UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FILOLOKO-UMETNIKI FAKULTET
KATEDRA ZA HISPANISTIKU

Master akademske studije

Dualistika struktura u Sabatovom romanu Tunel

Seminarski rad iz Uvoda u akademsko pisanje

Predmetni nastavnik: prof. dr Sofija Kalezi

Student: Ivan Radomirovi 12M055

Ocena:

Kragujevac, mart 2013.

Sadraj
Pristup problematici motivske analize...........................................................................

Binarna fragmentacija lika...............................................................................................

Religioznost kao simbol iracionalnog............................................................................

Objektivno vreme i subjektivna percepcija vremena.................................................

Razum kao manifest egzistencijalne otuenosti..........................................................

Borba za prevlast.................................................................................................................

Metafizinost telesnog.......................................................................................................

10

Spoznaja apsolutnog - prevlast nihilistikog................................................................

11

Jedan tunel, mraan i samotan..........................................................................................

13

Bibliografija...........................................................................................................................

15

Pristup problematici motivske analize

Sabatov roman Tunel prvi je deo trilogije. Slede O junacima i grobovima i Abadon, aneo
unitenja. Prvenstveno je Tunel (objavljen 1948.) kritika posmatrala kroz psiholoku optiku ili iz
perspektive egzistencijalne i fenomenoloke filozofije. Postoje i pristupi koji su u vezu doveli
autora i tekst usled intezivnih stanja depresije od kojih je patio i koje je iskazao sam Sabato, a
takoe i kroz Kamijevu i Sartrovu vizuru divljenja autoru. Javlja se i filtracija romana iz
pikarskog ugla, poredei ga sa sada ve neizostavnim Lazariem sa Tormesa i Gusmanom iz
Alfaraea. Ni jednoj od postavljenih teza neemo uzeti na znaaju, naprotiv, posluiemo se
svim dosadanjim stanovitima kako bismo ilustrovali krucijalni motiv u ovom romanu, a to je
dualizam protagonista i odnosa koje konstituiu izmeu sebe.

Binarna fragmentacija lika

Svet romana Ernesta Sabata Tunel u ovom kontekstu moemo smatrati semiotikom sferom,
odnosno semiosferom, iji je unutranji prostor sastavljen od konfliktnih struktura. Relevantne
strukture u romanu su slika sveta slikara ubice Huana Pabla Kastela i slika sveta rtve Marije
(Iribarne) Aljende, protagonista dela.1 Primarno emo se bazirati na jednoj od centralnih opsesija
samog pisca i pokuati da objasnimo Kastelov konflikt u svoj svojoj traginoj uzvienosti:
dualizam ljudskog bia, rascep oveka koji iz tame prelazi u svetlost, iz nonog sveta snova u
svet jasnih ideja, iz metafizike u fiziku i obratno. Sam Sabato potvruje u Abadonu da [...]
ovek je dvojno bie. Tragino dvojno. Ali tegobno i glupo je to to se jo od Sokrata traio
nain izgnanja te mrane strane. 2
Stoga u Kastelovom svetu postoje strogo polarisani: mrak u tunelu i svetlo koje je spolja. Taj
svetli spoljanji svet vezan za Mariju u koji Kastel gleda iz svog mraka je tada svetla taka na
njegovom izlazu. Ali ta taka nije samo centar mraka- to joj se vie pribliava ona ga okruuje.
Na izlasku iz tunela, svetlost se pokazuje kao opasna beskonanost koja guta mrak. Stoga se
1

Vladimir Peri i Svetlana Rajii- Peri. Ontoloki status slike u Sabatovom romanu Tunel: na tasovima
androginog diskursa. in Naslee. Kragujevac. 2011, vol. VIII, no. 18, p. 208
2
el hombre es un ser dual. Trgicamente dual. Y lo grave, lo estpido es que desde Scrates se ha querido
proscribir su lado oscuro. apud: Juan Antonio Masoliver Rdenas. El tnel a manera de prlogo. Alicante.
Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. 2009. p. 269

