Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Japan

    Uploaded by

    gramatix
    25 views9 pages
    Japan

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Japan

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    25 views9 pages

    Japan

    Uploaded by

    gramatix
    Japan

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 9
    ud» 1 Procietala rosea w pou u Osakt “Zvaniéan nazi: Japan (Ninon-Koku ili Nippon-Koku) Dreavno wredenje: patlamentarna monathja Powsina: 377837 km? rej stanovnika (2003): 127 546 000 Gustine naseljenost: 3376 stan./km? Ctovni gra: Tokio (Tokyo) 2Zvaniean jezik: japansk Novéana jedinca: en (JPY) ap (2003): 4 300 858 mil, dlara; 33 720 dolara/stan, Kodov! po standarau 180 3166: JPN, JP PRIRODNE KARAKTERISTIKE Polotaj i relje, Japan se nalazi u istofnoj Aziji, na vike od 2500 km dugatkom nizwostwa na rub aziskog kontinentalnog Selfa; od kontinenta ga odvaja Japansko more ido 200 km siroki Korejski prolaz. Niz astva tine Cetiri velika ostrva Hokaido (Hokkaido, 78 460 km?), Hons (Hlonsh®, 230 455 km), Kjus (Kylishd, 42 010 km?) iSikoku (Shikoku, 18 755km?) i vise od 500 ‘maniih ostrva. Japan se nazi u z. delu pacfickog vatrenog pr- stena", na tektonski veoma dinamignom kontakt evroaziske, pactikeifilipinsk ple. Pslenje dive se na iJ posvlaée pod evroazisku plat, sto dovedi do jake rektonske aktivnosti(mno- gobrojnizemijotesi, npr. u Tokija 1. septembra 1923 kof je ‘xineo 150000 arava, u Kobe 17, jamuara 1995, vide od 5100 21- tava) postojane vge od 70 aktivni vulkana.. Za Japanje karakteristina velika suprotnast ized veoma ras- anjenih i skoro nenasejenihplanina koje zauzimaju 75 % po- vine i srazmerno mali, veoma gusto naseljenihnizja pored ‘bale. Planinski delovisu sastavjeni od mnogobrojnit, neizraze- nih planinski grebenova isa svi strana usegenh dolina, znad koji se indie vise od 600 valkana (nai je Fadi 3776 m). U stenovitoj strukturi preovladavaju mlade vulkanske Stone neotporne na eroziju a samo Sikoku, jis. delovi Honfua tei. delovi Kjuiua igradeni su of star metamorfai stena Reke su uzuSéa natalfile po powsinirelatimo male plane rav- nice; unjima su setenv vei gradov. Najveta nia je Kanto (Kanto) sa glavnim gradom, ge na oko 10 00 kr? zi ve od 25 mil ud. Veée nie su jos i Nobi sa gradom Nagojom (Na yrs av Kinz, Na J preovladava viata Perioda (maj-jun i septembar- ‘obilnim snegom. Leti preovla vanduéne mas, a zimi su ost ‘monsuna iz pravea SZ koji z. (Gi8e od 3 m debeo snezni pos padavina, u srediSnjim dele Nagasaki (6m. u jamuary = padavina), Hiro (Hiroshi sta 26," C, 1597 mm), Osa 218" C, 1360 mm), Toko (s 26,4" C, 1562 mam), Saporo ts 27°C 134mm). Vode Reke su uglavmom | dostajima ujesen. Zbog toga na eroij, reke donose rie naa od poplavs eke ce: ianad oblinje, gusto naselis: (620 km), Simano (Shine ro Biva (Bia, 675 km) Ima = gotovo na s. Kjusuu (Bepu. os ‘emiiste i vegetaciia. U pla a Sumska zeta, nas delovima suptropska crvenk= se nalaze na miladim nanos ‘jufuu) ina reénim nanos Uj, delovima raste “iron s.g.8), ustediinjim delovies bbukva, bor), a na $ meson bor). Na Hokaidu su rairene poksivaju 67 % poveine. DRUSTVENE Kat Stanovnistvo, Sianovniiso (1890: oko 30. mil: 1935: 65> Nate 2003) ortite 2003) Prosi rata (2003) ‘Smrtrost novoredendad (2003) ‘mani ostrv, Jai eaten 4 ae ae aie, vl stena, na tektonski veoma dinamignom koutaklu evratzjske, ‘pacfike i flipinske plote, Poslednje dve xe na 1 J podvlace pox! cevroanisku ploév, Sto dovodi do jake tektonske aktivnosti (mno- ‘gobrojni zemljotresi, npr. u Tokij 1. septembra 1923, kel je ‘odneo 1500000 2rtava, u Kobew 17 januara 1995, vibe od 5100 21- tava) i postojanje vige od 70 aktivni vulkana. Za Japan je karakterstiéna veka suprotnost zmedu veoma rai- anjenih i skoro nenaseljenth planina koje zauzimaju 75 % po- ‘tine i srazmetno malib, veoma gusto naselenih nizija pored ‘bale, Planinski delovi su sastavjeni od mnogobrojnih, neizrade- ni planinskih grebenova i sa svi strana useéenih dolina iznad koji se indie vite od 600 vulkana (navi je Fudd /Fuji-sani, 3776 m). U stenovite strukturi preovladavaju mlade vulkanske stene neotporne na eoriju, a samo Sikoku, isi. delovi Honiva te i. delovi Kiuina izgradeni su od stain metamorfnihstena ‘eke su uz uiéa natalofile po povrin