Rumunsko RV i PVO je 1992.

godine objavilo taktiko-tehnike zahtjeve (TTZ) za

modernizaciju svojih aviona MiG-21MF. Ponudu su dostavile firme: "Elbit", "GECMarconi Avionics", "Israel Aircraft Industries", "MAPO-MiG" i "Thomson - CSF", a kao
pobjednik konkursa je izala izraelska firma "Elbit".
Ugovor o modernizaciji aviona MiG-21MF izmeu Rumunije i firme "Elbit" je potpisan
1993. godine. Vrijednost ugovora je oko 300 miliona dolara i obuhvata modernizaciju
110 aviona: 25 u PVO varijanti (lovci-presretai) opremljenih radarom EL/M-2032; 75
aviona za vazduhoplovnu podrku (lovci-bombarderi) i 10 dvosjeda za obuku. Lovcibombarderi i dvosjedi su opremljeni radarskim daljinomjerom EL/M-2001B.
Prvi prototip modernizovanog jednosjeda je poletjeo u avgustu 1995. godine, a
modernizovanog dvosjeda u maju 1996. godine. Avion je dobio naziv Lancer (Kopljanik).
Projekat je realizovan pod vostvom izraelske firme "Elbit", a u saradnji sa rumunskim
remontnim zavodom "Aerostar" iz Bakua, koji od 1970. godine remontuje avione MiG21. "Elbit" je "mozak" ove modernizacije, a "Aerostar" neposredni izvoa.
Na modernizovanom avionu je integrisano nekoliko izraelskih sistema: radar EL/M-2032
ili radarski daljinomker EL/M-2001B (firme "Elta"); kompjuter misije; dva vienamjenska
prikazivaa (jedan u boji, a drugi monohromatski); gornji prikaziva (HUD); TV kamera;
sistem za upravljanje po principu "ruke na ruici gasa i na pilotskoj palici" - HOTAS i
ureaj za prenos podataka. Meu novim sistemima su i izbacivai IC-mamaca i
protivradarskih patrona - montirani na bonim stranama zadnjeg dela trupa; novi
navigacijski sistem INS-GPS; nian na pilotskoj kacigi (koji prikazuje nianske podatek i
podatke o letu); sistem za upravljanje podvesnim teretima, zatien komunikacijski
sistem; signalizator radarskog ozraenja SPS-20 i data-link.
Glavni cilj modernizacije je bio, da se modernizovanom avionu omogui i da nosi i da
dejstvuje postojeim i savremenim naoruanjem istonog i zapadnog porijekla. Prednost
je data integraciji ruske IC-rakete vazduh-vazduh R-73E i izraelske IC-rakete Python 3,
laserski samonavoenim avio-bombama i voenim raketama vazduh-zemlja (npr.
izraelske rakete Opher - koja je do sada prodata samo Amerikancima). Poveana je
koliina goriva kroz integraciju novog podtrupnog rezervora za gorivo zapremine 1.300
litara. Centralna podtrupna taka za podveavanje sada moe da, pored rezervoara za
gorivo, nosi i naoruanje.
Kako je poznato, Lancer je prvi avion na kojem je realizovana integracija istonog i
zapadnog naoruanja, zahvaljujui ugradnji novih nosaa naoruanja i upravljanju
naoruanjem preko digitalne magistrale podataka 1553. Izgleda, da je i firma "Israel
Aircraft Industries" (IAI) modernizaciju "dvadestjedinice" ocijenila kao unosan posao, pa
je 29. marta 1998. godine poleteo i njen modernizovani MiG-21 BIS pod oznakom MiG21-2000, ije srce ini radar EL/M-2032 i nova avionika. Firma IAI je dobila ugovor za
modernizaciju kambodanskih aviona.
U toku projekta Lavi izraelska industrija je ovladala projektovanjem i proizvodnjom
savremene avionike, koju sada ugrauje u modernizovane avione druge generacije. Na

primjer, radar EL/M-2032 je do sada ugraen na oko osam platformi, ukljuujui avione
MiG-21, F-4, F-5 i Kfir. Na taj nain duh Lavija nastavlja da ivi, a dolari uloeni u njegov
razvoj se polako ali sigurno vraaju...
Tehnoloki i borbeni potencijal modernizacije Rumunskih aviona
a) u tehnolokom pogledu:

