezika. U fokusu je bila istorijska rekonstrukcija, naroito poreklo romskog, i povezivanje romskog sa nekom od porodica jezika (Rdiger 1782; Pott 1844-45; Miklosich 1872-80; Turner
1926), te izrada deskriptivnih gramatika (Paspati 1870; Von Sowa 1887; Finck
1903; Sampson 1926), kao i (uglavnom komparativnih) leksikografskih studija
(Pott 1845; Miklosich 1876, 1877; Sampson 1926).
1
2

http://romani.uni-graz.at/romlex
381
Diter V. Halvaks Barbara ramel Astrid Rader: ROMLEX
U drugoj polovini dvadesetog veka u usponu su moderna lingvistika prouavanja romskog u oblasti opte i primenjene lingvistike. To potvruje pojavljivanje velikog broja deskriptivnih gramatika (npr. Gjederman Ljungberg 1963;
Poboniak 1964; Wentzel 1980; Boretzky 1993; Holzinger 1993; Matras 1994;
Igla 1996; Halwachs 1998; Cech Heinschink 1999; Tenser 2005), lingvistikih
analiza odreenih aspekata strukture romskog (Matras 1995; Matras Bakker
Kyuchukov 1997; Elk Matras 2000; Schrammel Halwachs Ambrosch
2005), kao i sociolingvistikih studija (Friedman 2003, 2005; Halwachs 2003,
2005; Halwachs Heinschink 2000; Matras 2004). Pored toga, u tom periodu
objavljen je znaajan broj leksikografskih studija (Wolf 1960; Valtonen 1972;
Calvet 1982; Vekerdi 1983; Uhlik 1983; Demeter Demeter Tcherenkov 1990;
Hbschmannov et al. 1991; Boretzky Igla 1994; Soravia Fochi 1995; Halwachs et al. 2002), veoma razliitih po obimu i obliku. Pored komparativnih radova
(Boretzky Igla 1994), postoje i renici pojedinanih varijanata i glosari koji
sadre rei iz specifinih izvora, odnosno upotrebe (npr. renik koji je sainjen
iskljuivo od rei iz bajki (Calvet 1982). Obim gramatikih informacija i objanjenja uz renike lanke takoe se veoma razlikuju od dela do dela.
Ovakav razvoj u lingvistikom prouavanju romskog jezika paralelan je sa
poetkom samoorganizacije i emancipacije romske zajednice, to je dovelo do poveane aktivnosti u proizvodnji tekstova. To je obeleilo prvi period u kome su
Romi stavili svoj jezik u iru upotrebu radi stvaranja tekstova koji su bili daleko
od tekstova kao to su privatna pisma i slino. Novi tipovi tekstova su bili: zvanini politiki dokumenti, novinski izvetaji, autobiografski izvetaji, zbirke bajki,
itd. Zbog nepostojanja bilo kakvog pisanog oblika jezika do tog trenutka, javila se
potreba da se makar donekle kodifikuju pojedinane varijante da bi se obezbedila razumljivost novonastalih tekstova. Takve kodifikacije esto su sprovoene u
saradnji sa lingvistima i romskim govornicima u okviru jezikih projekata. Jedan
takav projekat je Romani Projekt Graz na Odseku za lingvistiku Univerziteta u
Gracu, koji je imao presudnu ulogu u razvoju ROMLEX-a. U okviru ovog projekta
lingvisti su tokom prole decenije bili angaovani na dokumentovanju usmenih
tradicija veih zajednica u Austriji koje govore romski (sinti, burgenland-roma, lovara, kaldera, gurbet i arli) i na sakupljanju opsenih gramatikih i leksikih opisa
ovih varijeteta. Kodifikacija, tj. uvoenje doslednog sistema pisanja, nekih od ovih
varijeteta bila je nusproizvod ovog proces dokumentovanja.
Kolekcija romske usmene tradicije Heinschink, nastala pre nekoliko decenija, obuhvata itav niz varijeteta romskog jezika iz svih delova Evrope i Mediterana, a nalazi se u Fonogramatikom arhivu Austrijske akademije nauka i
slui austrijskim lingvistima kao najobuhvatniji komparativni izvor podataka na
svetu o romskom jeziku. Kolekcija Heinschink arhivirana je i dokumentovana
382
DISKURS I DISKURSI
zahvaljujui dvema stipendijama FWF (P 7802-SPR Sicherung, Dokumentation

und Erschlieung der Sammlung Heinschink od jula 1990. do avgusta 1992. i P
9083-HIS Sicherung, Dokumentation und Erschlieung der Sammlung Heinschink, Teil 2 od septembra 1992. do avgusta 1995.).
Zahvaljujui ovako dobrim uslovima rada, napisan je vei broj deskriptivnih radova, objavljeno je vie lanaka i nekoliko monografija i zbirki u kojima
je skicirana struktura varijanata romskog jezika u Austriji (npr. Halwachs 1998;
Cech Heinschink 1998; Cech Heinschink 1999; Halwachs Menz 1999; Cech
Fennesz-Juhasz Heinschink 1998; Halwachs Ambrosch Wogg 1998. i dr.).
Rad na romskom jeziku u ovom kontekstu takoe je presudno uticao na razvoj
ROMLEX-a: razliitosti koje su se pokazale u varijantama austrijskog romskog
i kolekcija Heinschink u kombinaciji sa esto izraenom eljom govornika da se
napravi renik njihovog jezika podstakli su razvoj strategija kojima bi se odredio
tip renika koji bi zadovoljio ove posebne uslove. Tako se dolo do novog koncepta leksike dokumentacije koja je odraavala unutarvarijantne i meuvarijantne
razliitosti. Najzad, to je uslovilo stvaranje ROMLEX-a kao sredstva za leksiko
dokumentovanje u obliku posebno napravljene baze podataka, ne samo za austrijsko-romski kontekst, nego i za neogranien broj varijanata romskog jezika uopte.
Izbor ovog elektronskog oblika opravdavaju mnoge prednosti koje ima u poreenju
sa papirnom verzijom: (1) elektronsko sredstvo je u principu otvoreno za proirivanje u bilo kom trenutku, i u pogledu broja varijeteta koji su ukljueni i u pogledu
broja pojedinanih leksikih odrednica; (2) baza podataka omoguava dokumentaciju razliitosti romskog leksikona bez uvoenja vetakih hijerarhijskih struktura
meu leksikih varijantama; (3) baza podataka omoguava sloene meuvarijantne
pretrage (pod uslovom da postoje pojedini leksiki lanci u ROMLEX-u kojima je
dodeljen niz parametara), koje je mnogo lake uraditi, naroito u poreenju sa korienjem ogromne pisane verzije napravljene za potrebe unakrsnog pretraivanja.
Po zavretku prethodne tri faze projekta (pripremna faza od 1998. do 2000.
koja je ograniena na austrijske romske varijetete, faza 1 od 2001. do 2004. koju
je finansijski pomogao Institut otvorenog drutva (IOD), i faza 2 od 2005. do
2007. koju je finansijski pomogao IOD i sa naglaskom na varijante romskog
jezika koje se govore u Austriji Volksgruppenfrderung Austrijskog federalnog
kancelara), u ovoj fazi razvoj i programiranje baze podataka su zavreni. U pogledu sadraja, ROMLEX je u ovom trenutku zbirka od 25 elektronskih glosara
koje povezuje jedinstven sistem pisanja i koji ima osnovnu morfosintaksiku kategorizaciju i prevode na razne evropske jezike.3
Sistem pisanja koji se koristi u ROMLEX-u u osnovi je fonemski, sa nekoliko izuzetaka koji se odnose na ukljuivanje bitnih fonetskih karakteristika pojedinih
3
Detalji se nalaze na sajtu http://romani.uni-graz.at/romlex/stats.cgi
383
varijanata romskog jezika. Prilikom enkodiranja pojedinanih slovnih znakova koristili smo se standardom UNICODE.4 Gramatike informacije kodirane su po konvencijama morfosintaksike kategorizacije koju su razvili projekti Isle-Eagles-Multext, a
odabrane su i malo modifikovane da bi bile prikladne za romski jezik.5
Leksika pokrivenost pojedinih glosara razlikuje se umnogome s obzirom
na broj leksikih odrednica i domena (up. brojeve u Tabeli 1). Ovo je posledica
toga to su u prethodnim radnim fazama glosari ROMLEX-a bili zasnovani na
veoma razliitim izvorima, kao to su manje ili vie razraeni renici, korpusi zasnovani na produkciji nenaunih tekstova ili zbirke bajki. Neke od 25 varijanata
romskog jezika imale su vokabular koji je pokazivao itav niz leksikih domena (npr. burgenland romski ili kaldera romski), dok su druge bile ogranienije
i pokazivale su vokabular koji se obino nalazio u odreenom uzorku teksta.
Stoga, dok su pojedine varijante ve bile ujednaene u pogledu kodifikacije, tj.
uveden je sistem pisanja, leksika pokrivenost u ROMLEX-u trenutno je veoma
heterogena i zato je unakrsno poreenje varijanata veoma teko. Jedan od osnovnih zadataka sledee faze projekta bie ujednaavanje leksike pokrivenosti kod
odabranog broja varijanata romskog u ROMLEX-u.
Ipak, ROMLEX je najobuhvatnija dokumentacija romskog leksikona do danas, dostupna onlajn preko vebinterfejsa koji dozvoljava pretraivanje po pojedinanim reima u dostupnim glosarima, polazei od jezika
na koji se prevodi ili romskog jezika.6
2. Inovativni aspekti i uticaj
U budunosti e ROMLEX imati bitan uticaj utoliko to e predstavljati najsveobuhvatniji, komparativan i dostupan izvor leksikografskih informacija o romskom jeziku. Do ovoga e se doi putem odabira 10 reprezentativnih varijanata
romskog jezika, ujednaavanjem leksike pokrivenosti ovih varijanata, procedure povezivanja s obzirom na sadrajne strukture i unutar varijanata i meu
varijantama; jedan od rezultata ovih procedura povezivanja bie i utvrivanje
etimologije leksema u ROMLEX-u.
Oba zadatka obavie se tokom naredne radne faze, a konaan rezultat tog
projekta novi ROMLEX, bie poboljan na nekoliko naina.
Jedna inovacija odnosi se na ujednaavanje leksike pokrivenosti glosara 10 odabranih varijanata. Sistematsko sakupljanje leksikog materijala za nekoliko tematski definisanih domena u toliko mnogo varijanata nikad dosad nije
pokuano u oblasti romske leksikografije. Ovim pristupom ROMLEX e dobiti
4
Sistem pisanja moe se videti na http://romani.uni-graz.at/romlex/wsphonemic.xml.

