Radomir Mihajlovic - Tocak

Rok je saobracajni znak ovog doba

Povodom izlaska albuma "Bioskop Foks" "Smak" je u obnovljenom sastavu
januara 1996. odrzao uspesan koncert u Centru "Sava". Usledila je duza pauza.
Zasto?
U pocetku je postojala ideja nase produkcijske kuce da iskoristimo hipoteku stare
grupe i pokusamo da napravimo nesto novo, drugacije, i da posle promotivnog
koncerta u Beogradu i nekim drugim gradovima odemo u inostranstvo, medjutim,
sve je stalo negde na pola puta. Misli da sam u startu pogresio, zato sto je muzika
na albumu "Bioskop Foks" bila potpuno nekomercijalna i neprimerena trzistu.
Citava produkcija je drugacije uredjena. Nije bilo klavijatura, folklornih motiva,
dzeziranih instrumentala i drugih solo deonica, sve je zvucalo dosta tesko.
Prvi put u zivotu doziveo sam da se ono sto sam snimio nije svidjalo nikome, i u
dubini duse bilo mi je drago zbog toga. Jedan prijatelj mi je rekao: "Sta ti je bre
ovo, zvuci kao iz podruma!" Medjutim, nisam uspeo da ubedim ljude da sam to
tako hteo zato sto mi se to tako dopada i zato sto smo mi svirali bas takvu muziku,
pre nekih 25godina, pre izlaska prvog singla grupe "Smak". Mislim da sam radio
jedan vrlo nezahvalan posao i da sam jedan od retkih koji je shvatio sta se u rok
muzici desavalo krajem 80-tih i pocetkom 90-tih, pokusavajuci da ti prenesem na
svoju uspavanu generaciju. Sticajem okolnosti, kad sam drzao skolu gitare, imao
sam aktivan kontakt sa decom i morao sam da "skidam" pesme koje su oni slusali.
Najda, novi pevac, svojim nacinom pevanja prilicno podseca na Dadu Topica, to
je ovde izgleda postala moda.
Hteo sam pevaca u grupi,a ne nekoga koga cu da slepujem kroz svoj zivot. Prva
opcija bio je Filip Zmaher, koji je imao zelju da radi samnom, ali na zalost zbog
nekih njegovih neodloznih projekata tu saradnju nismo ostvarili. Upravo on je
predlozio Najdu. Svidja mi se kao peva, ima sirok raspon glasa i ponasanja na
sceni. On ce se tek izgraditi.
Da li je njegovim dolaskom delimicno ostvarena Vasa potajna zelja da dovedete
Topica u grupu?
Dado i ja smo imali planove jos 1981. kada se "Smak" prvi put raspao, da sa
Kepom (bubnjar, uz Tocka jedini clan benda od osnivanja) osnujemo trio. Svarno
je izuzetno talentovan i uzivao sam radeci sa njim. Medjutim, dosta se toga
promenilo u njegovoj glavi tako da na zalost vise nemamo kontakt. Mislim da je,
na ovim prostorima, on jos uvek parametar dobrog pevaca.

S pojavom Vlatka Stefanovskog pocele su da kruze price o vasem rivalitetu.

Koliko je zapravo tu bilo istine?
Nimalo. Uvek smo bili dobri prijatelji. Moram da priznam da ne vidim nekog
znacajnog gitaristu koji se pojavio posle Vlatka.
Prvi uzori?
Gitaru sam poceo da sviram znatno pre pojave roka i nisam imao uzor izuzev
svog ucitelja. Posle nekih sedam, osam godina, cuo sam Henka Marvina i
"Sedouse". Cist Fender zvuk. To je zapravo bila prva gitarska muzika. Kasnije se
javljaju i "Bitlsi", "Stonsi", "Hu". Bilo je i tu gitare, ali onako, minimalisticki. Sve
do pojave Hendriksa.Prva njegova pesma koju sam cuo bila je "Purpl Hejz" i bio
sam fasciniran njegovom muzikom i nekim indijanskim nacinom sviranja koji je
meni licno, najdrazi. Mislim, to je cudo, treba da imas njegove sake da bi to
mogao da odsviras. Do danas je u mnogo cemu ostao neprevazidjen. Voleo sam i
Pejdza, njegovu energiju i jedan neverovatan pristup gitari, kompozitorski i
sviracki. Ali samo prvi i drugi album Led Cepelina i polovina treceg. Tu je bio
naravno i Dzon Meklaflin koga sam imao prilike licno da upoznam.
Da li ste svirali zajedno sa Meklaflinom?
Jesmo, u sobi smo jedan drugom pokazivali neke ideje i trikove. Secam se da je
imao problema da izbroji ritam jedne nase narodne (smeh).
Jednom prilikom ste izjavili kako su jedini jugoslovenski rok bendovi "Korni
grupa", "Tajm", "YU grupa", "Leb i sol", "Disciplina kicme" i "EKV". Zastobas
ovih sest? Zato sto mislim da su oni postavili temelje rok muzike kod nas. Radili
su nesto novo, pmerali su neke granice. Sve ostalo i nije toliko bitno. Rokenrol
nije samo nacin na koji sviras ili odeca koju nosis, on mora da ima neku vaznost,
neki cilj, poruku, protest. Rok je znak ovog vremena. Saobracajni znak (smeh).
Zbog cega "Bijelo dugme" ne svrstavate u istu kategoriju? Sta mislite o Bregovicu
kao autoru?
Mislim da o tim ljudima ne treba mnogo pricati i ne treba im pridavati toliki
znacaj. Zasto, na kraju krajeva, ne govoriti i o Nedi Ukraden, o Zdravku Colicu,
Miroslavu Ilicu? Sve su to mas fenomeni i kao takvi ne mogu da poseduju neku
trajniju vrednost. Ja sam od "Bijelog dugmeta" voleo pesmu "Ima neka tajna
veza" koja je trebalo da oznaci pocetak onoga sto je ta grupa tek trebala da radi.
Gledao sam njihov nastup na nekom festivalu na Hajduckoj cesmi 1973. Tada su
se jos uvek zvali "Jutro" i to je zvucalo dosta dobro. Posle su me razocarali. U
pesmi "Kad bih bio bijelo dugme" ukrali su rif od "YU grupe"! Ali 'ajde, cak i to
je zvucalo kao rok. Ono posle, pekari i Bosanci, to je strasno! Zato o njima ne
treba govoriti, ne treba govoriti o "Ribljoj corbi", o Bajagi; licno ih postujem i mi

jesmo prijatelji, ali to sto oni rade nema veze sa rokenrolom. To je nesto drugo i
mislim da su i oni toga svesni.
Ima li nekih pesama koje su nepredvidjeno postale hitovi?
Smatram da "Smak" nista ne bi izgubio na vrednosti i znacaju da nije nikada
snimio "Crnu damu" ili "Satelit", i da je nastavio u onom totalno otkacenom
pravcu u kojem je krenuo s pesmom "Put od balona".
Nedavno ste se vratili iz Slovenije. Kako je tamo bilo?
Sjajno. Imali smo pravo ozvucenje i sve je divno proteklo.
Koji je poslednji koncert na koji ste otisli?
Bio sam nedavno na Rambovom koncertu na Slepu i bilo je izvanredno. Mislim
da je on stvarno izuzetan, kao i Koja sa onim basom. Mi nemamo dvojicu takvih.
Prisao sam Rambu posle koncerta i pitao ga: "Je li bre, gde si ti tako naucio da
sviras gitaru?" a on mi je odgovorio: "Sta mislis? Pa slusao sam tvoje ploce!" Bio
sam malo ponosan na to.