Zakon o Zdravstvenom Osiguranju

ZAKON
O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU
("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka
US, 119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014 - odluka US)
I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih graana,
obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, organizacija i finansiranje obaveznog
zdravstvenog osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i druga pitanja od znaaja za sistem
zdravstvenog osiguranja.
lan 2
U Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) zdravstveno osiguranje je obavezno zdravstveno
osiguranje i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
lan 3
Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim
graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu
zatitu i pravo na novane naknade za sluajeve utvrene ovim zakonom.
lan 4
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika plaanja uea u trokovima
zdravstvene zatite u skladu sa ovim zakonom, osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani po
ovom zakonu odnosno koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na
vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.
lan 5
Obavezno zdravstveno osiguranje organizuje se na naelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim
naelima, utvrenim ovim zakonom.
U sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja primenjuju se naela zdravstvene zatite i
ostvaruju prava pacijenata, utvrena zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita.
lan 6
Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Republikom fondu za zdravstveno
osiguranje (u daljem tekstu: Republiki fond) i u organizacionim jedinicama Republikog fonda (u
daljem tekstu: filijale).
Odreeni poslovi obaveznog zdravstvenog osiguranja sprovode se i u Pokrajinskom fondu za
zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Pokrajinski fond) u skladu sa zakonom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu da sprovode pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja
u skladu sa zakonom, kao i Republiki fond.
lan 7
Prava iz obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se
mogu nasleivati.
Novane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti lica obuhvaenih
obaveznim, odnosno dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem, mogu se nasleivati.
lan 8
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos), kao i iz drugih izvora, u
skladu sa zakonom.
Sredstva za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se u skladu sa
zakonom.
II OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

lan 9
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada;
2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
1) NAELA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Naelo obaveznosti
lan 10
Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem sveobuhvatnog obaveznog
zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge graane u Republici (u daljem tekstu: osiguranici) u
skladu sa ovim zakonom, kojim osiguranici za sebe i lanove svojih porodica (u daljem tekstu:
osigurana lica) obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade, u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Naelo obaveznosti obezbeuje se obavezom plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u skladu sa
zakonom, to predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Naelo obaveznosti ostvaruje se i sprovodi ukupnom organizacijom obaveznog zdravstvenog
osiguranja, kojom se zaposlenima i drugim licima obuhvaenim ovim osiguranjem obezbeuje i
garantuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisanih ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Naelo solidarnosti i uzajamnosti

lan 11
Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske solidarnosti i
uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica
razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja.
Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog
zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i
drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i to uplatom doprinosa na
ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je
nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj.
Naelo javnosti
lan 12
Naelo javnosti ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnou rada organa i slubi Republikog fonda za potrebe
osiguranih lica, organa i organizacija zainteresovanih za rad Republikog fonda.
Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa

lan 13
Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se preduzimanjem mera i
aktivnosti koje omoguavaju da interes osiguranog lica, zasnovan na pravednoj dostupnosti,
predstavlja osnovu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da osigurano lice to lake
zatiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, vodei rauna da ostvarivanje tih
prava ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih osiguranih lica niti u suprotnosti sa zakonom
utvrenim javnim interesom.
Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i obavezom Republikog
fonda da osiguranim licima ukae na postojanje osnova za ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, kao i na obaveze osiguranog lica radi ostvarivanja prava iz obaveznog
Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i preduzimanjem mera i
aktivnosti za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na nain koji omoguava da
finansijska sredstva koja se obezbeuju od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje
prate osiguranika prema mestu utvrivanja svojstva osiguranika, odnosno ostvarivanja prava.
Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 14
Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se praenjem
savremenih dostignua u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i sprovoenjem mera i aktivnosti
kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog osiguranja poveavaju mogunosti povoljnijeg
ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.
Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 15
Naelo ekonominosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se stalnim nastojanjem da se
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz to manje finansijskih i drugih sredstava.
Naelo efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se postizanjem najboljih moguih
rezultata u odnosu na raspoloive resurse, kao i postizanjem najvieg nivoa prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja uz najnii utroak finansijskih sredstava.
2) OSIGURANA LICA I DRUGA LICA OSIGURANA ZA ODREENE

SLUAJEVE
lan 16
Osiguranim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se osiguranici i lanovi njihovih porodica, kojima se
u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona obezbeuju prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se i drugim licima koja su osigurana za
odreene sluajeve, u skladu sa ovim zakonom.
1. Osiguranici
3
lan 17
Osiguranici su fizika lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom drutvu, drugom pravnom licu, dravnom
organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem
tekstu: zaposleni);
2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu
ili naknadu zarade;
4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;
5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog pomonog osoblja;
6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meunarodnih
organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavnitava ili su zaposleni kod stranih
pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;
7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu
obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;
8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri
godine ivota, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu;
9) dravljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno
osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima
strane drave, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te drave, za sebe ili
lanove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te drave;
10) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih
pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno, kao i kod meunarodnih
organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje
predvieno meunarodnim ugovorom;
11) dravljani Republike zaposleni u domainstvima dravljana Republike u radnom odnosu u
inostranstvu kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike;
12) lica koja imaju pravo na novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o
zapoljavanju;
13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad
(lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme - do punog radnog vremena
i korisnici starosne penzije);
14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske,
odnosno studentske zadruge a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota
ako nisu na kolovanju;
15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;
16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu
ugovora o porodinom smetaju prema propisima o socijalnoj zatiti, kao i po osnovu drugih ugovora
kod kojih se za izvren posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada);
17) lica koja su osnivai, lanovi, odnosno akcionari privrednih drutava (ortaka drutva, komanditna
drutva, drutva sa ogranienom odgovornou, akcionarska drutva i druge pravne forme privrednih
drutava, odnosno preduzea), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju odreene poslove
(u daljem tekstu: osnivai privrednih drutava);
18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja
radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni
umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);
19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport obavljaju sportsku delatnost kao
samostalnu delatnost;
20) svetenici i verski slubenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;
21) poljoprivrednici stariji od 18 godina ivota, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili
osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih
delatnosti, osiguranici iz take 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na kolovanju;
22) korisnici penzije i prava na novane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju;
23) lica koja primaju penziju ili invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju
prebivalite ili boravite, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici u skladu sa
zakonom, odnosno ako sa dravom od koje primaju penziju ili invalidninu ne postoji bilateralni
sporazum o socijalnom osiguranju ili je bilateralnim sporazumom drugaije odreeno, odnosno ako
kod tih lica postoje odreene pravne smetnje zbog kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje
primenom bilateralnog sporazuma i to samo radi ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na
teritoriji Republike;
24) strani dravljani koji na teritoriji Republike rade kod domaih organizacija, odnosno privatnih
poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni strunjaka ili sporazuma o meunarodnoj
tehnikoj saradnji;
25) strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji Republike.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana moe se stei samo po jednom osnovu osiguranja.
Izuzetno od stava 1. taka 16) ovog lana, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora
o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih
delatnosti, osiguranici iz stava 1. taka 17) ovog lana, korisnici penzija ili lica na kolovanju, svojstvo
osiguranika stiu u skladu sa stavom 1. taka 21) ovog lana.
lan 18
Pod obavljanjem odreenih poslova u smislu lana 17. stav 1. taka 17) ovog zakona smatra se
predstavljanje i zastupanje privrednog drutva od strane njegovih osnivaa, ortaka, lanova drutva,
odnosno akcionara i drugih lica u skladu sa zakonom, na osnovu upisa u registar nadlenog organa,
kao i obavljanje poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se
ureuju privredna drutva.
lan 19
Preduzetniku iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu
za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaa doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje, osim za vreme trajanja privremene spreenosti za rad nastale pre odjave, u
skladu sa ovim zakonom.
lan 20
Osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 21) ovog zakona koji je navrio 65 godina ivota prestaje
svojstvo osiguranika pod uslovom:
1) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;
2) da su prihodi osiguranika ispod prihoda utvrenih aktom iz lana 22. stav 2. ovog zakona.
Osiguraniku iz stava 1. ovog lana kome je prestalo svojstvo osiguranika po tom osnovu, utvruje se
novi osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa lanom 22. ovog zakona, na lini zahtev
osiguranika.
lan 21
Ako osiguranik iz lana 17. ovog zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po vie
osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji iskljuuje druge osnove osiguranja, utvruje se po
sledeim prioritetima:
1) osiguranje po osnovu zaposlenja ili penzije (lan 17. stav 1. ta. 1)-12) i 22)-23) ovog zakona;
2) osiguranje po osnovu osnivanja privrednih drutava, po osnovu preduzetnitva, odnosno po osnovu
samostalnog obavljanja delatnosti (lan 17. stav 1. ta. 17) - 20) ovog zakona);
3) osiguranje po osnovu bavljenja poljoprivredom (lan 17. stav 1. taka 21) ovog zakona);
4) osiguranje po osnovu drugih propisanih osnova osiguranja (lan 17. stav 1. ta. 13) - 16), 24) i 25)
ovog zakona).
Lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika iz lana 17. stav 1. ta. 1)-12), ta. 17)-20),
kao i ta. 22) i 23) ovog zakona, po vie osnova osiguranja, duno je da izabere jedan od osnova
osiguranja po kome e biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome e ostvarivati prava iz
Osiguranici iz stava 1. ovog lana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju prema
prioritetno utvrenom osnovu osiguranja.
lan 22
Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom, smatraju se i lica koja
pripadaju grupaciji stanovnitva koja je izloena poveanom riziku obolevanja; lica ija je zdravstvena
zatita potrebna u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg
socijalno-medicinskog znaaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroenog stanovnitva, ako ne
ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz lana 17. ovog zakona, ili ako prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao lanovi porodice osiguranika, i to:
1) deca do navrenih 18 godina ivota, kolska deca i studenti do kraja propisanog kolovanja, a
najkasnije do navrenih 26 godina, u skladu sa zakonom;
2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci
nakon poroaja;
3) lica starija od 65 godina ivota;
4) osobe sa invaliditetom, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i mentalno
nedovoljno razvijena lica;
5) lica u vezi sa leenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim
zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije,
eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene
insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti,
oboleli od retkih bolesti; kao i lica obuhvaena zdravstvenom zatitom u vezi sa davanjem i primanjem
tkiva i organa;
6) monasi i monahinje;
7) materijalno neobezbeena lica koja primaju novanu socijalnu pomo, odnosno koja su korisnici
porodine invalidnine, po propisima o socijalnoj zatiti, odnosno po propisima o zatiti boraca, vojnih
invalida i civilnih invalida rata;
8) korisnici stalnih novanih pomoi, kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge
porodice, po propisima o socijalnoj zatiti;
9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda
utvrenih u skladu sa ovim zakonom;
10) korisnici pomoi - lanovi porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka;
11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite,
odnosno boravite u Republici;
12) rtve nasilja u porodici;

