("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 dr.

zakon, 93/2012)

ZAKON O TURIZMU
I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureenja
lan 1
Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain 1.planiranja i razvoja turizma; 2. turistike
organizacije

za

promociju

turizma;

3.

turistike

agencije;

4.

ugostiteljska

delatnost;5. nautika delatnost; 6. lovnoturistika delatnost; 7. usluge u turizmu;

8. taksa i penali u turizmu; 9. Registar turizma; druga pitanja od znaaja za razvoj i
unapreenje turizma.
2. Naela
lan 2
Ureenje odnosa u oblasti turizma zasniva se na naelima:
1) integralnog razvoja turizma i prateih delatnosti, kao inilaca ukupnog
privrednog i drutvenog razvoja, kojim se u skladu sa zakonom obezbeuje
sprovoenje meusobno usaglaenih planova i programa;
2)

odrivog

razvoja

turizma

kao

usklaenog

sistema

tehniko-tehnolokih,

ekonomskih i drutvenih aktivnosti, koji se zasniva na ekonomskom razvoju,

ouvanju prirodnih i kulturnih dobara, ouvanju i razvoju lokalne zajednice;
3) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korienja, upravljanja, zatite i
unapreenja turistikog prostora;
4) obezbeivanja jedinstvenih standarda za pruanje usluga u turizmu;

5) zatite nacionalne ekonomije, korisnika turistikog proizvoda i turistikih

profesija;
6) partnerskog odnosa privatnog i javnog sektora i civilnog drutva kod planiranja,
oblikovanja i plasmana turistikog proizvoda na tritu;
7) obezbeivanja jedinstvene, javne i elektronske evidencije registrovanih i
evidentiranih podataka iz oblasti turizma;
8) sadranim u Etikom kodeksu u turizmu Svetske turistike organizacije
Ujedinjenih nacija;
9) planiranja i ostvarivanja politike razvoja turizma u skladu sa Strategijom razvoja
turizma.
3. Pojmovi
lan 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) izlet jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili vie turistikih usluga
(prevoz i druge turistike usluge) u trajanju kraem od 24 sata, koja ne ukljuuje
noenje, a koje turistika agencija nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni;
2) lovnoturistika delatnost jeste pruanje usluga prihvata i smetaja, pripremanja i
usluivanja hrane, pia i napitaka u ugostiteljskim objektima lovnog turizma,
organizovanja lova, kao i pruanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma lovcima
- turistima;
3) mesto za odmor (rizort) jeste deo turistikog prostora, turistikog mesta ili
naseljenog mesta koje predstavlja integrisanu i funkcionalnu celinu objekata i
drugih sadraja za smetaj i boravak turista bez stalnih stanovnika, sa izgraenim
objektima turistike infrastrukture i turistike suprastrukture;

4) nautika delatnost jeste pruanje usluga u prihvatnim i plovnim objektima

nautikog turizma, kao i pruanje drugih usluga za potrebe nautikog turizma;
5) plovni objekat nautikog turizma jeste objekat sa tehnikim karakteristikama
predvienim za nautiko-turistike aktivnosti;
6) pratea delatnost jesu delatnost saobraajna, delatnost trgovine, poljoprivredna
delatnost, zanatstvo i komunalne delatnosti;
7) prihvatni objekat nautikog turizma jeste objekat koji je instalisan na obali i
vodi, a slui za prihvat, snabdevanje, uvanje, odravanje i popravku plovnih
objekata koji se koriste u turistike svrhe kao i za pruanje usluga nautiarima;
8) Registar turizma jeste jedinstvena, elektronska, centralna, javna baza
podataka o registrovanim i/ili evidentiranim subjektima koji obavljaju poslove iz
oblasti turizma, a koji su registrovani ili evidentirani u skladu sa propisima, kao i o
drugim podacima koji se registruju ili evidentiraju u skladu sa ovim zakonom;
9) Registrator turizma jeste lice koje vodi Registar turizma u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima;
10) smetajna jedinica jeste skup opremljenih prostorija unutar ugostiteljskog
objekta za smetaj koja se stavlja na raspolaganje korisniku;
11) strategijski master plan jeste kompleksan, istraivaki i sveobuhvatan planski
dokument kojim se na osnovu Strategije razvoja turizma Republike Srbije utvruju
ciljevi, programi i planovi rasta i razvoja turizma, investicije u turizmu, planovi
marketinga i konkurentnosti, kao i mere za njihovo sprovoenje, za odreenu
turistiku destinaciju;
12) turistika agencija jeste privredno drutvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili
ogranak stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turistikih agencija pod
uslovima propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti;

12a) delatnost turistike agencije jeste organizovanje, prodaja i realizovanje

turistikih putovanja, izleta i pruanje drugih usluga uobiajenih u turistikom
prometu;
13) turistika atrakcija jeste naroito privlano obeleje turistike destinacije,
prirodnog ili drutvenog karaktera u okviru turistikog prostora;
14) turistika grupa jeste organizovana grupa od 15 do 75 turista kojoj turistika
agencija organizator putovanja po unapred utvrenom programu prua turistiku
uslugu;
15) turistika destinacija jeste odredite turistikog putovanja koje svojom
opremljenou omoguava prihvat i boravak turista;
16) turistika infrastruktura jesu objekti za informisanje, predah, snabdevanje,
rekreaciju, edukaciju i zabavu turista, i to: skijalita, kupalita i plae, tematski i
zabavni parkovi, turistiki informativni centri, centri za prihvat turista i posetilaca,
odmorita pored puteva, objekti nautikog turizma, tereni za golf, tenis tereni,
otvoreni i zatvoreni objekti sportske rekreacije, male vetake akumulacije sa
kupalitem, bazeni za kupanje, velnes objekti, zabavno rekreativne staze i putevi
(trim staze, staze zdravlja, vidikovci, panoramski putevi, biciklistike staze, peake
staze, staze za motorne sanke i slino), ureene obale reka i jezera, objekti za
posmatranje prirodnih retkosti, objekti za predah i krae zadravanje turista,
objekti za avanturistike aktivnosti i drugo;
17) turistika lokacija jeste ua, saobraajno povezana i infrastrukturno opremljena
prostorno-tehnoloka celina, koja sadri jednu ili vie turistikih atrakcija;
18) turistika suprastruktura jesu ugostiteljski objekti kao i galerije, izlobeni,
kongresni i zabavni objekti koji su u neposrednoj vezi sa ugostiteljskim objektima i
objektima sportsko rekreativnog sadraja ili sa njima ine jedinstvenu celinu;

19) turistiki animator jeste fiziko lice koje planira i ostvaruje zabavne, kulturne,
sportsko rekreativne i druge programe kojima organizuje slobodno vreme turista;
20) turistiki vodi jeste fiziko lice koje, po unapred utvrenom programu, prua
turistima usluge voenja, pokazivanja i strunog objanjavanja prirodnih, kulturnoistorijskih, arheolokih, etnografskih, privrednih i drugih znamenitosti;
21) turistiki pratilac jeste fiziko lice koje prati turistiku grupu i obavlja operativno
tehnike poslove od poetka putovanja do odredita i nazad;
22) turistiki proizvod jeste skup meuzavisnih elemenata koji se u praksi
organizuje kao poseban vrednosni lanac koji ine materijalni proizvodi i usluge,
prirodne vrednosti i kulturna dobra, turistike atrakcije, turistika suprastruktura i
turistika infrastruktura;
23) turistiki prostor jeste jedinstvena i nedeljiva geografska i funkcionalna celina
prirodnih i stvorenih resursa i vrednosti od znaaja za turizam;
24) turistiko mesto jeste organizaciona i funkcionalna celina sa formiranom
turistikom

ponudom,

prirodnim

vrednostima,

kulturnim

dobrima

drugim

znamenitostima znaajnim za turizam, komunalnom, saobraajnom i turistikom

infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadrajima za smetaj i boravak turista;
25) turistiko putovanje jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili vie
turistikih usluga (prevoz, smetaj i druge turistike usluge) u trajanju duem od 24
sata ili u kraem trajanju ako ukljuuje jedno noenje, kao i viednevni boravak koji
ukljuuje samo uslugu smetaja u odreenim terminima ili vremenskom trajanju
koje turistika agencija organizator putovanja odnosno turistika agencija posrednik
nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni;
26) ugostitelj jeste privredno drutvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili ogranak
stranog pravnog lica ili fiziko lice koje obavlja ugostiteljsku delatnost pod uslovima
propisanim ovim zakonom;

27) ugostiteljska delatnost jeste pruanje usluga smetaja, pripremanje i

usluivanje hrane, pia i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane
korisnicima za potronju na drugom mestu;
28) ugostiteljski objekat jeste funkcionalno povezan, posebno ureen i opremljen
prostor koji ispunjava propisane minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove
za pruanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti;
29) standardi jesu uslovi i merila u pogledu ureenja i opremljenosti objekta,
kvaliteta pruanja usluga i pretenog sadraja usluga i odravanja objekta;
30) seosko turistiko domainstvo je objekat ili grupa objekata u kojem se
pruaju usluge smetaja, ishrane i pia ili samo ishrane i pia, koji se nalazi u
ruralnom (seoskom) okruenju sa elementima lokalnog obeleja i naslea;
31) ugostiteljski objekat u domaoj radinosti je objekat u kojem se pruaju
usluge smetaja, ishrane i pia ili samo usluge smetaja u smetajnim jedinicima
vrste: kua, apartman i soba.
II PLANIRANJE I RAZVOJ TURIZMA
lan 4
Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma i
prateih delatnosti (u daljem tekstu: integralno planiranje); proglaenje i odrivo
korienje turistikog prostora; poslove od posebnog znaaja za razvoj turizma;
kategorizaciju turistikog mesta i sprovoenje podsticajnih mera za razvoj turizma.
1. Integralno planiranje
1.1. Vrste planskih dokumenata
lan 5
Planska dokumenta su:

1) Strategija razvoja turizma Republike Srbije;

2) Strategijski master plan;
3) Strategijski marketing plan;
4) program razvoja turistikih proizvoda;
5) program razvoja turizma;
6) program promotivnih aktivnosti.
Planska dokumenta iz stava 1. ta. 2) do 6) ovog lana moraju biti usaglaena sa
Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.
lan 6
Planska dokumenta iz lana 5. stav 1. ta. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona sadre
tekstualni deo i grafiki prikaz koji predstavlja celinu planskih reenja i izrauju se u
analognom i digitalnom obliku.
Ministar nadlean za poslove turizma (u daljem tekstu: ministar), blie propisuje
sadrinu i nain izrade planskih dokumenata iz lana 5. stav 1. ta. 1), 2), 4) i 5)
ovog zakona, kao i studije opravdanosti za proglaenje turistikog prostora.
1.1.1. Strategija razvoja turizma Republike Srbije
lan 7
Strategija razvoja turizma Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), donosi se
za teritoriju Republike Srbije.
Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi planiranja i razvoja turizma u skladu sa
ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturno-istorijskim razvojem.
Strategija sadri naroito:

1) analizu postojeeg stanja i dosadanjeg stepena razvoja turizma;

2) uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja;
3) prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije;
4) ciljeve razvoja turizma;
5) viziju razvoja turizma;
6) izbor prioritetnih turistikih proizvoda;
7) predlog prioritetnih turistikih destinacija;
8) analizu uticaja na kulturno naslee i prirodna dobra;
9) predlog politike razvoja turizma;
10) predlog investicija;
11) plan konkurentnosti.
Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove turizma (u
daljem tekstu: ministarstvo).
Strategija se donosi za period od 10 godina.
lan 8
Strategija se realizuje putem Strategijskog master plana, Strategijskog marketing
plana, programa razvoja turistikih proizvoda, kao i prostornih i urbanistikih
planova izraenih i donetih u skladu sa zakonom.

1.1.2. Strategijski master plan

lan 9
Strategijski master plan se donosi za prioritetnu turistiku destinaciju.
Strategijski master plan donosi Vlada na predlog ministarstva.
Strategijski master plan naroito sadri:
1) tehniku ocenu posmatranog podruja, zemljinih osnova i ukupnu procenu
kapaciteta turistike lokacije u okviru turistike destinacije;
2) koncept razvoja u pogledu razmetaja i mogue lokacije objekata, kao i procenu
potencijala potrebnih kapaciteta;
3) fiziki master plan sa osnovnim elementima mogueg razmetaja objekata
turistike infrastrukture, turistike suprastrukture i saobraajne mree;
4) poslovni master plan sa ekonomskom evaluacijom turistike infrastrukture,
turistike suprastrukture, saobraajne mree i komunalne infrastrukture, kao i
procenom ekonomske opravdanosti pojedinanih i ukupnih investicija.
1.1.3. Strategijski marketing plan i program promotivnih aktivnosti
lan 10
Strategijski marketing plan se donosi za teritoriju Republike Srbije.
Strategijski marketing plan donosi Vlada na predlog ministarstva.
Strategijski marketing plan naroito sadri:
1) analizu marketing sistema Republike Srbije;
2) analizu konkurentskih marketing strategija;

3) marketing plan;
4) pozicioniranje Republike Srbije kao turistike destinacije;
5) marketing plan turistikih proizvoda;
6) misiju i organizaciju marketing sistema Republike Srbije.
U skladu sa Strategijskim marketing planom, autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave donose svoje programe promotivnih aktivnosti.
1.1.4. Program razvoja turistikog proizvoda
lan 11
Program razvoja turistikog proizvoda je planski dokument kojim se blie odreuje
razvoj prioritetnih turistikih proizvoda utvrenih Strategijom i to: gradski odmori,
kruna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski
turizam, nautiki turizam, manifestacije, kongresi i drugi dogaaji, ruralni turizam i
specijalni interesi.
Program razvoja turistikog proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva.
1.1.5. Program razvoja turizma
lan 12
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti
utvrenih zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava i posebnim zakonom,
donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom.

