RASPRAVE I LANCI

KOSTA NIKOLI/, nauni savetnik

Institut za savremenu istoriju
Beograd, Trg Nikole Paia 11

UDK 355.426(497.4)"1991"
323.1(497.1)"1991"

RAT U SLOVENIJI 1991.

APSTRAKT: lanak se bavi poetkom ratnog raspleta jugoslovenske
dravne krize, kratkotrajnim tzv. junskim ratom u Sloveniji. To je bio
uvod u graanski rat u Hrvatskoj i rasplamsavanje ratnog poara na
prostoru SFRJ. U centru analize jesu odnosi na relaciji Slovenija JNA,
kao i pozicija Srbije u tom periodu. Tekst je napisan na osnovu dostupnih
izvora i relevantne literature.
Kljune rei: Jugoslavija, Slovenija, JNA, Srbija, graanski rat, meunarodna zajednica
Slovenija je putem nezavisnosti krenula 25. juna 1991. kada je njen parlament, dan ranije nego to je najavljivano, kako bi se preduhitrila reakcija JNA,
sa 180 glasova za, dva protiv i 12 uzdranih, usvojio ustavni akt o osamostaljenju i ustavni zakon za ostvarivanje, odnosno sprovoenje ustavnog akta o
samostalnosti i nezavisnosti Slovenije. U odluci slovenakog parlamenta istorijske reminiscencije imale su dominantnu ulogu. To je najbolje izrazio France Buar, predsednik Skuptine: Taj akt predstavlja kulminaciju o stogodinjim nastojanjima slovenakog naroda. Jugoslavija u sadanjem obliku nije sposobna da
preivi i postaje arite potencijalnih konflikata i ratne opasnosti. Sr jugoslovenskog problema je u tome to drava nikad nije bila utemeljena na sporazumu
kao integratoru. Zato se Jugoslavija ne moe preoblikovati u tvorevinu sposobnu
za ivot.1
Milan Kuan, predsednik Republike, rekao je, izmeu ostalog, da predloeni ustavni akt i ustavni zakon za njegovo ostvarivanje omoguuju slovenakoj dravi preuzimanje svih prava i dunosti ije izvravanje je bilo, voljom Slovenije,
do tada Ustavom iz 1974. preneseno na organe SFRJ. U novoj situaciji, usvajanjem
ovih akata, Skuptina Slovenije ispunila je plebiscitom naloenu dunost da najkasnije za est meseci od dana proglaenja odluke obezbedi instuitucionalno-pravne

Rad je deo projekta Srpsko drutvo u jugoslovenskoj dravi u 20. veku Izmeu demokratije i diktature (177016) koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
1
Navedeno prema: 
, 26. ; 1991, 7.

10

Kosta Nikoli

Istorija 20. veka, 2/2011

uslove koji e omoguiti Republici Sloveniji da uspostavi efektivnu vlast na svojoj teritoriji. Kuan je saoptio i da Slovenija sa ponosom i istorijskom opravdanou stupa u meunarodnu zajednicu kao demokratska drava. Slovenija e
obezbediti da na njenoj teritoriji budu dosledno potovana ovekova prava i
osnovne slobode svih ljudi, bez obzira na narodnost, veroispovest, rasu i druge
razlike meu njima.2
Tako su Slovenci jednim munjevitim manevrom za nekoliko sati pomerili granice Jugoslavije, koje su pola stolea bile stabilne, za oko 160 kilometara
na istok. Bio je to prvi in rata.3
Savezno izvrno vee odmah je zasedalo (147. sednica). Vlada Ante
Markovia ocenila je da su odluka slovenake Skuptine i hrvatskog Sabora
oznaile politiko-pravno i faktiko izdvajanje iz Jugoslavije: Ove odluke predstavljaju jednostrane akte donete mimo dogovora sa drugim konstitutivnim iniocima Jugoslavije, te su zbog toga nelegalne i nelegitimne, a sve posledice tih
akata nitavne. [...] Savezno izvrno vee smatra neophodnim da se bez odlaganja nastave demokratski razgovori o reenju ustavne krize i buduem ustrojstvu
Jugoslavije, uz saglasnost svih. Da bi se omoguili ovakvi razgovori, potrebno je
da predstavnici Srbije i Crne Gore skinu blokadu proglaenja predsednika Predsednitva SFRJ Stjepana Mesia iz Republike Hrvatske.4
Federalna vlada je donela jednu odluku i izdala jednu naredbu: O zabrani
uspostavljanja takozvanih graninih prelaza unutar teritorije SFRJ. U naredbi je
kratko reeno: Zabranjuje se uspostavljanje tzv. graninih prelaza unutar teritorije SFRJ. Danom stupanja na snagu ove Naredbe, tzv. granini prelazi koji su
uspostavljeni, imaju se ukloniti.5
Saveznoj policiji i JNA dato je puno ovlaenje da neposredno obezbede izvravanje saveznih propisa o prelasku dravne granice na teritoriji Republike Slovenije; za obezbeivanje dravne granice na graninim prelazima i u naseljenim mestima u pograninom pojasu trebalo je angaovati i granine jedinice JNA: Nain ostvarivanja saradnje sporazumno e utvrditi savezni sekretar za
unutranje poslove i savezni sekretar za narodnu odbranu. Naredba se ticala zabrane uspostavljanja takozvanih graninih prelaza unutar teritorije SFRJ. Ta naredba se odnosila na granine prelaze koje su zaposeli slovenaki pogranini organi.6
2
  
, 26. ; 1991, 7. Janez Jana, slovenaki ministar odbrane, najavio je da e
granice sa Hrvatskom biti veoma liberalne; ponovio je svoj apel stareinama JNA da stupe u slovenaku vojsku, bez obzira da li imaju slovenako dravljanstvo ili ne, a rekao je i da e JNA jo izvesno vreme biti potrebna samostalnoj Sloveniji da joj uva granice prema Italiji, Austriji i Maarskoj. (Isto).
3
Voren Zimerman, Poreklo jedne katastrofe. Jugoslavija i njeni ruitelji, Beograd 2003, 94.
4
Navedeno prema: Konrad Kolek, Prvi pucnji u SFRJ. Seanja na poetak oruanih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj, Beograd 2005, 308.
5
Ujedinjene nacije. Sudski spisi Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju.
www.icty.org. Proces protiv Slobodana Miloevia. (dalje: UN, MKSJ). Proces Slobodanu Miloeviu.
6
Isto.

Rat u Sloveniji 1991.

11

To je bio neposredan povod za izbijanje kratkotrajnog rata u Sloveniji i

za poetak ratnog raspleta jugoslovenske krize. Uoi poetka ratova za jugoslovensko naslee izgledalo je da je pozicija Srbije i JNA bila znatno bolja u odnosu
na severozapadnu koaliciju. Kvalitet i koliina oruja, brojnost i obuenost borakog sastava bili su na strani JNA i pobeda je bila, tako se inilo, samo tehnika stvar. Ali, federalistika koalicija bila je inferiorna u najvanijim domenima
svakog ratnog sukoba: nisu postojali ratni cilj i unutranja kohezija. Slovenija i
Hrvatska imale su precizan i javno objavljen vojno-politiki cilj: dravna i nacionalna suverenost; narod u ove dve republike doveden je prethodnom nacionalnom homogenizacijom do stepena fanatinosti i spremnosti da se rtvuje u ime
dravnih ciljeva; Slovenija i Hrvatska stekle su veoma jake meunarodne saveznike, trebalo je samo ponuditi krunski argument za punu podrku, a to je bilo
uvlaenje JNA i njenih srpskih mentora u rat; rukovodstva obe republike dobro
su prouile JNA i izabrale su primerenu ratnu taktiku.7
Uprkos rairenom stereotipu o srpsko-crnogorskoj JNA, kljune pozicije u njenom vrhu nisu drali Srbi. Od 16 linosti u vojnom vrhu, Crnogorci nisu
imali nijednog predstavnika, Srbi su imali dvojicu Blagoje Adi, naelnik Generaltaba i ivota Avramovi, naelnik Jugoistonog vojita (III vojna oblast),
komanda u Skoplju; Veljko Kadijevi se izjanjavao kao Jugosloven, muslimani
su imali Ibrahima Alibegovia, naelnika Ratne kole, Makedonci su bili Aleksandar Spirkovski, naelnik Centralnog vojita (I vojna oblast), komanda u Beogradu, i Mile Ruinovski, naelnik I uprave Generaltaba. Slovenci su imali dva
kadra Konrad Kolek, komandant V armijske oblasti i Stane Brovet, Kadijeviev zamenik. Najbrojniji su bili Hrvati, sa ukupno osam kadrova Josip Gregori
(jedan od Kadijevievih zamenika), Andrija Sili, naelnik taba Centralnog
vojita, Boidar Grubii, komandant Ratne mornarice, Antun Tus, komandant
Ratnog vazduhoplovstva, Zvonko Jurjevi, njegov zamenik, Ivan Radanovi,
naelnik Centra visokih vojnih kola u Beogradu, Tomislav Bjondi, naelnik
Komandno-tabne akademije i Mate Pehar, naelnik Vojne akademije u Beogradu.8
Iako je JNA bila protiv nezavisnosti Slovenije, i dalje je bila duboko podeljena oko toga ta treba uraditi. Naelnik Generaltaba Blagoje Adi zagovarao je operaciju velikih razmera kako bi se uklonilo slovenako rukovodstvo.
Veljko Kadijevi je insistirao na paljivijem pristupu demonstraciji sile koja e
ubediti slovenaku vladu da povue svoje proglaenje nezavisnosti. Posle rasprave, pobedilo je Kadijevievo miljenje. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
saoptio je da su odluke Slovenije i Hrvatske nelegitimne i protivustavne i da
najneposrednije ugroavaju teritorijalnu celokupnost Jugoslavije, nasilno suspenduju njen sistem i da ih zato Armija smatra nitavnim.9
7

Miroslav Hadi, Jugoslovenska narodna agonija, Beograd 2004, 127.