13) rtve trgovinom ljudima;
14) lica koja su obuhvaena obaveznom imunizacijom u skladu sa propisima kojima se ureuje
zdravstvena zatita stanovnitva od araznih bolesti;
15) lica koja su obuhvaena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno skriningom prema
odgovarajuim republikim programima;
16) samohrani roditelji sa decom do sedam godina ivota iji su meseni prihodi ispod prihoda
utvrenih u skladu sa ovim zakonom.
Meseni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osiguranog lica iz stava 1. ta. 9) i 16) ovog
lana sporazumno propisuju ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i
ministar nadlean za poslove obezbeivanja socijalne zatite graana.
Domainstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja prihoda
ostvarenih radom njenih lanova bez obzira na srodstvo.
Osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra se i lice kome je nadleni republiki organ utvrdio status
izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivih republika SFRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2. ovog lana
i ako ima boravite na teritoriji Republike.
U budetu Republike obezbeuju se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje za lica iz st. 1. i 4. ovog lana, na osnovicu i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje koje su propisane ovim zakonom.
Osiguranici iz st. 1. i 4. ovog lana ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju,
obimu, na nain i po postupku propisanom ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog
zakona.
2. Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje

lan 23
Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se ukljue u obavezno zdravstveno
osiguranje radi obezbeivanja za sebe i lanove svoje ue porodice prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, pod uslovima, na nain, u sadraju i obimu propisanim ovim zakonom.
Lica iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica.
Svojstvo osiguranika stie se, odnosno prestaje danom podnoenja zahteva, u skladu sa ovim
zakonom.
Lica iz stava 1. ovog lana koja imaju svojstvo osiguranika plaaju doprinos iz svojih sredstava u
skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
3. lanovi porodice osiguranika

lan 24
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima
porodice osiguranika iz lana 17. stav 1. ovog zakona, osim iz stava 1. ta. 24) i 25) tog lana.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima ue
porodice osiguranika iz lana 22. stav 1. ta. 7)-9), 11) i 16) ovog zakona, kao i iz lana 23. stav 1.
ovog zakona.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima ue
porodice osiguranika iz lana 22. stav 4. ovog zakona, pod uslovima koji su propisani za te
osiguranike.
lanovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se:
1) lanovi ue porodice (suprunik ili vanbrani partner, deca roena u braku ili van braka, usvojena i
pastorad i deca uzeta na izdravanje);
2) lanovi ire porodice (roditelji, ouh, maeha, usvojitelj, deda, baba, unuad, braa i sestre, koje
osiguranik izdrava, u smislu propisa o porodinoj zatiti, kao i propisa o socijalnoj zatiti i
obezbeivanju socijalne sigurnosti graana).
Vanbrani partner smatra se lanom ue porodice, u smislu ovog zakona, ako sa osiguranikom ivi u
vanbranoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnoenja prijave na osiguranje.
lan 25
Suprunik ili vanbrani partner osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok je sa
osiguranikom u braku ili u vanbranoj zajednici u smislu propisa o porodici.
Razvedeni suprunik kome je sudskom odlukom utvreno pravo na izdravanje ima prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina (ena)
odnosno 55 godina (mukarac), ili bez obzira na godine ivota ako mu je u vreme razvoda utvren
potpuni gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.
lan 26
Dete osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navrenih 18 godina ivota,
odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do
navrenih 26 godina ivota.
Dete iz stava 1. ovog lana koje je zbog bolesti prekinulo kolovanje ima prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi kolovanje ima prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrene u stavu 1. ovog lana, ali
najdue onoliko vremena koliko je trajao prekid kolovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida
kolovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.
Ako dete iz stava 1. ovog lana postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o
penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego to isteknu rokovi za kolovanje, ima prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje.
Dete iz stava 1. ovog lana koje postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o
penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrenog u stavu 1. ovog lana ima prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdrava zbog
toga to nema sopstvenih prihoda za izdravanje.
lan 27
Roditelji, braa i sestre, ouh i maeha, usvojitelj, koje osiguranik izdrava u smislu propisa o porodici,
zbog toga to nemaju dovoljno sredstava za izdravanje imaju prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja ako su navrili 65 godina ivota, ili ako su mlai ali su nesposobni za privreivanje, a ta
nesposobnost odgovara potpunom gubitku radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i
invalidskom osiguranju.
Deda i baba osiguranika imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1.
ovog lana.
4. Lica kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog

zdravstvenog osiguranja
lan 28
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom, samo u sluaju nastanka
povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeuju se:
1) uenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi;
2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odreene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno
ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu);
3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske
odnosno studentske zadruge do navrenih 26 godina ivota, ako su na kolovanju;
4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadlene za
zapoljavanje;
5) licima koja uestvuju u organizovanim javnim radovima od opteg znaaja;
6) licima koja uestvuju u akcijama spasavanja ili u zatiti i spasavanju prilikom elementarnih
nepogoda i drugih nesrea;
7) licima angaovanim u vatrogasnim slubama za gaenje poara i na obuci za gaenje poara;
8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obuavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe
odbrane zemlje;
9) licima koja su angaovana na obezbeivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih dogaaja i drugih
javnih okupljanja graana;
10) licima koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za
izdravanje kazne zatvora (radionica, radilite i sl.) i na drugom mestu rada.
5. Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni

ugovor o socijalnom osiguranju
lan 29
Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom
osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju i obimu koji su utvreni
ovim zakonom, ako meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukije odreeno.
Trokovi zdravstvene zatite stranih dravljana, odnosno osiguranika iz stava 1. ovog lana, ako je
meunarodnim ugovorom utvreno reciprono plaanje, isplauju se u skladu sa zakonom, odnosno
meunarodnim ugovorom.
Trokove zdravstvene zatite dravljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zakljuen
meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrena naknada stvarnih
trokova, snosi Republiki fond u celini, a nadoknauje ih od inostranog nosioca zdravstvenog
osiguranja.
3) PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

lan 30
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:
1) pravo na zdravstvenu zatitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu:
naknada zarade);
3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite (u daljem tekstu:
naknada trokova prevoza).
Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog lana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli
doprinos za zdravstveno osiguranje plaen, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 31
Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) - 3) ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ta. 24) i 25) obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.
Osiguranicima iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
Licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje iz lana 23. stav 1. ovog zakona
obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog
zakona.
Pravo na naknadu zarade pripada osiguranicima iz lana 17. stav 1. ovog zakona, pod uslovima
propisanim ovim zakonom, ako za vreme privremene spreenosti za rad gube zaradu ili deo zarade.
lanovima porodice iz l. 24 - 27. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
Licima iz lana 28. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana
30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona samo u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Dravljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o
socijalnom osiguranju iz lana 29. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja u skladu sa tim ugovorom.
1. Prethodni sta zdravstvenog osiguranja

lan 32
Za ostvarivanje prava iz lana 30. ovog zakona, osiguranici moraju da imaju sta osiguranja u
obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika u skladu sa ovim zakonom, u trajanju od
najmanje tri meseca neprekidno ili est meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre poetka
korienja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: prethodno osiguranje).
U prethodno osiguranje rauna se vreme od dana kada je osiguranik stekao svojstvo osiguranika u
skladu sa ovim zakonom, za koje je uplaen doprinos.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranik ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i u
sluaju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu prethodnog osiguranja, i to:
1) u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika iz l. 17. i 23. ovog zakona;
2) u sluaju hitne medicinske pomoi i ostvarivanja pripadajuih novanih naknada iz lana 30. ovog
zakona;
3) za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima
o radu za mesec za koji se naknada zarade isplauje.
lanovi porodice osiguranika ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovom da
osiguranik na osnovu koga ostvaruju ta prava ispunjava uslove u pogledu prethodnog osiguranja.
2. Pravo na zdravstvenu zatitu