njihova ljubav odvija kao borba na granici mraka i svetla, borba centriranja.3 Marija (simbol
majke/ljubavnica) poseduje dupli identitet predstavljajui se istovremeno kao gospoica Marija
Iribarne i gospoa Marija Aljende (shodno tome, aljende znai sa druge strane, ukazujui na
drugi svet). Sama uporina taka za Kastela identitet ovako biva poljuljana u poetku veze to
slikara zbunjuje. Psiha oboje protagonista stoga trpi isti rascep. to se tie Marije, posmatra je
kao srodnu duu u jedan mah, a u drugi kao nepoznatu i frivolnu osobu, zakljuujui bolno
dvoumljenje reima: Ah kakva prokleta svirepost moe da se krije u srcu najosetljivije ene! 4
Ovi konflikti, koji e dovesti do ubistva voljenog bia, rezultat su pristupa koji se primeuje na
planu celog dela u kom se veoma jasno opaa dualistika struktura, pa i sam Huan Pablo
prepoznaje da postoji nepobediva polarizacija njegove linosti: Koliko je puta ta prokleta
deljivost moje svesti bila vinovnik stranih dogaaja! Dok me je jedna strana navodila da uinim
divno delo, druga me je optuivala za prevaru, licemerstvo i lano dobroinstvo; dok me je jedna
navodila da vream neko ljudsko bie, druga ga je saaljevala i optuivala me za ono za ta ja
optuujem druge5, uzvikuje Huan Pablo u jednom od najiskrenijih, ogoljenijih i bespomonijih
priznanja. U ovakve kontradikcije zapada veoma esto i pritom mogu biti tako iznenaujue, to
ilustruje i primer sastavljanja pisma sa jako okrutnom namerom da bi trenutak kasnije traio da
mu ga vrate jer se istog trena pokajao. Sam proces rasuivanja protagoniste funkcionie
antitetiki. Ograniava se na negaciju teze bez uspostavljanja sinteze koja ukljuuje obe, tezu i
antitezu; stoga njegova misao rezultira u krajnjoj liniji destruktivno, produkt uma koji se kree u
antitetikoj analizi nasumice pronaenih detalja iz kojih ne uspeva da ekstrakuje zakljuke,
uplie se u kontradikcije sa velikom lakoom.6 Kastelova misao je prema tome centrifugalna.
Svaki put se sve vie udaljava od objekta, to jest realnosti koju pokuava da analizira, to je
podjednako primenljivo na analizu njegove vlastite linosti. Posredstvom jezika se otkrivaju
najvea zbrkanost, divizija i fragmentacija njegove linosti. Njegov govor je potpuno suprotnog
karaktera od njegovog unutranjeg bia, maska koju protagonista prihvata kako bi preiveo u
svetu, u drutvu, uz Mariju i sebi sline.

Peri i Rajii- Peri, op. cit. p. 216

Ernesto Sabato. Tunel. Beograd. Kompanija NOVOSTI AD. 2004. p. 122
5
idem, p. 72
6
Alejandro Hermosilla Snchez. El tnel de Ernesto Sbato: la segunda cada en el tiempo americano. in Tonos
Digital: Revista electrnica de estudios filolgicos. 2007. no. 14.
4

Sam svet slike u samom zaetku romana nam najbolje pokazuje sliku sveta slikara, njegovu
diviziju i asimetrinu dvojnost. Slika nazvana Materinstvo, samo protagonistino delo koje
pokree radnju tako razvija temu materinstva razdvajajui je u isti mah. U prvom planu
pomenute slike nalazi se ena koja posmatra dete kako se igra (moe da se posmatra kao
ispunjeno materinstvo); dok u drugom planu nalazimo mali prozor kroz koji se vidi usamljena
plaa i ena kako gleda ka moru, pa kao i zemlja plaa u ovom sluaju moe da predstavlja
simbol enstvenosti i majinskog tela (pa bi tako drugi plan mogao da se tumai kao eljeno
materinstvo, nemogue i frustrirajue).7 Na ovaj nain, protagonistina slika funkcionie kao
strukturalni centralni element romana, konstruiui binarnu opoziciju ispunjeno materinstvo/
neispunjeno materinstvo, to predeterminie i raslojava itavu seriju binarnih opozicija na
semantikom nivou: srodna dua/nepoznata osoba, ljubav/bezoseajnost, umetnost/ivot,
sporazumevanje/nesporazumevanje, telesno/duhovno, ovek/ena, nesavrenost postojanja/
savrenost smrti.

Religioznost kao simbol iracionalnog

Formalni agnosticizam Huana Pabla Kastela, veoma blizak ateizmu (protagonistin stav koji
se primeuje na planu celog romana) u pojedinim momentima deluje ublaeno dok se u drugima
pojaava. Proraunate modane medijacije koje ustanovljava protagonista da bi u svoj svojoj
veliini razumeo stvarnost koja ga okruuje ostaju potajno bliske sferama oseanja i poimanja
koje poseduju posebnu religioznu racionalnost, budui da Huan Pablo Kastel otkriva da upravo
one kognitivne spone koje koristi da bi se smestio i razumeo vlastiti konkretni prostor i vreme
ostaju poraene i prevaziene kada uzajamno Marija i on dostiu izvesne zajednike trenutke,
afektivne, emotivne i sentimentalne trenutke prave ljubavi koje je oajniki traio i zahtevao.
Iako patnja, nekomunikacija i ljudska tragedija usled neostvarenja pretendovane ljubavi
diskredituju uzvieno prisustvo Boga u romanu, verovatno je da implicitno u liku Kastela
postoji manifestacija i dostojevskijevsko oseanje religioznosti: one koja koegzistira sa ljudskim

