POREMEAJI MILJENJA

Neki oblici miljenja koji se

podrazumevaju u opisima
poremeaja miljenja
Konceptualizacija formiranje pojmova, njihovo
dovoenje u vezu, uoptavanje.
Rasuivanje sposobnost logikog rezonovanja
Miljenje kao funkcija adaptacije i opstanka
(inteligencija)
Miljenje (govor) kao sredstvo komuniciranja
Miljenje kao slobodno asociranje, a jo vie
cilju usmereno nizanje asocijacija
Miljenje = govor, odnosno, govor kao
manifestacija poremeenog miljenja.

FORMALNI POREMEAJI MILJENJA

prepoznajemo ih na osnovu toga kako
pacijent govori.VRSTE:
1. Bolesna opirnost (okoliavno, miljenje
govor). Pacijent ne moe da odvoji bitno od
nebitnog, pravi mnogo digresija - lako skree
sa teme, determiniua tendencija je
oslabljena ili ne postoji gubi se cilj i smisao
izlaganja.
Sree se kod:
Maninih pacijenata, zbog brzog toka
asocijacija i hipervigilne panje

Bolesna opirnost
Sree se kod:
epileptiara postoji determiniua
tendencija, ali se razrauju mnogi nevani
detalji, polako i pedantno.
niskih intelektualnih sposobnosti ne
razlikuju bitno od nebitnog, pa samo niu misli
demencija slabo je upamivanje pa
zaborave ta su rekli, a i ta su hteli da kau,
pa nema determiniue tendencije
(perseveracije i hezitirajui govor zapinjanje
na poslednjoj rei, reenici, slogu koji se
ponavlja)

2. Lepljivo (viskozno
miljenje)
Pacijent se lepi za jednu temu kojoj
se stalno vraa i oko koje se vrti
Sree se kod epileptiara

3. Ubrzano miljenje (logoreja do bujice

ideja ) -pojaan je impuls za govorom i tok
je ubrzan rei sustiu jedna drugu takvom
brzinom da mnoge ostaju nedovrene.
Asocijacije su slabo povezane, jer svaka
nova asocijacija odvlai misaoni tok u
drugom pravcu. Panja je hipervigilna pa
odvlai asocijacije u stalno novom pravcu.
Nije ih lako pratiti, mada bar u poetku
postoji ciljna predstava.
izrazito ubrzano beg ideja (asocijacije

po zvunosti)

Ubrzano miljenje

Kada su misli toliko ubrzane da ih ni

pojaan impuls za govorom ne moe
slediti i izraziti, pacijent samo mrda
usnama, ako da govori - nemi beg ideja
Sree se kod maninih pacijenata,
maninog oblika progresivne paralize,
kod akutnih intoksikacija i infekcija sa
visokom t, pa ak i kod normalnih
umornih ljudi.

Beg (bujica) ideja

 Mislili su da sam u ostavi kod kue...

iribu... tu je magina kutija. Sirota,
draga Katarina, zna, Katarina Velika,
velika vatra, ja sam uvek iznad
dimnjaka. elim da radosno
viem ...Aleluja.

4. Usporeno, zakoeno miljenje

Misli su usporene, impuls za govorom

snien, govori se malo ili nikako.
Oteano je otpoinjanje ili
produavanje govora.
esta je prikovanost misaonog toka
za jednu ideju monoideizam.

Usporeno, zakoeno miljenje

Javlja se najee kod depresije u

sklopu opte psihomotorne
usporenosti, sa hipertenacitetnom
panjom
Sree se takoe i kod organskih
poremeaja: tumori, aterosklerotske
promene, demencije

5. Perseveracija

Poremeaj miljenja kod koga se re

ili fraza (svoja ili sagovornikova)
stalno ponavlja uprkos vidnom
naporu pacijenta da kae neto
drugo, ili pokuajima sagovornika da
ga skrene na drugu stranu.
Sree se kod organskih poremeaja i
depresija

6.Blok misli
Prekid misaonog toka koji se javlja i kod
normalnih ljudi, obino kad neka nova
dra skrene misaoni tok. Normalni i
neurotici se, meutim, mogu vratiti na
temu.
Kao patoloka pojava, nakon bloka
osoba ne moe da se vrati na temu, niti
moe da objasni ta je dovelo do bloka.
U ovom izdanju sree se kod sch.

