Broj 38/godina XVII/oktobar 2015./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.

org

Puk. prof. dr oko Maksi

TRANSPLANTACIJA I VANOST
ZAVETANJA ORGANA

Uvodnik

PRIJATELJI SAVEZA:
Broj 38/oktobar 2015.
IMPRESSUM
SAVEZ BUBRENIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar osloboenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866

www.ns-nefro.org

iro raun: 340-2437-88

Za izdavaa:
Radoslav Jovii i Zoran Mikovi
Glavna i odgovorna urednica:
Iris Peregi Kopanski
Zamenica glavne urednice
Dr Boana Peregi,
e-mail: bnoskovperegi@gmail.com
Struni saradnici:
Puk.prof.dr Zoran Kovaevi
dr Jelica Alargi - KCV
Dr. sc. med. Stevan Pavlovi,
internista-nefrolog, Direktor
Specijalne bolnice za hemodijalizu
Fresenius Medical Care Beograd
Foto-video prilozi:
Tomek Bela
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. osloboenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
magazin.nefro@gmail.com
Tira 2.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovaki
radegardinovacki@gmail.com
Lektor: Nada Abramovi
tampa:
tamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi etiri puta godinje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraaju.
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosue i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
Na osnovu miljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj asopis je osloboen plaanja
poreza, jer je publikacija
od posebnog interesa za nauku.
PIB: 100454425

4.

IMA - NEMA

5.

CENTAR ZA HEMODIJALIZU
KRUEVAC
CENTAR ZA HEMODIJALIZU
SOMBOR

8.
10.
12.
13.
18.
20.
22.
24.
26.
27.

PROJEKAT "VIKEND PROGRAM"

SAVETI ZA RODITELJE DECE
SA HRONINOM BUBRENOM
INSUFICIJENCIJOM (HBI)
ZNAAJ ZAVETANJA ORGANA
ZA RAZVOJ TRANSPLANTACIJE
U SRBIJI
POREMEAJI SRANOG RITMA
I NAPRASNA SRANA SMRT KOD
BOLESNIKA NA HEMODIJALIZI
LEENJE AKUTNE BUBRENE
INSUFICIJENCIJE DIJALIZOM

Pokrajinski
sekretarijat za
kulturu i javno
informisanje

Dobro
jutro
Srbijo!

Ministarstvo
za rad,
zapoljavanje,
boraka i socijalna pitanja

Pokrajinski
sekretarijat za
zdravstvo,
socijalnu
politiku
i demografiju

NAR - ZDRAVO VOE

TRANSPLANTACIJA I DEPRESIJA
POVLASTICE U UNUTRANJEM
PUTNIKOM SAOBRAAJU ZA
OSOBE SA INVALIDITETOM
EVROPSKI DAN DONACIJE
ORGANA

Ispravka
Nenamernom grekom na
strani 20 asopisa "Nefro" broj
37, kod autorizovanog teksta
Olivere Milievi upisano je
zvanje Dr sc. med, a trebalo je
mr. sc. med.

Ureivaki tim

Dragi prijatelji,
Tri vrela letnja meseca ve su za
nama. Jesen polako dolazi sa svojom
utom kabanicom. Puno uzavrelih tema
u naoj zemlji, okruenju i svetu - ipak
nije odvratilo nau panju sa osnovnog
cilja za koji se uporno borimo. Na putu
za ostvarivanje svojih individualnih i Zoran Mikovi,
kolektivnih prava u oblasti pruanja Predsednik
to kvatitenije zdravstvene usluge i po- Saveza bubrenih
dizanju nivoa kvaliteta dijalize na teri- invalida Vojvodine
toriji Republike Srbije - naa misija e
biti stalna i beskompromisna.
U protekla tri meseca izmeu dva broja asopisaNefro
naa dva Saveza, Savaz organizacija bubrenih invalida Republike Srbije i Savez bubrenih invalida Vojvodine organizovali su vie edukativnih susreta na teritoriji itave Republike Srbije, pokrenuli su mnoga nereena pitanja i dileme
pred nadlenim institucijama, dravnim organima i unutar
samih dijaliznih centara, pri kojima Savezi imaju aktivna
udruenja i lanstvo.
Oekujemo da e naa kontinuirana aktivnost i volja za
saradnjom, naroito sa strunim udruenjima i ustanovama
koje se bave problematikom leenja bolesnika sa HBI, biti jo
plodotvornija, iskrenija i na dobrobit hiljade naih lanova,
tekih bubrenih bolesnika koji se lee u dijaliznim centrima
na teritoriji nae drave.
U narednom periodu, na osnovu uspostavljenih kontakata i pokrenutih inicijativa, oekujemo pre svega mnogo vee
razumevanje nadlenih predstavnika Ministarstva zdravlja
Republike Srbije i RFZO. Mnoge aktuelne probleme vezane za kvalitetnu dijalizu, poev od kvalitetnih dijalizatora,
adekvatnih kiselih koncentrovanih rastvora, savremenih i
ispravnih aparata za hemodijalizu, adekvatnih higijensko
tehnikih uslova pri dijaliznim centrima, od sanitarnih
vorova, preko garderoba, sala za dijaliziranje i elementarnih potreba kao to su aravi, jastuci, ebad, kreveti, pa do
neopodnih i u dovoljnim koliinama eritropoetina, beviplexa
(koga napokon na naem tritu ima), C vitamina, intravenskog gvoa i blagovremenog zakazivanja i pregleda naih
lanova na drugim specijalistikim odelenjima, drava moe
razreiti dobrom voljom, saveu i rigoroznom kontrolom ve
plasiranih i odobrenih finansijskih sredstava, koja se ne koriste uvek za one namene za koje se prilikom ugovaranja sa
RFZO plasiraju zdravstvenim ustanovama sva tri nivoa.
Nadamo se da e se nai snage i formirati jedno struno
jezgro nefrologa koje e, napokon, u saradnji i sa predstavnicima naih Saveza sasluati i nae zahteve, elje i iskustva
koja sami bolesnici najbolje mogu preneti onima koji preko raznih tenderskih komisija i normativnih akata kreiraju
sudbinu nas oko 5.500 osoba na dijalizi.
Mi samo oekujemo da nadleni ponekad sasluaju i nae
miljenje i predloge, jer oni su usmereni za dobrobit svih nas.
Zdravstvenoj struci mogu samo biti pomo u strunom sagledavanju problema na dijalizi, a dravi smernica za pravljenje realnih strategija u podizanju kvaliteta leenja ove teke
grupacije bolesnika, kao i u pravljenju realnih strategija i
propisa vezanih za promociju donatorstva i transplantacije
organa i tkiva.
Na moto je Do transplantacije to kvalitetnijom hemodijalizom!

IVOTNI RULET

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

SA SVIH STRANA

Ima - nema
Pie: Radoslav Jovii
Novosadska dijaliza povremeno moe
da ima sve. Sve to je potrebno za kvalitetno obavljanje hemodijalize. Isto tako
modu da nedostaju ak i osnovna sredstava. Naravno, bez nekih se moe, ali
je kvalitet dijalize manji.
Ima svih vrsta eritropoetina. Ali, esto
nema dovoljo jedne vrste, kako bi se
ispotovao kontinuitet davanja pacijentima, ili ga nema uopte. Tada dobijemo
preporuku od nadlenih lekara da nabavimo privatno neki od eritropoetina.
Bilo je i proHD setova. Ve neko vreme
ih nema. Ponovo se savijaju tupferi,
steriliu, stavlja se flaster koji kida kou.
Ima svih vrsta igala. Ipak, deava se da
nema atrerisjkih igala, ili nema venskih
igala, nema zelenih, nema utih...
Dugo nije bilo ni beviplexa. Stigao je
pre neki dan. Pitanje je koliko? Da li e
moi redovno da se daje pacijentima?
Bilo je kanti sa normalnim vrednostima
magnezijuma. Sada ih vie nema, neko
je naruio druge kante.
Na pitanja ko je kriv ili ko je odgovoran to neto nije nabavljeno ili

nije nabavljeno ba ono to je potrebno

i na vreme, odgovor je kriva je
apoteka.
Mi trebujemo a oni, kako - kada!!!

Ovo je javno pitanje Apoteci!

Zato ne nabavljate ono to je nama
potrebno, u dovoljnim koliinama i
ba ono to vam trae sa dijalize?

Centar za hemodijalizu
Kruevac
Pie: dr Branislav Andri, internista nefrolog,
Naelnik Nefrologije sa dijalizom

nv
ali

dsk
up

ni n enz
aj u
ij
a
ine t
okom laz kr u
v
d
i
Bubren
jalize i?
a dijeta
ta je dnevna bolnica?

oj m

Zna

ese

za

li
Vrste dija

reg

b
ki bu

Veta

ja
Mo

la

u
fist
t

H
a je

BI?

Dij

ab

ete
si

ja

Hep
atit
is

Ja i sportske
aktivnosti
Kako
do ku
ne d
ijalize
?

Specifini vidovi diskriminacije

?
lantacije stvo
n transp
or
ta nako
i don k
gana
ata
je or
dod omo
lni
p
cija
ui
eg
un
tan
Zave

at
ai

je m

a so

n
vo
Pra

n
vo
Pra

iji

Pra
vo
n

Smatrajui da jasna i razumljiva informacija predstavlja veliku pomo u prevazilaenju teke i stresne situacije kada je potrebno krenuti na program Hemodijalize, ovom prilikom elimo da ukaemo na osnovna
e?
tic
obeleja hronine bubrene slabosti. Jer, to je jer
a
ek
ju
i
dan od naina da se sami pacijenti, ali i lanovi
c
sr k
ta
o
lan
on
njihovih porodica lake prilagode novonastaloj
p
s
d
e
o
an
e
u
o d nu tr
situaciji.
i
k
cija
Ka veri
cipa
i
a
t
r
d
V
Na ovaj nain elimo da utiemo i na celu
Pa
za T
ka
tplatu
za
na pre
drutvenu
zajednicu da se o ovoj tekoj,
a
ij
c
iL sta
n
Subve
ni kupac
podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje
Energetski zatie
preventivno, preko primarnih zdravstvenih
Lista lekova
Bespla
institucija, a u dogledno vreme da se uvede
t
no par
eli
kiranje
mn
i
skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.
am
Pra
ore.
vo
.. Ka
na

Ureivaki odbor
k
r
o?
eh
abi
lita
av
ciju
on
a
ivo
t

Pr

www.ns-nefro.org

Prim dr Duan Svrzi

Veoma brzo nakon otvaranja prvih
centara za dijalizu u naoj zemlji i u
naoj ustanovi se, sada ve daleke 1975.
godine, razmiljalo o formiranju ove
slube i u Kruevcu.
Tadanji naelnik Internog odeljenja
prim. dr Duan Svrzi otpoeo je pripreme za formiranje Slube za hemodijalizu. U prizemnom delu Internog odeljenja, koje je poetkom ezdesetih godina
proireno dogradnjom jednog sprata,
adaptirane su prostorije za rad novog
odeljenja.U sobi broj 10, koja je bila
najvea, smeteno je deset kreveta i
aparati za dijalizu, a u susednim prostorijama bio je prostor za pripremu bolesnika i smetaj potrebnih rastvora i rezervnih delova.