Eva Lukavsk. Algunas reflexiones sobre la lectura mitolgica de El tnel de Ernesto Sbato. in Etudes
Romanes de Brno. Brno, Vydavatelstv Masarykovy univerzity Brno. 1995. vol. XLIV, no. 1, pp. 21-22

bolom, to je povrh svega naglaeno u sceni mune komunikacije sa Marijom pokraj obale gde
Kastel u ushienju govori kako je uo elemente govora koji se odnose i bliski su Bogu.8
Ovde su ipak presudne neizvesnosti koje impliciraju za njegovu svest u krizi odranje te
situacije, krizi koja bi trebalo da bude razreena putem spasenja koje je sam izvojevao, ali ono ne
samo da nije traeno u antropocentrinom planu kroz celo delo, ve nalazimo momenat gubljenja
Huana Pabla koji dostie duboko teoloke granice kada u svojoj svesti izrie jednu beskorisnu i
sterilnu frazu upuenu Bogu dok se pribliava trenutku zloina: Boe moj, nemam snage da
kaem kako mi je oseanje beskrajne usamljenosti ispraznilo duu! Osetio sam da poslednji brod
koji je mogao da me izbavi sa mog pustog ostrva prolazi daleko i ne primeuje moje bespomone
znake. Snaga me je polako naputala, kao da sam ve ostario.9

Objektivno vreme i subjektivna percepcija vremena

U Tunelu postoji poseban nain promene narativnih sekvenci. Od samog poetka nam je
prikazan zavretak radnje, ubistvo ene, i cela pria e se razvijati ka objanjenju razloga koji su
protagonistu doveli do realizacije ubistva. Interna pria o ovom zloinu je sam roman pa kako bi
predstavio tu priu protagonista uranja u vlastito ja, vreme se subjektivira, ruei strogu logiku
redosleda izlaganja. Javlja se, dakle, jasan nestanak svevideeg autora kako bi se uvelo
pripovedanje iznutra, kakav je sluaj sa Kastelom. Ovako se postie vea objektivnost i
istinolikost, iako sa sobom donosi prekid hronolokog kako bi se potinilo subjektivnom i
narativnom vremenu. Ovo je razlog zbog kog nimalo ne udi to tok protagonistinog izlaganja
moe katkad da izgleda nejasno, skoro impresionistiki, poput nepreciznih pokreta etkice. 10
Tako nasuprot globalnoj analepsi koja nas smeta iz sadanjosti pisanja na poetak prie,
odakle se ista i rekonstruie, imamo i este proleptivne skokove. Daemo primere: ubistvo
(rasplet radnje) se najavljuje u prva tri poglavlja i u dvadeset devetom; kada se prisea pijaniste

Mario Boero. Dios y El tnel. Alicante. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. 2009. p. 317
Sabato, op. cit. p. 124
10
Manuel Cifo Gonzales. El reflejo de la literatura y de la vida en Ernesto Sbato (El tnel y Sobre hroes y
tumbas). Alicante. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. 2009. p. 249
9

koga su u koncetracionom logoru naterali da pojede ivog pacova, napominje: ako bude prilike,
docnije u rei neto vie o tome sa pacovom 11, to stvarno i ini u devetom poglavlju.
Dakle, kao i u pikarskom romanu, iliti preciznije u Gusmanu iz Alfaraea, peripetije koje
prate protagonistu, u prolom vremenu radnje, ukrtaju se sa razmiljanjima i emotivnim
ushienjima protagoniste-naratora u sadanjem vremenu pisanja. Za sada bi se moglo logino
zakljuiti da ovo psiholoko vreme utie na hronoloki tok vremena, menjajui ga i
uznemiravajui, pa su tako brojna anahrona narativna komeanja u Tunelu. Sam Huan Pablo na
znaaju daje vremenu samo kada nije pokraj svoje ljubljene. U tim momentima poinje da
razmilja na dane i nedelje koji prolaze, to intenzivira njegove aspiracije ka njenim
posedovanjem. Kastel pripoveda ak iz zatvora ali ne pominje mesece koji su proli. Ustvari se
nikad ni ne zaustavlja kako bi analizirao vreme, naprotiv, tretira ga kao jo jedan od faktora koji
treba prevazii kako bi bio sa Marijom. Na slian nain u sceni pokraj mora vri upliv u vreme
koje nema nikakvu korelaciju sa [...] anonimnim i univerzalnim vremenom na asovnicima,
koje je strano naim oseanjima, naim sudbama, graenju ili ruenju jedne ljubavi, ekanju
jedne smrti.12 Preputa se vlastitom unutranjem vremenu, beskrajnom i komplikovanom, nalik
venosti o kojoj Marija govori.

Razum kao manifest egzistencijalne otuenosti

Kako smo ve pomenuli, intelekt i emocije ine povrnu (eksplicitnu) strukturu Sabatovog
romana u kom protagonista u prvom licu pripoveda ubistvo koje je poinio. Intelekt protagoniste
funkcionie u ravni dokazivog ili argumenta, to je najbolje prikazano u prvoj reenici prvog
poglavlja: Bie dovoljno ako kaem da sam ja Huan Pablo Kastel, slikar koji je ubio Mariju
Iribarne.13 Njegove emocije su objekat pripovedanja. Druga reenica treeg poglavlja skree
panju itaocu na to da e tokom itanja svedoiti subjektivnom tumaenju motiva za poinjeni
zloin: [...] ali niko ne zna kako sam je upoznao (Mariju), kakvi su upravo bili odnosi meu
nama i kako sam doao na ideju da je ubijem. Trudiu se da ispriam sve onako kako je bilo.14
esto se, kako vidimo, razumu suprotstavljaju u vidu antagonikih sila, nesvesno, patnje,
11

