Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________

ZAKON O NASLEIVANJU
"SlubenI glasnik RS", br. 46/1995 i 6/2015
Odluka Ustavnog suda RS, IU br. 358/95 - "SlubenI glasnik RS", 101/2003

Glava prva
OP TE O DREDBE
Predmet nasleivanja
lan 1.
Nasleuje se zaostavtina.
Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku
smrti.
Zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti (pokustvo, nametaj,
posteljina i slino) koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevih potomaka, njegovog
branog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem iveli u istom domainstvu, ve oni postaju
zajednika svojina ovih lica.
Zaostavtinu ne ine dobra za koje su ostavioevu imovinu uveali njegovi potomci koji su
s njime iveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mu pomagali u privreivanju, ve
ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevu imovinu.
Osnovi nasleivanja
lan 2.
Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja (testamenta).
Sposobnost za nasleivanje
lan 3.
Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti.
Naslediti moe i dete ve zaeto u trenutku ostavioeve smrti ako se rodi ivo.
Na osnovu zavetanja moe naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije to drugo
odreeno.
Odredbe prethodnih stavova vae i za isporuku (legat) i druge koristi iz zavetanja.
Nedostojnost za nasleivanje
lan 4.
Ne moe naslediti na osnovu zakona ili zavetanja, niti stei kakvu korist iz zavetanja
(nedostojan je):
1) onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca ili je to pokuao,
2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove
zavetanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreio;
3) onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo
zavetanje, ili ga je falsifikovao;
4) onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca, ili mu je uskratio
nunu pomo;
Sud na nedostojnost pazi po slubenoj dunosti.
Prestanak nedostojnosti
lan 5.
Ostavilac moe oprostiti nedostojnost.
Oprotaj mora biti uinjen u obliku potrebnom za zavetanje.
Poloaj potomaka nedostojnog
lan 6.
Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleuju kao da je nedostojan umro
pre ostavioca.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Nasledna prava stranaca
lan 7.
Strani dravljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni poloaj
kao i domai dravljani, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.
Glava druga
N ASLEI VAN J E N A OS NOVU Z AK ON A
I. ZAKONSKI NASLEDNICI
Krug zakonskih naslednika
lan 8.
Na osnovu zakona, ostavioca nasleuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi
potomci, njegov brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braa i sestre i njihovi
potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleuje se po naslednim redovima.
Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda.
Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
1. Prvi nasledni red
Ostavioevi potomci i brani drug
lan 9.
Prvi nasledni red ine ostavioevi potomci i njegov brani drug.
Ostavioeva deca i brani drug nasleuju na jednake delove.
Kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina branog
druga je vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove, onda
svako ostavioevo dete moe naslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud, poto
razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Pravo predstavljanja
lan 10.
Ako ostavioevo dete ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju
njegova deca (unuci ostavioevi), a kad neki od ostavioevih unuka ne moe ili nee da
nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (praunuci ostavioevi) i tako
redom sve dokle ima ostavioevih potomaka.
Ako ostavilac nema potomstva
lan 11.
Kad ostavilac nema potomstva, brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu.
2. Drugi nasledni red
Ostavioev brani drug i roditelji
lan 12.
Drugi nasledni red ine ostavioev brani drug i ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo.
Ostavioev brani drug nasleuje polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake
delove nasleuju ostavioevi roditelji.
Ako ostavioev brani drug ne moe ili nee da nasledi, zaostavtinu na jednake delove
nasleuju ostavioevi roditelji.
Ako ostavioevi roditelji imaju potomstva
lan 13.
Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove
nasleuju njegova deca (braa i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji
potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi potomci.
Ako ostavioevi roditelji ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju njihovi potomci,
onako kako je odreeno u prethodnom stavu.
Ako ostavioev roditelj nema potomstva
lan 14.

CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ako ostavioev roditelj nema potomstva a ne moe ili nee da nasledi, njegov deo
nasleuje drugi ostavioev roditelj, a ako ni on ne moe ili nee da nasledi, njegovi potomci
nasleuju sve to bi pripalo roditeljima, onako kako je odreeno u prethodnom lanu.
Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva
lan 15.
Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, brani drug
nasleuje celokupnu zaostavtinu.
3. Nasledni red
Ostavioevi dedovi i babe
lan 16.
Trei nasledni red ine ostavioevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
Ostavioevi deda i baba sa oeve strane (oeva loza) nasleuju polovinu zaostavtine, a
drugu polovinu nasleuju deca i baba s majine strane (majina loza).
Prava dede i babe iste loze
lan 17.
Deda i baba iste loze nasleuju na jednake delove.
Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuju njegova deca,
njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi
potomci.
U svemu ostalom to se tie naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva
vae pravila po kojima nasleuju ostavioevi roditelji i njihovi potomci.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva
lan 18.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili nee da naslede, njihov deo
nasleuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je
odreeno u prethodnom lanu.
4. etvrti nasledni red
Ostavioevi pradedovi i prababe
lan 19.
etvrti nasledni red ine ostavioevi pradedovi i prababe.
Ostavioevi pradedovi i prababe sa oeve strane nasleuju na jednake delove polovinu
zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi pradedovi i prababe s
majine strane.
Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuje njegov brani
drug, ako je predak ostavioev.
Ako par predaka iste loze ne moe ili nee da nasledi, njihov deo nasleuje drugi par
predaka iste loze.
Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju
pradedovi i prababe druge loze.
5. Ostali nasledni redovi
Ostavioevi ostali preci
lan 20.
Posle ostavioevih pradedova i prababa, zaostavtinu nasleuju njegovi dalji preci, redom,
shodno pravilima pod kojima nasleuju njegovi pradedovi i prababe.
6. Republika Srbija kao zakonski naslednik
Kad i kako Republika Srbija nasleuje
lan 21.
Republika Srbija nasleuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.
Republika Srbija ne moe se odrei naslea.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Zaostavtina koju Republika Srbija nasledi postaje dravna imovina.
II. POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE
1. Ostavioev brani drug
Kada brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja
lan 22.
Brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja:
1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je
tuba bila osnovana;
2) ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti, a iz razloga koji su
branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka;
3) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili
u sporazumu sa ostaviocem.
a) Poveanje naslednog dela branog druga u drugom naslednom redu
Usl ovi
lan 23.
Kad je pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda i nema nunih sredstava
za ivot, brani drug moe u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati doivotno
uivanje (plodouivanje) na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili ostali naslednici.
Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, brani
drug moe zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.
Pri odluivanju sud naroito ceni duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog
druga, imovno stanje i sposobnost za privreivanje branog druga i ostalih naslednika i
vrednost zaostavtine.
Nen a sled ivost pra va
lan 24.
Ako brani drug umre pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo ne
prelazi na njegove naslednike.
Pr eina enj e i u kid anje d oi vot n og u i va n ja
lan 25.
Brani drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doivotno uivanje preinaiti u
doivotnu rentu.
Kad se promene prilike zbog kojih je branom drugu pripalo doivotno uivanje ili renta,
sud moe, na zahtev ostalih naslednika, doivotno uivanje ili rentu ukinuti.
Pri odluivanju sud naroito ceni lino, brano i imovno stanje branog druga i ostalih
naslednika.
b) Smanjenje naslednog dela branog druga u drugom naslednom redu
Usl ovi
lan 26.
Kad je brani drug pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda, a
ostavioeva nasleena dobra ine vie od polovine njegove posebne imovine, ostali
naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati smanjenje naslednog
dela branog druga do etvrtine zaostavtine ako zajednica ivota ostavioca i branog druga
nije trajala due vremena.
Pri odluivanju o obimu smanjenja naslednog dela branog druga sud ceni vrednost
ostavioevih nasleenih dobara i duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Deo za koji je nasledni deo branog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je
zahtev postavio.
Nasl edi vo st pr ava
lan 27.
Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela branog druga umre pre isteka
roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi
naslednici, u roku od est meseci od njegove smrti.
Pra vo br an og d ru g a n a iz bor i n ena sl ed ivos t pr ava i zbo ra
lan 28.
Sve dokle se ne rei o zahtevu ostalih naslednika brani drug moe umesto naslea u
svojinu izabrati doivotno uivanje na polovini zaostavtine.
Ako brani drug umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo
u svojinu.
Iz j ava o i z bor u i nj en p oni t aj
lan 29.
Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatrae se da ni uslov ni rok ne
postoje.
Izjava o izboru ne moe se opozvati, ali se moe ponititi ako je posledica prinude,
prevare, pretnje ili zablude.
Ako se posle okonanja postupka za raspravljanje zaostavtine pronae nova imovina, ve
uinjen izbor protee se i na tu imovinu.
Pr eina en je d oivotn og u i van ja u r entu
lan 30.
Brani drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doivotno uivanje preinaiti u
doivotnu rentu.
2. Ostavioevi roditelji
Uslovi za poveanje naslednog dela roditelja
lan 31.
Kad su pozvani na naslee sa ostavioevim branim drugom a nemaju nunih sredstava
za ivot, ostavioevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati
doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio brani drug.
Ako je zajednica ivota ostavioevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nunih
sredstava za ivot, a zajednica ivota nije prestala njegovom krivicom, moe zahtevati
doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio drugi ostavioev roditelj.
Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, roditelj koji nema nunih sredstava za
ivot moe zahtevati doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili
potomci drugog roditelja.
Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu,
ostavioevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.
ta sud naroito ceni
lan 32.
Pri odluivanju o zahtevu ostavioevih roditelja, sud naroito ceni imovno stanje i
sposobnost za privreivanje roditelja, ostavioevog branog druga i potomaka roditelja koji ne
moe ili nee da nasledi, duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga i vrednost
zaostavtine.
Nenasledivost prava
lan 33.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ako ostavioevi roditelji umru pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo
ne prelazi na njihove naslednike.
3. Usvojenik
Usvojenik iz potpunog usvojenja
lan 34.
Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja
i njihovi potomci nasleuju usvojioca i njegove srodnike isto kao to deca i njihovi potomci
nasleuju svoje roditelje i njihove srodnike.
Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleuju usvojenikove krvne
srodnike, niti ovi nasleuju usvojenika i njegove potomke.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja
lan 35.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog
usvojenja i njihovi potomci nasleuju samo usvojioca isto kao to njihovi potomci nasleuju
svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograniena ili iskljuena.
Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleivanju izmeu usvojenika i njegovih krvnih srodnika.
lan 36.
Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleuju usvojioca ako je
usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja a posle njegove smrti se utvrdi da je
zahtev bio osnovan.
4. Usvojilac
Usvojilac iz potpunog usvojenja
lan 37.
Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleuju usvojenika i njegove potomke
isto kao to roditelji i njihovi srodnici nasleuju svoju decu i njihove potomke.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja
lan 38.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleuju usvojenika.
Izuzetno, ako usvojilac nema nunih sredstava za ivot a usvojenik nema naslednika iz
prvog naslednog reda, usvojilac moe u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati
doivotno uivanje na delu zaostavtine ako pri usvojenju nisu bila iskljuena usvojenikova
nasledna prava.
Pri odluivanju sud ceni duinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava,
vrednost zaostavtine i imovno stanje naslednika pozvanih na naslee.
Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleivanje, to pravo ne prelazi na njegove
naslednike.
III. NUNI NASLEDNICI
1. Poloaj nunih naslednika i priroda nunog dela
Ko su nuni naslednici
lan 39.
Nuni naslednici su ostavioevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, roditelji,
usvojilac, braa i sestre, dedovi i babe i ostali preci.
Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa i sestre, njegovi dedovi i babe i
njegovi ostali preci nuni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privreivanje a
nemaju nunih sredstava za ivot.
Nuni naslednik moe biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleivanja pozvan na
naslee.
Nuni deo
lan 40.
Nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji
se naziva nunim delom.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog druga je
polovina, a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripao
po zakonskom redu nasleivanja.
Ako nuni naslednik ne moe ili nee da nasledi, njegov nuni deo ne prirasta ostalim
nunim naslednicima.
Namirenje nunih naslednika i odgovornosti za ostavioeve dugove
lan 41.
Nuni naslednik se namiruje posle ostavioevih poverilaca a pre isporukoprimaca
(legatara).
Nuni naslednik ne odgovara za ostavioeve dugove, do visine vrednosti nunog dela.
Povreda nunog dela
lan 42.
Nuni deo je povreen ako je vrednost ostavioevih zavetajnih raspolaganja i poklona
uinjenih nunom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na naslee manja od vrednosti
naslednikovog nunog dela.
Priroda prava na nuni deo
lan 43.
Nunom nasledniku pripada novana protivvrednost nunog dela (obligaciono pravo).
Na zahtev nunog naslednika, sud moe oduiti da ovom pripadne odreeni deo stvari i
prava koji ine zaostavtinu (stvarno pravo).
Odredbe prethodnih stavova vae samo ako ostavilac u zavetanju ne odredi prirodu
nunog dela.
Ko su dunici nunog naslednika
lan 44.
Nunom nasledniku novanu protivvrednost solidarno duguju svi zavetajni (testamentalni)
naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavtine koji su dobili ako iz zavetanja ne
sledi to drugo.
Kad je to nedovoljno, nuni naslednik moe zahtevati dopunu novane protivvrednosti,
shodno pravilima za vraanje poklona.
Pogodovani isporukoprimac
lan 45.
Kad je zavetalac odredio vie isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre
ostalih, on postaje dunik nunog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nuni deo.
Srazmerno smanjenje isporuka naloenih zavetajnom nasledniku ili isporukoprimcu
lan 46.
Zavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplatio nuni deo moe zahtevati
srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni.
Nuni deo s teretom i pravo izbora
lan 47.
Ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatrae
se da je naslednikov nuni deo bez tereta.
Kad ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog dela i neim ga optereti, nuni
naslednik moe izabrati uveani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nuni deo, bez tereta.
2. Izraunavanje nunog dela
Utvrivanje vrednosti zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo
lan 48.
Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti,
zajedno sa svim njegovim zavetajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim
potraivanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev oigledno nenaplativim.
Od tako utvrene vrednosti odbija se zatim iznos ostavioevih dugova, kao i iznos trokova
popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova njegove sahrane.
Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji nain
uinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
da li mogu i hoe da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se
nasledniku ne uraunaju u nasledni deo.
Konano, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini
svog ivota uinio onima koji nisu zakonski naslednici.
lan 49.
U vrednost zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo ne ulaze dobra koja je
zakonski naslednik stekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za ivota,
ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje zakonskog naslednika, pokloni uinjeni
u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe ni manji uobiajeni pokloni.
ta se smatra poklonom
lan 50.
Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od naslea u korist
odreenog naslednika, otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota dao nasledniku na ime
naslednog dela ili zbog osnivanja ili proirenja domainstva ili obavljanja zanimanja, kao i
svako drugo besplatno raspolaganje.
Odreivanje vrednosti poklona
lan 51.
Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrivanja
vrednosti zaostavtine, ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju
lan 52.
Kada se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se
zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se
osigurana suma.
3. Pravila ako je nuni deo stvarno pravo
Smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje poklona
lan 53.
Kad je nuni deo povreen, smanjuju se zavetajna raspolaganja, a vraaju se i pokloni
ako je to potrebno da se nuni deo namiri.
Srazmerno smanjenje zavetajnih raspolaganja
Pogodovana isporuka
lan 54.
Zavetajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim
ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Ako je zavetalac ostavio vie isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se
isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne dosee da se namiri nuni deo.
Smanjenje isporuka naloenih zavetajnom nasledniku ili isporukoprimcu
lan 55.
Zavetajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nunog dela moe zahtevati
srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni.
Redosled vraanja poklona
lan 56.
Pokloni se vraaju obrnuto redu kojim su injeni.
Pokloni uinjeni istovremeno vraaju se srazmerno.
Poloaj poklonoprimca koji vraa poklon
lan 57.
Poklonoprimac se smatra savesnim draocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraanje
poklona.
4. Zastarelost prava

CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ako je nuni deo obligaciono pravo
lan 58.
Ako je nuni deo povreen zavetanjem, isplata novane protivvrednosti moe se zahtevati
u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.
Ako je nuni deo povreen i poklonima, dopuna novane protivvrednosti moe se zahtevati
u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
Ako je nuni deo stvarno pravo
lan 59.
Smanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevati u roku od tri godine od dana
proglaenja zavetanja.
Vraanje poklona moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
5. Ko moe zahtevati nuni deo i nasledivost prava
lan 60.
Isplatu novane protivvrednosti, odnosno smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje
poklona mogu zahtevati nuni naslednici.
Ako ostavioev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nuni deo umre pre isteka roka za
postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od est meseci od
njegove smrti.
6. Razbatinjenje nunih naslednika
a) Iskljuenje nunih naslednika
Uzro ci i sklju enj a
lan 61.
Zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednika koji se povredom neke zakonske
ili moralne obaveze tee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema
zavetaocu, ako je umiljajno uinio krivino delo prema zavetaocu, njegovom detetu,
usvojeniku, branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepotenom ivotu).
Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino.
Usl ovi pu n o va n o sti is klju enj a
lan 62.
Iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.
Iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, a poeljno je navesti i uzrok iskljuenja.
Uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioeve smrti.
Dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onog ko se na iskljuenje poziva.
Posl edi ce is klju enj a
lan 63.
Iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen.
Prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da je iskljueni umro pre ostavioca.
b) Lienje nunih naslednika
lan 64.
Ako je potomak koji ima pravo na nuni deo prezaduen ili je rasipnik, zavetalac ga moe
u celini ili delimino liiti nunog dela u korist potomaka lienog.
Lienje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje.
lan 65.
Lienje je punovano samo ako u trenutku smrti ostavioeve lieni ima maloletno dete ili
maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
CODEX PROJURIS