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

SA SVIH STRANA

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

SA SVIH STRANA

Za rad na ovom odeljenju odreen je

internista dr Dragoljub Filipovi koji je
poslat na dodatno usavravanje u
Beograd, na nefroloko odeljenje kod
profesora Vase Jovanovia.
Poetkom 1976. godine sveano je
otvoreno Odeljenje za hemodijalizu.
Pacijenti su bili iz regiona Kruevca,
a kasnije i iz udaljenih mesta: Kraljeva,
Rake, Novog Pazara pa ak i iz
Viegrada.
Odeljenje je radilo u dve smene, a
jedna dijaliza je trajala oko tri asa. Za
rad su bile obuene i medicinske sestre.
Ve sledee godine na dijalizi su radila
dva lekara, poto se dr Jovan Potkonjak
vratio iz Beograda
Veoma brzo uspostavljena je saradnja sa hirurkim odeljenjem zbog ugradnje arteriovenskih antova za hitne
sluajeve
Uraen je ant po Scibner-u (1960),
a iste godine i Cimino Brescia A-V

Dr R. Marjanovi

Dr M.Tasi

fistula (1965). Prvi ant je uradio hirurg

dr R. Marjanovi, dok je ove intervencije kasnije uglavnom radio dr M.Tasi.
U toku prve 1976. godine uraeno je
64 anta (dr Tasi 48, a dr Balabanovi
iz Beograda 16)
U period od 1978. do 1983. godine
uraeno je 83 anta (dr Tasi 45, dr
Balabanovi 38)
Kod pripreme pacijenata za dijalizu
A-V subkutane fistule (Cimino-Brescia)
radio je dr Balabanovi.
U kasnijem periodu A-V fistule radio
je dr Vladislav Nikoli, hirurg iz
Zajeara.

10,4

Nakon nabavke nove opreme usledilo uvoenje najsavremenije metode

9,8

Poveanje kapaciteta

Tokom godina sluba za hemodijalizu

je rasla i irila svoje kapacitete. Na ovom
Odeljenju su krae ili due vreme radili

lavnom), 24 medicinske sestre i tehniara i etiri elektrotehniara.

Prole godine je svim bolesnicima na hroninoj hemodijalizi

uraen nivo ferritina

i dali svoj znaajan doprinos internisti

dr Popovi, dr Z. Trifunovi i dr Sava
Savi.

Tako je bilo nekad, a sada. . .

Proseni Hgb u 2013. god. bio je 9, 8 gr/dL a u martu 2015. god. 10, 4 gr/dL

U naem Centru je 121 bolesnik na

redovnom programu hemodijalize.
18 bolesnika je na peritonealnoj dija-

lizi a planiramo da do kraja godine

ukljuimo jo tri bolesnika.
U planu je proirenje centra za jo
sedam aparata reverznom osmozom sa
kapacitetom od 1500 litara.
Centar radi est dana u nedelji u dve
a ponedeljkom u tri smene.
Osoblje centra ine: etiri lekara (ug-

Trenutno je 60 odsto bolesnika na

redovnoj terapiji recormonom.
Kriterijumi za ukljuivanje u ovu terapiju su da su to mlai bolesnici koji
su kandidati za transplantaciju i oni koji
su u proteklom periodu imali este transfuzije.
Kod predijaliznih bolesnika trenutno
u Zdravstvenom centru Kruevac postoje
dva pacijenta kojima bi recormon bio
od neprocenjive pomoi u period do
zapoinjanja hemodijalize.

Ipak. . .

Prole godine je svim bolesnicima na

hroninoj hemodijalizi uraen nivo feritina:
Proseni Hgb u 2013. god. bio je 9, 8
gr/dL a u martu 2015. god. 10, 4 gr/dL

SA SVIH STRANA

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

SA STRUNE STRANE

kompletno obraeno za transplantaciju,

a jo toliko je utoku. Ove godine smo
imali i jednu predijaliznu transplanatciju. Majka je donor bubrega erki, a u
pripremi je i druga takva transplantacija.
Transplantacije se rade u KC Vojvodine
u Novom Sadu, sem jedne koja je
uraena u Beogradu.
Zavrili smo se priprema za uvoenje
kontinurane zamene bubrene funkcije
(CRRT), tako da od 1. oktobra poinjemo sa ovom metodom kod akutne bubrene insuficijencije kod pacijenata u
Jedinici intenzivne nege.
Danas o dijaliziranim pacijentima
brinu dva lekara nefrologa i dva lekara
opte medicine kojima svesrdno pomae
17 medicinskih sestara i dva majstora
elkektroniara. Na raspolagnju su 24
dijalizna mesta. Posebno su odvojene
sale garderobe i sanitarni vorovi sa
HBsAg i HCV pozicitvne pacijente.
Osim toga, imamo i ambulantu za CAPD
u kojoj se vre edukacija i ostale aktivnosti vezane za peritoneumsku dijalizu.
Naravno da su u leenju pacijenata
ukljueni i svi ostali lekari i slube
bolnice sa kojima imamo odlinu saradnju.
Kada se prati adekvatnost hemodijalize indeksom kT/V onda je dijaliza u
najveem broju dobra, meutim znamo
da je neohodno kod veeg broja pacije-

nata hemodijalizu produiti jer se tako

bolje kontrolie hipertenzija, bolje koriguje anemija, bolje se regulie metabolizam kosti, bolja funkcija GIT... Sigurno
da je dua dijaliza - bolja dijaliza i dui
ivot. Zato je ne produimo? Razlog je
prost. Due dijalize ne omoguavaju tri
smene dnevno ve dve, trae bolju materijalnu osnovu, to podrazumeva vei
prostor ili broj centara, vei broj aparata
i vei broj radnika - to se u ovom trenutku ne moe obezbediti.
Problem produetka dijaliza pojedinim
pacijentima ini i organizacija prevoza.
Pacijenti su grupisani da bi transportni
trokovi bili to manji, tako da je u jednoj
grupi teko napraviti hemodijalize razliitog trajanja, jer je uglavnom isti prevoz
(kombi) za sve smene. ekamo bolje
dane.
Problem u radu ine komplikacije sa
vaskularnim pristupima. Na vasularni
hirurg jo nije stekao adekvatno iskustvo
tako da smo prinueni da esto nae
pacijente aljemo u vie ustanove radi
kreiranja AV fistula i uvoenja trajnog
Hikmanog katatera. Ovo stanje nije
dobro za pacijenta, ali ni za boolnicu,
tako da verujemo da e se ono uskoro
prevazii.

Dr Nikola Zagorac,
 internista nefrolog naelnik Internog

odeljenja, ef Odseka za dijalizu

PREDSTAVLJAMO VAM CENTAR ZA HEMODIJALIZU SOMBOR

Problemi se reavaju u hodu

Centar za hemodijaliza u Somboru u
organizacionom smislu je Odsek Internog odelenja Opte bolnice u Somboru.
Zadovoljava potrebe za dijalizom pacijenata iz etiri optine Zapadnobakog
okruga: Sombor, Apatin, Kula i Odaci,
u kojima ivi i radi 190.000 stanovnika.
Broj pacijenata se krea od 85 do 90.
Radi se u tri smene tri dana i tri dana u
dve. Tokom godine se uradi oko 13.500
do14.000 dijaliza.
Da bi se zbrinulo ovoliko pacijenata
potrebno je mnogo truda i samopregornog rada.
Hemodijaliza kao metoda zamene
bubrene funkcije u somborsku bolnicu
je uvedena 1984. godine sa jednim aparatom Drake-Wilock koji je bio poklon
Ivana Krambergera, donatora iz Slovenije. Ubrzo se broj aparata poveao a
samim tim i broj pacijenata koji su se do
tada dijalizirali u drugim centrima. Za
godinu dana broj pacijenata je narastao
na 12. Potrebe za proirenjem su rasle

Spoljni izgled zgrade u kojoj je Centar za dijalizu izgraene 1936.

nosti pacijenata, a uvoene su i nove
metoda u tretmanima.
Otvorena je i sala za HBsAg pozitivne,
a od 1995.godine i sala za HCV pozitivne pacijente.

Miodrag trbac pacijent sa najduim dijaliznim staem od 27 godina

tako da je 1989. godine uraeno veliko
prostorno proirenje, i dolo je do napretka u radu. Sem prostora koje bio
planski adaptiran, kupljena je i nova
oprema. Radilo se na poveanju bezbed-

Prelo se na bikarbontnu dijalizu kao

standardnu.
U ovom periodu, zbog izrazite hemodinamske nestabilnosti jedne pacijentkinje kao redovna metoda uvedena je i

hemodijafiltracija koja je raena oko

godinu dana, ali se sa njom prekinulo
zbog nedostatka sredstava da se metoda
proiri na vei broj pacijenata.
Osavremenjena je terapija anemije
uvoenem eritropetina alfa (Eprex), to
je u kriznim vremenima poetkom rata
bilo prekinuto. Ponovo se kao redovna
terapija uvodi 2001.godine. Te godine
se poelo sa redovnim vakcinisanjem
osoblja i pacijenata vakcinom protiv
virusnog hepatitisa B.
Vreme napretka je, na alost, kratko
trajalo jer zbog ratnih sukoba u naem
okruenju, zbog aga se pacijenti iz
Baranje, Slavonije i Zapadnog Srema
preli u Sombor, pa se broj pacijenata
naglo udvostruio. Bilo ih je 126. Radilo
se sa mnogo dobre volje i svi poslovi su
bili uraeni na vreme, na opte zadovoljstvo. Nai pacijenti, graani Republika
Hrvatske 1997. Sporazumno su preli u
u centre u Osijeku i Vinkovcima.
Nakon zavretka ovih problema nastali
su drugi. Nastala je ekonmska kriza,
sankcije, bombardovanje to je sve
dovelo da nenormalnih uslova za rad, ali
se ni jednog trenutka nije gubio optimizam i dobra volja za napredovanjem u
radu tako da smo i u sankcijama nabav-

ljali opremu i uvek imali neophodni

minimum za rad. Standarni kvalitet dijalize nije bio ugroen. U tim vremenima
smo ak dijalizirali i dvoje dece.