Pojednostavljene konvencije za romski nalaze se na http://romani.uni-graz.at/romlex/msd.cgi.
6
Detaljan opis moe se nai na http://romani.uni-graz.at/romlex/lex.xml.
5
384
DISKURS I DISKURSI
leksikografske podatke koji e biti ujednaeni u pogledu leksike pokrivenosti i

ortografije, ali e ipak biti dozvoljena vea heterogenost u pogledu pojedinanih
leksikih odrednica. Mogunost da se porede podaci, jedinstvena u romskoj leksikografiji, preduslov je sistemskom poreenju meu varijantama.
Samo poreenje podataka bie mogue putem reorganizacije sadrinske
strukture ROMLEX-a, tj. unutarvarijantnim i meuvarijantnim povezivanjem.
Unutarvarijantno povezivanjem pojedinane lekseme organizovae se hijerarhijski u grozdove morfoloki i etimoloki povezanih leksema. Stoga ROMLEX nee samo podravati pretraivanje po pojedinanim leksikim odrednicama unutar jedne varijante (kao to je to sada), nego e se moi pretraivati
itavi leksemski grozdovi. Posebni odnosi izmeu lanova leksemskog grozda
obeleeni su u bazi podataka. Na vrhu takvog leksemskog grozda stoji osnovni
oblik,7 koji je morfoloki najprostija (to ne mora znaiti i da je morfoloki prosta) leksema koja je dostupna u tom dijalektu. Ovde se ne implicira da je osnovni
oblik primarna varijanta alternacijama. On je prosto konkretna leksema koja se
koristi u apstraktne svrhe, tj. da bi bila vor koji na okupu dri leksemski grozd i
istovremeno funkcionie kao mesto kontakta za meuvarijantno povezivanje, to
je jo jedna inovativna osobina sadrajne strukture ROMLEX-a.
Meuvarijantno povezivanje postie se povezivanjem etimolokih kognata
koji se javljaju na vrhu leksemskog grozda, tj. osnovnih oblika, u pojedinanim
varijetetima kroz opti oblik8. Opti oblik je najkonzervativniji od svih dokazanih
osnovnih oblika. Opti oblici se kodiraju prema vrsti rei, sadre etimoloke informacije i prevode na engleski. Ova druga mera vezivanja omoguava sistemsko
poreenje leksemskih grozdova, koji su ustanovljeni unutarvarijantnim povezivanjem, kroz nekoliko varijeteta, na veoma lak i brz nain.
Inovativni kreativni uvidi u budui sadraj i sadrajnu strukturu ROMLEX-a su sledei:
Ve na samom poetku radne faze ROMLEX sadri leksikografske informacije o romskom jeziku kojih do danas nije bilo u tampanim verzijama
renika. Kao to je ve reeno, struktura ROMLEX-a ne ograniava koliinu
leksikografskih informacija koje e se nalaziti u bazi podataka u budunosti
i jasan je cilj ROMLEX-a da odabranih 10 varijanata uini jo opsenijim i
lakim za poreenje tokom ove radne faze. Sistematski uporedivi leksikografski podaci o toliko mnogo varijanata jedinstveni su u istoriji romske leksikografije.
Unutarvarijantnim i meuvarijantnim povezivanjem ROMLEX e biti strukturiran na takav nain da e moi sluiti kao komparativni renika, davati
7
8
Eng. parent, za predlog termina zahvaljujemo prof. dr Tvrtku Priu.

Eng. anchor, za predlog termina zahvaljujemo prof. dr Tvrtku Priu.
385
informacije i o morfologiji pojedinanih leksema i o njihovoj etimologiji.

Kao takav, ROMLEX postavlja nove standarde u pogledu sadraja, sveobuhvatnosti i pristupanosti leksikografskih informacija o romskom jeziku.
Format, sadrajna struktura i sadraj ROMLEX-a omoguuju lingvistike
studije na najlaki mogui nain, tedei i vreme i trud, i ouvanje najviih
naunih standarda.
Novi ROMLEX omoguie, izmeu ostalog, pretraivanje ne samo po pojedinanim leksemama, nego i po itavim leksemskim grozdovima. To e
biti od koristi u leksiko-semantikim i morfolokim studijama, i na nivou
pojedinanih varijanata i iz perspektive meuvarijantnog istraivanja. Ove
studije moi e obraivati pitanja istorijskih promena, irenja dijalekata i jezikih kontakata.
Inovativni kreativni uvidi vezani za polje dokumentacije i kodifikacije jezika su
sledei:
ROMLEX predstavlja novi model dokumentacije i kodifikacije jezika bez
standardizacije, to je dovoljno za jezik u dijaspori heterogen jezik bez
drave.
ROMLEX je, osim toga, primer razumne upotrebe nove tehnologije u humanistikim naukama. Upotrebom ovih tehnologija ROMLEX je postavio za
cilj ne samo proizvodnju digitalne verzije renika, nego i stvaranje dodatne
naune vrednosti koja postavlja novi standard leksikografske dokumentacije.
ROMLEX je stoga primer potencijala takvih tehnologija na polju lingvistikih istraivanja i humanistikih nauka uopte.
3. Metodologija
3.1. Odabir varijante
Poetna taka sledee faze rada je 25 glosara pojedinanih varijanata romskog
jezika, koji se danas nalaze u ROMLEX-u. Leksika pokrivenost ovih 25 glosara
veoma je heterogena zbog toga to se zasnivaju na veoma razliitim izvorima. Iz
razliitih razloga nije izvodljivo ujednaiti leksiku pokrivenost za svaku varijantu, npr. zato to su neki varijeteti izumrli (velki romski) ili to su slabo dokumentovani (gurvari romski), pa e se odabrati 10 varijanata romskog od 25 postojeih
u ROMLEX-u i na njima e se raditi. Ograniavanje na 10 varijanata takoe
je rezultat potrebe da se sprovede opseno leksikografsko istraivanje (i analiza
postojeeg materijala i dobijanje novog materijal od izvornih govornika). Istovremeno, odabir varijanata zasniva se na kriterijumima koji vode rauna o tome da je
selekcija reprezentativna u pogledu viestruke strukturne raznovrsnosti romskog
jezika. Glavni kriterijumi su lingvistika relevantnost i geografska rairenost, ali
iz praktinih razloga i dostupnost podataka i izvodljivost rada na terenu.
386
DISKURS I DISKURSI
Lingvistika relevantnost odnosi se na razliite strukturne tipove varijanata. U

modernoj romskoj dijalektologiji (Bakker Matras 1997; Elk 2000) razliiti
strukturni tipovi odraavaju se u podeli na nekoliko dijalekatskih grupa jednakog
statusa. Ova podela postala je popularan referentni okvir u romskoj lingvistici.
Ove grupe su: vlaki, balkanski, centralni i severni, a dalja podela je na severozapadni, severoistoni i nekoliko izolovanih dijalekata (Matras 2002). Pojedinane
grupe definisane su pojedinanim nizom osobina koje su karakteristine za tu
grupu, ali i geografskom blizinom. Dok grupna povezanost nije problematina
za varijante koje su prototipini predstavnici grupe, ove podele su problematine kada je re o odreivanju grupne povezanosti za varijante koji su na prelazu
izmeu dveju grupa. Ovo ima veze sa tumaenjem grupe unutar genetskog teorijskog okvira u dijalektologiji, koji je u pitanje doveo Matras (2005). Ipak, za
odabir varijanata u datom kontekstu pomenuta podela je korisna poto odraava
najizraenije strukturne tipove varijanata romskog jezika.
Geografska rairenost u kontekstu odabira varijante, s jedne strane, odnosi
se na to da se u obzir uzimaju varijante romskog sa itavog niza geografskih
lokacija da bi se ukljuila najvea mogua mera meuvarijantnih varijacija.
S druge strane, geografska rairenost odnosi se na to da se u obzir uzimaju
varijante romskog jezika koje se nalaze na velikom, ali ne i obavezno spojenom, geografskom podruju da bi se ukljuila najvea mogua mera unutarvarijantne varijacije.
Ako se uzmu u obzir ova dva kriterijuma u kombinaciji sa dostupnou
podataka, koji se uglavnom odnose na rad na romskom jeziku u Austriji u poslednjoj deceniji, i izvodljivou terenskog rada, koji se odnosi na ve ustanovljene
kontakte sa izvornim govornicima odreenih varijanata, predlae se lista od sledeih 10 varijanata romskog:
Tabela 1
Varijanta
Opis
N*
Mogunosti rada na terenu
kaldera-r.
severnovlaki / evropski ++ [i.a.

Austrija]
dobro dokumentovan
9.824
dobri kontakti sa izvornim

govornicima
lovara-r.
severnovlaki / evropski + [i.a.

Austrija]/ dobro dokumentovan
4.955

govornicima
gurbet-r.
junoovlaki / evropski + [i.a.

Austrija]
delimino dokumentovan
9.825
kontakti sa izvornim
govornicima
387
Varijanta
Opis
N*
Mogunosti rada na terenu
ursari-r.
balkanski / evropski / loe

dokumentovan
2.636

govornicima
arli-r.**
balkanski / evropski ++ [i.a.