Sabato, op. cit. p. 8

idem, p. 144
13
idem, p. 7
14
idem. p. 11
12

emocije i predoseanja koji su podjednako opasni kao i sam razum. Podrobnija studija
Kastelovog lika otkriva da je on rtva svoje nesvesnosti koju ne uspeva da kontrolie.
Mogli bismo takoe rei da je Kastel otelotvorenje mukog, a Marija enskog principa.
Sabato u Metafizici seksa poredi najznaajnije karakteristike oba principa sledeim reima:
Logika je odlika mukarca [...]; intuicija ene. Mukarac je racionalno bie, ena iracionalno.15
Mukarac tei istim idejama, apstraktnim, panlogizmu, pa obino polazi od loginih i
realistinih pretpostavki od kojih se toliko udaljava da zavrava u istinskom ludilu 16, pokuava
da primeni logiku na ivot, doivljavajui tragian neuspeh. Sa ovim saglasnost izraavaju i
drugi autori, kao npr. T. C. Mihan (Th. C. Meehan) prema kome Huan Pablova traginost poiva
u uzaludnim naporima da objasni ivot, umesto da uestvuje u njemu.17 Ovo predstavlja
najprecizniju moguu definiciju Kastela; ena je no, misterija i kontradikcija i osea odbijanje i
ravnodunost ka apstrakciji, to objanjava konstantna Kastelova ispitivanja dok je za Mariju,
naprotiv, ispitivanje i samoispitivanje nepotrebno, jer za enu iste ideje ne postoje i nemaju
smisao, ve su kao nerazumna igra, produetak detinjaste nepromiljenosti. Njen svet je svet
proimanja. Ona, Marija, je dionisijska raskalanost, rasprenost koja se daje, u vlasti erosa, tela,
neodreenost u odsustvu govora i logike, ona je mnotvo i stoga neuhvatljiva. Njegov svet je
polarisani svet, svet sudara suprotnosti, opozicija koje se iskljuuju. Kastel sebe vidi kao jedinku
u vlasti logosa i racija, dominantnog mukarca koji je sav u filozofiji prisustva, koji se izraava
svesnim i loginim govorom kroz re i sliku (u umetnosti), kome je cilj uzimanje i posedovanje
drugog i autorsko iskazivanje podsvesnog i sublimiranje realnosti, apolonijski centrirani i
usmereni identitet. 18
Tunel predstavlja dehumanizaciju modernog oveka kroz preteranu veru u razum i njegove
prirodne posledice: nauku i tehnologiju. Ovakve i sline tvrdnje Kastela karakteriu kao
racionalnu ivotinju, ije rasuivanje formira deo funkcija njegovog vegetativnog sistema.19

15

La lgica es atributo del hombre [...]; la intuicin, el de la mujer. El hombre es un ser racional, la mujer
un ser irracional. apud: Albert Fuss. El tnel, universo de incomunicacin. Alicante. Biblioteca Virtual Miguel
de Cervantes. 2009. p. 338
16
el hombre suele empezar desde premisas lgicas y realistas, pero a partir de ellas sucede que se remonta a
verdaderas locuras. apud: idem, p. 331
17
Thomas C. Meehan. Metafsica sexual de Ernesto Sbato: Tema y forma en El Tnel. Los personajes de
Sbato. Buenos Aires. Emec Editores. 1972. p. 146
18
Peri i Rajii- Peri, op. cit. p. 212
19
Fuss, op. cit. p. 331

Ostatak njegovih sposobnosti, pogotovu emocionalna, bivaju potisnute ili barem naruene usled
prevlasti razuma, ali uprkos njegovoj grozniavoj tenji ka spoznaji apsolutnog i objektivnog,
protagonistina razmiljanja zavravaju apstraktnim i nerealnim subjektivizmom: tunelom vlastite
samoe.