Peritoneumska dijaliza

Peritonemska dijaliza kao metoda

zamene bubrene funkcije pokuana je
davnih osamdesetih kod akutne bubrene insuficijencije. Meutim, peritineumska dijaliza kod hroninih bubrenih
bolesnika uvodi se kao metod leenja
2003. godine kod pacijentkinje kod koje
su iscrpljene sve druge mogunosti vaskularnog pristupa. Nakon ovoga CAPD
lagano ulazi i svakosnevnu praksu,
veoma stidljivo, jer se metoda teko
prihvata od strane samih pacijenta a
esto i od strane porodice.
Tokom 2013.godine ovladali smo
kompletnom peritonemskom dijalizom
tipa CAPD. Uvedeno je endoskopsko
uvoenje peritoneumskog katetera,
uvedena kompletna edeukacija pacijenta za samosatalan rad i praenje pacijenta, uz redovna testiranja - PET test,
KT/v, uz korekcije uoenih nedostataka.
Sada trenutno CAPD upranjava pet
pacijenata, a dva pacijenta su u pripremi.
Najvii stepen u kavalitetu zamene
bubrene funkcije je transplantacija
bubrega. Trenutno je deset pacijenta

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

SAVEZ ORGANIZACIJA BUBRENIH INVALIDA REPUBLIKE SRBIJE

Projekat Vikend program spada u
prvu grupu aktivnosti Prevencija institucionalizacije i deinstitucionalizacije, i odobren je od strane Ministarstva
za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja na Godinjem konkursu za
unapreenje poloaja OSI za 2015.
godinu.
Sa realizacijom projektnih aktivnosti
krenulo se u junu 2015.godine,
Prva aktivnost je realizovana 26.juna
2015.god. u prostorijama Saveza, u Beogradu, ul. Gandijeva 89.
Obraene su dve teme: Ishrana - opti
principi sa posebnim osvrtom na ishranu
bubrenih bolesnika i Unos tenosti u
ishrani bubrenih bolesnika.

jalizi, a tema psiholokog savetovanja

- Suoavanje i proraivanje gubitka.

Projekat Vikend program

Predavanje je odrala Ana Todorovi,
nutricionista.
Psihoterapeutsko savetovanje je, kroz
grupni rad, odrala Srbijanka Andreji,
sistemski porodini psihoterapeut na
temu Moja dijaliza i ja

Druga aktivnost je realizovana 5.jula

2015.godine, takoe u prostorijama
Saveza.
Obraena je tema Anemija izbor
namirnica i suplementi a tema savetovanja je bila Gubitak zdravlja i adaptacija.

Trea aktivnost je odrana 11.jula

2015. Godine, opet u prostorijama
Saveza.
Teme predavanja su bile Dijabetes
prevencija nastanka i principi ishrane
i Predlog jelovnika za pacijente na di-

Aktivnost koja je bila zakazana za

19.jul i o kojoj su svi bili obaveteni, je
otkazana zbog velikih vruina. Iz tog
razloga je doneta odluka da se napravi
pauza.

insufijencijom" dr Miodrag Sokolovi.

Psiholoko savetovanje na temu "Partnerski odnosi" je vodila spec mg Srbijanka Andreji.
Na predavanju su bili prisutni korisnici iz Vranja, Bora, Jagodine i Leskovca,
Miljenja su da ovakve edukacije treba
redovno odravati.

Dana 27.septembra je, u okviru Projekta "Vikend program", koji realizuje

Savez org.bubrenih invalida R.Srbije a
odobren od strane Ministarstva za rad,
zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja,
odrano predavanje i psiholoko savetovanje u Leskovcu.
Predavanje na temu "Hronina bubrena insuficijencija" je odrao prim dr
Miomir Prokopovi, a na temu "Anemija
kod pacijenata sa hroninom bubrenom

Kao realizatori Projekta veoma smo

zadovoljni.
Korisnici Projekta su bubreni bolesnici iz Subotice, Novog Sada, Sremske
Mitrovice, apca, sa kune dijalize, KC
Srbije, KC Zvezdara, VMA, Loznice,
Jagodine, Kragujevca, Bora, Leskovca,
Vranja, Vrca,Smederevske Palanke,
sami ili sa lanovima svojih porodica.

Koordinator Projekta
 dipl.pravnik Tatjana Stojanovi

Sledea aktivnost je odrana 16.

avgusta 2015.god. u Sremskoj Mitrovici, u biblioteci grada.
U delu edukacije pacijenata obraene
su sledee teme Uloga medicinske
sestre u edukaciji pacijenata na HD i
Nega fistule kod pacijenata. Predava
je bila
Violeta Srbljanin, medicinska sestra
na dijalizi.
Psihoterapiju je odrala Srbijanka
Andreji, na temu Partnerski odnosi.
Dana 23. avgusta 2015.godine u Beogradu, u prostorijama Saveza, odrano
je predavanje na temu tetnost namirnica bogatih fosforom i kalijumom i
Odravanje centralno venskih katetera.
Dana 6.septembra je, u Loznici,
odrana je edukacija na temu
Rad medicinske sestre na hemodijalizi koju je prezentovao dr Nenad Zec,
nefrolog i predavanje na temu Komplikacije na hemodijalizi koju je ordrala
Jasmina Todorovi, medicinska sestra.
Grupno savetovanje je, na temu

10

Stres, vodila sistemski porodini psihoterapeut Srbijanka Andreji.

Veliku poseenost je imalo i predavanje na temu Problemi u srpskoj hemodijalizi danas od strane prim. mr sci.
med. Ljubia Veljani, naelnika hemodijalize VMA. Predavanje je odrano
13. septembra 2015. godine u Beogradu.

11

SA STRUNE STRANE

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

Saveti za roditelje dece sa

hroninom bubrenom
insuficijencijom (HBI)
Pie. Jelena Anti
Ako je vaem detetu dijagnostikovana
hronina bubrena insuficijencija normalno je da se oseate uznemireno,
nemono i uplaeno. Kada Vi i Vaa
porodica prihvatite bolest deteta i stanje
u kom se dete nalazi moete primeniti
neki od ovih korisnih saveta:
Nauite to vie moete o bolesti i
terapiji i svoje znanje prenesite detetu,
iznenadiete se kako i mala deca neke
stvari mnogo bolje prihvate nego odrasli.
Ohrabrujte dete da postavlja pitanja u
vezi bolesti ne samo Vama ve i medicinskom osoblju. Ono e esto pitati
neto ega se Vi niste setili ili ste smatrali da je glupo pitanje.
Nemojte objanjavati detetu vie od
onoga to moe da razume ali ga nemojte
ni lagati i izvinjavati se za procedure
koje se moraju uraditi.
Objasnite detetu da su lekari, sestre i
ostalo medicinsko osoblje na njihovoj
strani i da ponekad moraju da urade neto
to ih boli ili je neprijatno kako bi se oni
oseali bolje.
Aktivno uestvujte u nezi deteta:
Probajte da napravite odnos meusobnog potovanja i poverenja
izmeu Vas i medicinskog
osoblja koje vodi brigu o
vaem detetu
Upiite sve bitne datume i
intervencije koje je vae dete
imalo, ovo e vam pomoi kada
se susretnete sa novim lekarom
Trudite se da budete sa detetom kad
god moete prilikom njegovog boravka
u bolnici i obavezno ponesite neku omiljenu igraku i knjigicu
Pomozite detetu da preuzme kontrolu
nad svojom boleu:
Trudite se da odravate
dnevnu rutinu ak i u toku

12

hospitalizacije koliko god je to mogue.

Objasnite detetu njegovim renikom
ime se bave lekari, sestre, laboranti,
emu slue bolnice. Upoznavanje deteta
sa nepoznatim prostorom i nepoznatim
ljudima otklanja vei deo straha. Objasnite da su svi oni tu samo da njemu
pomognu.
Budite kreativni u osmiljavanju
naina kako da dete pomogne u svojoj
nezi na taj nain ga pripremate za kasnije
a i oseae da ima kontrolu nad neim
to mu se deava.
Pomozite detetu da razume i da se
pridrava ogranienja u ishrani:
ak i detetu od 2-3 godine moete na
jednostavan nain objasniti ta znai
dijetetski reim ishrane. Deca esto vie
sarauju to se tie ishrane nego odrasli.
Neka vae dete napravi listu omiljene
hrane i neka ide sa vama da pitate dijetetiara ta od toga i u kojoj meri moe
da se ubaci u ishranu

Nemojte u kui drati namirnice dostupne detetu koje ne sme da jede. Probajte da se prilagodite njegovoj ishrani.
ta god radili nikada nemojte podmiivati dete da jede. Ova metoda skoro
nikada ne uspeva a moe dovesti vremenom do jako neprijatnih situacija.
Nemojte dozvoliti da Vam vreme terapije kvari dan i remeti planove
ak i malo dete e popiti i najgori lek
ako shvati da nema izbor.
Kod beba i male dece koristite priceve za davanje lekova jer su doze preciznije, lake se daje ne morate kaiicom
da dete ne bi povezivalo lekove sa
hranom i prednost je to se ne oseaju
neprijatni mirisi nekih lekova.
Vae dete nema izbora da li e ili nee
piti neke lekove ali mu pruite izbor kako
e ih popiti i kada ste u mogunosti i u
koje vreme.
Kada napravite raspored drite se
njega, neprijatnosti je mnogo lake prevazii kada se ne odlau.
Neki lekovi se moraju uzimati uz
hranu. Nemojte ih davati za kuhinjskim
stolom ili na nekom mestu koje moe
vezati za hranu nego probajte dok gleda
omiljenu emisiju ili crtani u dnevnom
boravku.
U koliko vae dete ima ogranienja
unosa tenosti koristite da tu
tenost unosi nakon leka.
Delite svoja iskustva sa
drugima:
Nemojte se izolovati, razgovarajte sa medicinskim osobljem i
sa drugim roditeljima.
Traite pomo od prijatelja
i rodbine. Velika je
verovatnoa da ele
da pomognu ali ne
znaju kako.

ZOBNATICA 2015.
Pukovnik prof. dr oko Maksi

Znaaj zavetanja organa za razvoj

transplantacije u Srbiji
27.09.2015. godine

13

OKTOBAR 2015

DONATORSTVO

OKTOBAR 2015

- put humanosti
i ovekoljublja

U sklopu realizacije tree faze projekta

''Udahni novi ivot IV'' podranog od
grada Subotica i podrke nacionalnoj
kampanji ''Produi ivot'' kao i medijskom promovisanju kampanje zavetanja organa, donatorstva i transplantacije organa i tkiva i u susret
obeleavanju ''Evropskog dana donatorstva organa - 10.10.2015. godine'',
podranog od strane Ministarstva za
rad, zapoljavanje boraka i socijalna
pitanja, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinskog
sekretarijata za kulturu i javno informisanje, organizovan je susret bubrenih
invalida Republike Srbije.