Austrija]
dokumentovan
7.210
govornicima
burgudi-r.
balkanski / evropski [i.a. Austrija]

3.971
dokumentovan
govornicima
istonoslovaki-r.
severni centralni / regionalni

dobro dokumentovan
8.914

govornicima
juni centralni / lokalni [istona

burgenlandAustrija]
-r.***
dobro dokumentovan
6.255

govornicima
severnoruski-r.
severoistoni / regionalni+
dobro dokumentovan
4.602
slabi kontakti sa izvornim

govornicima
sinte-r.
severozapadni / evropski+
[i.a.Austrija]
dobro dokumentovan
7.453
slabi kontakti sa izvornim

govornicima
* N = trenutni broj odrednica u ROMLEX-u

** 7.210 = zbir 3 varijeteta koji su trenutno uneseni odvojeno (kosovski-arli-,
makedonski-arli, sofija-erli-r.)
*** geografski najjunije centralne varijante su lokalne, imaju samo nekoliko govornika i preti im izumiranje
Ovaj odabir varijanata romskog jezika odraava viestruke strukturne varijacije romskog jezika i okuplja predstavnike svih dijalekatskih grupa. U njega
je ukljueno i est veih romskih varijeteta koji se govore u Austriji i burgudi,
romski varijetet koji se govori u maloj govornoj zajednici na podruju Bea, prvenstveno zato to su ovi varijeteti naroito vani u kontekstu jednog austrijskog
istraivakog projekta. Drugo, distribucija romskih dijalekata koji se govore u
Austriji danas odraava heterogenost varijanata romskog jezika u zapadnoevropskim zemljama, to je rezultat razlika u drutveno-istorijskim kontekstima i vremenu imigracije pojedinih grupa (Halwachs 2005). Kao to je ve naznaeno,
deset pojedinanih glosara znaajno se razlikuju po broju leksema. Za veinu varijanata postoji mnogo tampanih izvora koji su sakupljeni i samo delom procenjeni tokom prve dve radne faze ROMLEX-a. Za vreme tih prethodnih aktivnosti
388
DISKURS I DISKURSI
takoe su uspostavljeni dobri kontakti sa izvornim govornicima skoro svih deset

odabranih varijanata. Stoga je veoma obuhvatan terenski rad kakav je zamiljen
u predlogu trenutnog projekta izvodljiv u vremenskom okviru projekta.
3.2. Homogenizacija leksike pokrivenosti
Osnovna ideja homogenizacije leksike pokrivenosti je sastavljanje liste od oko
5000 leksikih odrednica koje odraavaju osnovni vokabular romskog i koje e
biti sr glosar svake od 10 odabranih varijanata romskog.
Termin osnovni vokabular ne odnosi se na fiksni broj leksikih jedinica
u leksikografiji i lingvistici uopte. Iako je intuitivno jasno koji osnovni domeni
treba da se ukljue u sastavljanje osnovnog vokabulara, ne postoji jasno definisana lista tih domena. Ako se pogledaju liste osnovnih semantikih domena u
leksikografskim radovima (Hoffmann Hoffmann 2003; McGregor 2005; Muhr
2000), zakljuuje se da postoji nekoliko osnovnih semantikih domena koji se
uvek javljaju na takvim listama. Oni ukljuuju entitete kao to su ljudska bia,
rodbinske veze, delovi tela i organi, ivotinje i ivotinjski proizvodi, hrana, svakodnevna tehnologija i predmeti, biljke i biljni proizvodi, svet (ukljuujui vremenske prilike i vreme), drutveni ivot; dogaaji kao to su telesne aktivnosti i
stanja, ljudske aktivnosti, kretanje, poloaji, razmiljanje / govorenje / opaanje,
proizvodnja zvukova (ne-govor), uzimanje / hvatanje / dranje; lekseme koje se
odnose na koliine, osobine i povezivanje u mestu i vremenu, kao i ogranien
broj funkcijskih rei (zamenice, determinatori, osnovni veznici, adpozicije).
Osim toga, kulturoloki specifine vrednosti, verovanja i obiaji smatraju se takoe osnovnim vokabularom. Neki od ovih nabrojanih domena deo su leksikona
romskog jezika pre kontakata sa evropskim narodima i jezicima (Matras 2002:
20ff) koji ini polaznu taku za listu rei osnovnog vokabulara u sadanjem kontekstu. Ova lista bie proirena leksemama iz nabrojanih osnovnih semantikih
domena, a naroita panja obratie se na jedinice koje su bitne za romsku kulturu.
Postojei glosari deset odabranih varijanta romskog jezika poredie se, zatim, sa
ovom razraenom listom, a leksikografskim istraivanjem e se dopuniti leksemama koje nedostaju (analizom postojeeg materijala, terenskim radom sa izvornim govornicima). Elektronski pretraivai koji e olakati i ubrzati ove zadatke
treba da se razviju tokom rada na projektu.
Konaan ishod ovog radnog zadatka je stvarno irenje deset odabranih varijeteta tako da svaki ukljuuje oko 5000 leksema koje se nalaze u razraenom
spisku osnovnog vokabulara, pored leksema iz ostalih domena koje se ve nalaze
u postojeim glosarima ovih deset varijeteta.
389
3.3. Procesi povezivanja i etimologija

Glavni radni zadatak budue faze rada je reorganizacija sadrajne strukture ROMLEX-a putem unutarvarijantnog i meuvarijantnog povezivanja, to e se postii sa deset odabranih dijalekata.
I unutarvarijantno i meuvarijantno povezivanje zahtevaju veoma dobro
poznavanje gramatike romskog jezika. Ovaj radni zadatak treba da urade dva
akademska istraivaa koji rade sa punim radnim vremenom. Svi postupci povezivanja treba da se urade runo putem interfejsa baze podataka.
Unutarvarijantno povezivanje organizuje pojedinane lekseme hijerarhijski
u grozdove morfoloki i etimoloki povezanih leksema. Strukture koje su rezultat unutardijalekatskog hijerarhijskog povezivanja predstavljaju grozdove
povezanih oblika rei, sa internim specifikacijama odnosa koji postoje meu
pojedinanim oblicima. Takvi grozdovi od velike su vanosti za romsku dijalektologiju uopte, a naroito za meuvarijantne studije derivacionih procesa
u romskom jeziku. Sa leksikografske take gledita takvi grozdovi mogu biti
od pomoi u identifikaciji praznina u pojedinanim glosarima i u modifikovanju odgovarajuih tehnika intervjuisanja i dobijanja materijala uopte. Nadalje, hijerarhijski leksemski grozdovi donose i praktine prednosti za budue
ureivanje tampanih renika koji e biti zasnovani na ROMLEX-u. Poto su
veze meu dva elementa odreene, redosled elemenata u tampanom reniku
moe se uraditi automatski (npr. derivati se mogu automatski sortirati ispod
odrednice u reniku).
Na vrhu takvog leksemskog grozda stoji osnovni oblik koji je morfoloki najjednostavnija (ali ne i nuno morfoloki prost) leksema koja postoji u datoj
varijanti. Osnovni oblik je oblik koji ne moe da se izvede derivacijom ni od
jedne druge lekseme u tom varijetetu. Izvedeni oblik moe funkcionisati kao
osnovni ako su osnove od kojih je nastao zastarele u datoj varijanti. Burgelandska romska re prast-a-l (istorijski prast-av-el [jahati konja]), na primer,
funkcionie kao osnovni oblik poto istorijski osnovni oblik prast-el, potvren u drugim varijantama, ne postoji u dananjem burgelandskom romskom.
Osnovni oblik je veza iz te varijante sa optim.
Specifikacija odnosa koji postoje izmeu pojedinanih oblika rei leksemskog grozda treba da pokae kako izgledaju procesi u tvorbi rei u romskom.
Dok raniji opsean rad na romskom ukazuje na neke oigledne vrste odnosa
(npr. derivacija, koja pokriva razliite tipove derivacionih procesa; alternacija, koja se odnosi na fonetske varijacije; glagolska fraza, koja se odnosi na
konstrukcije sa lakim glagolima kao to su del [dati]), mora se naglasiti da
se iscrpna lista relevantnih tipova odnosa u romskom moe ustanoviti samo
putem empirijskog rada, tj. stvarnim povezivanjem u kome se definicije te390
DISKURS I DISKURSI
stiraju, ocenjuju i onda se, ako je potrebno, menjaju ili ispravljaju. Tokom
rada na ovome obavezno e se morati ustanoviti principi povezivanja koji
e osigurati da se oblici rei koji mogu da se poveu sa nekoliko elemenata
povezuju uvek na isti nain. Ovi principi povezivanja objasnie i ujednaeno,
strogo hijerarhijsko unutarvarijantno povezivanje.
Odreeni broj preliminarnih principa povezivanja ustanovljen je tokom teorijskog razvoja nove sadrajne strukture ROMLEX-a. Zasad se ovi principi
primenjuju samo u ogranienom opsegu u preliminarnim testovima tokom
prethodnih radnih faza. Ovi testovi ukazuju na to da e niz principa povezivanja morati da se objasni i modifikuje u pogledu sadraja tokom opsenog
unutarvarijantnog povezivanja svih varijanata romskog jezika. Osim toga,
samo e opseno povezivanje omoguiti da se testira tehnika izvodljivost
principa povezivanja koji su dosad ustanovljeni u bazi podataka. Stoga su
veoma bitni radni zadaci na samom poetku unutarvarijantnog povezivanja i
testovi kojima e se proveriti kako lingvistiki funkcioniu ustanovljeni principi povezivanja u stvarnom povezivanju i tehniki testovi koji e proceniti
sprovoenje ovih principa povezivanja u bazi podataka.
Meuvarijantno povezivanje postie se povezivanjem etimolokih kognata
koji se javljaju na vrhu leksemskog grozda, tj. osnovnih oblika, u pojedinanim varijantama kroz opti oblik koji funkcionie kao odrednica u bazi. Opti
oblik je najkonzervativniji od svih osnovnih oblika. Rekonstruisani oblici se
ne koriste u ROMLEX-u. Opti oblici sadre podatke o vrsti rei, u osnovnom znaenju prevedeni su na engleski. Uz opti oblik dodaju se i etimoloke
informacije.
Iako opti oblik zaista postoji, u svojoj funkciji on je lien povezanosti sa
odreenom varijantom. Stoga, ako se uzme najkonzervativniji od svih osnovnih oblika koji se pojavljuju, ne mora da znai da je taj oblik po bilo emu
vredniji ili bitniji od drugih oblika. Mora se naglasiti da najkonzervativniji oblik moe da bude i nova pozajmljenica iz jezika sa kojim je trenutno u kontaktu. Cilj stvaranja optih oblika nikako nije stvaranje jedinstvene
hipervarijante romskog, to bi se moglo protumaiti kao uvoenje standardnog oblika romskog jezika na mala vrata. Opti oblici funkcioniu kao
dvostruki tehniki vorovi u vievarijantnom reniku romskog: oni su veze u
pojedinanim varijantama romskog, ali i veze izmeu pojedinanih varijanata romskog (= odrednica spefinih za tu varijantu) i etimologije. Svaki opi
oblik ima samo jednu vezu sa etimologijom i povezuje se sa samo jednim
osnovnim oblikom (ili nijednim) u svakoj pojedinanoj varijanti romskog. U
nedostatku standardnog varijeteta romskog jezika, koji bi mogao funkcionisati kao veza izmeu pojedinanih varijanata, opti oblici su jedini nain da
391
napravimo vievarijantni renik romskog jezika. Ipak, funkciju opteg oblika

