Amerike Javne kole su generalno podeljene u osnovno i sekundarno

obrazovanje. Mada postoje razlicite varijacije na lokalnom nivou, u veem delu

Amerike je uveden jedan od sledeih obrazovnih modela:
Elementary school (K5), middle school (68), high school (912) kao
najei model
Elementary school (K6), junior high school (79), high school (912); ili
Elementary school (K8), high school (912)
Uenici Elementary kole su uglavnom u istoj uionici i sa istim uiteljem
tokom celog dana, izuzev u sluajevima kada imaju specijalne asove kao to su
Muzika ili Umetnost. Uenici High kole menjaju uionice za svaki cas, imaju
razliite uitelje i drugaiju konstrukciju uenika na asovima. Junior High ima isti
sistem kao High kole, dok Middle ima pojednostavljeni sistem uenici se
premetaju iz uionice u uionicu ali imaju tim uitelja koji im dri predavanja
(slino viim razredima kola za osnovno obrazovanje na teritoriji ex-Jugoslavije).
Sva deca u Americi imaju pristup besplatnim javnim kolama, i u veini drava su
obavezni da se koluju do 16-te godine. Veina uenika se koluje u javnim
kolama, ali imaju mogunost upisa i u privatne i/ili religiozne (verske) kole.
Prosena kolska godina u Americi traje 180 dana, a proseno vreme provedeno u
koli je 6.5 sati.
Federalna Vlada u Americi ne odreuje sta uenici treba da znaju i ta treba da su
sposobni da urade na odreenom edukacionom nivou. Odreivanje tih standarda su
preputeni dravama i lokalnim upravama. Amerika ima 16,000 kolskih distrikta,
kojima rukovode lokalne vlasti i 50 dravnih ministarstva obrayovanja. Ovo je i
razlog to kole reflektuju lokalne socio-ekonomske uslove: to je bogatija sredina,
vii su obrayovni standardi.
S obzirom na to da se po svetskim anketama i komparacijama Ameriki sistem
osnovnog kolovanja nalazio na dnu liste zemalja sa zadovoljavajuim
akademskim rezultatima devedesetih godina prolog veka, Amerika vlada je
ulaila ogromne napore da podigne svoje standarde. Jedan od razloga za poetak
reforme obrazovanja su bili loi rezultati amerikih uenika na Internacionalnom
takmienju 1991-ve godine: 13-stogodinjaci su zabeleili proseno 55-67 odsto

tanih odgovora iy matematike i nauke, dok su uenici iz Maarske, Koreje i

Rusije dali tane odgovore na 70-78 odsto pitanja. Uenici iz Nemake i Japana
nisu uestvovali na ovom takmienju, ali su ostale ankete pokazale da su njihovi
rezulati daleko ispred rezultata amerikih uenika. Amerika vlada poslednjih
decenija intenzivno radi na reformisanju programa u javnim kolama koji bi
podigli standade znanja. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, prema nacionalnom
standardu, znanje uenika se testira na nekoliko nivoa: svake godine od 3-eg do 8og razreda testira se znanje iz matematike i itanja, a na kraju High School radi se
test i Engleskog 1, Engleskog 2, biologije, algebre, amerike istorije i drutvenog
ureenja.
kolska godina u Americi obino poinje krajem avgusta ili pocetkom septembra i
traje do maja ili juna. Nastava se odrava svakodnevno od ponedeljka do petka.
Neke kole imaju produeni boravak za decu iji roditelji rade, i ovi programi se
obino naplauju. Dete se upisuje u kolu u distriktu u kojem ivi (za blie
informacije treba pozvati glavnu kancelariju kolskog distrikta). Neke elitne kole
primaju i uenike sa strane, uglavnom da bi obezbedile raznovrsnost (prednost
imaju deca zaposlenih u lokalnoj upravi i deca iz siromanijih porodica koja su
pokazala izuzetne rezultate na testovima).
Za upis deteta u kolu potrebna je medicinska dokumentacija i dokaz o
vakcinaciji., kao i dokaz da dete ivi na teritoriji u kojoj se kola nalazi.
Ukoliko dete ne govori teno engleski jezik, kola treba da obavi potrebne testove
kako bi dete bilo upisano u odgovarajui program. Svaka kola dobija novac od
Federacije za finansiranje asova za decu kojoj je engleski drugi jezik (English as a
Second Language, ESL).
kolovanje dece sa posebnim potrebama se uglavnom odvija u redovnim
programima, izuzev kada su kondicije koje dete ima ekstremne. U tim sluajevima
se organizuju posebna predavanja. Vie informacija moete pronai na
sajtu Agencije za brigu o deci i porodici.
Organizovani prevoz kolskim autobusima od kue do kole je besplatan za sve
uenike.

U srednjim kolama (High School) su obavezni predmeti iz Matematike, Fizike,

Istorije i Engleskog jezika, a u mnogim dravama su obavezni i asovi iz
Anatomije, Prve pomoi, Pravilne ishrane, Seksualnog obrazovanja i kontrole
raanja, Borbe protiv narkomanije i tako dalje. Studenti biraju kako e popuniti
preostali fond asova sa predmetima iz Umetnosti, Programiranja, Sporta,
Novinarstva, Racunovodstva, stranih jezika
Svaka skola ima razliit nain rada - za razliku od drugih zemalja, ameriki
studenti dobijaju strune predmete tek u kasnijem kolovanju te mnoge srednje
kole nude takozvane vocational programe. Za ove programe bi se moglo rei da
su ekvivalentni naim zanatima jer pokrivaju smerove kao to su mehaniar ili
tapetar.
Po poslednjoj reformi kolstva, studenti ne mogu dobiti diplomu ukoliko ne poloe
zavrni ispit - graduation exam.
Vie obrazovanje u USA moe biti dvogodinje nakon kojeg se dobija Associate
diploma, ili etvorogodinje nakon kojeg se dobija Bachelor diploma. Ukoliko
obrazovna institucija nudi i visoko obrazovanje onda se naziva Univerzitet. One u
svom sastavu osim akademskog imaju i profesionalne kole (medicina, veterina,
raunovodstvo i tako dalje). Obrazovne institucije su regulisane na dravnom
nivou, a samo federalni grantovi su pd nadlenou Federalne administracije. Pri
upisu na visoko obrazovanje, studenti se ne odluuju za odredjenu struku pre nego
sto poloe sve ispite iz opteg obrazovanja. Aplikacija se zasniva na uspehu iz
srednje kole, van-kolskih aktivnosti i pisanog rada koji opisuju ciljeve studenta.
Koga da pitam za sve to me zanima?
Najbolja, i daleko najsigurnija opcija je da nazovete ambasadu u Vaoj zemlji
(preko koje Vas i procesuiraju), ili USCIS ako ste ve u USA i pitate direktno njih.
Za svako pitanje, oni e Vam dati odgovor na koji moete da se oslonite (ne
zaboravite da zabeleite ime osobe sa kojom razgovarate).
Ukoliko elite nas neto da pitate, to moete uiniti ovde. Takoe,
na forumu ovoga sajta moete nai iskustva ljudi koji su tu proceduru proli (ili
nisu). Ne uzimajte sve odgovore za konane ako mislite da je Vaa situacija u bilo
kom sluaju specifina.