Zobnatica 27.09.2015.

14

15

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

Mesto susreta je bio predivan Turistiki kompleks ''Zobnatica'' Baka Topola,

a domain susreta je bilo Udruenje
bubrenih invalida Subotica, a uz pokroviteljstvo i finansijsku podrku
Saveza bubrenih invalida Vojvodine.
Od ranih jutarnjih asova sa svih strana
nae republike poeli su da pristiu uesnici susreta, lanovi veih broja udruenja sa teritorije Republike Srbije i
zdravstveno osoblje koje je svojim prisustvom potvrdilo podrku i odanost
profesiji na putu to kvalitetnijeg i boljeg
leenja bubrenih bolesnika. To su bili
trenuci meusobnog druenja, novih
poznanstava, a sa velikim brojem naih
lanova doli su i lanovi njihovih porodica to predstavlja poseban vid socijalizacije nae grupacije OSI i edukovanje u pravcu pravilnog usmeravanja i
pruanja pomoi u dodatnim metodama
leenja i vid psiho-socijalne podrke.
Nakon uvodne rei predsednika
Saveza bubrenih invalida Vojvodine, a
ujedno i predsednika Udruenja bubrenih invalida Subotica, Mikovi Zorana,
pred oko 180 prisutnih uesnika u kongresnoj sali hotela ''Jadran'' - Zobnatica,
predavanje na temu: ''Znaaj zavetanja
organa za razvoj transplantacije u Srbiji''
je odrao Pukovnik prof.dr oko Maksi,

naelnik grupe klinika interne medicine

VMA i Koordinator za transplantaciju
organa VMA.
Tokom predivnog predavanja, razumljivim i jasnim renikom za sve prisutne, pojanjenja je problematika i znaaj
zavetanja organa, ukazano na probleme
koji prate nau zemlju u pogledu nedovoljnog broja kadaverinih transplantacija i preneena su iskustva kako iz nae
zemlje tako i iz zemalja Evropske unije
o problemima i uspesima na polju transplantacije organa i tkiva.
Profesor je ukazao na injenicu da su
formirani struni timovi pri centrima za
transplantaciju, ali da je sutina problema
to se u naoj zemlji godinje mnogo vie
izvri transplantacija od ivih srodnika,
a ne od kadavera to ne predstavlja pozitivni trend u pristupu ovoj grani medi-

Sponzori susreta:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

16

SZR STR ''EUROPA'' SUBOTICA

SZR ''NIKOLA'' SUBOTICA
SZTR ''BELI GOLUB'' SUBOTICA
SZTR ''BELI GOLUB'' BAJMOK
SPTR ''KLAS'' PALI
SZR ''TISA'' HAJDUKOVO
SZR ''DINO'' SUBOTICA
SZR ''DINA-2'' SUBOTICA
ZTR ''LUKA'' SUBOTICA
SZR ''CITY'' BAKA TOPOLA

cine i sutini reavanja problema vezanih

za transplantacije bubrega onih lica koji
se nalaze na listama ekanja. Broj od oko
800 lica koji se nalaze na listi, s jedne
strane je relativno mali, a sa druge strane
i veliki kada se uzmu u razmatranje
podaci sa teritorije Republike Srbije
prema kojima je 2013 godine 41 porodica donirala organe svojih preminulih
srodnika i kada je te godine transplantirano 74 bubrega, 17 jetri i 4 srca, a ve
2014 godine je broj donora bio 22, a
transplantirano je svega 37 bubrega sa
kadavera, 4 jetre i 5 srca.
Taj podatak izaziva i dalje puno nespokojstva i pesimizma u nadi da e se
odnos transplantiranih u odnosu na broj
dijaliziranih lica pokrenuti u pozitivnom
smeru. Ipak je konstatovano da se u proteklih par godina kroz kampanje i
ovakvog tipa kakvu je organizovao Savez
bubrenih invalida Vojvodine, svest kod
graana ipak menja i da je broj lica sa
donatorskom karticom oko 100.000 to
je relativno veliki pomak u odnosu na
2008 godinu kada je ova kampanja poela
intezivno da se vodi na teritoriji Republike Srbije. Nesporna je injenica da se
u zadnjih desetak godina poveava broj
lica obolelih od bubrenih bolesti koja
zavravaju naalost u terminalnoj fazi
bolesti na jednoj od vrsta dijaliza.
Takoe je profesor ukazao i na moderne
trendove koji su prisutni u skandinavskim

SA SVIH STRANA

zemljama, a to je tkz. ''Seniorska transplantacija'', kojom se pruaju mnogo vee

anse i starijoj populaciji koja se nalazi
na programu leenja dijalizom da transplantacijom promene svoj ivotni put.
U drugom delu predavanja, Zoran
Mikovi je kroz temu: ''Socijalni aspekt
statusa bubrenih invalida shodno zakonskoj regulativi Republike Srbije'',
obradio i prezentirao sve procedure,
postupke i izvedena prava za ostvarivanje beneficija, nege i pomoi, invalidske
penzije i drugih beneficija koje obezbeuje postojea zakonska regulativa Republike Srbije. Na kraju predavanja je
zakljueno da je i pored velikih ekonomskih problema naa drava ipak ovoj
grupaciji Osoba sa invaliditetom (OSI)
sa 100% invalidnosti obezbedila primerenu socijalnu sigurnost.
Nakon radnog dela, koji je i propraen
od strane lokalnih TV medija, gosti
susreta su imali prilike da obiu Turistiki kompleks, muzej, ergelu, a tokom
zajednikog ruka i uz muziku podrku
''Cassablanco benda Subotica'', koji uvek
podrava aktivnosti Udruenja bubrenih
invalida Subotica, u zajednikom kolu i
u dobrom raspoloenju zaigrali su bolesnici, medicinske sestre, lekari, profesori i to je trenutak najveeg oputanja i
optimizma koji dri ovu grupaciju tekih
bubrenih bolesnika.

Zoran Mikovi

17

SA STRUNE STRANE

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

Poremeaji sranog ritma

i naprasna srana smrt kod
bolesnika na hemodijalizi
Bolesnici na hroninoj dijalizi imaju
povien rizik za nastanak sranih aritmija, sranog zastoja i naprasne srane
smrti (SCD). Naroito su bolesnici sa
strukturalnom i/ili funkcionalnom
sranom boleu pod mnogo veim
rizikom od nastanka poremeaja sranog
ritma i aresta, zbog poveane aritmogenosti uslovljene dinaminim promenama
elektrolitskog i volumnog statusa, varijacijama krvnog pritiska, kao i zbog
multiple medikacije.

Epidemiologija naprasne srane

smrti u HBI

Godinji kardiovaskularni mortalitet

kod pacijenata sa hroninom bubrenom
slabou (HBI) je mnogo vei u odnosu
na optu populaciju. Udeo naprasne
srane smrti se poveava sa progresijom
bubrene slabosti i ini i do 60% sranih
smrti kod pacijenata na dijalizi. Na
odeljenjima za hemodijalizu srani zastoj
se javlja u odnosu 7 aresta na 100 000
tretmana.
Srana oboljenja predstavljaju najei
uzrok smrti za pacijente na peritonealnoj
i hemodijalizi sa ueem u ukupnom
mortalitetu sa 45-50 %. U United States
Renal Data System (USRDS) registru,
aritmije ine 58% sranih smrti (25%
uee od ukupnog mortaliteta) kod
pacijenata na PD a 64% sranih smrti
(27% ukupno) kod HD pacijenata. U
HEMO i Die Deutsche Diabetes-Dialyse
Study (4D) studijama naprasna srana
smrt inila je etvrtinu ukupnog mortaliteta (25%). USRDS Cardiovascular
Special Studies Center procenio je
prevalenciju SCD na 7% godinje.
Godinji kardiovaskularni mortalitet
bolesnika sa HBI je znaajno vei u
odnosu na optu populaciju. ak i u
intermedijernim stadijumima bolesti
kardiovaskularni mortalitet je povean

18

u odnosu na osobe bez HBI. Blaga

bubrena slabost (kreatinin 125-200
mol/l ili GFR 65 ml/min) kod pacijenata sa sranim oboljenjima, povezana
je sa poveanjem rizika od SCD za 40%
u odnosu na pacijente sa sranim
oboljenjem, a sa normalnom bubrenom
funkcijom. Drugim reima, bolesnik sa
ranim stadijumom bubrene slabosti ima
vei rizik od srane smrti nego od razvoja
terminalne bubrene slabosti.
Kod pacijenata na hemodijalizi
uestalost SCD raste sa duinom interdijaliznog intervala. Odnos zabeleenog
i oekivanog mortaliteta je vei od u
prvih 12 asova nakon zapoinjanja
hemodijaliznog tretmana i poveava se
kako vreme od poslednjeg tretmana
prelazi 36 asova. Broj zabeleenih
smrtnih ishoda je tri puta vei od
oekivanog u periodu 60-72 asa nakon
poslednjeg tretmana.

Patofiziologija naprasne srane

smrti kod bolesnika sa HBI

Faktori rizika, koji imaju patofizioloku

ulogu u nastanku SCD, dele se na tradicionalne i faktore specifine za hemodijalizu i hroninu bubrenu slabost.

Tradicionalni faktori rizika:

Ishemijska bolest srca (IBS): U
optoj populaciji u oko 80% sluajeva
naprasne srane smrti postoji obdukcioni dokaz abnormalnosti koronarnih arterija, a najriziniji su bolesnici
sa sranom slabou. Ipak, navedeni
patoloki procesi nemaju toliko izraen
znaaj kod dijaliznih bolesnika umrlih
mehanizmom naprasne smrti. U odnosu na optu populaciju SCD je kod
dijaliznih bolesnika ree uzrokovana
koronarnom boleu, to je potvreno
podacima 4D (Die Deutsche Diabetes

diktor rizika za nastanak SCD (dead

in bed syndrome -smrt u krevetu).
Veruje se da je mehanizam ovoga aritmijski, u osnovi ega je nona hipoglikemija sa sekundarnim produenjem
QT intervala

Pie: dr Ivan uri,

Internista kardiolog i nefrolog

Dialyse Studie) i AURORA (Assessment of Survival and Cardiovascular Events) studija, koje su pokazale
i odsustvo benefita upotrebe statina
u prevenciji kardiovaskularnog mortaliteta, uprkos znaajnoj redukciji
nivoa holesterola. Patoloko - anatomski proces koronarne bolesti je drugaiji
kod pacijenata sa HBI u poreenju sa
optom populacijom, sa predominatnom kalcifikacijom arterija, dok je
formiranje ateromatoznih ploica manje izraeno. Ovo ne samo da objanjava
ogranienu korist upotrebe statina ve i
determinie da je mehanizam naprasne
smrti ree ruptura plaka sa fatalnim infarktom.

