PRORAUN KONSTRUKCIJSKIH ELEMENATA OD MONOLITNOG DRVETA

Aksijalno zategnuti elementi

Kada na drvene elemente deluje aksijalna sila zatezanja mora da bude
zadovoljen sledeci uslov:
tII

Nt
tII,dop
Ao

Gde je

tII
Nt
Ao

napon zatezanja (tension) u pravcu paralelnom sa pruanjem

vlakana
sila zatezanja
neto povrina poprenog preseka, uzimajui u obzir sva slabljenja
osnovnog drvenog elementa do kojih dolazi kada se primene razliita
spojna sredstva.
Ao=A=bh

A o A A D2 / 4 2 A t 2D 2t d

A t D2 / 4 / 360 bD 2 t / 4

Bruto i neto preseci zategnutih tapova

Pri izraunavanju neto povrine mora se uzeti u obzir i eksperimentalno
utvrena injenica da se svako slabljenje preseka u pravcu delovanja sile
zatezanja Nt rasprostire na duini koja je jednaka petostrukom slabljenju,
odnosno osovinski na duini e = 6d.

Aksijalno pritisnuti elementi

Za proraun aksijalno pritisnutih elemenata mora se uzeti u obzir
njihova vitkost koja se uzima u obzir preko koeficijenta .
N
cII c cIId
A
gde su
cIId
- napon pritiska (compression) u pravcu paralelnom sa
pruanjem vlakana
Nc
- sila pritiska
A
- bruto povrina poprenog preseka, ne uzimajui u
obzir sva slabljenja osnovnog drvenog elementa do
kojih dolazi kada se primene razliita spojna sredstva

koeficijent zavistan od vitkosti elementa i koji se

izraunava na sledei nain:
1. za 75

1 0,8

100

2. za 75

2
3100

Vitkost elementa se definise na osnovu sledeeg izraza:

li
I min
A
gde treba definisati jos duzinu izvijanja pritisnutog elementa li.

Granina vrednost vitkosti je:

max = 150, za glavne nosece elemente

max = 120, za glavne nosee elemente za koje se ne moe
pouzdano odrediti
tana veliina duine izvijanja
max= 175, za sekundarne konstrukcijske elemente.
Duina izvijanja elemnta za razliite uslove oslanjanja ima vrednosti
prikazane na sledeoj slici:

Duine izvijanja za elementarne tapove

Za tapove reetke duine izvijanja su sledee:
a)

b)

u ravni reetke
li=l, za pojasne tapove
li=0,8l, za tapove ispune, ako se isti vezuju ekserima, odnosno
li=l, za tapove koji se vezuju vezom na zasek, modanicima ili
zavrtnjevima
izvan ravni resetke
duzina li zavisi od razmaka ukruenja pritisnutog pojasa

koeficijent u zavisnosti od vitkosti

Elementi izloeni savijanju

3.3.1. Ugib
Izvoenje sa nadvienjem
korisno
ukupno
optereenje
optereenje
Industrijski i
sportski objekti
Reetkasti i
glavni nosai
konstrukcije

Izvoenje bez nadvienja

korisno
ukupno
optereenje optereenje

zatvoren pogled

L/400

L/200

L/300

L/150

L/400

L/200

otvoren pogled

L/350

L/175

L/250

L/125

L/350

L/175

priblizan proraun

L/600

L/300

L/400

L/200

L/600

L/300

taan proraun

L/300*

L/150*

L/200*

L/100*

L/300*

L/150*

L/600

L/300

L/500

L/250

L/500

L/300

L/150

L/100

L/150

L/100

L/150

L/100 L/150

L/100

L/600

L/350

L/500

L/250

L/400

L/250

L/300

L/200

L/300

L/300

L/150 L/200

L/100

L/300

L/150 L/200

L/100

Vealjke i podupirai
Konzole i konzolna produenja nosaa
Stambeni, javni i
sa gipsanom
ostali objekti
tavanicom
Ostali objekti bez gipsane tavanice
Poljoprivredni objekti, privremena
skladita i privremeni objekti trajnosti
do 2 god.
Ronjae i rogovi
punozidni
reetkasti

L/600

L/350

L/400

L/250

L/150 L/200

L/100

Doputeni raunski ugibi u visokogradnji

Pravo savijanje
Elementi koji su izlozeni savijanju nazivaju se gredni nosaci, ili
jednostavnije
nosaci.

Slika 3.12 - Nosac izlozen pravom savijanju

Usled dejstva momenata savijanja M i transverzalnih sila T javice se

normalni naponi i naponi smicanja prema izrazima:
m

Mmax
md
W

T S
mII max x mIId
b I

Poslednji izraz moe se transformisati pod uslovom da se radi o

pravougaonim poprenim presecima nosaa u sledeu jednainu:
T
mII 1,5 max mIId
A

Koso savijanje
Ovaj oblik savijanja se u drvenim konstrukcijama krovova cesto javlja kao
optereenje ronjaca.

Mmax, x
Wx

Mmax, y
Wy

md

mII mII,x 2 mII, y 2 mIId

fmax fx 2 fy 2 fdop

Nosa izloen kosom savijanju