RECEPTI I ZAINI

Kako da mi inspiracija bude ovaj tmuran dan. Samo molim Gospoda da me kia ne
stegne. Opet se tu motaju neki crvi i gliste. Gmiu mi po zidovima. Zbunjuju me
svojim sluzavim umom i naturaju sive misli. Odvlae od Visina. Tu sam. Mogu
omirisati. Dotai. vrstinom isklesane visine, kroz strah postojane i nita ih ne moe
pomeriti, sem...moda...ne znam... Neki odgovori vise u vazduhu, lebde. Ne elim
odgovore, elim potvrde. Sve istine na dlanu, papiru, bilo emu. Kako ploviti ovom
rekom. Neke stvari se kleu s vremenom. Dok reskira, misli o riziku. Da li je
prevelik ulog, jer nije novac u pitanju? Spram svega toga zlatna poluga je sitnica.
Peanik u kojem ne tee vreme, zakljuih, skromnim posmatranjem, sve vie mi lii
na mudrost boje ilibara koja strpljivo plovi. Zanosim se-rekoh sebi. No, vrsti koreni
svakim tim uniformisanim korakom govore o svojoj izdrljivosti pod sunim
kamenom vremena. Sve to je za te nelomljive Visine lako lomljivo. No, opet,
zbunjujue je. Koliina topline koju je takav severac sposoban da proizvede u
najmanje oekujuem trenutku i isto toliko da naplati. Snaan stisak koji bi verovatno
trebao vie rei od rei. ao mi je... Uprkos tome traim to slovo. Jedno jedino slovo
koje bi umirilo pesme loih sirena. Da ne povuku sve u dubine...