relativno male plavne ray- nice; w ajima su smeSteni svi vedi gradov. Najveéa nia je Kanto (Kanto) sa glavnim gradom, gd na oko 10 000 km? vi vike od 25 mil. judi. VeéenizjesujoS i Nob sa gradom Nagojom (Na~ s0y2), Oksjama, Osaka i Sendai sa istoimenim gradovime, E&igo ‘(Echigo) sa gradom Nigatom na z.obali Honiua i niija Tika (hikari) sa gracom Saporom (Sapporo) na Hokaid, Japanu pripadaju i dvaniza volkanskih ostrva na —grupa ostr- ‘a Rjukju (Rytkya, jap. Nansei-Soto /Nansei shot) sa najvesim costrvom Okinavom (Okinawa, 1434 km?) i grupa ostrva Bonin (ap. Ogasavara Soto /Ogasawara-shot) i Vulkanska ostrva (jap. Kazan eto Kazan-ret) na dodir ilipnske i pacifickeplote steve Cusima (Tuushims, 705 kn u Korejskom prolazu i neko- {ko ostrva u Japanskom moru (ap. Sado, 857 kn) adaven stesliagiie dk leven oko DART ae HE sn. Lyin ee ane ut tpl [ngs (Sm. | see 631°C, a aygust 271 fpadavina) irony (Hirsi jm r stu 266" C, 1597 sm), Osake (6m. tw january de 218" C, 136 mm), Tokio (6. m. 6 v january 3,7") yee 264 C, 1562 mm), Saporo (sm. tu janvar 217°C, 1134 mm), Vode. Reke su uglavnom kratke sa veikim padom iss dostjima ujesen. Zbog toga to preoladavaju sti ‘a eroaj,reke donose mnogo nanos, ato ota ls ‘ie nizija od poplave; eke sto tek izmedu nasi» ianad oblizaje, gusto nasejene ravice. Nave ihe uy (62 km), Simano (Shimano) ‘Kiso. NaZ Hoaiua nal» «| xo Biva(Biva, 675 km®).Lma mnogo vuéihtermalni 05 gotovo nas. Kjuseu (Bepu /Beppu Zomlsteivegetaca. U planinskim 2onama preovias.\ a Sumska zemjita,na . Hons ina Hokaidu su yea) delovima sptropskaervenkasta zemlja. Najplodnija zl se nalaze na mad nanosima vulkanskog pepela (pr) ‘Kjufuu) ina reénim nanosimw niiama. Uj delovima rast 2imzelena soptropska Suma (pribi s.g,5),ustediinjm delovimalstopadne imedovite Sun bukva, bor), a na § metovite i éetinaske Sume (snore, bor). Na Hokaidu su ralrene i prostrane motvare i bare 8 oksvaju 67 % povine. DRUSTVENE KARAKTERISTIKE ‘Stanovnistvo, Stanovnistvo je 1870-1970, raslo veoms ‘i (1870: oko 30. mil; 1935: 687 mil 1966: 99,2 mi.) jer je natal Mata (2003) ‘Mortal (2003) Pred’ pasta} 2003) ‘Sartaotnovradenad 2003) Prosetan godin peas stn, 1998-2003) ‘tekirana dina Zeta (2002) Wo stn. dg od 15 godin (2002) ‘eo stan. stare o 60 goin (2002) 1849908 ‘Weo gadshog stan (2002) Boj udeo akg stan (2002) ‘brazovarie stro 15 go; 2000) ‘Weo neninenog stn. (2002) ma9% 66 990 000 (525) 08242 % $8454 1, W826.3% <10% Poa pina Kod Nare eS oe = a rks Mandukuo, Kala je Higa antec sta Japan je 1933, itupio iz ne 1936, x Nemadkom tis ‘Antikominternskipakt, a 27 sepiembra 1940, st Neinackom i Italijom Trojni pakt. Poste nasilnog ukidanja liberalne opozicije 1 Japanu su sv vast preuzali voi zapovednic i 1937, zapodel ‘pst napad na Kina Drug svetsi rat: Napadom na amerisku mornaric u Peel Har- ‘pura (Peas! Harbor, 7. decembra 1941) i istovremenim napadi ‘mana Hong Kong, Manila Singapar zaposeo je silovitosvajatki hod japanske vojske naj. Aziju i Okeaniju, koji j austavjen {ek porazima u pomorskim bitkama u Koralnom mor (4-8, ma- 41942) ikod Midveja (Midway, 4-6, jana 1942), Amerikoisks- cavanje na Gradalkanala (Gudaleanal, 7. avgusta 1942) matilo je preokret u rata na Pack i od tada suse Japanc,uprkos 2- lavom otporu, moralineprestano poviait. Kada je Japan odbio saveznifk’ulimatum iz Ptsdama (28 ula 1945), SAD je bacio atomsku bombu na Hirodima (6. aygusta 1945) i Nagasaki 9. av- usta 1945), Dana 8 avgusta 1945. SSSR je objavio rat Japanu, Japan je 10. avgusta 1945. prihvatio potsdamski ultimatum i 2 septembra 1945, potpisao bezusiovnu kapitulaiu Japan poste Drugog svetskog rata. Pose kapitulacie Japan je do- ‘peo pod neposrednu vojau upravu SAD (1945-1950), kada je sprovedena demilitarizaia i ustavom iz 147. uspostajena par. Jamentara demokratija, Miovnim sporezamom u San Francik (8 septembra 1951) Japan se odrekao svi okupianih teritorja (spor ostajjedino Kurilskaostrva, koe je 1945. zauzeo SSSR; ‘pregovoritraju od 1993) i28.aprila 1952. ponovo dobio porpuna suverenost. Na prvim parlamentarnim izborima u aprilu 1946, pobedia je Liberalno-demokratska stranka (LDP) i estala na ast sve do 1993, Seadesetih godina je zapoéeo izrazito bre pie ‘redni uspon praéen poititkom nestabilnos6n (29 vlada od avgu- sta 1945), te mnogobrojnim aferama i