moe da vri i nasumina varijabila. Izbor postojee lekseme za opti oblik
stvar je pogodnosti, poto se ti oblici ve nalaze u bazi podataka i mogu da se
odaberu kao opti jednostavnim obeleavanjem. Osim toga, stvaran postojei
oblik ima prednost da tumaenje etimolokih informacija za leksemski grozd
u pojedinanim varijantama ne zavisi od kompjuterskog itanja.
Etimologije se zasnivaju na detaljnom pregledu postojee literature, to ne
ukljuuje samo renike koji daju etimologiju (Miklosich 1872-80; Turner
1926; Sampson 1926; Vekerdi 1983; Manu et al. 1997; Valtonen 1972), nego
i mnogobrojne lanke koji daju etimologiju za pojedinane jedinice ili grupe
rei (Boretzky 1995; Tlos 1999). Etimologije se obeleavaju referencama
da bi se pruila jasna slika o etimolokoj diskusiji, tamo gde je to mogue.
Nadalje, projekat e traiti pomo i saradnju lingvista koje se bave istorijom
jezika i koji su se specijalizovali za indoevropske jezike da bi se razjasnile i
proverile nejasne ili sporne etimologije.
Etimologija za nasleene, tj. indoarijske lekseme trebalo bi da nae najstariji ekvivalentni oblik rei. U etimologiji pozajmljenica (azijskih i evropskih)
relevantan je samo kontaktni oblik, tj. oblik rei u vreme pozajmljivanja, a
ne najstariji oblik rei. Drugim reima, etimologija pozajmljenica u jeziku iz
kojeg je preuzeta nije bitna.
Tehnologija koja e omoguiti sve ove procese povezivanja i ukljuivanje
etimolokih informacija ve postoji u bazi podataka ROMLEX-a. Elektronski pretraivai koji ine meuvarijantno povezivanje efikasnijim treba da se
razviju u toku rada na projektu.
4. Saradnja
ROMLEX je ve imao koristi od intenzivne saradnje tokom ranijih faza, i na
nacionalnom i na internacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou saradnja je pre
svega uspostavljena sa projektom, koji je obezbedio leksike podatke, znanje o
dokumentaciji jezika u odreenom kontekstu, kao i infrastrukturu, zatim sa Phonogrammarchiv Austrijske akademije nauka, odakle su dobijeni vredni korpusi
(naroito Sammlung Heinschink) iz kojih je ekscerpiran leksiki materijal. Nameravamo da nastavimo intenzivnu saradnju sa obe organizacije u narednoj fazi
projekta.
Tokom prethodnih faza na meunarodnom nivou saradnja se odvijala sa
razliitim partnerima i partnerskim institucijama. Najbitniji je Manchester Romani Project9 Fakulteta za jezike, lingvistiku i kulturu Univerziteta u Manesteru,
9
http://www.llc.manchester.ac.uk/Research/Projects/romani/
392
DISKURS I DISKURSI
koji je partner projekta u Gracu.10 Drugi vani partneri su Institut za lingvistiku

i ugrofinske studije na Karlovom univerzitetu u Pragu i Institut za antropologiju,
arheologiju i lingvistiku na Univerzitetu u Arhusu. Nameravamo da nastavimo
redovne razmene sa ovim partnerima, kao i sa drugima. Pojaaemo i uspostaviti
nove kontakte sa naunicima koji se bave jezikom dokumentacijom.
LITERATURA
Bakker, Peter Yaron Matras (1997). Introduction. In The typology and dialectology of Romani. (eds. Y. Matras, P. Bakker, H. Kyuchukov Amsterdam :
John Benjamins: vii-xxx.
Boretzky, Norbert (1993). Bugurdi: Deskriptiver und historischer Abri eines
Romani-Dialekts. Wiesbaden : Harrassowitz.
Boretzky, Norbert (1995). Armenisches im Zigeunerischen (Romani und Lomavren). Indogermanische Forschungen 100: 137-155.
Boretzky, Norbert Birgit Igla (1994). Wrterbuch Romani-Deutsch-Englisch
fr den sdosteuropischen Raum: Mit einer Grammatik der Dialektvarianten. Wiesbaden : Harrassowitz.
Calvet, Georges (1982). Lexique Tsigane. Dialecte des Erlides de Sofia. Paris :
Publications Orientalistes de France.
Cech, Petra Mozes F. Heinschink (1998). Basisgrammatik. Arbeitsbericht 1 des
Projekts Kodifizierung der Romanes-Variante der sterreichischen Lovara. Wien : Romano Centro.
Cech, Petra Mozes F. Heinschink (1999). Sepeides-Romani: Grammatik, Texte
und Glossar eines trkischen Romani-Dialekts. Wiesbaden : Harrassowitz.
Cech, Petra, Christiane Fennesz-Juhasz, Mozes F.Heinschink (eds.) (1998). Texte sterreichischer Lovara. Arbeitsbericht 2 des Projekts Kodifizierung der
Romanes-Variante der sterreichischen Lovara. Wien: Romano Centro.
Demeter, S. Roman, Pjotr S. Demeter, Lev N. Tcherenkov (1990). Gypsy-Russian
and Russian-Gypsy Dictionary (Kaldera dialect). Moscow : Russkij jazyk.
Elk, Viktor Yaron Matras (eds.) (2000). Grammatical relations in Romani:
The noun phrase. Amsterdam : Benjamins.
Finck, Franz Nikolaus (1903). Lehrbuch des Dialekts der deutschen Zigeuner.
Marburg : Elwert.
Friedman, A. Victor (2003). Romani as a minority language, as a standard language, and as a contact language: Comparative legal, sociolinguistic, and
structural approaches. In Multilingualism in Global and Local Perspectives.
Secleted papers from the 8th Nordic Conference on Bilingualism. Novemeber
10
http://romani.uni-graz.at/romani/
393
1-3, 2001. (eds. K. Fraurud, K. Hyltenstam). Stockholm : Elanders Gotab:

103-134.
Friedman, A. Victor (2005). The Romani Language in Macedonia in the third millenium: Progress and Problems. In General and Applied Romani Linguistics.
Proceedings of the Sixth International Conference on Romani Linguistics.
(eds. B. Schrammel, D. W. Halwachs, G. Ambrosch). Mnchen / Newcastle :
Lincom Europa: 163-173.
Gjerdman, Olof Erik Ljungberg (1963). The language of the Swedish Coppersmith Gipsy Johan Dimitri Taikon: Grammar, texts, vocabulary and English
word-index. Uppsala : Lundequist.
Halwachs, W. Dieter (1998). Amaro vakeripe Roman hi / Unsere Sprache ist Roman: Texte, Glossar und Grammatik der burgenlndischen Romani-Variante.
Klagenfurt : Drava.
Halwachs, W. Dieter (2003). The Changing Status of Romani in Europe. In Minority Languages in Europe. (eds. G. Hogan-Brun, St. Wolff). Houndmills/
New York : Palgrave: 192207.
Halwachs, W. Dieter, Gerd Ambrosch, Michael Wogg (eds.) (1998). Mrchen
und Erzhlungen der Burgenland-Roma. Oberwart : Verein Roma.
Halwachs, W. Dieter Florian Menz (eds.) (1999). Die Sprache der Roma: Perspektiven der Romani-Forschung in sterreich im interdisziplinren und internationalen Kontext. Klagenfurt : Drava.
Halwachs, W. Dieter Mozes F. Heinschink (2000). Language change in progress. The case of Kalderash Romani in Vienna. Paper presented at the 5th International Conference on Romani Linguistics, Sofia, 14-17 September 2000.
Halwachs, W. Dieter, Gerd Ambrosch, unter Mitarbeit von Katharina Deman,
Ursula Glaeser, Michael Wogg (2002). Wrterbuch des Burgenland-Romani
(Roman). Arbeitsbericht 10 des Roman-Projekts. Graz : Romani-Projekt.
Halwachs, W. Dieter (2005). Roma and Romani in Austria. Romani Studies 5/152: 145-173.
Hoffmann, G. Hans Marion Hoffmann (2003). Groer Lernwortschatz Englisch. 15000 Wrter zu 150 Themen. Erweiterte und aktualisierte Neuausgabe. Ismaning : Max Hueber Verlag.
Holzinger, Daniel (1993). Das Romanes: Grammatik und Diskursanalyse der
Sprache der Sinte. (= Innsbrucker Beitrge zur Kulturwissenschaft, 85.) Innsbruck : Verlag des Instituts fr Sprachwissenschaft der Universitt Innsbruck.
Hbschmannov, Milena Hana ebkov Anna igov (1991). Kapesn slovnk
romsko esk a esko romsk. Praha : Sttn pedagogick nakladatelstv.
Igla, Birgit (1996). Das Romani von Ajia Varvara. Deskriptive und historisch-vergleichende Darstellung eines Zigeunerdialekts. Wiesbaden.: Harrassowitz.
394
DISKURS I DISKURSI
McGregor, William (2005). Frs. Herman Nekes and Ernest Worms dictionary of
Australian languages, Part III of Australian languages (1953). In Proceedings
of the 2004 Conference of the Australian Linguistic Society. Sidney : University of Sydney.
Mnus, Leksa (with Jnis Neilands, Krlis Rudevis) (1997). ignu-latvieuangu etimoloisk vrdnca un latvieu-ignu vrdnca. Rg : Zvaigzne
ABC.
Matras, Yaron (1994). Untersuchungen zu Grammatik und Diskurs des Romanes.
Dialekt der Kelderaa / Lovara. Wiesbaden : Harrassowitz.
Matras, Yaron (2002). Romani: A linguistic introduction. Cambridge : Cambridge
University Press.
Matras, Yaron (2004). The role of language in mystifying and de-mystifying
Gypsy identity. In The role of the Romanies. (eds. N. Saul, S. Tebbut): Liverpool: University of Liverpool Press. 53-78.
Matras, Yaron (2005). The classification of Romani dialects: A geographic-historical perspective. In In General and Applied Romani Linguistics. Proceedings of the Sixth International Conference on Romani Linguistics. (eds. B.
Schrammel, D. W. Halwachs, G. Ambrosch). Mnchen / Newcastle : Lincom
Europa: 7-22.
Matras, Yaron (ed.) (1995). Romani in contact: the history and sociology of a
language. Amsterdam : Benjamins.
Matras, Yaron Peter Bakker, Hristo Kyuchukov (eds.) (1997). The typology and
dialectology of Romani. Amsterdam : John Benjamins.
Miklosich, Franz (1872-1880). ber die Mundarten und Wanderungen der Zigeuner Europas I-XII. Wien : Karl Gerolds Sohn.
Muhr, Rudolf (2000). sterreichisches Sprachdiplom Deutsch. Lernzielkataloge
zu Basisformulierungen, Lexik-Sprechhandlungen, Hflichkeitskonventionen, Diskurs- und Diskursstrukturen, Deutsch als plurizentristische Sprache.
Wien : bv & hpt.
Paspati, G. Alexandre (1870) [reprint 1973]. tudes sur les Tchinghians ou Bohmians de lEmpire Ottoman. Istanbul : Karomela. [Osnabrck : Biblio]
Poboniak, Tadeusz (1964). Grammar of the Lovari dialect. Krakw : Pastwowe
wydawnictwo naukowe.
Pott, August (1844-1845). Die Zigeuner in Europa und Asien. Ethnographischlinguistische Untersuchung vornehmlich ihrer Herkunft und Sprache. Halle :
Heynemann.
Rdiger, Johann C. C. (1782). [reprint 1990]. Von der Sprache und Herkunft der
Zigeuner aus Indien. In Neuester Zuwachs der teutschen, fremden und all-
395
gemeinen Sprachkunde in eigenen Aufstzen, 1. Stck. Leipzig. [Hamburg :

