Materials 2013/14

Charles O. Robertson

Non-literary texts
1.
Finansijska istraga za oduzimanje imovine steene kriminalom pokrenuta je i protiv Mirjane
Markovi i Marka Miloevia, koji se sumnjie da su predvodili organizovanu kriminalnu grupu
vercera cigareta od 1996. do 2001, saznaje Blic.
Dravni tuilac Slobodan Radovanovi, odgovarajui na pitanje Blica da li su pod istragom
Mirjana Markovi i Marko Miloevi, rekao je da niko nije zatien.
Zakon propisuje za koja dela moe da se povede finansijska istraga i svi koji se terete za ta dela, bez
izuzetaka, nai e se pod istragom.
Supruga i sin Slobodana Miloevia osumnjieni su za verc cigareta od 1996. do 2001, ime su
ostvarili nelegalnu zaradu od vie desetina miliona tadanijih nemakih maraka. Prema tvrdnjama
policije, ustanovljeno je da je Marko Miloevi uao u posao zahvaljujui Vladimiru Kovaeviu
Trefu. Prijateljstvo Kovaevia i Miloevica zasnivalo se na Markovom hobiju - auto-trkama.
Kovaevi je uveo Marka u svoj trkaki tim, a ovaj mu se oduio time to mu je preko majke
omoguio da vercuje cigarete.
2.
Beograd - Savet za borbu protiv korupcije podneo je Viem tuilatvu za organizovani kriminal
krivinu prijavu protiv 17 lica zbog sumnje da su nezakonitim preuzimanjem akcija Luke Beograd
otetili dravu za najmanje 21 milion evra, dok je dugorono, teta daleko vea. U Savetu za borbu
protiv korupcije kau za Danas da su Tuilatvu ostavili pristojno vreme da izvri proveru i
podigne optunicu, a ukoliko do toga ne doe, prijava e biti okaena na sajt Saveta kako bi bar
javnost mogla da se upozna sa detaljima iz te transakcije.
Privatizacija Luke Beograd kolski je primer sprege izmeu kriminala, krupnog kapitala i politike.
Podseam, ponudu za preuzimanje akcija Luke dala je fantomska firma Vordfin, koja niti je na
raunu imala novac, osim simbolinih 31.000 dolara, niti su pre toga odradili bilo kakav posao. Za
domae institucije nije bila smetnja ni to to je statut firme Vorldfin zabranjivao komercijalne
poslove sa graanima - kae za Danas Verica Bara, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Ona dodaje da su sve dravne institucije koje uestvuju u procesu prodaje, u jednom danu dale
saglasnost na tu transakciju. Tako je Vorldfin, bez i jednog svog dinara, kupio udele po ceni od 800
dinara za akciju, a samo nekoliko meseci kasnije, kada su neki od malih akcionara izneli svoje
hartije na Berzu, vrednost im je dostizala i do 7.000 dinara.
3.
Beograd - Preduzetnik Milan Beko mogao bi u dogledno vreme da ostane bez vlasnitva nad
Lukom Beograd, koja bi verovatno bila vraena dravi, uz eventualnu obavezu da obeteti male
akcionare, smatraju sagovornici Danasa. Biva sutkinja koja je sada u Savetu za borbu protiv
korupcije Jelisaveta Vasili podsea za Danas da su mali akcionari svojevremeno pred Privrednim

sudom vodili spor sa Bekom, odnosno sa Lukom Beograd. U tom sporu su traili da budu
obeteeni za razliku izmeu procenjene vrednosti akcije Luke i vrednosti koja im je isplaena. Ukoliko Privredni sud nije doneo pravosnanu presudu, krivini postupak u vezi sa preuzimanjem
akcija, predstavljao bi novu injenicu, i mogao bi da se predoi kao dokaz u ovom sporu. U sluaju
pak da je pravosnana presuda doneta, teorijski, mogla bi da podlee reviziji, ukoliko bi se krivini
postupak okonano pravosnanom presudom, kae Vasili. Iz Luka Beograd je u decembru
saopteno da je Privredni apelacioni sud presudio u korist Beka.
Posebno ukazujemo da je Luka Beograd postala prvo preduzee u grupi od 24 sporne privatizacije,
koja ne samo da je ispitana u predistranim radnjama MUP i tuilatva ve je dobila i sudski
epilog, navedeno je u saoptenju Luke, a povodom tube koju je 2007. podnela grupa malih
akcionara traei da budu obeteeni za plaenu vrednost od 800 dinara po akciji i 1.770 dinara
procenjene vrednosti.
4.
Beograd - Polaganjem venaca i paljenjem svea ispred ulaza u vojni objekat Kara na Topideru
jue je obeleeno osam godina od smrti gardista Vojske Srbije i Crne Gore - Dragana Jakovljevia i
Draena Milovanovia, koji su stradali pod jo nerazjanjenim okolnostima.
- Ustavni sud Srbije je utvrdio da su vojnici ubijeni. Naime, pre godinu dana pravni zastupnici
porodica nastradalih vojnika podneli su albe koje su usvojene. Od Ustavnog suda smo traili da
utvrdi da li je vojnicima prekreno pravo na ivot i smatramo da je na zahtev uvaen. To znai da
su Jakovljevi i Milovanovi ubijeni na nasilan i nezakonit nain - kazao je advokat porodica
nastradalih vojnika Predrag Savi. On navodi da im je iz Ustavnog suda, dodue nezvanino,
potvreno da je usvojeno i zalaganje za utvrivanje prekraja prava na pravino suenje u
razumnom roku, pred nepristrasnim i nezavisnim sudskim organom, posebno kada je re o vojnoj
istrazi.
- Sigurni smo da e USS naloiti dravnim organima da postupaju po zahtevima za sprovoenje
istrage protiv sudije i vetaka koji su ometali istragu - kazao je Savi.
Advokat Olgica Bati podsetila je da su porodice ubijenih gardista pre nekoliko meseci dobile
anonimna pisma, u kojima je navedeno da je za smrt njihove dece odgovoran Ratko Mladi, koji se,
kako se tvrdilo u pismima, u vreme kada su stradali vojnici skrivao u objektu Kara. Ta pisma su,
naglasila je Batieva, predata Viem javnom tuilatvu i zatraeno je da MUP Srbije uradi DNK
analizu, ali to do danas nije uinjeno.
- Do danas nije preduzeta nijedna pravna radnja po zahtevima za sprovoenje istrage protiv biveg
vojnog istranog sudije, ali i vetaka, koji su davali lane iskaze - navela je Batieva i obeala da e
u parlamentu predloiti formiranje anketnih odbora, jer pored krivine, postoje i neke druge
odgovornosti koje treba utvrditi.
Porodice ne veruju dravi
Janko Jakovljevi i Petar Milovanovi, oevi ubijenih gardista, istakli su jue da ne veruju dravnim
organima. Kako su naveli, razlog za to je, izmeu ostalog, i vraanje na posao onih koji su
zatakavali sluaj, kao to je vojni istrani sudija Vuk Tufegdi.
- U ovom sluaju samo se odugovlai. Tako e jednog dana staviti taku. Kao da se eka da umru i
porodice stradalih vojnika - kazao je Milovanovi.

5.
Beograd - Bivi ministar zatite ivotne sredine Oliver Duli izjavio je jue da e zatraiti pomo
meunarodnih organizacija za ljudska prava i stranih predstavnitava, jer mu je ugroena
bezbednost, zbog medijske kampanje jednog beogradskog lista protiv njega.
On je dodao da je bezbednost ugroena i njegovoj porodici. Podmetanja i falsifikati koji se
nedeljama unazad iznose imaju za cilj da me kriminalizuju i predstave kao prebogatog
korumpiranog politiara. to je najgore u toj kampanji nije poteena ni moja porodica, zbog ega
nam je ugroena bezbednost, naveo je Duli u pisanoj izjavi. On je istakao da poslednjih 20 dana
nijedan broj jednog dnevnog lista nije izaao bez njegove slike na naslovnoj strani, i napomenuo da
agresivna kampanja ne prestaje, iako je protiv tog lista podneo niz tubi zbog iznetih neistina. Duli
je takoe zatraio da istrani organi provere svaku reenicu napisanu o njemu i da o toku i ishodu
istrage obaveste javnost, kao i da se uporedi njegova imovinska karta od dana kada je preuzeo
dravnu funkciju do danas.
- Rasta Tomaia, vlasnika kompanije Nuba investa, upoznao sam 2007. dok sam bio predsednik
Skuptine, bio je u poseti s grupom investitora. Nikada mi nije bio u kui, ali sretali smo se.
Treniramo u istoj teretani, imamo zajednike prijatelje, ali ba zbog toga je morao da potuje
proceduru - izjavio je Oliver Duli za tampano izdanje Blica od ponedeljka.
Na konstataciju da je Tuilatvo odluilo da ponovo ispita sluaj nakon sagledavanja novih dokaza,
Duli je rekao:
- Istraga je 2010. trajala nekoliko meseci. Sasluani su svi ljudi iz Ministarstva i svi su dali iskaze
da zloupotreba nije bilo. Ne znam koja se okolnost, osim politike, promenila pa bi sad ti ljudi
mogli da promene svoje tvrdnje. Jedino pod pritiskom to mogu da urade.
Bivi ministar je naveo da je dokumentacija za Nuba invest ista kao i za sve druge operatere, to
vai i za dozvolu. I mada je Savet za borbu protiv korupcije u izvetaju naveo da je neobino da
mala firma dobije dozvolu pre nego neke velike poput Telenora ili SBB, Duli je rekao da to nije
tano:
- Radi se o tome da je Nuba invest prva predala zahtev, a tek nakon nekoliko meseci to su uradili i
drugi.
6.
Beograd - Protesna vonja beogradskih taksista zavrena je oko 15 asova, a za 8. februar zakazan
je razgovor taksista sa gradonaelnikom Draganom ilasom i lanom Gradskog vea Dejanom
Malim, izjavio je danas potpredsednik Strukovnog udruenja taksi preduzetnika Beograd Stevan
Blagojevi.
Mi se u meuvremenu pripremamo za novu protesnu vonju 14 februara. Nai zahtevi ostaju
nepromenjeni, traimo izmene Zakona o autotaksi prevozu i ukidanje akciza na gorivo za taksiste
do 300 litara meseno - kazao je Blagojevi agenciji Beta. On je dodao da je taksistima danas
ponueno da razgovaraju sa zamenikom direktora Agencije za javni prevoz Aleksandrm ukiem,
ali da oni nisu pristali na to. Sa ukiem smo ve razgovarali, obeao je da e nae zahteve preneti
gradonaelniku, ali se u meuvremenu nita nije dogodilo, zbog toga danas nismo pristali na susret
sa njim - objasnio je Blagojevi. Taksisti su prema Blagojeviem reima protestnu vonju prekinuli,
nakon to im je za 8. februar zakazan susret sa gradonaelnikom Draganom ilasom i lanom
Gradskog vea Dejanom Malim. Prema njegovim reima u dananjoj protesnoj vonji uestvovalo

je 750 taksi vozila. Taksisti trae izmene Zakona o auto-taksi prevozu kako bi se jasno regulisalo ko
i pod kojim uslovima moe da radi kao taksista, kao i da bi se reio problem "divljih taksista".
7.
Beograd - Nekoliko udruenja poljoprivrednika, mahom iz vojvoanskih sredina, i jue su
traktorima blokirali drumske prilaze Novom Sadu, Panevu i jo nekolicini gradova, jer ni posle
razgovora sa ministrom poljoprivrede Duanom Petroviem, u ponedeljak uvee, nisu bili
zadovoljni korekcijom uredbe o subvencijama, kojom je granica sa deset pomerena na 30 hekatara.
Meutim, vei deo drugih udruenja, posebno ona koja okupljaju poljoprivrednike iz centralne
Srbije, posle razgovora u Ministrastvu vie nije videla razloge za protest. Prema reima Branislava
Mijatovia, predsednika Unije poljoprivrednika Mave i Srema, 85 odsto gazdinstava su mali
proizvoai koji se ne nalaze u protestu. Oni oekuju da Ministarstvo zatiti male posede, ali
subvencije nisu jedini nain da se to uini.
Osnovno je da nas drava ne prepusti tritu, nego da podstakne proces u kome emo se ugovorima
zatititi od otkupljivaa ili monopola velikih preraivaa. Mi smo jue imali razgovore sa
predstavnicima Neoplante, u kojima je ugovaran sistem kreditiranja proizvodnje svinja i junadi
preko te kompanije. Mi ne nalazimo sebe u toj pobuni, ali i da hoemo, naa mehanizacija je u
daleko loijem stanju i ne bi izdrala taj vid protesta. Njihove maine su za nas svemirski brodovi i
jedino to zakljuujem jeste da tih petnaestak odsto velikih proizvoaa kroz racionalizaciju u
proizvodnji ima mogunosti da zaradi, a opet zahteva vie subvencija, dok smo mi manji na rubu
propasti, istie Mijatovi.
8.
Beograd - Mere nisu oduevile privrednike, jer se nijedna od pomenutih u izlaganju ministra
finansija Lazara Krstia ne odnosi na njih. Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzea
Milan Kneevi kae za Danas da je Vlada birala izmeu smanjenja budetskog deficita i
rastereenja jednog dela privrede. Privrednici su rezignirani ovakvim merama i injenicom da ni u
jednoj rei u njima nije spomenuta privreda. Sve mere su recesivnog karaktera, napominje
Kneevi.
On kae da e se ovo negativno odraziti i to na smanjenje tranje, da e uslovi poslovanja biti
oteani, kao i da e jedan deo privrede zapasti u jo vee probleme. Rigidna prinuda borbe protiv
sive ekonomije znai likvidaciju jednog dela firmi koje su zahvaljujui amortizaciji sive ekonomije
uspele da preive, napominje Kneevi. On istie kako je budetski deficit rangiran na etvrto
mesto prioriteta srpske ekonomije, iza zapoljavanja, rasta BDP-a i javnog duga.
Jedino trajno reenje za budetski deficit jeste da se povea proizvodnja. Ovo sad su privremene
mere koje e dovesti do toga da deficit bude u najboljem sluaju na nivou planiranog, od 1,2
milijarde evra, naglaava on. Pokretanje proizvodnje, uz izmene Zakona o radu, zato bi, kako kae,
moglo da bude trajni iskorak u pravom smeru kako bi se postiglo da srpska privreda bude odriva.
Predsednik Srpske asocijacije menadera Milan Petrovi kae da to udruenje podrava mere Vlade
u nastojanju da sprovede neophodne fiskalne i ekonomske reforme u naoj zemlji. Menaderi su iz
prve ruke svedoci da smo u situaciji koja iziskuje preduzimanje velikih i tekih koraka, ukoliko
elimo da poboljamo poslovni ambijent. Moramo biti svesni da e to biti dugotrajan posao i da e
zahtevati angaovanje svih uesnika poslovnog ivota, napominje Petrovi. On istie da e SAM,
kao i do sada, biti konstruktivni partner Vladi.
9.