skandalima koje su bile uw, ee ja sv hs alee ie hoi. ‘Meda glavainsramlrinia 70 tspesnustjapansh psn yh we se veliki udeo sredstava a ulaganja (Oko 207 Dy ber Invatane i upotreba novihtehnoloi,visokohvli lovana radna snaga, stabiini odnost izmeily roses | zaposlenih (dotivotno zapostene), veoma literals 10h 4¥ nodavstvo i bankarstvo,niska stopa inflacije. v. Btednja stanovnistva (do 20 % lignog dohotka) isl sojne poteebe. Druga karakteristika japanske privrede jest wlo wih mebanje dréave u privredne odnose. Devedeseh ‘eka privatizovan je i veliki deo usludnihdelatnost (a) a, vazdusnisaobraéaj,telekomunikacie) sa mnog) ‘encijazakonodavstva nego bilo gd drugde. Ipak, ch ovezana sa privredom preko zamrienog sistema 7s Hil odbora, Koje gine vsoki sluthenici i predstavniei uprvs| duzeés, w kojima se raspravla otekucim postovima i doy. kratkoragnim i dygoroénim ciljevima privredne politike ij bankarskog sektora u kojem dtfava ima 2nagajan udeo. i seme dugotrajnog privrednog rasta pokazalo kao dof ii brz0g prilagodavanja nasalim prilikama, dodue sa sn jim negativnim uéincima (korupcj, kriza w bankarsvt_ (sy nevragenih zajmova, monopol velikih Korporacja). Posk: privredne krize (1997) pokuSavaju se urediti odnosi de lacijom privrede i reformama bankarskog sistema. Poljoprimeda. Japan ima 4,83 mil. ha orania i taj (128 % povrtine) i405 000 ha livad i painjaka (1,1 %."Ten | ‘nom agrarnom reformom pesle Drugog svetskog rata sva veleposednika (oko 50 % zemjita) podeljena je seljacin. 11 zato preevladavasitan posed (proseéna veliginaimanja je |" cobradive zemlje). Od 2,19 mil imanja samo 14,8 % ima vie sl 2 ha zemlje (ugavnom na Hokaiin), 35,7 % ima 0,51 ha, 21") 1-2 ha i236 % manje 0d 05 ha. Iskljdivo poljoprivredoo lus fe samo 16,1 % imanja. Veti deo obradive zemlje nalazise 1 sto naselenim niziama uz obaluiu reénim dolinama, gdje 1s suée veitacko navodniavanje (55 % posing). Najeazniji pn Vode prinaé (0,74 mil 10 na svet), Koj se u7gajana 1,6 ha, JoS od 1920, dréava otkupluje prinaé po unapred oded wi cenama,vsim od maloprodajnih, a tek ih godina dréava je vi put dezvolila wor pirinéa. Ostali vada proizvodi su kr slatki krompir, Serna repa,Seéema trska, soja, éj, davan i i noplia. Veoma je rairen i uzgoj povréa ‘Zipogklimatskihralika uzgajaj se veoma ratte vise vow: 11 ‘ Honiuu i Hokaidu uglavnom jabuke, kroske, breskve, 607° Pata pina hod Nare > 262 — Oe . Japanci su okupital Mandar i smovali maionetsku drdavu Mandzukuo. Kada je Liga narod oss napa ma Kin, Japan je 1933, itupo i ne i 1936, sa Nemadkom potpisue tw. ‘Antikominternski pakt, a 27, septembra 1940. sa Nemagkom i Italiom Trojni pak. Pose nasinog ukidanjalberalne opozcije 1 Japanu su su vlastprevzli Von zapoveenit i 1937. zaposel ‘opi napad na Kin Dragl svetshi rat. Napadom na ameritku mornarcu u Pel Har- baru (Pear Harbor, 7. decembra 1941) i istovremenim napadi- ‘mana Hong Kong, Manilu i Singapur zaposeojeslovit ovaj pahod japanske vojske naj. Azi i Okeaniju, koje zaustavijen tek porazima u pomorskim bitkama u Koralnom moru (4-8. ma- {a 1942) ikod Midveja (Midway, 4-6.juna 1942). Amerigo iskr- cavanje na Gvadalkanalu (Gudaleanal, 7. avgusta 1942) malo je preokretu atu na Pacifik i od tada suse Japan, uprkos lavom otporu, morali neprestano povagti. Kad je Japan odbio saveznigh ultimatum iz Potsdam (28, jula 1945), SAD je bacio satomsku bomb na Hirosimu (6. avgusta 1945) Nagasaki a ‘gusta 1945). Dana 8, avgusta 1945, SSSR je objavo rat Japan Japan je 10. avgusta 1945, pribvatio potsdamskiutimatum i 2. ‘septembra 1945, potpisao bezuslovns kapitulacu Japan posle Drugog svtskog rata. Pose kapitulacje Japan je do- speo pod neposrednu vojnu uprava SAD (1945-1950), kada je sprovedena demilitarzacia i ustavom iz 167. uspostajenapar- Jamentarna demokraija. Mirovnim sporazumom u San Francisku (@.septembra 1951) Japan se odrekao svi okupiranihteitorja (porn ostajujdino Kurilskaostrva, koe je 1945. zauzeo SSSR; regovori taj od 1993) 128. aria 1952. ponovo dobio porpuna suverenast. Na prvim parlamentarnim izborima w apri 1946 pobedila je Liberalno-demolratska stranka (LDP) i ostala na ast sve do 1993. Seadesetih godina je zapoéeo irazito bre pri- ‘redni uspon praéen polititkom nestabilnoSéu (29 vlada od avg sta 1943), te mnogobrojnim aferama iskandalima w