7.Mutizam
Potpuni prestanak govora sree se kod
tekih oblika depresija, kao izraz potpune
ravnodunosti,
kao izraz negativizma. Moe se javiti
selektivno, samo na neka pitanja pacijent
uti.
usled halucinatornog nareenja.
u stuporu bilo kog porekla (sch,
depresivni, organski, histerini)

8.Inkoherentno miljenje

Odgovori na pitanja nemaju veze sa

pitanjem. Osoba manje ili vie zastranjuje
od onog to je prikladan odgovor.
Sintaktika struktura je naruena. Reenice
su nepotpune, fragmentarne, pri emu neki
delovi mogu imati smisla, ali jedni sa
dugima nemaju.
Javlja se kao posledica smetenosti u raznim
stanjima poremeene svesti delirijuma,
sumranog stanja, sopra, somnolencije, kod

9.Verbigeracija

Pacijent ponavlja neku re ili reenicu

bez veze sa ambijentom, esto na
izvetaen, stereotipan nain. Za
razliku od perseveracije, ne pokazuje
potrebu da kae bilo ta drugo. Sree
se kod shizofrenije

8. Dezorganizovano (disocirano
miljenje)
To je poremeaj asocijacija koji moe da bude
razliitog stepena poremeenosti i upadljivosti
Disociranost u irem kontekstu (reenice su za sebe
povezane, a poremeaj se zapaa tek nakon dueg
paljivog sluanja)
Distopino miljenje (neprimereno situaciji)
Diskurzivno miljenje (u raskoraku sa sagovornikom)
Regresivan govor, agramatizmi (pogrena
morfoloka upotreba, onomatopeja)
Najtei oblik dezorganizovanog miljenja je salata
od rei

8. Rasulo misli (pojmova)

Teak poremeaj miljenja po formi koji je siguran znak
SCH. Pojmovi se raspadaju,
stapaju se jedni sa drugima u nove kovancije - neologizmi
(elim vam srenu,radosnu i plodonosnu Novu godinu i jo
mnogo vinogodina, jabukogodina, kupusogodina...

gube znaenje i koriste se as kao simboli, a as u svom

uobiajenom znaenju
Poslovica kae, ako nema vie vetra da pokrene amac,
uzmi vesla u ruke. Zato sam ja moju erku upisala na
veslanje
dva ili vie pojmova se saimaju u jedan
kontaminacija
preskau se pojedini lanovi niza - skokovito miljenje
koriste se skraeni, lakonski odgovori telegrafsko
miljenje
govore o sebi u treem licu infinitivno miljenje

Poremeaji miljenja po
Sumanute ideje sadraju
su zablude, nepristupane

korekciji, nastale na bolesnoj osnovi.

Karakteristike:
- nesaobraene su stvarnosti i tee su shvatljive
-ne mogu se korigovati
-nepristupane su bilo kakvim racionalnim
razlozima, slede svoja pravila rezonovanja
-u vezi su sa pacijentovom linou,
-nisu opteprihvaene zablude odreenog
kulturnog miljea
-ne moraju biti besmislene na prvi pogled,

Sumanute ideje
Neka ranija stanovita, a i neke novije
koncepcije smatraju da su sumanute ideje
pokuaj objanjenja promena koje nastaju
na nivou kognitivnih procesa uglavnom
poetne obrade podataka (panje i
percepcije).
Frojd je sumanute ideje smatrao
restitutivnim fenomenima, kojima se osoba
brani od stranih doivljaja s poetka
psihotinog procesa (depersonalizacija,
derealizacija, doivljaj raspadanja
stvarnosti).

Sumanute ideje
Sintimne sumanute ideje u skladu
su sa raspoloenjem depresivne
ideje krivice, propasti itd.
Katatimne sumanute ideje bez veze
sa afektom. Sch pacijenti esto imaju
ovaj tip ideja (priaju o zastraujuim
uverenjima o zaveri i progonu, bez
prateeg straha).