1.1.6. Prostorni i urbanistiki planovi

lan 13
Polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanistikih planova u prioritetnoj turistikoj
destinaciji i turistikom prostoru predstavlja Strategijski master plan.
U prostornim i urbanistikim planovima koji se odnose na podruja koja su
proglaena za turistiki prostor utvrdie se uslovi za izgradnju objekata turistike
infrastrukture, a u mestu za odmor u okviru turistikog prostora i uslovi za
izgradnju objekata turistike suprastrukture.
Uslove iz stava 2. ovog lana odreuje ministarstvo na zahtev organa nadlenog za
pripremu i donoenje prostornog odnosno urbanistikog plana.
2. Proglaenje i odrivo korienje turistikog prostora
2.1. Proglaenje turistikog prostora
lan 14
Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turistike namene
zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite ili se na njemu
predvia

izgradnja

objekata

od

nacionalnog

interesa,

Vlada,

na

predlog

ministarstva, proglaava kao turistiki prostor.

Akt o proglaenju turistikog prostora iz stava 1. ovog lana naroito sadri: naziv i
opis turistikog prostora, povrinu, opis i grafiki prikaz granica, ciljeve proglaenja,
kljune turistike atrakcije, podatke o vlasnitvu i popis katastarskih parcela,
obaveze u pogledu razvoja turizma, drugih oblika korienja prostora, kao i naziv i
sedite subjekta kome se poverava upravljanje turistikim prostorom (u daljem
tekstu: upravlja turistikog prostora).
Upravlja turistikog prostora moe biti postojea javna sluba ili privredno drutvo
koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog

preduzea, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, optine, grada ili grada
Beograda i u kome je kapital tog osnivaa veinski.
Upravljanje turistikim prostorom moe se aktom iz stava 2. ovog lana poveriti
drugom pravnom licu, koje se odreuje po sprovedenom postupku javnog
oglaavanja ili prikupljanjem ponuda.
Na postupak iz stava 4. ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se
ureuju javne nabavke.
Na delu podruja turistikog prostora koje istovremeno predstavlja podruje
zatienog prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i drugog zatienog podruja
primenjuju se reimi zatite i unutranji red u skladu sa propisima kojima se
ureuje ouvanje i korienje tih dobara.
lan 15
Postupak za proglaenje turistikog prostora pokree se predlogom za proglaenje
turistikog prostora, koji priprema ministarstvo, u skladu sa Strategijskim master
planom i studijom opravdanosti za proglaenje turistikog prostora.
Studija opravdanosti za proglaenje turistikog prostora je sastavni deo predloga za
proglaenje turistikog prostora.
Predlog iz stava 1. ovog lana naroito sadri: podatke o turistikim resursima i
turistikim atrakcijama turistikog prostora, stanju zatite ivotne sredine, prirodnih
i kulturnih dobara, pregled postojee planske i razvojne dokumentacije od znaaja
za razvoj turizma, analizu postojeeg stanja u turizmu, podatke o infrastrukturnom
potencijalu turistikog podruja, kao i druge podatke u skladu sa odredbom lana
14. stav 2. ovog zakona.
Predlog iz stava 1. ovog lana stavlja se na javni uvid u jednom dnevnom listu koji
se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne

samouprave na ijoj teritoriji se nalazi turistiki prostor i traje 15 dana od dana

objavljivanja u dnevnom listu.
O stavljanju predloga iz stava 1. ovog lana na javni uvid stara se ministarstvo koje
o izvrenom javnom uvidu sastavlja izvetaj koji sadri podatke o izvrenom
javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izvetaj o
izvrenom javnom uvidu sastavni je deo predloga iz stava 1. ovog lana.
lan 16
Posle sprovedenog postupka javnog uvida, predlog za proglaenje turistikog
prostora, sa izvetajem iz lana 15. stav 5. ovog zakona ministarstvo dostavlja
Vladi radi donoenja akta o proglaenju turistikog prostora.
2.2. Upravljanje i razvoj turistikog prostora
lan 17
Jedinica lokalne samouprave moe ugovorom da poveri upravljau turistikog
prostora poslove obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje, unapreenje i
zatitu graevinskog zemljita i poslove koordinacije na odravanju komunalnog
reda i istoe u turistikom prostoru.
lan 18
Upravlja turistikog prostora donosi programe i druga akta kojima se regulie blii
okvir reima, razvoja i korienja, kao i mere zatite turistikog prostora.
Upravlja turistikog prostora:
1)

obezbeuje

uslove

za

ureivanje,

korienje,

unapreivanje

zatitu

graevinskog zemljita;
2) koordinira aktivnosti pravnih i fizikih lica koji obavljaju poslove u oblasti turizma
i prateih delatnosti;

3) korodinira razvoj projekata turistike infrastrukture i turistike suprastrukture na

principima odrivog razvoja;
4) stara se o namenskoj upotrebi dravne imovine radi kvalitetne valorizacije
resursa;
5) upravlja graevinskim zemljitem i stara se o nepokretnostima koje su mu date
na korienje;
6) stara se o mestu postavljanja i nainu isticanja turistike signalizacije;
7) donosi programe i akta koji se odnose na vrenje poslova upravljanja;
8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o proglaenju turistikog
prostora.
lan 19
Upravlja turistikog prostora ima pravo pree kupovine nepokretnosti na podruju
turistikog prostora.
Ako se turistiki prostor u celini ili delom nalazi na podruju nacionalnog parka,
upravlja turistikog prostora nema pravo pree kupovine nepokretnosti na tom
turistikom prostoru, odnosno na tom delu turistikog prostora.
2.3. Korienje turistikog prostora
lan 20
Nepokretnosti u dravnoj svojini na kojima je nosilac prava korienja upravlja
turistikog prostora mogu se, radi izgradnje objekata turistike infrastrukture i
turistike suprastrukture, dati u zakup drugom licu javnim nadmetanjem ili
prikupljanjem pismenih ponuda.

Upravlja turistikog prostora, na osnovu prethodno uraene studije izvodljivosti,

priprema potrebnu dokumentaciju za davanje u zakup nepokretnosti iz stava 1.
ovog lana.
Dokumentacija iz stava 2. ovog lana naroito sadri: vrstu nepokretnosti i povrinu
koja se daje u zakup, vrstu objekata turistike infrastrukture i turistike
suprastrukture koji se privode nameni u skladu sa planskim dokumentom u smislu
zakona

kojim

se

ureuje

planiranje

izgradnja,

uslove

vreme

zakupa

nepokretnosti, kao i obaveze u pogledu ouvanja, razvoja i odrivog korienja

turistikog prostora.
Upravlja

turistikog

prostora dostavlja

ministarstvu

izvetaj

sprovednom

postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda iz stava 1. ovog

lana, koji sadri i predlog za izbor najpovoljnijeg ponuaa.
Akt o davanju nepokretnosti u zakup donosi Vlada na predlog ministarstva.
lan 21
Privredno drutvo, drugo pravno i fiziko lice za korienje turistikog prostora
plaaju naknadu.
Naknada iz stava 1. ovog lana plaa se za:
1) korienje posebno ureenih terena za pojedine namene korienja (parkiranje,
rekreaciju, sport, postavljanje reklama, postavljanje zabavnih objekata, i drugo);
2) postavljanje privremenih objekata za turizam i trgovinu;
3) ulazak u turistiki prostor.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su upravljaa
turistikog prostora.

Visinu i nain plaanja naknade iz stava 1. ovog lana odreuje upravlja turistikog
prostora uz saglasnost Vlade.
2.4. Mesto za odmor
lan 22
Mesto za odmor u okviru turistikog prostora organizuje se i razvija u skladu sa
Strategijskim master planom, prostornim i urbanistikim planom.
Objekti turistike infrastrukture i turistike suprastrukture u mestu za odmor koje
se nalazi u turistikom prostoru smatraju se objektima od javnog interesa.
3. Poslovi od posebnog znaaja za razvoj turizma
lan 23
Poslovi od posebnog znaaja za razvoj turizma su:
1) izrada projekata o nepokretnostima;
2) istraivanje, razvoj i izrada elaborata o odrivom korienju i upravljanju
turistikim prostorom;
3) izrada studije izvodljivosti i koncepta razvoja turistike lokacije, odnosno
prostorno-tehnoloke celine od znaaja za turistiki razvoj;
4) upravljanje projektima turistike infrastrukture i turistike suprastrukture od
znaaja za razvoj turizma;
5) upravljanje mestom za odmor kao celovitim resursom uz obezbeenje zajednike
promocije i prodaje turistikog proizvoda mesta za odmor, ureenje prostora,
zatite ivotne sredine, turistike signalizacije i slino;
6) finansiranje i realizacija projekata izgradnje i ureenja graevinskog zemljita i
projekata izgradnje turistike infrastrukture u cilju realizacije turistikih projekata;

7) finansiranje projekata turistike infrastrukture i turistike suprastrukture i

upravljanje objektima turistike suprastrukture.
lan 24
Poslove iz lana 23. ovog zakona moe da obavlja pravno lice koje ispunjava uslove
za obavljanje te delatnosti.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.
4. Kategorizacija turistikog mesta
lan 25
Kategorizacija turistikog mesta vri se na osnovu obima turistikog prometa,
stepena izgraenosti turistike, komunalne i saobraajne infrastrukture i turistike
suprastrukture.
Kategorizacija turistikih mesta vri se razvrstavanjem tih mesta u etiri kategorije,
koje se oznaavaju rimskim brojevima od I do IV.
Ministar propisuje blie uslove za odreivanje kategorije turistikog mesta, nain
odreivanja i promene kategorije, kao i vrstu podataka o turistikim mestima koji
se evidentiraju u Registru turizma.
lan 26
Zahtev za kategorizaciju turistikog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave
ministarstvu.
Ispunjenost propisanih uslova za razvrstavanje turistikog mesta u kategoriju
proverava Komisija za kategorizaciju turistikih mesta, koju obrazuje ministar (u
daljem tekstu: Komisija).

Komisija sainjava zapisnik o svom radu i dostavlja ga ministru sa predlogom za

razvrstavanje turistikog mesta u odgovarajuu kategoriju.
Razvrstavanje turistikog mesta u kategoriju vri se reenjem koje donosi ministar i
vai tri godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je.
5. Podsticajne mere
lan 27
Radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budetu Republike Srbije
obezbeuju se sredstva za:
1) uee u finansiranju izrade strategijskih master planova, programa razvoja
turistikih proizvoda, programa razvoja turizma, studija izvodljivosti turistikih
projekata, urbanistikih planova turistikih mesta i mesta za odmor;
2) uee u finansiranju promotivnih aktivnosti turistikih destinacija i turistikih
mesta, kao i turistiko-kulturnih i turistikih manifestacija u zemlji i inostranstvu;
3) uee u finansiranju izrade projekta zatite prirode, ivotne sredine, prirodnih
resursa i kulturne batine turistikog mesta;
4)

podsticanje

izgradnje

turistike

infrastrukture,

turistike

suprastrukture,

sportsko-rekreativnih i drugih prateih sadraja javnog karaktera znaajnih za

unapreenje kvaliteta turistike ponude;
5) unapreenje postojee turistike ponude i intenziviranje njenog korienja.

lan 28
Zahtev za korienje sredstava iz lana 27. ovog zakona sadri naroito: osnovne
podatke o podnosiocu zahteva, osnovne podatke o projektu, plan finansiranja
projekta i vreme realizacije projekta.
Ministar donosi reenje o prenosu namenskih sredstava iz budeta Republike Srbije,
odnosno zakljuuje ugovor o korienju podsticajnih sredstava.
Reenje odnosno ugovor o korienju podsticajnih sredstava naroito sadri iznos i
namenu budetskih sredstava, visinu uea sopstvenih sredstava korisnika,
dinamiku prenosa budetskih sredstava, kao i obavezu redovnog izvetavanja
ministarstva o utroku sredstava.
Vlada blie propisuje uslove i nain dodele i korienja sredstava iz stava 1. ovog
lana.
III TURISTIKE ORGANIZACIJE ZA PROMOCIJU TURIZMA
lan 29
Promociju turizma obavljaju: Turistika organizacija Srbije, turistika organizacija
autonomne pokrajine i turistika organizacija jedinice lokalne samouprave.
Promociju turizma mogu obavljati i turistike organizacije regije koje osnivaju dve ili
vie jedinica lokalne samouprave.
lan 30
Turistike organizacije iz lana 29. ovog zakona posluju u skladu sa propisima
kojima se ureuju javne slube.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turistikim organizacijama iz
stava 1. ovog lana, primenjuju se propisi koji se odnose na ustanove iz oblasti
javnih slubi.

lan 31
Sredstva za rad turistikih organizacija za promociju turizma obezbeuju se iz:
1) prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda;
2) donacija, priloga i sponzorstava domaih i stranih pravnih i fizikih lica;
3) sredstava budeta Republike Srbije;
4) sredstava budeta autonomne pokrajine;
5) sredstava budeta jedinica lokalne samouprave;
6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
1. Turistika organizacija Srbije
lan 32
Za

obavljanje

poslova

promocije

turizma,

koordinacije

aktivnosti

turistikih

organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije

osniva se Turistika organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS).
Sedite TOS-a je u Beogradu.
lan 33
TOS obavlja poslove:
1) promocije turizma Republike Srbije;
2) koordinacije aktivnosti turistikih organizacija, privrednih i drugih subjekata u
turizmu, koji deluju neposredno i posredno na promociji turizma;
3) pripreme i realizacije godinjih planova i programa promotivnih aktivnosti;

4) organizovanja istraivanja turistikih trita za potrebe promocije turizma

Republike Srbije;
5) istraivanja trita u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih
dogaanja;
6) obezbeivanja inoformativno-propagandnog materijala kojim se promoviu
turistike vrednosti (tampane publikacije, audio i video promotivni materijal,
internet prezentacija, suveniri itd.);
7) formiranja i razvijanja jedinstvenog turistiko-informacionog sistema i njegovog
povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i inostranstvu;
8) prikupljanja svih vrsta turistikih informacija radi obavetavanja javnosti kao i
sastavljanja i objavljivanja turistikog kalendara;
9)

osnivanja

organizovanja

turistikih

predstavnitava

inostranstvu

informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima;

10)

saradnje

sa

nacionalnim

turistikim

organizacijama

drugih

zemalja,

meunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i predlaganja mera

za uee u multinacionalnim i regionalim programima i projektima promocije
turizma;
11) utvrivanja jedinstvenih standarda ureenja, opreme i usluga u turistikoinformativnim centrima na teritoriji Republike Srbije;
12) utvrivanja programa postavljanja turistike signalizacije i koordiniranja
aktivnosti turistikih organizacija i drugih subjekata za njeno obezbeenje;
13) druge aktivnosti kojima se obezbeuje uspeno sprovoenje promocije turizma.
lan 34
Organi TOS-a jesu: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

lanove upravnog i nadzornog odbora i direktora imenuje i razreava Vlada na

predlog ministarstva.
Organi TOS-a imenuju se na period od etiri godine.
lan 35
Upravni odbor ima pet lanova.
U Upravni odbor imenuju se po jedan predstavnik ministarstva i predstavnik
zaposlenih, a ostali lanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda naunih i strunih
lica iz oblasti turizma, kao i iz privrednih subjekata i drugih organizacija koje
obavljaju delatnost iz oblasti turizma.
Upravni odbor:
1) donosi statut TOS-a;
2) donosi poslovnik o svom radu;
3) usvaja godinji program rada sa finansijskim planom;
4) usvaja godinji izvetaj o poslovanju i zavrni raun;
5) donosi odluku o osnivanju predstavnitva u inostranstvu i informativnih centara u
zemlji;
6) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Akta iz stava 3. ta. 1), 3) i 4) ovog lana donose se uz saglasnost Vlade.
lan 36
Nadzorni odbor TOS-a ima tri lana od kojih je jedan predstavnik ministarstva.