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Isto vai i ako lieni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji
su nesposobni za privreivanje.
II. URAUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO
Uraunavanje poklona
lan 66.
Zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji nain
dobio od ostavioca.
Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti
ostavioeve ne uraunavaju mu se u nasledni deo.
Kada se poklon ne uraunava
lan 67.
Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili
docnije, ili u zavetanju, izjavio da se poklon nee uraunati, ili se iz okolnosti moe zakljuiti
da je to bila namera ostavioeva.
Time se ne dira u pravila o nunom delu.
Uraunavanje isporuke
lan 68.
Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo ako iz
zavetanja ne sledi to drugo.
Kako se uraunavaju pokloni i isporuke
lan 69.
Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz
zaostavtine odgovarajuu vrednost, pa se posle toga ostatak deli meu naslednicima.
Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost,
naslednik kome se vri uraunavanje nije duan vratiti ita od primljenog.
Time se ne dira u pravila o nunom delu.
Pravo naslednika koji se odrekao naslea
lan 70.
Naslednik koji se odrekao naslea zadrava poklon samo u granicama u kojima ne dira u
nuni deo ostalih naslednika.
Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne
dira u nuni deo ostalih naslednika.
Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee
lan 71.
Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee zbog smrti, odricanja od
naslea, nedostojnosti, iskljuenja iz naslea ili lienja nunog dela uraunavaju se
nasledniku u nasledni deo.
Odreivanje vrednosti poklona pri uraunavanju
lan 72.
Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uraunavanja, ali
prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.
Ako se poklon sastoji u osiguranju
lan 73.
Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se
zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.
Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se
osigurana suma.
Uraunavanje naslednikog duga
lan 74.
Nasledniku se u njegov deo uraunava ono to je dugovao ostaviocu.
Uobiajeni manji pokloni
lan 75.
Uobiajeni manji pokloni se ne uraunavaju u nasledni deo.
Trokovi izdravanja naslednika
CODEX PROJURIS

10

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 76.
Ono to je utroeno na izdravanje i obavezno kolovanje naslednika ne uraunava se u
njegov nasledni deo.
Sud odluuje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac uinio za dalje kolovanje
naslednika uraunati u njegov nasledni deo i koliko, cenei naroito vrednost zaostavtine i
trokove kolovanja i osposobljavanja za samostalan ivot ostalih naslednika.
Ko moe zahtevati uraunavanje
lan 77.
Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uraunavaju pokloni i isporuke mogu
samo njegovi sanaslednici.
Glava trea
NASLEI VAN JE N A OS NOVU Z AVE TANJ A (TES TAM EN TA, POSL EDNJE V OLJ E)
I. ZAVETANJE
Pojam zavetanja
lan 78.
Zavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono
rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku.
Zavetajna (testamentalna) sposobnost
lan 79.
Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaest godina ivota i sposobno je za
rasuivanje.
Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja
lan 80.
Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja ne utie na njegovu
punovanost.
Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zavetanja bile zavetaoeva
odluujua pobuda, sud moe, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine
odredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka
sposobnosti za rasuivanje.
Zahtev se moe postaviti u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.
Volja za sainjavanje zavetanja
lan 81.
Zavetavaoeva volja za sainjavanje zavetanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.
Namera za sainjavanje zavetanja
lan 82.
Zavetaoeva namera za sainjavanje zavetanja mora biti odreena i bezuslovna.
Oblik zavetanja
lan 83.
Zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom.
II. OBLICI ZAVETANJA
1. Vrste oblika
a) Svojeruno zavetanje
lan 84.
Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e ga svojom rukom
napisati i potpisati.
Za punovanost svojerunog zavetanja nije nuno da se u njemu naznai datum kada je
sainjeno, ali je to poeljno.
b) Pismeno zavetanje pred svedocima
lan 85.

CODEX PROJURIS

11

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje sainiti tako to e pred dva svedoka
izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na
pismenu svojeruno potpisati.
Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai
njihovo svojstvo svedoka.
v) Sudsko zavetanje
Sa inj avanj e suds kog z avet anj a
lan 86.
Sudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vae za sastavljanje isprava ako ovim
zakonom nije drukije odreeno.
Suds ko za ve tanje ako j e z ave t ala c u stanju d a g a pr oita
lan 87.
Zavetanje moe po kazivanju zavetaoca sainiti sudija, poto prethodno utvrdi
zavetaoev identitet.
Poto zavetalac takvo zavetanje proita i potpie, sudija na samom zavetanju potvruje
da ga je zavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao.
Sud sko zave ta nje ak o za vet al ac n ije u stan ju da ga pro it a
lan 88.
Kad zavetalac nije u stanju da proita zavetanje koje mu je sainio sudija, ovaj ga
zavetaocu ita u prisustvu dva svedoka, pa onda zavetalac u prisustvu istih svedoka
izjavljuje da je to njegovo zavetanje i potom zavetanje potpisuje ili stavlja na njega svoj
rukoznak.
Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju.
Sudija je duan na samom zavetanju potvrditi da su sve ove radnje uinjene.
A ko je z ave t an je sa injen o u dru gom su du
lan 89.
Kada je zavetanje sainjeno u sudu na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud
je duan o tome odmah izvestiti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite.
Pr ed ava nje za ve t an ja su d u
lan 90.
Zavetalac moe svojeruno zavetanje, pismeno zavetanje pred svedocima i sudsko
zavetanje poveriti na uvanje nadlenom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.
Sud e o prijemu zavetanja sainiti zapisnik i zavetanje staviti u zaseban omot koji e se
zapeatiti i uvati u sudu.
g) Konzularno zavetanje
lan 91.
Zavetaocu moe u inostranstvu zavetanje sainiti konzularni predstavnik ili diplomatski
predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja
vae za sastavljanje sudskog zavetanja.
d) Meunarodno zavetanje
Pun ovan ost meu n ar odn og za vet anj a

CODEX PROJURIS

12

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 92.
Meunarodno zavetanje je punovano bez obzira na mesto gde je sainjeno i na to gde
se nalaze dobra zavetaoeva, bez obzira na dravljanstvo zavetaoca, na njegovo
prebivalite ili boravite, ako je sainjeno u obliku meunarodnog zavetanja, u skladu sa
odredbama lana 93. do lana 101. ovog zakona.
Nitavost meunarodnog zavetanja ne utie na njegovu punovanost kao zavetanja
druge vrste.
lan 93.
Odredbe ovog zakona o meunarodnom zavetanju ne primenjuju se na oblike zavetanja
koje su u istom pismenu sainila dva ili vie lica.
O bli k meu n ar odn og za vet anj a
lan 94.
Meunarodno zavetanje mora biti sainjeno u pismenom obliku, ali ga zavetalac ne mora
svojeruno napisati.
Meunarodno zavetanje moe biti sainjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi
nain.
Nadl en ost z a sa inj avanj e me u nar od n og z ave t an ja
lan 95.
Ovlaena lica za postupanje pri sainjavanju meunarodnog zavetanja su lica odreena
prema odredbama l. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona.