Beograd - Od rekonstruisane Vlade Srbije oekujem nastavak dosadanje korektne saradnje, s

obzirom na to da Agencija koordinira rad ministarstava u borbi protiv korupcije, kae za Danas
Tatjana Babi, direktorka antikorupcijske Agencije.
Babieva ukazuje novim funkcionerima da treba da, potujui Zakon o Agenciji, prijave svoju
imovinu, kao i da ministri treba Agenciju da obaveste kojim funkcionerima je prestao mandat, a koji
su stupili na dunost, kako bi Agencija efikasno vodila registar funkcionera.
Upitana da li e uz vie nestranakih linosti na visokim dravnim pozicijama borba protiv
korupcije biti bolja, Babieva odgovara da je principijelno dobro da profesionalci vode posao, ali da
e vreme pokazati da li je to pravo reenje za smanjivanje korupcije.
Nemanja Nenadi, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas ukazuje da borba protiv
korupcije i dalje figurira kao jedan od glavnih prioriteta Vlade, ali da planovi u tom pogledu nisu
dovoljno jasni ili ne obuhvataju sva bitna pitanja.
- Neko bi mogao da kae: Vlada je nedavno usvojila Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv
korupcije, zato bi premijer obrazlagao mere u rekonstrukcionom ekspozeu? Neke
antikorupcijske promene o kojima je premijer govorio, a to je suavanje prostora dravne
intervencije u privredi, nisu prioritetne u toj strategiji. Ni sama Strategija ni najznaajnije mere za
borbu protiv korupcije koje sadri nisu pomenute u ekspozeu, poput ureenog lobiranja, javnih
rasprava, zatite uzbunjivaa - upozorava Nenadi.
10.
Ministar policije i lider SPS Ivica Dai smatra da tekst rezolucije u kojoj bi bili osueni zloini
poinjeni tokom rata na prostoru bive Jugoslavije treba da ima to iru podrku u parlamentu. On u
izjavi za Blic kae da dokument treba da sadri osudu zloina u Srebrenici, ali i svih drugih
zloina.
Namera da se osudi zloin u Srebrenici potekla je od predsednika drave Borisa Tadia. Trenutno
jo nema teksta rezolucije i tek treba da se pie. Pre toga e uslediti razgovori lidera vladajue
koalicije, a nije iskljueno da na razgovor budu pozvani i elni ljudi opozicionih partija. Mada jo
uvek nije precizirano, ali predlog teksta bi mogao da bude zavren do kraja meseca, a namera je da
bude usvojen pre poetka redovnog, prolenog zasedanja u martu.
11.
Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) edomir Jovanovi izjavio je danas da je
vladajua veina u parlamentu, "banalnim politikim
trikom", podigla akcize na uvozno gorivo za oko pet dinara i time ponitila sve pozitivne efekte
liberalizacije uvoza proizvoda od nafte, koja je stupila na snagu pre desetak dana.
Kako se navodi u Jovanovievoj pisanoj izjavi za medije, to je uinjeno "najobinijim
vercovanjem" kroz parlament amandmana jedne od stranaka vlasti, koji je usvojen
glasovima svih poslanika veine, uz navodno "protivljenje" Vlade, i u poslednjim minutima
izjanjavanja za niz budetskih i drugih zakona poslednjeg radnog dana Skuptine
u 2010. godini.
"Na taj nain je omogueno Naftnoj industriji Srbije (NIS) da praktino zadri izuzetno povlaeni
poloaj na tritu, da njegov prostor za profit bude mnogo vei, a graanima
produilo obavezu da plaaju jedan od najskupljih benzina u Evropi i najskuplje i najnekvalitetnije
gorivo u regionu", istakao je Jovanovi.

On je ocenio da je takva neozbiljnost i igranje standardom graana i tritem nova katastrofa koja
graane ve od danas skupo kota.
"Naftni derivati su opet poskupeli, dok se i dalje tite odnosi podreenosti definisani traginim
naftno-gasnim aranmanom sa Rusijom, ija faktura postaje sve skuplja u
procesu pribliavanja Srbije Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji", navodi Jovanovi.
12.
Beograd, Moskva - Aleksandar Vui, prvi potpredsednik vlade i predsednik Biroa za koordinaciju
slubi bezbednosti, potvrdio je jue novinarima u Moskvi da se narednih dana mogu oekivati nova
hapenja u sluaju Agrobanke i da je re o krupnim imenima.
Danas je o tome pisao prethodnih dana, na osnovu saznanja da je posle sednice Biroa, u ponedeljak,
policija intenzivirala sasluanja graana koji su povezani sa tim sluajem, a da nije bilo privoenja
jer su se oni, uglavnom dobrovoljno odazivali pozivu na informativni razgovor. Nismo mogli da
dobijemo potvrdu da su mnogima od njih oduzeti pasoi, ali smo zakljuili da je re o znaajnijim
politiarima ili biznismenima, na osnovu muka koji je zavladao od ponedeljka, posle sednice
Biroa, kada ni od jednog od visokih funkcionera koji su prisustvovali, ukljuujui i Vuia, nije
mogla da se dobije izjava.
Izgleda, meutim, da je ta prva faza ve privedena kraju, jer je Vui novinarima u Moskvi, gde je u
dvodnevnoj poseti, odgovorio da ve narednih dana mogu da oekuju nova hapenja zbog
malverzacija u Agrobanci kao i da e meu njima biti krupnih imena, ali nije precizirao o kome
je re.
Kako prenose agencije, Vui je naveo da je pokrenuta inicijativa za sprovoenje istrage u mnogim
sluajevima, jer u prethodnom periodu, kao da nisu postojale sistemske mere za borbu protiv
korupcije. On je ponovio stav da zakon mora da se potuje i oni koji su uestvovali u
protivpravnim delatnostima, u pljakanju dravne imovine, moraju da odgovaraju. Vui je ranije
najavio da e odmah posle obrade sluaja Agrobanke, koji je prioritet jer pokazuje model po kome
je razorena drava, doi na red sporne privatizacije i primeri visoke korupcije koji se nalaze na
spisku Evropske unije.
Beograd - Posle viemesenog mrcvarenja i sluivanja graana idejom o tajnoj platformi
najdirektnije je potvreno ono o emu je LDP govorio, a to je da ne postoji saglasnost vladajue
veine oko zajednike platforme za reavanje kosovskog problema.
Jasno je da se iza rasprave u Skuptini Srbije o rezoluciji koja se po svom karakteru ne razlikuje od
svih prethodnih, samo krije neozbiljnost i nepostojanje vizije ljudi koji zemlju vode - kae za Danas
edomir Jovanovi, predsednik LDP, povodom usvajanja rezolucije i platforme o KiM.
Prema njegovim reima, najavljena sednica Skuptine izgubie svaki znaaj, jer e se ponovo
razgovarati o rezoluciji koja je izraz politike koja nije spremna da ponudi nita novo osim
ponavljanja ve toliko puta izgovorenih fraza. Parlament se u potpunosti obesmiljava, jer se
tajnom proglaava platforma koja oigledno ne postoji i predlae usvajanje rezolucije koja
apsolutno ne moe da utie na situaciju na Kosovu ili briselske pregovore. Zbog toga se sednica
unapred osuuje na ritualno zaklinjanje u Kosovo, bez ambicije da se ozbiljno razgovara o nainu
na koji se problemi mogu reavati, istie Jovanovi.
Predsednik LDP kae da bi ova stranka bila spremna da podri rezoluciju koja bi donela promenu
kursa, prikazala Srbiju kao konstruktivnog partnera koji je izvukao pouke iz greaka iz prolosti,
spremnog da najzad odustane od politike koja je gotovo obrisala Srbe sa prostora Kosova, a od
Srbije napravila najnesreniju evropsku zemlju.

13.
Genetski modifikovana hrana u Srbiji ako je verovati borcima za zatitu ivotne sredine, to bi
uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije traile SAD, a pominje se i kao uslov
prijema u STO. Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i
promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je
meutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Amerikih Drava objavilo informaciju da srpsko
Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon jer bi on mogao da postane prepreka
ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatraa koji je na dobrom putu ka lanstvu. To se
vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine pozdravila intenziviranje napora Srbije u
saobraavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO i na svojoj internet-stranici navela rei voe
pregovarakog tima Srbije sa tom organizacijom, Vesne Arsi, koja smatra da je prijem Srbije u
STO veoma vaan za njenu zemlju.
Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski
modifikovanih namirnica, nije potpuno jasno. Vlada Srbije sama nije nagovestila da e menjati
postojei Zakon, tavie, ona jo uvek tvrdi da je njena politika ouvanje i afirmacija Srbije kao
zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana kao i da ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena
upotreba genetski modifikovane hrane.
Situacija u pogledu poslednje tvrdnje ipak je neto drugaija. U Evropskoj uniji je dozvoljena
upotreba itavog niza genski modifikovanih organizama i to kao ivotnih namirnica, sredstva za
hranjenje domaih ivotinja i za sejanje i saenje. U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i
paradajz. Obeleavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka
Evropske unije. U Nemakoj, sve to nadgleda Savezni zavod za zatitu potroaa i bezbednost
ivotnih namirnica koji je potroaima na raspolaganju za sva pitanja koja ih mue od pravnih
odredbi do zdravstvenih problema.
Prema reima predsednika Ekolokog pokreta Novog Sada Nikole Aleksia, pomenuta tvrdnja nije
jedina neistina u stavovima Vlade Srbije.
Prilikom posete amerikog potpredsednika Dozefa Bajdena Beogradu u maju 2009, visoki gost
je poruio srpskim domainima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani genetski
modifikovanih organizama, na ta je od domaina odmah dobio odgovor da e taj Zakon biti
promenjen," rekao je on za Doje vele.
Nikola Aleksi podsea i da je Zavod za zatitu bilja u nedavno izvrenim kontrolama ustanovio
da na 92 odsto parcela kontrolisanih u Bakoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu soja je
genetski modifikovano. Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje
Ekolokog pokreta Novog Sada nije elela da se odredi prema korienju genetski modifikovanih
organizama.
14.
O posledicama NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje ljudi i ivot u Srbiji pria se ve
godinama. Poznato je da je broj, odnosno procenat obolelih od karcinoma, te anomalija ploda i
spontanih pobaaja drastino vei nego ranije. Da li su Srbi osueni na pritajeni i dugoroni
holokaust i zato o svemu tome drava uti?

Ve je odmakao period kada je zapoeo raspad projektila koji su ostali u tlu posle bombardovanja
Srbije, tako da posledice vie ne trpe samo oni koji ive ili su se zatekli na mestu bombardovanja,
jer u Srbiji nije izvrena dekontaminacija tvrde strunjaci. Tako primarijus dr Radomir Kovaevi,
naelnik Centra za zatitu od jonizirajuih i nejonizirajuih zraenja beogradskog instituta
Dragomir Karajovi, navodi da je drava obustavila dekontaminaciju pre nekoliko godina, uz
obrazloenje da nema dovoljno novca. Meutim, u Agenciji za zatitu od jonizirajuih zraenja
tvrde da je tlo dubinski oieno od projektila i da je taj posao, raen po etapama, okonala Vojska
Jugoslavije, uz saradnju sa Institutom Vina.
Odgovor na pitanje da li nas truju estice koje nastaju raspadom projektila u zemljitu, najpre smo
potraili od Suzane Panti Aksentijevi iz Ministarstva zdravlja, koja nam je rekla da se svi podaci
nalaze u Ministarstvu ivotne sredine. Meutim, tamo su nam tvrdili da je za tu oblast od avgusta
prole godine nadlena Agencija za zatitu od jonizirajueg zraenja i nuklearnu sigurnost. Prema
reima direktora ove agencije Mirjane Radenkovi, projektili sa osiromaenim uranom ve su
uklonjeni.
Taj posao uradila je Vojska Jugoslavije. Oni su izvrili dubinsko ienje od projektila. Podaci o
tome nalaze se u Ministarstvu za ivotnu sredinu, a jo traje ta predaja nadlenosti, i ja jo nemam
te izvetaje rekla nam je Radenkovieva.
Ona je dodala da je opasnost od projektila sa osiromaenim uranom prisutna u satima posle
eksplozije, dok se u vazduhu nalaze aerosoli.
Oni koji udahnu ove radioaktivne estice veoma su ugroeni, ali je posle ve drugaija situacija.
Prema informacijom sa kojima raspolaem, ienje terena je raeno u vie navrata i taj materijal je
sklonjen u Institut Vina precizirala je Radenkovieva. Ona nije elela da komentarie povean
stepen obolevanja na terenima koji su pogoeni radioaktivnim projektilima, ali je istakla da postoji
vie uzroka nastanka karcinoma, od kojih je stres veoma zastupljen.
15.
Milan Popovi, lan Gradskog vea, jue je u ime Grada na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o
zatiti potroaa u Privrednoj komori Srbije jo jednom predloio dopunu kojom bi bio zabranjen
boravak maloletnim licima u ugostiteljskim objektima od 23 asa do est asova ujutro bez pratnje
jednog od roditelja ili staratelja.
Grad je jo 7. avgusta Ministarstvu spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija podneo ovu
inicijativu, a uvidom u nacrt zakona utvreno je da predloena reenja Grada nisu obuhvaena u
tekstu predvienom za javnu raspravu.
Popovi je izrazio aljenje to inicijativa nije uvrena u nacrt ovog zakona i istakao da se radi o
prvorazrednom politikom pitanju, koje po svojoj sutini tretira budunost nacije.
- Inicijativa koju je gradonaelnik Beograda podneo u avgustu je od prvorazrednog znaaja jer je to
bitno za budunost mladih i nae zemlje. Grad je, na osnovu iskustva iz prethodnog perioda, uvideo
da postoje problemi koji se tiu bezbednosti nae dece i iz toga je potekla inicijativa da se bez
prisustva roditelja ili staratelja maloletna lica ne mogu nalaziti u objektima za ishranu i pie. Veliki
broj roditelja pridruio se naoj inicijativi, ili je ak pre naeg reagovanja zahtevao donoenje
ovakvog propisa. Ova tema nadilazi interes ugostitelja, pojedinca ili dnevne politike, ona mora biti
interes celog drutva. Inicijativu smo ponovili Ministarstvu spoljne i unutranje trgovine i
telekomunikacija sa eljom da bude uvrena u nacrt zakona, dozvoliemo i mogunost da se sam
tekst preformulie, ali da sutina ostane ista. Grad e u svakom sluaju nadlenima biti na