Hronina srana slabost: Iako su

pacijenti sa niskom istisnom frakcijom

(< 30%) posebno vulnerabilni, loa
funkcija miokarda leve komore sama
po sebi ne objanjava visoku uestalost
naprasne srane smrti u HBI.

Hipertrofija leve komore: Podaci

Framingemske studije pokazuju da je

hipertrofija leve komore (HLK) povezana sa poveanim rizikom nastanka
naprasne smrti u optoj populaciji.
Premda je HLK prisutna u 74% pacijenata na hemodijalizi, to je povezano
sa intradijaliznim poremeajima ritma,
studije nisu pokazale razliku u stopi
naprasne srane smrti izmeu bolesnika sa i bez hipertrofije. Progresivan
porast indeksa mase leve komore (LV
mass index) je prediktivniji pokazatelj
rizika SCD od hipertenzije i ishemijske
bolesti, ali HLK sama po sebi ne predstavlja nezavisan prediktor.

Diabetes mellitus i srana vegetativna neuropatija: Pored toga to je

vodei faktor rizika za IBS,dijabetes

melitus predstavlja i nezavistan pre-

SA STRUNE STRANE

Kreatinin, albumin, Hgb, bikarbonat: Serumski kreatinin, albumin, i he-

kardijalne funkcije i/ili vegetativna disfunkcija, este kod ovih pacijenata.

Zakljuak: Incidenca SCD kod bolesnika sa hroninom bubrenom boleu
znaajno je vea od incidence ishemijske bolesti srca i teke disfunkcije

naprasne srane smrti imali su niu

suvu telesnu masu kao i procentualno
vee ultrafiltracije spram telesne mase
(3,8% vs 3,5%, p < 0.001), tokom ispitivanog perioda od 90 dana prethodei
neeljenom dogaaju.

miokarda leve komore, koji predstavljaju indikacije za ugradnju kardioverter

defibrilatora (ICD) za optu bolesniku
populaciju.
Epidemioloke i opservacionalne
studije pokazuju da je ukupna incidenca
SCD u populaciji dijaliznih/HBI bolesnika znaajno vea od incidence ishemijske bolesti srca, kao i da rizik od
SCD perzistira ak i nakon revaskularizacije miokarda. Verovatno je da HBI
sa svojim posledicama na kardiovaskularni sistem, kako direktno - tako i indirektno posredstvom naglih izmena u
volumnom i elektrolitskom statusu u vezi
sa dijalizom, moe biti uzrok tako
visokog rizika od nastanka naprasne
srane smrti.
Preventivne mere za smanjenje stope
naprasne srane smrti obuhvataju kontrolu tradicionalnih faktora rizika sa
jedne strane, kao i obezbeivanje kardioprotektivne dijalize sa druge strane
produenje vremena dijaliznog tretmana i, samim tim, smanjenje satne
ultrafiltracije tenosti, te striktna kontrola sastava dijalizata (bikarbonat,
kalijum).

moglobin su znaajno niih vrednosti

meu SCD pacijentima, dok je nivo serumskog bikarbonata neto vii meu
ovim pacijentima. Bolesnici umrli od

Faktori rizika SCD povezani

sa dijalizom/HBI
1.
2.
3.
4.

Intradijalizni poremeaji ritma

Intradijalizna ishemija miokarda
Elektrolitski poremeaji
Abnormalnosti metabolizma
dvovalentnih jona
5. Preoptereenje gvoem
6. Simpatikusna hipereaktivnost
7. Poremeaj barorefleksne aktivnosti
8. Inflamacija
9. Nedostatak Vitamina D
10. Brze izmene cirkuliueg
volumena

Poremeaji sranog ritma Ne-

jasan je znaaj izolovanih poremeaja

ritma u predikciji SCD. U studiji koja
je ispitivala incidencu VT, a ukljuivala
je 127 bolesnika, raen je 48 - asovni
Holter monitoring ukljuujui i jedan
dijalizni tretman.Verifikovana je kod
35 pacijenata (28%) ili Lown 4A ili B
klasa ventrikularnih poremeaja ritma
ili ventrikularna tahikardija. Ovi pacijenti, tokom etvorogodinjeg praenja
nisu imali veu incidencu neeljenih
dogaaja od pacijenata kod kojih tokom monitoringa nisu verifikovani
kompleksni poremeaji ritma.

Hiperkaliemija i hipokaliemija:

Hiperkaliemija dovodi do skraenja

komorske repolarizacije. Takoe, izaziva inaktivaciju natrijumskih kanala
dovodei do usporene depolarizacije
i proirenja QRS kompleksa. Ove abnormalnosti su povezane sa rizikom
od nastanka ventrikularnih aritmija.
Na osnovu vie studija naeno je da je
predijalizni nivo K u serumu od 4,6-5,3
mmol/l povezan sa najmanjom stopom
opteg mortaliteta. Niska koncentracija
K+ u dijalizatu sa posledinom postdijaliznom hipoglikemijom je znaajan
faktor rizika za nastanak smrtonosnih
poremeaja ritma.

Velika ultrafiltracija (UF) kao faktor rizika - Ultrafiltracija oznaava

koliinu tenosti koju bolesnik izgubi
tokom tretmana. Postoji znaajna povezanost kardiovaskularnog mortaliteta
i satne ultrafiltracije UFR> 13 ml/h/
kg, ali ne i za UFR u rasponu od 1013
ml/h/kg, premda kriva rizika pokazuje
porast kada UFR pree 10 ml/kg.
Podaci govore u prilog tome da kod
pacijenata sa kongestivnom sranom
slabou, koja ih ini visoko rizinim,
ak i umereno poveana UFR (10-13
ml/kg/h) moe imati nepovoljan efekat.
Tokom dijalize, tenost se uklanja
direktno iz vaskularnog korita - kada
dinamika uklanjanja nadvlada brzinu
resorpcije tenosti iz ostalih kompartmana tada dolazi do pada cirkuliueg
volumena to moe dovesti do prolazne
ishemije miokarda. Ovaj efekat je
naglaen ukoliko postoji umanjenje

19

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

NAA ISKUSTVA

Leenje akutne bubrene

insuficijencije dijalizom
Pie: prim.dr Verica orevi, internista-nefrolog
OB Stevan Visoki, Smederevska Palanka
Sluba nefrologije i dijalize
Smrtnost bolesnika u toku akutne bubrene slabosti (ABI) je i dalje visoka,
iznosi od 50 do 80odsto i pored prevencije, adekvatnog leenja i primeni na
vreme aktivnog leenja dijalizom. Incidenca ABI kod bolesnika u jedinicama
intenzivne nege iznosi 10-25 odsto, a pet
odsto zahteva leenje dijalizom. Stopa
smrtnosti je visoka, pogotovo kada, osim
brzog porasta azotnih materija, poremeaja elektrolita i acido-baznog disbalansa, postoje i druga znaajna osteenja
organa i sistema organa. U sluaju samo
ABI (tzv. "iste ABI") smrtnost iznosi
oko 30 odsto, a u sluaju ABI sa multiorganskim osteenjem do 76 odsto. I
pored napretka dijalizne tehnike, obuenosti kadra i pravovrenoj primeni dijalize, ak i uz dobar timski rad nefrologa
i anesteziologa, brojni perzistirajui
faktori mogu razviti ABI, uz ekstrare-

nalne komplikacije mogu je i fatalan

ishod.
Postoje i dalje dileme oko vremena
zapoinjanja aktivnog leenja dijalizama
kao i vrsti dijaliznog tretmana. Ranije
preporuke su bile da se zapoinje aktivno
leenje dijalizama kada su vrednosti ureje
preko 30mmol/l, ali mnogi dananji nefrolozi su miljenja da sa dijalizom treba
zapoeti znatno ranije, kada su vrednosti
ureje neto preko 15 mmol/l. Tako Gttings
i saradnici jo 1999. godine objavljuju
rezultate boljeg preivljavanja u posttraumatskoj ABI - 39% : 20%, kao i u kardiohirukoj grupi bolesnika - 66% : 40%.
Smatra se da se dijaliznim tretmanima,
pre svega, smanjuje mortalitet i ubrzava
oporavak funkcije bubrega, pa se na taj
nain spreavaju mogue brojne komplikacije (krvarenje, infekcije i dr) koje su
uglavnom i uzroci smrti kod tih bolesnika.

Dijalizne tretmane kod bolesnika sa

ABI treba zapoeti kada postoji:
1. Oligurija (diureza manja od
500ml/24 h)
2. Anurije (ne mokri nita)
3. Urea u serumu vea od 30mmol/l
4. Kreatinin u serumu vei od
800mikromol/l
5. Kalijum u serumu vei od 6,5
mmol/l
6. Pluni edem koji ne reaguje na diuretsku terapiju.
7. Metabolika acidoza sa pH krvi
manjim od 7,2.
8. Uremina encefalopatija.
9. Uremijski perikarditis.
Pored gore navedenih kriterijuma
mora se napraviti individualna
procena za svakog bolesnika jer se
moraju sagledati predonsti, nedostaci
i rizici.
Osim renalnih kriterijuma postoje i
ekstrarenalne indikacije:
1. Sindrom sistemskog imflamatornog odgovora(SSIO)
2. Sepsa
3. Akutni pankreatitis
4. Adultni respiratorni distres
sindrom(ARDS)
5. Rabdomioliza.
U leenju akutne bubrezne insuficijencije danas se koriste sledeci dijalizni
tretmani:
1. Intermitentna hemodijaliza,
2. Svakodnevna,
3. Svakog drugog dana,
4. Kontinuirana dijalizna terapija,
5. Peritoneumska dijaliza.