lan 33*
Pravo na zdravstvenu zatitu za sluaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu
zatitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem
porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja, kao i
zdravstvenu zatitu u sluaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeuje na
primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu
zatitu u sluaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeuje na primarnom,
sekundarnom i tercijernom nivou.
Zdravstvena zatita iz st. 1. i 2. ovog lana prua se na nain da sauva, povrati ili unapredi
zdravstveno stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i zadovolji svoje line potrebe u
10
Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica
nesree na poslu, odnosno kao posledica svakog neoekivanog ili neplaniranog dogaaja, ukljuujui i
akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili
smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na
radu.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled due
izloenosti tetnostima nastalim na radnom mestu.
Povreda na radu utvruje se na osnovu izvetaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista),
koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republikom fondu,
odnosno matinoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa
ovim zakonom.
Sadraj i obrazac povredne liste i nain popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz
povredne liste, kao i druga pitanja od znaaja za utvrivanje povrede na radu, sporazumno propisuju
ministri nadleni za poslove zatite zdravlja i bezbednosti na radu.
lan 34
Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz lana 33.
ovog zakona, obuhvata:
1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva
do 12 meseci nakon poroaja;
3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede;
4) preglede i leenje bolesti usta i zuba;
5) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede;
6) lekove i medicinska sredstva;
7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor,
stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala (u daljem tekstu: medicinsko-tehnika pomagala).
Republiki fond moe propisati prethodnu saglasnost prvostepene lekarske komisije za korienje
zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana, a posebno za odreene vrste dijagnostikih i terapijskih
postupaka, stacionarno leenje ili kunu negu.
Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti

lan 35
Osiguranim licima se, radi ouvanja i unapreenja zdravlja, spreavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja
bolesti i drugih poremeaja zdravlja obezbeuju sledee mere:
1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od
strane zdravstvenog radnika u vezi sa zatitom, ouvanjem i unapreenjem zdravlja, sticanjem znanja
i navika o zdravom nainu ivota, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika;
2) sistematski i ostali pregledi dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog
srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota,
ena u vezi sa trudnoom i odraslih osoba u skladu sa republikim programom prevencije i ranog
otkrivanja bolesti od veeg socijalnog - medicinskog znaaja, odnosno skrining programa;
3) preventivne stomatoloke i profilaktike mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece
do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno
visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota.
4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoe, kontracepcijom i
hirurkom sterilizacijom, testiranjem na trudnou, testiranjem i leenjem seksualno prenosivih bolesti i
HIV infekcije;
11
5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republikom programu

imunizacije stanovnitva protiv odreenih zaraznih bolesti;
6) higijensko-epidemioloke i druge zakonom predviene mere i postupke u vezi sa spreavanjem,
otkrivanjem i leenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i spreavanjem njihovog irenja.
Vlada donosi republiki program prevencije i ranog otkrivanja bolesti od veeg socijalno-medicinskog
znaaja, republiki program stomatoloke zdravstvene zatite dece do navrenih 18 godina ivota,
odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do
navrenih 26 godina ivota, i trudnica, kao i republiki program imunizacije stanovnitva protiv
odreenih zaraznih bolesti, kao i medicinske standarde mera i postupaka koji proistiu iz programa.
Pregledi i leenje u vezi sa trudnoom, poroajem i postnatalnim periodom

lan 36
enama u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoi, za vreme poroaja i materinstva do 12 meseci
obezbeuje se:
1) pregledi i leenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnou (ukljuujui prenatalni
period, poroaj i postporoajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaciju trudnoe, kao i
prekid trudnoe iz medicinskih razloga;
2) bolniko leenje kada je medicinski neophodno i poroaj u zdravstvenoj ustanovi;
3) patronane posete i pomo porodilji i rutinska nega novoroeneta od strane patronane sestre;
4) dijagnostika i leenje steriliteta.
Pod pregledom u smislu stava 1. taka 1) ovog lana podrazumeva se i prenatalno i genetsko
testiranje i druge preventivne mere, u skladu sa medicinskim standardima.
Pregledi i leenje u sluaju bolesti i povreda

lan 37
Obolelim, odnosno povreenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i strunometodolokih i doktrinarnih stavova, obezbeuju se:
1) ukazivanje hitne medicinske pomoi na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi,
odnosno drugom obliku zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa);
2) hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog lica;
3) sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan;
4) pregledi i leenje u primarnoj zdravstvenoj zatiti, kao i u kui osiguranika, od strane izabranog
lekara;
5) ambulantni pregledi i leenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu izabranog lekara;
6) laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika koja je predloena od izabranog lekara ili lekara
specijaliste, a medicinski je neophodna i opravdana za dijagnostiku i leenje bolesti ili povrede;
7) stacionarno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno, koje obuhvata preglede i leenje od
strane lekara specijaliste, medicinsku negu, smetaj u zajednikoj sobi ili sobi intenzivne nege i
ishranu, odnosno specifinu dijetu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
8) pravo na pratioca osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu koje je tee
telesno ili duevno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku ivota zbog oboljenja ili
povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u mogunosti da
samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i gluva lica, za
vreme stacionarnog leenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako
ovim zakonom nije drukije odreeno;
9) kuno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno.
12
lan 38
Hitan sanitetski prevoz iz lana 37. taka 2) ovog zakona obuhvata prevoz sanitetskim vozilom zbog
bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog lica do najblie zdravstvene ustanove koja je
osposobljena za nastavak daljeg leenja obolelog, odnosno povreenog.
Sanitetski prevoz koji nije hitan, iz lana 37. taka 3) ovog zakona, obuhvata prevoz do zdravstvene
ustanove u kojoj se prua zdravstvena zatita koja je opravdana i medicinski neophodna, kao i prevoz
iz zdravstvene ustanove do kue osiguranog lica.
Sanitetski prevoz koji nije hitan opravdan je i medicinski neophodan u sluaju da transport bilo kojim
drugim transportnim sredstvom moe ugroziti ivot i zdravlje osiguranog lica.
lan 39
Stacionarno leenje iz lana 37. taka 7) ovog zakona opravdano je i medicinski neophodno ako
potrebna zdravstvena zatita (dijagnostika, leenje ili rehabilitacija) ili njen deo moe iskljuivo da se
prui u stacionarnim zdravstvenim uslovima, odnosno ako se ne moe obezbediti ambulantnim i
kunim leenjem.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranom licu koje je u terminalnoj fazi bolesti i nepokretno,
odnosno pokretno uz pomo drugih lica, a kome je potrebno palijativno zbrinjavanje, ima pravo na
kratkotrajno bolniko leenje radi primene simptomatske terapije i zdravstvene nege, pod uslovima
propisanim optim aktom Republikog fonda.
lan 40
Kuno leenje iz lana 37. taka 9) ovog zakona opravdano je i medicinski neophodno u sluaju kada
je od strane izabranog lekara ili lekara specijaliste indikovana primena parenteralnih lekova,
medicinskih i rehabilitacionih procedura koje zdravstveni radnik moe da prui u kunim uslovima
osiguranom licu koje je nepokretno ili ije kretanje zahteva pomo drugog lica.
Kuno leenje se sprovodi i kao nastavak stacionarnog leenja.
Pregledi i leenja bolesti usta i zuba

lan 41
Osiguranim licima obezbeuju se pregledi i leenja bolesti usta i zuba u ambulantno-poliklinikim i
stacionarnim uslovima i to najmanje:
1) pregled i leenje bolesti usta i zuba kod dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja
propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26
godina ivota, starijih lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju, kao i lica sa teim
uroenim ili steenim deformitetom lica i vilice;
2) pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod ena u vezi sa trudnoom i
12 meseci posle poroaja;
3) ukazivanje hitne stomatoloke zdravstvene zatite za odrasle;
4) pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije bubrega,
odnosno operacija na srcu;
5) pregledi i leenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana malignih
bolesti maksilofacijalnog predela;
6) urgentni stomatoloki i hirurki pregledi i leenje povreda zuba i kostiju lica, ukljuujui primarnu
rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;
7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina ivota;
8) neophodan stomatoloki tretman, ukljuujui i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i
postoperativnog tretmana kod osoba sa uroenim i steenim teim deformitetom lica i vilice;
13
9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru
posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, ukljuujui i implantate za njihovo uvrivanje;
10) pregledi i leenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede
dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega nisu u mogunosti da samostalno
obavljaju aktivnosti svakodnevnog ivota;
11) pregledi i leenje bolesti usta i zuba osiguranika iz lana 22. ovog zakona.
Licima iz stava 1. ta. 10) i 11) ovog lana obezbeuje se pravo na preglede i leenje bolesti usta i
zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrenog aktom iz lana 22. stav 2. ovog zakona.
Medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede

lan 42
Osiguranim licima obezbeuje se medicinska rehabilitacija radi poboljanja ili vraanja izgubljene ili
oteene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoranja hronine bolesti,
medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremeaja.
Medicinskom rehabilitacijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih
postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i
govora, kao i odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala, nametanje, primenu i obuku za
upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.
Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeuju postupci medicinske rehabilitacije posle
bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno
da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog ivota.
Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeuju medicinski postupci uz upotrebu
odgovarajuih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne
anomalije koje za posledicu imaju poremeaj glasa i govora koji onemoguava komunikaciju
osiguranog lica, odnosno poremeaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.
Fizikalnom terapijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija svih odgovarajuih fizikalnih
agenasa, ukljuujui prirodni lekoviti faktor u tretmanu povreenog i obolelog osiguranog lica.
Osiguranom licu obezbeuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-poliklinikim i bolnikim
uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.
Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija)
obezbeuje sprovoenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni
timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljanja zdravstvenog stanja i otklanjanja
funkcionalnih smetnji.
Osiguranim licima obezbeuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama
specijalizovanim za rehabilitaciju (produena rehabilitacija) kao kontinuirani produetak leenja i
rehabilitacije, u okviru indikacionog podruja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublaiti ili
otkloniti sa podjednakom efikasnou u ambulantno-poliklinikim uslovima i u okviru bolnikog leenja
osnovne bolesti.
Pravo na pratioca obezbeuje se osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu
koje je tee telesno ili duevno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku ivota zbog
oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u
mogunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i
gluva lica.
Republiki fond optim aktom utvruje vrste indikacija za korienje medicinske rehabilitacije, duinu
trajanja rehabilitacije, nain i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upuivanja na rehabilitaciju iz stava
1. ovog lana.
Opti akt iz stava 10. ovog lana objavljuje se "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Lekovi i medicinska sredstva
14
lan 43
Pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata:
1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova);
2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrauju u organizam osiguranog lica.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranom licu obezbeuje se i lek koji nije na Listi lekova, a
medicinski je neophodan za leenje, pod uslovima utvrenim optim aktom Republikog fonda.
Republiki fond donosi opti akt kojim utvruje Listu lekova, koja najmanje sadri neophodne esencijalne lekove za leenje bolesti i povreda, bez obzira na uzrok, u skladu sa listom esencijalnih
lekova Svetske zdravstvene organizacije.
Republiki fond donosi opti akt kojim se utvruju uslovi, kriterijumi, nain i postupak za stavljanje
lekova na Listu lekova, izmene i dopune Liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa Liste lekova.
Republiki fond donosi opti akt kojim se utvruju vrsta i standard medicinskih sredstava koja se
ugrauju u organizam osiguranog lica (u daljem tekstu: implantati), kao i druge vrste neophodnih
medicinskih sredstava.
Vlada daje saglasnost na opti akt Republikog fonda iz stava 3. ovog lana.
Opti akti iz st. 3, 4. i 5. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
lan 43a
Radi obavljanja poslova u postupku za stavljanje lekova na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova,
odnosno za skidanje lekova sa Liste lekova, u Republikom fondu obrazuje se Centralna komisija za
lekove o emu odluku donosi Upravni odbor Republikog fonda.
Centralna komisija za lekove ima 11 lanova, iz reda istaknutih strunjaka u oblasti medicine,
stomatologije i farmacije, izmeu kojih se bira predsednik i potpredsednik.
Ministar nadlean za poslove zdravlja i direktor Republikog fonda imenuju po pet lanova Centralne
komisije za lekove, a jednog lana imenuje zajednica medicinskih fakulteta.
Mandat predsednika, potpredsednika i lanova Centralne komisije za lekove traje etiri godine i ne
mogu biti birani dva puta uzastopno.
Centralna komisija za lekove donosi poslovnik o radu.
Centralna komisija za lekove donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.
Predsednik i lanovi Centralne komisije za lekove duni su da pre poetka rada u Centralnoj komisiji
za lekove potpiu izjavu da oni, kao i njihovi srodnici u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva,
poboni srodnici zakljuno sa drugim stepenom srodstva, suprunici i srodnici po tazbini zakljuno sa
prvim stepenom srodstva, direktno ili preko treeg fizikog ili pravnog lica nemaju uee kao vlasnici
udela, akcionari, u pravnom licu koje obavlja proizvodnju, odnosno promet lekova, odnosno da nisu
lanovi organa upravljanja i drugih tela kod nosioca dozvola za stavljanje lekova u promet.
Predsednik, potpredsednik i lanovi Centralne komisije za lekove koji su na bilo koji nain uestvovali
u obavljanju strunih i drugih poslova za potrebe nosioca dozvole za lek u postupku dobijanja dozvole
za lek u skladu sa zakonom kojim se ureuju lekovi i medicinska sredstva, ne mogu da uestvuju u
donoenju odluke Centralne komisije za lekove o stavljanju tog leka na Listu lekova, odnosno izmene i
dopune Liste lekova, odnosno skidanja tog leka sa Liste lekova.
lan 43b
Centralna komisija za lekove utvruje predlog Liste lekova, odnosno njene izmene i dopune i predlog
za skidanje odreenih lekova sa Liste lekova, koji usvaja Upravni odbor Republikog fonda.
15
Republike strune komisije obrazovane za pojedine oblasti medicine i stomatologije uestvuju u

postupku stavljanja lekova na Listu lekova, odnosno izmene i dopune Liste lekova, kao i postupku
skidanja lekova sa Liste lekova, u skladu sa ovim zakonom.
Centralna komisija za lekove utvruje predlog iz stava 1. ovog lana na osnovu prethodno
pribavljenog miljenja nadlene republike strune komisije obrazovane za odreene oblasti medicine,
odnosno stomatologije, o opravdanosti stavljanja odreenog leka na Listu lekova, odnosno njene
izmene i dopune, odnosno skidanja leka sa Liste lekova, u skladu sa aktom iz lana 43. stav 4. ovog
zakona.
lanovi republike strune komisije duni su da potpiu izjavu iz lana 43a stav 7. ovog zakona, s tim
da se na njihov rad shodno primenjuje lan 43a stav 8. ovog zakona.
lanovi Centralne komisije za lekove, kao i republike strune komisije koji uestvuju u postupku
stavljanja lekova na Listu lekova, izmene i dopune Liste lekova, odnosno skidanja odreenog leka sa
Liste lekova imaju pravo na naknadu za rad iz sredstava Republikog fonda.
Visinu naknade iz stava 5. ovog lana, utvruje Upravni odbor Republikog fonda.
lan 43v
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet podnosi zahtev Republikom fondu sa potrebnom
dokumentacijom za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje
leka sa Liste lekova.
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet duan je da uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnese i
dokaz o izvrenoj uplati takse za ocenu o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog
zakona za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje odreenog
leka sa Liste lekova, na raun Republikog fonda.
Visinu takse utvruje Upravni odbor Republikog fonda, na koju saglasnost daje ministar nadlean za
poslove finansija.
Republiki fond duan je da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva iz stava 1. ovog lana,
izvri formalnu procenu dokumentacije.
Ako zahtev iz stava 1. ovog lana, nije potpun Republiki fond pismeno obavetava podnosioca
zahteva da zahtev dopuni u roku od 30 dana od dana dostavljanja pismenog obavetenja.
Republiki fond duan je da u roku od 90 dana od dana podnoenja potpunog zahteva za stavljanje
leka na Listu lekova, odnosno skidanje generikog leka sa Liste lekova iji se internacionalni
nezatieni naziv (u daljem tekstu: INN), kao i isti ili srodan farmaceutski oblik nalazi na Listi lekova,
donese reenje o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona.
leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje generikog leka sa Liste lekova
iji se INN ne nalazi na Listi lekova, kao i generikog leka iji se INN nalazi na Listi lekova ali u
razliitom farmaceutskom obliku, donese reenje o ispunjenosti kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog
zakona.
leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje inovativnog ili originalnog leka
sa Liste lekova, donese reenje o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona.
Ako ovim zakonom nije drukije ureeno na postupak donoenja reenja iz st. 6-8. ovog lana,
primenjuje se zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.
Reenje iz st. 6-8. ovog lana, konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti
upravni spor.
Medicinsko-tehnika pomagala
lan 44
16
Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala koja slue za funkcionalnu i estetsku

zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omoguavanje oslonca, spreavanje nastanka
deformiteta i korigovanje postojeih deformiteta, kao i olakavanje vrenja osnovnih ivotnih funkcija.
Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala potrebna za leenje i rehabilitaciju
koja omoguavaju poboljanje osnovnih ivotnih funkcija, omoguavaju samostalan ivot,
omoguavaju savladavanje prepreka u sredini i spreavaju sutinsko pogoranje zdravstvenog stanja
ili smrt osiguranog lica.
Republiki fond optim aktom utvruje vrstu medicinsko-tehnikih pomagala i indikacije za njihovo
korienje, standarde materijala od kojih se izrauju, rokove trajanja, odnosno nabavku, odravanje i
njihovo zanavljanje, kao i nain i postupak ostvarivanja prava na medicinsko-tehnika pomagala.
Opti akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja
lan 45
U ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz l. 34. - 44. ovog
zakona, osiguranim licima obezbeuje se:
1) 100% plaanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i leenje u sluaju planiranja porodice, trudnoe, poroaja i u postnatalnom periodu,
ukljuujui prekid trudnoe iz medicinskih razloga;
- preglede, leenje i medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povreda dece, uenika i studenata do
kraja propisanog kolovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, odnosno starijih lica koja su
teko telesno ili duevno ometena u razvoju;
- preglede i leenje bolesti usta i zuba kod lica iz lana 41. ta. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i ena u
vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja;
- preglede i leenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom
predvieno sprovoenje mera za spreavanje njihovog irenja;
- preglede i leenje od malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple
skleroze, progresivnih neuro- miinih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne
hronine bubrene insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistine
fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i leenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od
osiguranih i drugih lica za obezbeivanje zdravstvene zatite osiguranih lica;
- preglede, leenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pruanje hitne medicinske i stomatoloke pomoi, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa leenjem bolesti i
povreda iz ove take;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, ukljuujui i implantate za najsloenije i
najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloenije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostike i terapijske procedure (magnetna
rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- leenje osiguranih lica upuenih u inostranstvo;
17
- preglede i leenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostike i terapijske procedure koje nisu obuhvaene takom 2)
ovog lana;
- kuno leenje;
- stomatoloke preglede i leenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatoloke preglede i
leenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- leenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vaenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu
pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno leenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i leenje u dnevnoj bolnici, ukljuujui i hirurke zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaena takom 1)
ovog lana;
- dijagnostiku i leenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina ivota;
- ona i sluna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.
Za zdravstvene usluge koje se obezbeuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu
sa stavom 1. ovog lana, a za koje Republiki fond ne vri plaanje na osnovu cene zdravstvene
usluge, ve trokove obraunava i plaa na drugaiji nain (po poseti osiguranog lica zdravstvenom
radniku, dijagnostiki srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesnikom danu i dr.),
osiguranim licima obezbeuje se pravo na zdravstvenu zatitu na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog lana.
Izuzetno od stava 1. taka 1) alineja etvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatoloku
zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republiki fond moe optim aktom iz
lana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove
pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne
stomatoloke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republikim programom stomatoloke
zdravstvene zatite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.
lan 46
U Listi lekova iz lana 43. stav 3. ovog zakona Republiki fond utvruje iznos sredstava koji se
obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji
obezbeuje osigurano lice.
lan 47
Republiki fond za svaku kalendarsku godinu donosi opti akt kojim ureuje sadraj, obim i standard
prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 45. ovog zakona za
pojedine vrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaanja iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaanja
osiguranog lica.
Opti akt iz stava 1. ovog lana mora biti usklaen sa planom zdravstvene zatite iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i godinjim finansijskim planom Republikog fonda.
18
Za pojedine vrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, aktom iz stava 1. ovog lana, Republiki
fond moe utvrditi da se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja plaa vei procenat cene
zdravstvene usluge do punog iznosa cene iz lana 45. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona.
U optem aktu iz stava 1. ovog lana, Republiki fond utvruje i najvii godinji iznos, odnosno najvii
iznos po odreenoj vrsti zdravstvene usluge, koji osigurano lice plaa iz svojih sredstava, vodei
rauna da takav iznos ne odvraa osigurano lice od korienja zdravstvene zatite, odnosno da
onemoguava osiguranom licu uspeno sprovoenje zdravstvene zatite.
Republiki fond donosi opti akt iz stava 1. ovog lana najkasnije do 31. decembra tekue godine za
narednu godinu.
Vlada daje saglasnost na akt iz stava 1. ovog lana.
Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Participacija
lan 48
Novani iznos do punog iznosa iz lana 45. stav 1. ta. 2) do 4) i stav 2. ovog zakona, kao i novani
iznos iz lana 46. ovog zakona (u daljem tekstu: participacija), plaa osigurano lice koje koristi tu
zdravstvenu uslugu, odnosno lek, ako ovim zakonom nije drukije odreeno, odnosno plaa pravno
lice koje osiguranom licu obezbeuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Republiki fond moe optim aktom iz lana 47. stav 1. ovog zakona utvrditi da se participacija koja
pada na teret osiguranog lica plaa u fiksnom iznosu, s tim da fiksni iznos ne sme biti vei od
procentualnog iznosa odreenog u skladu sa ovim zakonom.
Optim aktom iz lana 47. stav 1. ovog zakona Republiki fond ureuje nain i postupak naplaivanja
participacije, prestanak plaanja participacije u toku kalendarske godine, kao i povraaj sredstava
uplaenih iznad najvieg godinjeg iznosa, odnosno najvieg iznosa participacije po odreenoj vrsti
zdravstvene usluge.
Zabranjeno je da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, ili drugo pravno lice sa kojima je
matina filijala, odnosno Republiki fond zakljuio ugovore o pruanju zdravstvene zatite (u daljem
tekstu: davalac zdravstvenih usluga) naplati drukije iznose participacije za pruene zdravstvene
usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem od propisanih u skladu sa l. 45 47. ovog zakona, kao i da naplati participaciju osiguranom licu koje je uplatilo najvii godinji iznos
participacije ili najvii iznos participacije po odreenoj vrsti zdravstvene usluge.
Osigurano lice ima pravo da iz svojih sredstava, odnosno iz sredstava dobrovoljnog zdravstvenog
osiguranja ostvari pravo na vei sadraj, obim i standard prava iz l. 45. i 46. ovog zakona, koja se
obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona, na taj nain to plaa razliku od cene utvrene u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, i stvarne cene prava iz l. 45. i 46.
ovog zakona.
Republiki fond optim aktom blie ureuje uslove, nain i postupak ostvarivanja prava iz stava 5.
ovog lana za odreena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisana l. 45. i 46. ovog
zakona.
Opti akt iz stava 6. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije.
lan 49
Davalac zdravstvene usluge duan je da osiguranom licu izda raun za izvrenu zdravstvenu uslugu
koji sadri podatak o iznosu koji se obezbeuje iz sredstava Republikog fonda kao pravo iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosu participacije koju plaa osigurano lice.
Obrazac rauna iz stava 1. ovog lana propisuje Republiki fond.
Akt iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije" .
19
Osigurano lice duno je da uva sve raune o naplaenoj participaciji u toku jedne kalendarske
godine, koji slue kao dokaz u postupku utvrivanja prava na prestanak plaanja participacije u toku te
kalendarske godine, kao i druge raune za naplaene zdravstvene usluge radi ostvarivanja prava iz
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Zabrana naplaivanja zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz obaveznog

lan 49a
Zabranjeno je da davalac zdravstvenih usluga, odnosno lice zaposleno kod davaoca zdravstvenih
usluga, odnosno drugo lice koje obavlja odreene poslove kod davalaca zdravstvenih usluga naplati
zdravstvenu uslugu na koju osigurano lice ima pravo u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja,
odnosno da trai ili primi ili na bilo koji drugi nain navede osigurano lice ili lanove njegove porodice,
odnosno drugo pravno ili fiziko lice, na plaanje, odnosno davanje bilo kakve materijalne ili
nematerijalne koristi za pruanje takvih usluga osiguranom licu, osim ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
Licu koje postupi u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana poslodavac moe, u skladu sa zakonom kojim
se ureuje rad, da otkae ugovor o radu, odnosno da raskine drugu vrstu ugovora na osnovu koga je
to lice angaovano kod davaoca zdravstvenih usluga za obavljanje odreenih poslova.
Kod davaoca zdravstvenih usluga mogu da se naplauju osiguranim licima, kao i drugim pravnim i
fizikim licima, samo one zdravstvene usluge koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim
osiguranjem, kao i iznos participacije utvren u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za
sprovoenje ovog zakona.
Osigurana lica kojima se obezbeuje zdravstvena zatita u punom iznosu

lan 50
Osiguranim licima obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije, i to:
1) ratnim vojnim invalidima, mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata;
2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novanu naknadu za tuu
pomo i negu drugog lica, u skladu sa zakonom;
3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i vie puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i
za medicinsko-tehnika pomagala i implantate;
4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova,
kao i za medicinsko-tehnika pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi.
lan 51
Osiguranicima iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu
iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije.
lanovima ue porodice osiguranika iz lana 22. stav 1. ta. 7)-9), 11) i 16) ovog zakona, kao i
lanovima ue porodice osiguranika iz stava 4. tog lana, obezbeuje se zdravstvena zatita u punom
iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije.
Sadraj, obim i standard zdravstvene zatite

lan 52
Pod sadrinom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se postupci i metodi
dijagnostike, leenja i rehabilitacije radi spreavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i leenja bolesti,
povreda i drugih poremeaja zdravlja, a koji su obuhvaeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Pod obimom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumeva se broj i duina trajanja
postupaka i metoda dijagnostike, leenja i rehabilitacije, kao i druge veliine kojima se moe izraziti
20
obim pojedinih sadraja zdravstvene zatite (sistematsko pruanje zdravstvenih usluga u odreenom
vremenskom periodu i dr), a koji ine sadrinu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Pod standardima zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se uslovi za korienje
postupaka i metoda koji ine sadrinu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukljuujui
ogranienja za korienje i nain pruanja tih zdravstvenih usluga.
Hitna medicinska pomo i neophodna zdravstvena zatita

lan 53
Hitna medicinska pomo, u smislu ovog zakona, jeste neposredna - trenutna medicinska pomo koja
se prua da bi se izbeglo dovoenje osiguranog lica u ivotnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili
ozbiljno slabljenje ili oteenje njegovog zdravlja ili smrt.
Pod hitnom medicinskom pomoi, u smislu ovog zakona, smatra se i medicinska pomo koja se prui
u toku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao oekivani nastanak hitnog
medicinskog stanja.
Neophodna zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata zdravstvenu zatitu koja je
odgovarajua, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno leenje bolesti ili povreda osiguranog lica,
koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pruena, na zahtev
osiguranog lica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji poloaj u odnosu na
druga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu
ili zdravstvenog radnika.
Hitnu i neophodnu zdravstvenu zatitu u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja utvruju struno-medicinski organi u postupku ostvarivanja prava.
Plan zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 54
Pravo osiguranog lica na zdravstvenu zatitu iz l. 34 - 45. ovog zakona utvruje se na osnovu plana
zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se donosi na osnovu:
1) zdravstvenih potreba osiguranih lica;
2) obezbeenih finansijskih sredstava za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja;
3) utvrenih prioriteta za sprovoenje zdravstvene zatite na primarnom, sekundarnom i tercijernom
nivou;
4) raspoloivih kapaciteta zdravstvene slube.
Plan iz stava 1. ovog lana Republiki fond donosi za period za koji se donosi budetski
memorandum, odnosno finansijski plan Republikog fonda, a u izuzetnim sluajevima - za jednu
kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra - za narednu godinu.
Ministar daje saglasnost na plan iz stava 1. ovog lana.
Plan iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Nomenklatura i cene zdravstvenih usluga