raspolaganju za sva potrebna obrazloenja i kontakte, kako bismo na najbolji nain zatitili interes
mladih i drutva u celini - rekao je Popovi
16.
Ko god da je makar jednom proao Krunskom ulicom na Vraaru, sigurno se zapitao ta se desilo
nekadanjoj velelepnoj kui koja se nalazi na uglu sa Smiljanievom. Krunska 66 je sada dom
maaka i ko zna kojih jo ivotinja, stecite beskunika i drugih avanturista koji ponekad svrate da
ostave svoj potpis na onome to je ostalo od zidova.
Donedavno su se na plafonu mogli videti i gipsani radovi i druge arhitektonske majstorije koje
pokazuju da je ovo zdanje nekada krasilo Beograd svojim impozantnim izgledom. Bila je to jedna
od lepih porodinih vila u kraju. Posivela, oronula i pod katancem, nalazi se u lepom kraju blizu
centra grada. Prekrivena brljenom i zarasla u bujno drvee i korov, sa puta se skoro i ne vidi. U
Krunskoj ulici nalazi se i veliki broj ambasada, Muzej Nikole Tesle i veliki broj znaajnih
graevina, te ova ruevina zaista upada u oi, zbunjujui prolaznike. Prema nekim navodima sa
jednog internet foruma, kua je delo arhitekte Dragomira Todorovia i po komiluku se pria da su
nesreeni imovinski odnosi ili problemi oko nasledstva razlog njenog propalog stanja. Prema
podacima iz katastra, kao imalac prava na objekat se navodi izvesni P.V., tako da se postavlja
pitanje: ukoliko vlasnici nisu u mogunosti da ree ovaj problem, da li optina ili neka druga
gradska institucija ima prava i nadlenosti da se umea i oslobodi komiluk ovakvog rugla? S
obzirom da se kua u Krunskoj 66 naslanja na vrti, treba li ekati da objekat krene i da se
obruava?
Iz optine Vraar poruuju da su njihove ingerencije u ovakvim sluajevima, naalost, poprilino
male, ali da su upoznati sa ovom lokacijom.
- Mi moemo da reagujemo ukoliko objekat predstavlja opasnost po ivot i zdravlje ljudi. U tom
smislu moemo jedino zabraniti upotrebu objekta - izjavio je za na list Danilo Glumac iz optine
Vraar. On je naveo da se neretko deava da vlasnici vremenom namerno zapuste svoje kue ne bi li
se uruile same od sebe, tako da mogu na njihovom mestu da zidaju nove objekte. To moda nije
sluaj sa ovom kuom, ali kako je naveo Glumac, nema zakonskih propisa koji bi optini omoguili
da se sama pozabavi problemima ovakve vrste, tako da je odgovornost iskljuivo na vlasnicima. Za
sada, kako stvari stoje, ova ruina od 200 kvadrata e jo dugo stajati na
17.
Sjedinjene Amerike Drave su od samog poetka jugoslovenske krize igrale vrlo aktivnu,
na kraju odluujuu ulogu u njenom regulisanju. One su za kratko vreme, bar kad je re o javno
iznetom stanovitu njenih zvaninika, prele od zagovornika teritorijalnog integriteta Jugoslavije (u
ta se moe sumnjati ako imamo u vidu njene kasnije poteze) do aktivnog i odluujueg
podravaoca njene dezintegracije po unutranjim, administrativnim granicama. Suprotno ulozi koju
je ameriki predsednik Vudro Vilson (Woodrow Wilson /18561924/) imao, pored srpske vojske, u
njenom stvaranju. Ubrzo nakon toga one su se aktivno zaloile i isposlovale, na Generov predlog,
prvo ekonomske sankcije a zatim izolaciju na meunarodnom planu i, na kraju, vojno kanjavanje
Srbije, dezintegraciju i, uz nesebinu pomo mnogih unutraljih inilaca, uticale na ograniavanje
njenog uticaja u jugoistonoj Evropi.
Jo je krajem juna 1991. The Washington Post, blizak administraciji, u uvodniku naglaavao da su
Sjedinjene Drave i Evropska zajednica saoptile secesionistima da nee biti priznate kao
nezavisne drave. Ali, tako nije mislila Nemaka i deo establimenta, to su mnogi ameriki
zvaninici naknadno priznali, o emu e se Sjedinjene Drave kasnije prikloniti. Zaokret koji je
prvo nastupio u javnom diskursu, da bi ubrzo usledio na politikom i na kraju na vojnom planu,
nagovestio je beki Kurier.

18.
Moderno iskustvo govori da privredni prosperitet ne moe da rei meuetnike sporove, ili sporove
izmeu drave i nacionalnih manjina, ali isto tako govori da, uz delovanje drugih inilaca kao to
su demokratske institucije napredna privreda moe da ublai intenzitet ovih sporova. Dovoljno je,
u tom pogledu, uporediti Kvebek i Kosovo. Najpre, privredna razvijenost Kanade ne predstavlja
dovoljan razlog za zastupnike nezavisnosti Kvebeka da odustanu od svog politikog cilja, koji je,
formalno posmatran, identian osnovnom politikom cilju albanske veine na Kosovu i Metohiji.
To je, razume se, odvajanje od postojee drave i osnivanje nezavisne drave. Ali, napredno
privredno okruenje Kanade, kombinovano sa postojanjem demokratskih institucija i odgovarajuih
pravnih normi, stvorili su ambijent za mirno i opteprihvatljivo reavanje ovog pitanja. Nasuprot
tome, a sluaj Kosova i Metohije je ovde ne samo tipian ve i ekstremno specifian, zaostala
privreda kombinovana sa odsustvom demokratskih institucija i normi ne samo da predstavlja
dodatni problem u generalno ravom ambijentu, nego i sama postaje povod politikih
manipulacija.
19.
Dravni praznici su stvar identiteta jedne drave, mada nije redak sluaj u svetu da je taj identitet
vie u vezi s vladajuom ideologijom nego s istinskom tradicijom i istorijom. Iako se Sretenje ve
devet godina slavi kao Dan dravnosti Srbije, malo ljudi zna ta se tog dana desilo i mnogi ne
oseaju posebnu vezanost za taj datum. Sretenje je, naalost, samo jedan neradan dan koji bar
mene obino iznenadi- kako je to opisao jedan Beograanin, seajui se davnih vremena kada je u
bivoj Jugoslaviji proslavljan Dan Republike, 29. novembar. Oko pomenutog praznika postojala je
jedinstvena svearska atmosfera. Tog dana odlazilo se na turistike oping ture, neko bi organizovao
tradicionalni svinjokolj, drugi bi ili u goste ili primali goste, godina se delila po datumima od i do
dvadeset devetog, neretko se sve pretvaralo u mini raspust. Atmosfera na ulicama Beograda jue
je vie podseala na jednu obinu nedelju, neradan dan, nego na prazninu.
Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, kae za Danas da u Srbiji ne
postoji nijedno istraivanje koje pokazuje koliko su Srbima znaajni dravni i verski paznici, ali
naglaava da su oni u poslednje vreme izmeani i da u tom smislu vlada prava konfuzija.
- Nekada se znalo ta je 29. novembar a ta 7. januar, a ljudi danas slave Dan dravnosti koji pada
na verski paznik Sretenje, pa mnogi i ne znaju ta slave. Kada pogledate crkveni kalendar, svaki
drugi dan maltene je crveno slovo, to znai da tada ne bi trebalo da se radi. Zbog spajanja crkvenih
i dravnih praznika, polovina januara nam je neradna - kae Gredelj i dodaje da je, priznali mi to ili
ne, naa drava klerikalna, to ni u kom sluaju nije dobro.
- U Srbiji je postalo bitnije ono to kae jedan vladika nego predsednik drave. Sada smo svi postali
vernici, a ne postoji narod koji vie od nas psuje boga - zakljuuje Gredelj.
20.
Jagnjijade, prutijade, bostanijade i ostale olimpijade hedonizma koje se odravaju irom Srbije
svakako su jedan od turistikih aduta ove zemlje. Prilika da se probaju lokalni specijaliteti i pia
koji nisu svakodnevno na raspolaganju i da oni iz gradova siu meu narod i dobro se provedu.
Meutim, obilazak tih turistiko-privrednih manifestacija, kako ih esto nazivaju, pokazao nam je
da je propratni dekor takvih skupova mnogima zapravo odbojan. S obzirom na to da je organizacija
tih manifestacija potpuno u rukama lokalnih samouprava ne udi to se, radi punjenja optinskog
budeta, tezge izdaju bilo kome i popunjava svaki prazan trotoar. Tako se privredni deo svodi na

prodaju vercovane robe, aparata bez ikakvih garancija, igraki sumnjivog kvaliteta, kineske i
markirane odee koja nikada nije ni videla fabrike Najkija ili Adidasa. Poseban deo prie su atori
koje podiu lokalne kafane. Na berbi u Topoli reporter Danasa imao je ast da popije flaicu
koka-kole za neverovatnih 250 dinara, a da prethodnog prolea na Jagnjijadi u Jagnjilu (selo u
blizini Mladenovca) pola kilograma jagnjetine, dva pia i salatu plati vie od 1.500 dinara. Vlasnici
atora i njihovi konobari slue se trikovima koji gostu mogu samo da pokvare provod pa tako
pokuavaju da naplate sve to donesu na sto iako posetilac to nije traio (sir, hleb, salatu...).
Vrhunac dekora jeste i prodaja majica na kojima se Radovan Karadi i Ratko Mladi slave kao
srpski heroji.
21.
Programi reintegracije i rehabilitacije moraju tei paralelno sa ostalim
programima post-konfliktne rekonstrukcije kao to su primena tranzicionih
zakona i mehanizama tranzicione pravde jer se ovi procesi meusobno
dopunjuju i ne dozvoljavaju da post-konfl iktna rekonstrukcija bude izvrena
samo meu vojnicima, ve i civilnim stanovnitvom kako bi dolo do
pomirenja61. Mnogi bivi uesnici vojnih, policijskih i paramilitarnih jedinica
koji su uestvovali sa srpske strane u ratovima 1990-ih su danas preli
u sektor privatne bezbednosti (kao vlasnici ili radnici privatnih bezbednosnih
agencija) ili su osnovali svoje politike partije. Programi reintegracije
i rehabilitacije je trebalo da budu sprovedeni odmah posle ratova 1995.
godine, odnosno 1999. godine.
22.
Beograd - Nacionalni prosvetni savet je doneo standarde kvaliteta udbenika i trebalo bi da prati
kako se oni ostvaruju. Zato smo u primedbama na izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja traili da budemo ukljueni u proceduru odobravanja udbenika, a da se novim
zakonom o udbenicima definie kako - kae za Danas Desanka Radunovi, predsednica
Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS)
- Postojeim Zakonom o udbenicima predvieno je da detaljnu proveru usklaenosti rukopisa
udbenika sa standardima vri Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Na
osnovu njihovog miljenja NPS treba da preporui ili ne ministru rukopis za korienje. Problem je
u tome to je proces evaluacije rukopisa u ZUOV-u potpuno netransparentan i to NPS ne uestvuje
u njemu. Tako dolazimo u situaciju da treba da potvrdimo odluku ZUOV-a i time preuzmemo
odgovornost, a da smo u potpunosti iskljueni iz procesa formiranja odluke. Ne pristajemo na to i
traimo da se to menja. NPS prema zakonu treba da potvrdi i negativno miljenje ZUOV-a ili da ga
preinai u pozitivno, ako smatra da Zavod nije u pravu. Tu nastaje problem, jer nije fer odbiti neiji
rukopis na osnovu negativnog miljenja u ijem formiranju niste uestvovali. Da bi NPS potvrdio
negativno miljenje ZUOV-a, potrebno je da angauje eksperta, to nije u mogunosti jer ne
raspolae nikakvim finansijskim sredstvima. Ponekad za odbijeni rukopis izdava podnosi Savetu
zahtev za ekspertizu. Sredstvima koje uplauje izdava angaujemo eksperte da izvre detaljnu
proveru usklaenosti rukopisa sa standardima.
23.

Obezbeivanje kvaliteta visokokolske ustanove

lan 15.
Samostalna visokokolska ustanova, odnosno visokokolska jedinica u njenom sastavu, svojim
statutom, odnosno optim aktom definie tela i postupke vezane za praenje, obezbeivanje,
unapreenje i razvoj kvaliteta studijskih programa, nastave i uslova rada.
Provera ispunjenja obaveza samostalne visokokolske ustanove i visokokolske jedinice u njenom
sastavu, u pogledu kvaliteta, vri se u skladu sa pravilnikom koji, na predlog Nacionalnog saveta,
donosi ministar nadlean za poslove visokog obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
U postupku provere kvaliteta uzima se u obzir i ocena studenata o studijskim programima.
Komisija obavlja proveru ispunjavanja obaveza samostalne visokokolske ustanove i visokokolske
jedinice u njenom sastavu u vezi sa kvalitetom prema godinjem planu poslova, po posebnom
nalogu Nacionalnog saveta, na zahtev samostalne visokokolske ustanove ili ministra.
Podnosioci zahteva za proveru ispunjenja obaveza samostalne visokokolske ustanove i
visokokolske jedinice u njenom sastavu u pogledu kvaliteta ne mogu ponovo podneti takav zahtev
za istu visokokolsku ustanovu, odnosno visokokolsku jedinicu u njenom sastavu, u narednih
godinu dana.
24.
Beograd - Ministarstvo prosvete obavestilo je Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD) o nastavku uea Srbije u narednom ciklusu PISA testiranja 2015. godine, reeno je
Danasu u tom ministarstvu. Nakon pisanja naeg lista da je uee Srbije u PISI 2015 dovedeno u
pitanje, jer Ministarstvo prosvete nije na vreme potpisalo ugovor sa OECD-om (rok je bio 1.
septembar prole godine), reagovao je ministar prosvete Tomislav Jovanovi, koji je obeao da e
novac za naredni ciklus istraivanja biti obezbeen. Kako saznajemo, ministar je odmah dao nalog
slubenicima Ministarstva da stupe u kontakt sa nadlenima u OECD-u i da ih obaveste o
spremnosti nae drave da nastavi uee PISI.
Naredni korak je na OECD-u, koji treba da odlui moe li se naa zemlja i pod kojim uslovima
naknadno prikljuiti. Podsetimo, Majkl Dejvidson, jedan od lanova PISA tima iz ove meunarodne
organizacije, izjavio je za Danas da je OECD spreman da razmotri mogunost ukljuivanja Srbije
u PISU 2015.
Za sada je ostalo otvoreno pitanje izmirenja trokova za prethodni ciklus testiranja 2012. godine. U
Ministarstvu prosvete objanjavaju da uee u PISI podrazumeva pokrivanje dve vrste trokova meunarodnih organizatora OECD i lokalnih trokova za realizaciju istraivanja Institutu za
psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
- Meunarodni trokovi za PISA 2012. iznosili su 122.000 evra i u potpunosti su izmireni prema
OECD. Trokovi u iznosu od oko 30.000 evra prema Institutu za psihologiju su plaeni, a preostali
manji deo od oko 13.000 evra bie izmiren kada ta institucija shodno ugovoru dostavi neophodnu
dokumentaciju - reeno nam je u Ministarstvu prosvete.
25.
Ima pisaca kod kojih proces sazrevanja traje dugo a putanja njihova razvoja pokazuje krivudavu
liniju uspona i padova pre no to postignu rezultate koji im donose glas dobrih pisaca. Takvih pisaca
nije malo, i veina je tako poela. Ali ima i onih drugih, kod kojih proces sazrevanja nije vidljiv, iji
se rast ne obavlja pred itaocima nego u njihovoj radnoj sobi i koji svojim prvim radovima ostaju u
knjievnosti. Laza Lazarevi pripada ovoj drugoj grupi pisaca; on je poeo bez poetnitva.
Njegova prva objavljena pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje ujedno je i jedna od njegovih