koje so bile Pprvtediuy 1st (poner DI oat 1 pga He) ji sve ao natin: hove yin, Medu glavnim clas 1 uspesnest japanske privet ul se velki deo sredsava za ulaganja (oko 20 1910) te yu bvatanje upotreba novihtchnologit, visokokvaliin.is a lovana radna snaga, stabilni odnosi izmed yonlsls zaposlenih (dodivotno zaposlene), veoma liberi nodavstvo i bankarstvo,niska stopa inflacie, veo Stedsja stanovnistva (do 20 % liénog dohotka) i mali ls vojne potrebe. Druga karaktristika japanske privrede jeste veo retky dtchit rmefanje dréave u privredne odnose. Devedesetih goin dl veka prvatizovan je i velki deo usu delataosti (npr. Pee a, vazduSnisaobraéai telckomunikacie) sa mnogo manje Inte ‘veneijazakonodavstva nego bilo ge drug. Ipak, réava jw povezana sa privredom preko zamréenog sistema zajednill odbora, koje €ine visoki shusbenici i predstavnici uprava pret duzeéa, u kojima se raspravia o tekuéim poslovima i dogowara @ kratkoroénim i dugoroénim cijevima privredne politike i pre bankarskog sektora u kojem dtfava ima zaéajan udeo. To #8 ‘wreme dugotrajnog privrednog rasta pokazalo kao dobar nnd brz0g prilagodavanja nastalim pritkama, dodite sa mnogotox jnim negativaim uéincima (korupoj, kriza u bankarstvu zhog nevraéenih zajmova, monopol veik korporaia). Poste tlk privredne krize (1997) pokwSavaju se urediti odnosi dereg lacijom privrede i reformama bankarskog sistema. Poljoprireda, Japan ima 4,83 mil. ha oranica i trajnih zastln (128 % povrsine) i405 000 ha vada i palnjaka (1,1 %).Tomel ‘nom agrarnom reformom poste Dragog svetskog, rata sva zemjn veleposednika (oko 50 % zemiiita) podelena je seljacima, pi ato preovladava stan posed (proseéna veiéin imanja je 1? hi obradive zemlje). Od 2,19 mil. imanja samo 14,8 % ima vise xl 2a zemlje (uglavnom na Hokaidu), 35,7 % ima 05-1 ha, 25:9 41-2 ha i236 % manje od 0.5 ha. Iskjueivo poljoprivedom hv se samo 16,1 % imanja. Veti deo obradive zemlje nalazi seu xu sto nasejenim nizijama wz obalu iw reénim dolinama gde je mo ‘gute vetatko navodnjavan (5.5 % povtdine). Najvaznij proir ‘vod je prinaé (9,24 mil. 10. na set), koji se wzgaja na 1,67 mil ha. JoS od 1920, dr#ava otkupluje pitinaé po unapred odredenin: cenama, vgim od maloprodajn,a tek 90h godina dréavaje pr ¥i put dozvolila wor pirinéa. Osta van proizvodi su krompi slatki krompir, Seema rep, S6era trska, soja, éa, van ik noplja. Veoma je rasiren i uzgoj povréa, ZbogKlimatskih razika u2gajaju se veoma raniite vst voeR: na ‘: Honguu i Hokaidu uslavnom jabuke,krutke, breskve,grofde i JAPAN jgode,u topjim delovimaj, vote (aarandie, mandating, kaki, kv, japanske musmule, na Okinavi ananas). Stokarsvo jeu pro" lost bilo slabo razvijeno, ali porastom Zivotnog standarda dosta se povetala potreba za rmlekom i mesom. Najaznije delanost su uzgajanje svnja i Zvinarstvo, a na paSajacima Hokaida iu _unutrainjosti Kjuiva i govedarstvo. Fibarsiva. Fapan je pored Kine droga najvaznjeribarska velesi- Ja nasvetu (alow 5,52 mil), a potroinja ribe jostle morske bra ne po glav stanovnika med navilima je-na sve, Japanskiribarski brodovi love po svim morime sveta, ali 90h {gocina 20. veka lov se smanjuj. Veoma je vazanuzgo} morskih i slatkovodnih riba, rakova i mekuSaca. Glavne sbaske luke su Sakaiminato, Jaicu(Yaizu), Cosi (Choshi), Onahama, Hadinobe (Hachinohe), Kusio (Kushiro), Otaru i Vakana) (Wakkanai) ‘Samarstvo, Japan ima 25,36 ail. ha Suma (67,1 %e powsine). One 'stovremeno imu veoma vadnu zattna i drvnoproizvodau ulo- su. Zbog veoma velikh potreba za drvetom v8e od tri getvrtine mora da se uvozi, pre sveza iz Rosie, Kanade i driava ji. Azije, ‘ge japanska potrana za érvetom popriliéno doprinesi unsta- ‘vanju tamnajih Suma, udarsto i energetika, Japan ima malo rudnih bogatstava i izvo- ra foslnh goiva, Znaajn su rudnii Thjoha na Hokaido (olovo «ink, sebro) ‘ Hisikarina KjuSuu (8,6 tata), na Hokaid se va~ Alli malo uj (15 mil. 1), aw ravaicama oko Nigate dobija se ‘malo zemnog gasa i nafte. Velika veGina energenata se wvozi (2002: 159 mil tug, 1.49 milijardi barela nfte i 76,1 milijardi ‘m3 zomnog g38). Instlirana snaga svihelektrana je 238 000 MW (2. na svete), a 11» proizvodnji elektrigne energije Japan je 4. na svetu (posle SAD, Kine i Rusije); 60.5% elektiéne energie dobia se uter- ‘nowlektranama (iz womih fosinih gorva), 