Umetnost u funkciji moralnog preporoda

Fihte
Lepa umetnost se ne obrazuje, kao uitelj, samo razum, niti pak samo srce, kao
to to obrazuje uitelj naroda, ona, meutim,obrazuje celog ujedinjenog oveka.
To emu se ona obraa nije razum,ni srce,nego je to itava dua u jedinstvu
svojih moi; to je ono tree to se iz oba druga postavlja. Moda to emu lepa
umetnost doprinosi ne moe bolje da se izrazi,nego kada se kae:da ona ini
transcendentalno stanovite optim stanovitem.
Filozof,radom i prema nekom pravilu podie sebe i druge na ovo stanovite. Lep
duh se na njemu nalazi a da on o tome ne misli odreeno.
Najpre uviamo polarnost razuma i ulnosti, misli i srca dok je ovek po sredini,
sjedinjenih moi upravo u lepoj umetnosti.
U drugom delu iskaza cilj umetnosti je da trancedentalnu filozofiju kao teorijsku,
uini optim javim pogledom.
Fihte oekuje od umetnika i umetnosti da obavi jedan vaan zadatak: da
polarizuje inae prohodne misli velikog etikog ili moralnog programa. Da bi bio
mogu moralni preporod sva javna,narodna volja mora da se podigne do
saznanja filozofske misli.
Fihteova filozofija je malo stranica posvetila umetnosti. On je bio u Onostranom
po prorodi stvari ne posveujui dovoljo panje sveri fizikog ili prirodnog,a to
znai ni estetikog. Njegovo filozofsko stanovite samosvesti Ja uticalo je
kasnije na utemeljenje romantikog pojma ironije.
Fihte
Lepa umertnost privodi oveka sebi samom i omoguava mu da se u sebi
osea slobodnim. Ona ga otre od date prorode
Samo je nezavisnost uma naa krajnja svrha i
Svet lepog duha je samo u unutra,u ljudskom i nigde vie
Neki od tih sporadino izneenih stavova o lepom, koje e i Hegelu posluiti kao i
inspiracija za Estetiku.
Sledei Fihteov opte filozofski stav,odredio je nemaki estetiar sa poetka 19 v.
Zolger(1780-1819),rekavi da je:
Umetnost najsposobnija da natera oveka da baci pogled uvis ,ka viem svetu,I
da je ona ta koja ga prva uvodi u jezgro stvari

-Pokazao je da je ustvari ironija osnov umetnosti

Duh umtnika mora koncentrisati sve tenje u jedan sveobuhvatni pogled;taj
pogled,koji je nadmoan nad svim I unitava sve,naziva se ironija.(Zolger 1907)
-Pojam ironije postaje polazni stav celokupnog pokreta u doba
romantizma.Umetniko delo moze nastati bez te ironije koja,zajedno sa
entuzijazmom ini sredite svake umetnike delatnosti.
kada bi umetnik priznao prisustvo Ideje u stvarnosti,umetnost bi prestala da
postoji I na njeno mesto bi dola neka vrsta fanatizma,neko praznoverje koje u
lepim predmetima vidi vrste pojmove u ulnom obliku.(Zolger1829)
-ovo je vec alegorija.
Prema autorima istorije estetike,ironija ui umetnika da je njegovo delo simbol.
Poto ideja izlazei u stvarnost mora da primi oblikvrstih
pojmova,njenaneograniena sloboda mora se iskupiti ironikim razbijanjem
konanog sveta.
Istovremeno,ironija kao nastrojenje u kome se prekoiezavanja nae stvarnosti
otkrivaneposredna prisutnost boanskogstavlja umetnost u samo jezgro
ljudskog postojanja. Gilbert-1969.
Fihte nije ni slutio da ce iz njegovih misli filozofi romantizma I pesnici,oslanjajui
se na filozofiju samosvesti I apsolutno Ja razviti plodni I dragoceni pojam
Ironija
Fihte je insistirao na takozvanoj moralnoj discipline umetnika. Upozorava
istinskog umetnika koji teba da svojim delom ubrza postizanje moralnog
savrenstva da se uva od idolopoklonstva pred iskvarenim ukusom svojih
savremenika ili strasti za trenutnom slavom.
Fihte kae da se umetnik treba oduevljavati samo svetinjom svog poziva,da ui
samo da upotrebom svoga talenta ne slui prozaicnim interesima ljudi,nego
svojoj dunosti .
Tako ce na svoju umetnost uskoro gledati sasvim drugim oima. Postae bolji
ovek I bolji umetnik.
Umetnosti,kao I moralnosti,jednako kodi banalna izreka:lepo je to to se
dopada. Samo ono sto se obrazovanom delu ovecanstva dopada,to,naravno,I
samo to jeste lepo.
Pripremajui put u toku prevladavanja subjektivnog JA I njegovo prevodjenje u
apsolutno Ja , Fihte je uinio znaaj korak u pravcu Helgelovog apsolutnog
idealizma, kao osnovnom pojmu hegelove filozofije: Apsolutnom duhu. Problem
moralne dunosti nije bitno pitanje Hegelove filozofije, ali se na horizontu
istorijskog uma ostvaruje jedna od vanih I viih instancija uma.
Ni Fihte ni Hegel nemaju nikakavo potovanje prema prirodi to je samo
filozofsko sistematska metafora za posticanje umetnosti iz sfere estetskog. Fihte
je imao u vidu etike ciljeve koji se umetniku i umetnosti postavljaju, dok hegel

stav usmerava panlogikom ishoenju sistema, podmeui umetnosti saznajnu

funkciju.