Izj ava za ve taoc a

lan 96.
U prisustvu dva svedoka i lica ovlaenog za sastavljanje meunarodnog zavetanja,
zavetalac izjavljuje da je sainjeno pismeno njegovo zavetanje i da je upoznat s njegovom
sadrinom.
Zavetalac nije duan da sa sadrinom meunarodnog zavetanja upozna svedoke, niti
ovlaeno lice.
Pot pisi va nj e me u n ar odn og za vet anj a
lan 97.
U prisustvu svedoka i ovlaenog lica zavetalac potpisuje zavetanje ili, ako ga je
prethodno potpisao, priznaje i potvruje potpis za svoj.
Ako zavetalac nije u stanju da se potpie, saoptava razlog ovlaenom licu, koje to
zabeleava na zavetanju. Zavetalac moe zatraiti da ga drugi, u njegovo ime, potpie na
zavetanju a ovlaeno lice e to zabeleiti na zavetanju.
Svedoci i ovlaeno lice u prisustvu zavetaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na
zavetanje.
lan 98.
Potpisi se moraju staviti na kraju zavetanja.
Kad se zavetanje sastoji od vie listova, zavetalac mora da potpie svaki list ili, ako on
nije u stanju da se potpie, zavetanje moe potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlaeno lice.
Svaki list zavetanja mora biti obeleen brojem.
Datu m s ainj ava nj a meun ar odn o g za vet anj a
lan 99.
Datum sainjavanja meunarodnog zavetanja je datum pod kojim ga je potpisalo
ovlaeno lice.
Ovlaeno lice taj datum stavlja na kraju zavetanja.
CODEX PROJURIS

13

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Tu ma pri sa inj avanju meu n ar od n og za vet anj a
lan 100.
Kad je za sainjavanje meunarodnog zavetanja potreban tuma, odreuje ga ovlaeno
lice.
Tuma mora ispuniti uslove predviene za svedoke meunarodnog zavetanja.
Iz j ava o u va nj u meu n ar odn og za ve t an j a
lan 101.
Ako ne postoji obavezan propis o uvanju zavetanja, ovlaeno lice pita zavetaoca da li
eli dati izjavu o uvanju zavetanja.
Mesto gde zavetalac ima nameru da uva zavetanje zabeleava se u potvrdi koju izdaje
ovlaeno lice.
Pot vrd a o meu na rodn om za vet anju
lan 102.
Ovlaeno lice priloie meunarodnom zavetanju potvrdu, na obrascu propisanom
odgovarajuom meunarodnom konvencijom.
lan 103.
Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan uva ovlaeno lice, a drugi predaje
zavetaocu.
lan 104.
Potvrda ovlaenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovanosti pismena kao
meunarodnog zavetanja, sve dokle se ne dokae suprotno.
lan 105.
Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utie na formalnu punovanost meunarodnog
zavetanja sainjenog u skladu sa odredbama ovog zakona.
Op ozi v meu n ar odn og za vet anj a
lan 106.
Meunarodno zavetanje se moe opozvati isto kao i ostali oblici zavetanja, prema ovom
zakonu.
Tu maenj e i primen a od re daba o me un ar odn o m za vet anju
lan 107.
Pri tumaenju i primeni odredaba ovog zakona o meunarodnom zavetanju vodie se
rauna o njegovom meunarodnom obeleju i potrebi njegovog jednoobraznog tumaenja.
) Brodsko zavetanje
lan 108.
Zavetaocu moe na jugoslovenskom brodu zavetanje sainiti zapovednik broda, po
pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja.
Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku trideset dana od dana povratka
zavetaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju.
e) Vojno zavetanje
lan 109.
Za vreme mobilizacije ili rata, zavetanje onom ko je na vojnoj dunosti moe sainiti
komandir ete i drugi stareina njegovog ili vieg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih

CODEX PROJURIS

14

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
stareina, kao i svaki stareina odvojenog odreda, a po pravilima koja vae za sainjavanje
sudskog zavetanja.
Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku ezdeset dana od dana zavretka
rata, a ako je zavetalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana
demobilisanja.
) Usmeno zavetanje
lan 110.
Zavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna svedoka ako
zbog izuzetnih prilika ne moe sainiti pismeno zavetanje.
Usmeno zavetanje prestaje da vai po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u
kojima je sainjeno.
Du n ost s ve d oka us me n og za ve t an ja
lan 111.
Svedoci pred kojima je zavetalac usmeno izrekao svoju poslednju volju duni su da bez
odlaganja napismeno sastave zavetaoevu izjavu i da je to pre predaju sudu, ili da je
usmeno ponove pred sudom iznosei pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zavetalac
izrekao svoju poslednju volju.
Izvrenje te dunosti nije uslov punovanosti usmenog zavetanja.

z) J avn obe len i ko z ave t an je

lan 111a
Javnobeleniko zavetanje sainjava javni belenik u obliku javnobelenikog zapisa.
2. Pravila o zavetajnim svedocima
Ko moe biti svedok
lan 112.
Zavetajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod
usmenog zavetanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.
Svedoci meunarodnog i pismenog zavetanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom
zavetalac izjavljuje da je zavetanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zavetanja
moraju znati i jezik na kome je zavetanje sainjeno.
Ko ne moe biti svedok
lan 113.
Ne moe biti zavetajni svedok lice koje je zavetaocu krvni srodnik u pravoj liniji, poboni
srodnik zakljuno sa etvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zakljuno s drugim
stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, suprunik, bivi suprunik, vanbrani partner, bivi
vanbrani partner, staralac, bivi staralac, tienik ili bivi tienik.
To ne vai za usmeno zavetanje.
III. SADRINA ZAVETANJA
1. Postavljanje naslednika
lan 114.
Zavetanjem se moe postaviti jedan ili vie naslednika.
Naslednik na osnovu zavetanja je onaj kome je zavetalac ostavio celokupnu imovinu ili
deo te imovine odreen prema njenoj celini.
Naslednikom se smatra i onaj kome je zavetanjem ostavljena jedna ili vie odreenih
stvari ili prava ako je zavetalac hteo da taj bude naslednik.
Odreenost naslednika i drugih korisnika
CODEX PROJURIS

15

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 115.
Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti odreeni ili
odredivi.
Odredivi su ako zavetanje sadri podatke na osnovu kojih se moe utvrditi ko su oni.
Zamena naslednika
lan 116.
Zavetanjem moe biti odreen onaj kome e pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik
ne moe ili nee da nasledi.
Isto vai i za isporuku.
2. Ostavljanje isporuke
lan 117.
Zavetanjem moe biti ostavljena jedna ili vie isporuka.
3. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadubine
lan 118.
Zavetalac moe narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe
u dozvoljene svrhe.
Zavetalac moe narediti osnivanje zadubine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.
4. Uslovi i rokovi
lan 119.
Zavetalac moe u pojedinim odredbama zavetanja postaviti uslove i rokove.
a) Uslovi
Kad s e usl ov s ma tr a n epost ojeim
lan 120.
Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima smatraju se
nepostojeim.
Nepostojeim se smatraju i nemogui, nerazumljivi i protivreni uslovi.
Nepostojeim se smatra i uslov ostvaren pre ostavioeve smrti ako iz zavetanja ne sledi
da uslov treba ponoviti.
Kad s e usl ov s ma tra ost va re ni m ili n eost var en im
lan 121.
Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i
potenja, sprei onaj na iji je teret odreen.
Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i
potenja, prouzrokuje onaj u iju je korist odreen.
A ko n a me st o u sl ovn o posta vlj en o g n asl edn ik a d ola zi nek o dr u gi
lan 122.
Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatrae se da ga uslov ne
tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Posebn a pra vila o odl on om uslo vu
lan 123.
Ostvarenje odlonog uslova nema povratno dejstvo ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

CODEX PROJURIS

16

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Negativan odloni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom.
b) Rokovi
lan 124.
Rok koji nikada ne moe nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojeim.
Kad je oigledno da se zavetalac prevario samo u preraunavanju vremena, duinu roka
odredie sud, prema zavetaoevoj pravoj nameri.
Istek odlonog roka nema povratno dejstvo ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
v) Ako je naslednik postavljen pod odlonim uslovom ili rokom
lan 125.
Ako je naslednik postavljen pod odlonim uslovom ili rokom, zaostavtina pripada na
uivanje ostavioevim zakonskim naslednicima ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Ostavioevi zakonski naslednici tada za ostavioeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju
samo stvarima i pravima iz zaostavtine.
Ako se odl on i u sl o v o st va ri ili r ok iste kn e
lan 126.
Kad se odloni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavtinu nasleuje u
svojinu.
Ako se odl oni usl ov n e ostvari
lan 127.
Ako se odloni uslov ne ostvari, zaostavtinu u svojinu nasleuju ostavioevi zakonski
naslednici ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Isto vai i kad postavljeni naslednik ne doivi ostvarenje odlonog uslova ili istek roka.
g) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom
lan 128.
Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima poloaj uivaoca
zaostavtine.
Naslednik tada za ostavioeve dugove, isporuke i naloge odgovara samo stvarima i
pravima iz zaostavtine.
A ko s e r as kid ni uslo v ostvari ili ro k istekn e
lan 129.
Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne, zaostavtinu u svojinu nasleuju ostavioevi
zakonski naslednici ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Ako postavljeni naslednik ne doivi istek raskidnog roka, zaostavtinu u svojinu nasleuju
ostavioevi zakonski naslednici iako iz zavetanja ne sledi to drugo.
lan 130.
Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora
doiveti ostvarenje uslova, odnosno istek roka.
Tada njegov nasledni deo nasleuju njegovi naslednici.
A ko s e r as kid ni uslo v n e ost va ri
lan 131.
Ako se raskidni uslov ne ostvari, postavljeni naslednik nasleuje zaostavtinu u svojinu.
Ako postavljeni naslednik ne doivi ostvarenje raskidnog uslova, zaostavtinu u svojinu
nasleuju njegovi naslednici.
CODEX PROJURIS