najboljih pripovedaka. Iz te pripovetke mogla bi se sagledati Lazarevieva opredeljenja, sklonosti i

nain miljenja, odnosno primanja utisaka iz spoljanjeg sveta i izraavanja tih utisaka.
Roen u apcu 1851. godine u trgovakoj porodici, Lazarevi je uio gimnaziju u svome rodnom
gradu i u Beogradu, gde se i upisao na tadanji Pravni odsek Velike skole. Kad je doao na Veliku
kolu, pokret meu omladincima izazvan idejom i delovanjem Svetozara Markovia bio je u punom
jeku. I Lazarevi prilazi tom pokretu. Ui ruski jezik da bi mogao da ita i neprevedene spise ruskih
revolucionarnih demokrata, dri popularna predavanja iz prirodnih nauka, prevodi krae lanke
arlsa Darvina i Majkla Faradeja. Lazarevi poinje da prevodi i poznat roman ernievskoga ta
da se radi koji, kako sam kae, "svojim itaocima pokazuje put kojim se dolazi do drutvenoga
blagostanja". On je i sekretar, ili kako se to onda zvalo: pisar, studentskog drutva "Pobratimstvo",
ija je uprava u rukama studenata-socijalista. Ali se ovaj novi uticaj sukobljava sa jednim drugim
uticajem koji se vremenom pokazao jaim. Pod uticajem vaspitanja koje je dobio u porodici od
majke, izuzetno jake ene, koji nikada nije mogao a ni eleo da prevazie, Lazarevi se postupno i
postepeno odvaja od "novih" ljudi i od "nove" nauke i, kao to to obino biva, postaje njihov
protivnik. Po povratku iz Berlina, gde je kao dravni stipendist studirao medicinu, odvojivi se od
beogradske duhovne i politike klime, taj raskid postaje potpun. Radio je kao praktiar, civilni i
vojni lekar, i uz put se bavio knjievnim radom. Napisao je nekoliko napisa iz oblasti medicinske
nauke i bio prvi srpski lekar i naunik koji je u svome radu upotrebljavao mikroskop. U istoriji
medicine u Srbiji ostae isto tako poznat po primeni novih metoda u leenju nekih bolesti.
26.
Crnjanski je roen 26. oktobra 1893. godine u ongradu, u Maarskoj, u osiromaenoj graanskoj
porodici, a odrastao je u Temivaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja e mu kult Srbije i
njene prolosti usaditi u duu kao najdrau relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih deijih i
deakih godina doivljavao je u tipino nacionalnim i verskim sadrajima: crkvena kola, ikona
svetoga Save, tamnjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadunica, veernje prie i
pesme o Srbiji, hajduiji i nabijanju na kolac - sve se to u deakovim emocijama pretvaralo u trajan
nemir i nepresuan izvor nada, radosti, sumnji, razoaranja i podizanja.
Na samom poetku Prvog svetskog rata Crnjanski je doiveo odmazdu austrijskih vlasti zbog
Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamnikog odela obukli su mu uniformu
austrijskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juria na Ruse. Vei deo vremena iz tih
traginih ratnih dana Crnjanski provodi u samoi ratne bolnice, vie uz miris jodoforma nego
baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene
neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoi. "...Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda
ljubavi, za hleb i za eer, sve mokro, sve kia i blato, magle umiranja" to su bila vienja ivota u
kojima je sazrevao mladi Crnjanski.
Trideset miliona nedunih mrtvih ljudi nalo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrenog
mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojnikoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd,
gde se najdue zadrao.
Crnjanski otada ivi kao povratnik koji se, kao nesreni Homerov junak, posle duge odiseje vraa
na svoju Itaku. Meutim, dok je Odisej znao da sauva bodrost duha i ivotnu vrstinu, Crnjanski
se, sa itavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. "U
velikom haosu rata govorio je mladi pesnik bio sam nepokolebljiv u svojim tugama,
zamiljenosti i mutnom oseanju samoe". I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni
povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim
svetskim ratitima Crnjanski se vraa mislima o nunosti ruenja lanog mita o veitim
vrednostima graanske etike.

I u poeziji i u ivotu on ivi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra
relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Oseao se tada pripadnikom
naprednih drutvenih snaga i glasno se izjanjavao za socijalizam, ali njegovo buntarstvo iz tih
godina bila je samo krvava eksplozija nekog nejasnog drutvenog taloga donesenog iz rata.
Knjievno stvaranje Miloa Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove
generacije da se nae nov jezik i izraz za nove teme i sadraje. Govorei o literarnom programu
svoje pesnike generacije, on je pisao: "Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost
zanila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u rei, u oseaju, miljenju. Ako ga jo nismo izrazili,
imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena praao je na nas. I ne d se uguiti...
Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budunost... lirika postaje strasna ispovest
nove vere." Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorine on je tada kazivao svoj bunt,
opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastino ismevao zabludu o
zlatnom veku koji je obeavan oveanstvu.
Snagom svoje sugestivne pesnike rei on je mnoge vrednosti graanske ideologije pretvarao u
ruevine, ali na tim ruevinama nije mogao niti umeo da vidi i zapone novo. Crnjanski je i u stihu i
u prozi tih poratnih godina bio snaan sve dok je u njemu iveo revolt na rat. Ali su se vremenom
takva seanja stiala, pa kad je ovaj pesniki brod trebalo jasnije da uputi i povede, Crnjanski je i
dalje lutao i posrtao, pribliavajui se idealima srpske buroazije preplaene blizinom proleterske
revolucije.
Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, odakle se
vratio svojoj zemlji 1965. godine. U traganju za obalama svoga ivota, on je s radou ugledao
Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao "kao kroz suze ljudski smeh". U stihovima posveenim
Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja oseanja povratnika sa duge ivotne odiseje:
U tebi nema besmisla i smrti...
Ti i pla pretvara kao dad u arene duge.
27.
Kada se podvue saldo za poslednje tri decenije moderne srpske politike istorije, verovatno da nije
bilo termina i ideje koji je bio vie zloupotrebljavan nego to je to sluaj sa pojmom patriotizam. U
dnevno-politiki vokabular uao je tiho, kao substitucija za ozloglaeni nacionalizam i rodoljublje,
jer se akterima na naoj javnoj sceni inilo da definicija patriotizma zvui umivenije i manje
ekskluzivistiki, pa je samim tim ira i sveobuhvatnija. Tako je ona postala prihvatljiva, dodue
uvek sa izvesnom distancom, ak i za strukture koje imaju odbojnost prema svakom iskazivanju
rudimentarnih identiteta. Ono to bi se u najirem znaenju moglo definisati kao konkretizacija
patriotske politike, u pomenutom vremenskom periodu, imala je mnogobrojne metamorfoze. Pred
raspad SFRJ oliena je bila u sintagmi jaka Srbija u jakoj Jugoslaviji i borbom za politikopravnu celovitost nad itavom teritorijom tadanje SR Srbije. Poetkom sukoba, insistiranjem na
ouvanju kontinuiteta dravne zajednice, ak i bez veeg dela njenih konstituenata. Tokom
graanskih ratova na prostoru nekadanje zemlje isticala se podrka odbrani Srba koji su ostali da
ive van prostora tadanje SRJ, ali i izbegavanjem da drava formalno ue u oruane okraje.
Potom je usledila agresija NATO i odbrana zemlje. Nakon dogaaja iz 2000. neto se modifikovala
percepcija patriotske politike i ona je iz nacionalno-suverenistikih pojmova poela da se
transformie u pravcu ekonomsko-integracijskih premisa. Tako su eljeni ciljevi postali
konkurentna trina privreda, ubrzani pristup EU integracijama, te promena sistema vrednosti naeg
drutva. Ovo poslednje, verovatno, kako bi se pokazala nedvosmislena distanca tadanjih
vlastodraca, prema njihovim prethodnicima i neostvarenim rezultatima tih vlasti, a sve sa nadom
da e biti bolje prihvaeni od vodeih subjekata meunarodne politike. Od tradicionalnih patriotskih

zalaganja ostala je samo mlaka i neuspena aktivnost oko borbe za KiM, kao deo nae teritorije pod
meunarodnim protektoratom.
U tenji za to veom diferencijacijom u odnosu na reim od pre petooktobarskih promena,
politika elita je uspela samo u jednom, postala je samo jo neuspenija u realizaciji svojih
proklamovanih ciljeva. I to bez tekog balasta rata i meunarodnih sankcija. Iako su imali povoljne
startne pozicije, blagu naklonost spoljnih faktora i realan entuzijazam meu sopstvenim graanima,
rezultat, na alost svih nas, blago reeno je katastrofalan. Kao drava i drutvo u mnogo emu smo
ak i u gorem poloaju nego to smo to bili u poslednjoj deceniji prolog veka.
Sutinski problem i svi promaaji nae politike, kao i realna inflacija patriotskog oseanja i
delovanja meu naim dravljanima, posledica je krize elite koja bi trebalo da nas vodi.
Nekompetentnost, nedostatak oseaja za fundamentalne globalne procese, nerazumevanje
meunarodnih odnosa, odsustvo vizije i ideja o svim moguim pravcima jaanja i afirmacije nae
drave, u mnogo emu i neodgovornost, veinska su odlika ovdanjih politiara koji su imali tu
privilegiju da upravljaju naom zemljom. Jednodimenzionalnost i bezalternativnost je zajednika
deskripcija za sve njihove velike patriotske ciljeve, a to je pouzdan nain, u savremenom svetu, da
zaete na teritoriju gubitnikih drava i nacija.
Kada pristup jednom nadnacionalnom savezu, makar on imao svojih realnih prednosti, pretpostavite
sve svoje ostale interese, od ekonomskih do bezbednosnih, oito je da onda ivite u svetu iluzija i
jednoj vrsti utopije bez dodirnih taaka sa vrlo brutalnom realnou. Cenu buenja iz takve
politike i strateke fantazmagorije, naalost, plaa itava zajednica i to na najtraginiji nain,
gubitkom interesovanja za poslove od opteg znaaja, malodunou prema zajednikom interesu,
te atomizacijom drutva. Lideri koji su nosili i afirmisali takve ideje bivaju kanjeni od strane
graana samo marginalizacijom, to je i najbolje za njih s obzirom na stepen odgovornosti. Primer
za takvu politiku sudbinu je bivi predsednik Srbije u dva mandata Borisa Tadia, koji je sa svojim
konceptom bezuslovnog pribliavanja EU na kraju zavrio kao beznaajni akter ovdanje scene,
kojeg samo njegov regionalni koalicioni partner dri iznad cenzusa.
Na sreu, Srbija je prebogata svojim kreativnim ljudskim potencijalima, tako da smo jo uvek
sposobni da donekle ispravimo ono to politiari limitiranih formata upropaste. Nau konkurentnost
i reprezentativnost pred meunarodnom javnou za sada uspeno afirmiu sportisti, umetnici i
naunici. Oni su najbolji dokaz, poput koarkaa na nedavnom Svetskom kupu u paniji, da
moemo da se izdignemo iznad svih sumnji, nepoverenja i loih okolnosti, te da svojim zajednikim
i posveenim radom doemo do trona. I kada smo, kao to je primetio kapiten nae reprezentacije,
ispunjeni patriotizmom. Onim pravim, koji oplemenjuje, nadahnjuje i podstie na akciju. Onaj koji
za konaan ishod ima rezultat, uspeh i ugled, a ne zloupotrebu uzvienih i vanih principa za svaku
zajednicu u cilju emocionalne manipulacije sopstvenim narodom.
Dakle, patriotizam nije anahroni pojam niti oseaj im ga najuspeniji meu nama istiu kao svoj
pokretaki motiv. On zahteva samo odgovornu elitu, koja e ga prilagoditi i definisati potrebama
nae drave i naroda, epohi u kojoj ivimo.
Autor je jedan od osnivaa Tree Srbije
Aleksandar urev
27a.
Milos Crnjanski

U izdanju Zadubine "Milo Crnjanski", kao dvanaesti tom sabranih dela Miloa Crnjanskog,
upravo se pojavilo kritiko izdanje Romana o Londonu, koje je priredio Svetozar Koljevi
These fragments I have stored against my ruins.
T. S. Eliot
Nostalgija nije tek prijatna, dokoliarski neobavezna enja za romantino obojenim minulim
danima. Nostalgija je poremeaj u doivljavanju vremena i prostora; ona je hipertrofirana svest o
prolaznosti, prokleta sposobnost da se svaki trenutak ivota ve u asu svog trajanja doivi kao
prolost. A kada sve zaista postane prolost, kada potone u taj gadan, mutan bezdan nostalgija
postaje bolest. Obino smrtonosna. Od te bolesti boluje knez Nikolaj Rjepnin; od nje bi, takav
kakav je, u trenutku u kome ga italac upoznaje, zasigurno bolovao i u rodnoj Rusiji. Engleska je
katalizator, ne i uzrok njegove bolesti. Uzrok je u njemu samom: Rjepnin je jedan od onih koji
nostalgiju nose u sebi i pre no to steknu bilo kakvu prolost, jedan od onih koji itav svoj ivot
ive kao pomalo nejasno seanje na neto to je bilo i to se vie nee vratiti. Uvereni su, pri tom,
da upravo tom seanju duguju ivot, dok im ga ono zapravo oduzima. Tako i prognani knez u
Romanu o Londonu veruje da "ako bi morao da prestane da misli o Rusiji... ne bi vie ni vredelo
iveti". Nostalgija daruje ivot, ali i ubija; kao, uostalom, svaka lepota, kao umetnost, kao pozorina
iluzija u kojoj se glumac uvek iznova raa kao neko drugi, ali i uvek iznova umire, kao onaj koji bi,
moda trebalo da bude.
Otuda Rjepnin sebe tako esto doivljava kao glumca, loeg glumca u amaterskoj predstavi,
anrovskoj brljotini koja se neznano kako iz tragedije prometnula u farsu. Otuda metaforika drame i
pozorita kao dominantni okvir njegovih razmiljanja, otuda njegovo tako esto pozivanje na
ekspira, povremeno nalik svojevrsnoj spiritistikoj seansi proetoj oajnikom verom da bi
svojom alhemijom rei "Labud sa Ejvona" mogao da gole i hladne kamene krhotine Rjepninovog
ivota iznova pretvori u zlato. ekspir se priziva ve u prvih nekoliko reenica romana, jasnom
aluzijom na uveni monolog o svetu kao golemoj pozornici na kojoj ovek tokom svog ivota igra
sedam razliitih uloga. Ovaj setni monolog, zaudo, smeten je u svet vedre pastoralne komedije
Kako vam drago. Ako na takav nain o ivotu razmiljaju likovi u komediji, ta onda preostaje
tragediji, mogao bi da se zapita neduni italac. Ostaje joj, dabome, Makbetov monolog, o ubogom
glumcu koji tetura pozornicom u zaludnoj potrazi za smislom i razlogom postojanja jedne bune i
mahnite prie koja odavno ne znai nita ukoliko je ikada ita i znaila. I ovog se monologa
Rjepnin prisea u jednom asu, u pokuaju da se nihilizmom odbrani od uasa prolaznosti. U isto
vreme, to je i pokuaj podjednako neuspeo da se unitenom ivotu makar podari dostojanstvo
tragedije. Jer, anrovi tragedije i komedije ne bi se ni kod ekspira tako smelo preplitali da i u
takozvanom stvarnom ivotu nisu tako opasno bliski: komedija se preesto pretvara u tragediju, ova
opet u farsu. A farsa je, ui nas tome jedan drugi ekspirov junak, okrutnija od tragedije. Tragedija
nudi mogunost katarze, proienja, iskupljenja farsa najee nita osim cinine poruge. Zato
Rjepnin kao da i instinktivno nastoji da svom ivotu d oblije i ton tragedije, zato se primeuje to
i Naa "smeje na sopstvenom pogrebu", zato priziva iskreno ogorenog Makbeta, a ne pozerski
melanholinog Dejkviza. Na stranu tragedije trebalo bi da ga prevede i osnovna nedoumica koja ga
mui, hamletovska dilema: biti ili ne biti. Hamletova dilema, meutim, okonana je anarhinim
pokoljem glavnih junaka, unitenjem kao nagovetajem otvaranja prostora za raanje novog, moda
boljeg i pravednijeg sveta, dok u Rjepninovom svetu postoji samo haos kao poetak i kraj svega. Tu
nema Fortinbrasa da iznova vaspostavi red i poredak, nema nikoga ko bi mogao da pokupi mrtve i
napravi mesta za novi ivot. Umesto iekivanja Fortinbrasa, na red je dolo ekanje Godoa.
Godoa eka i Rjepnin, kao glumac koji se sviknut na realistiko pozorite u novostvorenom
teatru apsurda ne snalazi ba najbolje, tim pre to se i u dodeljenoj mu ulozi osea krajnje teskobno.