Rumunija je ula u kooperaciju sa veoma poznatom i tehnoloki veoma monom

firmom;
u remontnom zavodu "Aerostar" je integrisan izraelski Cimatron CAD/CAM
sistem; uvedena je stroga kontrola kvaliteta i efikasna organizacija projekta,
zahvaljujui kojoj je "Aerostar" ve dobio sertifikat standarda ISO 9000;

rumunski strunjaci su osvojili integraciju moderne avionike i naoruanja, ime su

ostvarili znaajan tehnoloki napredak;

stvoreni su uslovi za dalju modernizaciju rumunskih vazduhoplova kao to su

IAR-99 i IAR-93 Orao, kao i uslove za izvrnje modernizacije za tree zemlje, a to
znai i novi profit.

b) u borbenom pogledu:
modernizovani MiG-21 sada moe da otkrije ciljeve u vazduhu na znatno veim
daljinama i da izvri dejstvo na protivnike avione iz svih smerova - zahvaljujui
novom radaru i sverakursnim raketama R-73E;
bitno je unapreena bliska borba u vazduhu - zahvaljujui nianu na pilotskoj
kacigi i raketi R-73E;

omogueno je precizno dejstvo po ciljevima na zemlji - zahvaljujui laserski

samonavoenim avio-bombama i novom inercijalnom navigacijskom sistemu
(INS), koji dobija korekciju od satelitskog sistema za navigaciju (GPS);

obezbeena je kompatibilnost opreme po NATO-standardima;

znatno je olakan rad pilota u savremeno opremljenoj kabini, a istovremeno je

kod pilota stvoren oseaj da leti u znatno savremenijem avionu - zahvaljujui
novom prikazivakom sistemu i sistemu HOTAS;

avion sada ima veu borbenu ilavost - zahvaljujui ugraenim sistemima za

pasivno i aktivno ometanje;

c) nedostaci modernizacije:
avion nema integrisane rakete srednjeg i velikog dometa, to znai, da ne moe
iskoristiti sve potencijalne mogunosti novougraenog radara;
manevarske mogunosti aviona su zadrane na nivou pre modernizacije;

nabavka rakete Python 3 je promaaj. Radi se o raketi, ije su karakteristike

sline karakteristikama ruske rakete R-60. To su rakete koje pripadaju prolosti,

dakle dvadesetom, a ne dvadest prvom veku. Meutim, to je verovatno cena koja

se mora platiti, da bi se zakucalo na vrata za nabavku savremenih zapadnih
raketa poput rakete Python 4;

avioni MiG-21MF su u eksploataciji ve oko 25 godina, a njihovi motori R-13-300

imaju relativno mali resurs i veliku potronju goriva, pa je pomalo udna
rumunska odluka, da se izvri modernizacija ove verzije "dvadestjedinice";

prihvatanjem Lancera Rumunija je odloila opremanje svog RV i PVO novim

avionima.

Ruska modernizovana "dvadestjedinica" nosi oznaku MiG-21-93. I u ovom projektu je