Vrste sumanutih ideja prema

sadraju:
Kod depresivnih pacijenata najee se sreu:
Sumanute ideje propasti (ekonomske i dr.)
Nihilistike sumanute ideje (Ne postojim,
nemam ime ni prezime, roditelje, porodicu.
Boli li vas glava, stomak? Ne, ja nemam glavu,
stomak.
Sumanute ideje krivice i samooptuivanja
(autoakuzacije)
Hipohondrijske sumanute ideje
Sve ove ideje sreu se i kod drugih psihotinih
poremeaja

Vrste sumanutih ideja prema

sadraju:
Ostali pacijenti (paranoici, sch,
manini) mogu imati:
Sumanute ideje odnosa
(interpretativne ideje)
Sumanute ideje proganjanja
(persekucije)
Sumanute ideje ljubomore
Erotomanske sumanute ideje

Vrste sumanutih ideja prema

sadraju:
Sumanute ideje
veliine(grandomanske,
megalomanske) visokog porekla,
bogatstva
Kverulantske sumanute ideje
nepriznatog prava
Religiozne sumanute ideje

Poremeaji miljenja po
sadraju
Precenjene ideje ideje koje su
prenaglaeno investirane, pa osoba
tei da sve pojave tumai u svetlu
ovih ideja. Psihologizacija,
medikalizacija, horoskopizacija, su
primeri. Osoba smatra ove ideje
smislenim i one nemaju karakter
prisile. Nisu nuno znak poremeaja.

Poremeaji miljenja po
sadraju
Prisilne misli (opsesije) -misli za koje osoba
zna da su besmislene, ali ne moe da ih se
oslobodi. Najee se javljaju kod
opsesivnih neuroza, ali i kod sch, depresija,
anankastinog poremeaja linosti.
(istai, proverivai, redari,
skupljai)
Neurotske opsesije su egodistone
nevezane za linost, odnosno esto su u
suprotnosti sa vrednosnim sistemom
linosti.

Prisilne misli (opsesije)

Kod sch pacijenata su egosintone
u saglasnosti sa (izmenjenom)
linou osoba ih ne doivljava
kao strane i udne. Neurotici nee
uraditi ono to je sadrano u
opsesiji, a psihoze mogu.
Opsesivne misli depresivnih
(ruminacije) pre su teme oko kojih
se osoba u mislima vrti nego
izolovane misli kao kod neurotika.

Sumanuta hipohondrijaza
neurotska hipohondrijaza - normalna
briga za zdravlje
Sumanuta hipohondrijaza- uobiajene
predstave o funkcionisanju ljudskog tela su
iskrivljene do fantastinih razmera (hrana
odlazi u dunik, zaraen je virusom sa
kompjutera). Ne trai razuveravanje siguran
je u svoje interpretacije
Neurotska hipohondrijaza uveren je da je
teko oboleo, potrebno mu je razuveravanje
da bi se oslobodio anksioznosti.Predstave o
funkcionisanju ljudskog tela nisu naruene.
Normalna briga za zdravlje nakon posete
lekaru nestaje

Sumanuta religioznost
normalna religioznost
Sumanuta religioznost
Sadraj ideja je idiosinkratian
Najee podrazumeva ukljuenost pacijenta u
ideje (komunicira sa bogom, prenosi njegove
poruke).
esto je interesovanje za religije koje nisu tipine
u datoj kulturi.
Religioznost znaajno remeti pacijentov ivot ili
ugroava ivote drugih (oduzima mu vremena,
zahteva trpljenje i sl).
Religioznost naglo poinje, esto nije bila prisutna
pre otpoinjanja poremeaja, niti u miljeu osobe.

Sumanute ideje i rituali sujeverje i

praznoverje
Sumanute ideje
nisu uobiajene za datu subkulturu,
odstupaju od obiaja date sredine,
nisu u skladu sa pacijentovim
edukativnim nivoom, inteligencijom i
kulturnim miljeom.