U tom teatru apsurda Rjepnin zna da "niko nije ono to mu ime kae, u ivotu, niti onaj ije ime
nosi". U tom je svetu i prolee drugaije, poto se probija kroz pocepane crne zavese, kao u
sirotinjskom pozoritu. U njemu on, s vremena na vreme, nou, diriguje nevidljivim orkestrom iz
svoje prolosti, u njemu se prisea komiara aplina koji predstavlja ruak. Pouen aplinovim
primerom, u svojoj danononoj potrazi za izgubljenim tekstom uloge koja bi trebalo da mu
pripadne, Rjepnin s vremena na vreme predstavlja ruak, predstavlja nadu, predstavlja ivot.
Rjepnin je aplinov skitnica besmisleno zateen u ulozi Makbeta, beznadeno nem pred velikim
monolozima koji e morati da ostanu neizgovoreni, nem kao neka od onih ubogih lutaka koje Naa
pravi, tunih onoliko koliko to mogu biti samo unapred odbaene igrake jer novo vreme izvodi
na scenu nove lutke, amerikanske, koje umeju da kau mama. Tu Rjepnin vie nije ni glumac, ve
marioneta, a nema vie nikoga ko bi mu vukao konce. Preostaje mu samo da sa pranjavog poda
pogledom prati "smrt jednog po jednog glumca naeg pozorita", pitajui se sve vreme treba li da
spokojno saeka svoj red ili da se malo progura napred.
A glumac je, bez obzira na to da li je dobar ili lo, glavni ili epizodista, komiar ili tragiar, uvek i
nuno stranac, ne samo za druge ve ponajpre za samoga sebe. Rjepninovo stranstvovanje u
Londonu mnogo je vie od puke fizike injenice: on je stranac u tuoj zemlji, u tuem jeziku, u
tuem ivotu. Zbog toga katkad i instinktivno trai oslonac u kulturi iz koje je potekao, ali i onoj u
kojoj pokuava da se udomi (celokupni Nain prtljag pri dolasku u Englesku inila je jedna knjiga
Pukinove poezije). Takav beg u kulturu i traenje azila u umetnosti bili su sasvim ostvarivi za
duhovne (i stvarne) emigrante nekih minulih vremena. No u modernom svetu, u kome se tako
nepristojno brzo smrkava, bezdomnost je stanje svesti koje se neminovno prenosi i na umetnost.
Moderna umetnost, umetnost je bez rodnog mesta i bez doma: nastala u limbu istorije, u
vremenskom vakuumu izmeu dva sveta od kojih je jedan bio mrtav, a drugi s razlogom odbijao da
se rodi, ona i danas lebdi kroz vreme i prostor podarena slobodom kakvu poseduju samo oni koji
nemaju ta da izgube. U tom veku koji su, moda ne samo u knjievnosti, ponajvie obeleili
upravo emigranti, Roman o Londonu raa se kao jedan od poslednjih velikih izdanaka evropskog
modernizma. Moda stoga i nije tako sluajno to to u londonskim pejzaima s lakoom
prepoznajemo atmosferu Eliotove Puste zemlje, kao ni to to Rjepnin koraa kroz ruevine i kroz
maglu i kroz zelene oi maaka da li je Crnjanski moda itao Eliotovu Ljubavnu pesmu D.
Alfreda Prufroka, taj svojevrsni manifest modernistike poezije, u kome je magla bezumno smelom
metaforom pretvorena u ogromnog utog maka ija je gadna njuka prislonjena uz prozorsko
okno? Moda nije sluajno ni to to u toj istoj tmini povremeno naziremo i lik Vladimira Nabokova
koji je, kao i Rjepnin, roen u Sankt Peterburgu i iz njega zauvek prognan. I da li je to Crnjanski
itao Nabokovljev roman Pnin, priu o ruskom emigrantu izgubljenom u Americi jer eto, i
Rjepninu u jednom trenutku predlau da iz praktinih razloga u engleskoj uzme ime Pin? A moda
je itao i Dojsa, poto sneg po kome se vue Rjepnin tako podsea na onaj koji sa svog prozora
posmatra junak po imenu Gabrijel Konroj u jednoj Dojsovoj prii, sneg koji spaja mrtve i ive.
"Jan Majen, i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trenje u Kini", ujem kako neko vie, nemo, u
jednom vagonu podzemne eleznice, u Londonu. "Priviaju mi se jo, dok ovde utim, bdim i
mrem", kao da mrmlja Gabrijel Konroj zagledan u snenu dablinsku no. A moda je to ipak Dojs
itao Crnjanskog? Niko tu nije itao nikoga, a ak i ako jeste, to u ovom sluaju nije nimalo vano,
jer pisci romana, kako to kae Rjepninov dvojnik, znaju sve jezike. Dogodilo se, u stvari, to da je u
svojim pokuajima da ovlada engleskim jezikom (o ijim iznenaujue patetinim rezultatima
svedoe "engleski" delovi rukopisa Romana o Londonu) Crnjanski je neosetno upio engleski
knjievni Weltanschaung prve polovine veka, ono tako prepoznatljivo modernistiko oseanje
beznaa i besperspektivnosti koje je iznedrilo tolika znaajna umetnika dela pa eto, i Roman o
Londonu.
I to je ono to povezuje Dojsovog Stivena Dedalusa, Eliotovog Tiresiju i knjaza Rjepnina,
raseljena lica u potrazi ne za domom, kao to duboko veruju, ve za identitetom. Njihov dom je u
njima samima, jedino to nije jasno ko su oni zapravo. Rjepninova senka, zbog kaputa s rasprodaje

u koji je odeven, lii na senku Eskima. On, dakle, vie nije ni stranac, ve senka stranca, senka lutke
stranca, jedne od onih lutaka Eskima koje sa sizifovskom istrajnou (i istim takvim uinkom) pravi
Naa Rjepnin. Naa koja, za razliku od svog supruga, ne razmilja o predaji. Te svima savreno
nepotrebne lutke potrebne su samo njoj, da bi sauvala nadu i veru u smisao postojanja. Njen
suprug vie ne poseduje ni jedno ni drugo, ali ni lutke. Jedini nain da se izdigne iznad vlastitog
ivota razmilja on u jednom trenutku jeste da postane odaar, da se vere po krovovima. Ako
nita drugo, otuda je lake skoiti u smrt. U nepostojanje je ve kroio: on hoda ulicama Londona
"kao senka, ako uopte ima jo i senku", "kao da je od voska", i ogoreno zakljuuje da "nema ak
ni psa". Nema vie ni svoj jezik, kao poslednju oznaku identiteta i poslednje pribeite. Jer, ovekov
dom, ponekad razrueni, zaista je u jeziku: u njemu su ljubav i mrnja, nenost i brutalnost, smisao i
besmisao zato tua re darling ne zvui toplo i prisno, ve podrugljivo. Zato Crnjanski nikada
nije napisao roman The Shoemakers of London, ali jeste Roman o Londonu, koji je delo koliko
srpske toliko i engleske knjievnosti. "S tim to Englezi to verovatno nikada nee saznati", apue,
moda, i danas, nekakav Rus u podzemnoj eleznici.

Literary texts
28.
Izvalio sam se na toplu kamenu klupu izloenu celodnevnom suncu, ne znam koliko staru, ali
koliko sam shvatio iz jedne broure koju sam naao dole u svom studiju, veina stvari je bila iz
osamnaestog veka; klupa je bila izlivena upravo tako da moe da se izvali na bok, osloni na
lakat, i da ti sluga prinese groe. Bez sluge i bez groa, ja sam samo itao knjigu koju sam poneo,
i ekao da sunce zae, i na momente prekidao sa itanjem, i prebrojavao zviduke koje su ptice
pravile. Razliiti zvuci, razliite vrste ptica. Tano u pola pet zapadna strana jezera je zabletala,
sunce je zalazilo, i od vode se odbijala predivna svetlost boje zlatne breskvine kore. Zbog toga sam
i pogledao na sat, hteo sam da znam kada se to tano deava, u koje doba dana. Nije mi se vie
italo. Boje su se razlivale, kretale se, silazile sa planina, pa preko tamnih uma stizale do vode
jezera, gde su se utapale, uz pomo sunca, koje je sve to razigravalo. Istovremeno, na istonoj
strani, gde je povrina vode ve bila tamna, dosta tamnija, video sam etiri ribarska amca, sa po
jednim ovekom u svakom, plutala su u mestu. Nisu bili daleko jedan od drugog. uli su se glasovi
tih ribara. Odzvanjali su, sve do brda i klupe sa koje sam sve to upijao, gledao i sluao. Bilo je
udesno.
29.
Kad sam se vratio "ozgo" u Srbiju, dobio sam mesto u ministarstvu i iveo sam s majkom od moje
plate i njene male uteevine. iveli smo lepo i zadovoljno! Osobito je moja majka bila zadovoljna
to joj nisam doveo "iz Pariza kak'u vabicu", pa da "ne ume s njome ni govoriti".
I ja sam bio zadovoljan to sam neenjen. I mada je majka poesto navijala da joj dovedem
"odmenu", nita me nije vuklo pred oltar. Nije da sam ja iz principa eleo ostati neenjen, nego - ne
znam ni ja! Naprotiv! Ja sam sasvim delio nazore moje matere: "sve sa svetom i kad je emu
vreme", ali sam sve to ipak ostavljao vremenu i sluaju. Sluaju? - Jest! Ja "bolujem od sluaja", pa
sam valjda malo i fatalist!
Dakle, tako smo mi iveli - dobro! A i kako drukije mogu iveti mati i sin? On je njoj uvek, uvek
dobar. Ona me je jo neprestano subotom mila, davala mi savete, priivala dugmeta na koulju,
opirala se po kojoj elji i trudila se da odri svoj autoritet; ali kad sam ja ve neto uinio, kad je
neto bilo svreno, onda je bilo uvek i - dobro! I ako bih se ja sam za neto uinjeno kajao i kinjio,
ona me je sama razgovarala i dokazivala da je ba tako dobro kako sam uradio. Dobro i onda kad
me je, dan pre toga, svom svojom reitou od toga odvraala.
Boe moj, kako su bile velike nae matere! One su imale praosnovne, vrste, proste principe koji su
ispisani u svakom bukvaru; a drale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao
vitez svoga dobrog sokola. Nije bilo nikaka pitanja ni zadatka ivota, ma kako on bio teak, a da ga
one odmah lako i prosto ne ree. Nad apsolutnim tekoama uzdizale su se svojim visokim i
istinskim religioznim oseanjem.
Moja se mati malo i slabo kad alila. Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada
bi me ona ekala po glavi i govorila kao malom detetu: "Kudravo moje, ti slua mamu!", ali kao
da se odmah i zastidela toga, jer bi uvek dodavala: "Tako sam te uvek mazila kad si bio mali!"
Nekih puta posle veere ja zapalim cigaru i kaem: "Mamo, sedi ti! Idem ja malo u kafanu, eka me
Joca doktor!"