26 % u nuklea- Iektranama, 92 % whidroelektranama (nae na rekama Sinsana Shinanof, Tengjuw /Tenny, Tonew i Kisou) i 1,4 9% i ot ima 17 nuklearnih elektrana sa St reaktora i ukup- wn instaliranom snagom 56 50% MW (najyeca je KaSvazki Ka- viv ashivaki-Karival, 8212 MW), a do 2011 bigs fgradeno [08-12 mbcarnihelektrana (oko 17 500 MW). Tndusttn. span e pored SAD druga najveéa industriskavelesi- 0 windusti je zaposeno 12,2 mil. ui (18,3 % radne vin) sssvaruje 22 % DBP. Vite od 50 % dodate vrednost slame industeke rie: Tkioloko- Naya fsevenl Kis Sv tls nce si m ‘goriva. U automobilskojindustrij vodeéu ulogu ima Sestvlikih proizvodaéa koji imaju mnogobrojne pogone iu drugima dezav ma (Tojota, Nisan, Micubii, Maza, Honda i Suzuki). Osim au- tomobila, proizvode i transportna Yozla, kamione, autobuse i ‘motocikle, Glan centri su Toko, Jokohama, Nagoja, Hirokima, (Osaka, Tkedai dr. Po ostvarenoj dodatao} wedaostinajvadaije su elektrotehntka clektronska industria, Japan je jedan od najvecih svetskih pro vodata aparata za domaéinstvo i nara elektronskih apa~ rata (video-rekorder,video-kamere, muzik stubovs, focokopie aparati,televizoriu bo, telekomunikacjske (telefon i mobiln telefon) iraéunarske opreme (personalairagunari,kalkuator) { industrskih robota. Japan zauzima zmaéajno mesto u oblast precizne mehanike i optke (foto-aparati, enikroskopi, projek- (ori, geodetski i drug instrument) kao i rugnih satova (kvareni i mehanitksatovi). Industria makina se u pogetku razvila 2bo, velikih domacih potreba za vreme obnove porusene zemlje, a zatim zbog brzog privrednog rasta i sve vote potraznje 2a kvaltetnim japanskim proizvodima w inostranstvu, tako da se Japan ubraja medu vodeée svetske proizvodaée alatuih i ‘azititihindustejskih uredaja ‘Telstilna industrja je nastaij industjska grana i os 1950 costvarivala je 48% izvoza (2002: 11 9). Hamed dvasvetska rata Japan je bio vodeéa zemlja u proizsodni sie, veoma je bila vijena prerada pamuka, all je zbog Kine, Inj i drzava ji. Aije iagubio desta na konkurentnostis umesto tektiIne industre na bazi sil i pamuka, raza se prerada vestatih sitetgkihvla- ana. Japan se isto tako mala i med vodesim zemljama usvetu ubazino i hemijskojindusti Turizam. Glavne turisttke atrakeie su bivéa prestonica Kjoto, hramovi i tradicionalni festival. Godine 2003. Japan je psetlo 5,21 mil stranih trista(najvie iz SAD), a uinostranstvo je 208 turizma otputovalo 13,3 mil. Japanaca Soobraca} Drumski saobraéaj Izradeno je 1 232 000 km puteva (82 % as- {altrano), od dega 5860 km autoputeva i 57 500 breih puteva koji poveuju sve veée gradove. Saobrataj je veoma gust (42,7 nil. automobila i 18,2 mil kamions). Hon i Hokaido su pove- ‘ani trajektnimlnjama autovozovima kroz tunel Seikan, Hon ’u Kjusu podmorskim automobilskim tunclom (otvoren 1958), Honin i Sikoku drumsko-Zeleznikim vezama Scto-Ohaii (Seto- Ohashi, 6 mostova preko 5 ostrva; otvorent 1988) i preko ostva ‘Ava (Ava) swum viseéim mastom na stu preko pro- Lava Akaki- Kuikjo (Akushi-Kuikys, eapon 1991 mt: otvaren ‘A Mlade sade prinéa i An (aia ee RE eye he ie = nly zene past F mac, Veli vecina energenta se uve (21002: 159 oil wglja, 149 miljaed bares nate 76,1 mijn et) Fusioiran snaya ih clektrana je 238 000 MW (2. na svetu) yo proizvodnji eloktiéne energie Japan je 4. na svetu (poste SAD, Kine i Rosie); 60,5 9 elekrigne energie dobija seu ter- inoclektranama (i uvaznih foslnih goriva), 29,6 % u muklear- hin wletrenama, 9.2% v hidroelektrenams (najvie ma rekama Sinanu Sbinanof,Tenrjuu /Tensy,Toneu i Kisou) i 1,4 % iz ot jel. Japan ima 17 nokiearnihelektrana sa 54 reaktore i ukup- sw instlicanom snagom 56.504 MW (najveta je Kevazki Ka- tiva Kashiwazaki-Kariwal, 8212 MW) do 2011. bce izgradeno {oS 9-12 nuklearni elektrana (oko 17 500 MW), Industria. Japan je pored SAD drug najveéaindustriska velesi- ina vetu, uindustii je zaposteno 12,2 mil ui (18,3 % radne sage), a ostvaruje 225 % DBP. Vie od 50 % dodate vrednosti 1 industri donose éetri glavne industriske regie: Tokio-Joko- hama, Osake-Kobe, Nagoja i scverni Kjulu. Sva ostalaindusti- jae skoncentisana u neposrednoj blzini morski inka. Industriom vladaju divowski Konzoreijumi (Keiecu) koje Sine smnogobrojne multnacionelne kompanije sa sedtem u Toiju ili Osaki, kao injihove pocrutnice