17

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
5. Nalozi
lan 132.
Zavetalac moe naloiti nasledniku ili isporukoprimcu da neto uini ili se uzdri od neeg
to bi inae bio ovlaen da uini, ali tako da izmeu obaveznog lica i korisnika naloga ne
nastane obligacioni odnos.
Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima smatraju se
nepostojeim.
Nepostojeim se smatraju i nemogui, nerazumljivi i protivreni nalozi.
lan 133.
Kad zavetalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga, izvrilac zavetanja ili lice koje
za to ima pravni interes moe zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja.
Ako obavezno lice ne moe ili nee da nasledi, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na
naslee ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Neispunjenje naloga
lan 134.
Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova.
Pravo na tubu za utvrenje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvrilac
zavetanja i lice koje za to ima pravni interes.
6. Tumaenje zavetanja
lan 135.
Odredbe zavetanja treba tumaiti prema pravoj nameri zavetaoevoj.
Kad se prava namera zavetaoeva ne moe utvrditi, zavetanje se tumai u smislu koji je
povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zavetanjem naloena kakva obaveza.
a) Pripadanje nasledstva
A ko je posta vljen s amo j ed an n asl edn ik
lan 136.
Kad zavetalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo, on nasleuje
celokupnu zaostavtinu.
Kad zavetalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, treina i
slino), ostatak nasleuju zakonski naslednici.
A ko je po st avlje n o vi e n asl ed ni ka a n is u od re en i d el ovi
lan 137.
Kad zavetalac postavi naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleuju na
jednake delove.
A ko je posta vljen o vie n asledni ka sa od re eni m d elo vi ma
lan 138.
Kad zavetalac postavi vie naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju
celokupnu zaostavtinu, ostatak nasleuju zakonski naslednici.
Ak o su j edni n asl edn ici posta vlj eni s d el ovi ma, a dru gi be z d el ova
lan 139.
Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne
odredi, oni iji deo nije odreen ostatak zaostavtine nasleuju na jednake delove.
U sluaju kad nita ne preostane naslednicima iji deo nije odreen, delovi naslednika sa
odreenim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodreenim delom ne
dobiju deo koji je jednak delu naslednika iji je odreeni deo najmanji.
CODEX PROJURIS

18

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Kad su delovi naslednika sa odreenim delovima jednaki, a nita ne preostane
naslednicima iji delovi nisu odreeni, delovi naslednika sa odreenim delovima srazmerno
se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove.
b) Prirataj
lan 140.
Kad zavetalac postavi vie naslednika, a ne odredi njihove nasledne delove, deo
naslednika koji ne moe ili nee da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim
naslednicima.
Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne
odredi, deo naslednika koji ne moe ili nee da nasledi jednako prirasta samo naslednicima
iji delovi nisu odreeni.
Kad zavetalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove, deo naslednika koji ne
moe ili nee da nasledi pripada zakonskim naslednicima.
IV. ISPORUKA
1. Opta pravila
Sadrina isporuke
lan 141.
Zavetalac moe jednu ili vie stvari ili prava ostaviti nekom odreenom ili odredivom licu,
ili naloiti nasledniku da iz onoga to mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili
mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdrava ili, uopte u njegovu korist
neto uini ili se uzdri od kakvog injenja, ili da neto trpi.
Takvim se zavetanjem po pravilu ne postavlja naslednik, ve se ono naziva isporukom,
lice kome je namenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporuka tereti naziva se dunikom
isporuke.
Podisporuka
lan 142.
Isporuka moe biti naloena i isporukoprimcu i tada se naziva podisporukom, a lice kome
je ostavljena - podisporukoprimcem.
Namirenje poverilaca pre isporukoprimaca
lan 143.
Zavetaoevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca.
Smanjenje isporuka i naloga
lan 144.
Naslednik nije duan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nuni deo.
Isto vai i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni
premaa vrednost njemu ostavljene isporuke.
U tim sluajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zavetanja ne
sledi to drugo.
Ko su dunici isporuke
lan 145.
Isporukoprimac moe isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloeno.
Kad je ispunjenje naloeno nekolicini, svako odgovara srazmerno delu zaostavtine koji
dobija ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Kada zavetalac propusti da odredi ko je dunik isporuke, ispunjenje tereti sve zakonske i
zavetajne naslednike, srazmerno njihovim naslednim delovima.
Pravo isporukoprimca ako dunik isporuke ne nasledi
lan 146.
Isporukoprimac moe isporuku zahtevati i ako dunik isporuke ne moe ili nee da nasledi.
Tada isporuka tereti onog ko umesto dunika isporuke dolazi na naslee ako iz zavetanja
ne sledi to drugo.
Odgovornost isporukoprimca za dugove zavetaoca
lan 147.
CODEX PROJURIS

19

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Isporukoprimac ne odgovara za dugove zavetaoca.
Zavetalac moe narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove, u
granicama vrednosti isporuke.
Kada isporuka pada
lan 148.
Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zavetaoca, ili se odrekne isporuke, ili je
nedostojan.
Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio duan da je ispuni ako iz zavetanja ne sledi
to drugo.
lan 149.
Isporuka pada i ako zavetalac otui ili potroi individualno odreeni predmet isporuke ili
taj predmet inae prestane da postoji za ivota zavetaoevog.
Isporuka pada i ako posle smrti zavetaoca njeno ispunjenje postane nemogue zbog
dogaaja za koje dunik isporuke ne odgovara.
2. Posebne vrste isporuke
Isporuka ostavljena zavetaoevom poveriocu
lan 150.
Kad zavetalac isporuku ostavi svom poveriocu, on ima pravo da pored isporuke trai i
ispunjenje potraivanja ako iz zavetanja ne sledi to drugo.
Kad zavetalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao, on stvar moe zahtevati
kao isporukoprimac ili kao ostavioev poverilac.
Isporuka ostavljena zavetaoevom duniku
lan 151.
Isporuka ostavljena zavetaoevom duniku ima dejstvo otputanja duga ako iz zavetanja
ne sledi to drugo.
Isporuka zavetaoevog potraivanja
lan 152.
Kad je predmet isporuke zavetaoevo potraivanje, dunik isporuke je obavezan da ga
ustupi isporukoprimcu.
Isporuka stvari odreenih po rodu
lan 153.
Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nije odreena njihova koliina, tada
sve te stvari koje se zateknu u zaostavtini pripadaju isporukoprimcu ako iz zavetanja ne
sledi to drugo.
Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nema ih u zaostavtini, dunik
isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu.
Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nema ih u zaostavtini,
niti je njihova koliina odreena ili odrediva.
3. Zastarelost isporuke
lan 154.
Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac
saznao za to pravo i bio ovlaen da trai isporuku.
V. NEVANOST ZAVETANJA
1. Nitavost zavetanja
Nitavost zavetanja zbog povrede prinudnih propisa, javnog poretka ili dobrih obiaja
lan 155.
Zavetanje je nitavo ako je njegova sadrina protivna prinudnim propisima, javnom
poretku ili dobrim obiajima.
Nitavost zavetanja zbog zavetajne nesposobnosti
lan 156.
CODEX PROJURIS