- Sedi, bogati, da se malo razgovaramo. eljna sam te. Hou tom tvom Joci da kaem..., hou da mu
kaem..., treba vi, brate, obojica da se enite!
Mene kao stid:
- E, bogati, mamo; Boe, zdravlja! Dok budem imao veu platu!
- Dosta je, hvala Bogu, pametnome. Kad, ako Bog da, bude imao dece, stii e i bolja plata.
30.
Ako se izuzmu klasini propratni efekti revolucionarnog zanosa (leprav eufemizam za teror)
masovna streljanja u Beogradu, odmah po osloboenju, i uvena pasja groblja o kojima se u
potaji aputalo osnivanje logora Goli otok, bio je Titov najsuroviji in. Posle tog ekscesa,
ideoloka represija ni izdaleka nije bila tako agresivna i sveprisutna kao u Sovjetskom Savezu i
njegovim satelitskim zemljama.
Ohrabren Maralovim neskrivenim i neiscrpnim hedonizmom, partijski vrh se brzo prepustio
zadovoljstima zapadnog naina zivota. Narodu su, sledstveno, udeljene mrvice sa stola.
(....)
Tokom dve svoje najuspenije decenije, taj nenadmani amater koji je nadigrao mnoge
profesionalce, postigao je ono o emu danas najvei marketinki strunjaci sanjaju i oko ega lupaju
glavu brendirao je sebe na svetskom tritu. Magine rei Tito Jugoslavjia njegovoj zemlji su
irom otvorile sva vrata.
Maral Broz obilato je iskoristio tu poziciju, putovao je vie od bilo kog poznatog dravnika.
31.
E sad, treba da zna da je ta opservatorija, zbog svetlosnog zagaenja, skoro potpuno neupotrebljiva
za neki ozbiljniji rad. Vie se uimo kako sve to funkcionie i ta da radimo kada odemo u neku
pravu, nego to zaista gledamo.
Onda je krenulo. ule su se sirene, ali nekako jezivo, u daljini. Uhvatila me je
panika. U stvari, nisam imala pojma ta e da se desi. Mislila sam da sad ima
sve da nas pokokaju, kao u Drugom svetskom ratu. Malo me je profesor smirio,
mada sam videla da se i on uplaio. Zatim je poeo da petlja oko teleskopa i
rekao neto, kao, hajde da gledamo zvezde, zar da propustimo ovakvu priliku.
Jer, sea se, u poetku su bila ona zamraenja, gluposti, i nebo je bilo skoro
isto. Dolo mi je da mu kaem, kretenu, ima da poginemo, a ti e, ladno, da
gleda zvezde. Ali posle neto razmislim, pa ta drugo da radimo. Otvorimo
kupolu, on gleda, trai, ne zna gde e pre, toliko toga da se vidi Da te ne
davim sad, ali to sam do tada gledala samo na slikama. Primila sam se skroz. A
prizori velianstveni, ludilo. Potpuno je drugaije kada gleda uivo. Neto
neopisivo. Uhvatio me je zanos, a uzbuenje samo raste Tamo negde oko
etiri, poela sam da plaem, od radosti. i nekako, nisam se vie niega plaila.
Naravno, kada sam dola kui, moji su histerisali, gde sam i sve to, ali bilo me
je ba briga. Znala sam da u da gledam u nebo do kraja ivota.
32.
Nikada u ivotu nisam nosio kravatu i odluio sam da to ipak uinim na sledeoj veeri. Nemam
nikakav odnos prema tome, ne hvalim se, niti alim zbog toga, jednostavno nisam, nisam nikada
morao da nosim kravatu. Nisam to morao ni tada, ali kad sam se probudio, malo sam se bavio

raunicom, od Rokfelera sam dobio 500 dolara kao deparac, spojio sam to sa onim novcem koji
sam poneo sa sobom, prebrojao sam sav taj novac, imao sam ga dovoljno, onda sam se obukao, i
otiao u selo, uao u jednu od onih radnji gde cene nisu bile previsoke, mada je sve u Belau bilo
skupo, i tako sam kupio ak i novu koulju, ali i kravatu. Prodavaica je bila ljubazna, ena srednjih
godina, strpljivo je ekala da odaberem kravatu. Bilo ih je na desetine, i na kraju sam se ipak
odluio za jednu tamnoplavu, sa jedva vidljivim, jo tamnim ljubiastim takama. Pomislio sam da
zamolim tu prodavaicu da mi pokae kako se vezuje kravata, ali nisam to uradio. Bilo me je
sramota. Vratio sam se brzo u vilu, u svoju sobu, obukao tu novu bordo-teget koulju, i pokuavao
sam da veem kravatu. Nije mi ilo. Trudio sam se i onda je u jednom trenutku ispalo neto to je
moglo da lii na dobro, pravilno vezanu kravatu, ili je na to meni samo liilo, pa sam je ba tako
ostavio, sa tim vorom, i skinuo je preko glave.
33.
Mene je pomalo zaboravila, potisnula me u stranu, nisam vie vaan kao ranije. Svu njenu panju
zaokupljao je taj ivi a nerodjeni stvor, ivlji od mene, znaajniji od svega na svijetu. Ma ta
govorila, znao sam da misli na njega. Kad je pitala, ima li izgleda da u se zaposliti, bilo je to zbog
njega. Ako se sjeala oca, to vie nije bila ona teka tuga koja me je plaila, vec aljenje to djed
nee videti unue. Ni naa soba nije vie valjala, zbog njega, moraemo na prolece potraiti nesto
bolje, bez ohara, bez vreline, bez tjeskobe. Sve to je inila, govorila, mislila, imalo je jedan povod
i jedan razlog. Ve je voljela taj plod, to budue dijete, nerazumno je pitala i mene da li ga volim, i
morao sam rei da ga volim, da me ne bi smatrala udovitem, jer ne bi shvatila da majka voli i
misao o djetetu, a da e otac zavoljeti ivo stvorenje, moda tek od njegovog prvog osmijeha. Ja
nisam znao nista o njemu, bio mi je stran i dalek; ona ga je neprestano osjeala kao dio sebe. Ja sam
o njemu mislio kao o brizi, zbog nje, i zbog ivota koji e se promijeniti; ona je o njemu mislila kao
o smislu svega, i bilo joj je prirodno da se ivot prilagodio njemu i njegovoj srei... Njeno dijete u
njoj u sve je unijelo red i smisao.
Gledao sam kako u poslu oko ruka zastane, iznenadjena, iroko otvorenih oiju, blaeno
osmjehnuta, i polako sjeda na seiju, uspravljena, sabrana, sveana, i rukom paljivo dotie
okruglinu trbuha.
Mie se - kae presrena. - Osjetila sam noicu.
34.
Kad je prolo neto vie od tri nedelje otkako se Lena utopila, jednog svetlog i mlakog jutra u
mesecu oktobru, tetka nas je obavestila da kad god se penje uz drvene stepenice to vode u Leninu
sobu, uje iza sebe neko neobino krckanje.
Kao da se neko nevidljiv penje iza nje.
Po tetkinom miljenju bio je to Lenin duh.
Duhovi umrlih ljudi lutaju zemljom etrdeset dana posle smrti, a najee tamo gde su za
ivota boravili.
Neki dodue, i posle toga.
Tetkina razmatranja o duhovima delovala su mom ocu do te mere besmisleno da isprva nije
naao za potrebno ak ni da ih komentarie.
Progovorio je tek kad je tetka po trei ili etvrti put poela da nas uverava da je u kui Lenin
duh.
Otac je tvrdio da to krckanje koje ona uje nastaje usled toga to se drvene stepenice posle
ugibanja ispravljaju.
(......)
Nedugo potom, tetka mi je u poverenju saoptila da i dalje uje one korake i da sad ne
preostaje nita drugo nego da se Leni odi pomen.
I tek tad e se njena dua smiriti.

Naravno, sve to strogo meu nama.

I tako kad se navrilo etrdeset dana od Lenine smrti, tetka i ja krenuli smo u crkvu. Ocu je tetka
saoptila da ide da zapali sveu za pokoj due mog tee neistina po meni sasvim suvina, jer oca
nikad nije ni zanimalo kuda ona ide.
35.
Nakon poslednje predstave Hamleta koju sam glegala, etala sam se nekoliko sati kao opijena. Bila
je tiha no, bez meseeve svetlosti. Tumarajui tako gradom, prola sam ponovo pored zgrade
nacionalnog teatra. I tu je bio mirno. Samo se na momente iz pozorinog bifea uo promukli enski
smeh i vie mukih nerazgovetnih glasova. Bacila sam pogled kroz prozor bifea ne bih ugledala
neko poznato lice, ali je bilo toliko zadimljeno da se nita nije moglo razaznati. Atmosfera u bifeu
liila mi je na onu kakvu zamiljam da je bila u Londonu pod gustom maglom iz romana erloku
Holmsu. Nastavila sam da hodam i dola do peakog prelaza na kome su stajala dva mladia i neki
pijanac koji je povraao.
- E, brate, evo ga onaj ree jedan od Mladia.
- Ko? Ovaj stondirani? odgovori mu drugi mladi
- Ne, brate, nego ova lopata od ribe sa cvikerima - ree prvi i pokaza rukom u mom pravcu.
Pa naravno da mislim na ovog stondiranog! Jeste, bre, to je on! uporan je bio prvi.
Nisam prela ulicu iako je na semaforu bilo zeleno svetlo.
-

Ma jok, nemam pojma ko je taj izriit je bio drugi.

Jeste, to je onaj... ma poznat je, bre, kako ne zna?! nastavljao je sa ubeivanjem prvi.
Ma zna sigurno, to je onaj... onaj to glumi u onoj reklami za praak za pranje vea, brate!
najzad se setio prvi odakle mu je bio poznat glumac.

Gledala sam ne tremice u pijanca. Njegov lik mi se inio sve poznatiji, ali ne iz neke reklame, ve...
Izgledao je neuredno i slabano, zaputeno i prljavo. Okrenuo se na sekund ka meni i otkrio lice.
- Pa to je... - zbunjeno sam izgovorila u sebi.
Pa to je... Hamlet!
36.
Otvorio je oi i pogledao oko sebe, jo ne shvatajui gde se nalazi.
u gustom mraku primeivao je samo senke nepoznatih oblika. ilim ispod njega isputao je teak,
ustajao miris, stara asura i slama pucketali su dok se pridizao. Zvuk koji ga je probudio, ponovi se.
Neko je napolju nainio tih, oprezan korak.
Vie seanjem nego pogledom, poeo je da kroz tamu nevelike prostorije razaznaje koare pune
pasulja, oraha i lenika, baev sa vodnjikom preteklom od zime, kanape nanizanih smokava i
kajsija, okaene o zidove i nisku tavanicu, drveni kalup za fesove, nekad uglavljen i davno
zaboravljen meu svim drugim stvarima. Zauo je zujanje komaraca i tihu ciku mieva, negde u
dubini kue Jovana Bakalina.
Sa trema odjeknue dva nova koraka, potom jo dva.
Pridignut na laktove, napregnuto je oslukivao.
Koraci se zaue ispred vrata.

Kroz okrugli otvor na dasci koja je poklapala zirku, probi plaviasti zraak svetlosti fenjera. Do
njega dolebde apat, ne glasniji od onog mijeg.
avo..., jednu re prepozna umrmljanju sa trema.
Polako ustade. Bosonog, kroz bakalski lavarint neprodate robe, neujno poe prema vratima.
avo...zacu jo jednom. Jeste... Ba on... Glavom i kopitama...
apat naglo utihnu. Zrak svetlosti oslabi, kao da se fenjer, zajedno sa onim ko ga nosi, odmakao od
njegove sobe.
Pomisli da e nepoznati posetioci otii pre nego to stigne da otvori vrata i pouri ka zirki. Zakai
neto na zemljanom podu, unaokolo se zakotrljae orasi. akama se osloni na dasku, brzo nae
glavu ka otvoru.
Sa druge strane zirke, ugleda krupno, crno oko, kako natremice pilji u njega.
37.
Izmeu dece i profesora Gela stvar se bitno pogorala posle gledanja filma arobno Zrno, u
kojem je zli arobnjak izgledao kao njegov roeni brat blizanac. Vie nije bilo nikakve sumnje.
Deca su bila potpuno ubeena da je taj ovek zao i opasan, samo to glupi odrasli ne mogu da svate.
A kad su oni neto i razumeli. Samo pue, kalju i priaju neto dubokim glasom, bog te pita ta.
Mala deija zavera je optuivala profesora Gela da je vetac koji deci nou pije krv, a danju im, da
bi ih zavarao, daje roza kolaie. U stvari, tako ih obeleava. Ono koje danju dobije kolai, nou je
na redu za muenje. Najvei baksuz koji neko dete moe da zadesi jeste da njega sretne samo na
ulici. Odlueno je da nijedno dete, ni za ivu glavu ne ulazi u njegovu apoteku kad je on tamo, ak
ni sa roditeljima. Dobijali su velike grdnje, a pao bi katkad i po koji amar, zbog zadravanja i
cupkanja oko apoteke, i po nekoliko sati, da bi se na kraju vratili kui bez sitnice po koju su ih bili
poslali. Odrasli su ak poeli da veruju kako profesor izvesne lekove, namerno, nee da daje deci
(ona su stalno tvrdila da nema ba onoga po to su ih poslali), pa su najee, puni razumevanja za
apotekarevu skoro roditeljsko predostronost, sami ili u apoteku. Tu je deci malo odlaknulo.
38.
Kad je smenjen dotadanji vezir Mehmed Rudi paa, Travniani su se zabrinuli, i ne bez razloga. To
je bio ovek veseljak, lakomislen, bezbrian i aljkav u poslovima, ali tako dobar da ni Travnik ni
Bosna nisu ni oseali njegovo prisustvo. Pronicljiviji i pametniji ljudi bili su brini odavno, jer su
predviali da to nee dugo moi trajati. A sad su se zabrinuli, i to dvostruko: i zbog ovoga dobrog
koji odlazi i zbog novog, nepoznatog, koji treba da ga zameni.
Mnogi su se stranci udili to se Travniani toliko raspituju o svakom novom veziru, im uju za
njegovo postavljenje, i podsmevali im se zbog toga, pripisujui to njihovom ljubopitstvu i njihovoj
uobraenosti i navici da se meaju u krupne dravne stvari. Meutim nisu bili u pravu. (Potsmevai
su uopte retko u pravu.) Nisu ni radoznalost ni gordost nagonile Travniane da toliko raspituju o
svakom novom veziru i njegovim najsitnijim fizinim i moralnim osobinama i navikama, nego
dugo iskustvo i velika nuda.
39.
Fra Marko Krneta je bio sestri pokojnog biskupa fra Marijana Bogdanovia. Kako je bio jedino
musko u familiji, biskup ga uze jo kao djeaka u manastir, da ui i posluue. Ali i pored biskupove

zatite i panje, mladi nije napredovao nikako. Bio je svojeglav i tup, mucao je u govoru i prskao
pljuvakom, nit je imao glasa ni sluha, tukao je mlae i nije sluao starije.
Ogoren, biskup odlui da pokua jo jedno: da ga poalje u Rim, ne bi li se u tuini dozvao i
popravio.
Boei se sa svojim neukim i upornim fratrima, tekim i nesigurnim bosanskim putevima i
samovoljim, uvijek gladnim turskim vlastima, on se kao sna sjeao svojih mladalakih godina
provedenih u Rimu. U onaj isti crvenkasti franjevaki manastir u kom je, mlad i pun znanja i velikih
planova, proveo tri godine, slao je sada svog sestria. inilo mu se kao da nastavlja svoj ivot. Ali i
tu se razoara. Zaludu ga je preporuivao znancima.
40.
Bilo je dovoljno pogledati u nebo. Teki oblaci skupljali su se danima. Uskoro e poeti.
Uzdahnuo sam i uneo u stan poslednji tovar. Osnovne namirnice odavno su planule. Ostali su samo
tegle ruskog kavijara, konzerve meksike salate s norvekom tunjevinom, crnogorski prut i
godinja proizvodnja pirinanog hleba. Zdravu hranu kartonskog ukusa narod nije hteo da jede ni na
Sudnji dan.
Ukljuio sam raunare. Prijalo mi je da sluam zujanje maina. Ventilatori su tiho krkljali.
Veza je bila u prekidu. Pustio sam muziku, Honking antelope, Sera Tankiana. inilo mi se
prikladno. Na televiziji su se smenjivali klovnovi koji su lagali planetu da e civilizacija opstati jo
neko vreme. Nema sumnje, desilo se daleko bre nego to je iko mogao da pretpostavi.
Bio sam trezveni pesimista. Zamiljao sam sa e se oveanstvo istrebiti. Nuklearni rat odavno je
ispao iz igre. Tipovao sam na kataklizminu klimatsku promenu koja e nas jednostavno oduvati.
ta god da se dogodi, oekivao sam da e se okean ljudi postepeno svesti na barice, sve dok i
poslednja kap ne presahne. Da emo se zagrcnuti koskom i skonati na putu za bolnicu. To je zaista
bio obrt koji samo sudbina reira!
41.
GLAVNI KRIVAC TEKUE EKOLOKE KATASTROFE I VENERA IZ SUPERMARKETA
Pre nekoliko dana, mislim da je bilo najtoplije avgustovko popodne, dok sam pakovao namirnice
kupljene u prodavnici, devojka iza mene primetila je, s izvesnim prekorom, da sam sve ono to je
moglo da stane u jednu kesu rasporedio u dve, a da katastrofa bude vea, uzeo sam i dodatnu praznu
kesu. Trepe sitna preplanula brineta i pita se emu tolike kese, a sve fino i kulturno, uz ono meko
, govorei mi vi, iako je tek desetak godina mlaa od mene. Kae, zar ne znate da vreme raspadapoluraspada najlonskih kesa iznosi... Ne mogu da se setim ta je tano rekla, ali brojka je nekoliko
puta premaivala prosean ljudski vek. Dodala je i to da navike moraju da se menjaju ako elimo da
sauvamo planetu.
Mislio sam, kako da joj objasnim da su mi dve kese potrebne radi ravnotee na biciklu, a da je trea
tu ako mi sluajno spadne lanac. Ako bih nosio sve u jednoj, lako bih se skrio, a to povlai za
sobom i niz postupaka koji teko da su ekoloki. Slino je i sa spadanjem lanca i dodatnim
troenjem vode i sapuna. Mogue je da bi pominjanje bicikla izazvalo simpatije u njenim pametnim
oima, mada, ko zna, moda je sitniava; bicikl ipak troi ulje za podmazivanje i gume, pa bi me
ukorila to u kupovinu ne idem peke, kao ona, odevena u tamnocrvenu majicu na bretele, sivi orts
i crne japanke. Dobro, u drugaijem izdanju, ali japanke su must have, kako bi, verovatno, rekla na
besprekornom engleskom.
42.
Pomislio sam i da sigurno ne pretpostavlja kako uopte ne bacam kese, ve ih sve uvam u lutkama
koje se pune najlonskim smotuljcima. Prvu mi je pre desetak godina napravila tadanja devojka.