UN, MKSJ.
9

, 28. ; 1991, 1.
8

Kosta Nikoli

12

Istorija 20. veka, 2/2011

Jedinice JNA dobile su zadatak ogranienog karaktera na granice Jugoslavije prema Italiji, Austriji i delu Maarske ide se radi uspostavljanja normalnog graninog reima i zatite integriteta zemlje. U skladu sa tim, ograniena su i
borbena sredstva i vrste naoruanja. Zadatkom nije bila predviena upotreba rodova podrke, kao artiljerijsko-raketnih jedinica, minobacakih jedinica, avijacije, ininjerije i drugih rodova, jedinica i slubi. Zadatak je predviao upotrebu
oruja samo u sluaju nune samoodbrane. Prvobitnim planom predvieno je da
planirane snage imaju 1.990 pripadnika JNA; Savezni SUP je angaovao 461 i
savezna uprava carina 270 ljudi. Prvobitno je pokret planiran za 26. juni u 6 asova ujutru, ali je ubrzo dolo do izmene i sve je pomereno za jedan dan.
Jedno od vanih pitanja glasi: zato su se savezna vlada i armijski vrh
odluili da interveniu samo u Sloveniji, a ne i u Hrvatskoj? Mogue je ponuditi
vie odgovora: zbog preuzimanja carine i graninih prelaza, ocene da e se hrvatski predsednik pokoriti posle pobedonosnog nastupa JNA u Sloveniji, koja je i
bila i bitno laki cilj. Ne treba iskljuiti ni iracionalne razloge: mrnja generala
JNA prema slovenakom rukovodstvu, ali i zbog Markovieve pripadnosti rodnoj
Hrvatskoj.10
Prema naknadnom iskazu Ante Markovia, on je za intervenciju JNA saznao 26. juna, u 4 sata ujutru, kada ga je telefonom pozvao Milan Kuan i rekao
mu ta se dogaa u Sloveniji: Pitao sam ga zato je nazvao mene, a ne Predsjednitvo i Kadijevia, s obzirom na to da JNA nije bila mojom nadlenosti. Rekao mi je da nije mogao s njima stupiti u kontakt. Ja sam potom pozvao Kadijevia i on mi je potvrdio da je vojska izala iz kasarni.11
Markovi je zatim sazvao sednicu Vlade: Optuio sam Kadijevia da je
koristio moje ime bez mog odobrenja, jer mu nikad nisam dao suglasnost u vezi s
dogaajima u Sloveniji. Rekao sam mu da bih se otro suprotstavio vojnoj intervenciji JNA u Sloveniji, iako je ne bi mogao sprijeiti. Kadijevi je odgovorio da
me upravo zbog toga nije obavijestio i napustio je sastanak vlade, rekavi da se
vie nikad nee vratiti u kabinet Vlade. Akcija vojske u Sloveniji izvedena je uz
suglasnost Borisava Jovia. S Joviem sam razgovarao o dogaajima u Sloveniji.
Rekao je da je naa ustavna dunost da titimo granice SFRJ. To nije bilo moje
shvaanje Ustava. Vojska nije smjela donositi takve odluke bez Predsjednitva, to
je uvijek bila politika odluka.12
Bilo kako bilo, tokom 26. juna u rano poslepodne, jedinice 13. korpusa
JNA napustile su kasarne u Ilirskoj Bistrici i krenule prema italijansko-slovenakoj granici. Komandant korpusa general Marjan ad, u akciju je krenuo sa 350
vojnika, 11 tenkova, pet oklopnih transportera i est protivoklopnih orua, i to
10

Damijan Gutin, Slovenija, saveznica Hrvatske tijekom razlaza s jugoslavenskom dravom. On nenaelne koalicije do raspada vojnog saveza 19891991, asopis za suvremenu povijest, 1/200899.
11
UN, MKSJ. 03090197. Izjava A. Markovia Hakom tribunalu, 21. septembar 2003.
12
Isto, 03090198.

Rat u Sloveniji 1991.

13

bez odobrenja generala Konrada Koleka, komandanta V armijske oblasti. O tome je obavestio i tab Teritorijalne odbrane Slovenije. Zahvaljujui efektu iznenaenja, uspeo je da bez problema izae na granine prelaze kod Seane. Ljudstvo slovenake policije i carine nije razoruao, ve ih je uputio u matine sastave.13 U Generaltabu JNA je ocenjeno da je na ovaj nain potvreno oekivanje
da e se operacija u Sloveniji realizovati bez problema.14 Na pitanje da li su Slovenci bili iznenaeni postupkom generala ada ili je to bio deo njihove taktike,
jo uvek nije mogue dati precizan odgovor.
U kasnim veernjim satima 26. juna u komandi V armijske oblasti u Zagrebu odran je poslednji sastanak pred poetak akcije. O tome je general Kolek
zabeleio: O moguem napadu na nas i moguim postupcima nije bilo ni govora. Oito da smo potcenili trenutak koji je pred nama, verujui da sa obe strane
postoji toliko pameti i odgovornosti da ne bi smelo doi do oruanog sukoba.
Previe smo verovali u odgovorne pojedince i zanemarili sutinu politikih interesa i agresivni nacionalizam.15
Rukovodstvo JNA u Sloveniji nije ni znalo da je slovenaka vlada 26. juna u pismu SIV-u najavila da e akciju koju je naredio Markovi smatrati agresijom i da e joj se suprotstaviti svim sredstvima samostalne pravne drave: Mi
nismo znali za takvu odluku slovenakog rukovodstva. tab Vrhovne komande tih
dana nije nam davao nikakve informacije u kojima je inae u poslednje vreme
bio krt i selektivan. Od nas se samo traio rad po zakonu i Ustavu i eliminisanje
svih onih koji ne potuju nareenja ili razmiljaju na bilo koji nain drugaije od
vojnog vrha.16
Nasuprot golobradim regrutima JNA stajalo je 35.000 slovenakih teritorijalaca, potpuno spremnih za krvavi obraun. Tako je JNA u Sloveniji gurnuta u ratnu avanturu sa nesagledivim posledicama.
Pokret je poeo u ranim jutarnjim satima 27. juna na ukupno sedam pravaca. Slovenako rukovodstvo obaveteno je o pokretima JNA. General Kolek
je poslao telegram premijeru Peterleu: Obavjetavamo Vas da 5. vojna oblast
ima zadatak da preuzme sve granine prelaze i obezbjedi dravnu granicu
SFRJ. Raunamo na suradnju svih organa i graana Republike Slovenije. Zadatak e biti izvren bezuslovno. Postupit emo i i po pravilima borbene upotrebe jedinica. Svako otpor bit e slomljen, a sve posljedice snosit e naredbodavci i izvrioci.17
13
K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 167. Postoje pretpostavke da je general ad u akciju
krenuo prema naredbi generala Dobraina Praevia, naelnika taba Komande 5. armijske oblasti. (D. Marijan, Slom Titove armije, Jugoslavenska narodna armija i raspad Jugoslavije 1987
1992, Zagreb 2008, 197).
14
Dragan Vuki, JNA i raspad SFRJ. Od uvara do grobara svoje drave, Stara Pazova
2006, 220.
15
K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 161162.
16
Isto, 163.
17
Navedeno prema:   
, 28. ; 1991, 2; 
, 28. ; 1991, 5.

14

Kosta Nikoli

Istorija 20. veka, 2/2011

Milan Kuan je odmah izdao javno saoptenje da vojni vrh eli da svim
raspoloivim snagama preuzme kontrolu nad celokupnom teritorijom Slovenije.
Taj in je proglaen agresijom i pokuajem trajne okupacije Slovenije, pa je njen
predsednik opozvao sve aktivne stareine i civile iz Slovenije koji se nalaze na
slubi u JNA, a uputio je i poruku oficirima i vojnicima iz drugih delova Jugoslavije: Predsednitvo Republike Slovenije poziva sve stareine i vojnike koji su na
sluenju vojnog roka da ne uestvuju u agresiji na Republiku Sloveniju, te da napuste jedinice JA. Predsednitvo Slovenije, na alost, u nastaloj situaciji nee
moi garantovati sigurnost na teritoriji Republike Slovenije, to posebno vai za
regrute koji su na sluenju vojnog roka.18
Janez Drnovek se povukao iz Predsednitva SFRJ, a ivko Pregl sa
funkcije potpredsednika SIV-a.
Na konferenciji za tampu Kuan je rekao da e Slovenija na agresiju odgovoriti time to e upotrebiti sva sredstva sa kojima raspolae za ouvanje svoje
suverenosti.19 Slovenaki predsednik je uputio i pismo predsednicima ostalih jugoslovenskih republika i jo jednom ponovio grube neistine o namerama JNA:
Komanda 5. armijske oblasti obavestila nas je da svim raspoloivim snagama
preuzima kontrolu nad teritorijom Slovenije. Taj zakljuak poela je odmah sistematski i bezobzirno sprovoditi. in jeste agresija i pokuaj trajne okupacije nezavisne Republike Slovenije koji, izmeu ostalog, moe dramatino da optereti nae
dalje meusobne odnose. Predlaem Vam da i Vi odluku opredelite u istom smislu, a ujedno Vas molimo da odmah opozovete vojne obveznike i oficire, dravljane Vae republike koji deluju u jedinicama JNA u Sloveniji, jer im u takvim
prilikama, iz razumljivih razloga, ne moemo vie garantovati linu sigurnost.20
Vrh JNA u Sloveniji i dalje nije, meutim, verovao da se neto ozbiljnije moe desiti. Jedinica 306. protivvazdune brigade, sa seditem u Karlovcu,
prela je slovenaku granicu kod Metlike i odmah je napadnuta. Nekoliko sati kasnije, kolona tenkova i oklopnih transportera 1. oklopne brigade napustila je svoju kasarnu u Vrhniki kod Ljubljane i uputila se kao aerodromu Brnik. Stigli su
nekoliko sati kasnije i zauzeli aerodrom. Svi putni pravci iz glavnog grada Slovenije bili su blokirani, put do aerodroma bio je blokiran barikadama od automobila
i tekih kamiona koje je JNA uspela da savlada, ali je slovenaka vojska zauzela
pozicije oko aerodroma. Na istoku snage JNA napustile su Maribor i krenule prema oblinjem prelazu entilj i pograninom mestu Dravogradu. Jugoslovensko
ratno vazduhoplovstvo je bacalo letke iznad raznih delova Slovenije na kojima je
pisalo Pozivamo vas na mir i saradnju i Svaki otpor e biti slomljen. Na drugoj strani, iz vojnih objekata i u kasarnama iskljuena je struja, voda i telefonske
18

, 28. ; 1991, 5. Predsednik Kuan, kao i svi drugi slovenaki funkcioneri, izbacio je iz upotrebe odrednicu narodna kada se spominjala JNA.
19

, 28. ; 1991, 5.
20

.

Rat u Sloveniji 1991.

15

linije, a ometano je snabdevanje jedinica hranom. Pripadnici JNA su hapeni svuda gde god je to bilo mogue.
Komanda V armijske oblasti bilo je u telefonskom kontaktu sa predsednikom Kuanom, a vlada je upozorena da e JNA koristiti helikoptere da prenesu
specijalne jedinice na strateke lokacije. Vlada je onda upozorila komandu 5. armijske oblasti da e helikopteri biti oboreni; 27. juna uvee slovenaka teritorijalna odbrana oborila je prvi helikopter JNA, tipa Gazela nad Ronom Dolinom,
elitnom ljubljanskom naselju: Prve ljudske rtve bili su nai piloti iji je zadatak
bio snabdevanje hlebom. alosno je bilo videti srueni helikopter iz kojeg su se
rasule vekne hleba.21 Helikopterom je upravljao Slovenac, kapetan Anton Merlak. Drugi helikopter (transportni MI 8) oboren je posle podne, kod Iga, u povratku sa granice. Tom prilikom poginula su sva tri lana posade: kapetan avijacije Milenko Jorgi, porunik avijacije Eldin Hrapovi i vazduhoplovno-tehniki
vodnik Miroslav andor.22
Teritorijalna odbrana je takoe opkolila kasarne JNA i pokrenula niz napada irom Slovenije. U Brniku je napala vojnike JNA koji su drali aerodrom, a
u Trzinu se razvila borba u kojoj je poginulo etvoro pripadnika federalne i jedan
vojnik slovenake vojske, a ostatak jedinice JNA primoran je na predaju. Teritorijalna odbrana je takoe pokrenula napade na kolone tenkova federalne armije kod
Pesnice, Ormoa i Kosezea, kod Ilirske Bistrice. Kolona tenkova iz 32. mehanizovane brigade JNA blokirana je kod Ormoa i nije uspela da se probije kroz barikade.
Federalna vlada je 27. juna od svih relevantnih politikih faktora u Jugoslaviji zahtevala da se na primenu svih politikih odluka koje su donesene u
poslednja tri dana proglasi moratorijum u trajanju od tri meseca kako bi se uspostavilo stanje koje je bilo ranije, pre donoenja odluka i njihovog sprovoenja. U
okviru tog roka trebalo je pronai miroljubiva, demokratska i dogovorna reenja o izlasku iz krize i budunosti zemlje. Markovi je ponovo predloio slovenakoj vladi hitan sastanak, a traio je i odravanje sednice Predsednitva SFRJ
kako bi se razreila ustavna kriza: Savezno izvrno vee poziva sve graane Jugoslavije da sauvaju red i mir i time doprinesu razumnom i demokratskom razreenju krize naeg drutva.23
Markovi je odgovor od Borisava Jovia dobio u Skuptini Srbije: Poslednjih dana dolo je i do krupnih formalnih neustavnih akata izdvajanja Hrvatske i Slovenije iz Jugoslavije. Posle tih odluka, u kojima je Mesieva uloga bila
vidljiva itavoj javnosti, njegov izbor na dunost predsednika predsednitva
SFRJ, s obzirom na njegovu ulogu u donoenju tih secesionistikih akata, predstavljao bi pravi politiki apsurd koji u naoj politikoj javnosti ne bi mogao da
bude ni prihvaen ni shvaen. Ubeen sam da bi akt izbora Mesia bio samo akt
mirenja sa secesionistikom politikom u Hrvatskoj, odnosno sa ulogom koju Stje21

K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 183.