Nadzorni odbor TOS-a vri nadzor nad poslovanjem, pregleda izvetaj o poslovanju
i zavrni raun i utvruje da li su sainjeni u skladu sa propisima, donosi poslovnik
o svom radu i vri druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
lan 37
Direktora TOS-a imenuje i razreava Vlada, na predlog ministarstva.
Direktor predstavlja i zastupa TOS, organizuje i rukovodi radom TOS-a, predlae
akte koje donosi upravni odbor, izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere
za njihovo sprovoenje, stara se o zakonitosti rada, odgovara za korienje i
raspolaganje imovinom i vri druge poslove utvrene zakonom i statutom.
2. Turistika organizacija autonomne pokrajine
lan 38
Za teritoriju autonomne pokrajine moe se osnovati turistika organizacija
autonomne pokrajine koja:
1) donosi godinji program i planove promotivnih aktivnosti

u skladu sa

Strategijskim marketing planom, planovima i programima TOS-a;

2) koordinira aktivnosti privrednih i drugih subjekata u vezi sa promocijom turizma
na teritoriji autonomne pokrajine;
3) prikuplja sve vrste turistikih informacija radi obavetavanja javnosti;
4) obezbeuje informativno-propagandni materijal kojim se promoviu turistike
vrednosti autonomne pokrajine (tampane publikacije, audio i video promotivni
materijal, internet prezentacija, suveniri itd.);
5) preduzima druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivakim aktom i
statutom.

3. Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave

lan 39
Za teritoriju jedinice lokalne samouprave moe se osnovati turistika organizacija ili
obavljanje tih poslova poveriti drugom pravnom licu.
Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove:
1) promocije turizma jedinice lokalne samouprave;
2) koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeu privrednih i drugih subjekata u
turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapreenju i promociji turizma;
3) donoenja godinjeg programa i plana promotivnih aktivnosti u skladu sa
Strategijskim marketing planom, planovima i programima TOS-a;
4) obezbeivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promoviu
turistike vrednosti jedinice lokalne samouprave (tampane publikacije, audio i
video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.), a u saradnji sa
nadlenim organima obezbeivanja turistike signalizacije;
5) prikupljanja i objavljivanja informacija o celokupnoj turistikoj ponudi na svojoj
teritoriji, kao i druge poslove od znaaja za promociju turizma;
6) organizovanja i uea u organizaciji turistikih, naunih, strunih, sportskih,
kulturnih i drugih skupova i manifestacija;
7) organizovanja turistiko-informativnih centara (za prihvat turista, pruanje
besplatnih informacija turistima, prikupljanje podataka za potrebe informisanja
turista, upoznavanje turista sa kvalitetom turistike ponude, upoznavanje nadlenih
organa sa pritubama turista i dr.);
8) posredovanja u pruanju usluga u domaoj radinosti;

9) podsticanja realizacije programa izgradnje turistike infrastrukture i ureenja

prostora;
10) druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivakim aktom i statutom.
4. Koordinacija aktivnosti
lan 40
Turistika organizacija, uz saglasnost osnivaa, u cilju planiranja, koordinacije i
upravljanja turistikim aktivnostima, moe sa drugom turistikom organizacijom,
privrednim drutvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost
iz oblasti saobraaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture,
sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati organizaciju za
operativne, marketinke i promotivne poslove.
Delokrug rada i nain finansiranja, kao i meusobna prava i obaveze turistike
organizacije i osnivaa iz stava 1. ovog lana ureuju se ugovorom.
5. Turistika signalizacija
lan 41
Turistike atrakcije kao i sadraji turistike ponude, obeleavaju se odgovarajuim
simbolima i znacima (u daljem tekstu: turistika signalizacija).
Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave stara se o mestu postavljanja i
nainu isticanja turistike signalizacije, ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
Ministar propisuje sadrinu i nain isticanja turistike signalizacije.

IV TURISTIKE AGENCIJE
lan 42
Turistika agencija obavlja delatnost radi sticanja dobiti, u skladu sa ovim zakonom
i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ako privredno drutvo, drugo pravno lice ili preduzetnik i ne obavlja delatnost
turistike agencije kao pretenu delatnost, duno je da obrazuje i u odgovarajuem
registru registruju ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedita ili da na drugi
nain obrazuje odgovarajuu organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru
turizma.
Ako turistika agencija obavlja delatnost van sedita, duna je da u svakom
poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor
van poslovnog sedita, koji se registruje u odgovarajuem registru i evidentira u
Registru turizma.
Lica iz st. 2. i 3. ovog lana mogu u svom poslovnom imenu ili nazivu ogranka,
poslovnog sedita ili organizacione jedinice da koriste naziv turistika agencija ili
sline nazive uobiajene u turistikom prometu.
1. Poslovi turistikih agencija
lan 43
Turistika agencija obavlja poslove:
1) organizovanja i realizovanja turistikih putovanja u zemlji i u inostranstvu;
1a) organizovanja i realizovanja putovanja uenika i studenata u inostranstvo radi
uenja

stranog

jezika

ili

strunog

usavravanja

sa

mogunou

privremenih i povremenih poslova;

2) ponude, prodaje i posredovanja u prodaji turistikih putovanja;

obavljanja

3) prihvata i prevoza putnika (transfer, transport);

4) organizovanja izleta, turistikih razgledanja, zabavnih programa i slino, kao i
posredovanja u organizovanju skupova, sajmova, manifestacija i sportskih priredbi;
5) pruanja, odnosno, posredovanja u pruanju usluga turistikih vodia, turistikih
pratilaca, lokalnih turistikih vodia i turistikih animatora;
6) pribavljanja putnih isprava, rezervacije i prodaje putnih karata u ime i za raun
domaih i stranih prevoznika;
7) rezervacije i prodaje turistikih, ugostiteljskih i drugih usluga vezanih za
putovanje i boravak putnika;
8) posredovanja u pruanju usluga smetaja i ishrane u objektima domae radinosti
i seoskog turizma;
9) posredovanja u prodaji specifinih turistikih usluga;
10) posredovanja u iznajmljivanju vozila turistima i putnicima;
11) rezervacije i prodaje karata za sportske, kulturne i druge priredbe i
manifestacije, zastupanja u osiguranju putnika i prtljaga u skladu sa zakonom kojim
se ureuje osiguranje, prodaje turistikih publikacija i drugo;
12) zamene strane valute (menjake poslove);
13) druge poslove uobiajene u turistikom prometu.
lan 44
Turistika agencija prodaje turistiko putovanje kao kombinaciju dve ili vie usluga
po jedinstvenoj ceni.

Izdvojeni obraun ili naplata pojedinanih usluga jednog istog turistikog putovanja
ne oslobaa turistiku agenciju ili drugo lice od obaveza propisanih ovim zakonom.
lan 45
Turistika agencija je duna da:
1) u svim poslovima postupa sa panjom dobrog privrednika;
2) angauje tokom celog putovanja najmanje jednog turistikog pratioca ili
turistikog vodia za turistiku grupu, a po prevoznom sredstvu kojim se obavlja
usluga prevoza;
3) evidentira na propisan nain ugovore zakljuene sa treim licima kojima je
povereno izvrenje usluga iz programa putovanja i drugu prateu dokumentaciju;
4) dnevno vodi evidenciju prodatih turistikih putovanja;
5) na ulazu u sedite vidno istakne poslovno ime i sedite, a na ulazu u ogranak
odnosno izdvojeni poseban prostor poslovno ime, sedite i naziv ili oznaku ogranka
odnosno izdvojenog posebnog prostora, kao i radno vreme i da ga se pridrava u
svom poslovanju;
6) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja
delatnost turistikih agencija mora biti istaknuto na vidnom mestu reenje o
registraciji odnosno uverenje o evidenciji u Registru turizma;
7) objavi uslove, sadraj i cenu svake pojedinane usluge (viziranje, rezervacije,
izleti i ostalo) koju prua i pridrava se tih uslova, sadraja i cena;
8) izda potvrdu o putovanju, propisani raun, kartu ili drugi dokument sa brojem
kojima se potvruje prijem uplate;

9) svaku promenu registrovanog podatka o ogranku, odnosno prostoru van

poslovnog sedita prijavi odgovarajuem registru i Registru turizma u roku od 15
dana.
Ministar propisuje oblik, sadrinu i nain voenja evidencije ugovora iz stava 1.
taka 3) ovog lana i evidencije prodatih turistikih putovanja.
2. Turistika putovanja za sopstvene potrebe
lan 46
Sindikalne organizacije, udruenja penzionera, ferijalne, studentske, izviake i
planinarske organizacije i ustanove socijalne i deije zatite, kao i druga udruenja i
organizacije, mogu samo za svoje lanove, odnosno korisnike, u skladu sa svojim
statutom, organizovati turistiko putovanje ili izlet, bez svrhe sticanja dobiti.
Turistiko putovanje ili izlet iz stava 1. ovog lana ne moe se javno oglaavati i
reklamirati, osim davanja obavetenja lanovima odnosno korisnicima.
Organizacije i ustanove iz stava 1. ovog lana dune su da svako turistiko
putovanje prijave turistikoj inspekciji, najkasnije tri radna dana pre otpoinjanja
putovanja.
3. Vrste turistikih agencija
lan 47
Prema vrsti poslova koje obavljaju turistike agencije mogu biti:
1)

turistika

agencija

organizator

turistikog

putovanja

(u

daljem

tekstu:

organizator putovanja);
2) turistika agencija posrednik u prodaji turistikog putovanja (u daljem tekstu:
posrednik).

lan 48
Organizator putovanja moe obavljati poslove iz lana 43. stav 1. ovog zakona.
Posrednik moe obavljati poslove iz lana 43. stav 1. ta. 2) do 13) ovog zakona.
Kada agencija nudi i prodaje turistiko putovanje koje je sainio organizator
putovanja koji nema sedite u Republici Srbiji, ta agencija se smatra organizatorom
putovanja.
Izuzetno od stava 3. ovog lana zvanini distributer sa seditem u Republici Srbiji
smatra se organizatorom putovanja.
4. Uslovi za obavljanje poslova turistike agencije
4.1. Tehnika opremljenost
lan 49
Poslovni prostor turistike agencije koja neposredno nudi na prodaju i prodaje
turistika putovanja mora da ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti i
druge propisane uslove.
Turistika agencija koja nudi na prodaju ili prodaje usluge putniku putem interneta
posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje elektronska
trgovina.
Ministar propisuje blie uslove u pogledu prostora i opreme koje mora da ispunjava
turistika agencija koja neposredno prua usluge putniku.

4.2. Kadrovska osposobljenost

lan 50
Turistika agencija mora da ima u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu
poslovanja u kom neposredno nudi na prodaju i prodaje turistika putovanja jedno
zaposleno lice, sa punim radnim vremenom, u svojstvu rukovodioca.
Lice iz stava 1. ovog lana mora da:
1) zna srpski jezik;
2) poznaje jedan strani jezik;
3) ima

najmanje

viu

strunu

spremu

turistikog,

ekonomskog

ili drugog

drutvenog smera, odnosno osnovne akademske studije za rad kod organizatora

putovanja;
4) ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju turistikog,
ekonomskog ili drugog drutvenog smera za rad kod posrednika;
5) ima radno iskustvo u turistikoj delatnosti u trajanju od:
(1) tri godine za rad kod organizatora putovanja;
(2) jednu godinu za rad kod posrednika.
Zaposlena lica koja su u neposrednom kontaktu sa strankama moraju da imaju
najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju i da poznaju najmanje
jedan strani jezik.

5. Licenca
lan 51
Organizator putovanja moe da obavlja poslove iz lana 43. ta 1) i 1a) ovog
zakona, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i ako ima licencu za
obavljanje tih poslova.
Licencu iz stava 1. ovog lana, na zahtev podnosioca, izdaje Registrator turizma,
reenjem, sa rokom vaenja od tri godine, koje naroito sadri: puno poslovno ime,
matini broj i sedite.
Uz zahtev za izdavanje licence podnose se dokazi o ispunjenosti uslova propisanih
lanom 52. ovog zakona.
Reenje iz stava 2. ovog lana je konano i na osnovu njega Registrator turizma
vri registraciju organizatora putovanja u Registar turizma. Registrovani podaci se
objavljuju na internet stranici Agencije za privredne registre istog dana kada je
doneto reenje o izdavanju licence.
Licenca se moe obnoviti na nain i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se
zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije pet dana pre isteka roka
vaenja licence.
Na zahtev organizatora putovanja Registrator turizma izdaje sveanu formu licence.
Na

pitanja

koja se

odnose

na postupak izdavanja

licenci,

postupanje

po

nepotpunom i nerazumljivom zahtevu za izdavanje licence i promenu podataka

registrovanih u Registru turizma koja ovim zakonom nisu posebno ureena shodno
se

primenjuju

odgovarajue

odredbe

zakona

kojim

se

ureuje

registracija

privrednih subjekata, a ukoliko tim zakonom nisu ureena pojedina pitanja shodno
se primenjuju odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak.