Buske]
Sampson, John (1926) [reprint 1968]. The dialect of the Gypsies of Wales, being
the older form of British Romani preserved in the speech of the clan of Abram
Wood. Oxford : Clarendon Press.
Schrammel, Barbara Dieter W. Halwachs, Gerd Ambrosch (eds.) (2005). General and Applied Romani Linguistics. Proceedings of the Sixth International
Conference on Romani Linguistics. Mnchen / Newcastle : Lincom Europa.
Soravia, Giulio Camillo Fochi (1995). Vocabolario sinottico delle lingue zingare parlate in Italia. Roma : Centro Studi Zingari / Instituto di Glottologia
Universit di Bologna.
Sowa, Rudolf von (1887). Die Mundart der slovakischen Zigeuner. Gttingen :
Vandenhoeck und Ruprechts Verlag.
Tlos, Endre (1999). Etymologica Zingarica. Acta Linguistica Hungarica 46:
215-268.
Tenser, Anton (2005). Lithuanian Romani (= LW/M 452). Mnchen / Newcastle :
Lincom Europe.
Turner, L. Ralph (1926). The position of Romani in Indo-Aryan. Journal of the
Gypsy Lore Society 3/5: 145-189.
Uhlik, Rade (1983). Srpskohrvatsko romsko engleski renik. Romengo alavari. Sarajevo : Svjetlost
Valtonen, Pertti (1972). Suomen mustalaiskielen etymologinen sanakirja. Helsinki : Soumalaisen kirjallisuuden seura.
Vekerdi, Jzsef (1983). A magyarorszgi cigny nyelvjrsok sztra. (= Tunolmnyok, 7). Pcs : Janus Pannonius Tudomnyegyetem Tanrkpz Kara.
Wentzel, W. Tatjana (1980). Die Zigeunersprache (Nordrussischer Dialekt). Leipzig : Enzyklopdie.
Wolf, A. Siegmund (1960). Grosses Wrterbuch der Zigeunersprache. Mannheim : Bibliographisches Institut.
Dieter W. Halwachs Barbara Schrammel Astrid Rader

ROMLEX: A LEXICAL DATABASE OF VARIANTS OF THE ROMA LANGUAGE
Summary
This paper has presented the Roma Language Lexical Database Project (ROMLEX),
containing data indicating the differences in the lexicon of all the dialects of the Roma
396
DISKURS I DISKURSI
language, and almost entirely covering the basic lexicon of the Roma language. The data
is currently available on the Internet and it includes 25 different Roma dialects (see http://
romani.uni.graz.at/romlex). These dictionary articles in the glossary are accompanied by
translations into English and, depending on the dialect of Roma, into other European
languages.
After selecting 10 representative variants of the Roma language and equalizing
the lexical coverage of these variants, ROMLEX will represent the most comprehensive comparative and accessible source of lexicographic information about the Roma
language, including etymology.
The comparison of the data itself will be possible through reorganizing the content
structure of ROMLEX, that is through intra-variant and inter-variant links. Intra-variant
linking will hierarchically organize individual lexemes into clusters of morphologically
and etymologically linked lexemes. Therefore, ROMLEX will not only support searching for individual lexical entries within a single variant (as is the case now), but also
within entire clusters. The special relationships between members of a lexeme cluster are
marked in the database. At the top of such a lexeme cluster is the base form, which is the
morphologically simplest lexeme available in that dialect. This will be useful for lexicalsemantic and morphological studies, both at the level of individual variants and from
the perspective of inter-variant research. These studies will be able to deal with issues of
historical change, the spreading of dialects and linguistic contacts.
Key words: Roma language, Roma dialects, dictionary, Roma language lexical database
397
398
Tvrtko Pri
MALI ENGLESKO-SRPSKI RENIK
PRAGMATIKIH TERMINA
Saetak. Ovaj rad donosi izbor od 270 najeih i najpotrebnijih pragmatikih termina na engleskom jeziku i njihove adaptacije u srpskom, koje su nastale prevoenjem, preoblikovanjem ili njihovom kombinacijom. Termini su prikazani u obliku
renika, koji ima dva dela: prvi je alfabetski organizovan, dok je drugi tematski
organizovan u 15 grozdova, u okviru kojih je izvrena obrada odrednica. Ciljevi
rada dvojaki su: prvo, da se doprinese dodatnoj afirmaciji pragmatike kao oblasti
naunog istraivanja u naoj akademskoj zajednici, gde ju je, kroz univerzitetski
kurs pod nazivom Analiza diskursa, 80-ih godina XX veka uvela prof. emer. Svenka Savi i, drugo, da se podstakne sistematsko stvaranje i ustaljivanje pragmatike
terminologije na srpskom jeziku.
Kljune rei: pragmatika, terminologija, renik, engleski jezik, srpski jezik
1. Uvodne napomene
Na naim univerzitetima, lingvistika se u velikoj meri predaje tako da se prua
uvid u apstraktni jeziki sistem ili jezika uopte, ili nekog odreenog jezika,
ili nekoliko odabranih jezika. Pri tome, naglasak je dugo vremena gotovo bez
izuzetka bio na formalnim aspektima, obraivanim na kursevima fonetike s fonologijom, morfologije i sintakse, tradicionalnim nivoima jezike i lingvistike
analize, dok se sadrinskim aspektima jezikog sistema, koje obuhvata nivo semantike, bavilo tek uzgredno i simboliki. Dakle, jezik je bio sagledavan, i jo
uvek uglavnom jeste, kao sredstvo komunikacije, sazdano od jezikih jedinica i
pravila za njihovo kombinovanje. O tome ko ta pravila primenjuje, na koji nain,
u kojim situacijama i s kojim ciljem nije se govorilo konkretna upotreba jezikog sistema i ljudi koji se njime slue i, to je naroito bitno, bez kojih jezika i
komunikacije ne bi ni bilo, u najboljem sluaju, uzimani su, i jo uvek uglavnom
jesu, kao podrazumevane, prirodne i normalne pojave. Konkretna upotreba jezikog sistema, oliena u pragmatici, na naim univerzitetima vrlo je skromno zastupljena kao nastavni predmet i neto manje skromno kao oblast naunog istraivanja, iako institucionalno postoji jo od 1977. godine, kada je u prvom broju
asopisa Journal of Pragmatics, u urednikom programatskom lanku Editorial:
linguistics and pragmatics (Haberland i Mey 1977), inaugurisana u samostalnu
(i novu) naunu disciplinu.
399
Tvrtko Pri: MALI ENGLESKO-SRPSKI RENIK PRAGMATIKIH TERMINA
Kod nas, najveu zaslugu u otklonu od isto formalistikog pristupa jeziku,

jezicima i lingvistici, kako u nastavi tako i u nauci, ima prof. emer. Svenka Savi,
koja je 80-ih godina XX veka prepoznala vanost izuavanja konkretne upotrebe
jezika u konkretnim situacijama od strane konkretnih ljudi. Svenka, kako kolege
na nju kratko i prisno upuuju, u sredite svog nastavnog i naunog rada stavlja
analizu diskursa, takoe novu naunu oblast, koja se moe shvatiti kao sestrinska, ako ne i sastavna, disciplina pragmatike, ukoliko se delokrug potonje iroko
definie kao izuavanje jezika i komunikacije iz kognitivne, drutvene i kulturne perspektive (po uzoru na stav Meunarodnog pragmatikog udruenja; eng.
International Pragmatics Association; IPrA). Svojom knjigom Diskurs analiza
(Savi 1993) i pokrenutim kursom Analiza diskursa, na Odseku za srpski jezik i
lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Svenka prvi put u naoj sredini otvara vrata neemu lingvistiki novom, aktuelnom, izazovnom, korisnom
i napokon ivotno realnom.
Uprkos tome to su pragmatika, analiza diskursa i njima srodne discipline
u svetskim razmerama izuzetno rasprostranjene, kako nauno tako i nastavno, u
Srbiji je interesovanje za njih i dalje zauujue slabo tek nekoliko kurseva, na
nekoliko fakulteta. Samim tim, i pragmatika terminologija na srpskom jeziku
nije dovoljno razvijena i standardizovana, pa se istraivai i predavai dovijaju,
po obiaju, kako znaju i umeju. Ovaj prilog nastao je u znak zahvalnosti Svenki,
dedikatkinji ovog prigodnog zbornika (nem. Festschrift), koja je svojim originalnim radom i radovima meu prvima pokrenula u meni zanimanje za upotrebu
jezika. To je vremenom dovelo do toga da moj prvi kurs, kao sveeg univerzitetskog nastavnika na Odseku za anglistiku na Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu, 1996. godine bude upravo Analiza diskursa s osnovama prevoenja. Ciljevi
ovog rada dvojaki su: da doprinese dodatnoj afirmaciji pragmatike kod nas i da
podstakne sistematsko stvaranje i ustaljivanje pragmatike terminologije na srpskom jeziku, koja se najveim delom oslanja na onu u engleskom.
Mali englesko-srpski renik pragmatikih termina sadri 270 najeih i
najpotrebnijih odrednica. Pored termina koji ine jezgro dananje pragmatike, a
to su oblasti presupozicije, kooperativnosti, implikature, utivosti, govornih inova, referencije i deikse, ukljueni su i oni vezani za odvijanje verbalne i neverbalne komunikacije uopte, a koji bi se mogli smatrati pragmatikom u irem smislu.
Teorijsko-metodoloki, odabir je bio ogranien na grajsovsku orijentaciju, budui
da je ona najstarija i najistraenija, zbog ega se moe rei da predstavlja klasini
teorijsko-metodoloki pristup izuavanju pragmatike.
Kao izvori za odabir engleskih termina posluili su terminoloki renik A
Glossary of Semantics and Pragmatics (Cruse 2006) i glosar u udbeniku Pragmatics (Yule 1996), dopunjeni nekim terminima iz drugih pragmatikih mono400
DISKURS I DISKURSI
grafija i njoj srodnih disciplina, od kojih valja istai sledee (alfabetski, prema
prezimenu autora): Politeness. Some Universals in Language Usage (Brown
Levinson 1987), Doing Pragmatics (Grundy 2008), Principles of Pragmatics
(Leech 1983), Pragmatics (Levinson 1983), Pragmatics. An Introduction (Mey
2001), Meaning in Interaction. An Introduction to Pragmatics (Thomas 1995),
Understanding Pragmatics (Verschueren 1999) i Teach Yourself Body Language
(Wainwright 2003).
Za svaki navedeni termin na engleskom jeziku ponuena je adaptacija u
srpskom, koja je izvrena ili na nivou sadrine, prevoenjem, ili na nivou forme,
preoblikovanjem, ili njihovom kombinacijom. Definicije termina ovde se ne daju,
ali ih zainteresovani itaoci mogu pronai u pomenutim izvorima, kao i u dva opsena i iscrpna enciklopedijska prirunika: Concise Encyclopedia of Pragmatics
(Mey 2009) i The Handbook of Pragmatics (Horn Ward 2005), te u tematskom
zborniku Key Notions for Pragmatics (Verschueren stman 2009).
Mali renik podeljen je u dva dela alfabetski i tematski, pri emu se
u alfabetskom nalazi popis svih unesenih termina na engleskom jeziku, odakle
se upuuje na jedan od 15 grozdova u tematskom delu, gde je svaka odrednica
obraena. Na taj nain, korisnicima je omogueno da termine potrae ili u celovitom alfabetskom popisu, ili u tematskim grozdovima, unutar kojih mogu saznati,
prvo, mesto svakog ukljuenog termina; drugo, meusobne znaenjske odnose
tih termina; i tree, njihovu adaptaciju u srpskom jeziku.
2. Renik: alfabetski deo