, 2930. ; 1991, 5.
23
  
, 28. ; 1991, 3.
22

Kosta Nikoli

16

Istorija 20. veka, 2/2011

pan Mesi ima u kreiranju i realizaciji te politike.24 Istoga dana odran je ve
uobiajen trojni sastanak Jovi Miloevi Kadijevi. Miloevi je od Kadijevia traio da JNA brani budue granice Jugoslavije: ta mi ima da branimo
slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e biti trajno.25
Jovi je jasan u oceni da se to odnosilo na Hrvatsku bez srpskih teritorija u njoj.
Uprkos pometnji i borbama, JNA je ipak uspeno izvrila veliki deo cilja.
Do ponoi 27. juna zauzela je sve prelaze du italijanske granice, gotovo sve prelaze na austrijskoj granici i nove prelaze uspostavljene du slovenake granice sa
Hrvatskom. Meutim, mnogo njenih jedinica jo uvek je bilo blokirano na ranjivim poloajima irom Slovenije. Prvog dana sukoba JNA je imala 10 mrtvih i 22
ranjena. U najnepovoljnijoj situaciji bio je 31. korpus (mariborski) a u nita boljoj poziciji nije bio ni 14. (Ljubljanski) zbog stanja na aerodromu. General Kolek je i dalje bio protiv punog borbenog angaovanja jer bi to znailo nekontrolisanu eskalaciju sukoba: Znailo bi da smo mi poeli rat. To nikome ne
treba. Nisam shvatio saveznog sekretara tako. Naprotiv. Idemo na granicu sa
malim snagama da pomognemo saveznoj carini i miliciji da preuzmu granine prelaze.26
Tokom noi 27/28. juna, slovenakoj Teritorijalnoj odbrani je nareeno
da izvede optu ofanzivu protiv JNA. Vojnu kolonu koja je bila dan ranije napadnuta u Pesnici, blokirali su slovenaki kamioni u Strihovecu, nekoliko kilometara
od granice sa Austrijom, gde su je opet napali teritorijalci i policija. U centralnoj
Sloveniji, kamionske barikade zaustavile su jo jednu kolonu tenkova. U vazdunim napadima na barikadu kod Medveeka, na putu LjubljanaNovo Mesto, poginulo je sedam vozaa kamiona.27 estoke borbe izbile su izvan Nove Gorice na
prelazu sa Italijom, gde su slovenaki specijalci unitili tri tenka. etvorica vojnika JNA su poginula, a oko 100 se predalo. U borbama koje su voene na aerodromu Brnik poginula su dva austrijska novinara.28
Slovenake snage su zauzele granini prelaz kod Holmeca, uz dve rtve
sa svoje strane i tri sa strane JNA; 91 pripadnik JNA se predao. Slovenaki teritorijalci napali su kasarnu JNA u Bukovju kod Dravograda, a skladite oruja u Borovnici palo je u posed teritorijalaca. Pripadnici JNA, posebno u Ljubljani i Mariboru, stavljeni su pod prismotru. U Vipavi je preko 300 lanova porodica oficira
bilo blokirano u vojnim zgradama. Vojna lica su hapena u samom gradu, na eleznikoj stanici, na ulici, pred stambenom zgradom, u sredstvima javnog prevoza, u skladitima i bolnicama, svuda i bez ikakvog obzira.
Tokom 28. juna SSNO je saoptio da JNA kontrolie granicu i da je prestala potreba za daljim pokretima armijskih jedinica u Sloveniji. Tokom dvo24


.
Navedeno prema: 
 >
Q,  
 . \
 \  , 
 1995, 343.
26
K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 193.
27

, 1. ; 1991, 10.
28

, 2930. ; 1991, 1.
25

Rat u Sloveniji 1991.

17
29

dnevnih borbi, kako je saopteno, poginulo je 10 pripadnika JNA. U Beograd je

doputovala delegacija Evropske zajednice (ak Pos, predsedavajui Saveta ministara, ani de Mikelis, ministar inostranih poslova Italije i Hans Van Den Bruk,
ef holandske diplomatije). Njihova poruka jugoslovenskim politiarima bila je
kratka: Ne idite natrag u 19. vek. Ali, Miloevi im je preneo svoje uobiajene
stavove: odlukama Slovenije i Hrvatske direktno su napadnuti teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije; ugroeni su mir i bezbednost njenih graana, svu
odgovornost snose iskljuivo Slovenija i Hrvatska.30
Sastalo se, po drugi put od izbijanja rata, i Predsednitvo SFRJ u nepotpunom sastavu; sednicom je predsedavao Jugoslav Kosti. Bogi Bogievi, koji
je bio i predsednik Saveta za zatitu ustavnog poretka, upoznao je prisutne sa
ocenama i predlozima Saveta sa sednice koja je odrana dan ranije. Predsednitvo je samo konstatovalo da je dolo do novog dramatinog pogoranja politike
situacije u zemlji, ocenjeno je da su odluke Slovenije i Hrvatske protivustavne i
da nemaju nikakav legitimitet. Zakljueno je da e se Predsednitvo angaovati
na zatititi integriteta zemlje i da granice Jugoslavije niko ne moe menjati i da
to mora da shvati rukovodstvo Slovenije.31
Milan Kuan je, meutim, jo jednom ponovio da je u pitanju pokuaj
okupacije mlade slovenake drave na koju je izvrena agresija: Potrebno je
prvo da se agresor povue, da se vojska vrati u kasarne. Zatim su razgovori mogui, ali nikako nema pogaanja o zamrzavanju plebiscitnih i ustavnih odluka
Slovenije.32
Kasno uvee 28. juna slovenaki predsednik Kuan i admiral Stane
Brovet dogovorili su prvi prekid vatre, to je Kuan potvrdio i na slovenakoj
televiziji. Ali, dogovor nije potovan. Slovenaki teritorijalci izvrili su pregrupisavanje i dovoenje sveih snaga blizu granice, karaula i vojnih objekata
koji su im bili potrebni. Tano u pono poeli su napadi na JNA irom Slovenije i trajali su do ranih jutarnjih asova 29. juna. Slovenake snage zauzele
su 7 karaula i granini prelaz kod Gorice, a na maarskoj granici predali su se
bez borbe vojnici na dve karaule.33 Napadi su intenzivirani tokom 29. juna;
general Andrija Raeta, zamenik komandanta 5. armijske oblasti, traio je pokretanje odlunog napada: Ne moe vie ovako. ivimo pod pritiskom da ne
ucenjuju da se predamo. Pitanje je hoemo li se boriti ili emo se predati.
Imamo snage da se dostojno borimo.34 Kolek ponovo nije prihvatio punu
ofanzivu, traio je principijelno ponaanje, potovanje meunarodnog prava i
nije eleo da se sukob pretvori u rat protiv slovenakog naroda. Ali, i on je
bio svestan da je takav strategija bila porazna: Suprotna strana je iskoristi29

 

  
 , 
 1992, 290.

.
31
 

  
 , 286287.
32

^, 2930. ; 1991, 4.
33
K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 204.
34
Navedeno prema: K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 212.
30

Kosta Nikoli

18

Istorija 20. veka, 2/2011

la takva naa oseanja i odluno ustala u beskompromisnu borbu protiv Armije.35

Smirenja situacije nije bilo, napadnut je i Dom JNA u Ljubljani, upotreba
avijacije JNA jo nije odobrena; 29. juna u Zagreb je doao general Adi. Kada
se upoznao sa situacijom, zatraio je od Kadijevia da se Kuanu postavi ultimatum da do 30. juna u 6 sati ujutru povue sve snage TO na 10 kilometara: Ako to
ne uradi, Slovenija e da gori. Mogua je i mobilizacija u Srbiji, a onda ubaciti
diverzantske odrede i nanositi im gubitke. Svim komandantima treba narediti
bitka do kraja, ko se preda da se strelja.36 Kadijevi je razgovarao sa Kuanom;
protiv vojnika JNA upotrebljavana je zabranjena municija, a ranjeni su sklanjani
u Italiju i Austriju kako bi im se ukazala pomo; Adi je naredio masovne udare ratnog vazduhoplovstva jer su postupci TO Slovenije ravni faistikim.
Poto se situacija nije smirivala, reagovao je tab vrhovne komande JNA
koji je u duem periodu funkcionisao samostalno. To je bio najtei trenutak u dotadanjoj istoriji JNA, ali njeno rukovodstvo nije imalo adekvatan odgovor. Umesto odlune akcije kakva je godinama najavljivana i kojom je preeno, naciji se
29. juna preko Televizije Beograd, u kasnim veernjim asovima, dramatino
obratio general Marko Negovanovi. Rekao je da je Jugoslavija na poetku graanskog rata, a do toga je dolo jer nisu prihvatana dugogodinja upozorenja armijskog vrha da se stane na put politici svrenog ina i jednostranog razgraivanja jugoslovenske drave, bezakonju i anarhiji. I u ovoj situaciji vrh JNA se ponaao kao presudan politiki faktor koji ini sve to je u njegovoj moi da se
obezbede uslovi za miran, demokratski i legalan rasplet jugoslovenske krize.
Optuio je Sloveniju da vodi prljav, surov i podmukao rat. tab Vrhovne komande uputio je poslednji zahtev predsedniku Kuani i Vladi Slovenije o prekidu sukoba: Ako rukovodstvo Republike Slovenije ne ispuni postavljene zahteve, ija je sutina obezbeivanje bezuslovnog prekida vatre i stvaranje normalnih
uslova za ivot i rad Armije, tav Vrhovne komande naredie preduzimanje mera
u skladu sa situacijom u zemlji, ukljuujui maksimalno podizanje borbene gotovosti JNA, potrebne mobilizacijske radnje i odlune vojne mere.
General Kadijevi je uputio i slubeno pismo Kuanu, ali demonstracije
sile ve je bila potroeni model ponaanja armijskog vrha, a puna upotreba svih
kapaciteta bila je nemogua i u praksi neizvodljiva. Zato je u toku noi 29/30. juna Skuptina Slovenije odbila ultimatum taba Vrhovne komande, ak je odala
priznanje svim dravljanima, pripadnicima TO i policijskih snaga za hrabru i uspenu odbranu drave. Skuptina je naloila svim dravnim organima Republike
da dosledno sprovode donesene odluke o osamostaljenju Slovenije. Pokrenut je
totalni rat protiv JNA. Snage TO i milicije i dalje su napadale vojnike koji nisu
smeli da upotrebe svu silu kojom su raspolagali kako bi se odbranili. Pristup ranjenicima i dalje je bio otean, nastavljena su hapenja vojnih lica i maltretiranje
35
36

K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 217.

