JEDAN DRUGAIJI MALI PRINC

U svoj toj autooholosti elim da ti se oprepletem kroz prste i zanem ono to

univerzum nije uspeo. Da se tvoja plua otvore mojim i diemo za 3 stope vie
dok postanje i smrt ratuju uzaludno. Ne znam koja je to zasluga i delo plemenito,
ali eto, prenosi pesak obala svojih u oi moje. U plavom, preliveno zelenim se
promiu u boje bakra, lenika i maka. Iako je bela aka, sada je snanija za jo
est litara krvi, pa kad bi i studen dotakla ili kakav severac, stali bi da se zgreju i
doive to prvi...
Samo deli, samo poetak, a kraj ne postoji. Kakva li je to tek pobeda nad smru.
I ta irina due kojom ita misli kao svoje, a drugaije su pisane. I taj prividan
oaj. Zaboravlja, ima jedna reenica koja sve govori i toliko je bliska tebi:
Prepreke postoje samo u delu iskonstruisanim naom imaginacijom. Ja elim da
die iste due. Da gleda na svet svojim istim oima, a ti bi uporno da stvara
neke mrlje. Nije to tvrdoglavost, ve strah od priznanja istine, a voli da se kupa
u njoj i da njom krsti druge. Kolika je tek to kontradiktornost. Misli da imam
dovoljno snage da se borim sa tim iako to nije moja borba? Mada, moda je pravo
pitanje da li imam dovoljno snage da te teram da se ti bori i da ne dozvolim da
posustane? Ti zna odgovor na to pitanje. Hajde, odgovori mi. Pogledaj kroz
mene kao kroz durbin, jer ja jesam tvoj durbin. Mislim da e tada videti ire,
istije, jasnije. I prestani vie tu da mi se hvata za zakone tue. Nisu oni zdrava
hrana, mikrobioloka, makrobiloka, pa da ih gura u svoja lepa usta kao svake
bljuvotine koje nam naturaju pod nos. Prestani da grabi ivot smrtnika. Ti to nisi,
to nije za tebe. Ti die obrnuto, uje obrnuto, gleda obrnuto, mirie obrnuto,
kusa obrnuto. Lomi kazaljke na satu i nikako da ih slomi. Stani malo, a ta ti
oekuje od mene? Da se dodvoravam blatu i da ga jedem kao lazanje? Nikad!
Pre u dozvoliti da me pojedu sopstveni bes, oaj i gorina i da se nakon najgoreg
pretvorim u prah i da mi duu prokletstvo neko uzme...
Moda ja greim. Ne znam. Meutim, ne mogu da zanemarim to to je tako
oigledno. Sve te vile, trolove, gnome, vilenjake, viteze, zlatokose, zemlje uda u
tvojoj glavi. Lepotu pogleda u smehu, u ozbiljnosti, milosti, uzbuenju. Popusti
malo. Nisi vezan lancima, a stavlja ih na sebe i plete se u njih, kao da bi da se
rtvuje za oveanstvo. Da se rtvuje zarad istorije, a pitanje je veliko da li je
ona uopte uiteljica ivota. Kakva crna uiteljica...
Shvata li da je teko videti ceo svet u neijim oima, a ne uplaiti se te injenice.
injenino stanje u kom je sama svetlost bia dovoljna da bi se prodisalo onda
kad i srce stane i kad se malene sive elije gase. To je dovoljan razlog za
povratak. Jo jae srce pumpa krv nego ranije. Jo snanije se eli ono to se ve
ima. Tada nestaje svaki strah. I svaka mogunost da se stvori strah je ravan nuli.
Ne kau za dabaka da ONO neto uvek pobeuje TO neto. Lepo je pretvoriti se
u beskraj i tako postojati. Predivno je ui u nekog svom duom, potpuno i davati
mu od ivota svog. I tako slagati slagalicu uvenog broja Pi. I mirisati neiju kosu,

tvoju kosu. Proi prstima kroz nju i osetiti to blago bockanje otrih krajeva. Igrati
se tvojim prstima i osetiti kako se pore ire i diu jae. vrst zagrljaj od koga se
rebra ire hvatajui dah koji ponestaje. Uplesti se u tebe na milion naina. Vezati
se za tvoje ile i gledati ih kako ushieno isplivavaju na povrinu. Vezati se za
vene i videti i mirisati boju tvoje krvi. Uukati se u irinu tvojih ruku kad se spoje
i napravi malu kolekvu za moje sklupano telo. Pratiu te u tvojim vodama, prati i
ti mene u mojim. Skini tu otrcanu kou sa sebe i dopusti sebi potpuni udisaj. I
tada u te tititi svojim telom u potpunosti, podeljena na osam strana sveta, tada
u i ja moi svoju snagu proiriti na univerzum i ono iza njega. Veruj, jer opet, ti si
ja i ja sam ti...