i drugs preduzeéa iz itavog sve- ta, Najveée su Jamanuéi (Yamanouchi) i Fudtisava (Fujisawal (azmaceutska industrije), Micuj (Mitsu, industrijska i informa- ciona tehnologija, Tojota motor (Toyota Motor, automobili ‘motori), Micubi8i (Mitsubischi, grupa), Marubeni (papi), Su tomo (grupa), Hitati (Hitachi, clektronika i lektréni apaati), [Nilo Ivaj (Nisho Tvai, grupa), MacuSitaelektvik (Matsushita Elect, clektroika), Honda motor (automobli), Soni (Sony, clektronika), Nisan motor (Nissan Motor, eutomobili), Toba (Toshiba), Fudtion Fujitsu) i NEC (elektronika). Ostlo su mno- sobrojna manj industiska preduzeéa, uglevnom u porodiénom iasnitva, koja su pretc2no dobavijati sestavnih delova za velke srupacie ili njihovi proizvodeéi. Japan spade u najvete setske proizvodate sirvog gvaéda (8,01 mil t,2. na svetu), lik (107,7 mil. t 2. na svetu), brodova (11,97 mil. BRT, 2. na svetu), putnigkih automobila (812 mil 1, 2. na stu), Kamiona i auto- bse (1,66 mil, 5. na sveto),fiidera (4,22 mil, 5. na svetu), televizora (3,38 mil. §. na svt, papira (30,7 mit, 3. na sve- tu), sinttiokog kavéuka (1,46 mil 2.na ety), plastiénih masa, ‘each vlakana, cemente itd Jedna 06 najuspenii industri grana este automobilskain- “dustrja. Najvike se razvilaposle nafin krize 1973, proizvodniom Visokokvalitetih manjin automobila sa manjom potrosnjom SEAT FO CR EA Le eg) ee VM YR vijena prerad pumuiks, al Je 2bog Kine, Indie i drBava ji. Ajo fagubio dosta na konkurontnesti; umest tekst industije na bazi vile {pamoka, razvila se preradaveStaékih i sintetifkihvs- ‘ana, Japan se isto tako nazi medu vodesim zemliama usvetu 1 bazinoj i hemisko| industri Turizam. Glavne turstiske atrakeje su bia prestonica Kjoto, bramoviitradicionln festival. Godine 2003. Japan je posetilo 5,21 mil strani tursta (nae i SAD), a inostransto je 2bog turiamaotputovalo 133 mil. Japanaca. ‘Saobraéaj Druinskisaobraéa) ngradeno je 1232.00 km puteva (82 % a faltirano), od &egs 5860 km autoputeva i S7 S00 brah poteva koji povezuju sve vece gradowe. Saobracl je veoma gust (42,7 ‘il. automobia i 18,2 mil. kamiona) Hon i Hokaido su pove- 2anitrajektnim linijama iantovazovima kroz tune! Seikan, Hon- ui Kjulu podmorskim automobilskim tunelom (otvoren 1958), niu iSikoku drumsko-Zelezniskim vezame Seto-Ohati (Seto- Ohashi, 6 mostova preko 5 ostva;otvoreni 1988) i preko ostrva ‘Avaja (Awaji sa najdudim vseéim mostom na svt preko pro- lara AkaSi-Kaikjo (AkashicKaiky6, respon 1991 m; otvoren 1998), Zeleanigi sadbracs,Tzgradeno je 23 705 km 2elecniGkih pruga (U6 519 kan elektsifikovanih). Zeleznigki koloseci su firoki 1067 mm, a na prugama za brze vozove 1435 mm. Ponos lapanskih Zelcznica (uprivatnom vasnifiva od 1987) jesu brzi vozovi sinkansen (shinkansen), Koji voze breinom do 300 km/h i poznat su po velkojsigurnosti, Mredu ne pruge To- aide (/Tokaids/ Tokio-Osaka, 553 km), Sanjo (Sanyo; Osaks-Haketa, 623 km), Tohoku (Tohoku; Tokio-Morioke, 535 km), Doceu (Joetsu, Tokio-Niigata; 304 ken), Jamagata (Yamagata; Fukusima-Sinjo /Fukushima-Shinjo) i Akita (Mori ‘oka-Akia) Na njma voi vge od 250 vozova dnevno, au jute sim i popodnevnim Spicevina svakih 7 minute. Nabi vo je “Hikari koji ualjenost od 1176 km izmedu Tokija i Hakate prede ‘227 sati (podmorski tune! ispod moreuza Kanmon izmedu Honiva i Kjuiua). Hokaidu i Honéu povezuje 33,8 km dugaéak tunel Seikan, koji je nau na svetu. Mnogiputnici se w pr- stadskom saobraCaju unvtargradskihaglomerecja shige veoma cfektivnim prigradskim 2elezicama (u Spicevima vozovi voze svakogminuta), koje su direkino povezane sa sstemom podzem- ni Zleznica, npr u Toki (230 km), Osaki (106 km), Kobeu (30 km) i ‘Vodni saobraéa. Teaovacka flota ima $68 brodova ukupne nosi- vosti 12,68 mil. t. Najvete luke su Ciba, Nagoja, Yokohama, ‘A Bz vor tinkansen Kj "Most .Duza”preko “okishog zalva jagode, vtopljim delvina j. vote (oarand#e, mandarin, kaki, kivi, japanske muimule, na Okinavi ananas). Stoéarstvo je u pro- ‘lost bilo slabo razvijeno, ali porastom Zivotnog standarda dosta se povetalapotreba za mlckom i mesom. Najsinije delanost ‘su uzgajanje svinja i Zivinarstvo, a na painjacima Hokaida i u unutraojost Kjufua | govedarstv. Fiarsto. Japan je pored Kine druga nejvabaija ibeskavelesi- lnnasvetu(alov5,52 il. a potroinja ibe iostale morske hra- nc