Gabrijela je ispala malo nesrazmerno, s glavom stalno nakrivljenom nalevo i kraom desnom
rukom. Imala je eir, raznobojne oi, protepano srce na prsima i predugako telo od izlizanog
svetlosmeeg somota. Naredna lepotica bila je skladnija, poto je osoba zaduena za nastanak lutke
imala vetije prste. Gospoicu Nikolinu krasili su pedantni avovi, dugaka crna kika, izdueno lice
sa suzdranim osmehom i dugmad u tonu s diskretnom ljubiastom arom bele haljine. S
vremenom, pohotne obline Gabrijele i Nikoline primile su mnogo kesa, ali zadnjice im se jo nisu
napele do krajnjih granica.
Upitao sam se i da li bi pametnica iza mene umela da saije takvu lutku ili joj od ruke idu samo
otroumna zapaanja i dobronamerni saveti. Pomislio sam i da sigurno ima neko zanimljivo ime.
Ovako samouverena osoba verovatno se ne zove Marija, Jelena, Ivana, Milica, Dragana... Pre e biti
da su je roditelji nazvali Astrid, Klaudija, Bjanka, Nora, ili tako nekim slinim imenom koje
obesmiljava nadimke. Podrazumeva se da je pristojna. Ribu jede iskljuivo viljukom i noem, a
sebi povremeno dozvoli i dve ae vina. Ne zaboravlja tue roendane, niti ljude oko sebe
optereuje svojim brigama. I ne govori rune rei. Moda se tek ponekad s njenih senzualnih usana
otme umerena psovka; naravno, uz ono meko .
43.
Razmiljao sam i o tome kako verovatno nije njena krivica to smatra da su za unitavanje planete
najvie odgovorni punjai mobilnih telefona zaboravljeni u utinicama, kese iz supermarketa,
dezodoransi i lakovi za kosu, bela tehnika i sijalice starije generacije... Pa, deavalo se i mnogim
slavnim ljudima da od drvea ne vide umu. Proletelo mi je kroz glavu i pitanje da li je ova narodna
umotvorina uopte prikladna za ono na ta mislim, ali ve sledeeg trenutka shvatio sam da je to
nebitno. Nisam uopte sumnjao u plemenite namere devojke koja me je ve nekoliko sekundi
gledala i oekivala odgovor, jer devojke poput nje uvek na kraju dobiju ono to ele.
Kako je bila privlane spoljanjosti, priznajem da su mi dole i neke nedoline misli. Mogue da je
to bilo zbog ocrtanih grudi ispod tamnocrvene majice na bretele ili mirisa preplanule koe, koji se,
istina, tek nasluivao. Verovatno bih ga bolje opisao da nije bilo osveivaa prostorije. Ovako,
mogu da kaem samo to da me je podsetio na cvet mandarine, iako nikada nisam pomirisao
mandarinin cvet, niti znam da li mandarina uopte cveta. Verovatno cveta. Pomislio sam i kako
imam sree to nisam u stripu; devojka bi mogla da se zgrane od teksta u oblaiu iznad mene, a
visoka ena iza nas sinu bi pokrila oi ili bi samo nemono slegnula ramenima i pocrvenela na
deakovo pitanje, ta znae one rei iznad ikine glave.
44.
Eto ta mi je prolazilo kroz glavu tokom tih, rekoh ve, tek nekoliko sekundi. Pa, kad ljudima moe
u trenutku da proleti itav ivot pred oima, barem tako kau oni malobrojni koji su imali sree da
se otmu iz zagrljaja smrti, moglo je i meni sve ovo, dok je venera iz supermarketa ekala odgovor.
Moda je trebalo da izgovorim sve to sam pomislio. Bolje bi me razumela. Ali kako me je hvatala
neka obamrlost pomenuo sam ve, bio je to moda najtopliji dan u godini saeo sam sve,
pokuavi da izvuem sutinu, iako sam ve sledeeg trenutka znao da mi je izmakla i da u u
devojinim oima ostati glavni krivac za ekoloku katastrofu. Oslovio sam je sa drago dete pa kad
ve tera egu sa mnom i obraa mi se sa vi i rekao da su mi kese potrebne da ih stavim Gabrijeli i
Nikolini u dupe. Dok sam izlazio na popodnevnu egu mora da je bilo oko etrdeset stepeni, i to u
hladu uinilo mi se da je rekla, prostaina. Naravno, uz ono meko .
45.
Stojim u redu sa natrpanim kolicima iza gospoe koja popunjava ek brzinom naduvanog pua.
Kasirka joj pomae u istom ritmu, pa sve baca zmijski pogled ka meni, nervoznoj i iznurenoj od
provokacija sa rafova, bilborda i od promoterki zbog kojih su mi kolica kao hrkovo skladite... To

sve traje, i ne znam gde vie Naduvani Pu pronalazi prostor za popunjavanje, kao da ispisuje neku
basnu a ne najobiniji ek. Pri tom se preznojava, naravno grei u popunjavanju, pa trai korektor,
pa joj Zmijski Pogled daje do znanja da ne sme korektorom da se brlja po eku, pa moj Blizanac
Hrak iza mene u redu huke, psuje, pa ga Zmijski Pogled prekorno zagleda... Najzad Naduvani
Pu udara taku zavrnicu na ek i poinje da pakuje. Sigurna sam da bi trebalo, zbog ovakvih
sluajeva, na ulazu u markete uvesti test inteligencije.
Naduvani Pu pet minuta pokuava da ugura poveliki lavor u omalenu kesu. Ne verujem da
je problem bio u tome to je omalena kesa bila besplatna a to se velika plaala nego u uverenju
Naduvanog Pua da e lavor da stane u nju. Ve mi ruke poinju da se tresu od nervoze. Oseam
potrebu da joj istrgnem taj odvratni lavor i tu kesicu iz ruke, kupim glupu kesetinu i nabijem ga u
nju.
46.
Naa kua u Vidovdanskoj nije bila velika, cigle povezane blatom, kako je i raeno u tim tekim
vremenima. Sastojala se od kuhinje, skuene sobe i odaje koja je sluila kao tala za Arapa.
Arap je hranio nau veliku porodicu. Crn kao pono, hirovit, Arap je za mene bio najlepi konj
kojeg sam u ivotu video. Raunajui i atove kojima sam se divio gledajui kaubojce!
Deda Sava je ponekad ulazio u talu sa vilama, psujui:
- Bem ti Boju majku!
Udarao ga je po sapima draljkom, na ta je crni lepotan njitao i dobovao kopitama po drvenoj
ogradi.
Ujutro, Sava bi se, onako zdepast, raskreio na pediteru, stojei malo pognut napred, i oni bi
izleteli na kaldrmu, prkosei komijama. Zorom bi se pomirili, i Arap bi opratao Savi ono za
majku. Znao je da je to psovala rakija!
U dvoritu se nalazila upa sa ugljem, biciklom, testerama i mnotvom pacova koje su deda i ujak
Gale, zabave radi, gaali iz prake kada su se drsko pojavljivali u okviru vrata. Povie je stajao
uavac, zatim golubarnik, i uz tarabu bunar. Avlija nije bila vea od koarkakog igralita, ali smo
u njoj imali sve to nam je bilo potrebno: ljivu, orah, vinju, kruku i dve tri leje paradajza i
paprika.
47.
Baba je gajila belu radu i hrizanteme, tek da je podsete na Kremne.
Najvie vremena provodio sam uz Arapa i golubove. Ujak je drao rasu, njih oko stotinu, koja se
danju prebacivala sa krova na krov, a nou bismo golubarnik zakljuavali i putali struju koja je bila
povezana sa bravom. Napon bi aktivirao alarm i oterao uljeza, ali je bilo daleko korisnije to to se
znalo da smo spremni da ih doekamo. U nau avliju nisu ulazili!
Najvie sam voleo karudijane. To su vam crni ljubavnici, sa belim i tamno plavim perima oko gue i
na rubovima krila. Imali smo u ergeli jednog posebnog: izdrao bi po devet asova u taki, u
visokom letu, kada se golub jedva vidi golim okom. Bez obzir na visinu, svaki e vlasnik
nepogreivo prepoznati svoga ljubimca.
Jednog dana posmatrao sam karudijana kako lenjo hvata niski let, polako dostiui srednji vis.
Sparno vreme nije bilo pogodno za teranje u taku, i znao sam da on to samo izaziva one manje
spremne da ga prate, kako bi ih izmorio i preuzeo enke u vreme parenja. Ljubavna igra!
Odjednom ilja! Kopca smo zvali ilja otkad se ja zovem kako se zovem. Na prste se mogu
izbrojati sluajevi kada je golub utekao tim nebeskim razbojnicima!
48.

Osnovna greka tih naivnih ptica bila je to su pokuavali da zbriu letei tamo-amo, bez ikakvog
plana. U velikom strahu, udaljavaju se od svoga krova, koji bi im, moda, bio jedini spas. ilja
samo to eka!
Tada se, poput Mesermita, obruava i... leti perije!
Moj karudijan je zaveslao po srebrnom nebu i strmoglavio se ka naoj kui. Kobac je prozreo
manevar!
Prozori su bili otvoreni i na njima se vetrila posteljina. Gusar je pokuao napad sa strane. Karudijan
je skupio krila i poveao brzinu. Gledao sam kao omaijan.
Proiao je kraj topole u Krstievom dvoritu! Kobac je leteo uz sam rep mog nesretnog junaka! Jo
dvadesetak metara.
Proletevi orah, karudijan je uleteo u sobu! Za kopca je bilo kasno! Zakucao se u orah kao ekser,
trznuo dva-tri put nogama i... umirio se. Lovac je postao rtva.
Naao sam karudijana, okupanog znojem, na kauu. Gladio sam mu sjajna pera dok se nije smirio.
Poljubim ga u kljun i tada, kunem se Bogom, karudijan mi se nasmeio!
Mislite da sanjam? Varate se! Poznajem golubove i znam da je moj golub bio ponosan na ono to je
uinio tog jutra.
Naa rasa je tvrd soj! Krstii su pourili u nae dvorite da vide ta je ostalo od karudijana. Nisu
verovali svojim oima!
Pustio sam goluba na trem. Pogledao me velikim okom i poleteo na krov. Hteo je da pokae da se
ne boji! Krilima mi je govorio da njega ne moe da uplai jedan piljivi kobac! Nije on bilo ko! On
je karudijan. Iz Galetove ergele!
epurio se nekoliko minuta, a onda dostojanstveno doleteo do mene i kljucnuo neko zrnevlje iz
moje ake. Veliki golub. Golub sa mudima!
Kopca sam zakopao pored oraha kako dolikuje. Bez ljutnje. Na kraju, on je samo inio ono za ta je
stvoren. Orah je bio na pogrenom mestu, i to je sve. Ili je on lovio pogrenog goluba?
49.
Ludo vreme, ludo priseao ga se esto Frenki naglas, pred Jovanom. - Ne moe zamisliti. Pank u
povoju, Sid Vies ari i pali, ovde grupe niu kao peurke posle kie, novi albumi samo ispadaju,
nisi mogao sve postii.
Uvek sa istim oduevljenjem, bezbroj puta joj je ispriao kako je naa (tada naa, ispravljao se)
muzika scena iznedrila gest dostojan skandaloznog izvoenja engleske himne God save the
Queen od strane Seks pistolsa. Desilo se to usred uspavljujue-bezazlene porodine emisije
Nedeljom popodne koja se naizmenino emitovala iz Bogradskog i Zagrebakog studija, kada je
tokom jedne numere Darko Rundek, frontmen Haustora, demonstrativno, pred zapanjenim
auditorijumom i zabezeknutim voditeljima, podigao srednji prst i maui njime (unosei se u
kameru, dok je okirani, zbunjeni snimatelj pokuavao da mu uzmakne kreui se unazad), mirno
otpevao poslednju strofu pesme, zauvek razbvi svetinju umalosti nedeljnog porodinog odmora
uz isprazni televizijski program.
Da li se takva nepodoptina mogla desiti za Maralovog ivota?
Zar bi on to dozvolio? Takvo skretanje sa linije? Takvu sprdnju pred kamerama?
Ali, Juga je bila obezglavljena. Samo se jo njeno telo trzalo, kao to preklana kokoka klepee
krilima.
Uskoro su i ti trzaji zamrli.
50.

 ,
. , ,
.
. ,
. .
, ,
. , .
,
.
, ,
. , ,
, , :
- ! ! ! , ,
!
, ,
, , ...
,
, , ,
.