20

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Nitavo je zavetanje lica koje nije zavrilo petnaest godina ivota i lica koje je zbog
nesposobnosti za rasuivanje potpuno lieno poslovne sposobnosti.
Nitavost falsifikovanog zavetanja
lan 157.
Falsifikovano zavetanje je nitavo.
Delimina nitavost zavetanja
lan 158.
Nitavost neke odredbe zavetanja ne povlai nitavost i samog zavetanja ako ono moe
opstati bez nitave odredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je
zavetanje sainjeno.
lan 159.
Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalac odreuje naslednika svom nasledniku ili
isporukoprimcu.
Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalac svom nasledniku ili isporukoprimcu
zabranjuje da otui stvar ili pravo koje mu je ostavio.
Nitava je odredba zavetanja kojom se zabranjuje ili ograniava deoba nasledstva.
lan 160.
Nitave su one odredbe sudskog, konzularnog, meunarodnog, brodskog, vojnog i
javnobelenikog zavetanja kojima se neto ostavlja sudiji, javnom beleniku odnosno
ovlaenom licu, kao i branim drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama tih lica.
Nitave su one odredbe pismenog zavetanja pred svedocima, sudskog, konzularnog,
meunarodnog, brodskog, vojnog i javnobelenikog zavetanja kojima se neto ostavlja
zavetajnim svedocima, kao i branim drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama
svedoka.
Nitave su one odredbe usmenog zavetanja kojima se neto ostavlja zavetajnim
svedocima, njihovim branim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobonoj liniji do
etvrtog stepena srodstva zakljuno, kao i branim drugovima svih tih lica.
Isticanje nitavosti
lan 161.
Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano
lice.
Neogranieno isticanje nitavosti
lan 162.
Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.
Time se ne dira u pravila o odraju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraivanja.
Posledice nitavosti zavetanja
lan 163.
Nitavo zavetanje smatra se zavetanjem koje nikada nije ni bilo sainjeno.
2. Ruljivost zavetanja
Kada je zavetanje ruljivo
lan 164.
Zavetanje je ruljivo ako ga je sainio onaj ko nije imao zavetajnu sposobnost, ako je u
vreme zavetanja bilo mana zavetaoeve volje i ako pri sainjavanju zavetanja nisu
potovani oblik i uslovi odreeni zakonom.
Pravo na isticanje ruljivosti gasi se istekom zakonom odreenog roka.
Ko moe zahtevati ponitaj zavetanja zbog ruljivosti
lan 165.
Ponitaj zavetanja zbog ruljivosti moe zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.
Ruljivost zavetanja zbog zavetajne nesposobnosti
lan 166.
Ruljivo je zavetanje lica koje je u trenutku njegovog sainjavanja bilo nesposobno za
rasuivanje.
Ruljivost zavetanja zbog mana zavetaoeve volje
CODEX PROJURIS

21

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 167.
Ruljivost je zavetanje sainjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o
injenicama koje su zavetaoca pobudile da saini zavetanje.
Ruljivost odredaba zavetanja koje su sainjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili
su sainjene u zabludi ne povlai ruljivost preostalog dela zavetanja ako ono moe opstati
bez ruljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je zavetanje
sainjeno.
Ruljivost zavetanja zbog povrede oblika zavetanja
lan 168.
Ruljivo je zavetanje koje nije sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom.
Rok za ponitaj zavetanja zbog zavetajne nesposobnosti i mana volje
lan 169.
Ponitaj zavetanja ruljivog zbog zavetajne nesposobnosti i mana zavetaoeve volje
moe se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka ruljivosti,
a najkasnije u roku od deset godina od dana proglaenja zavetanja.
Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre proglaenja zavetanja.
Ponitaj zavetanja prema nesavesnom licu moe se zahtevati u roku od dvadeset godina
od dana proglaenja zavetanja.
Rok za ponitaj zavetanja zbog povrede oblika
lan 170.
Ponitaj zavetanja ruljivog zbog povrede oblika i nepotovanja uslova odreenih
zakonom moe se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zavetanje, a
najkasnije u roku od deset godina od dana proglaenja zavetanja.
Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre proglaenja zavetanja.
VI. DOKAZIVANJE UNITENOG, IZGUBLJENOG ILI SKRIVENOG ZAVETANJA
lan 171.
Zavetanje koje je uniteno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zavetaoeve, ili pre njegove
smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovanog zavetanja ako
zainteresovano lice dokae da je zavetanje postojalo, da je uniteno, izgubljeno ili skriveno,
da je bilo sainjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokae sadrinu zavetanja.
VII. IZVRIOCI ZAVETANJA
Odreivanje izvrioca zavetanja
lan 172.
U zavetanju moe biti odreen jedan ili vie izvrilaca zavetanja.
Izvrilac zavetanja moe biti svako ko je poslovno potpuno sposoban.
Izvrilac zavetanja ne mora se primiti te dunosti.
Kad zavetanjem nije odreen izvrilac ili je odreen a ne primi se dunosti, izvrioca
moe postaviti sud, ako nae da je to neophodno, a naroito ako je zavetalac odredio
naloge, uslove ili rokove.
Dunosti izvrioca zavetanja
lan 173.
Kad zavetalac nije to drugo odredio, dunost je izvrioca zavetanja naroito da se stara
o uvanju zaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte da
se stara da zavetanje bude izvreno onako kako je zavetalac hteo.
Ako ima vie izvrilaca, oni zajedno vre poverene im dunosti ako iz zavetanja ne sledi
to drugo.
Polaganje rauna i nagrada izvriocu
lan 174.
Izvrilac zavetanja duan je poloiti sudu raun o svom radu.
Izvrilac zavetanja ima pravo na naknadu trokova i nagradu za svoj trud koje mu se
isplauju na teret zaostavtine, prema odluci suda.
Opoziv izvrioca zavetanja
lan 175.
Sud moe, na predlog ili po slubenoj dunosti, opozvati izvrioca zavetanja ako njegov
rad nije u skladu s voljom zavetaoevom ili sa zakonom.

CODEX PROJURIS

22

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
VIII. OPOZIV ZAVETANJA
Pojam opoziva
lan 176.
Zavetalac uvek moe u celini ili delimino opozvati zavetanje.
Zavetanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se moe i sainiti.
Zavetalac moe pismeno zavetanje opozvati i unitenjem pismena.
Odnos ranijeg i docnijeg zavetanja
lan 177.
Kad se docnijim zavetanjem izriito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zavetanja ostaju
na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg.
Ako zavetalac uniti docnije zavetanje, na snazi je ranije zavetanje ako iz okolnosti ne
proizlazi to drugo.
Raspolaganje individualno odreenom stvari ili pravom
lan 178.
Zavetaoevo raspolaganje individualno odreenom zavetalom stvari ili pravom ima
dejstvo opoziva zavetanja te stvari ili prava.
Glava etvrta
UGOV ORI U N ASLEDN OM PR AVU
I. UGOVOR O NASLEIVANJU I UGOVOR O BUDUEM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI
Nitavost ugovora o nasleivanju
lan 179.
Nitav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u naslee svom
saugovorau ili nekom treem.
Nitavost ugovora o buduem nasledstvu ili isporuci
lan 180.
Nitav je ugovor kojim neko otuuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o
nasledstvu nekog treeg ko je iv.
Nitav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva
koje nije otvoreno.
Nitavost ugovora o sadrini zavetanja
lan 181.
Nitav je ugovor kojim se zavetalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u
zavetanje ili da kakvu odredbu iz svog zavetanja opozove ili ne opozove.
II. UGOVOR O USTUPANJU I RAPODELI IMOVINE ZA IVOTA
lan 182.
Predak moe ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu.
Uslovi punovanosti ugovora
lan 183.
Ugovor je punovaan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupioevi
potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede.
Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, moe je dati
naknadno.
Ugovor je punovaan i ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ustupioca ili se
odrekne naslea ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.
Oblik
lan 184.
Ugovor mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrivanja (solemnizacije) ugovora javni belenik je duan da ugovornike
naroito upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupioevu zaostavtinu i da se
njome ne mogu namiriti njegovi nuni naslednici, o emu stavlja napomenu u klauzuli o
potvrivanju.
U suprotnom, ugovor je nitav.
Predmet ugovora
lan 185.
CODEX PROJURIS