Navedeno prema: K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 220.

Rat u Sloveniji 1991.

19

njihovih porodica; general Kolek i dalje je pokuavao da smiri situaciju molbama koje je upuivao slovenakom rukovodstvu, pa je zato i odbio da naredi upotrebu avijacije: Ruiti vitalne objekte i stvarati velike ljudske rtve, bez obzira
na materijalne gubitke, za mene je bilo nedopustivo. Izgleda da je realizaciju odluke o tome trebalo, po nekima, da donese Slovenac. Time bi se kasnije, pred javnim mnjenjem sveta i istorije, mogao opravdati tab Vrhovne komande.37
Pred opasnou od neselektivne upotrebe avijacije, Janez Drnovek je
zvao Markovia i Kadijevia; u meuvremenu je u Beograd dola posrednika
trojka Evropske zajednice i kritini trenutak je proao. Avijacija je delovala pojedinano i u paru (vrlo retko), dejstvovala na je na vojne objekte TO i na pojedine
take na preprekama ispred tenkova i na TV repetitore. Ali, to nije spreilo raspad JNA i brojne gubitke u tehnici kod entilja, Nove Gorice i u tunelu Karavanke. U Ljubljanu je 30. juna, na sopstvenu inicijativu, doputovao i Ante Markovi.
On je razgovarao sa predsednikom Kuanom i premijerom Peterleom i u kasnim
veernjim satima oni su postigli dogovor o prekidu neprijateljstava. Slovenaka
strana zahtevala je da pregovara samo sa Markoviem, pa u razgovorima nisu
uestvovali predstavnici JNA (admiral Brovet). Sporazum je predviao prekid
vojnih operacija, prebacivanje ranjenih pripadnika JNA u bolnice, povlaenje jedinica JNA u kasarne i formiranje meovite komisije koja e nadgledati sprovoenje sporazuma. Povlaenje jedinica JNA u kasarne trebalo je da pone 1. jula.38
Zanimljivo je da je Stipe Mesi 30. juna, dok jo nije bio izabran na elnu funkciju u Predsednitvu, potpisujui se kao ustavni predsjednik Predsjednitva SFRJ, iz Zagreba doneo odluku u kojoj je stajalo da tab vrhovne komande
JNA odmah obustavi sve vojne operacije u Sloveniji u skladu sa naelnim sporazumom predsednika Hrvatske, Slovenije, Srbije i predsednika SIV-a sa delegacijom Evropske zajednice. Traio je i da se jedinice JNA u celoj zemlji odmah povuku u vojarne, a naredio je tabu VK JNA da hitno povue svoju naredbu o
mobilizaciji: Obavjetavam sve savezne i republike organe vlasti da sam na ovaj
korak bio prisiljen zbog upornog spreavanja lanova Predsjednitva SFRJ iz Srbije i Crne Gore da se to predsjednitvo konstituira u skladu s Ustavom SFRJ.39
Srpsko rukovodstvo je sa zakanjenjem aktiviralo svoju odluku o izbacivanju Slovenije iz Jugoslavije. Na sednici Saveta za zatitu ustavnog poretka,
odranoj 30. juna, Jovi je izjavio da se integritet Jugoslavije vie ne moe ouvati i da Sloveniju treba kazniti: Sloveniju emo, po mom miljenju, najbolje kazniti ako odmah donesemo odluku o njenom iskljuenju iz Jugoslavije. Treba odmah sazvati Skuptinu SFRJ, saoptiti odlukom Skuptine da se potuje pravo slovenakog naroda na samoopredeljenje i otcepljenje. Treba odmah da se od SIV-a
zatrai nacrt zakona o razgranienju koji bi usledio domah iza ove odluke.40
37

K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 227.


^, 1. ; 1991, 1.
39
UN, MKSJ. 00501515.
40
. >
Q,  
 , 344345.
38

Kosta Nikoli

20

Istorija 20. veka, 2/2011

Ali, napori posrednike misije Evropske zajednice doprineli su razreenju ustavne krize. Miloevi se 30. juna obratio srpskoj javnosti i rekao da je Srbija prihvatila predloge Evropske zajednice, ali i da oekuje da se tako ponaaju
Hrvatska i Slovenija.41 Miloevi je zatim obeao ministarskoj trojci da e Srbija
podrati Mesiev izbor na funkciju predsednika Predsednitva SFRJ. Prema svedoenju Borisava Jovia, Miloevi je vrlo teko pristao na ovu odluku: Bio je
sav slomljen. Rekao mi je da su nastupili sa tolikom upornou i neuvaavanjem
nijednog argumenta, kao i sa optubama i pretnjama Srbiji, da se postavlja veliko pitanje da li vredi ulaziti u takve sukobe zbog Mesia, jer bi i neki drugi predstavnik Hrvatske verovatno bio isti kao on, moda i gori. Kae da je on morao da
popusti i pristane, a meni preporuuje da ih muim jo koliko mogu, pa da prihvatim.42
Jovi je razgovor preneo srpskim lanovima Predsednitva; Branko
Kosti je odmah izjavio da nee glasati za Mesia, bez obzira na stav Srbije. Sastanak u Palati federacije, u sali Beograd, poeo je 30. juna, u 23 sata, uz prisustvo evropskih posrednika; sastanku nije prisustvovao Drnovek. Formalno, nije
bilo ni sednice, ni dnevnog reda, ni glasanja, ni zapisnika, ali je Palata bila prepuna novinara. Sastankom je rukovodio Vasil Tupurkovski, a Jovi je odmah zatraio pisane garancije od Evropske zajednice da e Sabor Hrvatske i Skuptina Slovenije potovati tromeseni moratorijum na sprovoenje zakona o otcepljenju:
Velikoduno su se izreala sva trojica ministara da slatkoreivo izraze tvrda
obeanja i garancije u ime EZ da e i Mesi i Hrvatska i Slovenija morati, pod
njihovim uticajem, da rade po Ustavu SFRJ i u skladu sa njim.43
Branko Kosti je ipak odbio da glasa za Mesia. Sednica je zavrena 1.
jula, u jedan sat posle ponoi. Stjepan Mesi je izabran za predsednika a Branko
Kosti za potpredsednika Predsednitva Jugoslavije. Zanimljivo je da je Mesi na
prvoj konferenciji za tampu, odmah posle izbora, ocenio da je Kosovo najvei
generator krize u Jugoslaviji: Kosovo se mora rjeiti a to ne moe bez Albanaca.
U dijalogu moraju uestvovati svi, bez upotrebe sile.44
Slobodan Miloevi se u noi kada je Mesi izabran na elnu funkciju u
Predsednitvu sastao sa anijem de Mikelisom, efom italijanske diplomatije. O
proteklim dogaajima razgovarao je telefonom 1. jula sa Radovanom Karadiem: Imao sam sa De Mikelisom posle sastanak, on je hteo da porazgovaramo
malo o naoj saradnji i razvoju odnosa Srbije i Italije. >...@ EZ je prihvatila, oni
su prihvatili da garantuju da e Hrvatska i Slovenija ispuniti svoje obaveze i da
izvre suspenziju ovih akata i da se prekine to nasilje. Oni su garant i oni su se
izjasnili, videemo kako e taj tok dogaaja dalje da ide, ali ja mislim da smo
ovim izali iz onog obrua pritiska da Srbija rastura Jugoslaviju. >...@ To je jasno
41

_
, 1. ; 1991, 1.
. >
Q,  
 , 346347.
43

, 347.
44

^, 2. ; 1991, 3.
42

Rat u Sloveniji 1991.

21

i treba ih pustiti da se otcepe, sad je samo pitanje otcepljenja po linija koja nama
odgovara >...@ to se Slovenije tie, ja bih ih pustio odmah >...@ da idu odmah a
ovi drugi kad se s nama razgranie. >...@ Sad mi moramo stvari da radikalizujemo
i ubrzamo, to je potpuno jasna stvar.45
Na prvoj sednici Predsednitva sa novim predsednikom, odranoj 1. jula,
zatraeno je da se odmah prekinu svi sukobi, da se oslobode svi pripadnici JNA i
lanovi njihovih porodica, da se deblokiraju kasarne i obezbedi snabdevanje strujom i hranom; da se oruani sastavi Slovenije povuku na svoje matine lokacije, a jedinice JNA u svoje garnizone, kao i da se obezbedi nesmetani rad i funkcionisanje saveznih organa, posebno u vezi obavljanja carinske kontrole i drugih
poslova koji su u nadlenosti federacije.46 Kuanov komentar na ove odluke bio
je kratak granica je slovenaka a savezni zakoni ne vae u ovoj republici.47
Smenjen je i general Konrad Kolek; Kadijevi je ukaz o njegovom smenjivanju
potpisao jo 29. juna a Koleku je to saopteno u noi 1/2. jula; novi komandant
5. armijske oblasti bio je general ivota Avramovi.
Stanje u Sloveniji nije se menjalo. tab Vrhovne komande ponovo je,
umesto efikasne akcije, ponudio vie nego patetino saoptenje Slovenci se prema JNA odnose kao prema neprijateljskoj okupatorskoj vojsci, snabdevanje
hranom i dalje se onemoguava, ranjenicima ne moe da se ukae pomo i jo
uvek se hapse oficiri i lanovi njihovih porodica.48 Jedinica JNA koje su se, u
skladu sa dogovorom o prekidu neprijateljstava, povlaile iz rejona Trebinje u
Karlovac, napadnuta je 2. jula u ranim jutarnjim asovima u okolini Breike ume, kod sela Drnova; jedinici su naneseni znatni gubici. Zato je general Avramovi naredio vazdune napade i uputio tenkovska pojaanja ovoj ali i drugim opkoljenim jedinicama.
Istoga dana javnosti se preko Televizije Beograd obratio general Adi i
optuio slovenake vlasti da su prekrili dogovoreno primirje i krenuli u sveopte, besomune i najprljavije napade na sve to je nosilo uniformu i oznaku
JNA i to ima bilo kakve veze sa njom. Istupanje generala Adia pokazalo je
da vojni vrh nije mogao ni da zamisli da e doi do otvorenog sukoba sa slovenakim narodom Niko u Armiji nije mogao da shvati da se sukobljava sa onima
koji Jugoslaviju i JNA mrze iz dna due. Decenijama ueni u duhu jugoslovenstva, nismo ni mogli poverovati da se toliko zla i mrnje moe sakupiti na jednom
mestu, i u takvim oblicima. Podmukli su i bezobzirni. Ne tede nikoga, pa ak ni
maloletnu decu, ene i svoje dojueranje susede. Bilo je i izdaje u naim redovima, najvie meu Slovencima. I to ne male izdaje. Prieljkivali su ponavljanje
1941. Trudiemo se da rat na koji smo primorani traje to krae. Teko smo ovo
podneli, ali smo se oporavili i prilagodili. Nestale su mnoge iluzije. Izvrili smo
45

UN, MKSJ, 02128468/70. Transkript presretnutog telefonskog razgovora.