51.
SUDBA
Na sinjem moru
Laa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?
Vetar talasa more,
Valovi lie gori.
Nemono, tekom mukom se
Sa njima laa bori.
Prola je bura;
More pokoja nae.
A pena talasa grli
Poslednji deo lae.
52.
Lampe su se pogasile. Nastala je tiina. Godina 1947. ula je u taj orsokak u Mil Hilu, kao da je
itala Dikensa. Svet misli, i sad jo, da je u Engleskoj, sve, pa i nova godina, kao u doba Dikensa.
Tiina je nona, meutim, kad je zima, i u Engleskoj, dublja, nego na danu, - kad su putevi zavejani.
Svake desete godine, kad takva strana zima biva i u Engleskoj, svet je, kao neka engleska, zimska
bajka. Prljavi su putevi, tek kad se razdani. Tada i lelek silovanih maaka prestaje, a sa njim i grlati
mauk maora, koji je, inae, svakonona muzika Londona.
Kad mu je ena zaspala, te noi, stranac je jo dugo stajao kod svojih, zavejanih, prozora, u mraku.
Zadrala je i njega magija te noi, noi koja je bila bela, i treptala na ulici, kao kristali. Kako je
udna ta no i taj mir zavejane noi, poslednje u godini na celom svetu. Iako je bio uasnut milju
da u svojoj bedi moe doiveti, jo vee nesree, nego ta, koja ga je ve postigla u Londonu, sneg, u
toj noi, smirio ga je bio, za trenut. Ima u svetu neka skrivena lepota, koja se svud moe nai.

Rusija je to, u koju se i Engleska pretvara, kad je zavejana. Pojedine, tako razliite, zemlje, razna
doba godine, sjedine se u neku slinu sliku, te noi.
53.
Jean Pernaud je bio ovek ezdesetih godina, a pored pleatosti, lako se pamtio i po nosu, jer je bio
nosat, kao to su Francuzi, protestantskog porekla. Radio je kraj gole sijalice, na svom tronocu, pa
su mu oi bile zacrvenele, od bljeska. Raduje se, kae, da firma dobija Poljaka. A prodavaice e se
radovati, kae, da vide novog blagajnika, lepog oveka. Kao da se uri, da svoje mesto preda
drugome, to pre, taj Francuz pokaza novodolom pisaru firme, tronoac, sa kojeg je bio siao,
rairivi ruke. Zatim veliku, elinu, starinsku, kasu, pored malog stola, i viseih, zimskih, kaputa.
Tim gestom pokaza i prozor levo, iznad tronoca, koji je bio uzidan u trotoar na ulici, zelen. - Od
nekog, zelenog, tvrdog, debelog stakleta.
Uzviknuo je srdano Ja sam na tom tronocu sedeo dvadeset godina! uao! Sad ete vi, tu
da uite! Isto tako brzo, upoznao je novajliju u radnji, i sa istorijom firme familije Lahure. To su,
kae, Belgijanci, a imaju radnje u Briselu, i u Njujorku, i u Monte Karlu. Iznad rivijere imaju svoj
dvorac. Tamo, rano u prolee, miriu mimoze. Upirui prstom u fotografiju, koja je visila, iza
tronoca, na drvenom zidu, pokazivao je sliku nekog starog gospodina u veernjem odelu. To je,
kae, tvorac prvog miliona. Rene de Lahure. Do svoje sedamdesete, varao je enu, sa kojom je bio
izrodio decu. Kad joj se to dosadilo, pa je pozvala lekare, da ga opamete, - poto je bio preao 70
godina, bio dakle izloen sranom udaru, - on je odmahivao glavom, a smejao se lekarima, koji su
ga, okretali, kuckali, i oslukivali, i savetovali, razume se, da se ostavi igraica.
Short texts
54.
1. Jue je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ete videti kakav
sam ja otac!
2. Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima neto u
Grockoj, ko nema ni u Grockoj nai e mu se neto u mokrai. Niko ba nije da nema nigde i
nita.
3. Pre nego to krenete da traite sreu, proverite moda ste ve sreni. Srea je mala, obina i
neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
4. Ulaite u stomak!
To ulaganje daje brze i vidljive rezultate.
Ulaganje u glavu je dugorono i neizvesno.
5. Ne trite za enama da se ne sudarite sa onima koji od njih bee.
6. Volite svoju decu i kad su kriva, jer ce ih ivot kanjavati i kad nisu.
7. U ivotu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i branog druga. Ko oba
puta promai, mora biti pametan celog ivota.
8. Ima velike sirotinje meu naom decom, kojoj, sem para, roditelji nita nisu mogli dati.
9. Hrabri mukarci treskaju vratima kad dolaze u kuu, a kukavice samo kada odlaze.
10. Deco, moete misliti kakav je ivot kada je od kolevke pa do groba najlepe acko doba.
11. Kada razmiljate o eni svog ivota, dozvolite i majci da konkurie za to visoko zvanje.
12. Fudbal okuplja dve vrste mukaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju ene.
55.
Savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije Ljubia Milanovi je rekao da o tome postoji
slubena beleka, to je Ivica Dai negirao. Orhan Draga iz Meunarodnog instituta za

bezbednost kae za Danas da je Institut imao uvid u tu beleku, kao i sam ministar Dai i pita koga
je ministar hteo da zatiti tom netanom tvrdnjom.
Odeljenje za praenje korupcije u javnom sektoru Meunarodnog instituta za bezbednost imalo je
uvid u slubenu beleku policije u kojoj se navodi da je tuilac Miljko Radisavljevi traio da se
nekoliko lica izostavi iz krivine prijave zbog nabavke vakcine za grip H1N1 navodi Draga
Hajde da mu verujemo da za beleku nije znao dok ga novinari nisu pitali. Uglavnom, sada zna.
56.
PODGORICA - Helikopter policije Crne Gore evakuisao je danas dvojicu monaha, koji su 15 dana
bili zavejani u crkvi kod Carine, ispod Komova, saoptilo je Ministarstvo unutranjih poslova
(MUP). Posebna jedinica policije pokuala je jue da se motornim sankama probije do monaha, ali
su, zbog snenih nanosa i jakih udara vetra morali da odustanu. Angaovanjem policijskog
helikoptera, Gorska sluba spaavanja uspela je danas da evakuie monahe, navodi se u saoptenju
MUP-a.
57.
Beograd - U zajednikoj akciji Vojnobezbednosne agencije (VBA), Vojne policije i MUP-a
uhapeno je 12 osoba, osumnjienih za krau goriva i maziva iz vojnog skladita Umac u
Prokuplju. Kako je saopteno iz Ministarstva odbrane, u akciji je privedeno deset pripadnika Vojske
Srbije iz skladita Umac i dva civila iz Prokuplja.
Nakon to je obaveteno tuilatvo o tom sluaju i sud dao odobrenje da se primene posebne mere snimanja i prislukivanja, pripadnici VBA su od februara do sredine decembra uspeli da
dokumentuju i snime ceo lanac krae goriva i otkriju celu mreu distribucije goriva od skladita do
krajnjih kupaca. Kako se saznaje, uspeno je dokumentovano oko 90 odsto transakcija goriva - od
dogovora, krae, pa do prodaje krajnjim kupcima.
58.
Kragujevac - Kragujevaka kriminalistika policija privela je jue direktorku Direkcije za
urbanizam Mirjanu iri, naelnika u Direkciji Zvonka Mihia, graevinskog inenjera u tom
gradskom javnom preduzeu Ivana Stankovia, njegovu majku Sneanu (Stankovi) i jo dve sa
njima povezane osobe, zbog sumnje za zloupotrebe poloaja i malverzacije prilikom izrade idejnog
i glavnog projekta zatvorenog bazena u Kragujevcu, ime je Direkcija oteena za oko 1,9 miliona
dinara.
59.
Govorei o potrebi saradnje DS i LDP Jovanovi je napomenuo da bi ona trebalo da bude
zasnovana na drugaijim odnosima od aktuelnih. "Nae razlike su ozbiljne, ali one nisu line i
smatram da su obe stranke dune da uine sve kako bismo relaksirali meusobne odnose, jer Srbija
ne treba da bude talac poremeenih odnosa dve najae proevropske stranke u zemlji i dve jedine
takve stranke koje mogu samostalno da izau na izbore", ocenio je Jovanovi.
60.
Kad bi neko izraunao (kad bi o tome vredelo voditi rauna) koliko sam vremena i snaga izgubio na
svojim putovanjama za poslednjih etrdeset godina, izala bi suma napora dovoljna za itav jedan
ivot ljudski moda. Ja sam na putovanjama troio ne samo novac i vreme nego i snagu ivaca i
mate, jer u putovanja treba uraunati i duge, uglavnom izline pripreme u mati i u stvarnosti. I

tome treba dodati da je najvei deo tih putovanja bio bez naraitog smisla i da mi je retko kada
donosio zadovoljstva. Prosto jedna nezdrava potreba. A koliko sam se u tim putovanjama troio,
vidi se najbolje po tome to sam za vreme dva velika rata (1914 1918. i 1941 1944), kad sam
bio prisiljen da sedim na jednom mestu, napisao gotovo najvei deo svojih radova. Istina je, s druge
strane, da sam u ono to sam napisao uneo mnogo toga to sam video i doiveo na tim uzaludnim
putovanjima.
61.
Kad prestanemo da se igramo, kad pod uticajem godina zamre u nama potreba za igrom i vera u
istinitost i stvarnost igre (star pas za igru ne mari, kae poslovica), tada svaki od nas zalazi u
gustu, tesko prohodnu umu iz koje treba nai i izboriti sebi izlaz na istinu, svetlost i slobodan put.
Ceo ivot nam proe ponekad u tome. Na tom bespuu, koje je, u stvari, nas ozbiljni i svesni
ivot, nama je utoliko lake i lepe ukoliko je u nama jo ostalo smisla za igru i sposobnosti da joj
se, s vremena na vreme, predamo potpuno, i da iz nje izaemo osveeni i okrepljeni za dalje
traenje.
62.
Tetkin udes imao je, meutim, i neke druge posledice. Najpre, njen privremeni boravak pretvorio se
u trajni. Otac joj je predloio de se kod nas preseli i da svoj beogradski stan proda, to je ona
prihvatila bez mnogo protivljenja i emu se, verujem, potajno i nadala. Dece uostalom, nije imala,
mua je bila izgubila jo davno, a sa tako oteenom desnom rukom sama se o sebi nije mogla kako
valja starati. U naem domainstvu bila je ona, meutim, od velike pomoi pre svega zahvaljujui
svojim kulinarskim vetinama, ali za druge kune poslove trebalo je nai neku zdraviju i mlau
osobu.
Bila je to druga i kako e se kasnije pokazati mnogo dalekosenija posledica tetkinog udesa.
63.
Stjuardesa je donela hranu u plastinoj kutiji, zatraio sam joj pivo i rekla mi je da nemaju pivo,
samo sokove, flairane vode, ajeve i kafu. Rekao sam joj da bi mi pivo ba prijalo, i da novac nije
problem, platiu ga, bio sam uasno mamuran, i pivo sam ba eleo. Priali smo na engleskom.
Ponovila je da nemaju pivo i rekla je da imaju neke tablete, ukoliko se plaim letenja. Bio sam
mamuran i plaio sam se svega, i samo mi je pivo trebalo, to sam joj i rekao, ali ona me je sluala i
gledala zaueno.
64.
U subotu uvee ponovo sam ga sanjao. Za razliku od stvarnosti, u mom snu on je bio iv, a ja mrtav.
Leao sam u krevetu; kratak beli arav pokrivao mi je bedra; stopala i skoni zglobovi upijali su
preostalu svetlost. Moj otac je sedeo na oguljenoj kuhinjskoj stolici i plakao. Na njegovom licu
pokazivalo se oajanje; rukama je katkad prelazio preko obrva ili nosa, brisao zalutale suze;
povremeno je odmarao ake na kolenima, povremeno odmahivao glavom u krajnjoj neverici. Onda
je uzeo molitvenik i poeo da ita. Video sam kako se ljulja napred-nazad, dok se hebrejske rei
lome u njegovom grlu. ulo se da su mu usta suva. Tada se zagrcnuo, poeo da kalje, i naoare su
mu se smandrljale niz grudi, preko krila, do kolena, na pod.
Ujutru sam otiao na groblje.
Zato mi to radi? Pitao sam ga.
Stajao sam pred irokom nadgrobnom ploom koja je jo uvek bila prekrivena rosom.
Zato mi to radi? ponovio sam.
utao je.

65.
ekao sam na carini vie od sata, i sada je preda mnom stajao mravi carinik i gledao u prazan
prtljanik. Prvo je zatraio da izaem, pogledao me sa visine i pokazao ka zadnjem delu
automobila. Bio je to jedan od onih dripaca sa carine kod kojih ne postoji ''dobro vee'', umesto
govora koristi sugestivno mahanje baterijskom lampom ka predmetima koji ga interesuju, a i ti
predmeti obino kod njega nemaju ime, bar ne ono koje bi mogao ponekad da izgovori. Zastali smo
iza vozila i on je lagano mahnuo dlanom nagore, nesumnjivo elei da se prtljanik pred njim nae
otvoren. Lim je tiho zacvileo, njegov pogled napravio je nepravilan krug po potpuno praznom
prtljaniku i zavrio na meni. Pogledi su nam se sreli, gledao me je pravo u zenice kada je
progovorio dosadnim glasom:
Ovde nema niega.
66.
Prazninim danima, dolazio bi na sredinu naeg dvorita, vadio pikolino iz sakoa boje petroleja, i
nenametljivo spustio kaket pored stopala. Imao je predivan vibrato kojim je bojio Dona Clara,
Pastir Kostja, Sve ptiica iz gore... Moja majka bi zavila u fiek neto sitnia i poslala bi mene,
mrkavaca, da odnesem starcu dole, u dvorite. Nije joj se svidelo da mu baca poput milostinje.
Davala mu je ono to ni sami esto nismo posedovali.
Toga jutra, novembra 1961., osvanula je smrtovnica na kojoj je pisalo ime, in majora predratne
vojske. Jo su mi priali da je uca ika-Vojkan bio ampion u velteru, docnije profesor muzike u
jednoj beogradskoj osnovnoj koli na Dorolu.
Nestao je tiho, poput svog nestvarnog vibrata.
67.
Dunav sam zavoleo jo pre sedamnaest godina, kada sam s Vladom i Anjom prvi put doao u
Zemun. Pomogli smo njenom ocu da porine amac, a zatim otili na Veliko ratno ostrvo na kupanje.
Od tada sam esto provodio vreme s njima na reci. Sve dok Anja nije otila u Njujork.
I ne samo da je reka lepa, ve ima i savreno ime koje sam oduvek voleo da izgovaram Dunav.
Prija mi taj blagi dodir donje usne i gornjih zuba na kraju rei.
Bio je izuzetno topao prestupni dan ove godine. Dovezao sam se biciklom do Zemuna i seo na
klupu ispred kafane Radecki, gde smo nekada zavravali sve pustolovine na vodi. Polako sam
ispijao pivo i gledao umu na suprotnoj obali, u koju smo ulazili amcem ako je Dunav bio
dovoljno veliki. Nali bismo odgovarajua stabla i razapeli lealjke izmeu njih. Nedostaju mi ti
dani, nedostaje mi Anja