Ministar blie propisuje sadrinu zahteva za izdavanje licence, kao i uslove i nain
izdavanja sveane forme licence.
5.1. Uslovi za izdavanje licence
lan 52
Licenca se izdaje organizatoru putovanja:
1) koji ima zaposleno najmanje jedno lice koje ispunjava uslove iz lana 50. stav 2.
ovog zakona;
2) koji se ne nalazi u postupku steaja;
3) kome nije bila oduzeta licenca;
4) iji osnivai ili lica koja nakon osnivanja pristupe privrednom drutvu nisu fizika
lica kojima je kao preduzetnicima oduzeta licenca, odnosno koja su direktno ili
indirektno imala kontrolno uee u kapitalu privrednog drutva kome je oduzeta
licenca;
5) kome nije izreena zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok
zabrana traje, niti je odgovornom licu izreena mera bezbednosti zabrane vrenja
delatnosti, poziva i dunosti;
6) koji ima propisanu polisu osiguranja ili garanciju banke za sluaj insolventnosti,
kao i propisanu polisu osiguranja, garanciju banke ili deponovana sredstva radi
naknade tete putniku nastale neispunjenjem, deliminim ispunjenjem ili neurednim
ispunjenjem ugovornih obaveza (u daljem tekstu: garancija putovanja).
lan 53
Garancijom putovanja usled insolventnosti organizatora putovanja posebno se
obezbeuju trokovi nunog smetaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u
mesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraivanja putnika.

Garancijom putovanja radi naknade tete obezbeuje se naknada tete koja se

prouzrokuje

putniku

neispunjenjem,

deliminim

ispunjenjem

ili

neurednim

ispunjenjem obaveza organizatora putovanja, koje su odreene optim uslovima i

programom putovanja.
Korisnik garancije putovanja je lice koje u skladu sa ovim zakonom ima pravo na
naknadu trokova i to:
1) lice koje je izmirilo trokove nunog smetaja, ishrane i povratka putnika sa
putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu;
2) putnik u sluaju neispunjenja, deliminog ispunjenja ili neurednog ispunjenja
obaveza organizatora putovanja, koje su odreene optim uslovima i programom
putovanja.
Garanciju putovanja organizator putovanja mora da ima za sve vreme trajanja
licence.
Garancijom putovanja ne mogu se ograniiti prava lica iz stava 3. ovog lana na
naknadu u skladu sa ovim zakonom.
Ministar blie propisuje vrstu i uslove garancije putovanja, nain aktiviranja, kao i
druge uslove koje mora da ispuni organizator putovanja u zavisnosti od vrste
organizovanog putovanja.
5.2. Prestanak vaenja licence
lan 54
Licenca prestaje da vai:
1) istekom roka za koji je izdata;
2) na osnovu zahteva nosioca licence;

3) oduzimanjem licence;
4) prestankom privrednog drutva, preduzetnika, drugog pravnog lica ili ogranka
stranog pravnog lica usled ega se to pravno lice ili preduzetnik brie iz
odgovarajueg registra.
Zahtev iz stava 1. taka 2) ovog lana podnosi se Registratoru turizma.
Prestankom vaenja licence Registrator turizma brie organizatora putovanja iz
Registra turizma bez donoenja posebnog akta.
5.3. Oduzimanje licence
lan 55
Licenca se oduzima organizatoru putovanja ako:
1) u periodu vaenja licence prestane da ispunjava uslove iz lana 52. ovog zakona;
2) nudi ili prodaje programe putovanja bez ugovora ili protivno ugovoru sa treim
licima kojima je poverio izvrenje usluga iz tog programa putovanja (prevoz, broj
leajeva u odreenom objektu i drugo);
3) otkae putovanje i putnicima u zakonskom roku ne izvri povraaj uplaenih
sredstava;
4) ne obezbedi smetaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja;
5) ne obezbedi povratak putnika ili su putnici neopravdano zadrani na putovanju
due nego to je predvieno programom putovanja;
6) nastupe tee posledice po zdravlje putnika zbog propusta organizatora
putovanja.

Licenca se oduzima reenjem koje donosi ministar i koje se dostavlja Registru

turizma.
Na osnovu reenja iz stava 2. ovog lana, Registrator turizma brie organizatora
putovanja iz Registra turizma bez donoenja posebnog akta.
Reenje iz stava 2. ovog lana konano je.
Nakon oduzimanja licence organizator putovanja moe da realizuje samo prethodno
ugovorena putovanja.
6. Prava i obaveze organizatora putovanja i putnika
lan 56
Organizator putovanja je duan da utvrdi opte uslove putovanja i da izradi
program putovanja, u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj), u skladu sa
zakonom.
Organizator putovanja je duan da se pridrava optih uslova putovanja i programa
putovanja.
Opti uslovi putovanja se utvruju u skladu sa ovim zakonom, a na pitanja koja
nisu posebno ureena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajue odredbe
zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi, zakona kojim se ureuje zatita
potroaa i zakona kojim se ureuje zatita konkurencije.
Optim uslovima putovanja ureuju se prava i obaveze organizatora putovanja i
prava i obaveze putnika i naroito sadre:
1) pravo organizatora putovanja na naknadu uinjenih trokova ako je putnik
odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi da su
postojale u vreme zakljuenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zakljui
ugovor, njegovo pravo na naknadu uinjenih trokova kada je putnik obezbedio

odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam organizator, kao i odgovornost

organizatora putovanja kada izvrenje usluga poveri treim licima;
2) prava putnika za sluaj otkaza putovanja;
3) uslove za izmenu ugovorene cene putovanja;
4) podatke o garancijama putovanja, odnosno informacije o osiguranim sluajevima
i instrumentima obezbeenja, kao i nainu njihovog aktiviranja;
5) postupak, rokove i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom
putnika zbog otkaza putovanja, neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga
obuhvaenih programom putovanja.
Tekst optih uslova putovanja mora da bude tampan slovnim znacima i brojevima
koji su jednake veliine ali ne manjim od veliine 12, a podaci iz stava 4. taka 4)
ovog lana posebno uokvireni.
Program putovanja sadri:
1) naziv organizatora putovanja, poslovno ime i sedite;
2) broj licence;
3) mesto, datum i vreme poetka i zavretka putovanja, opis odredita putovanja i
periode boravka sa datumima ako je boravak u delovima;
4) podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje se koristi;
5) podatke o smetajnom objektu (vrsta i naziv, lokacija i kategorija prema vaeim
propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi i sadraje koje objekat ima);
6) podatke o smetajnoj jedinici (soba, apartman, studio) opremljenost i nivo
komfora i usluga i ostale karakteristike;

7) broj, vrstu, karakteristike i nain usluivanja obroka;

8) ukupnu cenu i usluge koje su obuhvaene tom cenom;
9) iznos takse i naknade koje se odnose na odreene usluge, a koje nisu ukljuene
u cenu putovanja (pristajanje, ukrcavanje, takse u pristanitima i na aerodromima,
boravine takse i slino);
10) nain i dinamiku plaanja putovanja;
11) posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene,
carinske i granine formalnosti, administrativne i vizne, kao i dokumenta i rokovi
neophodni za pribavljanje viza);
12) minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za
obavetavanje putnika za sluaj otkazivanja.
Organizator putovanja duan je da opte uslove putovanja i program putovanja
urui putniku neposredno ili elektronskim putem istovremeno sa izdavanjem
potvrde o putovanju. Putnik svojim potpisom ili elektronskim putem, potvruje
prijem optih uslova putovanja i programa putovanja.
Na izdavanje potvrde o putovanju primenjuju se opte odredbe zakona kojim se
ureuju obligacioni odnosi.
lan 57
U sluaju otkaza putovanja od strane organizatora putovanja, organizator putovanja
duan je da putniku vrati uplaena sredstava za otkazano putovanje.
U sluaju neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga obuhvaenih programom
putovanja, organizator putovanja duan je da putniku vrati razliku izmeu
ugovorene cene putovanja i cene putovanja sniene srazmerno neizvrenju ili

nepotpunom izvrenju usluga, pod uslovom da je putnik stavio prigovor u roku od

osam dana od dana zavretka putovanja.
Organizator putovanja duan je da vrati sredstva iz st 1. i 2. ovog lana, u roku
odreenom optim uslovima putovanja, odnosno programom putovanja, koji ne
moe biti dui od 15 dana od dana otkaza putovanja, odnosno od dana podnoenja
osnovanog prigovora putnika.
7. Obaveze posrednika
lan 58
Posrednik koji nudi na prodaju i prodaje turistiko putovanje organizatora putovanja
duan je da u programu putovanja i potvrdi o putovanju naznai svojstvo u kome
nastupa, broj licence organizatora putovanja i da putniku urui neposredno ili
elektronskim putem, istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju, program i
opte uslove putovanja organizatora putovanja.
Posrednik nudi i prodaje samo turistika putovanja organizatora putovanja sa kojim
ima zakljuen posredniki ugovor o putovanju.
Posrednik je duan da nudi i prodaje turistika putovanja pod istim uslovima kao i
organizator putovanja.
Posrednik je duan da se evidentira u Registru turizma i da u svakom poslovnom
prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja delatnost ima istaknuto na
vidnom mestu reenje o upisu u odgovarajui registar i uverenje o evidentiranju u
Registru turizma.
V UGOSTITELJSKA DELATNOST
lan 59
Ugostitelj

obavlja

ugostiteljsku

delatnost

ugostiteljskom

ugostiteljskog objekta i pokretnom ugostiteljskom objektu.

objektu,

van

Ako privredno drutvo, drugo pravno lice ili preduzetnik i ne obavlja ugostiteljsku
delatnost kao pretenu delatnost, duno je da obrazuje i u odgovarajuem registru
registruje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedita ili da na drugi nain
obrazuje odgovarajuu organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.
Ako ugostitelj obavlja delatnost van sedita, duan je da u svakom poslovnom
prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van
poslovnog sedita, koji se registruje u odgovarajuem registru i evidentira u
Registru turizma.
Pojedine ugostiteljske usluge mogu pruati i fizika lica, pod uslovima propisanim
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
lan 60
Zdravstvene ustanove koje pruaju usluge svojim korisnicima u objektima u kojima
se organizuje boravak i pruaju usluge prevencije, leenja i rehabilitacije, mogu
pruati i usluge smetaja i ishrane treim licima, na nain propisan ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ako su subjekti iz stava 1. ovog lana budetski korisnici, za pruanje usluge
smetaja i ishrane treim licima duni su da pribave odobrenje ministra.
Usluge treim licima zdravstvene ustanove iz st. 1. i 2. ovog lana mogu da pruaju
ako ispunjavaju tehnike, ekonomske, trine i druge uslove.
Odobrenje iz stava 2. ovog lana daje se reenjem sa rokom vaenja od tri godine.
Reenje iz stava 4. ovog lana je konano i dostavlja se radi evidentiranja u
Registru turizma.
Vlada blie propisuje uslove iz stava 3. ovog lana.

lan 60a
Pravno lice koje ima odmaralita, domove ili druge objekte za pruanje usluga
smetaja i ishrane svojim zaposlenima, moe pruati i usluge smetaja i ishrane
treim licima, na nain propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona.
lan 61
Ne smatra se obavljanjem ugostiteljske delatnosti:
1) pruanje usluga smetaja i ishrane zaposlenima i korisnicima u odmaralitima,
ustanovama drutvene brige o deci, starim licima, uenicima i studentima,
zdravstvenim, socijalnim, obrazovno-vaspitnim i drugim slinim ustanovama, ako
usluge pruaju lica zaposlena u tim ustanovama;
2) pruanje usluga ishrane i pia zaposlenima u sopstvenim prostorijama u toku
procesa rada u privrednim subjektima, ustanovama, dravnim organima i drugim
organizacijama, ako usluge pruaju lica zaposlena u tim privrednim subjektima,
ustanovama, organima i organizacijama.
Objekti odnosno prostorije, ureaji i oprema, kao i lica koja pruaju usluge iz stava
1. ovog lana, moraju ispunjavati sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove
propisane za ugostiteljski objekat, u delu objekta u kome se te usluge pruaju.
1. Obaveze ugostitelja
lan 62
Ugostitelj je duan da:
1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv i
vrstu ugostiteljskog objekta, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom
poslovanju;

2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku kategorije odnosno

posebnog standarda koji se u njemu prua, utvrenog reenjem ministra odnosno
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave;
3) se evidentira u Registru turizma i da u svakom poslovnom prostoru, odnosno
mestu poslovanja u kom obavlja ugostiteljsku delatnost dri reenje o upisu u
odgovarajui registar i uverenje o evidentiranju u Registru turizma;
4) u ugostiteljskom objektu odrava prostorije i opremu i prua usluge prema
propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju
koja mu je odreena reenjem ministra odnosno nadlenog organa jedinice lokalne
samouprave;
5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i
kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je odreena reenjem ministra odnosno
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave;
6) istakne cene smetaja, pansiona i polupansiona, iznos boravine takse u svakoj
sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pia i napitaka u cenovnicima koji
moraju biti dostupni korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka i na svakom
mestu gde se korisnici usluuju;
7) se pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena;
8) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun;
9) utvrdi normative hrane i pia koje usluuje i na zahtev korisnika usluga omogui
uvid u te normative, kao i da usluge prua u odgovarajuoj koliini i kvalitetu prema
tim normativima;
10) u ugostiteljskom objektu za smetaj vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno;
11) utvrdi kuni red u svim objektima za smetaj i istakne ga na recepciji, a izvode
iz kunog reda istakne u svim smetajnim jedinicama;

12) obavlja delatnost sa panjom dobrog privrednika.