lan 55
Nomenklaturu zdravstvenih usluga iz lana 45. ovog zakona utvruje ministar.
Republiki fond donosi akt kojim se utvruju: cene zdravstvenih usluga, program zdravstvene zatite,
cene dijagnostiki srodnih grupa zdravstvenih usluga, bolesniki dan, posete osiguranog lica
zdravstvenom radniku, plaanje po opredeljenom pacijentu, kao i drugi trokovi zdravstvenih usluga
koje se obezbeuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i
Ministar daje saglasnost na akt iz stava 2. ovog lana.
21
Cene, odnosno trokovi iz stava 2. ovog lana utvruju se na osnovu nekih od navedenih elemenata:
1) nomenklature zdravstvenih usluga;
2) normativa i standarda rada, kada je to neophodno za utvrivanje cene, odnosno trokova;
3) trokova uloenog rada zaposlenih u pruanju zdravstvenih usluga koji se obezbeuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i zakljuenim kolektivnim ugovorima, osim
onih prava koja obezbeuje poslodavac na osnovu zakljuenih kolektivnih ugovora kod poslodavca;
4) analize trokova zdravstvene zatite;
5) amortizacije propisane zakonom, odnosno drugim propisima;
6) materijalnih trokova;
7) drugih zakonskih obaveza.
Radi utvrivanja cene, odnosno trokova iz stava 2. ovog lana Republiki fond utvruje normative i
standarde rada iz stava 4. taka 2) ovog lana, ako isti nisu ureeni na drukiji nain.
Republiki fond aktom iz stav 2. ovog lana, na osnovu metodologije za obraun trokova obrade krvi i
komponenata krvi, utvruje trokove obrade krvi i komponenata krvi.
Akt iz st. 2. i 5. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije.
Lista ekanja
lan 56
Za odreene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja i koje nisu hitne moe se utvrditi redosled korienja, u zavisnosti od medicinskih indikacija
i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme
ekanja ne moe da bude takvo da ugrozi zdravlje ili ivot osiguranog lica (u daljem tekstu: lista
ekanja).
Republiki fond donosi opti akt kojim utvruje vrste zdravstvenih usluga za koje se utvruje lista
ekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja pacijenata i za
stavljanje na listu ekanja, najdue vreme ekanja za zdravstvene usluge, neophodne podatke i
metodologiju za formiranje liste ekanja.
Akt iz stava 2. ovog lana Republiki fond donosi na osnovu struno-metodoloke instrukcije ministra.
Aktom iz stava 2. ovog lana ureuje se i nain informisanja pacijenta, lekara koji je uputio pacijenta i
Republikog fonda o bitnim podacima sa liste ekanja, izmenama, dopunama, kao i brisanju
osiguranih lica sa liste ekanja, nadzor nad listom ekanja, kao i nain korienja zdravstvene zatite
mimo liste ekanja.
Davalac zdravstvenih usluga sa kojim je matina filijala, odnosno Republiki fond zakljuio ugovor o
pruanju zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duan je da
utvrdi listu ekanja u skladu sa st. 1 - 4. ovog lana i da osiguranom licu prui zdravstvenu uslugu u
skladu sa tom listom ekanja.
Prethodno obavetenje osiguranog lica

lan 57
Ako davalac zdravstvenih usluga sa kojim je Republiki fond, odnosno matina filijala zakljuila ugovor
utvrdi da zdravstvena usluga nije medicinski neophodna, odnosno opravdana za zdravstveno stanje
osiguranog lica, duan je da o tome izda pismeno obavetenje osiguranom licu, pre pruanja
zdravstvene zatite (u daljem tekstu: prethodno obavetenje).
Prethodno obavetenje davalac zdravstvenih usluga mora dati i osiguranom licu koga stavlja na listu
ekanja, u skladu sa lanom 56. ovog zakona.
22
Prethodno obavetenje sadri pismenu informaciju davaoca zdravstvenih usluga o razlozima zbog
kojih zdravstvena usluga nije medicinski neophodna, odnosno opravdana za zdravstveno stanje
osiguranog lica, kao i razlozima za stavljanje na listu ekanja i o utvrenom redosledu na listi ekanja.
Ako se osiguranom licu i pored prethodnog obavetenja iz stava 1. ovog lana zdravstvena usluga
prui na lini zahtev osiguranog lica, trokovi zdravstvene usluge padaju na teret osiguranog lica.
Pravo Republikog fonda da odbije plaanje odreenih zdravstvenih usluga

lan 58
Republiki fond ima pravo da odbije plaanje trokova davaocima zdravstvenih usluga za pruene
zdravstvene usluge, medicinsko-tehnika pomagala, lekove, medicinska sredstva, implantate, kao i za
druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,
odnosno koje nisu u skladu sa sadrinom, obimom i standardom zdravstvene zatite iz obaveznog
Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u posebnim okolnostima

lan 59
Ukoliko se sadrina i obim prava na zdravstvenu zatitu obuhvaenog obaveznim zdravstvenim
osiguranjem, utvrenih u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona,
ne moe ostvariti usled nedovoljno ostvarenih prihoda Republikog fonda, odnosno usled drugih
posebnih okolnosti, Vlada moe doneti akt kojim e se utvrditi prioriteti u obezbeivanju i sprovoenju
zdravstvene zatite.
U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za leenje obolelih od odreenih vrsta retkih
bolesti pod uslovom da Republiki fond ne moe da obezbedi dovoljan iznos sredstava za leenje tih
oboljenja od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora finansiranja
u skladu sa zakonom.
Vlada, za svaku kalendarsku godinu, na predlog ministra nadlenog za poslove zdravlja, donosi akt
kojim se utvruju vrste retkih bolesti, kao i druga pitanja od znaaja za leenje obolelih od ovih bolesti
za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije.
Dravna garancija za izvrenje obaveza Republikog fonda

lan 60
Republika je garant za izvrenje obaveza Republikog fonda u ostvarivanju prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja (dravna garancija), za hitnu medicinsku pomo i zdravstvenu zatitu koja se
prua u stacionarnim zdravstvenim ustanovama osiguranim licima, a koja je kao prioritet utvrena u
skladu sa lanom 59. ovog zakona.
Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju

lan 61
Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeuje se zdravstvena zatita
koja obuhvata sledee:
1) medicinska ispitivanja radi utvrivanja zdravstvenog stanja, telesnog oteenja i invalidnosti u
postupcima kod nadlenog organa, osim ispitivanja po uputu struno-medicinskog organa u postupku
ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanja odreenih prava kod drugih
organa i organizacija;
2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje kole, visokokolske ustanove i na kurseve, dobijanje
uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola
za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom;
3) utvrivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne
ostvaruje po zahtevu struno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zakonom (kod
osiguravajuih drutava, sudova, u krivinom i pretkrivinom postupku, kod izdavanja potvrda za
23
vozae motornih vozila, utvrivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera u vezi sa
zatitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukije odreeno;
4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih, kao
drutvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena
zatita;
5) korienje zdravstvene zatite u suprotnosti sa nainom i postupkom ostvarivanja zdravstvene
zatite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
6) lini komfor i posebna udobnost smetaja i line nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi,
odnosno smetaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolniku sobu sa posebnim kupatilom, kao i
televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smetaja, a koji nije medicinski neophodan
ili se vri na lini zahtev;
7) zdravstvena zatita koja je povezana sa leenjem akutnog pijanstva;
8) kozmetike hirurke procedure koje imaju za cilj da poboljaju spoljanji izgled bez uspostavljanja i
vraanja telesne funkcije, kao i vrenje hirurkih estetskih korekcija organa i delova tela, osim za:
korekcije uroenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke
koje su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon tekih povreda, odnosno bolesti koje su
neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delova tela;
9) prekid trudnoe iz nemedicinskih razloga;
10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili za obavljanje
odreenog posla;
11) stomatoloke usluge koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu
sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
12) dijagnostika i leenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, ukljuujui impotenciju,
zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnika pomagala koja su vezana za promenu pola, osim
ako ovim zakonom nije drukije odreeno i reverzija prethodne dobrovoljne hirurke sterilizacije;
13) hirurki ili invazivni tretman (ukljuujui gastini balon) koji se odnosi na redukciju telesne teine,
osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesne teine kod lica starijih od
15 godina ivota, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novootkrivenih bolesnika sa eernom
boleu i bolesnika sa terminalnom bubrenom insuficijencijom;
14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine;
15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz lana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno lekovi koji
se izdaju bez recepta, profilaktiki lekovi i lekovi koji slue za promenu atletskih mogunosti, lekovi koji
se daju u svrhu kozmetike, za prestanak puenja, gubitak telesne teine, kao i suplementi hrane za
specifine dijete osim za leenje naslednih metabolikih bolesti i bolesti praenih malapsorpcijom;
16) dijagnostika i leenje koji su u fazi istraivanja, odnosno eksperimenta, leenje uz primenu lekova i
medicinskih sredstava koji su u fazi klinikih ispitivanja, dijagnostika, leenje i rehabilitacija, lekovi i
medicinsko-tehnika pomagala koji nisu prueni u skladu sa prihvaenim standardima medicinske,
stomatoloke i farmaceutske prakse;
17) pregledi i leenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvreni kao pravo iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj poboljanje sportske
sposobnosti;
18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurka procedura za poboljanje vida, u sluaju kada se
vid moe adekvatno poboljati korienjem naoara ili kontaktnih soiva;
19) sanitetski prevoz u sluaju kada osigurano lice moe da bude bezbedno transportovano na drugi
adekvatan nain, i hitan vazduni saobraaj u sluaju kada osigurano lice moe biti sigurno
transportovano drumskim ili drugim prevozom;
20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza;
24
21) psiholoko savetovanje koje se odnosi na promenu ponaanja, tretman loih porodinih i radnih
odnosa i nesposobnost pamenja i uenja;
22) dugotrajna nega i kuna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zatite koja
se prevashodno prua s ciljem uobiajene line nege i oporavka, odnosno radi staranja i pomoi pri
dnevnim ivotnim aktivnostima, kao to su pomo pri hodu, smetanje i ustajanje iz kreveta, kupanje,
oblaenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili
rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede;
23) medicinsko-tehnika pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnosti koji je
medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede;
24) leenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom;
25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog fonda.
Usluge iz stava 1. ovog lana plaa osigurano lice iz svojih sredstava, po cenama koje utvruje
davalac zdravstvene usluge.
Korienje zdravstvene zatite osiguranih lica u inostranstvu