^, 2. ; 1991, 1.
47

.
48

^, 2. ; 1991, 4.
46

Kosta Nikoli

22

Istorija 20. veka, 2/2011

nune kadrovske promene i okrepili svoje snage. Primoraemo protivnika da potuje prekid vatre i prestane sa arogantnim nastupanjem. Nai emo i one koji se
sada skrivaju u svojim jazbinama. Podvalama i mrnjom se ne pobeuje. Ostvariemo kontrolu i stvari dovesti do kraja.49
Tek tada je Milan Kuan proglasio jednostrani prekid vatre, jer je opti
odnos snaga bio na slovenakoj strani, pa je ona, umesto straha mogla da pokae
pomirljivost i da prikupi vane diplomatske poene. U Srbiji je odmah postalo dominantno uverenje da je za tragediju JNA kriva federalna vlada, odnosno njen
premijer jer je Markovi, navodno, ograniio nain delovanja i upotrebu oruane
sile. O odgovornosti vojnog vrha malo se ili nikako razmiljalo. Politika je intenzivno pisala da je ponaanje Nemake u jugoslovenskoj krizi duboko podelilo
Evropu, kao i da je dolo do renesanse germanizma. Dragutin Zelenovi je jo
jednom optuio Markovia da je najodgovorniji za krizu, a Miloevi se 2. jula
sastao sa komandnim sastavom Teritorijalne odbrane Srbije.50
Svi ratovi su krvav i haotian ispit ljudske volje, pojaavaju primalna
oseanja, jezivi su i mogue ih je podneti samo mrzei svog neprijatelja i verujui u sopstvenu pobedu. Vie nego u bilo kojoj drugoj prilici ljudi otkriju svoju pravu prirodu i oseanja, pa u ratovima pobeuju najspremniji i najsuroviji. Dobra ilustracija za to jeste prvi izvetaj koji je general Avramovi 4. jula 1991. poslao Generaltabu u JNA o primerima neasnih i brutalnih napada pripadnika Teritorijalne odbrane i drugih oruanih sastava Republike Slovenije na pripadnike JNA.
U izvetaju je, izmeu ostalog, reeno sledee: Odmah po pokretu jedinica ka granici, organi Republike Slovenije naredili su iskopavanje struje, vode
i PTT linija kasarnama, a poduzeima zabranile bilo kakvo snabdevanje JNA. 27.
juna, u svom stanu u Ljubljani uhapen je pukovnik Nedovi Miladin iz 14. korpusa koji je doao da obie bolesnu suprugu. Saznavi za njegov dolazak, pripadnici milicije plinskom bombom su provalili u stan. Od eksplozije povreena je
i supruga pukovnika Nedovia. 28. juna od podmetnute mine na koju je naletio
osobni automobil u kojem su bile Radojka Svorcan i Ljubica Sasa, supruge aktivnog vojnog lica i graanskog lica na slubi u JNA, na mestu nesree, unato prisutnosti pripadnika TO Slovenije i slovenske milicije, na dolazak sanitetskog vozila ekale su vie od pola sata, jer nitko nije hteo da javi o njihovom udesu. Ljubici Sasa amputirana je leva potkolenica. U Klinikom centru Ljubljana kako su
dovezene nakon nesree, odbili su ih primiti jer su supruge oficira, bez obzira
to su osigurane kod zdravstvenog osiguranja Slovenije. 29. juna u Slovenskoj
Bistrici na prevaru su doveli suprugu i decu kapetan 1. klase Stamenkovskog u
tab TO. Decu su zadrali, a enu poslali u kasarnu sa porukom da su deca zarobljena i neka se on preda. 29. juna snage TO Slovenije zarobile su u Kopru jednog lekara i tri vojnika koji su prevozili ranjene u bolnicu u Izoli. Istima je postavljen ultimatum da e biti puteno samo pod uslovom da iz bolnice odu kui, a ne
49
50

Navedeno prema:  

  
 , 298299.
_
, 3. ; 1991, 1.

Rat u Sloveniji 1991.

23

u jedinicu. 29. juna ubijeni su na graninom prelazu kofije kapetan 1. klase

Panteli Slobodan, vojnik-voza Osmani Memedin i glavni voza Sedlar Branko.
Ubijeni su izvan motornog vozila. 30. juna pripadnici TO zarobili su devet pripadnika garnizona Varadin koji su bili u sanitetskom obezbeenju. Do danas nisu puteni, a nema podataka gdje su. 30. juna u nekim naseljima Ljubljane iz stanova su silom izvodili stanare (lanove porodica vojnih lica), postrojavali ih i
pretili ubijanjem. 1. jula posmrtni ostaci kapetana Pantelia prebaeni su avionom do Beograda, a dalje transportirani do mesta sahrane u rodnom selu ljivovica kod Titovog Uica. alosno je i neshvatljiv postupak organa vlasti Ilirske Bistrice, u kojoj je pokojni kapetan slubovao, koji nisu dozvolili supruzi, koja je roena u Ilirskoj Bistrici i to je bila njena elja, da se sahrani u Ilirskoj Bistrici.51
Prema armijskim izvorima, JNA je u slovenakom ratu imala 44 poginula i umrla pripadnika.
Ma koliko bio oekivan, poetak rata iznenadio je srpsku javnost koja je
odgovorila protestima. Za razliku od Slovenije, kao i kasnije Hrvatske gde je nacionalni romantizam bio na vrhuncu i gde je veinsko javno mnjenje smatralo da
se bije odsudna bitka za slobodu, vraanje mrtvih vojnika, gotovo deaka, probudilo je deo uspavanog srpskog javnog mnjenja. Srbija je i inae ve bila duboko zahvaena belom kugom, predstavljala je zemlju sinova jedinaca, pa su prve
proteste 2. jula organizovale majke srpskih vojnika. I odmah optuene da su deo
zavere protiv srpskog naroda. One su, kada im nije dozvoljeno da uu u zgradu
srpskog parlamenta, polomile staklo na vratima i prekinule sednicu Skuptine povicima: Izdaja! Vratite nam decu! Dosta je politike. Reporteri su zabeleili potresne scene, uzvici su bili pomeani sa plaom i jecajima, poneko je ak nasrnuo
na poslanike, sruivi im bujicu nimalo nenih rei u lice. Ubrzo su doli o oevi
i braa vojnika JNA, svi su oajniki traili povratak lanova svojih porodica.52
U istom trenutku pred Skuptinom su studenti, graani i opozicione
stranke traili ostavku Predsednitva SFRJ, formiranje vlade nacionalnog spasa i
stvaranje srpske vojske. Traeno je i povlaenje jedinica JNA iz Slovenije, kao i
odgovornost vojnog vrha i Slobodana Miloevia zbog neuspenog voenja operacija. Delegacija roditelja, predvoena Budimirom Koutiem, buduim potpredsednikom srpske vlade, otila je kod generala Adia. On im je samo poruio
51

UN, MKSJ. Proces Slavku Dokmanoviu. O stanju duha u JNA Dragan Vuki pie:
Bili smo veoma blizu opasnosti da stvari krenu logikom teko kontrolisanog rata i odmazde. Osealo se to u vazduhu. Napetost je dostigla vrhunac. To su oni trenuci koje ovek, posebno vojnik,
prepozna tek kad ih doivi. Svest se suava, razum poputa, oseanja, i to negativna bes, mrnja i
elja za osvetom jaaju i konano preovlauju. Iz toga sledi ono fatalistiko idemo, nema vie
povratka. Neka bude ta bude. Neki izgovaraju te rei glasno i vie puta, drugi ute i tupo gledaju. Izgleda da im je svejedno ta e da se desi. Najgore je ekanje, jer se ne zna ta i od koga se oekuje. Ima se oseaj da smo razoreni lino i da nam razaraju i dravu i vojsku. U stvari, nismo svesni da i
mi to radimo, jer to neko od nas trai. Znamo ta gubimo, jer je to oigledno, ali ne znamo ta nas dalje eka. To je opasno stanje. U vojsci se moe donekle kontrolisati, u drutvu veoma teko za as
moe da poprimi razmere opte psihoze i histerije. (D. Vuki, JNA i raspad Jugoslavije, 224).
52

^, 3. ; 1991, 1, 10.

Kosta Nikoli

24

Istorija 20. veka, 2/2011

da su rtve neophodne za odbranu Jugoslavije: Ako hoemo mir mi to sada, na

alost, moramo dobiti ratom. A u svakom ratu rtve su neizbene. Mi borbom moramo doi do vae dece.53 Zatim je grupa od 450 roditelja uz Srbije, na elu sa
potpredsednikom Skuptine Borivojem Petroviem, otputovala za Hrvatsku i Sloveniju. Jelko Kacin, ministar informacija i slovenaki bog rata, izjavio je da bi
dolazak majki vojnika iz Srbije mogao predstavljati opasnost po Sloveniju.54
Slobodan Miloevi se nije oglaavao jer Srbija nije bila u ratu, ali jeste Momir Bulatovi. On je pisao Milanu Kuanu; podseao ga je na bratsku
prolost i molio da oslobodi zarobljene vojnike: Gospodine Predsjednie, Budui da Vas i Vau porodinu sudbinu lino poznajem, ovo je jedna od rijetkih
prilika da u svoje ime i u ime naroda kojeg predstavljate uzvratite dio plemenitosti koju ste nali u okrilju crnogorskog i srpskog naroda, posebno onda kada je
slovenakom narodu prijetilo potpuno duhovno i fiziko istrebljenje.55
U Srbiju su poeli da stiu i prvi vozovi sa osloboenim vojnicima JNA;
ironija istorije bila je kompletna nekada su istom prugom dolazili vozovi bratstva i jedinstva a sada su se u njima vraala deca koja su baena u ratni pakao:
Voz tuge. Uplakane ene sa decom, porodice vojnih lica i vojnici-zarobljenici.
Prepoznali smo ih jo iz daleka. Deaci obueni u neke krpe koje su dobili od
slovenakih teritorijalaca. Jo uvek uplaeni, a na licima im se vidi stid kao da
su oni krivi za sabotae i izdaje u 5. armijskoj oblasti.56
Rukovodstvo Socijalistike partije Srbije zatrailo je 3. jula hitno zasedanje Savezne skuptine na kojoj bi se utvrdila odgovornost Ante Markovia
zato to je svojim odlukama, na koje po Ustavu nije imao pravo, odgovoran za
sukobe i krvoprolie i potpuno nepotrebne i niim opravdane ljudske rtve u sukobima u Sloveniji.57 Nemaka vlada je istog dana zatraila da JNA obustavi
dejstva kako ne bi dolo do ozbiljnih posledica u odnosima izmeu Nemake i
Jugoslavije.58 Na vanrednoj sednici crnogorske Skuptine Branko Kosti je izjavio da je slovenako rukovodstvo izdalo zemlju, a Milo ukanovi da Jugoslavija u dosadanjim okvirima vie ne postoji.59
Sednica Predsednitva SFRJ od 4. jula predstavljena je u srpskoj javnosti
kao posledica uspeha JNA. Tako je Politika pisala kako je Sloveniji naloeno da
povue jedinice.60 Na ovoj sednici dogovoren je apsolutni prekid vatre, najkasnije do ponoi tog dana; povratak (odmah ili najkasnije do 7. jula) na stanje pre
donoenja odluke o otcepljenju Slovenije; do podneva 5. jula trebalo je deblokirati jedinice i sve ustanove JNA. Za sprovoenje ovih odluka zadueni su Bogi
53


, 3.

^, 4. ; 1991, 3.
55

, 11.
56

.
57
_
, 4. ; 1991, 1.
58

, 5.
59
Isto, 10.
60
_
, 5. ; 1991, 1.
54

Rat u Sloveniji 1991.