Kada ugostitelj posluje u objektu koji je zatieno kulturno dobro, podatke iz stava
1. ta. 1) i 2) ovog lana moe postaviti unutar objekta ili na nekom drugom
prikladnom mestu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita kulturnih dobara.
Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove propisuje oblik,
sadrinu, mesto i nain voenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za
smetaj.
2. Period obavljanja delatnosti
lan 63
Ugostitelj posluje tokom cele godine ili sezonski.
Ugostitelj utvruje period poslovanja iz stava 1. ovog lana za svaki ugostiteljski
objekat.
Ukoliko ugostitelj posluje sezonski, duan je da period poslovanja prijavi Registru
turizma.
3. Uslovi za obavljanje ugostiteljske delatnosti u ugostiteljskom objektu,
van ugostiteljskog objekta i u pokretnom objektu
lan 64
Ugostiteljska delatnost se obavlja u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog
objekta u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao
i propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita i zatita ivotne sredine.
Ugostiteljske usluge iz stava 1. ovog lana mogu se pruati povremeno na
sajmovima, vaarima, prigodnim proslavama i na drugim javnim manifestacijama, a
najdue 30 dana.

Ugostitelj je duan da na mestu na kome povremeno prua ugostiteljske usluge dri

reenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajui registar.
lan 65
Pojedine ugostiteljske usluge mogu se pruati i u pokretnom objektu koji se
premeta iz jednog mesta u drugo sopstvenim pogonom ili vuom i ispunjava
propisane minimalne tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za
pruanje ugostiteljskih usluga.
U pokretnom objektu iz stava 1. ovog lana moe se pripremati i usluivati hrana
pripremljena na drugom mestu u originalnom pakovanju, kao i pie u originalnoj
ambalai ili na toenje uz upotrebu ambalae za jednokratnu upotrebu.
Ugostitelj je duan da u pokretnom objektu u kome prua ugostiteljske usluge dri
reenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajui registar i uverenje o
evidenciji u Registru turizma.
lan 66
(Brisan)
4. Vrste ugostiteljskih objekata
lan 67
Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pruaju, ugostiteljski objekti
mogu biti:
1) ugostiteljski objekat za smetaj;
2) ugostiteljski objekat za ishranu i pie;
3) ketering objekat.

U ugostiteljskom objektu za smetaj pruaju se usluge smetaja, ishrane i pia i

druge usluge uobiajene u ugostiteljstvu ili samo usluge smetaja (u vrsti
ugostiteljskog objekta: hotel, motel, turistiko naselje, kamp, pansion, hostel,
prenoite, odmaralite, kua, apartman, soba, seosko turistiko domainstvo,
lovaka vila, kua ili koliba i drugi objekti za pruanje usluga smetaja).
U ugostiteljskom objektu za pruanje usluga ishrane i pia pripremaju se i usluuju
topla i hladna jela i napici, toe i slue alkoholna i bezalkoholna pia (u vrsti
ugostiteljskog objekta: restoran, kafana, bar, objekat brze hrane, pokretni objekat i
drugi objekti).
U ketering objektu se priprema hrana, pie i napici, po utvrenim standardima radi
usluivanja i potronje na drugom mestu.
Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pruaoca ugostiteljskih usluga ne
moe da sadri rei koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.
Ugostiteljski objekat ima vidljivo istaknutu oznaku vrste objekta prema pretenoj
vrsti usluga koje se u njemu pruaju.
5. Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u kategorije
lan 68
Ugostiteljski objekti za smetaj vrste hotel, motel, turistiko naselje, pansion i
kamp razvrstavaju se u kategorije, u skladu sa standardima propisanim za pojedine
vrste tih objekata.
Ugostiteljski objekat vrste hotel moe se razvrstati u podvrstu i po posebnim
standardima koji se u njemu pruaju.
Zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta iz st. 1. i 2. ovog lana u kategoriju
odnosno podvrstu podnosi ugostitelj ministarstvu.

Razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju odnosno u podvrstu vri se

reenjem koje donosi ministar i vai tri godine od dana dostavljanja reenja
podnosiocu zahteva.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je i dostavlja se radi evidentiranja u
Registru turizma.
Ugostiteljski objekti vrste kua, apartman, soba i seosko turistiko domainstvo,
razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste
tih objekata.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave na zahtev ugostitelja odnosno fizikog
lica donosi reenje kojim se ugostiteljski objekat iz stava 6. ovog lana razvrstava u
kategoriju, koje vai tri godine od dana izdavanja.
Poslove iz stava 7. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave obavlja
kao povereni posao.
Zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju iz st. 3. i 7. ovog lana
mora da sadri istinite podatke.
Trokove

postupka

razvrstavanja

ugostiteljskog

objekta

kategorije

snosi

ugostitelj.
Fiziko lice moe pruati usluge smetaja i ishrane treim licima u kui, apartmanu,
sobi i seoskom turistikom domainstvu na nain propisan ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Protiv reenja iz stava 7. ovog lana moe se u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja izjaviti alba ministru.
Konano reenje iz stava 7. ovog lana dostavlja se radi evidentiranja u Registru
turizma.

Ministar propisuje standarde za kategorizaciju ugostiteljskih objekata iz st. 1, 2. i 6.

ovog lana, koji naroito sadre: standarde za pojedine vrste tih objekata; posebne
standarde; kategorije i nain sticanja i promene kategorije ugostiteljskog objekta.
Vlada blie propisuje vrstu i visinu trokova u postupku razvrstavanja ugostiteljskih
objekata u kategorije iz stava 10. ovog lana, u zavisnosti od njihove vrste,
podvrste i veliine.
lan 69
Ugostitelj je duan da pribavi akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta
pre otpoinjanja obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektu koji se razvrstava u
kategoriju.
Ako se u roku iz lana 68. st. 4. i 7. ovog zakona promeni ugostitelj, novi ugostitelj
je duan da pre poetka rada u tom objektu pribavi reenje kojim se objekat
razvrstava u kategoriju.
Ako se u roku iz lana 68. st. 4. i 7. ovog zakona odstupi od propisanih standarda
za kategoriju ugostiteljskog objekta u koju je razvrstan, ugostitelj je duan da
podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u niu kategoriju.
Reenje o promeni kategorije donosi se i kad ugostiteljski objekat ispuni uslove za
viu kategoriju, na zahtev ugostitelja.
Promena kategorije ugostiteljskog objekta vri se na nain i po postupku
propisanom za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju.
6. Kadrovska osposobljenost
lan 70
Ugostitelji koji obavljaju delatnost u ugostiteljskim objektima iz lana 68. stav 1.
ovog zakona, moraju da imaju rukovodioca objekta koji je zaposlen kod ugostitelja.

Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da ima

najmanje viu strunu spremu, odnosno osnovne akademske studije znanje jednog
stranog jezika i tri godine radnog staa u ugostiteljstvu.
Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste turistiko naselje i kamp mora
da ima najmanje srednju strunu spremu, znanje jednog stranog jezika i godinu
dana radnog staa u ugostiteljstvu.
U ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da bude zaposleno i najmanje
jedno lice sa srednjom strunom spremom ugostiteljskog usmerenja.
Ako ugostitelj preduzetnik lino vodi poslovanje ugostiteljskog objekta iz st. 2. i 3.
ovog lana on mora da ispunjava uslove propisane za rukovodioca ugostiteljskog
objekta.
7. Prestanak vaenja reenja kojim se ugostiteljski objekat razvrstava u
kategoriju
lan 71
Reenje kojim se ugostiteljski objekat razvrstava u kategoriju prestaje da vai:
1) istekom roka za koji je doneto;
2) donoenjem reenja o promeni kategorije ugostiteljskog objekta;
3) gubitkom kategorije ugostiteljskog objekta;
4) na zahtev ugostitelja;
5) ako doe do promene ugostitelja;
6) prestankom privrednog drutva, preduzetnika, drugog pravnog lica ili ogranka
stranog pravnog lica usled koga se to pravno lice ili preduzetnik brie iz
odgovarajueg registra.

U sluaju iz stava 1. ta. 1), 3), 4), 5) i 6) ovog lana Registrator turizma brie
ugostiteljski objekat iz evidencije kategorisanih objekata u Registru turizma, a u
sluaju iz stava 1. taka 2. evidentira promenu kategorije ugostiteljskog objekta.
Evidentiranje iz stava 2. ovog lana Registrator turizma vri po slubenoj dunosti u
sluajevima iz stava 1. ta. 1) i 5) ovog lana, po obavetenju ministarstva odnosno
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave u sluajevima iz stava 1. ta. 2) i 3)
ovog lana, a na zahtev ugostitelja u sluaju iz stava 1. taka 4) ovog lana.
8. Ugostiteljske usluge u domaoj radinosti
lan 72
Fiziko lice moe da prua turistima ugostiteljske usluge smetaja, pripremanja i
usluivanja obroka u kui, apartmanu i sobi iji je vlasnik u objektima smetajnih
kapaciteta do 30 leajeva.
lan 73
Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti mora da ispunjava
zdravstvene uslove i redovno obavlja zdravstvene preglede u skladu sa zakonom
kojim se ureuje zdravstvena zatita.
Kua, apartman i soba iz lana 72. ovog zakona moraju da ispunjavaju propisane
minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove i da budu kategorisani.
Fiziko lice moe da prua usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia samo
turistima kojima prua usluge smetaja.
lan 74
Fiziko lice prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti preko lokalne turistike
organizacije, turistike agencije, privrednog subjekta ili drugog pravnog lica
registrovanog za obavljanje privredne delatnosti, na osnovu ugovora.

Ugovor iz stava 1. ovog lana fiziko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadlenom
organu jedinice lokalne samouprave.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju kategorisanih kua,
apartmana i soba kao povereni posao i duan je da Registru turizma kvartalno
dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj (tampanoj i elektronskoj) formi.
lan 75
Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti duno je da:
1) u kui, apartmanu i sobi koju izdaje turistima istakne propisanu oznaku
kategorije odreenu reenjem nadlenog organa;
2) odrava prostorije i opremu i prua usluge prema propisanim standardima za
kategoriju kue, apartmana i sobe, koja mu je odreena reenjem nadlenog
organa;
3) vidno istakne cene usluga koje prua i iznos boravine takse i pridrava se
istaknutih cena;
4) utvrdi normative hrane ako prua uslugu ishrane i pridrava se utvrenih
normativa;
5) vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno.
Obaveze iz stava 1. ovog lana odnose se i na fiziko lice koje prua ugostiteljske
usluge u seoskom turistikom domainstvu.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove, propisuje oblik,
sadrinu, mesto i nain voenja evidencije gostiju u domaoj radinosti i seoskom
turistikom domainstvu.

9. Ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu

lan 76
Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu
moe da prua turistima ugostiteljske usluge smetaja, pripremanja i usluivanja
hrane i pia u objektima smetajnih kapaciteta do 30 leajeva, a organizovanoj
turistikoj grupi do 50 turista koja ne koristi usluge smetaja, samo ugostiteljske
usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia.
Fiziko lice iz stava 1. ovog lana moe da prua usluge pripremanja, usluivanja
hrane i pia koje je preteno sam proizveo.
Fiziko lice iz stava 1. ovog lana, mora da ispunjava zdravstvene uslove i redovno
obavlja zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita
zdravlja.
Objekti

kojima

se

pruaju

ugostiteljske

usluge

seoskom

turistikom

domainstvu moraju da ispunjavaju minimalne tehnike i sanitarno-higijenske

uslove i da budu kategorisani.
lan 77
Fiziko lice prua ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu preko
lokalne turistike organizacije, turistike agencije, privrednog subjekta ili drugog
pravnog lica registrovanog za obavljanje privredne delatnosti, na osnovu ugovora.
Ugovor iz stava 1. ovog lana fiziko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadlenom
organu jedinice lokalne samouprave.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju kategorisanih seoskih
turistikih domainstava kao povereni posao i duan je da Registru turizma
kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (tampanoj i elektronskoj).

lan 78
(Brisan)
lan 79
Ministar blie propisuje uslove i nain obavljanja ugostiteljske delatnosti, nain
pruanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanje ugostiteljskih objekata, minimalne
tehnike uslove za ureenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od
naina usluivanja i vrste usluga koje se preteno pruaju u ugostiteljskom objektu
i van ugostiteljskog objekta, u pokretnom objektu, u domaoj radinosti i u seoskom
turistikom domainstvu.
Ministar nadlean za poslove zdravlja blie propisuje sanitarno-higijenske uslove za
ureenje i opremanje ugostiteljskih objekata u zavisnosti od naina usluivanja i
vrste usluga koje se preteno pruaju u ugostiteljskom objektu i van ugostiteljskog
objekta,

pokretnom

objektu

domaoj

radinosti

seoskom

turistikom

domainstvu, kao i za ureenje i opremanje ugostiteljskog objekta i pruanje

usluga za osobe sa invaliditetom.
VI NAUTIKA DELATNOST
lan 80
Nautiku delatnost obavlja privredno drutvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili
ogranak stranog pravnog lica (u daljem tekstu: prualac nautikih usluga) koje se
registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih
subjekata i ovim zakonom.
Ako prualac nautikih usluga ne obavlja nautiku delatnost kao pretenu delatnost,
duan je da obrazuje i u odgovarajuem registru registruje ogranak, odnosno
prostor van poslovnog sedita ili da na drugi nain obrazuje odgovarajuu
organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.

Ako prualac nautikih usluga obavlja delatnost van sedita, duan je da u svakom
poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor
van poslovnog sedita, koji se registruje u odgovarajuem registru i evidentira u
Registru turizma.
1. Objekti nautikog turizma
lan 81
Prihvatni objekti nautikog turizma jesu nautiko sidrite, privezite, turistiko
pristanite, marina i nautiko-turistiki centar.
Plovni objekti nautikog turizma jesu rekreativno plovni objekat, izletniko plovni
objekat, plovni objekat za panoramsko razgledanje, turistika jahta i plovni objekat
za turistiko krstarenje.
2. Usluge u nautikom turizmu
lan 82
Usluge nautikog turizma jesu: prihvat; snabdevanje; uvanje; iznajmljivanje;
odravanje i popravka plovnih objekata nautikog turizma; organizovanje sportskih
motonautikih aktivnosti na vodi i turistikih krstarenja; pruanje drugih usluga za
potrebe nautikog turizma.
lan 83
Usluge nautikog turizma obavljaju se u objektima koji ispunjavaju propisane
minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove za obavljanje nautike delatnosti
(u daljem tekstu: objekti nautikog turizma).