akcenat stavljen na novu avioniku, dok su na strukturi izvrene manje promene izvrena je ugradnja jednodelnog eonog stakla kabine i ugradnja sistema za pasivno
ometanje na spoju gornjake krila i trupa. Obim modernizacije je opcioni i kree se od
jednostavne integracije IC-raketa R-73, bez poboljanja avionike, do veoma obimne
modernizacije, koja ukljuuje: ugradnju novog radara Kopje (nastao modifikacijom
radara uk za avione MiG-29M), reprojekat kabine, novi navigacijski sistem, integraciju
irokog spektra voenih i samonavoenih ubojnih sredstava za dejstva po ciljevima u
vazduhu, na kopnu i na moru.
Za razliku od izraelske modernizacije, u kojoj su razvijene dve varijante aviona: lovcapresretaa i lovca-bombardera, ruski MiG-21-93 objedinjuje obe ove uloge.
Najvaniji senzor aviona MiG-21-93 je svakako impulsno-Doplerov radar Kopje, koji
moe da otkrije lovaki avion u prednjoj polusferi (u "elo") na daljinama do 57 km, a u
zadnjoj polusferi (u "rep") na daljinama 25 - 30 km. U modu praenje u toku skeniranja
moe da prati 8 ciljeva i da istovremeno gaa dva najopasnija cilja sa dve radarski ili ICsamonavoene rakete V-V. U bliskoj borbi u vazduhu ima mogunost brzog skeniranja i
automatskog zahvata vizuelno vidljivih ciljeva za gaanje raketama i topom. U reimu
vazduh-zemlja radar ima mogunost mapiranja terena, uveanja mape izabranog terena
ili njeno zamrzavanje. Mogue je otkrivanje ciljeva na zemlji i na moru (npr. eleznikog
mosta na daljinama reda 100 km, a torpednog amca na daljinama oko 30 km). Pored
radara, veoma vaan senzor je i nian na pilotskoj kacigi, koji dolazi do punog izraaja u
bliskoj borbi u vazduhu, naroito u borbi raketama R-73E.
Kabina aviona je modernizovana u slinom obimu, kao kod izrelske varijante. Ugraen
je irokougaoni HUD sa vidnim poljem 20o x 20o, jedan donji prikaziva (za prikazivanje
radarskih podataka) i TV-displej za navoenje TV-samonavoenih avio-bombi.
Upravljanje avionom, motorom, radarom i naoruanjem nije u potpunosti realizovano po
zapadnom principu "ruke na ruici gasa i na pilotskoj palici".
Spektar naoruanja aviona MiG-21-93 je izuzetno respektivan. Pored starog naoruanja:
dvocevnog topa G-23 kalibra 23 mm i IC-raketa K-13 i R-60, za borbu u vazduhu su
integrisane sverakursne rakete kratkog dometa R-73 (AA-11 Archer); sverakursne rakete
srednjeg dometa R-77 (AA-12 Adder) s aktivnim radarskim samonavoenjem i R-27R1
(AA-10 Alamo-A) sa poluaktivnim radarskim samonavoenjem. Za gaanje ciljeva na
zemlji mogu da se koriste nevoene avio-bombe kalibra od 100 do 500 kg, nevoene
rakete kalibra 57 mm i 250 mm; TV-samonavoene avio-bombe KAB-500KR,
protivbrodske rakete H-31A s aktivnim radarskim samonavoenjem i protivradarske
rakete H-25P i H-31P. Opciono se mogu integrisati i laserski samonavoene avio-bombe

KAB-500L, koje se koriste u kombinaciji sa podvesnim kontejnerom za lasersko

ozraivanje ciljeva.
Iz navedenog spektra naoruanja se vidi, da je to velikim delom arsenal naoruanja koji
danas nose i najsavremenije verzije aviona MiG-29 i Su-27.

ija je modernizacija bolja?

Verovatno, da bi svaki brzoplet odgovor na ovo pitanje mogao biti pogrean. Zato? Pa jednostavno zato,
to se najpre mora znati ta je cilj modernizacije. injenica je, da se ovakvim modernizacijama ne dobijaju
high-tech oruni sistemi prve borbene linije - rekli smo da se manevarske mogunosti aviona ne menjaju,
a da mu se bitno poboljavaju avionika i naoruanje. Dakle, i modernizovane "dvadestjedinice" zaostaju
za "prvom ligom" lovaca, kao to su F-16C, Mirage 2000, MiG-29 ...
Ako je neko sebi postavio cilj, da mu oruni sistemi budu kompatibilni sa NATO-standardima i da projekat
bude siguran sa tehniko-ekonomskog aspekta - onda prednost ima izraelska verzija modernizacije.
Ako je cilj da se prvenstveno dobije borbeno moniji avion - onda je prednost ubedljivo na strani aviona
MiG-21-93.
Modernizacija po standardu MiG-21-93 je korisna za zemlje koje u eksploataciji imaju avione MiG-29, jer
se njome ostvaruje unifikacija: naoruanja, avionike, snabdevanja rezervnim delovima i sistema za
odravanje vazduhoplova.
Modernizacija je ipak samo privremeno reenje, koje siromane zemlje vodi na "mala vrata" prema
blagodetima high-tech orunih sistema. U takvom poslu najzrelije plodove ubiru oni koji potuju mudre
narodne izreke, kakva je na primer ova: ko prvi devojci - njegova devojka. Dakle, itava mudrost lei u dve
odluke: za modernizaciju treba izabrati pravi momenat i pravog partnera.