20

1. Ronco C. Introduction. In:

Acute Blood Purification.
Contrib Nephrol. Suzuki H,
Hirasawa H (eds). Basel,
Karger, 166: 1-3.
2. Petrovi D. Akutno oteenje bubrega: etiologija, dijagnostika i leenje. Medicinska Istraivanja 2011;
45(3): 7-13.
3. Biesen WV, Vanholder R,
Lameire N. Defining Acute
Renal Failure: RIFLE and
Beyond. Clin J Am Soc
Nephrol 2006; 1(6): 1314-9.
(2)
4. Bellomo R,Ronco C,
Kellum JA, Mehta RL, PalevskyP, andthe ADQI workgroup. Acute renal failure-definition, outcome measures,
animal models, fluid therapy
and information technology
needs: the Second International Consensus Conference
of the Acute Dialysis Quality
Initiative (ADQI) Group. Critical Care2004; 8(4): 204-12.
(3)
5. Soni SS, Ronco C, Katz N,
Cruz DN. Early Diagnosis of
Acue Kideny Injury: The
Promise of Novel Biomarkers. Blood Purif 2009;
28(3): 165-74.(4)

Svaki od ovih tretmana ima odreene

prednosti i nedostatke. Kontinuirana dijalizna terapija se ee koristi kod tekih bolesnika sa multiorganskom insuficijencijom,
septikim okom i hemodinamskom nestabilnou.
Rano otkrivanje bolesnika koji imaju
visok rizik od razvoja ABI, pravovremena
primena odgovarajueg leenja i adekvatno
praenje bolesnika u znaajnoj meri mogu
spreiti razvoj ABI, smanjiti stopu smrtnosti, dravne trokove leenja ovih bolesnika.
Zbog svega ovoga je VIII Svetski dan
bubrega 2013. godine, koji se od 2006.

U periodu od 2009. do 2014. godine, u Smederervskoj

Palanci, zbog akutne bubrene insuficijencije dijalizama je
leeno 45 bolesnika. Od tog broja 9 je skinuto sa HD (20%
- izleeno), a smrtnosti je iznosila 80%. Renalnog porekla
ih je bilo 41 (91,11%), sa stopom smrtnosti od 75,6%, a
ekstrarenalnog porekla 4 (8.89% - 3 septikemije, 1 ARDS),
sa letalnim ishodom kod 2 pacijenta (50%). Razlozi za
poetak leenja dijalizama bili su: oligurija 6 (14.64%),
anurija 8 (19.5%), urea>30 mmol/L 6 (14,64%), kreatinin u serumu > 800g/L 6 (14.64%), hiperkaliemija
(K>6.5) 5 (12.2%), edem plua 5 (12.2%), metabolika
acidoza (pH<7.2) 1 (2.43%), encefalopatija 4 (9.75%).
Broj bolesnika sa ABI na HD godinje je iznosio od 4
(8.88%) do 9 (20%), a prosean broj smrtnih ishoda godinje je iznosio od 7 (70%) do 8 (88.88%).
Stopa smrtnosti je i kod naih bolesnika visoka i kree se
od 70% do 88.88%, zbog teine sindroma akutne bubrene
insuficijencije sa terapijskom potporom vie sistema i organa.

godine obeleava svakog drugog etvrtka u

mesecu martu, u vie od 100 zemalja irom
sveta, na inicijativu Meunarodnog drutva
za nefrologiju i Internacionalnog Udruenja
Fondacije za bubreg odran pod sloganom
Stop akutnoj bolesti bubrega. Poslednjih
nekoliko godina prepoznata je potreba poveanja svesti o teini ovog oboljenja i
znaaja pravovrenog i adekvatnog leenja
ABI meu zdravstvenim radnicima i, takoe,
potreba pokretanja javno zdravstvenih kampanja sa ciljem informisanja stanovnitva o
znaaju prepoznavanja ranih znakova ABI,
kako bi se to pre zatraila struna pomo.

Najvei procenat bolesnika kod nas je leen zbog anurije.

Rano izdvajanje bolesnika sa poveanim rizikom za razvoj
akutnog oteenja bubrega i pravovremena primena odgovarajueg plana leenja spreavaju razvoj akutnog oteenja bubrega i smanjuju stopu morbiditeta i mortaliteta ovih
bolesnika.
Bolesnici sa akutnim oteenjem bubrega, zbog sloenosti i teine sindroma AOB (sepsa i insuficijencija vie sistema
organa), zahtevaju timski pristup, visok nivo klinike i
tehnike povezanosti, stalnu i pojaanu saradnju nefrologa
i anesteziologa, kao i primenu nove strategije leenja, koja
ukljuuje terapijsku potporu vie sistema organa (multiple
organ support therapy).
Jedan od osnovnih zadataka nefrologa jeste pravovremeno izdvajanje bolesnika koji imaju povean rizik za razvoj
AOB, primena odgovarajueg monitoringa i leenja u cilju
ostvarivanja optimalnog statusa volemije, i spreavanja
prelaska prerenalnog u renalni oblik AOB.

21

SA STRUNE STRANE

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

Nar - zdravo voe

Pie: Jasmina Vuka, dipl.ph.
Nar ili mogranj, lat. Punica granatum,
jedna je od najstarijih vrsta voa poznatih oveanstvu.
Zapisi o njemu mogu se pronai u
mnogim kulturama i religijama.
Ovo hranjivo voe bogato antioksidansima oduvek je cenjeno kao simbol
zdravlja, plodnosti, nade i venog ivota.
Tokom istorije koristio se za leenje
raznih bolesti koristio se kao protivupalno sredstvo, antihelmintik (protiv
crevnih glista), protiv kalja, za leenje
dizenterije i kronine dijareje, za jaanje
kapilara, kao pomo u prevenciji ateroskleroze, astme, upale krajnika i bronhitisa. Posebno su popularni njegovi sok,
semenke i ulje.

Ko voli nar, neka manje

brine za svoje zdravlje

serotonina za bolje raspoloenje i estrogena za odravanje kotane mase. Ovo

otkrie bitno je za prevenciju osteoporoze.
Klinika istraivanja pokazuju da
materije koje nalazimo samo u naru,
zvane punicalagini, pogoduju zdravlju
srca i krvnih sudova. Smanjuju holesterol i pritisak te ubrzavaju otapanje
naslaga u krvnim sudovima nastalih od
ateroskleroze.

Punicalagini su i glavni izvor

antioksidativnog delovanja nara

Uz korist za srce i krvne sudove sastojci nara inhibiraju rast raka dojke,
prostate, debelog creva, leukemiju te
spreavaju promene koje potiu rast
tumora.
Nar je bogat biljnim materijama, tzv.
elagitaninima, koje bi mogle da smanje

Mnoge studije potvrdile su da se

radi o jednom od najlekovitijih
voa na svetu zbog blagotvornog utcaja na kardiovaskularni, nervni i kotani
sistem.

Sastav i lekovitost nara

Nar je odlian izvor vitamina A, C, E, B5, minerala, prirodnih fenola poput

elagitanina i flavonoida.
Sto mililitara soka nara
sadri 16 posto preporuene
dnevne koliine vitamina C
Takoe je dokazano je da aa soka
od nara dnevno ima snanije antioksidativno delovanje od ae crnog vina ili
zelenog aja, dok ekstrakt nara deluje i
do deset puta jae. Za podizanje imuniteta i prevenciju zdravstvenih poremeaja strunjaci preporuuju dnevnu konzumaciju 2,5 decilitra svee istisnutog ili
kvalitetnog kupovnog soka nara.Sadri
fitokemikalije koje podstiu stvaranje

22

incidencu hormonski zavisnog raka

dojke, kae studija izdanja Cancer Prevention Research, urnala American
Association for Cancer Research. Fitosupstance potiskuju stvaranje estroge-

Dokazano je da aa
soka od nara dnevno
ima snanije antioksidativno delovanje
od ae crnog vina ili
zelenog aja, dok ekstrakt nara deluje i do
deset puta jae.
na to ima preventivno dejstvo na umnoavanje kanceroznih elija i rast
estrogen-zavisnih tumora, kae glavni
istraiva studije, dr iuan en, iz Centra
za kancer City of Hope, u Duarteu, Kaliforniji.
Naune studije su poslednjih godina
jedna za drugom pokazale brojne
koristi nara za ovekovo zdravlje.
Sada ve dobro znamo da je
izvanredan izvor antioksidanata i da sniava vrednost holesterola u krvi, ali i da regulie
krvni pritisak, naroito kod
osoba sa dijabetesom.
Preliminarna studija sada
pokazuje da nar ima sposobnost da sprei i mogue brojne
komplikacije osoba na dijalizi,
ukljuujui visoku smrtnost uzrokovanu infekcijama i kardiovaskularne sluajeve, obavetava Ameriko
nefroloko udruenje, na 43.godinjem
skupu u Denveru, Koloradu.
Za dobre vesti zasluni su dr Bataja
Kristal i saradnici sa Haifa univerziteta
u Izraelu, koji su zajedno posmatrali
kako sok od nara utie na zdravlje 101
pacijenta na dijalizi. Pacijenti su, naime,
pili sok od nara ili placebo napitak, na
poetku svake kure, tri puta nedeljno,
tokom jedne godine.

Laboratorijski testovi su pokazali, da,

recimo, kod onih koji su pili sok od nara
smanjivao se broj upala, a teta od oksidativnog stresa od strane slobodnih
radikala bila je minimalna! Uopte,
sok od nara je inio da ove osobe budu
manje sklone hospitalizaciji zbog infekcija, a skorije analize su, recimo, pokazale da je ispijanje soka od nara uticalo
i na poboljanje zdravlja srca.
Autori studije zato preporuuju bubrenim bolesnicima ispijanje umerene
koliine soka od nara koji sadri bezbednu koliinu kalijuma, kao vrlo
korisno no, za njih je vano pomenuto
ogranienje jer, naroito oni sa hroninim
oboljenjem bubrega imaju dijetna ogranienjima u smislu unoenja kalijuma.
One Year of Pomegranate Juice Consumption Decreases Oxidative Stress,

Inflammation and Incidence of Infections

in Hemodialysis Patients, [TH-FC059]
oral presentation November 18, 2010 in
Korbel 4A of the Colorado Convention
Center in Denver, CO.
http://www.medicalnewstoday.com/
articles/208627.php

Ulje nara

Ulje nara izrazito je bogato i hranjivo

te se moe primenjivati lokalno i oralno
u kozmetike i medicinske svrhe.
Ima estrogenska, antiupalna i antimikrobna svojstva. Istraivanja pokazuju da
ulje nara titi od raka, dijabetesa, gojaznosti i sranih bolesti.
Bogatstvo antioksidanata ini ulje nara
monim saveznikom protiv starenja.
Njegovi sastojci punicina i elagina
kiselina lee, zaceljuju i hidratiziraju

suvu, popucalu, umornu i iritiranu kou.

Vraaju elastinost koi, ujedno se borei
protiv ekcema, psorijaze i suncem
opeene koe. Masne kiseline koje sadri
smanjuju otekline i bol u miiima.
Obiluje fitoestrogenima, koji olakavaju simptome menopauze i predmenopauze poput valunga, promena raspoloenja, nonog znojenja i manjka
libida.
Ulje nara moe se koristiti lokalno,
oralno i zamasau.
Kao sredstvo za negu koe obino se
mea s drugim baznim uljima kako bi
mu se ubrzala apsorpcija kroz kou i
poboljala tekstura i oseaj na koi.Od
njega se izrauju sapuni, masana ulja,
luksuzna kozmetika za lice i drugi proizvodi za ljepotu.
Od nara se pripremaju elei, kolai,
sirupi, sokovi, likeri, vino, sire i aj.