Borba za prevlast
Odnos Huana Pabla i Marije se moe posmatrati na dva naina: sa jedne strane, protagonista
doivljava ljubav kao da su joj oboje bili predodreeni, kao da nije bilo mogue da je ne upozna,
obavijajui njihovu vezu aurom sudbine. Sa druge strane, ova ljubav nastaje izvan religije i
unutar modernosti i makar se njen poetak zasnivao na svakodnevnom i istorijskom susretu
unutar kanona slobode (izbora). Setimo se da ju je Huan Pablo izabrao, moglo bi se tako rei, na
izlobi koju je odrao u prolenom salonu 1946. Tako se u kontekstu umetnosti smatra da
umetnik, slikar, skulptor, kompozitor, pisac postaje jedno sa svojom temom, i stoga donekle
prevazilazi odnos subjekat-objekat. Ne radi se o posmatranju predmeta kao razliite i
pojedinane, ve ih umetnik asimiluje sebi i prisvaja pa ovi tako postaju deo njegovog bia. 20
Istu emu transformacije koju trpi slika: percepcija slike poreklo odnosa izmeu oveka i
ene/unitavanje slike ubistvo voljene ene od strane mukarca, e pratiti odnos prema eni
kroz ceo roman: ena koja se divi i razume Kastelovu sliku voljena ena/ena koja se smeje
umetniku nipodatavana ena. Prema Sartru, sutinsko stanje solipsizma se u ljudskoj
egzistenciji moe izbei samo kroz ostvarivanje odnosa izmeu dva bia, izmeu dva subjekta.
Upravo je to ono to e pokuati na protagonista: Huan Pablo Kastel savren egzistent, to
emo i imati priliku da dokaemo, pokuava da se spase osnovne samoe ulazei u kontakt sa
Marijom, biem za koje smatra da je na istom nivou egzistencije na kom je i on. Njegova enja
da bude shvaen je apsolutna i u njemu postoji silna elja za ostvarenjem prave komunikacije.
Meutim, sa nastankom mogunosti naputanja stanja solipsizma putem komunikacije koja se
ostvaruje izmeu dva subjekta, postoji opasnost da jedan podvrgne sebi drugog transformiui ga
u objekat. Izlaz lei u spreavanju toga prevagom jednog od lanova ili obostranim postizanjem
ljubavi, koja se ne odnosi samo na telesno posedovanje. Ono emu se pretenduje, po
20

Jorge Luis Lagos. El continuum en El Tnel de Ernesto Sbato. in Estudios Filolgicos. Chile. 2004, no. 39, pp.
167- 168

egzistencijalnom shvatanju, je posedovanje tue slobode: ljubav se dakle raa iz elje drugog
subjekta, iz enje da sloboda drugog ostane u zatoenitvu. To je zapravo ono to on oajniki
trai: osobu koja e prema egzistenciji zauzeti stav analogan njegovom, to e za njega
predstavljati sigurnost naspram haosa, mogunost razumevanja i prevazilaenja osnovne samoe.
udei za apsolutnim susretom, sve to bi moglo da ga zanemari ili sprei izaziva u njemu
definitivno stanje oaja, dok svaka pojedinost koja mu makar malo ukazuje na njegovo
ostvarenje ga ispunjava sreom. Tako, na primer, prvo pismo koje prima od nje bilo je potpisano
jednostavno sa Marija, na osnovu ega Huan Pablo misli: Ova jednostavnost me je navodila
na neodreenu misao pripadanja, neodreenu misao da je devojka ve u mom ivotu, i da mi je
na odreeni nain pripadala.21 U pojedinim trenucima veruje da je ostvario eljeno posedovanje,
to bi mu omoguilo da se rei samoe. Stoga, nikako nije mogao da se pomiri sa injenicom da
je ne poseduje u celosti u svim trenucima. Zato e rei Sada kad mogu mirno da analiziram
svoja oseanja, mislim da je neto od toga bilo u mojim odnosima sa Marijom i oseam da
shvatam na izvestan nain bezumlje to se nisam zadovoljio Marijom koja me je (trenutno)
spasila od usamljenosti.22 Ali ovo ga zapravo nikada ne bi zadovoljilo, jer je on traio krajnje
spasenje koje se nalazilo u potpunoj komunikaciji. Odatle njegova rastua elja za iskljuivim
posedovanjem na koje sam aludira. Uvidevi nemogunost duevne komunikacije sledi pokuaj
telesnog sjedinjavanja. Fiziko ujedinjenje nastaje kao mogue sredstvo susreta izmeu dve
osobe koje pokuavaju da komuniciraju, dok je kod Kastela to pokuaj onoga to bismo mogli
nazvati dva vida objektifikovanja drugog: psiholoki ili duhovni i fiziki. Osnova Kastelova
zabluda je stoga to to odnos subjekta i objekta shvata kao odnos vladanja, moi i potinjenosti,
kao odnos aktivnog i pasivnog principa. Ulogu subjekta, nadreenog u svim relacijama daje sebi,
subjekat je ja, slikar, autor, mukarac- ljubavnik, ovek kao telo koje egzistira kao dom za svest.
Ulogu objekta, pasivnog lana, dodelio je umetnikom delu, slici, likovnom kritiaru, eniljubavnici, utnji, ivotu kao datosti i egzistenciji. Ono to ne moe biti racionalno objanjeno za
njega zapravo ne postoji. Ali Marija se opire postajanju objektom jer bi ukidanjem vlastite
slobode (i prava da bude sa svim mukarcima koje izabere) to postala.23 Najveu zavisnost i
vazalstvo samim tim proivljava Kastel. Marija nam je predstavljena kao zainteresovana za
Huana Pabla, dok on u celosti zavisi od njenih gestova, Marijinog prisustva i odsustva. On je u
21

Sabato, op. cit. pp. 47-48

idem, p. 91
23
Peri i Rajii- Peri, op. cit. p. 213
22

vlasti hirova, utnji i kratkih momenata sporazumevanja sa svojim ljubavnim objektom;

opredeljuje se za pokuaj apsolutnog posedovanja kroz poudu u kojoj sam biva objektiviziran.