23

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ugovor moe obuhvatiti samo ustupioevu imovinu koja postoji u asu ustupanja i
raspodele, u celini ili delimino.
Nitava je odredba ugovora koja predvia raspodelu dobara koja e se zatei u
ustupioevoj zaostavtini.
Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavtinu
lan 186.
Kad predak umre, njegovu zaostavtinu ine dobra koja nisu obuhvaena ugovorom o
ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.
Kad se ustupljeni delovi smatraju kao poklon
lan 187.
Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao
naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.
Zadravanje raznih prava
lan 188.
Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac moe za sebe ili svog branog druga, ili za oboje, ili za
kog drugog zadrati pravo uivanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, moe ugovoriti
doivotnu rentu u stvarima ili novcu, doivotno izdravanje ili kakvu drugu naknadu.
Kad su uivanje ili doivotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog branog druga
zajedno, pa jedno od njih umre, uivanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti
ako to drugo nije ugovoreno ili ako to drugo ne proizlazi iz okolnosti.
Pravo ustupioevog branog druga
lan 189.
Ustupilac moe ugovorom obuhvatiti i svog branog druga, ako se brani drug saglasi, i
tada on ima isti poloaj kao i ustupioevi potomci.
Kad brani drug nije obuhvaen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nuni deo
ostaje nedirnuto, a delovi ustupioeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima
smatraju se kao poklon.
U svakom sluaju, ugovor izmeu potomaka ostaje na snazi.
Dugovi ustupioevi i pobijanje ustupanja
lan 190.
Potomci izmeu kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove
ako to drugo nije ugovoreno.
Ustupioevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih
raspolaganja.
Obaveza jemstva
lan 191.
Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje meu sanaslednicima, nastaje i meu
potomcima i posle ustupanja i raspodele.
Opoziv
lan 192.
Ustupilac moe zahtevati da mu potomak vrati sve to je primio ako je potomak pokazao
grubu neblagodarnost prema njemu.
Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugom ne daje izdravanje
odreeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupioeve dugove.
U drugim sluajevima neizvrenja tereta odreenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud,
vodei rauna o vanosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odluuje da li ustupilac
ima pravo na vraanje datih dobara, ili pravo da trai prinudno izvrenje tereta.
Pravo potomka posle opoziva
lan 193.
Potomak koji je vratio primljeno moe posle smrti ustupioeve zahtevati nuni deo.
Pri utvrivanju njegovog nunog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim
potomcima i branom drugu smatrae se kao poklon.
III. UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU
Pojam ugovora
lan 194.
CODEX PROJURIS

24

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se primalac izdravanja da se posle
njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih stvari ili kakva druga
prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o
njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdravanja ugovorom moe obuhvatiti samo stvari ili prava postojea u trenutku
zakljuenja ugovora.
Ako to drugo nije ugovoreno, obaveza izdravanja naroito obuhvata obezbeivanje
stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i
davanja za svakodnevne uobiajene potrebe.
Oblik
lan 195.
Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene
(solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrivanja (solemnizacije) ugovora javni belenik je duan da ugovornike
naroito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavtinu primaoca
izdravanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nuni naslednici, o emu stavlja
napomenu u klauzuli o potvrivanju.
U suprotnom, ugovor je nitav.
Poseban sluaj nitavosti ugovora
lan 196.
Nitav je ugovor u kome je davalac izdravanja fiziko ili pravno lice koje se u okviru svog
zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdravanja (medicinsko osoblje, bolnice,
razliite agencije i slino), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenog
organa starateljstva.
Doivotno izdravanje vie lica
lan 197.
Kad je doivotno izdravanje ugovoreno za dvoje ili vie lica, svako od njih ima zasebno
pravo na odreena davanja i injenja.
Doivotno izdravanje u korist treeg lica
lan 198.
Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, davalac izdravanja stie
svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovaraa ako ugovorom nije
odreeno da svojina prelazi u trenutku smrti treeg lica.
Obaveza izdravanja traje do smrti treeg lica.
Obezbeivanje prava iz ugovora
lan 199.
Davalac izdravanja moe svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.
Isto pravo posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja ima i tree lice u iju je korist
izdravanje ugovoreno.
Neprenosivost prava
lan 200.
Potraivanja primaoca izdravanja ne mogu se preneti na drugoga.
Raskid ugovora zbog poremeenih odnosa
lan 201.
Ako se meusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu
nepodnoljivi, svako od njih moe zahtevati da sud raskine ugovor.
Kad sud izrekne raskid, primalac izdravanja je duan dati naknadu za primljena davanja i
usluge.
Ako je do raskida dolo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravinu
naknadu.
Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, raskid ugovora posle smrti
saugovaraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno.
Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
lan 202.

CODEX PROJURIS

25

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane
znatno oteano, sud moe, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova
urediti ili raskinuti.
Sud moe pravo primaoca izdravanja preinaiti u doivotnu rentu ako se saglase
ugovornice.
Kada je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, raskid ugovora posle smrti
saugovoraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno.
Pravo zakonskih naslednika primaoca izdravanja
lan 203.
Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, sud moe ponititi ugovor o
doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije
predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja.
Zakonski naslednici mogu ponitaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana
saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoeve.
Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre smrti primaoeve.
Smrt davaoca izdravanja
lan 204.
Posle smrti davaoca izdravanja njegove obaveze prelaze na njegovog branog druga i
potomke koji su pozvani na naslee, ako pristanu.
Ako oni ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida a
oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje.
lan 205.
Ako brani drug i potomci davaoca izdravanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne
obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdravanja.
Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cenei imovno stanje primaoca izdravanja i
onih koji su bili ovlaeni na produenje ugovora.
Glava peta
PRELAZ AK Z AOS TAV TI NE N A N ASLEDNI KE
I. OTVARANJE NASLEA
Smrt i proglaenje lica za umrlo
lan 206.
Smru ovekovom otvara se njegovo naslee.
Isto dejstvo ima i proglaenje lica za umrlo.
Kada se otvara naslee lica proglaenog za umrlo i poetak toka rokova
lan 207.
Danom otvaranja naslea lica koje je proglaeno za umrlo smatra se dan koji je u reenju o
proglaenju lica za umrlo oznaen kao dan smrti, a ako to u reenju nije oznaeno, danom
otvaranja naslea smatra se prvi dan po isteku zakonom odreenih rokova.
Rokovi koji po ovom zakonu poinju da teku od dana otvaranja naslea teku od dana
pravnosnanosti reenja o proglaenju lica za umrlo.
Postupak sa zaostavtinom ako su naslednici nepoznati
lan 208.
Kad nije poznato ima li naslednika, sud e oglasom pozvati lica koja polau pravo na
naslee da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.
Oglas e se istai na oglasnoj tabli suda, objaviti u "Slubenom listu Savezne Republike
Jugoslavije", "Slubenom glasniku Republike Srbije", a po potrebi, i na drugi nain.
Ako ima nagovetaja da je prebivalite ili boravite naslednika u inostranstvu, oglas e se
objaviti i u odgovarajuem inostranom sredstvu javnog obavetavanja.
lan 209.
Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi ni
jedan naslednik, sud e doneti reenje kojim zaostavtinu predaje na uivanje Republici Srbiji.
Republika Srbija stie svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a
deset godina za nepokretne stvari, poev od otvaranja naslea.
Staralac zaostavtine
lan 210.

CODEX PROJURIS

26

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo prebivalite ili boravite nepoznato, kao i u
drugim sluajevima kad je to potrebno, sud e postaviti privremenog staraoca zaostavtine.
Sud moe privremenog staraoca zaostavtine postaviti i na zahtev ostavioevih poverilaca,
isporukoprimaca ili korisnika naloga.
O postavljanju privremenog staraoca sud e obavestiti organ starateljstva, koji moe
postaviti drugog staraoca.
lan 211.
Privremeni staralac zaostavtine je ovlaen da u ime naslednika tui i bude tuen, da
naplauje potraivanja, isplauje dugove i isporuke i uopte da zastupa naslednike.
II. STICANJE ZAOSTAVTINE
1. Prelazak zaostavtine na naslednike
lan 212.
Zaostavtina prelazi po sili zakona na ostavioeve naslednike u trenutku njegove smrti.
Istovremeno naslednici stiu i pravo na odricanje od naslea.
a) Odricanje od naslea
lan 213.
Naslednik se moe odrei naslea izjavom pred sudom do okonanja prvostepenog
postupka za raspravljanje zaostavtine.
Naslednik se moe odrei naslea samo u svoje ime.
Smatra se da naslednik koji se odrekao naslea nikada nije ni bio naslednik.
Prirod a izj ave o od ri canju i njen po nit aj
lan 214.
Ako je izjava o odricanju od naslea data pod uslovom ili rokom, smatrae se izjavom koja
ne proizvodi pravno dejstvo.
Odricanje od naslea ne moe biti delimino.
Izjava o odricanju od naslea neopoziva je.
Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati ponitaj izjave o odricanju ako je ona
posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Nasl ei va nje pra va n a odric an je od n asl e a
lan 215.
Kad naslednik umre pre okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine a
ne odrekne se naslea, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.
Odrican je u kori st odr e en o g n asledn ik a
lan 216.
Odricanje u korist odreenog naslednika smatra se izjavom o prijemu naslea uz
istovremeno ustupanje naslednog dela.
Po prijemu ustupljenog dela na odnose izmeu ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila
o poklonu.
Ko se ne moe odr ei nasl ea
lan 217.
Naslea se ne moe odrei naslednik koji se izriito ili preutno primio naslea.
Odri canj e od n asle a koj e nij e otvoren o