U ovom delu, koji prua opti uvid u sve unesene jedinice, engleski termini navedeni su alfabetskim redosledom. Strelica upuuje na broj, u zagradi, tematskog
grozda u tematskom delu, u sklopu koga je dati termin obraen.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
acceptability (1)
addressee (2)
addressor (2)
agreement maxim (10)
ambiguity (6)
anaphor (12)
anaphora (12)
anaphoric reference (12)
antecedent (12)
approbation maxim (10)
assertiven (11)
attributive use (12)
background knowledge (4)
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
background entailment (1)

bald on-record utterance (10)
bodily contact (15)
body movement (15)
bottom-up processing (6)
bystander (2)
calculability (9)
cancellability (9)
cataphora (12)
cataphoric reference (12)
channel (2)
clausal implicature (9)
code (2)
401
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
402
coherence (1)
cohesion (1)
comment (14)
commissiven (11)
communication situation (2)
communicative competence
(3)
communicative dynamism
(14)
competence (3)
constant reference (12)
constativen (11)
constative utterance (11)
content (2)
content condition (11)
context1 / 2 (5)
context-sensitivity (9)
conventional implicature (9)
conversational implicature (9)
cooperative principle (8)
coreferential anaphora (12)
co-text (5)
counterfactual presupposition
(7)
de dicto interpretation (6)
de re interpretation (6)
declaration (11)
declarativen (11)
decoder (2)
defeasibility (9)
deference strategy (10)
definite description (12)
deicticn (13)
deictic centre/center (13)
deictic expression (13)
deictic projection (13)
deixis (13)
detachability (9)
direct speech act (11)
directiven (11)
disambiguation (6)
discourse (1)
discourse analysis (1)
discourse deixis (13)
discourse marker (1)
distal deictic expression (13)
eavesdropper (2)
egocentricity (13)
ellipsis (12)
encoder (2)
encyclopedic knowledge (4)
endophoric reference (12)
entailv (1)
entailment (1)
essential condition (11)
exclusive we (13)
existential presupposition (7)
exophoric reference (12)
explicit performativen (11)
explicit performative utterance
(11)
84. expressiven (11)
85. extralinguistic context (5)
86. extralinguistic knowledge (4)
87. eye contact (15)
88. face (10)
89. face want (10)
90. face-saving act (10)
91. face-threatening act (10)
92. facial expression (15)
93. factive presupposition (7)
94. felicity condition (11)
95. final ellipsis (12)
96. flout a maxim (8)
97. focalization (14)
98. focus (14)
99. foreground entailment (1)
100. foregrounding (14)
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
81.
82.
83.
DISKURS I DISKURSI
101. frame (4)

102. FSP (14)
103. functional sentence perspective
(14)
104. general collective reference
(12)
105. general condition (11)
106. general distributive reference
(12)
107. general reference (12)
108. generalized conversational implicature (9)
109. generic reference (12)
110. generosity maxim (10)
111. gestural deixis (13)
112. gesture (15)
113. given information (14)
114. happiness condition (11)
115. head movement (15)
116. hearer (2)
117. hedge (8)
118. highlighting (14)
119. honorificn (13)
120. IFID (11)
121. illocution (11)
122. illocutionary act (11)
123. illocutionary force (11)
124. illocutionary force indicating device (11)
125. implicatev (9)
126. implicature (9)
127. implicit performativen (11)
128. implicit performative utterance
(11)
129. impure deixis (13)
130. inclusive we (13)
131. indexicaln (13)
132. indexical expression (13)
133. indexicality (13)
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
indirect speech act (11)

inferv (6)
inference (6)
information structure (14)
informativity (1)
infringe a maxim (8)
initial ellipsis (12)
inscription (1)
intended meaning (2)
intentionality (1)
interpretation (6)
interpreted meaning (2)
intertextuality (1)
langage (fr.) (3)
langue (fr.) (3)
lexical presupposition (7)
linguistic context (5)
linguistic knowledge (3)
locution (11)
locutionary act (11)
maxim of conversation (8)
maxim of manner (8)
maxim of politeness (10)
maxim of quality (8)
maxim of quantity (8)
maxim of relation (8)
maxim of relevance (8)
medial deictic expression
(13)
medial ellipsis (12)
message (2)
mitigating device (10)
modesty maxim (10)
negative face (10)
negative politeness (10)
negative politeness strategy
(10)
neglect a maxim (8)
new information (14)
403
171. non-coreferential anaphora

(12)
172. non-detachability (9)
173. non-factive presupposition
(7)
174. non-verbal communication
(15)
175. off-record utterance (10)
176. on-record utterannce (10)
177. opt out of a maxim (8)
178. orientation (15)
179. overhearer (2)
180. parole (fr.) (3)
181. particularized conversational implicature (9)
182. performance (3)
183. performativen (11)
184. performative utterance (11)
185. performative verb (11)
186. perlocution (11)
187. perlocutionary act (11)
188. perlocutionary effect (11)
189. person deixis (13)
190. phonological thematization
(14)
191. politeness (10)
192. politeness principle (10)
193. positive face (10)
194. positive politeness (10)
195. positive politeness strategy
(10)
196. posture (15)
197. potential presupposition (7)
198. pre-announcement (10)
199. pre-invitation (10)
200. preparatory condition (11)
201. pre-request (10)
202. pre-sequence (10)
203. presupposev (7)
404
204.
205.
206.
207.
208.
209.
210.
211.
212.
213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.
224.
225.
226.
227.
228.
229.
230.
231.
232.
233.
234.
235.
236.
237.
238.
239.
presupposition (7)
projected deixis (13)
prominence (14)
proposition (1)
propositional content (1)
propositional meaning (1)
proximal deictic expression
(13)
proximity (15)
pure deixis (13)
ratified participant (2)
reader (2)
referv (12)
reference (12)
referential use (12)
referring expression (12)
reinforceability (9)
representativen (11)
rheme (14)
salience (14)
scalar implicature (9)
schema (4)
script (4)
sentence (1)
sentence meaning (1)
sentential context (5)
setting (2)
sincerity condition (11)
situational context (5)
situationality (1)
social dexis (13)
solidarity strategy (10)
spatial deixis (13)
speaker (2)
specific definite reference
(12)
specific indefinite reference
(12)
specific reference (12)
DISKURS I DISKURSI
240.
241.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
248.
249.
250.
251.
252.
253.
254.
255.
speech act (11)

stance (15)
standard implicature (9)
structural presupposition (7)
structural thematization (14)
symbolic deixis (13)
sympathy maxim (10)
T/V distinction (10)
tact maxim (10)
temporal deixis (13)
text (1)
text deixis (12)
text linguistics (1)
textual context (5)
thematization (14)
theme (14)
256.
257.
258.
259.
260.
261.
262.
263.
264.
265.
266.
267.
268.
269.
270.
top-down processing (6)

topic (14)
topicalization (14)
truth conditions (1)
truth value (1)
universe of discourse (2)
uptake (11)
utterance (1)
utterance meaning (1)
variability (9)
variable reference (12)
violate a maxim (8)
world knowledge (4)
writer (2)
zero anaphora (12)
3. Renik: tematski deo