Metafizinost telesnog

Za Marsela Kodua (Marcelo Coddou), koji Tunel vidi kao egzistencijalni roman, su
metafiziki razlozi ti koji motiviu samou i ljubavnu tragediju izmeu Huana Pabla i Marije.24
Ovo potvruje sam Sabato, koji je u svojoj knjizi eseja Heterodoksija o svom romanu napisao:
Dok sam pisao ovaj roman voen pomeanim oseanjima i nesvesnim porivima, esto sam
ostajao zbunjen pri oceni onoga to predstoji, tako drugaijeg od onoga to sam predvideo. [...]
Metafizike ideje se tako preobraavaju u psiholoke probleme, metafizika samoa se
transformie u osamu stvarnog oveka u konkretnom gradu, metafiziki oaj se transformie u
ljubomoru, a pria ija je namena bila da ilustruje metafiziki problem postaje roman strasti i
zloina.25 Iz tog razloga e i seksualnom odnosu po prvi put u istoriji knjievnosti biti dodeljena
metafizika dimenzija. Ruenje utemeljenog poretka i rezultujue ugroavanje optimizma, tog
uvenog pokretakog i strujnog optimizma, produbljuje ovaj problem i tema samoe postaje
najstranija u savremenoj knjievnosti. Ljubav, vrhovni i bolni pokuaj sjedinjenja, ostvaruje se
u telesnom i za razliku od starijeg romana, u kom je seksualni odnos bio sentimentalan, frivolan
ili ak pornografski, sada dobija duhovni karakter. Poznat je primer ponavljanja ovakvog odnosa
izmeu mukaraca i ena u Sto godina samoe, to objanjava opsesiju porodice Buendija za
snoajem (i to incestnim), pa isto tako i potrebu za seksualnim inom kod Kastela, kako bi
verifikovao Marijinu ljubav, upravo zato to su mukarci skloni meanju erosa sa seksualnou i
misle da im ena pripada kada je seksualno poseduju, jer ovek je vlastoljubiva zver; pa se
stoga seksualni erotizam veoma esto javlja u paru sa nasiljem, sadizmom i smru, to baca novo
svetlo na lik Kastela ne kao produkta odreene psihologije, ve kao naina gledanja na svet. Kao
dva ekstrema ovog sveta postoje striktno telesna ljubav, koja se vezuje za javnu kuu i
24

Marcelo Coddou. La estructura y la problemtica existencial de El tnel de Ernesto Sbato". Los personajes
de Sbato. Buenos Aires. Emec Editores. 1972. p. 74
25
Mientras escriba esta novela, arrastrado por sentimientos confusos e impulsos inconscientes, muchas veces me
detena perplejo a juzgar lo que estaba saliendo, tan distinto de lo que haba previsto. [...] Las ideas metafsicas se
convierten as en problemas psicolgicos, la soledad metafsica se transforma en el aislamiento de un hombre
concreto en una ciudad concreta, la desesperacin metafsica se transforma en celos, y el cuento que pareca
destinado a ilustrar un problema metafsico se convierte en una novela de pasin y de crimen. apud: Eva Lukavsk.
Algunas reflexiones sobre la lectura mitolgica de El tnel de Ernesto Sbato. in Etudes Romanes de Brno. Brno,
Vydavatelstv Masarykovy univerzity Brno. 1995. vol. XLIV, no. 1, p. 19

10

pornografiju, ljubav koju u tajnosti konzumira dehumanizirano drutvo, i duhovna ljubav,

striktno platonska, dve ose oko kojih se vrti nemogua Kastelova ljubav.
Ipak, iako je re ljubav izgovorena toliko puta i predstavlja bitan motiv u delu, moemo
zakljuiti da Kastel zaista ne voli Mariju. Ubija je da bi se uteio, da bi mogao sebi da kae:
Imao sam sve i unitio sam ga, jer nije mogao da prihvati da ostane bez iega, nije mogao da
prihvati beznadenu samou. Ne prihvata da bude drugi u Drugom.26 Uslovljava je reima:
Obeajte mi da nikad vie neete otii. Potrebni ste mi, mnogo ste mi potrebni.

27

. Meutim,

kada mu se ona otvara pokraj mora, on, koji je toliko opsesivan, nee je sasluati. Odbacuje
njenu istinu, ne interesuje ga, time ilustruje da je ne voli, ve da ezne iskljuivo za njenim
prisustvom i posedovanjem.