CODEX PROJURIS

27

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 218.
Odricanje od naslea koje nije otvoreno nitavo je.
b) Prijem naslea
Preutni prijem nasl ea
lan 219.
Ako se do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine naslednik ne
odrekne naslea, smatrae se da se naslea primio.
Smatrae se da se primio naslea i naslednik koji je raspolagao celom zaostavtinom ili
njenim delom.
Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi ouvanja zaostavtine i mere tekueg
upravljanja ne smatraju se prijemom naslea.
A ko je d at a izj a va o prij emu n aslea
lan 220.
Ako je izjava o prijemu naslea data pod uslovom ili rokom, smatrae se da uslov ili rok ne
postoje.
Prijem naslea ne moe biti delimian.
Izjava o prijemu naslea neopoziva je.
Naslednik koji se primio naslea moe zahtevati ponitaj izjave o prijemu ako je ona
posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.
2. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavtine
lan 221.
Pravo naslednika da zahteva zaostavtinu ne zastareva.
Time se ne dira u pravila o odraju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraivanja.
III. ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE OSTAVIOEVE
Obim naslednikove odgovornosti za dugove
lan 222.
Naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine.
lan 223.
Naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za ostavioeve dugove.
Odgovornost sanaslednika
lan 224.
Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavioeve dugove, svaki do visine vrednosti svog
naslednog dela, bez obzira na to da li je izvrena deoba nasledstva.
Dugovi se meu sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz
zavetanja ne sledi to drugo.
Odvajanje zaostavtine
lan 225.
Poverioci ostavioevi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja naslea zahtevati da
se zaostavtina odvoji od imovine naslednika.
U tom sluaju naslednik ne moe raspolagati stvarima i pravima iz zaostavtine sve dokle
se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do
odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovana.
lan 226.
Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavtine sve dokle se ne
namire ostavioevi poverioci koji su zahtevali odvajanje.
lan 227.
Poverioci ostavioevi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraivanja naplatiti samo iz
zaostavtine.
Odvojenoj zaostavtini sud moe postaviti staraoca.
CODEX PROJURIS

28

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
IV. DEOBA NASLEDSTVA
Pravo na deobu
lan 228.
Deobu nasledstva moe zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme.
To pravo ne moe zastareti.
Ugovor kojim se naslednik odrie prava da zahteva deobu nitav je.
Naslednika zajednica
lan 229.
Do deobe naslednici zajedniki upravljaju i raspolau nasledstvom.
Kad nema izvrioca zavetanja a naslednici se ne sloe o upravljanju nasledstvom, sud e,
na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljati nasledstvo, ili e
svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim e on upravljati.
Za upravljanje sud moe postaviti i nekog od naslednika.
lan 230.
Upravitelj moe sa odobrenjem suda raspolagati stvarima i pravima iz zaostavtine ako je
to potrebno radi isplate trokova ili otklanjanja kakve tete.
Ustupanje naslednog dela pre deobe
lan 231.
Svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimino, preneti samo na
sanaslednika.
Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene
(solemnizovane) isprave.
Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje
naslednika da, po izvrenoj deobi, preda svoj deo saugovarau, ime saugovara do deobe
ne dobija nikakvo drugo pravo.
Pravo naslednika koji je iveo ili privreivao u zajednici sa ostaviocem
lan 232.
Na zahtev naslednika koji je iveo ili privreivao u zajednici sa ostaviocem, sud moe, ako
to iziskuje opravdana potreba, odluiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava
koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u
novcu u roku koji sud prema okolnostima odredi.
Za tako odreeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima
zaostavtine dodeljenim nasledniku koji je duan da im izvri isplatu.
Ako im isplata ne bude izvrena o roku, oni mogu zahtevati isplatu potraivanja ili predaju
stvari koje bi im inae pripale na ime naslednog dela.
lan 233.
Kad u zaostavtini ima poljoprivrednog zemljita, sud je duan na pravo iz prethodnog
lana upozoriti poljoprivrednika koji je iveo ili privreivao u zajednici sa ostaviocem.
Deoba predmeta domainstva
lan 234.
Predmeti domainstva vee vrednosti koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevog
branog druga i naslednika koji je s ostaviocem iveo u istom domainstvu ostavie mu se na
njegov zahtev, a njihova e se vrednost uraunati u deo tog naslednika.
Ako vrednost tih predmeta premai vrednost naslednog dela, naslednik kome su predmeti
ostavljeni isplatie tu razliku ostalim naslednicima u novcu, o roku koji sud prema okolnostima
odredi.
Obaveza zatite meu naslednicima posle deobe
lan 235.
Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko trei,
pozivajui se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov
nasledni deo, ili inae smanji njegovo pravo.
Oni jame i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.
Naslednici jeme za postojanje i naplativost ostavioevog potraivanja koje je stavljeno u
deo jednog naslednika - do iznosa koji mu je stavljen u deo.
U svim sluajevima jemstva po ovom lanu svaki naslednik jemi i duguje naknadu
srazmerno svom naslednom delu.
CODEX PROJURIS

29

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 236.
Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraivanja traje tri godine po zavrenoj
deobi, a za potraivanja koja dospevaju posle deobe - tri godine posle dospelosti obaveze.
Glava esta
PRELAZNE I Z AVRNE ODRE DBE
lan 237.
Naslea otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspravie se po propisima koji su
vaili do dana njegovog stupanja na snagu.
Na zavetanja, ugovore o doivotnom izdravanju i ugovore o ustupanju i raspodeli
imovine za ivota, koji su sainjeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenie se
propisi koji su vaili u vreme njihovog sainjavanja.
lan 238.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o nasleivanju ("Slubeni glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82);
2) lanovi 127, 176. i 181. Zakona o vanparninom postupku ("Slubeni glasnik SRS", br.
25/82 i 48/88);
3) stav 2. lana 85. Zakona o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br.
22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93 i 35/94).
lan 239.
Ovaj zakon stupa na snagu po proteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".
________________________

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nasleivanju

"Slubeni glasnik RS", br. 6/2015 od 22.1.2015. godine, stupio je na snagu 23.1.2015.
lan 1.
U Zakonu o nasleivanju ("Slubeni glasnik RS", br. 46/95 i 101/03 - US), lan 95. menja se i glasi:
"lan 95.
Ovlaena lica za postupanje pri sainjavanju meunarodnog zavetanja su lica odreena prema
odredbama l. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona."
lan 2.
Posle lana 111. dodaju se naziv pododeljka i lan 111a koji glase:
"z) Javnobeleniko zavetanje
lan 111a
Javnobeleniko zavetanje sainjava javni belenik u obliku javnobelenikog zapisa."
lan 3.
U lanu 113. stav 1. menja se i glasi:
"Ne moe biti zavetajni svedok lice koje je zavetaocu krvni srodnik u pravoj liniji, poboni srodnik
zakljuno sa etvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zakljuno s drugim stepenom srodstva,
srodnik po usvojenju, suprunik, bivi suprunik, vanbrani partner, bivi vanbrani partner, staralac,
bivi staralac, tienik ili bivi tienik."
lan 4.
U lanu 160. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
"Nitave su one odredbe sudskog, konzularnog, meunarodnog, brodskog, vojnog i javnobelenikog
zavetanja kojima se neto ostavlja sudiji, javnom beleniku odnosno ovlaenom licu, kao i branim
drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama tih lica.
Nitave su one odredbe pismenog zavetanja pred svedocima, sudskog, konzularnog,
meunarodnog, brodskog, vojnog i javnobelenikog zavetanja kojima se neto ostavlja zavetajnim
svedocima, kao i branim drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama svedoka."
lan 5.
lan 184. menja se i glasi:
"lan 184.
Ugovor mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrivanja (solemnizacije) ugovora javni belenik je duan da ugovornike naroito upozori
na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupioevu zaostavtinu i da se njome ne mogu namiriti
njegovi nuni naslednici, o emu stavlja napomenu u klauzuli o potvrivanju.
U suprotnom, ugovor je nitav."
lan 6.
CODEX PROJURIS

30

Zakon o nasleivanju (1995-2015)

___________________________________________________________________
lan 195. menja se i glasi:
"lan 195.
Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene
(solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrivanja (solemnizacije) ugovora javni belenik je duan da ugovornike naroito upozori
na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavtinu primaoca izdravanja i da se njome
ne mogu namiriti njegovi nuni naslednici, o emu stavlja napomenu u klauzuli o potvrivanju.
U suprotnom, ugovor je nitav."
lan 7.
U lanu 231. stav 2. menja se i glasi:
"Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti zakljuen u obliku javnobeleniki potvrene
(solemnizovane) isprave."
lan 8.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

CODEX PROJURIS

31