Za dobre vesti zasluni su dr Bataja Kristal i saradnici sa Haifa univerziteta u Izraelu, koji su zajedno posmatrali kako sok od nara utie na zdravlje 101 pacijenta na dijalizi. Pacijenti su, naime, pili sok od nara ili placebo napitak, na poetku svake kure, tri puta nedeljno, tokom jedne godine.
Laboratorijski testovi su pokazali, da, recimo, kod onih koji su pili sok od
nara smanjivao se broj upala, a teta od oksidativnog stresa od strane slobodnih radikala bila je minimalna! Uopte, sok od nara je inio da ove
osobe budu manje sklone hospitalizaciji zbog infekcija, a skorije analize
su, recimo, pokazale da je ispijanje soka od nara uticalo i na poboljanje
zdravlja srca.

23

SA STRUNE STRANE

OKTOBAR 2015

Transplantacija i depresija
Pie. Jelena Anti
Kako raspoznati depresiju od loeg
raspoloenja? Biti depresivan znai
oseati najmanje 5 simptoma depresije
dve nedelje i vie. Loe raspoloenje
traje samo nekoliko dana. ovek u depresiji osea veliku napetost i ona utie
na njegov ivot, moe uticati na san,
apetit, ak i na to kako se ceo organizam
osea.

Zato dolazi do depresije?

Depresija je medicinsko stanje kao to

su visok krvni pritisak ili dijabetes. Do
depresije dolazi zbog hemijskog disbalansa u mozgu. Na mozak se oslanja na
dva hormona - serotonin i norepinefrin
za regulisanje raspoloenja. Kada se kod
nekog pojavi nedostatak ovog hormona
dolazi do depresije. Uzronik ovoga
moe biti neki teak dogaaj kao to je
transplantacija ili teka hronina bolest.
Teko je suoiti se sa tim da imate depresiju i niko se ne osea prijatno da pria
o tome.
Ljudi se ne ustruavaju da priaju sa
lekarom o svom povienom krvnom
pritisku i trae da se lei. Zato je sa
depresijom drugaije?
Simptomi depresije:
1. Oseate se depresivno vei deo dana
ili ceo dan
2. Ne uivate vie u stvarima u kojima
ste uivali
3. Promena teine (gubitak ili naglo
gojenje)
4. Problemi sa spavanjem
(previe ili premalo sna)
5. Oseaj uznemirenosti
6. Nedostatak energije
i lako zamaranje
7. Oseaj bezvrednosti ili krivice
8. Problemi sa koncentracijom
9. este pomisli na samoubistvo
Potrebno je imati najmanje pet simptoma najmanje dve nedelje kako bi
doktor mogao da dijagnostikuje depresiju.

24

Depresija nakon transplantacije

Na alost depresija nakon transplantacije je prilino uobiajena. Ljudi koji

su joj bili podleni pre transplantacije
su podloniji nakon transplantacije zbog
same procedure. U nekim sluajevima
transplantacija je okida za ovakvo
stanje. Tome doprinosi i teak ivot
neposredno nakon transplantacije kao i
nuspojava nekih od lekova (kao to je
pronizon). Lekovi kao to je ovaj mogu
transplantiranim pacijetima spasiti ivot
ali to nije lak proces.
Neki pacijenti teko podnose prestanak
rada nekog od svojih organa i njihova
tuga esto prelazi u depresiju, dok drugi
postaju depresivni kad prime organ jer
im se ivot potpuno menja i teko prihvataju zavisnost od medicinskog osoblja.
Postoje i oni kojima je teko da prihvate
zavisnost od svojih porodica i prijatelja.
Oni mogu videti kako njihova bolest
utie na ivote blinjih obzirom da zavise
od njih emocionalno i finansijski.
Neki ljudi kau da stalno oseaju pritisak da treba da budu konstantno sreni.
Obzirom da ne postoji dovoljno organa
imaju oseaj da trebaju da budu stalno
zahvalni to su oni
dobili njihove. Primaoci jesu imali

sree to su dobili nove organe ali to ne

znai da nikada vie ne treba da budu
nesreni.
Transplantirati se ne znai potpuno
ozdraviti, to esto moe da donese
zabunu kod rodbine i kolega koje su
neupuene oni oekuju da ste nakon
transplantacije kao novi i da su svi vai
zdravstveni problemi reeni. Trebae
vreme da se ljudi naviknu da se transplantirana osoba susree sa novim izazovima.
Neki od primaoca organa oseaju
krivicu to su primili organ od druge
osobe. Ako je to bubreg onda to obino
potie od drage osobe i nikada ne mogu
da se zahvale dovoljno. Nekima je teko
da se suoe sa injenicom da je neko
umro i da su oni dobili organ, to jest da
su imali korist od neije smrti.
Sva ova oseanja sa kojima se transplantirani susreu povrh svega su
potpuno normalna.
Zdravi ljudi i ljudi na dijalizi su dali
podjednake kreiterijume sree.
Biti bolestan jeste teko ali se moemo
prilagoditi tome i biti sreni.

Fiziki uticaji na depresiju

Nae fiziko stanje kao to je trudnoa

i menopauza mogu uticati na depresiju.
Mnogo ljudi je ulo za postporoajnu
depresiju, oblik depresije koji se javlja
kod ena koje su se tek porodile. Postoji
mnogo faktora u trudnoi koji mogu
uticati na pojavu depresije. Transplantirane pacijentkinje koje su u drugom
stanju ili su se skoro porodile
mogu uzeti ovo u obzir. Pored
toga to su transplantirane
trudne ene
ili one
koje su
se skoro
porodile
imaju

DEPRESIJA

intenzivne promene u hormonima,

teini i stres od toga to su odgovorne
za jo jedno ljudsko bie. Bebama je
neophodno esto hranjenje to remeti
san roditelja. Pored svega ovoga nije
ni udo to su nove majke esto
podlone depresiji.
Menopauza je takoe period u kome
su transplantirani podloniji depresiji.
Divljanje hormona i promena u fizikom
izgledu takoe dovodi do depresije.
Istraivanja pokazuju da su iz istih
razloga depresiji podlena i deca u pubertetu. Doba puberteta je takoe period
kada se ivot menja i od tinejdera
prelaze u period odraslih. Samim tim im
se nameu i vee obaveze kao i vane
odluke o izboru kole i karijere.

Suoavanje sa depresijom

Tretiranje depresije je pitanje ivota

i smrti. Postoje mnoge zablude o depresiji a jedna od najveih je da se moete
samo trgnuti iz nje.
Takvo reenje za depresiju ne postoji.
Depresija je medicinsko stanje kao dijabetes. Niko se ne moe trgnuti iz dijabetesa i isti sluaj je i sa depresijom.
Depresivnim ljudima je neophodna
medicinska pomo u vidu terapije ili
medikamenata. Bez adekvatne terapije
stanje e se verovatno pogorati.
Poraavajue je miljenje da je depresija neto iz ega se moete samo trgnuti
snagom volje i da ste slabi ako to ne
uspete. Biti depresivan nije znak slabosti. Priznanje da imate problem i
suoavanje sa njim kao i preduzimanje
svega da se rei je definitivno znak
snage.
Teretiranje depresije moe sauvati i
fiziko zdravlje transplantiranih.
Istraivanja pokazuju da se depresivni
ljudi ne pridravaju propisanih terapija
i rehabilitacije za hronine bolesti. Pored
svega mogu izazvati srane probleme.
Razlozi zbog kojih depresija utie na
fiziko zdravlje ljudi jo nisu otkriveni.
Depresija izaziva stres, koji oslobadjaju
loe masnoe u krv, loe molekule koji
dovode do zaepljenja arterija. Mentalni stres takoe moe dovesti do
zaepljenja protoka krvi.
Depresija moe uticati i na porodicu
transplantiranog. Blinje pogaa takvo
ponaanje i istraivanja pokazuju da kad

OKTOBAR 2015

SA SVIH STRANA

se kod jednog od suprunika pojavi

depresija jako esto se prenosi i na
drugog.

jeste da popriate sa svojim doktorom.

Doktor e vas uputiti na strunjaka koji
je specijalizovan da radi sa ljudima sa
hroninim bolestima. Takoe se trebate
obratiti vaem transplantacionom timu
jer oni imaju dosta iskustva sa ovakvim
problemima.
Kao dodatak terpiji medikamenti
mogu dosta doprineti da ublae depresiju kod transplantiranih. Znamo da je
poslednja stvar koju veina transplantiranih eli je da doda jo jedan lek na
svoju listu. Veina istraivanja pokazuje da medikamenti mogu pomoi
ljudima da prebrode krizu bez nus
pojava.
Kada doe do depresije jedan od najboljih lekova najee je komunikacija.
Ljudi koji se oseaju depresivno treba
da razgovaraju o svojim oseanjima ako
mogu. Ukoliko ne elite da zatraite
pomo od profesionalnog strunjaka ili
grupe, bar razgovarajte o tome sa svojom
okolinom.

Tretiranje depresije

Depresija se tretira na dva naina

terapijom i medikamentima. Ovi naini
imaju svoje prednosti i mane i pacijent
moe da izabere kojim nainom bi da
tretira depresiju a u nekom sluajevima
je najbolja kombinacija.
Najea tip terapije se zoveterpija
kognitivnog ponaanja (Kognitivna
psihologijajenaukakoja je usmerena
na otkrivanje psihikih procesa koji
se nalaze u osnoviponaanja).
Kao deo kognitivne terpije terapeut
pomae ljudima da koriguje negativne
ablone oseanja za koje je mogue da
izazivaju depresiju. Na primer ako se
ljudi esto oseaju bespomoni ili
nemaju volju za ivotom, onda terapeut
radi sa njima na pokuavanju da se oslobode tih oseaja.
Drugi deo kognitivne terapije se bavi
ponaanjem. Ovaj deo se fokusira na to
kako se ljudi ponaaju u odreenim
situacijama, ako se to ponaanje
odraava na pogoranje depresivnog
stanja. Terapeut moe pomoi pacijetu
kako da izbegne odreene navike kao
to je spavanje vei deo dana, ili izbegavanja stvari u kojima su nekad
uivali...
Postoje i drugi vidovi terapije.
Kada je nekom neprijatno da
pria sa nekim oi u oi
postoje i grupne terapije.
Pojedinane terpije traju
45-50min i na njima pacijent
pria o svojim oseanjima
kao i o svemu to mu padne
na pamet. Terpeut e u tom
periodu postavljati pitanja
kako bi bio siguran da
razgovor vodi ka problemu
depresije. Ako pacijent pohaa
grupnu terpiju onda svi priaju o
svojim iskustvima i sluaju druge.
Ponekad sluajui druge lake
prevaziemo oseaj izolacije i usamljenosti koja moe da bude uzrok
hronine bolesti.
Ako verujete da ste
depresivni prvo to
treba da uradite

