Trokovi pojam i znaaj u

preduzeima u turizmu
Prof. dr Vesna Spasi

Pojam trokova
Trokovi nastaju troenjem resursa, a troenje
se moe izraziti naturalno i finansijski
trokovi su finansijski vid troenja
trokovi predstavljaju proizvod utroka
resursa i cena po jedinici utroka

Da li je svaka potronja resursa

ekonomski opravdana kao troak
bitno je da se radi o reproduktivnom troenju i
da utroeni elementi imaju drutveno priznatu
vrednost
trokovi opravdanost svoga nastanka nalaze
na tritu posredstvom trine verifikacije
novostvorenih uinaka

Definicije trokova
predstavljaju finansijski izraz utroenih
elemenata poslovnog procesa u samom
poslovnom procesu, a koji imaju drutveno
priznanje vrednosti (kvalitativni aspekt)
Kvantitativno, oni su proizvod utroaka
elemenata poslovnog procesa i cena po
jedinici utroka

Izdaci
predstavljaju sumu izdatih novanih sredstava
radi obavljanja zadataka preduzea
Izmeu trokova i izdataka postoje razlike:
trokovi su utroene, a izdaci izdate vrednosti
u procesu reprodukcije,
ima trokova koji nisu izdaci i izdataka koji
nisu trokovi

Rashodi
iri pojam od trokova i izdataka jer ukljuuju
izdatke i troenje materijalnih vrednosti koje
nije direktno vezano za redovno
funkcionisanje preduzea. Obuhvataju:
trokove koji nastaju u toku redovnih
aktivnosti preduzea: trokovi prodaje,
zarade, amortizacija materijalne imovine
gubitke i
nerealizovane gubitke

Klasifikacija rashoda prema MRS

Dve grupe:
1) redovni rashodi: poslovni rashodi i finansijski
rashodi
2) neposlovni i vanredni rashodi.

Znaaj utvrivanja trokova

utvrivanja ekonomskih rezultata poslovanja,
utvrivanja optimalne strukture i intenziteta
proizvodnje i procesa pruanja usluga
procene ekonomske efikasnosti investicionih
ulaganja
odreivanja gornje granice nabavnih cena,
odnosno donje granice prodajnih cena
kontrole ekonomske efektivnosti poslovanja,

Za preduzee je znaajna podela na

Relevantne trokove - oni trokovi koji utiu
na donoenje poslovne odluke
Irelevantni su svi ostali trokovi koji ne utiu
na donoenje konkretne poslovne odluke

Osnovni (prirodni) trokovi

Nastaju kao rezultat troenja 3 osnovna
faktora proizvodnje i to su:
a) Trokovi materijala
b) Trokovi amortizacije
c) Trokovi rada

Trokovi materijala
Nastaju upotrebom u uslunom procesu
razliitih materijala koji se u potpunosti fiziki
utroe i prenesu celokupnu svoju vrednost na
nove proizvode i usluge
Preneta vrednost ovog proizvodnog faktora
ini trokove materijala ili materijalne
trokove

Trokovi ostalog materijala

Trokovi alata i inventara
Trokovi rezervnih delova
Trokovi goriva i energije

Trokovi rada
Spadaju trokovi po osnovu obraunatih
zarada, naknada zarada i drugih primanja
zaposlenih (ugovori)
obuhvataju i trokove poreza i doprinosa, a
odredjeni su zakonskim propisima

Trokovi amortizacije
amortizacija je troak, odnosno rashod koji
nastaje kao posledica postepenog troenja
imovine koja se amortizuje
Obraunu amortizacije podleu: graevinski
objekti; postrojenja i oprema; ulaganja u
razvoj; koncesije, patenti, licence i slina
prava; goodwill; ostala nematerijalna ulaganja

Za obraun amortizacije potrebno je

znati:
osnovicu za obraun amortizacije;
procenjeni korisni vek trajanja sredstava;
pretpostavljeni ili definisani kapacitet
iskorienja sredstava;
stope amortizacije;
metoda otpisa.

Korisni vek trajanja osnovnog

sredstva

period u kome se oekuje da e preduzee

upotrebljavati sredstvo (broj proizvoda ili
slinih jedinica za koje se oekuje da e biti
prozvedene
oekivano fiziko habanje i odravanje
tehnika zastarelost
zakonska ogranienja

 Otpisivanje osnovnih sredstava vri se

primenom godinjih stopa amortizacije koje
se utvruju na osnovu korisnog veka trajanja

Metode obrauna amortizacije

- vremenska;
- funkcionalna.
Obraun vremenske amortizacija - nabavna
vrednost stalnih sredstava se podeli
predvienim vekom njihovog trajanja; moe
biti proporcionalna i degresivna

Primer proporcionalnog metoda

Godina Nabavna vrednost
Prva
Druga
Trea
etvrta
Peta
Svega:

100.000
100.000
100.000
100.000
100.000

Stopa (%)

Amortizacija
20
20
20
20
20

Neto (sadanja) vrednost

20.000
20.000
20.000
20.000
20.000
100.000

SA= 100/PKVT
PKVT - procenjeni korisni vek trajanja,
SA - godinja stopa amortizacije,: SA= 100/5 =20 %

80.000
60.000
40.000
20.000
0

Funkcionalni metod obrauna

amortizacije - primer
Vrednost teretnog vozila iznosi 300.000 dinara.
Procenjeno je da ovo vozilo moe ukupno da
pree 600.000 km. U tekuoj godini je prelo
100.000 km. Obraunata godinja kvota
amortizacije dobija se na sledei nain:
Trokovi otpisa po jedinici utroka =
300.000/600.000 = 0,5 din.
Godinja kvota amortizacije = 100.000 x 0,5 =
50.000 dinara