61

25

Bogievi i Vasil Tupurkovski. I ovoga puta odgovor iz Ljubljane bio je kratak

Jugoslavija vie nema granice sa Italijom i Austrijom.62
U Srbiji je i dalje aktuelna situacija izjednaavana sa dogaajima iz
1941. Milorad Vueli je pisao da je Srbija prela granicu sopstvene tolerancije,
da nijedan politiar nikada nee dobiti mandat da ostavi velike delove srpskog
naroda u inostranstvu. Optuio je i roditelje koji su traili povratak svoje dece iz
JNA da su deo zavere iji je cilj bio da blokiraju vojne jedinice i onemogue ih
u daljim samoodbrambenim dejstvima, odnosno da bi se do kraja izveli svi separatistiki naumi i ciljevi i zatakala odgovornost za zloin nad vojnicima. Mit
o istorijskoj predodreenosti Srbije da bude rtva bio je u punom zamahu
njeni neprijatelji bili su Austrija i Nemaka, a iz toga je proisticala i posebna
misionarska uloga: I ovoga puta, izgleda, srpski narod ima zlu sudbinu da velikom cenom plati uvianje Evrope i SAD ko je ko na Balkanu i ko je odista na
strani demokratije i civilizacije, a ko ne.63
Veoma vaan sastanak odran je 5. jula: Miloevi, Jovi i Kadijevi.
Srpski funkcioneri konstatovali su da je JNA u Sloveniji poraena i potuena,
da je srpski narod izgubio poverenje u vojsku i da je u Srbiji izdaja na delu
Vuk Drakovi je vodio propagandu da se ne ide u rat, a demonstrirale su i majke
vojnika. Zato je od generala Kadijevia zahtevano da se Slovencima odgovori
estoko, svim sredstvima, ukljuujui i avijaciju, potom se povui iz Slovenije
kako bi se uplaila Hrvatska i umirio srpski narod. Traeno je i da se jedinice
JNA povuku na liniju: KarlovacPlitvice na zapadu; BaranjaOsijekVinkovci
Sava na istoku i Neretva na jugu: Na taj nain pokriti sve teritorije na kojima
ive Srbi do potpunog raspleta, odnosno do konanog slobodnog opredeljenja
naroda na referendumu. Dalje je zahtevano da se potpuno eliminiu Slovenci
i Hrvati iz JNA: Ako odmah ne krene sa akcijom u Sloveniji, mi gubimo u Srbiji,
a onda se i vojska raspada.64
General Adi je 5. jula govorio u Centru visokih vojnih kola u Beogradu. Prema belekama jednog od oficira koji je bio na tom sastanku, on je rekao
da je Jugoslavija u najveoj krizi od svog osnivanja, da se suoava sa katastrofom
i da vojno rukovodstvo dugo nije bilo svesno te situacije, da bi vojni udar bio
prava katastrofa, da je JNA u rat upletena mimo svoje volje, da je u Sloveniji
delovala samo u samoodbrani i da se zato uzdrala od opteg vazdunog napada na vitalne saobraajnice, komunikacije i elektronske medije; JNA svojim uticajem treba da prinudi republika rukovodstva na mirno reenje donosa izmeu naroda Jugoslavije.65
Poto nije realizovan dogovor o oslobaanju zarobljenih pripadnika JNA
i lanova njihovih porodica, Aleksandar Mitrovi, potpredsednik SIV-a, zatraio
61

 

  
 , 302. 1.

^, 5. ; 1991, 5.
63
_
, 5. ; 1991, 7.
64
. >
Q,  
 , 340.
65
UN, MKSJ. 03038418. Prema izjavi generala Milosava orevia od 6. marta 2003.
62

Kosta Nikoli

26

Istorija 20. veka, 2/2011

je 6. jula od slovenake vlade da se ta odluka sprovede u delo: Savezno izvrno

vee ima informacije da se u zatvorima, logorima i sabirnim centrima jo uvek
nalazi veliki broj vojnih lica i lanova njihovih porodica. U kazneno popravnom
domu Dob nalazi se 91 stareina i 110 vojnika. Opti uslovi njihovog smetaja
su nehumani. Sa njima se postupa neljudski, a meu njima ima ranjenih i bolesnih, a veina je bila van operativnih zadataka. Ne dozvoljava se prebacivanje u
bolnice i druge zdravstvene ustanove.66
General Kadijevi je tih dana u telefonskom razgovoru ponovo od marala Jazova traio direktnu vojnu pomo, ali je i ovoga puta odgovor bio negativan:
Preciznije, ne bi nas mogli zatiti, a to se oruja tie moe, ali samo redovnim
kanalom preko Vlade SFRJ, a mi traimo mimo vlade, jer nam Ante Markovi
ometa donoenje odluke vlade. Veljko ga je upozorio da Nemci preko nas ugroavaju i njih i zamolio da to prenese Gorbaovu.67
Istovremeno je tekla i diplomatska akcija Evropske zajednice. Ministarska trojka (Hans van den Bruk, ak Pos i oao Pineiro) stigla je 6. jula na Brione
i poela sastanak sa jugoslovenskim politikim vrhom. Posle pregovora koji su
trajali 14 sati u vili Neptun na Brionima, evropski posrednici i jugoslovenski
politiari dogovorili su 6. jula modalitete prekida vatre u Sloveniji i reima carinskih poslova na granici Jugoslavije prema Italiji i Austriji. Dogovoreno je vraanje stanja u graninom pojasu i u celoj Sloveniji na period od pre 25. juna. Kontrolu graninih prelaza sprovodie slovenaka policija u skladu sa saveznim propisima; carine bi ostale savezni prihod.
Najbrojnija je bila slovenaka delegacija, a Srbiju je predstavljao Borisav
Jovi. Van den Bruk je rekao da je namera Evropske zajednice da se pomogne u
stvaranju uslova da se pregovori o budunosti Jugoslavije odre u mirnoj atmosferi. Joviu je otvoreno saoptio da e Slovenija i Hrvatska dobiti meunarodno
priznanje ako federalistika koalicija ne odustane od primene nasilja: Iz komentara koje daju razliite zemlje putem medija, moete shvatiti bolje nego mi ta to
znai, ta bi to znailo. Zbog toga, mi bismo hteli da uinimo sve da se u takvu situaciju ne doe.68
Jovi nije propustio priliku da jo jednom iskae nepoverenje prema dobrim namerama Evrope, ali i da jo jednom nagovesti sr srpske politike slubeni Beograd nema nita protiv samoopredeljenja slovenakog i hrvatskog naroda ako to pravo vai i za Srbe u Hrvatskoj. Osim toga, gotovo da je direktno rekao i da Srbija nije zainteresovana za dogovor o preureenju jugoslovenske federacije. Jovi je tvrdio da JNA i savezni organi nisu odgovorni za poetak rata u
Sloveniji, Evropska zajednica podrava separatistike tenje u Jugoslaviji, Slovenija je definitivno odluila da izae iz federacije na neustavan nain; potvrdio
je da je u januaru 1991. odrano vie sastanaka dravnih rukovodstava Srbije i
66

Navedeno prema: K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 316.

. >
Q,  
 , 360.
68
Navedeno prema: . >
Q,  
 , 351.
67

Rat u Sloveniji 1991.

27

Slovenije i da je na njima vrlo jasno reeno da Srbija nema nita protiv da Slovenija svoje tenje za osamostaljenjem ostvari na miran i demokratski nain i da
se Srbija tome nee suprotstaviti.69
Jovi je u veoma dugom i esto protivrenom govoru izneo i da JNA nije
upotrebila ni deli borbene sile kojom raspolae, ali da se to moe dogoditi u
bliskoj budunosti: Mogu da Vam kaem da JNA samo u Sloveniji raspolae sa
snagom koja ih za 24 asa moe poraziti i razoriti, ali mi to smatramo besmislenim. Moram direktno da Vas pitam, a Vi treba da razmislite o odgovoru: da li Vi
smatrate da JNA i Predsednitvo SFRJ mogu dalje da doivljavaju takva ponienja? Kako da postupe ako se Slovenci budu dalje ovako ponaali? Ako Slovenci
ne budu pristali sa tim, a oni to nee, ja Vas uveravam, onda nam ostaje vrlo mali izbor: ili da ratujemo ili da se otud povuemo. [...] Moram Vam rei da e vrlo
teko biti ostvariti mir, naroito kada se radi o Hrvatskoj, u kojoj je mnogo vie
narod izmean i gde hrvatsko rukovodstvo vri strahovite pripreme skoro za likvidaciju srpskog naroda, a koji se masovno, iz dana u dan, seli u Srbiju. Hiljade
ljudi se dnevno seli iz Hrvatske u Srbiju. To je masovno bekstvo pod presijom.
[...] Glavni problem koji nastaje kod nas jeste priznavanje svakom narodu prava
na samoopredeljenje. Mi priznajemo hrvatskom narodu pravo na samoopredeljenje, traimo to isto i za srpski narod. Morate shvatiti, Srbi su dali tri miliona rtava u dva svetska rata da stvore jednu dravu u kojoj e zajedno iveti. Sada bi
ispalo da na jedan nemogue glup nain gube svoju dravu i da postanu nacionalne manjine u drugim dravama. Genocidna politika prema Srbima u toku
Drugog svetskog rata je u pamenju svih njih i zato takvo reenje ne prihvataju. Vie to nije stvar Srbije, nego oni, Srbi van Srbije, to nee oni e da ratuju, ako je tako, za svoja nacionalna prava, za svoju dravu koja im se na silu uzima.70
U noi 7. jula (u deset sati uvee) usvojena je tzv. Brionska deklaracija
koja je proglasila moratorijum na slovenake i hrvatske odluke o nezavisnosti u
trajanju od tri meseca. Najvaniji principi Deklaracije bili su: 1) narodi Jugoslavije jedini mogu da odlue o sopstvenoj budunosti; 2) hitan poetak pregovora o
svim aspektima budunosti Jugoslavije bez ikakvih preduslova; 3) Predsednitvo
SFRJ imae punu kontrolu nad JNA; 4) sve strane moraju da se uzdre od jednostranih koraka. Politiki pregovori trebalo je da ponu najkasnije do 1. avgusta.
Trebalo je da se vode o svim aspektima budunosti Jugoslavije, bez ikakvih
preduslova i na osnovu principa sadranih u Zavrnom dokumentu iz Helsinkija i
Pariskoj povelji o novoj Evropi. Ovo se naroito odnosi na ljudska prava, ukljuujui pravo naroda na samoopredeljenje u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i odgovarajuih normi meunarodnog prava, to znai i onih koji se odnose na
teritorijalni integritet drave.71
69


, 353.