25

OKTOBAR 2015

OKTOBAR 2015

PRAVNI SAVETI

Povlastice u unutranjem putnikom

saobraaju za osobe sa invaliditetom
U Zakonu o povlasticama u unutranjem putnikom saobraaju invalidnih
lica i Pravilniku odnosno izmeni Pravilnika o nainu ostvarivanja prava invalidnih lica na povlastice u unutranjem
putnikom saobraaju, utvrene su
odredbe o povlasticama odnosno - nainu
ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom i njihovih pratilaca u unutranjem
putnikom saobraaju.
Slepa lica, lica obolela od distrofije i
srodnih miinih i neuromiinih bolesti,
lica obolela od plegije, paraplegije i
kvadriplegije, lica obolela od cerebralne
i deje paralize i lica obolela od multipla
skleroze sa prebivalitem u Republici
Srbiji kao i njihovi pratioci, imaju pravo
pod zakonskim uslovima na povlastice
u unutranjem putnikom saobraaju na
teritoriji Republike Srbije.
Shodno Zakonu slepim licem se smatra
lice koje na boljem oku ima otrinu vida
manju od 10% a vidno polje je sueno
na 20 stepeni i manje. Ostala napred
navedena lica, smatraju se licima kojima
je po osnovu pomenutih bolesti utvrena prva kategorija invalidnosti, ili im je
priznato pravo na pomo i negu drugog
lica u skladu sa zakonom. Oni su osobe
sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom, imaju pravo
u toku jedne kalendarske
godine na est putovanja u
odlasku i dolasku sa povlasticama, i to u iznosu od 75%
od redovne cene za putovanja
eleznikim, drumskom i
pomorskom odnosno renom
saobraaju, kao i 50% od
redovne cene prevoza za putovanja vazdunim saobraajem.
Pratilac osobe sa invaliditetom ima pravo na besplatnu
vonju u eleznikom, drumskom i pomorskom odnosno
renom saobraaju, kao i na
povlasticu od 50% od

26

redovne cene vonje u vazdunom saobraaju, u sluaju kada prati osobu sa

invaliditetom, putuje po to lice ili se
vraa posle praenja takvog lica.
Na sve navedene povlastice nema
ogranienja prevoza u smislu bilo kog
razreda odnosno klase u vozu, odnosno
da li je u pitanju putniki, poslovni, ekspresni ili brzi voz, takoe i na brodu,
kao i za ekonomsku klasu u avionu.
Ukoliko je pratilac osobe sa invaliditetom druga osoba sa invaliditetom nema
pravo na povlasticu kao pratilac.
Osoba sa invaliditetom ostvaruje pravo
na povlasticu na osnovu javne isprave
- knjiice za povlaenu vonju, a pratilac takoe na osnovu javne isprave objave za besplatnu odnosno povlaenu vonju koju izdaje Savez odreene
kategorije invalidnosti na nivou Republike Srbije. Zahtev se predaje preko
optinske, gradske ili regionalne organizacije Saveza. Uz zahtev se dostavlja
dokaz o prebivalitu, dve fotografije i
medicinska dokumentacija o utvrenoj
prvoj kategoriji invalidnosti ili potrebi
za pomo i negu drugog lica po osnovu
bolesti.
Zahtev za izdavanje objave za besplatnu vonju odnosno povlaenu vonju
za svog pratioca, osoba sa invaliditetom
podnosi Savezu
preko optinske,
gradske ili regionalne organizacije kao
lanice Saveza.
Savezi kao poverene poslove, vode
evidenciju o izdatim
knjiicama i objavama. Nadzor nad
ovim poverenim

10. OKTOBAR
Nada Abramovi

Evropski dan donacije organa

pravnica

poslovima obavlja Ministarstvo za rad,

zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja.
Na osnovu knjiice ovlaeno lice
prevoznika izdaje osobi sa invaliditetom
kartu za prevoz, i pri tom overava odgovarajui kupon za putovanje u knjiici.
Na osnovu objave, ovlaeno lice prevoznika izdaje pratiocu osobe sa invaliditetom kartu za prevoz, overava putovanje odobreno u objavi, a objava ostaje
kod pratioca za dalju upotrebu.
Izdata knjiica moe se koristiti samo
u kalendarskoj godini za koju je overena
od strane nadlene organizacije.
Ako osoba sa invaliditetom izgubi
knjiicu izdae mu se druga, uz dokaz
da je izgubljena knjiica oglaena nevaeom. Prilikom izdavanja nove knjiice ponitavaju se kuponi iskorieni za
putovanja sa povlasticom.
Nova knjiica se izdaje i u sluaju ako
je ranije izdata knjiica dotrajala ili je
postala ne upotrebljiva.
Ukoliko osoba sa invaliditetom prestane da ispunjava zakonske uslove,
organizacija koja je izdala knjiicu oglasie knjiicu nevaeom, ako to lice u
roku od 30 dana od dana prestanka ispunjavanja uslova ne vrati knjiicu.
Sredstva potrebna za ostvarivanje
prava na povlastice obezbeuju se u
budetu Republike Srbije. Ministarstvu
za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja podnosi se zahtev za naknadu
u visini povlastice sa potrebnom dokumentacijom od strane prevoznika ije je
sedite u Republici Srbiji. Ukoliko prevoznik ima sedite van teritorije Republike Srbije, osoba sa invaliditetom
odnosno njegov pratilac podnose zahtev
za naknadu u visini povlastice sa potrebnom dokumentacijom.

PODRKA - Poetkom septembra 2015. podneta je inici-

jativa Savezu organizacija bubrenih invalida R. Srbije. za

izmene i dopune pravilnika sa zahtevom da se ista prava
obezbede i bubrenim invalidima OSI sa 100% invalidnosti.

Transplantacijom organa produava se ivot bolesnika sa

trajnim otkazivanjem funkcije bubrega, jetre, srca, plua,
pankreasa i tankog creva. Obezbeivanje organa za transplantaciju mogue je od ivog donora (donacija jednog bubrega,
dela jetre), a jedina mogunost da pozitivno utiemo na primaoca bez uticaja na donora je transplantacija organa od
preminule osobe.
Zakon o transplantaciji organa u Republici Srbiji dozvoljava donaciju organa preminulih bolesnika iskljuivo posle
potvrde modane smrti, koja se obavlja jednoglasnom odlukom
konzilijuma lekara, u skladu sa medicinskim i zakonskim
pretpostavkama. Sama donacija organa se obavlja jedino u
sluaju da je preminula osoba zaivotno izrazila svoju elju
da bude donor potpisivanjem donorske kartice, ili kada poro-

dica preminulog potpie pristanak za donaciju. Porodici preminulog donoenje odluke o donaciji organa olakava poznavanje pozitivnog zaivotnog stava preminulog, pa bi svaka
porodica trebalo da razgovara o ovoj temi. Svima nama
transplantacija moe zatrebati, a verovatnoa da budemo meu
osobama kojima e transplantacija zatrebati je viestruko vea
od verovatnoe da budemo donori organa.
Treba naglasiti da je transplantacija jedina oblast medicine
gde je od krucijalnog znaaja aktivno uee svih graana.
Sveobuhvatnim akcijama, angaovanjem zdravstvenih radnika,
vladinih i nevladinih institucija, poznatih linosti i najire populacije mogue je doprineti poveanju broja transplantacija,
to bi rezultiralo time da pacijenti koji ekaju novi organ, dobiju
transplantaciju to ranije, da nastave bolji i kvalitetniji ivot.

Najuestaliji simptomi disfunkcije bubrega:

PANIJ A
3 5 donora
HRVATSK A
3 3 donora
PORTUGALIJ A
2 7 donora
ITALIJ A
2 1 donora
SLOVAK A
1 0 donora

Izraeno na milion stanovnika

U Republici Srbiji je
tokom 2013. godine
41 porodica donirala
organe svojih preminulih srodnika. Transplantirano je 74
bubrega, 17 jetri i 4
srca. Podaci za 2014.
godinu, iz Uprave za
biomedcinu, govore
da je prole godine
bilo 22 donora, da je
uraeno 37 kadaverinih bubrega, 4 jetre
i 5 srca.

Priznaete da su podaci prilino poraavajui i onespokojavajui! Bez izuzetno

humane odluke donorskih
porodica mnogo pacijenata
ne bi moglo da radi, nastavi
redovno kolovanje, a u
nekim sluajevima fatalni
ishod bi vrlo brzo bio neizbean.
Moe se pretpostaviti kako
bi svetla bila budunost u
kojoj se donacija doivljava
kao ast, a svako kome je
potreban organ biva transplantiran.

Poremeaji mokrenja (uestalo mokrenje, smanjeno

izluivanje urina, bolno i oteano mokrenje, nono mokrenje,
nemogunost mokrenja);
Promene u sastavu mokrae (bakterije, leukociti, krv, proteini,
lipidi i kristali u urinu);
Bol (tup, otar, povremen, kontinuiran, tipa kolike/greva);
Otok (testati, generalizovani, esto otok onih kapaka);
Povien krvni pritisak (renalnog/bubrenog porekla).
Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika
za razvoj bolesti bubrega:
1. Hranite se pravilno i odravajte normalnu telesnu teinu!
2. Uzimajte dovoljne koliine tenosti!
3. Budite fiziki aktivni!
4. Iskljuite duvanski dim!
5. Kontroliite krvni pritisak!
6. Kontroliite nivo eera u krvi!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontroliite bubrege ukoliko imate jedan
ili vie faktora rizika, ili oboljevanje u porodici!
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega:
Imate li povieni krvni pritisak?
Imate li eernu bolest?
Imate li prekomernu telesnu teinu?
Imate li vie od 65 godina?
Da li je bilo bolesti bubrega u vaoj porodici?
Da li ste malokrvni?
Ako imate jedan ili vie potvrdnih odgovora,
javite se izabranom lekaru.

27

Pokrajinski
sekretarijat
za kulturu
i javno
informisanje

Ministarstvo za
rad, zapoljavanje,
boraka i socijalna
pitanja

10. oktobar

EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA

SAV E Z BUBR E N IH IN VALIDA VOJVOD IN E

21000 Novi Sad, Bulevar osloboenja 6 - 8
Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org, dijaliza.nsp@gmail.com
UDRUE NJ E BUB REN IH IN VALIDA - SU BOT IC A
Blaka Rajia 27/36; P.J. Banijska 2
Mob: 069/712-547, dijaliza.su@gmail.com