po gv stanewnika medi najvifima jena sve upansk ribarskibrodovi love po svim morima svete, all 94h ‘otine 20, veka ulov se smanjuje, Veoma je vabanuzgoj morskih slatkovoni riba, rakova i mekutaea, Glavmeribaske luke su Skaiminato, Jaicu (Yaizu), Cosi (Choshi), Onshama, Haginohe ({tachinohe), Kuli (Kushiro), Otarui Vakanaj (Wakkana) Tapan ima 25,36 mil. ha Suma (67.1 povtne).One ‘swvremeno imaja veomavadnu ziti i drvnoproizvoday ulo- ‘au. Zbog yeoma velikih potreba za drvetom vie od tri etvrtine nora da se uvor, pe sega ia Raj, Kanade i detava ji ij, ise japanska potrdnje za drvetom popriliéuo dopritos! unit: ‘anu tamosajh fume. Rudarstvo i energetika Japan ima malo rudnih bogatstavaiiawo- ‘mt fosilnih goriva, Znatajni su rudnici Tojoha na Hokaidu (olovo ink, sebro) i Hiltkar na Kjufuu @6 alata), na Hokaiduse va- Ai malo up (1,5 mil 1), a revncama oko Nigate dobija se nulo zemaog gasa i nafte, Velika vesina energenata se uvozi (2002; 159 mil. t uglja, 1,49 milijardi barcla nafte i 76,1 milijardi su snemnog gas). Intra sage svihelektrana je 238 000 MW (2. na svetu) a 1m proizvodnji elektriéne energije Japan je 4, na svetu (posle “AD, Kine i Ruse); 605% clekrine enerie doi se u ter wovlekiranama (want fsa gorva), 29,6 v nuklear- ww slcklranima, 9,2 w hidroelektranama (aaj na rekama nano, Tengjuu Ten, Toneu i Kisou) 14 % ot ops ine FT nullearai eltrana sa 54 reaktora i ukup- yo season stagonn 56 504 MW (aajeca je Kasivazkd Ke- vs lisa Karival, $212MW), ado 201, bigs ingradeno 9) | /nuklearnih clektrana (oko 17 500 MW). ‘nla, Japan je pored SAD druge najveca industriska voles su vl ast 2aposteno 122 mil. ju (183 % rade sive) stonvaruje 22 % DBP. Vite od 50 % dodate vrednost suse Gein gle indusviske regi: Tokio-Toko- Ninna Ohaka Kabe, Nag fevers Kit, Sm os inde Joi sonvenaiona wearin an Moe ki = oho goriva. U automobilsoj industri vodesu ulogu ima Ses velkih proizvodeda koji imaju maogobrojae pogone iv deugim detava- sua (Tojota, Nisan, Micubii, Mazda, Honda i Suzuki) Osim au- tomobila, proizvode i transportna vorila, kamione, autobuse i 1motocikle. Gleval centri su Tokio, Jokohama, Nagoja, Hicofima, (Osaka, Ikeda i dr. Po ostarenojdodatnoj vrednostnajvabaije su elektrotehnia clektronska industeja. Japan je jedan od najvecihsvetskihproi- ‘odataaperata za domacinstvo i nejrealitih elektronski fata (vdeo-rekorder, video-kamere, muztkistubov,fotokopit ‘aparati,televizori u boi), telekomunikacijske (telefoni i mobilni {elefoni) i raéunarske opreme (personalni runar, kliulatr) { industskihrobota. Japan zawzima maésjno mesto u oblast precizne mehanike i optike (foto-aparati, mikroskopi, projek- {ori geodetski i drug instrument), kao i ruth stove (vareni ‘i mehanicki satovi). Industrija matina se u podetku razvila zbog ‘elikih domacih potreba 2a vreme obnove poruiene zemlje, & 2atie zhog. br2og,privrednog rasta i sve veée potraznje za ‘valtetnim japanskim proizvodima w inostanstv, tako da se Japan ubraja meds vodeée svetske proizvodaée alataih i razlicitih industrijskih uredaja. ‘Tekstiina industria je nastaia industijska grana i jok 1950. costvarivala je 48 % iavoza (2002: 14%). lzmedu dvasvetska rata Japan je bio voeéa zemlja u proizvodnjisvile, veome je bila raz ‘jena prerada pamuka, aie 2bog Kine, Indie i dréava ji. Azije ingubio dosta na konkurentnosti; umest tekstilneindustrije na bazi vile i pamuka, ramvila se prerada vettadkih sinttikih vax ‘kana Japan se isto tako nalazi i medu vodetim zemljama u seta ‘ basiéao i hemp indus ‘urizam. Glaine turistitke atrakeie su bivéa prestonica Kioto, hramovi i tradicionalni festivali. Godine 2003. Japan je posetilo 5.21 ml strani tursta (age i SAD), aw inostranstvo je 2bog turiams otputovalo 13,3 mil. Japanaca, ‘Saobrataj ‘Drumski saobra¢aj. Izgradeno je 1 232 000 km puteva (82 % as- fahirano), od &ega $860 km autoputeva i 57 500 brik puteva ‘ji povenuju sve veée gradove. Saobraca je Veoma gust (42,7 nil, automobila 182 mil kamsiona). Honiu i Hokaido su pove- 2anitrajekinim linjamajavtovezovima kroz tune Sean, Hon- ‘au KjuSu podmorskim automobilskim tunelom (otvoren 1958), ‘Hontu i Sikoku drumsko-Zeleznitkim vezama Seto-Ohasi (Seto- ‘Ohashi, 6 mostova preko 5 osteva; otvoceni 1988) i preko ostrva ‘Avia (Awa) sa nadutin vseéim mostom na setupreko peo- tava