, 354355 i 359.
71
UN, MKSJ. Documents of the European Communities.
70

Kosta Nikoli

28

Istorija 20. veka, 2/2011

U Aneksu I utvreni su dalji modaliteti za pripremu pregovora. to se tie reima na granicama, reeno je da e kontrola graninih prelaza biti u rukama
slovenake policije, a da e ona primenjivati savezne propise. Carine e i dalje
biti savezni prihod, a naplaivae ih slovenaki carinici. Uplaivae se na zajedniki raun koji e kontrolisati savezni i republiki ministri za finansije, plus jedan do dva spoljna kontrolora. Kontrola vazdunog saobraaja trebalo je i dalje
da ostane jedinstvena za celu Jugoslaviju. U Aneksu II Deklaracije predvieni su
modaliteti za misiju posmatraa u Jugoslaviji koja je trebalo da nadgleda sprovoenje sporazuma u Sloveniji, eventualno i u Hrvatskoj. Hans van den Bruk je izjavio da je zaustavljen vulkan za koji smo se svi nadali da nee eksplodirati.
Mesi i Tuman su ocenili da je poeo proces mirnog raspleta jugoslovenske krize, a Kuan da osamostaljenje Slovenije nije ugroeno.72
Da od sporazuma nee biti nita, bilo je jasno posle rei Borisava Jovia
da e se jugoslovenska kriza reiti mirnim putem samo ako se srpskom narodu u
Hrvatskoj prizna pravo na samoopredeljenje do otcepljenja.73 Brionski sporazum najvie je odgovarao Sloveniji a najmanje Hrvatskoj. Slovenija je dogovoreni moratorijum iskoristila za utvrivanje svojih pozicija, a Hrvatska je izgubila
dragocenog saveznika. Od tada je njena politika sudbina bila vezana za Srbiju i
Bosnu i Hercegovinu, pa je vlast u Zagrebu isticala kako je meunarodna zajednica faktiki dopustila rasplamsavanje rata u Hrvatskoj.74
Skuptina Srbije je o jugoslovenskoj krizi raspravljala 8. jula i nagovestila stvaranje nove (jugoslovenske) drave. Poslanici opozicije traili su raspravu o
genezi neuspene srpske politike i odgovor na pitanje ko je predstavljao Srbiju
u razgovorima na Brionima. Poslanici vladajue partije zahtevali su odgovornost
Ante Markovia, petokolonaa u Armiji i slovenakog rukovodstva. Antonije
Isakovi je traio da se Skuptina jasno odredi prema unutranjim granicama u
Jugoslaviji kao prema administrativnim; izjavio je i da Srbi nisu ugroeni samo
od Slovenije i Hrvatske ve i od Evrope.75 Kao titoistiki odbacio je stav federalnog premijera da o Srbima u Hrvatskoj treba da se odluuje u Hrvatskoj.
Ovu sednicu obeleio je i zvanini ulazak u Skuptinu Vojislava eelja, sa kokardom na koulji. Sve njegove predloge poslanici SPS-a pozdravljali su
aplauzom u vidnom oduevljenju. eelj je potvrdio kako je izjavio da treba
postreljati sve one koji ire defetizam, a njegova rasprava sa poslanicima
opozicije umalo je dovela do fizikog obrauna.76 Milan Paroki je izjavio da
cela Slavonija pripada srpskom narodu, a traio je i da se ozvanii Martieva vojska.77
72


^, 9. ; 1991, 3.
_
, 9. ; 1991, 2.
74
Zdenko Radeli, Davor Marijan, Nikica Bari, Albert Bing, Draen ivi, Stvaranje
hrvatske drave i Domovinski rat, Zagreb 2006, 311.
75

^, 9. ; 1991, 9.
76
_
, 9. ; 1991, 6
77

, 8.
73

Rat u Sloveniji 1991.

29

Najvaniji zakljuak ticao se zahteva da federalni organi (SIV, Predsednitvo SFRJ i Skuptina Jugoslavije) obezbede prisustvo i delovanje JNA u
SAO Krajini, Slavoniji, zapadnom Sremu i Baranji radi spreavanja eskalacije
meunacionalnih sukoba. Traeno je i da Vlada Srbije hitno preduzme mere da
se Teritorijalna odbrana osposobi da u potrebnom trenutku preuzme zadatke
odbrane Republike Srbije i srpskog naroda, kao i zadatke zajednike odbrane sa
drugim narodima koji su se opredelili da ive u Jugoslaviji. Osim toga, zahtevano je i da srpski regruti ubudue vojni rok slue samo na teritorijama koje nastanjuju narodi koji su se opredelili da ive u Jugoslaviji.78 Ovi zakljuci usvojeni
su sa samo jednim glasom protiv.
Usledila je nova blokada u radu Predsednitva SFRJ srpska polovina
nije elela da se sednica odri na Brionima. Sednica je odrana 18. jula u Beogradu. Predsednitvo je, na predlog taba Vrhovne komande JNA, saoptilo Odluku
o premetanju jedinica JNA sa teritorije Republike Slovenije. Takva odluka je
donesena jer nisu ispotovane odredbe Brionske deklaracije: na granicama nije
uspostavljeno stanje koje je vailo pre 25. juna 1991; nije izvrena deblokada
svih jedinica, oteano je snabdevanje i onemoguava se slobodno komuniciranje.
Nisu vraena zaplenjena sredstva i oprema JNA, a grubo su naruena i elementarna ljudska prava pripadnika armije. Povlaenje jedinica JNA trebalo je da se izvri u roku od tri meseca: 31. korpus trebalo je da se dislocira u Srbiju, a 14. korpus
u Bosnu i Hercegovinu.79
Borisav Jovi je srpskoj javnosti rekao da je ova odluka u skladu sa politikim stavom rukovodstva Srbije da JNA ne treba da bude stacionirana u onim
delovima zemlje gde je smatraju okupatorom: Uinili smo jedan znaajan korak
ka mirnom raspletu jugoslovenske krize.80 U Sloveniji je ova odluka ocenjena izrazito pozitivno, kao ohrabrujua i dalekosena. Janez Drnovek je u Ljubljani
izjavio da je odluka od istorijskog znaaja za Sloveniju, kao i da je na povlae78


^, 9. ; 1991, 9.
Navedeno prema: K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 322; 
^, 19. ; 1991, 1. Prve
razgovore o povlaenju JNA iz Slovenije vodili su Drnovek i Jovi jo pre poetka izbijanja ratnog sukoba. Konkretan dogovor postignut je 7. jula na Brionima. Drnovek je o tome decembra
1992. izjavio: Ja sam sa Joviem o tome dosta razgovarao jo pre rata. Prilikom ponovnog susreta na Brionima razgovor izmeu mene i njega krenuo je odmah posle dolaska, a kasnije smo se
nali i u toku odmora. Odgovorio mi je da e predstavnici Srbije verovatno pristati na povlaenje
JNA iz Slovenije. A 7. jula dogovorili smo se da ostanemo u kontaktu do momenta kada e i njihova
strana obezbediti potreban broj glasova u Predsednitvu. Zatim smo praktino svakodnevno razgovarali telefonom. U meuvremenu je Mesi jo jednom pokuao da sazove sednicu Predsednitva
na Brionima, ali su Srbi to odbili. Stoga smo zatim mi uestvovali na sednici u Beogradu. Vee pre
beogradske sednice Jovi me pozvao i rekao da Srbija, ukoliko doemo u Beograd, obezbeuje 4
glasa. Na sednici sam odmah nastupio sa predlogom da se vojska povue iz Slovenije. Odmah posle mene govorio je Kadijevi i podrao me, to je izazvalo iznenaenje i zgranutost Markovia i
nekih drugih. Markovi i neki lanovi Predsednitva pokuali su na sve mogue maine da spree
tu odluku, ali je odluka posle vieasovnog raspravljanja ipak izglasana. (Navedeno prema: Duga, 619. decembar 1992, 82).
80
_
, 19. ; 1991, 1.
79

Kosta Nikoli

30

Istorija 20. veka, 2/2011

nju radio poslednje dve nedelje i pohvalno se izrazio o Kadijeviu i Brovetu. Sada
je i Milan Kuan mogao da kae neto dobro o JNA: Sada je jasno da za intervenciju u Sloveniji nije bilo povoda, a JNA posle svega ne treba smatrati nesposobnom, jer ona jednostavno nije bila obuavana za napad na sopstveni narod.81
U Hrvatskoj je vladao strah da e se vojni efektivi iz Slovenije dislocirati
u Hrvatsku, pa je Stjepan Mesi glasao protiv odluke o povlaenju, a Josip Manoli izjavio da je ta odluka suprotna stavovima Brionske deklaracije.82 U Zagrebu se ak govorilo o lanom slovenakom ratu u pitanju je navodno bio srpsko-slovenaki pakt koji je Slovencima olakao secesiju, doveo do ponienja
JNA i unitavanja onoga to je ostalo od Markovieve vlade. JNA je konano
prestala da bude autentina jugoslovenska armija i sada je bila slobodna da svu
svoju panju usmeri prema rastuim napetostima u Hrvatskoj. Posle kraha u Sloveniji sada joj je vie od svega bio potreban moralni podstrek.
Odluka Predsednitva SFRJ predstavljala je sutinsko priznavanje slovenake nezavisnosti i od tada Slovenija gotovo da vie nije uestvovala u raspletu
jugoslovenske krize. Umesto vojnika JNA u karaule su se veoma brzo uselili
slovenaki teritorijalci, a u jedinice JNA vie nisu regrutovani obveznici iz Slovenije. Sa isto vojnike take gledita, namera armijskog vrha i rukovodstva Srbije bila je da se skrati front i izvri pregrupisavanje snaga, kako bi se to spremnije doekali sukobi u Hrvatskoj. Zato je Mesi i bio protiv ovakve odluke. Osim
toga, trebalo je od javnosti sakriti objanjenja za potpuno promaenu dotadanju
strategiju koja se svodila na javno saoptavanje ultimatuma od kojih kasnije nije bilo nita, na mahanje batinom a da se ta batina nije upotrebila, podizanje i sputanje borbene gotovosti kao da je re o zavesi u pozoritu.83 I na kraju, izbegnut je
odgovor na kljuno pitanje zbog ega su u Sloveniju izginuli mladi vojnici JNA.
Ovakva odluka Predsednitva SFRJ bila je u suprotnosti sa Brionskim
sporazumom, pa je predstavljala iznenaenje i za Evropsku zajednicu koja nije
traila povlaenje JNA iz Slovenije ve samo njeno povlaenje u kasarne i vojne
objekte. Odluka je meutim bila u duhu srpsko-slovenakog dogovora kome su
se pridruili i predstavnici drugih republika, osim Hrvatske. Posle ove odluke
usledio je radikalan zaokret u politici meunarodne zajednice prema jugoslovenskoj krizi, jer do tada nije postojala podrka secesionizmu ni u jednom delu Jugoslavije. Do ove odluke Predsednitva Evropska zajednica je bila koliko-toliko jedinstvena u pogledu podravanja jedinstvene i demokratske Jugoslavije, kako
je tu politiku objasnio Dejms Bejker, ef amerike diplomatije, kada je 21. juna
1991. bio u Beogradu. Odluka Predsednitva SFRJ donesena je bez ikakve potrebe i nije imala uporite u Ustavu. Poto je bilo oigledno da Slovenija i Srbija vie ne ele nikakvu Jugoslaviju, i na Zapadu se postepeno menjao stav prema tom
pitanju. Kada je JNA, protiv svoje volje, napustila Sloveniju pojavili su se zahte81


^, 2021. ; 1991, 3.

.
83

 #\, 
  

, _
, 20. ; 1991, 5.
82

Rat u Sloveniji 1991.