Spoznaja apsolutnog - prevlast nihilistikog

U kontekstualnom okviru znaenja vezanog za roman, ubistvo Marije Iribarne koje

poinjava slikar je u skladu sa tumaenjem datim u ovom pristupu, dakle kroz vizuru udnje za
apsolutnom komunikacijom i posedovanjem: upliv u kontinuum od strane umetnika ugroava
njegovu individualnost, otud njegova hostilnost ka onom koji je mogao obrazovati jedini objekat
spasa od sebe samog. Naglaavanje duhovne komponente omoguava da doivi ljubav svaki put
sve idealizovanijom, idealizacija koja se moe objasniti bazirajui se na frojdovskoj podlozi. Iz
ove perspektive svakom ja odgovara drugo idealno ja koje se projektuje u drugog (njega ili nju),
to je, kao u grkom mitu, u velikoj vezi sa narcisistikom prirodom.
U egzistencijalnom kontekstu romana protagonistino ouvanje solipsisistikog stava
(njegova autentinost) ga dovodi do Marijinog ubistva, nastajui tako potpuni sukob sa
kontinuumom, iako se protagonisti konstantno inilo da su njihovi ivoti bili kao dva paralelna
tunela sa povremenim prozoriima koji su omoguavali fragmente komunikacije: uvek nestalni
susreti, utisci susreta sa drugim ja, sa apsolutnim; meutim, rasuivanje koje je u osnovi
diskontinuirano uopte ne dozvoljava da se istinski ukljui u kljune izraze kontinuuma, kao to

26

Hector Anabitarte Rivas. Un solo tnel oscuro y solitario. in Cuadernos Hispanoamericanos. Madrid. 1983.
391-393: 320-323. pp. 322
27
Sabato, op. cit. p. 33

11

su vreme, ivot, istorija, muzika, umetnost i ljubav.

28

Ovo vienje nam omoguava da kroz

muke i patnje lika shvatimo ovekovu nemogunost da promeni svet oko sebe, predstavljajui ga
kao jedinstvenog i izolovanog pojedinca u svetu koji ga tretira bilo ravnoduno ili neprijateljski.
Ova emocionalna patnja koja proganja Huana Pabla dovodi do utamnienja ovog lika.
Kada je u pitanju protagonistina analiza eksternih faktora, moemo govoriti u ovom sluaju
o metoniminom procesu nesvesnog: Kastel menja deo celinom, posledicu za uzrok, sadraj za
sadraoca. Evo nekoliko primera: poto je protagonista sreo Mariju na svojoj izlobi, zakljuuje
da Devojka je, po onome to smo videli, imala obiaj da ide po slikarskim salonima29; kako
Marija ulazi u kancelarija Kompanije T Kastel zakljuuje: [...] svakog trenutka bih je mogao
videti u kancelariji

30

;poto Marija menja intonaciju glasa kada telefonom razgovara sa

Kastelom, ovaj primeuje: [...] to je dokazivalo da je bila sposobna da simulira. i misli da [...]
oko Marije ima mnogo senki 31. Protagonista trai u izolovanim delovima, fragmentima govora
ili gestovima elemente koji mu slue kako bi potvrdio sumnje koje su najveim delom proizvod
neurotinog rasuivanja. Prema tome, usled pomenutih neurotinih nagovetaja protagonista
ubija protagonistkinju.
Ova hijerarhija se najbolje moe videti u slici Materinstvo koja predstavlja pribeite odnosa
izmeu Huana Pabla i Marije. Upravo zato na kraju romana njena destrukcija prethodi
neposrednom ubistvu protagonistkinje, simboliui ga: unitenje slike koja simbolie
materinstvo, predstavljeno kroz dva enska lika i dva simbola majinskog tela (more i zemlja),
anticipira ubistvo voljene ene ije ime takoe simbolie materinstvo. Tako se multiplikacijom
simbola materinstva intenzifikuje ideja da ubistvo pojedinane majke/ene oznaava unitenje
ivota u celosti. Oigledna egzistencijalistika motivacija, koju je utemeljio Sartr, je dakle ona
koju pronalazimo u ponaanju Huana Pabla Kastela, oveka koga je zaposeo demon apsolutnog,
koji odbija da se relativizuje, da se zadovolji delom ili bilo im manjim od apsolutnog, da se
spusti na nivo Huntera ili Aljendea, rezigniranih i malodunih konzumenata prijatnih trenutaka
sa Marijom. Njegova tenja za dominacijom i apsolutnim posedovanjem voljenog bia i
destrukcija koja rezultuje njenom smru se stoga moe objasniti iskljuivo iz ove perspektive.
28