Akasi-Kaikio (Akashi-Kaikya, raspen 199] my: otveren: ‘A Made sacs pirnéa ~ AZUR ana trom w Kota Naredine godine Sjedinjene Dréave su saSogunom Iesadom pot- pisal sporazum otrgovni otvaranju nekoiko loka, anareéaih ‘godina Sogun Josinobu (Yoshinobu, 1866-1868) morao je da pot- pile slgne sporazume i sa Velikom Britanijom, Francuskom, Rusijom i Pruskom, Sogun je sporazume potpsao bez carevog ‘manja, ato ga je car 1868, wz pomoé feudalaca isamuraja sme~ no i zavladao kao svetovni viada (tv. Meid2i reforma, po ear eid, 1867-1912), Care ukinuo feudalni sistem, posleustan- ‘ea 1877. kas samurajai uz pomoé evopskihsavenika moder- nizovao dréaynu uprav i vojsku. ‘Ubrio je potela da se ravija industria, to je omogueilo imperi- jlistgko Sirenje inastanak jak trgovatko-bankarskih porodica (ev. zaibaca),kasnijinglavni temelj japanskog imperjlizma (npr Micubisi Mitsubishi’, Micuj Mitsui, Sumitomo, Jasuéa ‘Nasuda). zmedu 1872 11874, Japan je zauzeo ostrva Rjukju, 1875. od Rusie je dobio Kurilsa ostva, 1876. poseo je prodirati 1 Koreju. Velike pobede Japan je odneo u kineskorjapanskom ‘atu (184/95), poste Gega je dobio Tavan i ostrva Peskadores (Pescadores), i u rusko-japanskom ratu (1904/05), kojim je po- sta svetskavelsiai dobio Koreju lumedu dvasvetska rata. U periodu Sova (Showa) sa carem Hi- rohitom (1926-1989) okupacijom kineske pokrajine Sandong (Shandong, 1928) zaposelo je japansko osvajanje Azje. Godine 1931/32. Japanci su okupiali MandZurj i osnovali maronetsku 1941/82, Jupanel su okuplrall Mitil \dréavu Mandukvo, Kada je Liga naroda sui napa na Kino, Japan je 1933. istupio ie nj i 1936. sa Nomackom potpisao tay. “Antikomintemski pakt,& 27. septembra 1940, sa Nemaékom i Ttaijom Teojai pak. Posle nasil ukidanjaliberalne opozicije u Jopanu su sia vlast preuzli vojni zapovedtici i 1937. zapotei copSti napad na Kinu. Dug sets rat. Napaom na amerishu momnasiu u Peel Her bru (Pearl Harbor, 7. decembra 1941) i istovremenim napadi- sma na Hong Kong, Masilui Singapur zapoéeo je silovit svaacki pohod japanskevojske naj. Azijui Okeanij, koje zaustavjen tekporazima v pomorskm bitkama u Koralnom moru (4-8. ma- ja 1942) kod Midveja (Midway, 4-6, juna 1942.). Amerigo iskr- cavanje na Gvadalkanalu (Gudalcanal, 7. avgusta 1942) matilo je preokretu ratu na Pacifikuiod tada st se Japan, uprkos 4- Javom otporu, morali neprestano poviaéti. Kada je Japan odio saveznigh ultimatum iz Potsdam (28. ula 1945), SAD je bacio atomsku bombu na Hirosimu (6, avgusta 1945) i Nagasaki (9. - usta 1945) Dana 8. avgusta 1945. SSR je objavo rat Tapanu. Japan je 10. avgusta 1945. prihvatio potsdamski ultimatum i 2 septembra 1945, potpsao bezuslovnu kaptulaij. ‘Japan poste Drugog svoskog rata, Poslekapitulacije Japan je do- speo pod neposreda vojnu upravu SAD (1945-1950), kada je sprovedena demiliacizacije {ustavom iz 1947. uspostaiiena par- Jamenterna demokratia, Mirovaim sporazumom u Sen Francik (6. septembra 1951) Japan se odrekao svi okupianih teritoia {(sporna ostajujedino Kuriskaostra, oje je 1945, zauzeo SSSR; pregovor raj od 1993) i28, april 1952, ponovo dobio pospuns suverenost. Na prvim parlamentarnim izborima w aprihu 1946 pobeadila je Liberaino-demokratska stranka (LDP) i ostala na ‘viasti sve do 1993. Sezdesetih godina je zapodeo izrazito brz pri- ‘edn’ uspon pragen politigkom nestabilnotéu (29 vlads od avg sta 1945), te muogobrojnim aferama i skandalime w koje su bile wale yuver Tpenynt TIED via TS \ hie iy ‘Madu giavnins raovions ra ty osostjupanske psn neal se veliki udco sredstava zat lagna (0k 20% LP) Invatanje i upotreba novi ichnologija, vsokoks iio be lovana radna snaga, stabilni odnosi izmedu posiolavn § 2aposlenil (dodivotno zaposlenje), veo liberal rai 2h nodavstvo i bankarstvo, siska stopa intl, Yeon 1asieon edaje stanovaiitva (60 20 % litnog dohotka) i mali iet at vojne potrebe. Druga karakteristika japanske privrede jeste velo retkoditwhint melanje drtave u privredae odnose. Devedesetih godin dth veka prvatizovan je i veik deo usu delatnosti (np. 2logn a, vazdusnisaobraéaj, tclekomunikecie) sa mnogo manje intete ‘vencijazakonodavatva nego bilo ade drugde Ipak, dreava jo wk povezana sa privredom preko zamrienog sistema zajedni¢hl dbora, koje éine visoki sluzbenic i predstavnici upravn pi

    You might also like