31

vi za njenim povlaenjem i iz ostalih republika do ega je i dolo krajem 1991. i

poetkom 1992.
Teko je rei da li je srpsko rukovodstvo sledilo unapred zacrtanu strategiju, odnosno da li se Srbija pripremala za rat protiv Hrvatske. Kasniji razvoj dogaaja vie asocira na zakljuak o optoj konfuziji i potpunoj nepripremljenosti u
vrhu srpske vlasti za dalji tok jugoslovenske krize. Miloevi jo uvek nije imao
efektivnu kontrolu nad JNA, a njen vrh je i dalje eleo da bude nezavisan politiki faktor. Veliko je pitanje da li je srpski predsednik i eleo da preduzme bilo kakvu energinu akciju, jer nikakav plan o stvaranju neke srpske drave, u nekim
granicama, nikada nije ni postojao. Dogaaji su se razvijali po prirodi stvari,
Srbija je bila, manje-vie, pasivan posmatra, a Miloevi je reagovao samo kada
je na to bio primoran.
Odluka o povlaenju JNA iz Slovenije bila je samo jedna u nizi pogrenih procena. Povlaenje iz Slovenije vojni vrh je prikazao kao najkrupniji korak u mirnom razreenju jugoslovenske krize; objanjenje da je zadat najvei
udarac razbijaima Jugoslavije bilo je vie nego apsurdno, jer emu je onda sluila prethodna intervencija? Najapsurdnija je bila izjava generala Kadijevia Televiziji Beograd od 19. jula da oekuje nastavak razgovora o budunosti Jugoslavije i da se JNA povlai iz Slovenije jer ne eli da utie na mesto Slovenije u buduem ureenju Jugoslavije: Armija time pokazuje da i tim putem ne eli uticati
na bilo kakav nain opredeljenja slovenakog naroda, ono to je ona i ranije tvrdila. Onaj deo oficirskog kora koji je ostao veran jugoslovenskoj ideji smatrao
je da je u pitanju in sramne izdaje jer Jugoslavija nije mogla da postoji bez
Slovenije, (i Hrvatske); drugi deo, koji je bio u manjini, traio je primenu ove odluke i na teritoriji Hrvatske kako bi se obezbedio nivo razgranienja po etnikoj
i nacionalnoj liniji.84
Ova odluka oznaila je kraj socijalistike Jugoslavije utemeljene 1943.
godine. Slovenija je dobila odreene ruke da zaokrui svoj proces konstituisanja u nezavisnu dravu. O reakciji pripadnika JNA u Sloveniji upeatljivo svedoanstvo ostavio je general Konrad Kolek, koji je pune 42 godine proveo u jugoslovenskoj vojsci: U 14. korpusu vest je izazvala opti ok i mnoge stareine su
plakale. U 13. i 31. korpusu odluka je shvaena kao izdaja i izdajstvo. Mnoge
stareine su odlazak iz Slovenije prihvatile kao surovu istinu i teka srca su otili.
Decenije provedene u toj republici, meoviti brakovi, steene navike i mnoga
druga zajednika dostignua Armije i naroda, urezali su duboki peat svakom
pojedincu, bez obzira na nacionalnost, na koju se pre toga nije ni gledalo. Ruilo
se sve ono to je bilo pozitivno i nezaboravno iz prolosti. Sva duhovna, kulturna,
materijalna i ostala dostignua preko noi su sruena politikim bezumljem tadanjih vlasti koje su bile daleko od sposobnosti da urede jednu dobru dravnu
zajednicu u novim uslovima, kao to je to bila Jugoslavija.85
84
85

Navedeno prema: D. Marjan, Slom Titove armije, 214.

K. Kolek, Prvi pucnji u SFRJ, 275.

Kosta Nikoli

32

Istorija 20. veka, 2/2011

__________
Voren Zimerman pie da je najvea slabost Slovenije u jugoslovenskoj
krizi bila njena sebinost: U svojoj urbi da se odvoje od Jugoslavije, jednostavno nisu obraali panju na 22 miliona Jugoslovena koji nisu bili Slovenci. Oni
snose znaajnu odgovornost za krvoprolie koje je nastupilo posle njihovog
odvajanja.86 Jugoslovenska narodna armija nije mogla da dobije rat protiv Slovenije, jer su njeni pripadnici decenijama ueni da nikada nee biti u prilici da ratuju protiv svoga naroda. Zato vojni vrh nije oekivao da e tu vojsku nemilosrdno
ubijati deo tog naroda. Ipak, teko je za sada, na ovom stanju raspoloive grae,
dati pouzdaniji odgovor na kljuno pitanje: zato je vrh JNA sa tako malim snagama krenuo u sukob sa slovenakom nacionalnom vojskom. Generali su svakako znali ta e se dogoditi, pa je onda verovatna pretpostavka i da je takvo angaovanje imalo neki cilj.
Veliki broj odgovornih stareina Komande V armijske oblasti smatrao je
ve 2. jula da je u pitanju bilo svesno rtvovanje ali da oni ne znaju za koje ciljeve je to uraeno. Mario Nobilo, tadanji savetnik hrvatskog predsednika Franje
Tumana, siguran je da je izmeu Miloevia i Kuana postojao dogovor o odlasku Slovenije iz Jugoslavije.87 Verovatno je najblia pameti ocena da je u pitanju
bila pogrena procena generala Kadijevia koji je bio i najodgovorniji za donoenje takve odluke. Dotadanja demonstracija sile na Kosovu i u Hrvatskoj bila
je uspena, pa je Kadijevi verovao da e se to dogoditi i u Sloveniji. To bi znailo da je obavetajno-bezbedonosni sistem JNA neslavno propao jer nije predvideo da e Slovenci pruiti otpor, ili je, pak, te injenice preutao zbog interesa
Srbije.88
U svakom sluaju, neslavna epizoda u Sloveniji ostavila je dugorone negativne posledice i po JNA i po one koji su joj do tada bezrezervno verovali. Tako je Komanda Kninskog korpusa ve 4. jula zabeleila da je meu graanima
srpske nacionalnosti vladalo veliko ogorenje i uznemirenje zbog poraza JNA
na teritoriji Slovenije: Prevladava miljenje da se JNA nije trebalo angaovati i
da je trebalo Sloveniju pustiti da ide iz Jugoslavije, a granice i vojne efektive
premestiti tamo gde ih narod prihvata. Gubi se poverenje i u nae jedinice i javno postavlja pitanje hoemo li se raspasti u sluaju napada MUP-a u cilju uspostave svoje vlasti na teritoriji SAO Krajine i kako emo proi na zadatku da spreimo krvoprolie.89
Konrad Kolek je neposredno po okonanju slovenakog rata izjavio da
se ne moe govoriti o agresiji ili pokuaju okupacije Sloveniji od strane jedinica
V armijske oblasti JNA, jer su one samo izvravale nareenja taba vrhovne ko86

V. Zimerman, Poreklo jedne katastrofe, 46.

Stvaranje hrvatske drave, 308.
88
D. Marjan, Slom Titove armije, 208209.
89
Navedeno prema: D. Marjan, Slom Titove armije, 209.
87

Rat u Sloveniji 1991.

33

mande koja su proistekla iz odluka SIV-a i Saveznog vea Skuptine Jugoslavije.

Odbacio je i primedbe da je JNA nastupala diletantski jer ona po svojim stratekim opredeljenjima i zadacima nije bila vojska koja bi se borila protov sopstvenog naroda: Ako je JNA u neemu i pogreila, onda je to verovanje da zadatak koji smo imali u Sloveniji nee biti doivljen kao neprijateljstvo. U takvoj
proceni ja vidim i svoju odgovornost.90
Da bi demonstrirao podrku slovenakom rukovodstvu, nemaki ministar
spoljnih poslova Hans Ditrih Gener otputovao je na jugoslovensku granicu da bi
se sastao sa predsednikom Kuanom i ministrom Dimitrijom Rupelom, da bi istovremeno upozorio federalnu armiju da ne pokuava da koristi silu radi ouvanja
kontrole nad saveznim granicama. Sastanak je odran u Beljakim Toplicama, u
Bad Vilohu.91 Posle toga Kuan je naredio svojim vojnicima da pucaju na federalne trupe, ukljuujui i one koji nisu imali bojevu municiju.92
Slovenako rukovodstvo je bilo vrlo veto i u propagandnom ratu. Inostrani reporteri drani su u podzemnom medija centru i informisani da su slovenake snage uspele da savladaju etvrtu najjau vojsku u Evropi. Novinari su rutinski slali kao vest mnoge izmiljene izvetaje slovenakih vlasti o raznim bitkama, od kojih se neke nisu nikada ni dogodile. Dogaaji u Sloveniji u vreme proglaenja njihove nezavisnosti prikazivani su na televiziji kao agresija jugoslovenske vojske na Sloveniju, a ne kao secesija Slovenije.
Voren Zimerman pie da je bio iznenaen drskou sa kojom su Slovenci krenuli u realizaciju svoje nezavisnosti. U prvoj polovini jula 1991. posetio
je Ljubljanu; najsnaniji utisak na njega ostavio je Janez Jana koji mu je rekao
da je uivao u svakom minutu svoje osvete: Bilo je fantastino rekao mi je
JNA je obuila nau teritorijalnu odbranu. Svake godine bi slali svoje najvie oficire iz Beograda da nas ocene. Tano su znali za ta smo sposobni. Upasti u
zamku ne samo zamku za koju su znali, ve koju su i sami delimino stvorili
bio je vrhunac arogancije i neodgovornosti.93
I ameriki ambasador je siguran da JNA nije pokrenula svoje pune efektive jer se Miloevi sa Kuanom ve dogovorio o njenom povlaenju iz Slovenije: Za Miloevia je to bilo ostvarenje cilja koji je postavio 1989. kada je poeo
da vija Slovence. Nije mogao da tolerie njihovo liberalno, nezavisno ponaanje,
ni bespotednu kritiku srpske politike na Kosovu. Miloevi mi je nekoliko puta nakon naih izbora rekao da Slovenija moe slobodno da ode iz Jugoslavije
rekao mi je kasnije Kuan ali bi uvek dodao da Hrvatska, s njenom srpskom
manjinom, nikada ne sme otii.94

90


^, 10. ; 1991, 11.
www.slobodnaevropa. org/content/article/1045349.html.
92
Navedeno prema: Transkript dokumentarnog filma Rat koji se mogao izbei, Hargrove
Entartainmnet.
93
V. Zimerman, Poreklo jedne katastrofe, 95.
94
Isto, 96.
91

Kosta Nikoli

34

Istorija 20. veka, 2/2011

Ante Markovi je 18. septembra 1991. na sednici SIV-a, na kojoj je zatraio ostavku generala Kadijevia, otvorio pitanje rata u Sloveniji. Izjavio je da
je njegova vlada donela odluku o zatiti jugoslovenskih granica na tom podruju,
ali da on nije odluivao o nainu vojne intervencije. Tada je rekao sledee: Nikada nam nije objanjeno, nikada, mada sam sam ja to traio ve na nekoliko
sednica, kako je dolo do angairanja JNA na nain kako je ona angairana. Ko
je doneo odluku, ko je preuzeo odgovornost, da li je na takav nain trebalo izai
na zatitu granica, ili nije? Ja mislim da se posle odgovora na ovo pitanje moe
jasno zakljuiti da je izmanipulirano i Savezno izvrno vee. Mislim da ono to se
dogodilo u Sloveniji predstavlja poetak svega onoga to se sada deava i da je
to bio poetak kraja Jugoslavije, a i poetak kraja Jugoslavenske narodne armije
kao ope jugoslavenske.95
Markovi je rekao i da je federalna vlada bila protiv povlaenja JNA iz
Slovenije, kao i da nikada nije dobio objanjenje za takvu odluku, pa je nameravao da podnese ostavku, jer je povlaenje JNA iz Slovenije oznailo kraj Jugoslavije i njene oruane sile.96

Kosta Nikoli
THE WAR IN SLOVENIA 1991
Summary
A short war in Slovenia was only the beginning of the war which was the
outcome of the Yugoslav state crisis in late 1980-ties. This was the prelude to civil war in Croatia and later wars that broked up Socialist Yugoslavia. The Slovenias independence was declared on the 25th June 1991. The Slovenian Parliament adopted constitutional act proclaiming the independence of Slovenia. The
Yugoslav Peoples Army have no chances to win the war against Slovenia. Members of the Army were taught for decades that they never engaged in the war against interrior opponents. The Slovenian leadership was very keen to win the media war. They skillfully runned the propaganda war. Politcal events in Slovenia
at the time of declaration of independence and later combat operations were
shown on television as the aggression of the Yugoslav army, not as Slovenias
secession.

95
96

Navedeno prema: 
^, 20.   ^a 1991, 7.

.