OI

Jedno bie u svetu svetova ne meri grehe oima,

niti duom, niti srcem,
niti vijugama datim roenjem,
tu negde izmeu redova zapisuje kaiprstom oprotaj.

Kada si najvei ostavlja neizbrisiv trag,

Pa kako opravdati sve rei i sva dela,
kada si slab, ranjiv i nag,
Da li se ponos moe ukrotiti i zatraiti zagrljaj.
Da li, kada samoa eonima ostavlja praznine prah.

Zanesenost,
strah,
raskomadana koa srca,
a opet, vue me...

Ne smem zaspati,
ne smem sanjati,
a san me doziva,
no ne smem,
opet u videti taj,
VAPAJ U OIMA...