Lagos, op. cit. pp. 170

Sabato, op. cit. p. 13
30
idem, p. 26
31
idem, p. 42
29

12

Jedan tunel, mraan i samotan

Iscrpnom analizom lika dolazimo do zakljuka da realnost ne moe da se svede na tako
simplistiku dijalektiku kakva je Kastelova. Naprotiv, puno je kompleksnija i sposobna da
sintetie suprotstavljene mogunosti. Jer, istina je neto to se nalazi udaljeno od razuma i to
izlae opasnosti osobu u celosti. ini se da Kastel ovo prihvata tokom susreta i razgovora sa
Marijom, iako se u njemu uvek profilie suprotna reakcija. Njegova dekonstrukcija binarnih
opozicija elitistiko/neelitistiko u svetu slikarstva i kreator/recipijent u svetu obinih ljudi
predstavlja traginu krivicu negativnog junaka koji ubija enu koja mu je bila suena. Na ovaj
nain unitava taj neprobojni, ali ne manje bitan deo sebe, bez koga njegova linost ne bi bila
kompletna. Sabatov roman nam stoga slui kao ogledalo epohe koju karakteriu neumerena
racionalnost i slepa vera u nauku. U ovom ogledalu vidimo izoblieno lice modernog oveka
nesposobnog da shvati ivot koji mu promie, ali koji ne odoleva nekontrolisanim silama vlastite
nesvesnosti jer generalizujui analitiki skepticizam unitava njegovu veru u ivot.
Zato u romanu pronalazimo i neobinu podudarnost sa Biblijom, i to motiv univerzalnog
konflikta: konflikt izmeu duhovnog i telesnog kao zaee zla, dok je sklad meu eljama koren
dobra. U suprotnom, roman nam manje govori o ubistvu i Marijinoj tragediji (koja je fiziki
mrtva) nego o smrti Huana Pabla: o njegovoj agoniji koja ga navodi na ubistvo i o pokuaju
uskrsnua putem refleksije o zloinu.
Huan Pablo je prisiljen da ivi u svetu u kom postoje dva mogua naina postojanja postoji
neto to se zove ivljenje i ono to se zove egzistiranje: on je izabrao egzistenciju; spoznaje
delovanje dve suprotstavljene sile, prva koja vodi ka gubitku egzistencije i druga koja bez napora
poziva na pomirenje oveka sa samim sobom; zna da je svet separatisan na dva veoma razliita
pola, od kojih jedan pripada onima koji ive u bezgraninoj slobodi i drugi u kom ive ljudi kao
u tunelima. Drugi su autentini egzistenti, vladaoci olimpijske samoe; prvi vode neautentinu
egzistenciju. Huan Pablo je stoga zaludno verovao da je pronaao u Mariji bie identino sebi,
autentine egzistencije kakva je i njegova i sa kojom e postii susret. Protivrenosti, suprotnosti,
dominiraju duhovnim ivotom protagoniste i zbog toga u njemu vlada munina i agonija,
najbitnije odlike njegove autentinosti. Stoga verujemo da smo makar delimino uspeli da
pokaemo da je Tunel jedan od retkih romana koji se strukturiu oko baze graninih situacija, put
13

kojima autor pokuava da stigne do kranjih ekstrema oveka, koji ga zahvaljujui toj asimetriji
ine jedinstvenim biem.

14

Bibliografija
Primarna literatura:
1. Sbato, Ernesto. Abaddn el exterminador. Biblioteca Breve, Seix Barral. Barcelona.
1979. p. 257
2. Sbato, Ernesto. Heterodoxia. Emec Editores. Buenos Aires - Alianza Editorial S.A.
Madrid, 1973. p. 138
3. Sbato, Ernesto. Sobre la metafsica del sexo. in Sur. marzo-abril 1952. pp. 31-32
4. Sabato, Ernesto. Tunel, sa panskog prevela Rajna urev. Beograd. Kompanija
NOVOSTI AD. 2004. 126 pp.

Sekundarna literatura:
1. Anabitarte Rivas, Hector. Un solo tnel oscuro y solitario. in Cuadernos
Hispanoamericanos. Madrid. 1983. 391-393: 320-323. p. 322
2. Boero, Mario. Dios y El tnel. Alicante. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. 2009.
p. 317
3. Cifo Gonzales, Manuel. El reflejo de la literatura y de la vida en Ernesto Sbato (El
tnel y Sobre hroes y tumbas). Alicante. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes.
2009. p. 249
4. Coddou, Marcelo. La estructura y la problemtica existencial de El tnel de Ernesto
Sbato". Los personajes de Sbato. Buenos Aires. Emec Editores. 1972. p. 74
5. Fuss, Albert. El tnel, universo de incomunicacin. Alicante. Biblioteca Virtual
Miguel de Cervantes. 2009. pp. 331, 338
6. Hermosilla Snchez, Alejandro. El tnel de Ernesto Sbato: la segunda cada en el
tiempo americano. in Tonos Digital: Revista electrnica de estudios filolgicos, ISSN
1557-6921, 2007. no. 14. http://www.um.es/tonosdigital/znum14/secciones/estudios-12tunel.htm
7. Lagos C, Jorge L. El continuum en El Tnel de Ernesto Sbato. in Estudios
Filolgicos. Chile. 2004, no. 39, pp. 167- 168, 170

15

8. Lukavsk, Eva. Algunas reflexiones sobre la lectura mitolgica de El tnel de Ernesto

Sbato. in Etudes Romanes de Brno. Brno, Vydavatelstv Masarykovy univerzity Brno.
1995. vol. XLIV, no. 1, pp. 19, 21-22
9. Masoliver Rdenas, Juan Antonio. El tnel a manera de prlogo. Alicante. Biblioteca
Virtual Miguel de Cervantes. 2009. p. 269
10. Meehan, Thomas C. Metafsica sexual de Ernesto Sbato: Tema y forma en El Tnel.
Los personajes de Sbato. Buenos Aires. Emec Editores. 1972. p. 146
11. Peri, Vladimir i Rajii- Peri, Svetlana. Ontoloki status slike u Sabatovom romanu
Tunel: na tasovima androginog diskursa. in Naslee. Kragujevac. 2011, vol. VIII, no.
18. pp. 208, 212, 213, 216

16