U ovom delu, koji donosi obradu svih unesenih odrednica, engleski termini razvrstani su u 15 tematskih grozdova, iji su nazivi, najee i sami termini, otisnuti
polucrno. Unutar grozdova, termini su prikazani hijerarhijski, uvedeni velikim
takama i s razliitim stepenima uvlaenja pripadajueg paragrafa, ime se oznaava stepen meusobne znaenjske povezanosti termina ili prema podreenosti
(tj. hiponimiji), ili prema suprotnosti (tj. antonimiji). Za svaki engleski termin
ponuena je adaptacija u srpskom jeziku, otisnuta kurzivno, koja je nastala prevoenjem, preoblikovanjem ili njihovom kombinacijom.
Ukoliko za jedan engleski termin postoji deskriptivni sinonim, jedan ili
vie njih, oni se navode jedan iza drugog i obeleavaju znakom = ispred; v.
odrednicu world knowledge, pod (4).
Ukoliko za jedan engleski termin postoji vie adaptacija u srpskom, koje se
smatraju deskriptivnim sinonimima, one se navode prema redosledu prvenstva i
obeleavaju brojevima ispred; v. odrednicu performance, pod (3).
Ukoliko za jedan engleski deskriptivno sinonimni termin postoji konkretna
adaptacija u srpskom, ona se navodi neposredno iza njega i smatra se deskriptivnim sinonimom ostalih adaptacija; v. odrednicu linguistic context, pod (5),
a ukoliko se jedna adaptacija u srpskom odnosi na sve deskriptivno sinonimne
engleske termine, ona se navodi na kraju tog niza; v. odrednicu maxim of relation, pod (8).
405
Engleski termini koji se zavravaju na dvofunkcijske, tj. pridevske i imenike, sufikse -ive i -ic, obeleeni su sputenim slovom n, od noun, iza, da bi
se istakla njihova pripadnost kategoriji imenica; v. odrednice expressiven, pod
(11), i deicticn, pod (13).
Engleski glagol koji je tvorbeno i znaenjski povezan s imenicom, koja je
od njega bila izvedena, navodi se ispod te imenice i obeleava znakom < ispred
i sputenim slovom v, od verb, iza; v. odrednicu presupposev, pod (7).
Opti nazivi za kategorije pragmatikih pojava, ispod kojih se nabrajaju
njihovi tipovi, otisnuti su MALIM VERZALOM i ne predstavljaju termine; njihovi prevodi daju se u etvrtastim zagradama, otisnuti KURZIVNIM MALIM VERZALOM.
(1)
GENERAL CONCEPTS [OPTI POJMOVI]
1
2
sentence reenica
sentence meaning 1 znaenje reenice, 2 reenino znaenje

utterance iskaz
utterance meaning znaenje iskaza

inscription napis
proposition propozicija
propositional meaning propoziciono znaenje, = propositional

content propozicioni sadraj
truth value istinosna vrednost
truth conditions 1 istinosni uslovi,1 2 uslovi istinitosti

entailment jaka implikacija2
< entailv jako implicirati
foreground entailment glavna jaka implikacija
background entailment sporedna jaka implikacija

discourse diskurs
discourse analysis analiza diskursa
discourse marker 1 diskursni obeleiva, 2 diskursni marker

text tekst
text linguistics 1 lingvistika teksta, 2 tekstualna lingvistika

STANDARDS OF TEXTUALITY [STANDARDI TEKSTUALNOSTI]:
cohesion kohezivnost
coherence koherentnost
intentionality 1 namernost, 2 intencionalnost
acceptability prihvatljivost
informativity informativnost
Prema predlogu D. Klikovac, u privatnom razgovoru.

Prema prevodu u: Kristal (1999).
406
DISKURS I DISKURSI
situationality situativnost
intertextuality intertekstualnost
(2) communication situation 1 komunikaciona situacija, 2 komunikacijska
situacija
speaker govornik, = writer pisac, = addressor adresor, = encoder

enkoder
intended meaning nameravano znaenje
hearer slualac, = reader italac, = addressee adresat, = decoder dekoder
interpreted meaning protumaeno znaenje
ratified participant konstatovani uesnik
overhearer sluajni slualac
bystander posmatra
eavesdropper prislukiva
content sadraj
code kod
message poruka
channel kanal
setting 1 okruenje, 2 scena
universe of discourse univerzum diskursa

(3) linguistic knowledge znanje o jeziku3
competence 1 kompetencija, 2 kodna kompetencija, 3 kompetencija

koda, 4 jeziko znanje
langage (fr.) jezika sposobnost
langue (fr.) jeziko znanje
communicative competence 1 komunikativna kompetencija, 2

kompetencija komunikacije
performance 1 performansa, 2 jeziko ispoljavanje, 3 jeziko ostvarenje
parole (fr.) 1 jeziko ispoljavanje, 2 jeziko ostvarenje

(4) world knowledge znanje o svetu, = extralinguistic knowledge, = background knowledge 1 vanjeziko znanje, 2 nejeziko znanje, = encyclopedic
knowledge enciklopedijsko znanje
frame slika
script scenario4
schema shema
Prevodi u ovom tematskom grozdu veim delom slede termine u: Bugarski (2003) i Radovanovi
(2003).
4
Prevodi slika i scenario prema predlogu O. Pani-Kavgi, u privatnom razgovoru.
407
(5) context1 kontekst5
linguistic context jeziki kontekst, = sentential context reenini kontekst, = textual context tekstualni kontekst, = co-text kotekst
extralinguistic context vanjeziki kontekst, = situational context situacioni kontekst, = context2 kontekst
(6) interpretation 1 interpretacija, 2 tumaenje
de dicto interpretation 1 interpretacija na osnovu reenog, 2 tumaenje na osnovu reenog
de re interpretation 1 interpretacija na osnovu stvarnog, 2 tumaenje na osnovu stvarnog
inference 1 inferencija, 2 zakljuivanje, 3 odgonetanje
< inferv 1 inferirati, 2 zakljuiti / zakljuivati, 3 odgonetnuti /

odgonetati
bottom-up processing obrada odozdo nagore
top-down processing obrada odozgo nadole
ambiguity dvoznanost
disambiguation 1 razdvoznaavanje, 2 razreavanje dvoznanosti

(7) presupposition presupozicija
< presupposev presuponirati
potential presupposition potencijalna presupozicija
existential presupposition egzistencijalna presupozicija
factive presupposition faktivna presupozicija
non-factive presupposition nefaktivna presupozicija
counterfactual presupposition kontrafaktivna presupozicija
lexical presupposition leksika presupozicija
structural presupposition strukturna presupozicija

(8) cooperative principle princip kooperativnosti
maxim of conversation konverzaciona maksima
maxim of quantity maksima informativnosti
maxim of quality maksima istinitosti
maxim of relation, = maxim of relevance maksima relevantnosti
maxim of manner maksima jasnosti
hedge 1 diskursna ograda, 2 ograda
NON-ADHERENCE TO A MAXIM [NEPOTOVANJE MAKSIME]:
flout a maxim naruiti maksimu

5
Termin kontekst, pod uticajem upotrebe u engleskom jeziku, javlja se u dva smisla: u irem, to
je zbirni, neutralni naziv za svaku vrstu konteksta, dok se u uem odnosi na vanjeziki kontekst i
tada je u kontrastu prema terminu kotekst.
408
DISKURS I DISKURSI
violate a maxim svesno naruiti maksimu

infringe a maxim nenamerno naruiti maksimu
opt out of a maxim prikriveno naruiti maksimu
neglect a maxim nemarno naruiti maksimu6

(9) implicature implikatura
< implicatev implikovati7
conversational implicature konverzaciona implikatura
standard implicature standardna implikatura
generalized conversational implicature 1 generalizovana konverzaciona implikatura, 2 opta konverzaciona implikatura
particularized conversational implicature 1 partikularizovana

konverzaciona implikatura, 2 specifina konverzaciona implikatura
scalar implicature skalarna implikatura
clausal implicature klauzalna implikatura
PROPERTIES OF IMPLICATURES [SVOJSTVA IMPLIKATURA]:
calculability izvodivost
variability 1 kontekstna promenljivost, 2 kontekstualna promenljivost, = context-sensitivity 1 kontekstna osetljivost, 2

kontekstualna osetljivost, 3 osetljivost na kontekst
cancellability, = defeasibility opozivost
reinforceability pojaivost
non-detachability neodvojivost
detachability odvojivost
conventional implicature konvencionalna implikatura

(10) politeness principle princip utivosti
face 1 lice, 2 obraz8
negative face 1 individualistiko lice, 2 individualistiki obraz
positive face 1 integrativno lice, 2 integrativni obraz
face want 1 potreba lica, 2 potreba obraza
face-saving act 1 in uvaavanja lica, 2 in uvaavanja obraza
face-threatening act 1 in ugroavanja lica, 2 in ugroavanja

obraza
6
Prema prevodima u Pani-Kavgi (2006), gde se, u vezi s upotrebom anglicizama u srpskom
jeziku, opisuje i ova pojava, za nju predlae termin nemarno naruavanje maksime (jasnosti) i
njegov engleski ekvivalent.
7
Glagol implikovati ovde se predlae kao osnova za imenicu implikatura, da bi se ovaj terminoloki par razlikovao od neterminolokog para implikacija i implicirati.
8
409
politeness utivost
negative politeness individualistika utivost
negative politeness strategy strategija individualistike utivosti
positive politeness integrativna utivost
positive politeness strategy strategija integrativne utivosti
solidarity strategy strategija bliskosti
deference strategy strategija udaljenosti
UTTERANCE ACCORDING TO DIRECTNESS [ISKAZ PREMA DIREKTNOSTI]:
off-record utterance indirektni iskaz
on-record utterannce direktni iskaz
bald on-record utterance krajnje direktni iskaz
mitigating device sredstvo ublaavanja
pre-sequence predsekvenca
pre-request predmolba
pre-invitation pretpoziv
pre-announcement prednajava
maxim of politeness maksima utivosti
tact maxim maksima takta
generosity maxim maksima velikodunosti
approbation maxim maksima odobravanja
modesty maxim maksima skromnosti
agreement maxim maksima slaganja
sympathy maxim maksima saoseanja

(11) speech act govorni in
locution lokucija
locutionary act lokucioni in
illocution ilokucija
illocutionary act ilokucioni in
illocutionary force ilokuciona snaga
perlocution perlokucija
perlocutionary act perlokucioni in
perlocutionary effect perlokucioni efekat
illocutionary force indicating device, = IFID indikator ilokucione

snage9
performative verb performativni glagol
felicity condition, = happiness condition 1 uslov prikladnosti, 2 uslov

primerenosti
Prema predlogu V. Vasi, u privatnom razgovoru.
410
DISKURS I DISKURSI
general condition opti uslov

content condition sadrinski uslov
preparatory condition pripremni uslov
sincerity condition uslov iskrenosti
essential condition sutinski uslov
performative utterance performativni iskaz, = performativen performativ
explicit performative utterance eksplicitni performativni iskaz,

= explicit performativen eksplicitni performativ
implicit performative utterance implicitni performativni iskaz,

= implicit performativen implicitni performativ
constative utterance konstativni iskaz, = constativen konstativ
ACCORDING TO FUNCTION [PREMA FUNKCIJI]:
declaration, = declarativen deklarativ
representativen reprezentativ, = assertiven asertiv
expressiven ekspresiv
directiven direktiv
commissiven komisiv
ACCORDING TO STRUCTURE [PREMA STRUKTURI]:
direct speech act direktni govorni in
indirect speech act indirektni govorni in
uptake prihvaenost (od strane sluaoca)