3. Obaveze pruaoca nautikih usluga

lan 84
Prualac nautikih usluga koji obavlja nautiku delatnost duan je da:
1) na ulazu u objekat nautikog turizma vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv
i vrstu objekta nautikog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom
poslovanju;
2) na ulazu u marinu vidno istakne oznaku kategorije marine;
3) za plovni objekat nautikog turizma koji iznajmljuje korisniku stavi na
raspolaganje vaee brodsko svedoanstvo, odnosno plovidbenu dozvolu potpisanu i
overenu od ovlaenog lica;
4) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kom obavlja
nautiku delatnost dri reenje o upisu u odgovarajui registar i uverenje o
evidentiranju u Registru turizma;
5) u objektu nautikog turizma odrava prostorije i opremu i prua usluge prema
propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju
koja mu je odreena reenjem ministra;
6) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i
kategoriju objekta nautikog turizma koja mu je odreena reenjem ministra;
7) da istakne cene usluga koje prua i da se pridrava istaknutih, odnosno
objavljenih cena;
8) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun;
9) obavlja delatnost sa panjom dobrog privrednika.

4. Razvrstavanje marina u kategorije

lan 85
Marine kao prihvatni objekti nautikog turizma razvrstavaju se u kategorije u skladu
sa standardima propisanim za tu vrstu objekata.
Prualac nautikih usluga duan je da pre otpoinjanja obavljanja nautike
delatnosti u marini pribavi akt kojim se marina razvrstava u odgovarajuu
kategoriju.
lan 86
Zahtev za razvrstavanje marine u kategoriju podnosi prualac nautikih usluga u
marini ministarstvu.
Razvrstavanje marine u kategoriju vri se reenjem koje donosi ministar i vai tri
godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva.
Reenje iz stava 2. ovog lana konano je i dostavlja se radi evidentiranja u
Registru turizma.
Na promenu pruaoca nautikih usluga i kategorije marine, kao i na prestanak
reenja o odreivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe lana 69. st. 2, 3,
4. i 5. i lana 71. ovog zakona.
Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pruaoca nautikih usluga ne moe
da sadri rei koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.
Zahtev za razvrstavanje marina u kategoriju iz stava 1. ovog lana mora da sadri
istinite podatke.

lan 87
Ministar uz saglasnost ministara nadlenih za poslove vodoprivrede, infrastrukture,
zdravlja, ivotne sredine i prostornog planiranja propisuje minimalne tehnike
uslove za izgradnju, ureenje i opremanje nautikih objekata, kao i standarde za
kategorizaciju marina.
VII LOVNOTURISTIKA DELATNOST
lan 88
Lovnoturistiku delatnost obavlja privredno drutvo ili javno preduzee iji je
osniva Republika Srbija ili autonomna pokrajina (u daljem tekstu: prualac
lovnoturistikih usluga) koje je registrovano za obavljanje delatnosti uzgoja i lova
divljai.
Ako prualac lovnoturistikih usluga ne obavlja lovnoturistiku delatnost kao
pretenu delatnost, duan je da obrazuje i u odgovarajuem registru registruje
ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedita ili da na drugi nain obrazuje
odgovarajuu organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.
Ako prualac lovnoturistikih usluga obavlja delatnost van sedita, duan je da u
svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja obrazuje ogranak, odnosno
prostor van poslovnog sedita, koji se registruje u odgovarajuem registru i
evidentira u Registru turizma.
1. Objekti lovnog turizma
lan 89
Objekti lovnog turizma jesu objekti za smetaj lovaca.
Usluge smetaja i ishrane mogu koristiti i druga lica samo ukoliko su u pratnji
lovaca, s tim to prualac lovnoturistikih usluga tim licima ne moe pruati ostale
usluge lovnog turizma iz lana 90.

Prema vrsti usluga koje pruaju objekti lovnog turizma mogu biti:
1) lovaka koliba;
2) lovaka kua;
3) lovaka vila.
Prualac

lovnoturistikih

usluga

duan

je

da

pre

otpoinjanja

obavljanja

lovnoturistike delatnosti u objektu lovnog turizma - lovaka vila pribavi akt kojim
se taj objekat razvrstava u odgovarajuu kategoriju.
Zahtev za razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju podnosi prualac
lovnoturistikih usluga ministarstvu.
Razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju vri se reenjem koje donosi
ministar i vai tri godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva.
Reenje iz stava 6. ovog lana konano je i dostavlja se radi evidentiranja u
Registar turizma.
Na promenu pruaoca lovnoturistikih usluga i kategorije objekta lovnog turizma,
kao i na prestanak reenja o odreivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe
lana 69. st. 2, 3, 4. i 5. i lana 71. ovog zakona.
Poslovno ime, firma i drugi naziv, kao i oznaka pruaoca lovnoturistikih usluga ne
moe da sadri rei koje ukazuju na vrstu objekta koji se razvrstava u kategoriju.
Zahtev za razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju iz stava 5. ovog lana
mora da sadri istinite podatke.

2. Usluge u lovnom turizmu

lan 90
Usluge lovnog turizma jesu: prihvat i smetaj lovaca - turista; organizovanje lova;
pruanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma (iznajmljivanje lovakih pasa,
iznajmljivanje lovakog oruja, usluge prevoza do lovita i po lovitu, obuka
lovakih pasa i dr.).
Prualac lovnoturistikih usluga duan je da usluge prua u skladu sa ovim
zakonom i propisima kojima se ureuje lovstvo i zatita ivotne sredine.
lan 91
Usluge lovnog turizma obavljaju se u lovitima i objektima lovnog turizma koji
ispunjavaju uslove propisane zakonom.
3. Obaveze pruanja lovnoturistikih usluga
lan 92
Prualac lovnoturistikih usluga koji obavlja lovnoturistiku delatnost duan je da:
1) na ulazu u objekat lovnog turizma vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv i
vrstu objekta lovnog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom
poslovanju;
1a) na ulazu u objekat lovnog turizma - lovaka vila vidno istakne oznaku
kategorije odnosno posebnog standarda koji se u njemu prua utvrenog reenjem
ministra;
2) u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja u kome obavlja
lovnoturistiku delatnost dri reenje o upisu u odgovarajui registar i uverenje o
evidentiranju u Registru turizma;

3) u objektu lovnog turizma vidno istakne pravila, odnosno uslove i nain korienja
lovita i drugih usluga lovnog turizma;
4) u objektu lovnog turizma odrava prostorije i opremu i prua usluge prema
propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju
koja mu je odreena reenjem ministra;
5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i
kategoriju objekta lovnog turizma koja mu je odreena reenjem ministra;
6) da istakne cene usluga koje prua i da se pridrava istaknutih, odnosno
objavljenih cena;
7) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun;
8) obavlja delatnost sa panjom dobrog privrednika.
Odredbe lana 62. stav 1. ta. 2), 6), 8), 9), 10), 11) i 12) ovog zakona shodno se
primenjuju i na pruaoca lovnoturistikih usluga.
lan 93
Ministar, uz saglasnost ministara nadlenih za poslove lovstva, unutranjih poslova,
infrastrukture, ivotne sredine i prostornog planiranja, propisuje minimalne tehnike
uslove za izgradnju, ureenje i opremanje lovnoturistikih objekata, kao i
standarde, uslove i nain pruanja i korienja usluga lovnog turizma.

VIII USLUGE U TURIZMU

1. Usluge turistikih profesija
1.1. Usluge turistikog vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora i
lokalnog turistikog vodia
lan 94
Turistiki vodi, turistiki pratilac i turistiki animator, pri pruanju usluga moraju da
imaju kod sebe odgovarajuu legitimaciju i da nose propisanu oznaku.
Turistiki vodi i turistiki pratilac mora da:
1) ima dravljanstvo Republike Srbije;
2) zna srpski jezik;
3) ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije;
4) ima srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju;
5) poznaje jedan strani jezik;
6) ima poloen struni ispit za turistikog vodia odnosno turistikog pratioca u
skladu sa ovim zakonom.
Lice koje ima poloen struni ispit za turistikog vodia moe da obavlja i poslove
turistikog pratioca.
Struni ispit iz stava 2. taka 6) ovog lana polae se pred komisijom koju obrazuje
ministar.
Trokove polaganja praktinog dela ispita snosi lice koje polae struni ispit.

Ministarstvo izdaje uverenje o poloenom strunom ispitu za turistikog vodia,

odnosno za turistikog pratioca, kao i legitimaciju i oznaku.
Uverenje iz stava 7. ovog lana dostavlja se Registru turizma radi evidentiranja.
Turistiki animator mora da:
1) ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju;
2) zna srpski jezik;
3) poznaje jedan strani jezik.
lan 95
Usluge turistikog vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora i lokalnog
turistikog vodia na teritoriji Republike Srbije moe da prua samo lice koje
ispunjava uslove iz lana 94. st. 2. i 8. i lana 98. stav 1. ovog zakona.
Turistika agencija je duna da za pruanje usluga turistikog vodia, turistikog
pratioca, turistikog animatora ili lokalnog turistikog vodia, angauje lice koje
ispunjava uslove iz lana 94. st. 2. i 8. i lana 98. stav 1. ovog zakona.
lan 96
Ne smatra se turistikim vodiem struno lice koje pokazuje, objanjava ili daje
informacije unutar poslovnog prostora u kome radi (muzej, galerija, nacionalni
park, vodi u lovu i ribolovu), ni turistikim pratiocem pratilac turistike grupe na
turistikom putovanju organizovanom od stranog organizatora putovanja koje je
zapoeto i zavrava se u stranoj dravi.

lan 97
Ministar propisuje program i nain polaganja strunog ispita za turistikog vodia i
turistikog pratioca, kao i oblik i sadrinu legitimacije i oznake turistikog vodia,
turistikog pratioca i turistikog animatora.
lan 98
Usluge lokalnog turistikog vodia moe da prua lice koje ispunjava uslove iz lana
94. stav 2. ovog zakona i koje ima poloen struni ispit za lokalnog turistikog
vodia.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog turistike organizacije
optine, odnosno grada, a po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva,
propisuje program i nain polaganja strunog ispita za lokalnog turistikog vodia.
Trokove polaganja praktinog dela ispita za lokalnog turistikog vodia snosi lice
koje polae struni ispit.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju lokalnih turistikih
vodia, kao povereni posao i duan je da Registru turizma radi evidentiranja dostavi
evidenciju koju vodi u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj) najkasnije do 15.
januara za prethodnu godinu.
Struni ispit za lokalnog vodia polae se pred komisijom koju obrazuje nadleni
organ jedinice lokalne samouprave koji izdaje uverenje o poloenom strunom
ispitu za lokalnog turistikog vodia, kao i legitimaciju i oznaku.
lan 99
Lokalni turistiki vodi pri obavljanju poslova vodia mora da ima kod sebe
legitimaciju lokalnog turistikog vodia i da nosi propisanu oznaku lokalnog
turistikog vodia.

Nadleni organ jedinice lokalne samouprave propisuje oblik i sadrinu legitimacije i

oznake lokalnog turistikog vodia i utvruje visinu trokova polaganja praktinog
dela ispita.
2. Specifine avanturistike i sportsko-rekreativne usluge u turizmu
lan 100
Specifine

avanturistike

sportsko-rekreativne

usluge

turizmu

(skijanje,

ronjenje, jedrenje, jahanje, gorsko-planinsko voenje, rafting, splavarenje, vonja

kanuom i drugim slinim plovilima, skakanje padobranom, paraglajding, skakanje
sa uetom i slino) pruaju struno osposobljena lica (treneri, instruktori, uitelji i
slino) pod uslovima propisanim zakonom.
Usluge iz stava 1. ovog lana mogu da obavljaju privredna drutva i druga pravna
lica, preduzetnici i fizika lica koja se za obavljanje tih usluga evidentiraju u
Registru turizma.
3. Usluge iznajmljivanja vozila
lan 101
Uslugama iznajmljivanja vozila (rent-a-car) smatra se iznajmljivanje putnikih
automobila bez vozaa.
Posebna vrsta iznajmljivanja vozila je iznajmljivanje putnikih automobila sa
uslugama vozaa (limo service).
Voza iz stava 2. ovog lana mora imati najmanje pet godina vozakog iskustva i
poloen odgovarajui struni ispit.
Usluge iz st. 1. i 2. ovog lana moe da prua privredno drutvo, drugo pravno lice,
preduzetnik ili ogranak stranog pravnog lica, koje se registruje i evidentira u skladu
sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom.

Ako prualac usluga iznajmljivanja vozila ne obavlja delatnost iznajmljivanja vozila

kao pretenu delatnost, duan je da obrazuje i u odgovarajuem registru registruje
ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedita ili da na drugi nain obrazuje
odgovarajuu organizacionu jedinicu koja se evidentira u Registru turizma.
Ako prualac usluga iznajmljivanja vozila iz stava 1. i 2. ovog lana, obavlja
delatnost van sedita, duan je da u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu
poslovanja obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedita, koji se
registruje u odgovarajuem registru i evidentira u Registru turizma.
lan 102
Vozila koja su predmet iznajmljivanja ne mogu da budu starija od pet godina i
moraju da ispunjavaju uslove utvrene propisima o bezbednosti saobraaja na
putevima.
Prualac usluga iznajmljivanja vozila iz lana 101. stav 1. ovog zakona mora da ima
najmanje tri registrovana motorna vozila.
Vozila iz lana 101. stav 2. mogu da budu starija od pet godina.
IX TAKSA I PENALI U TURIZMU
1. Boravina taksa
lan 103
Boravinu taksu plaa lice za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za
smetaj, izvan svog prebivalita.
lan 104
Visinu boravine takse utvruje jedinica lokalne samouprave u zavisnosti od
kategorije turistikog mesta ili u razliitoj visini po delovima optine odnosno grada
u zavisnosti od izgraenosti komunalne, saobraajne i turistike infrastrukture.