(12) reference referencija
< referv 1 referirati (na), 2 uputiti / upuivati (na)
referring expression 1 referencijski segment, 2 referencijski izraz
definite description odreeni opis
ACCORDING TO WHAT IS IDENTIFIED [PREMA ONOME TO SE IDENTIFIKUJE]:
exophoric reference egzoforina referencija
endophoric reference endoforina referencija
anaphoric reference anaforika referencija
anaphora anafora
coreferential anaphora koreferencijalna anafora
non-coreferential anaphora nekoreferencijalna

anafora
anaphor anafora
antecedent antecedent
cataphoric reference kataforika referencija
cataphora katafora
ACCORDING TO SCOPE [PREMA OBUHVATU]:
specific reference specifina referencija
411
specific definite reference specifina odreena referencija

specific indefinite reference specifina neodreena referencija
constant reference stalna referencija
variable reference promenljiva referencija
general reference generalna referencija
general distributive reference generalna distributivna referencija
general collective reference generalna kolektivna referencija
generic reference generika referencija
ACCORDING TO USE [PREMA UPOTREBI]:
referential use referencijalna upotreba
attributive use nereferencijalna upotreba
ellipsis elipsa, = zero anaphora nulta anafora
initial ellipsis 1 poetna elipsa, 2 inicijalna elipsa
medial ellipsis 1 srednja elipsa, 2 medijalna elipsa
final ellipsis 1 krajnja elipsa, 2 finalna elipsa

(13) deixis deiksa, = indexicality indeksinost
deictic expression, = deicticn deiktiki izraz, = indexical expression,

= indexicaln indeksiki izraz
proximal deictic expression proksimalni deiktiki izraz
medial deictic expression medijalni deiktiki izraz
distal deictic expression distalni deiktiki izraz
deictic centre/center 1 deiktiki centar, 2 deiktiko sredite
egocentricity 1 usmerenost prema govorniku, 2 okrenutost prema

govorniku
ACCORDING TO WHAT IS POINTED TO [PREMA ONOME NA TA SE POKAZUJE]:
spatial deixis prostorna deiksa
temporal deixis vremenska deiksa
person deixis lina deiksa
inclusive we 1 ukljuno mi, 2 ukljuujue mi, 3 inkluzivno mi
exclusive we 1 iskljuno mi, 2 iskljuujue mi,10 3 ekskluzivno mi
social dexis drutvena deiksa
honorificn 1 honorifik, 2 oblik iz potovanja
T/V11 distinction 1 distinkcija T/V, 2 T/V distinkcija
10
Prevodi ukljuujue i iskljuujue prema predlogu D. Klikovac, u privatnom razgovoru.

Akronim T/V sainjavaju poetna slova latinskih zamenica tu (tj. ti) i vos (tj. vi), koje odgovarajue oblike, s istim poetnim slovima, imaju u ostalim romanskim jezicima, ali i u srpskom.
11
412
DISKURS I DISKURSI
discourse deixis diskursna deiksa, = text deixis tekstovna deiksa
ACCORDING TO REALIZATION [PREMA REALIZACIJI]:
gestural deixis gestovna deiksa

symbolic deixis simbolika deiksa
ACCORDING TO HOW MUCH IS CONVEYED [PREMA TOME KOLIKO JE SAOPTENO]:
pure deixis osnovna deiksa
impure deixis dodatna deiksa
deictic projection deiktika projekcija
projected deixis projektovana deiksa

(14) information structure informacijska struktura
given information 1 data informacija, 2 poznata informacija
new information nova informacija
theme, = topic tema
rheme rema, = comment komentar
focus fokus
thematization tematizacija, = topicalization 1 tematizacija, 2 topikalizacija
phonological thematization fonoloka tematizacija
structural thematization strukturna tematizacija
focalization fokalizacija
salience, = prominence istaknutost
foregrounding dovoenje u prednji plan, = highlighting isticanje
communicative dynamism komunikativna dinamika
functional sentence perspective, = FSP 1 funkcijska perspektiva reenice, 2 funkcionalna reenina perspektiva
(15) non-verbal communication neverbalna komunikacija
eye contact kontakt oima
facial expression izraz lica
head movement pokret glave
gesture gest
body movement pokret tela
posture poloaj tela
stance dranje tela
proximity blizina
orientation 1 okrenutost tela, 2 usmerenost tela12
bodily contact dodir telom
12
413
LITERATURA
Brown, Penelope Stephen C. Levinson (1987). Politeness. Some Universals in
Language Usage. Cambridge : Cambridge University Press.
Bugarski, Ranko (2003). Uvod u optu lingvistiku. 2. izdanje. Beograd : igoja
tampa.
Cruse, Alan (2006). A Glossary of Semantics and Pragmatics. Edinburgh : Edinburgh University Press.
Crystal, David (2008). A Dictionary of Linguistics and Phonetics. 6th edition.
Oxford : Blackwell Publishing.
Grundy, Peter (2008). Doing Pragmatics. 3rd edition. London : Hodder Education.
Haberland, Hartmut Jacob L. Mey (1977). Editorial: linguistics and pragmatics.
Journal of Pragmatics 1, 1-12.
Horn, R. Laurence Gregory Ward (eds.). (2005). The Handbook of Pragmatics.
Oxford : Blackwell Publishing.
Kristal, Dejvid (1999). Enciklopedijski renik moderne lingvistike. 2. izdanje.
Preveli: I. Klajn i B. Hlebec. Beograd : Nolit.
Leech, Geoffrey (1983). Principles of Pragmatics. Harlow : Longman.
Levinson, C. Stephen. (1983). Pragmatics. Cambridge : Cambridge University
Press.
Mey, L. Jacob (2001). Pragmatics. An Introduction. 2nd edition. Oxford : Blackwell Publishing.
Mey, L. Jacob (ed.). (2009). Concise Encyclopedia of Pragmatics. 2nd edition.
Oxford : Elsevier.
Pani-Kavgi, Olga (2006). Koliko razumemo nove anglicizme. Novi Sad : Zmaj.
Radovanovi, Milorad (2003). Sociolingvistika. 3. izdanje. Sremski Karlovci,
Novi Sad : Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Savi, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad : Filozofski fakultet.
Thomas, Jenny (1995). Meaning in Interaction. An Introduction to Pragmatics.
Harlow : Longman.
Verschueren, Jef (1999). Understanding Pragmatics. London : Arnold.
Verschueren, Jef Jan-Ola stman (eds.). (2009). Key Notions for Pragmatics.
Amsterdam : John Benjamins Publishing.
Wainwright, R. Gordon (2003). Teach Yourself Body Language. London : Hodder
Education.
Yule, George (1996). Pragmatics. Oxford : Oxford University Press.
414
DISKURS I DISKURSI
Tvrtko Pri
AN ENGLISH-SERBIAN MINI-DICTIONARY OF PRAGMATIC TERMS

Summary
This paper brings a selection of 270 most common and necessary pragmatic terms in English and their adaptations in Serbian, which have been produced by translation, transshaping or their combination. The terms are presented in the form of a dictionary, composed
of two parts: the first is alphabetically organized and the second is thematically organized
into 15 clusters, within which a treatment of the headwords has been provided. The aims
of the paper are twofold: firstly, to contribute to a further affirmation of pragmatics as a
field of scholarly research in the Serbian academic community, where, via the university
course entitled Discourse Analysis, it was introduced in the 1980s by Emeritus Professor
Svenka Savi and, secondly, to encourage the systematic creation and consolidation of
pragmatic terminology in Serbian.
Key words: pragmatics, terminology, dictionary, English, Serbian
415
CIP -
,
8142(082)
DISKURS i diskursi / zbornik u ast Svenki Savi / urednica Vera
Vasi. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2010 (Budisava : KriMel). - 416
str. ; 23 cm
Tira 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
- Bibliografija uz veinu radova - Summaries.
ISBN 978-86-6065-051-3
1. ,
) -
COBISS.SR-ID 259085575
416

Zbornik Svenka Savic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Svenka Savic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBORNIK U AST

Novi Sad, 2010

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Zahvaljujemo se Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu na finansijskoj pomoi

fotograf: Miodrag Miki Trajkovi

Adelina SNCHEZ ESPINOSA

Tatjana RADANOVI FELBERG

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

vanovi Aleksandar, Jovanovanovi [tj. Jovanovi] ore, Jovanovi M. Jelena,

PRILOZI U SERIJSKIM PUBLIKACIJAMA, MONOGRAFIJAMA

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Usvajanje prvog lica jednine u dejem govoru // Psihologija (Beograd). ISSN

Sintaksika istraivanja u dejem govoru // Modeli u sintaksi dejeg govora /

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Mogunosti i nemogunost interdisciplinarnog rada na naem Univerzitetu // Mesto

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Istraivanje savremenog gradskog kompleksa: diskursne osobine psovki // Nauni

Put od Mileve Mari-Ajntajn: privatna pisama // enske studije (Beograd).

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Apel povodom teksta Zakona o univerzitetu // Nezavisni (Novi Sad). ISSN

Obrazovanje Roma na maternjem jeziku // Kreativno vaspitanje (Beograd).

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Pogovor: Ko su Rusini? // / priredila

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Gabriella, Stany Tth Gizella, Szab Judit. jvidk : Futura Publikcik: Ni

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Nataa Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1963-2010) dr SVENKE SAVI

Novi Sad, 31. oktobra 2010.

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

2. Od (samo)obrazovanja do obrazovanja drugih

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

jektu iz tipologije evropskih jezika polovinom devedesetih godina). Drugo na

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

sada na razgovoru kao jedinici analize socijalne interakcije, a ne na gramatikoj

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

na meuzavinost razvoja miljenja i govora. Dogodilo se to u pravom trenutku,

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

3. Vanost korpusa empirijskih podataka za odravanje

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

moemo pratiti istraujui upotrebu pojedinanih segmenata (raz)govora, kao to

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

manje skupove da bi se problematika jasnije sagledala tokom nekoliko poslednjih

4. Politika i akademska zajednica

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

ravnopravnosti drugih sada ve mnogo radim na jezikim i drugim pitanjima

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

sferi. Time je posao oko formiranja korpusa istraivakih podataka jo jednom

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

Mike, Melanija Svenka Savi (1972). Razvoj nominalne sintagme sa odredbom

PRILOG 1: NOVOSADSKI KORPUS RAZGOVORNOG

Svenka Savi: IZGRAIVANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE: 1960-2010.

PRILOG 2: MENTORSKI RAD

Preveo sa engleskog Kritof Bodri.

Dan I. Slobin: OD DISKURSA KA GRAMATICI: razvoj prezent perfekta u engleskom

ne prelazne reenice). Zbirka meujezikih studija rezimirana je u Slobin (1982)

Dan I. Slobin: OD DISKURSA KA GRAMATICI: razvoj prezent perfekta u engleskom

tavaju zajednike uzronike. Meutim, paljivo poreenje jedne takve paralele