Vlada za svaku kategoriju turistikog mesta posebno utvruje najvii i najnii iznos
boravine takse.
Ako se turistiki objekat za smetaj ne nalazi na teritoriji turistikog mesta, jedinica
lokalne samouprave utvrdie visinu boravine takse za najniu kategoriju turistikog
mesta.
lan 105
Boravinu taksu ne plaaju:
1) deca do sedam godina starosti;
2)

lica

upuena

na

banjsko

klimatsko

leenje,

odnosno

specijalizovanu

rehabilitaciju od strane nadlene lekarske komisije;

3) osobe sa invaliditetom sa telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi
od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica
obolela od distrofije i srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, paraplegije i
kvadriplegije, cerebralne i deje paralize i multipleks skleroze, osobe ometene u
razvoju, kao i pratilac navedenih osoba;
4) uenici i studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom objektu za smetaj
radi izvoenja sportsko-rekreativnih i drugih aktivnosti po programu ministarstva
nadlenog za poslove prosvete, studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom
objektu za smetaj radi izvoenja obavezne nastave u skladu sa nastavnim planom
obrazovne ustanove, kao i uesnici republikih i regionalnih takmienja u znanju i
vetinama;
5) strani dravljani koji su po meunarodnim konvencijama i sporazumima
osloboeni plaanja takse;
6) lica koja neprekidno borave u objektu za smetaj due od 30 dana.

Boravinu taksu umanjenu za 50% plaaju lica od sedam do 15 godina starosti.

Lica iz stava 1. ovog lana ne plaaju boravinu taksu ako podnesu dokaz da su
ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana (lanska karta, potvrda kole, odnosno
obrazovne ustanove, uput lekarske komisije i drugo).
Jedinica lokalne samouprave moe svojom odlukom da proiri krug lica iz stava 1.
ta. 2) i 3) ovog lana.
lan 106
Naplatu boravine takse vre subjekti koji pruaju uslugu smetaja, kao i subjekti iz
lana 74. stav 1. i lana 77. stav 1. ovog zakona preko kojih se prua usluga
smetaja (u daljem tekstu: davalac smetaja).
Davalac smetaja naplauje boravinu taksu istovremeno sa naplatom usluge
smetaja.
Ako davalac smetaja ne naplati boravinu taksu, duan je da na svoj teret uplati
iznos nenaplaene boravine takse.
lan 107
Davalac smetaja duan je da u raunu za uslugu smetaja posebno iskae iznos
boravine takse, kao i da navede osnov oslobaanja od plaanja ili umanjenja
iznosa boravine takse, u skladu sa lanom 105. ovog zakona.
lan 108
Sredstva od naplaene boravine takse davalac smetaja uplauje u roku od pet
dana po isteku svakih 15 dana u mesecu.

lan 109
Sredstva od naplaene boravine takse prihod su budeta jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji su pruene usluge smetaja i koriste se za
obezbeivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promoviu turistike
vrednosti i kulturno naslee, obezbeivanje turistike signalizacije i rad turistikoinformativnih centara.
l. 110-113
(Brisano)
3. Penali za korienje prioritetne turistike destinacije
lan 114
Vlada na predlog ministarstva posebnim aktom utvruje prioritetnu turistiku
destinaciju, zone, lokacije i kategorije objekata u mestima za odmor i turistikim
mestima u prioritetnim turistikim destinacijama.
Privredna drutva, preduzetnici, vlasnici i korisnici ugostiteljskog objekta za smetaj
i objekta nautikog turizma neodgovarajue namene i kategorije iz stava 1. ovog
lana u prioritetnim turistikim destinacijama duni su da obezbede kategoriju i
namenu objekata u skladu sa aktom Vlade iz stava 1. ovog lana u roku od dve
godine od dana stupanja na snagu akta.
Ako lice iz stava 2. ovog lana ne postupi na nain i u roku iz stava 2. ovoga lana,
ministar donosi reenje kojim za to lice utvruje obavezu plaanja penala na
godinjem nivou u visini od 2.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan naplate.
Reenje iz stava 3. ovog lana konano je.

lan 115
Akt iz lana 114. stav 1. naroito sadri popis turistikih lokacija, kao i nain
procene usaglaenosti kategorisanih ugostiteljskih objekata za smetaj i objekata
nautikog turizma.
Sredstva ostvarena od penala su prihod budeta Republike Srbije.
lan 116
U pogledu naina utvrivanja boravine takse i penala za prioritetne turistike
destinacije, obraunavanja, zastarelosti, naplate i prinudne naplate, rokova za
plaanje, obrauna kamate i ostalog to nije posebno propisano ovim zakonom,
shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak i poreska
administracija, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
X REGISTAR TURIZMA
lan 117*
Registar turizma vodi Agencija za privredne registre.
U Registru turizma registruju se turistike agencije - organizatori putovanja.
U Registru turizma evidentiraju se:
1) turistike agencije-posrednici;
2) upravljai turistikih mesta;
3) turistika mesta;
4) turistike organizacije;
5) ugostitelji;

6) kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti;

7) lica koja pruaju usluge u domaoj radinosti;
8) lica koja pruaju usluge u seoskim turistikim domainstvima;
9) pruaoci nautikih usluga;
10) kategorisani i nekategorisani objekti nautikog turizma;
11) pruaoci lovnoturistikih usluga;
12) kategorisani i nekategorisani objekti lovnog turizma;
13) turistiki vodii;
14) lokalni turistiki vodii;
15) turistiki pratioci;
16) turistiki animatori;
17) pruaoci specifinih avanturistikih i sportsko-rekreativnih usluga u turizmu;
18) privredni subjekti koji pruaju usluge iznajmljivanja vozila (rent-a-car) i usluge
iznajmljivanja vozila sa uslugama vozaa (limo service).
Vrstu, visinu i nain plaanja naknada za registraciju, evidenciju i druge usluge koje
prua Registar turizma, odreuje Upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.
Konana reenja koja donose organi na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, osim
konanog reenja iz lana 114. stav 3. ovog zakona, registruju se odnosno
evidentiraju u Registru turizma na nain propisan ovim zakonom i drugim propisima
donetim na osnovu ovog zakona.

lan 117a
Ministarstvo vodi evidenciju kategorisanih ugostiteljskih objekata iz lana 68. stav
1. i lana 89. stav 4. ovog zakona, kao i objekata nautikog turizma iz lana 85.
stav 1. ovog zakona i duno je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju
koju vodi u pisanoj formi (tampanoj i elektronskoj).
Ministarstvo vodi evidenciju turistikih vodia, turistikih pratilaca i turistikih
animatora i duno je da Registru turizma dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj
formi (tampanoj i elektronskoj) najkasnije do 15. januara za prethodnu godinu.
XI NADZOR
lan 118
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog
zakona vri ministarstvo.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vri ministarstvo preko turistikih
inspektora.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu ispunjenosti sanitarnohigijenskih i zdravstvenih uslova u objektima u kojima se obavlja ugostiteljska
delatnost, kao i u objektima, odnosno prostorijama u kojima se pruaju
ugostiteljske usluge smetaja i ishrane u domaoj radinosti i seoskim turistikim
domainstvima vri ministarstvo nadleno za poslove zdravlja preko sanitarnih
inspektora.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se ureuje zatita
ivotne sredine vri ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine preko
inspektora za zatitu ivotne sredine.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se ureuje nautika
delatnost, a odnosi se na saobraajno - tehnike uslove objekata nautikog turizma

i na uslove za lanove posade plovnih objekata nautikog turizma i delatnost

iznajmljivanja vozila, u pogledu ispunjenosti uslova propisanih za vozaa, vri
ministarstvo nadleno za poslove infrastrukture preko saobraajnih inspektora.
Inspekcijski nadzor u delu kontrole naplate i uplate boravine takse iz l. 106. i
108. ovog zakona vri i jedinica lokalne samouprave preko inspektora nadlenih za
kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave.
Sanitarni inspektori, inspektori za zatitu ivotne sredine i saobraajni inspektori
imaju prava, dunosti i ovlaenja turistikog inspektora utvrena ovim zakonom
koja se odnose na njihovu oblast inspekcijskog nadzora iz st. 3, 4. i 5. ovog lana.
lan 119
Turistiki inspektor prilikom vrenja nadzora ima slubenu legitimaciju, znaku i
odgovarajuu vrstu odee, obue i opreme.
Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled znake i odgovarajuu vrstu
odee, obue i opreme koju nosi turistiki inspektor.
1. Prava i dunosti turistikog inspektora
lan 120
U vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor ima pravo i dunost da:
1) proverava da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje delatnosti i pruanje
usluga ureenih ovim zakonom;
1a) vri proveru tanosti podataka iz zahteva za razvrstavanje ugostiteljskog
objekta u kategoriju u pogledu ispunjenosti uslova;
2) vri proveru pruanja usluga u objektima u pogledu pridravanja propisanih
standarda za odobrenu kategoriju;

3) utvruje identitet zaposlenih kod privrednih drutava, preduzetnika ili ogranka

drugog domaeg ili stranog pravnog lica, kao i fizikih lica koja obavljaju delatnost i
pruaju usluge ureene ovim zakonom;
4) pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pruaju usluge, ugovore,
evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrivanje zakonitosti
poslovanja privrednih drutava, preduzetnika ili ogranka drugog domaeg ili stranog
pravnog lica, kao i fizikih lica koja obavljaju delatnost i pruaju usluge ureene
ovim zakonom;
5) vri proveru naplate i uplate boravine takse iz lana 103. i 105. ovog zakona;
6) (brisana)
7) pokree postupak o utvrivanju obaveze plaanja penala iz lana 114. stav 3.
ovog zakona.
2. Ovlaenja turistikog inspektora
lan 121
Turistiki inspektor je ovlaen da:
1) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom i fizikom licu koje obavlja
delatnost

turistikih

agencija,

ugostiteljsku

delatnost,

nautiku

delatnost

ili

lovnoturistiku delatnost i koje prua usluge a nije registrovao privrednu delatnost

u odgovarajui registar;
2) privremeno zabrani obavljanje poslova iz lana 43. ta. 1) i 1a) ovog zakona
organizatoru putovanja koji obavlja poslove bez licence ili koja prestane da
ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca;
3) privremeno zabrani obavljanje delatnosti turistikih agencija, ugostiteljske
delatnosti,

nautike

delatnosti

ili

lovnoturistike

delatnosti

ukoliko

objekat,

prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehnike i druge zakonom

propisane uslove za obavljanje tih delatnosti;
4) privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u
kategoriju, pruaocu nautikih usluga u marini, kao i pruaocu lovnoturistikih
usluga u objektu lovake vile koji posluju bez odreene kategorije;
5) privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u
kategoriju, pruaocu nautikih usluga u marini ili pruaocu lovnoturistikih usluga
ako ugostiteljski objekat, marina, odnosno objekat lovnog turizma koji se
razvrstava u kategoriju i usluge koje se u njima pruaju odstupaju od propisanih
standarda za tu kategoriju, a ugostitelj, prualac nautikih usluga, odnosno
prualac lovnoturistikih usluga nije podneo zahtev za razvrstavanje u niu
kategoriju;
6) privremeno zabrani rad turistikoj agenciji i ugostitelju koji nemaju zaposlena
struna lica koja ispunjavaju uslove iz l. 50. i 70. ovog zakona;
7) privremeno zabrani fizikom licu pruanje ugostiteljskih usluga u kui,
apartmanu, sobi i seoskom turistikom domainstvu ako nisu kategorisani u skladu
sa odredbama ovog zakona ili usluge koje se u njima pruaju odstupaju od
propisanih standarda za tu kategoriju, i ako postupaju suprotno lanu 74. stav 1. i
lanu 77. stav 1. ovog zakona;
8) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, privrednom drutvu,
preduzetniku ili ogranku stranog pravnog lica odnosno fizikom licu u sluajevima
kada se turistikom inspektoru onemogui vrenje poslova nadzora;
9) obavesti nadleni inspekcijski organ u sluaju da davalac smetaja nije izvrio
obavezu na nain iz l. 106. i 108. ovog zakona;
10) naloi da se vrati iznos koji je vie naplaen u odnosu na istaknute, odnosno
ugovorene cene;

11) izrekne novanu kaznu na licu mesta;

12) podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni
prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
13) podnese predlog za oduzimanje licence.
14) (brisana)
Turistiki inspektor donosi reenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti i
poslova do ispunjenja zakonom propisanih uslova.
lan 122
Ako u vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor utvrdi da propis nije
primenjen ili je nepravilno primenjen, duan je da donese reenje kojim nalae
otklanjanje utvrenih nepravilnosti i odredi rok za njihovo otklanjanje.
Turistiki inspektor je duan da donese reenje o privremenoj zabrani obavljanja
delatnosti i pruanju usluga, odnosno rada u objektu, ako se utvrene nepravilnosti
u ostavljenom roku ne otklone.
3. Nadlenost za reavanje po albi
lan 123
Protiv reenja turistikog inspektora moe se izjaviti alba ministru u roku od osam
dana od dana dostavljanja reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.

XII KAZNENE ODREDBE

lan 124
Novanom kaznom od 120.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj pravno
lice ako:
1) obavlja poslove organizatora putovanja bez licence (lan 51. stav 1);
2) ako garanciju putovanja nema za sve vreme vaenja licence (lan 53. stav 4);
3) nudi i prodaje turistika putovanja organizatora putovanja sa kojim nema
zakljuen posredniki ugovor o putovanju (lan 58. stav 2);
4) obavlja ugostiteljsku delatnost u hotelu, motelu, turistikom naselju, kampu,
pansionu, nautiku delatnost u marini ili lovnoturistiku delatnost u lovakoj vili, a
da mu nije nadleni organ odredio kategoriju ili ove delatnosti obavlja u kategoriji
koja mu nije odreena reenjem nadlenog organa (lan 69. st. 1. i 2, lan 85. stav
2. i lan 89. stav 4);
5) postupi suprotno odredbama lana 60. stav 2.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
60.000 do 300.000 dinara.
lan 125
Novanom kaznom od 100.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj pravno
lice ako:
1) (brisana)

2) izdvojeno obraunava ili naplauje pojedinane usluge jednog istog turistikog

putovanja (lan 44. stav 2);
3) ne evidentira na propisan nain ugovore zakljuene sa treim licima kojima je
povereno izvrenje usluga iz programa putovanja i drugu prateu dokumentaciju
(lan 45. stav 1. taka 3);
4) ne vodi dnevno evidenciju prodatih turistikih putovanja (lan 45. stav 1. taka
4);
5) obavlja delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku, nautiku ili lovnoturistiku
delatnost u objektima i prostorijama koje ne ispunjavaju uslove za obavljanje tih
delatnosti (lan 49. stav 1, lan 64. stav 1, lan 65. stav 1, lan 83. i lan 91);
6) obavlja delatnost turistikih agencija, odnosno poslove organizovanja turistikih
putovanja ili ugostiteljsku delatnost u objektima koji se kategoriu, a nema
zaposlena lica koja ispunjavaju uslove iz l. 50. i 70;
7) ne utvrdi opte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi
(tampanoj ili elektronskoj) u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuju
obligacioni odnosi (lan 56. st. 1. i 3);
8) ne urui putniku neposredno ili elektronskim putem opte uslove putovanja i
program putovanja istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju (lan 56. stav
6);
9) se ne pridrava utvrenih optih uslova putovanja i programa putovanja (lan
56. stav 2) osim ako je u dogovoru sa putnikom realno ponudilo ili vratilo realnu
razliku

izmeu ugovorene cene

putovanja i cene

stvarno pruenih

usluga

obuhvaenih programom putovanja (lan 57. stav 2);

10) putniku ne vrati uplaena sredstava za otkazano putovanje (lan 57. stav 1);

11) ne vrati sredstva iz lana 57. st. 1. i 2. u roku odreenom optim uslovima
putovanja odnosno programom putovanja (lan 57. stav 3);
12) postupi suprotno odredbama lana 58. st. 1. i 4;
13) u ugostiteljskom objektu, objektu nautikog turizma i objektu lovnog turizma
ne odrava prostorije i opremu i ne prua usluge prema propisanim standardima za
vrstu i kategoriju objekta u kome obavlja delatnost (lan 62. stav 1. taka 4), lan
84. stav 1. taka 5) i lan 92. stav 1. taka 4);
14) u roku za koji je doneto reenje odstupi od standarda na osnovu koga su hotel,
motel, turistiko naselje, kamp, pansion, marina i lovaka kua razvrstani u
kategoriju, a nije podnelo zahtev za razvrstavanje objekta u niu kategoriju (lan
69. stav 3, lan 86. stav 4. i lan 89 stav 8);
15) prilikom pruanja usluge iznajmljivanja vozila, koristi vozila koja ne ispunjavaju
propisane uslove (lan 102. stav 1);
16) ne postupi po reenju turistikog inspektora (l. 121. i 122).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
30.000 do 150.000 dinara.
lan 126
Novanom kaznom od 100.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno
lice ako:
1) nije registrovano odnosno evidentirano u skladu sa zakonom kojim se ureuje
registracija privredne delatnosti i ovim zakonom. (l. 42, 59, 80, 88. i lan 101.
stav 4, 5. i 6);

2) u svim poslovima ne postupa sa panjom dobrog privrednika (lan 45. stav 1.

taka 1, lan 62. stav 1. taka 12), lan 84. stav 1. taka 9), i lan 92. stav 1.
taka 8);
3) postupa suprotno lanu 46;
4) utvreni opti uslovi putovanja i program putovanja ne sadre sve propisane
elemente (lan 56. st. 4. i 6);
4a) postupa suprotno lanu 56. stav 5, lanu 67. stav 5, lanu 68. stav 5, lanu 86.
stav 5. i lanu 89. stav 9;
5) ne nudi i ne prodaje turistika putovanja pod istim uslovima kao organizator
putovanja. (lan 58. stav 3);
6) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju ne koristi tano vrstu i
kategoriju objekta koja mu je odreena aktom nadlenog organa (lan 62. stav 1.
taka 5), lan 84. stav 1. taka 6) i lan 92. stav 1. taka 5);
7) ne utvrdi normative hrane i pia koje usluuje i na zahtev korisnika usluga ne
omogui uvid u te normative, kao i ako usluge ne prua u odgovarajuoj koliini i
kvalitetu prema tim normativima (lan 62. stav 1. taka 9);
8) u ugostiteljskom objektu za smetaj ne vodi evidenciju gostiju ili je ne vodi
dnevno i uredno (lan 62. stav 1. taka 10);
9) prua ugostiteljske usluge suprotno lanu 64. st. 2, 3 i lanu 65. st. 2.;
10) za pruanje usluga turistikih vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora
i lokalnog turistikog vodia ne angauje lice koje ispunjava uslove (lan 95. stav
2);
11) postupa suprotno lanu 100;
12) ne ispunjava uslove iz lana 102. stav 2;

13) davalac smetaja ne naplati boravinu taksu istovremeno sa uslugom smetaja

(lan 106. stav 2);
14) davalac smetaja u raunu za uslugu smetaja ne iskae posebno iznos
boravine takse i ne navede osnov oslobaanja ili umanjenja iznosa boravine takse
(lan 107);
15) davalac smetaja ne uplati sredstva boravine takse nadlenom organu u
propisanom roku (lan 108).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
15.000 do 80.000 dinara.
lan 127
Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj pravno
lice ako:
1) na ulazu u sedite turistike agencije ne istakne vidno poslovno ime i sedite, a
na ulazu u ogranak odnosno izdvojenog posebnog prostora poslovno ime, sedite i
naziv ili oznaku ogranka odnosno izdvojenog poslovnog prostora, kao i radno vreme
i ne pridrava ga se u svom poslovanju (lan 45. stav 1. taka 5);
2) na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautikog turizma, odnosno objekat
lovnog turizma ne istakne vidno poslovno ime i sedite ugostitelja, pruaoca
nautikih

usluga

odnosno

pruaoca

lovnoturistikih

usluga,

naziv,

vrstu

ugostiteljskog objekta nautikog odnosno lovnog turizma kao i radno vreme i ne

pridrava ga se u svom poslovanju (lan 62. stav 1. taka 1), lan 84. stav 1. taka
1) i lan 92. stav 1. taka 1);

3) ne dri reenje o registraciji privredne delatnosti u odgovarajuem registru, kao i

akt o registraciji odnosno evidenciji u Registru turizma (lan 45. stav 1. taka 6),
lan 62. stav 1. taka 3), lan 64. stav 3, lan 65. stav 3, lan 84. stav 1. taka 4) i
lan 92. stav 1. taka 2);
4) ne objavi uslove, sadraj i cenu svake pojedinane usluge koju prua i ne
pridrava se tih uslova, sadraja i cena (lan 45. stav 1. taka 7);
5) ne izda potvrdu o putovanju, raun, kartu ili drugi dokument sa brojem kojom se
potvruje prijem uplate (lan 45. stav 1. taka 8);
6) na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautikog turizma i objekat lovnog
turizma ne istakne vidno oznaku kategorije odnosno posebnog standarda utvrenog
reenjem nadlenog organa (lan 62. stav 1. taka 2), lan 84. stav 1. taka 2) i
lan 92. stav 1. taka 3) i taka 1a);
7) postupa suprotno lanu 62. stav 1. taka 6);
8) se ne pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena (lan 62. stav 1. taka 7),
lan 84. stav 1. taka 7) i lan 92. stav 1. taka 6);
9) za svaku pruenu uslugu ne izda propisan raun (lan 62. stav 1. taka 8), lan
84. stav 1. taka 8) i lan 92. stav 1. taka 7);
10) ne utvrdi kuni red u svim objektima za smetaj i ne istakne ga na recepciji, a
izvode iz kunog reda ne istakne u svim smetajnim jedinicama (lan 62. stav 1.
taka 11);
11) ne prijavi period poslovanja Registru turizma (lan 63. stav 3);
12) ne stavi na raspolaganje korisniku vaee brodsko svedoanstvo, odnosno
plovidbenu dozvolu potpisanu i overenu od ovlaenog lica (lan 84. stav 1. taka
3);

13) ne angauje najmanje jednog turistikog pratioca ili turistikog vodia (lan 45.
stav 1. taka 2);
14) prua usluge smetaja i ishrane suprotno lanu 89. st. 1. i 2.;
15) postupa suprotno odredbama lana 68. stav 12, lana 86. stav 6. i lana 89.
stav 10;
16) ne prijavi u roku od 15 dana registracionom organu i registru turizma promenu
registrovanog podatka o ogranku, odnosno prostoru van poslovnog sedita (lan 45.
taka 9).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od
10.000 do 30.000 dinara.
lan 128
Novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice
ako:
1) izdaje kue, apartmane i sobe koje nisu kategorisane ili koje ne ispunjavaju
propisane minimalno tehnike sanitarno-higijenske uslove (lan 73. stav 2);
1a) postupi suprotno lanu 72;
2) prua usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia suprotno lanu 73. stav 3;
3) ne izdaje kue, apartmane i sobe na osnovu ugovora i ne dostavi ugovor
nadlenom organu (lan 74. st. 1. i 2);
4) postupi suprotno lanu 73. stav 1. i lanu 75;

5) ne prua usluge smetaja i ishrane u seoskom turistikom domainstvu na

propisan nain (lan 76, lan 77. st. 1. i 2);
6) prua usluge turistikog vodia, turistikog pratioca, lokalnog turistikog vodia,
odnosno turistikog animatora, a ne ispunjava propisane uslove (lan 94. st. 2. i 8,
lan 95. stav 1. i lan 98. stav 1);
7) ne postupi po reenju turistikog inspektora (l. 121. i 122).
lan 129
Novanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice:
1) turistiki vodi, turistiki pratilac, turistiki animator, odnosno lokalni turistiki
vodi, koji nema kod sebe odgovarajuu legitimaciju i ne nosi propisanu oznaku
(lan 94. stav 1. i lan 99. stav 1).
XIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 130
Danom stupanja na snagu ovog zakona Turistika organizacija Srbije nastavlja sa
radom u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan 131
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdie visinu boravine takse iz lana
104. stav 1. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu akta
Vlade kojim se utvruje najvii i najnii iznos boravine takse iz lana 104. stav 2.
ovog zakona.
lan 132
Privredna drutva, preduzetnici ili ogranci drugog domaeg ili stranog pravnog lica i
fizika lica koja obavljaju delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost,

nautiku delatnost i pruaju usluge u turizmu, uskladie svoje poslovanje sa

odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Turistike agencije organizatori putovanja kojima je do dana stupanja na snagu
ovog zakona izdata licenca dune su da najkasnije do 31. januara 2010. godine
podnesu zahtev za izdavanje licence u skladu sa odredbama ovog zakona, a ako ga
ne podnesu prestaju sa radom kao organizatori putovanja.
lan 133
Postupci zapoeti po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog
zakona okonae se po tim propisima.
lan 134
Do

donoenja

podzakonskih

akata

na

osnovu

ovlaenja

iz

ovog

zakona

primenjivae se, osim u delu u kome su u suprotnosti sa ovim zakonom, sledei

podzakonski akti:
1) Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih
objekata ("Slubeni glasnik RS", br. 66/94, 3/95 i 31/05);
2) Pravilnik o bliim uslovima opremanja poslovnih prostorija kao i o uslovima za
lica koja obavljaju poslove turistikog posredovanja ("Slubeni glasnik RS", broj
57/94);
3) Pravilnik o programu i nainu polaganja strunog ispita za turistikog vodia
("Slubeni glasnik RS", broj 110/05);
4) Pravilnik o sadraju i nainu voenja evidencije i o obliku i sadraju legitimacije i
oznaci turistikog vodia ("Slubeni glasnik RS", broj 57/94);

5) Pravilnik o vrstama, minimalnim uslovima i kategorizaciji objekata nautikog

turizma ("Slubeni glasnik RS", broj 69/94);
6) Pravilnik o bliim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za
obavljanje poslova organizovanja turistikih putovanja ("Slubeni glasnik RS", broj
109/05);
7) Pravilnik o slubenoj legitimaciji i oznaci turistikog inspektora ("Slubeni glasnik
RS", br. 33/00 i 24/01);
8) Pravilnik o sadrini i nainu isticanja turistike signalizacije ("Slubeni glasnik
RS", broj 109/05);
9) Pravilnik o kategorizaciji turistikih mesta ("Slubeni glasnik RS", br. 74/94 i
4/95).
lan 135
Podzakonski akti propisani ovim zakonom bie doneti do 1. januara 2010. godine.
lan 136
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o turizmu ("Slubeni
glasnik RS", broj 45/05), osim odredaba koje se odnose na tehniku opremljenost i
kadrove u poslovnici, licencu i postupak izdavanja, prestanak vaenja i oduzimanje
licence i registraciju turistikih agencija koje prestaju da vae 31. decembra 2009.
godine.
lan 137
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", a odredbe ovog zakona koje se odnose na registraciju
odnosno evidenciju u Registru turizma i na licence primenjivae se od 1. januara
2010. godine.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o turizmu
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)
lan 65[s1]
Organizatori putovanja duni su da svoje poslovanje u delu koji se odnosi na
obavezu pribavljanja garancije putovanja usklade sa ovim zakonom do 1. juna
2011. godine.
lan 66[s1]
Postupci zapoeti po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog
zakona okonae se po tim propisima.
lan 67[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".
Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o turizmu
("Sl. glasnik RS", br. 93/2012)
lan 13[s2]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Pravilnik o odreivanju
delatnosti za ije obavljanje se plaa turistika naknada, razvrstavanju delatnosti u
grupe po stepenu povezanosti, nainu plaanja turistike naknade i uslovima za
oslobaanje od plaanja turistike naknade ("Slubeni glasnik RS", broj 20/10) i
Pravilnik o odreivanju delatnosti za ije obavljanje se plaa turistika naknada,
razvrstavanju delatnosti u grupe po stepenu povezanosti, nainu plaanja turistike

naknade i uslovima za oslobaanje od obaveze plaanja turistike naknade

("Slubeni glasnik RS", broj 16/12).
lan 14[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".