lan 62
Osiguranik iz lana 17. ovog zakona koga je poslodavac uputio na rad, struno usavravanje ili
kolovanje u zemlju sa kojom je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ima pravo na
korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa
zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju.
Osiguranik iz stava 1. ovog lana koristi zdravstvenu zatitu u inostranstvu u sadraju, obimu, na
nain i po postupku propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, kao i
zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju.
lan ue porodice osiguranika iz stava 1. ovog lana koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi
zdravstvenu zatitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zatitu koristi i osiguranik iz stava 1.
ovog lana.
lan 63
Osiguranik, koji je od strane poslodavca sa seditem na teritoriji Republike, upuen u zemlju sa kojom
nije zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ima pravo na korienje zdravstvene
zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako je:
1) kao zaposlen u domaem ili meovitom privrednom drutvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod
preduzetnika (detairani radnici) upuen na rad;
2) kao zaposlen u domainstvu domaeg dravljanina na slubi u toj zemlji, kod meunarodnih i
stranih organizacija, odnosno poslodavaca, upuen na rad;
3) upuen na kolovanje, struno usavravanje i specijalizaciju;
4) na slubenom putu.
Lica iz stava 1. ovog lana za vreme boravka u inostranstvu imaju pravo na korienje zdravstvene
zatite samo u sluaju hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i
zdravlje osiguranog lica.
Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu, pod istim uslovima kao i osiguranik iz stava 1.
ovog lana, imaju lanovi ue porodice dok sa osiguranikom borave u inostranstvu, osim u sluaju
slubenog putovanja osiguranika.
lan 64
25
Osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistiko putovanje i dr.) ima pravo na
korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u sluaju
hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i zdravlje osiguranog lica.
lan 65
Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, ima osigurano lice ako je pre njegovog odlaska u inostranstvo utvreno da ne boluje,
odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje
je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po
dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu,
ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge.
Zdravstveno stanje iz stava 1. ovog lana utvruje prvostepena lekarska komisija matine filijale, a
filijala izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja zdravstvene zatite u
inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda o korienju zdravstvene zatite).
Potvrda o korienju zdravstvene zatite izdaje se na osnovu nalaza i miljenja izabranog lekara da
osigurano lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi u
poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne
nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u
stacionarnu zdravstvenu ustanovu, ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge.
Radi izdavanja potvrde o korienju zdravstvene zatite, prvostepena lekarska komisija moe naloiti
da osigurano lice izvri odreene vrste medicinskih pregleda s ciljem utvrivanja zdravstvenog stanja
osiguranog lica.
Davanje nalaza i miljenja izabranog lekara, odnosno utvrivanje zdravstvenog stanja od strane
prvostepene lekarske komisije, odnosno izdavanje potvrde o korienju zdravstvene zatite,
obezbeuje se osiguranom licu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Potvrda o korienju zdravstvene zatite izdaje se na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica
od strane izabranog lekara, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, i to: uvida u zdravstveni
karton, uvida u izvod zdravstvenog kartona, nalaza i miljenja izabranog lekara da osigurano lice ne
boluje i da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje
je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po
dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu,
ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge, kao i potvrde izabranog lekara - stomatologa o stanju
zuba.
Matina filijala izdaje potvrdu o korienju zdravstvene zatite na obrascu koji propisuje Republiki
fond, a na kojem je odtampano i detaljno objanjenje o nainu, postupku i uslovima za korienje
zdravstvene zatite u inostranstvu.
lan 66
Potvrda o korienju zdravstvene zatite vai do isteka vremena za koje je izdata, a najdue za period
od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za krai period za koji je osiguranik upuen u inostranstvo, i
ne moe se izdati osiguranom licu ukoliko prvostepena lekarska komisija utvrdi da postoje smetnje u
pogledu zdravstvenog stanja osiguranog lica.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, potvrda o korienju zdravstvene zatite za vreme privatnog boravka
u inostranstvu iz lana 64. ovog zakona izdaje se najdue za period od 90 dana od dana izdavanja
potvrde.
lan 67
Osigurano lice koje je boravilo u inostranstvu bez prethodno utvrenog zdravstvenog stanja od strane
prvostepene lekarske komisije, odnosno bez prethodno izdate potvrde o korienju zdravstvene
zatite, nema pravo na naknadu trokova koji su nastali korienjem hitne medicinske pomoi za
vreme boravka u inostranstvu.
lan 68
26
Ukoliko osigurano lice za vreme boravka u inostranstvu koristi hitnu medicinsku pomo u stacionarnoj
zdravstvenoj ustanovi, moe je koristiti u inostranstvu samo onoliko vremena koliko je potrebno da se
osposobi za zdravstveno bezbedan povratak u zemlju.
Opravdanost bolnikog leenja iz stava 1. ovog lana ceni prvostepena lekarska komisija matine
filijale.
lan 69
Za vreme boravka u inostranstvu osigurano lice moe koristiti zdravstvenu zatitu iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu javnog
zdravlja strane drave.
lan 70
Opravdanost privremene spreenosti za rad osiguranika, koja je nastupila prilikom privremenog
boravka u inostranstvu, u zemlji sa kojom nije zakljuen sporazum o socijalnom osiguranju, ceni
lekarska komisija matine filijale na predlog izabranog lekara po zahtevu osiguranika i priloene
medicinske dokumentacije, od prvog dana te spreenosti.
lan 71
Osigurana lica ostvaruju u inostranstvu pravo na nabavku medicinsko-tehnikih pomagala, kao i
implantata, koji su neophodni u sluaju hitne medicinske pomoi, na nain na koji to pravo ostvaruju
osiguranici u zemlji, po prethodno dobijenom odobrenju lekarske komisije matine filijale.
Pravo iz stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu priloene medicinske dokumentacije koju zahteva
lekarska komisija, kao i predrauna i specifikacije trokova.
Iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja nadoknauju se trokovi za ostvarivanje prava iz st.
1. i 2. ovog lana najvie do iznosa trokova za korienje tih prava u zemlji, pod uslovima propisanim
ovim zakonom.
Upuivanje na leenje u inostranstvo

lan 72
Osiguranom licu moe se izuzetno odobriti leenje u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, za leenje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspeno leiti u
Republici, a u zemlji u koju se osigurano lice upuuje postoji mogunost za uspeno leenje tog
oboljenja, stanja ili povrede.
Republiki fond donosi opti akt kojim blie ureuje uslove, nain i postupak, kao i vrste oboljenja,
stanja ili povreda za koje se moe odobriti leenje u inostranstvu.
3. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad

Sluajevi i uslovi za sticanje prava na naknadu zarade
lan 73
Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici:
1) zaposleni iz lana 17. stav 1. ta. 1) - 7) ovog zakona;
2) preduzetnici iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog zakona;
3) svetenici i verski slubenici iz lana 17. stav 1. taka 20) ovog zakona.
lan 74
27
Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima iz lana 73. ovog
zakona, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana njegove ue porodice takvo da je
osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade
zarade, i to ako je:
1) privremeno spreen za rad usled bolesti ili povrede van rada;
2) privremeno spreen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) privremeno spreen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe;
4) privremeno spreen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoe ili zbog pojave
zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) privremeno spreen za rad zbog nege bolesnog lana ue porodice, pod uslovima utvrenim ovim
zakonom;
6) privremeno spreeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja
krvi;
7) privremeno spreen za rad jer je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica upuenog na
leenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj
ustanovi, u skladu sa optim aktom Republikog fonda.
Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje struno-medicinski organ Republikog fonda, odnosno
matine filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrivanje privremene spreenosti za
rad.
Medicinsko-doktrinarne standarde iz stava 2. ovog lana utvruje Republiki fond na osnovu predloga
republikih strunih komisija za odreene vrste bolesti.
Zabranjeno je da izabrani lekar ili lan struno-medicinskog organa Republikog fonda, odnosno
matine filijale utvrdi da kod osiguranika postoji privremena spreenost za rad ako nisu ispunjeni
uslovi iz stava 1. ta. 1) - 7) ovog lana.
lan 75
Osiguraniku koji u momentu nastupanja privremene spreenosti za rad nema prethodno osiguranje iz
lana 32. ovog zakona, pripada pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja u visini minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se
naknada zarade isplauje.
Danom sticanja uslova u pogledu prethodnog osiguranja, kao i ostvarivanja zarade koja predstavlja
osnov za obraun naknade zarade, u skladu sa ovim zakonom, osiguraniku pripada naknada zarade
koja se obraunava i isplauje pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Povezivanje privremene spreenosti za rad

lan 76
U sluaju da je osiguranik privremeno spreen za rad iz jednog od razloga iz lana 74. stav 1. ovog
zakona, a zatim bez prekida (naredni dan) bude spreen za rad iz drugog razloga privremene
spreenosti za rad iz lana 74. stav 1. ovog zakona, dani privremene spreenosti za rad osiguranika
ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
U sluaju da je osiguranik privremeno spreen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana
(bez prekida), odnosno najdue u roku od est dana od poslednjeg dana prethodne spreenosti za
rad, bude spreen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani spreenosti za rad povezuju se u
pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
U sluaju da je osiguranik privremeno spreen za rad zbog iste ili dve razliite bolesti, odnosno
povrede, sa prekidom izmeu spreenosti za rad koji je dui od est dana od poslednjeg dana
prethodne spreenosti za rad, dani spreenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i
isplatioca naknade zarade.
28
U sluaju iz stava 2. ovog lana izabrani lekar duan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku
komisiju po isteku 30. dana ukupne spreenosti za rad.
U sluaju iz stava 3. ovog lana izabrani lekar duan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku
komisiju ako je osiguranik bio spreen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od
dana prve spreenosti za rad.
Duina korienja prava na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad

lan 77
Spreenost za rad osiguranika nastupa danom kada izabrani lekar ustanovi da osiguranik nije
sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili povrede, odnosno danom kada izabrani lekar
ustanovi potrebu za negu lana ue porodice osiguranika ili kada ustanovi drugi propisani razlog za
privremenu spreenost za rad osiguranika.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, izabrani lekar moe da oceni privremenu spreenost za rad
osiguranika i za period pre prvog javljanja osiguranika na pregled, odnosno javljanja osiguranika
izabranom lekaru, ali najvie za tri dana unazad od dana kada se osiguranik javio izabranom lekaru.
Ako je osiguranik bio na stacionarnom leenju ili ako je privremena spreenost za rad nastala za
vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim sluajevima u kojima osiguranik
nije mogao da doe kod izabranog lekara, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za
spreenost za rad, po predlogu izabranog lekara, lekarska komisija moe dati ocenu o spreenosti za
rad osiguranika za period dui od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.
lan 78
Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija odreuje privremenu spreenost za rad osiguranika
datumom poetka privremene spreenosti za rad i datumom zavretka privremene spreenosti za rad.
Pravo na naknadu za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika moe trajati do otklanjanja
uzroka spreenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti, odnosno povrede, u skladu sa ovim
zakonom.
Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana spreenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali
samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, u skladu sa propisima o
radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena
spreenost za rad.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, ako je privremena spreenost za rad nastala kao posledica povrede
na radu ili profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku od prvog dana spreenosti i za
sve vreme njenog trajanja, kao i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, do prestanka uzroka
privremene spreenosti za rad po oceni izabranog lekara, odnosno lekarske komisije.
lan 79
Osiguraniku iz lana 73. ovog zakona pripada naknada zarade zbog nege obolelog lana ue porodice
mlaeg od sedam godina ivota ili starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili duevno ometen
u razvoju, u svakom pojedinanom sluaju bolesti najdue do 15 dana, a ako je oboleli, odnosno
povreeni lan ue porodice stariji od sedam godina ivota, najdue do sedam dana.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje
lana ue porodice, prvostepena lekarska komisija moe produiti trajanje privremene spreenosti za
rad zbog nege lana ue porodice, najdue do 30 dana za negu deteta mlaeg od sedam godina
ivota ili starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili duevno ometen u razvoju, odnosno do 14
dana za negu lana ue porodice koji je stariji od sedam godina ivota.
U sluaju tekog oteenja zdravstvenog stanja deteta do navrenih 18 godina ivota zbog tekog
oteenja modanih struktura, maligne bolesti, ili drugog tekog pogoranja zdravstvenog stanja
deteta, drugostepena lekarska komisija moe, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja
zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u kojoj se dete lei, kao i uputa izabranog lekara, produiti
pravo na naknadu zarade zbog nege lana ue porodice do etiri meseca.
lan 80
29
Naknada zarade zbog nege deteta pripada osiguraniku ako su oba roditelja zaposlena, odnosno ako
oba roditelja obavljaju delatnost kao preduzetnik na osnovu koje su osigurani, ili ako dete ima samo
jednog roditelja ili ako jedan od roditelja nije zaposlen, odnosno ne obavlja delatnost kao preduzetnik,
ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.
Obavezno upuivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti pred nadlenim

penzijsko-invalidskim organom
lan 81
Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na duinu trajanja i uzrok privremene
spreenosti za rad osiguranika, duan je da osiguranika bez odlaganja uputi nadlenom organu za
ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (u
daljem tekstu: invalidska komisija) ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak
radne sposobnosti, odnosno da se ne oekuje poboljanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu
omoguilo vraanje radne sposobnosti.
U sluaju dueg trajanja spreenosti za rad prouzrokovane boleu ili povredom, a najkasnije po
isteku est meseci neprekidne spreenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci
bio spreen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, duna je da
osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrivanja
gubitka radne sposobnosti.
lan 82
Kada je osiguranik u toku privremene spreenosti za rad upuen na invalidsku komisiju iz lana 81.
ovog zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja najdue
60 dana od dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka pred nadlenom organizacijom za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Organizacija nadlena za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje duna je da u roku iz stava 1.
ovog lana, za osiguranike koji su upueni na utvrivanje gubitka radne sposobnosti u skladu sa
lanom 81. ovog zakona, utvrdi da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, u skladu
sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ako organizacija nadlena za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ne donese reenje iz stava
2. ovog lana, u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva za pokretanje postupka u skladu sa
lanom 81. ovog zakona, osiguranik, poev od 61-og dana ima pravo na naknadu zarade koju
obezbeuje nadlena organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih sredstava.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, ukoliko se potpuni gubitak radne sposobnosti utvrdi pre isteka roka
od 60 dana od dana podnoenja zahteva, naknada zarade do dana utvrivanja potpunog gubitka
radne sposobnosti pada na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a posle toga dana na
teret sredstava nadlene organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Potraivanje isplaene naknade zarade od nadlene organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje
dospeva isplatom naknade zarade osiguraniku, a povraaj isplaene naknade vri se prema
odredbama zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.
lan 83
Za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad, osiguraniku koji je upuen na invalidsku
komisiju, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, privremenu spreenost
za rad na svakih 30 dana spreenosti za rad ceni lekarska komisija, po predlogu izabranog lekara, na
nain i po postupku koji je ureen ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, a
do dana dobijanja reenja iz lana 82. ovog zakona.
lan 84
Nadlena organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje duna je da matinoj filijali,
odnosno Republikom fondu odmah dostavi reenje kojim je utvren potpuni gubitak radne
sposobnosti osiguranika, odnosno reenje da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a
najkasnije u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti reenja.
30
Osiguranik ima pravo na naknadu zarade do dana dostavljanja pravnosnanog reenja iz stava 1.
ovog lana.
Odnosi izmeu Republikog fonda i nadlene organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje o
pitanjima u vezi sa upuivanjem osiguranika na ocenu radne sposobnosti, isplatom naknade zarade i
drugim pitanjima od zajednikog interesa, ureuju se ugovorom.
Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade

lan 85
Osiguraniku privremeno spreenom za rad u skladu sa ovim zakonom ne pripada pravo na naknadu
zarade, bez obzira na isplatioca:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih
supstanci;
3) ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju, osim ako za leenje nije potreban pristanak
predvien zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene spreenosti za rad ili
se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana od dana nastanka privremene
spreenosti za rad, odnosno od dana dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od
prestanka okolnosti koje su ga u tome spreavale;
6) ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnou kojom
ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole struno-medicinskog organa matine filijale, odnosno Republikog fonda otputuje
iz mesta prebivalita, odnosno boravita ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadlean za kontrolu
ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za
leenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad na
neki drugi nain.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrene okolnosti iz stava 1. ovog lana, za
sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.
Naknada zarade ne pripada licima na izdravanju kazne zatvora i licima prema kojima se sprovodi
mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog
leenja alkoholiara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.
Ako se injenice iz stava 1. ovog lana utvrde posle zapoinjanja sa korienjem prava na naknadu
zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade, isplata naknade se obustavlja,
odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraaj isplaenih sredstava.
lan 86
Osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog zakona ne pripada naknada zarade iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene spreenosti za rad nije privremeno
odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade.
U sluaju iz stava 1. ovog lana osiguraniku koji zapoljava jednog ili vie radnika pripada 50% od
naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju.
Osnov za naknadu zarade

lan 87
31
Osnov za naknadu zarade za osiguranike zaposlene iz lana 73. taka 1) ovog zakona, koju isplauje
poslodavac iz svojih sredstava, utvruje se u skladu sa propisima o radu.
lan 88
Osnov za obraun naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu zarade) koja se isplauje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz lana 73. taka 1) ovog zakona, ini
prosena zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila
privremena spreenost za rad.
Zaradu u smislu stava 1. ovog lana ini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrena
u skladu sa propisima o radu, i to:
1) osnovna zarada zaposlenog;
2) uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu.
Za sve vreme isplate naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za
osiguranika koji ima prethodno osiguranje, osnov za naknadu utvruje se u skladu sa stavom 1. ovog
lana.
Za osiguranika koji ne ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja u momentu poetka
korienja prava na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, osnov za
naknadu zarade utvruje se u skladu sa stavom 1. ovog lana, od momenta ispunjenja uslova u
pogledu prethodnog osiguranja, kao i ostvarivanja zarade iz stava 2. ovog lana.
lan 89
Osnov za naknadu zarade za svaki pojedinani mesec koji ulazi u iznos prosene zarade iz lana 88.
ovog zakona, ne moe biti vii od najvie mesene osnovice na koju se plaa doprinos za mesec koji
ulazi u prosean iznos zarade, u skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje.
Najvii osnov za naknadu zarade ini zbir najviih mesenih osnovica na koje se plaa doprinos za
svaki od tri meseca koji ulaze u prosean iznos zarade.
Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u tri
kalendarska meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, osnov
za naknadu zarade ini prosean iznos zarade iz lana 88. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je
osiguranik ostvario zaradu, uz ogranienje najvieg osnova za naknadu iz stava 2. ovog lana.
Ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu ni u jednom
od tri meseca koja prethode mesecu pre nastupanja privremene spreenosti za rad, osnov za
naknadu zarade ini zarada koju bi osiguranik ostvario u skladu sa lanom 88. stav 2. ovog zakona, u
mesecu za koji se isplauje naknada zarade, da nije nastupila privremena spreenost za rad.
lan 90
Osnov za naknadu zarade za osiguranike iz lana 73. ta. 2) i 3) ovog zakona, koji ispunjavaju uslov u
pogledu prethodnog osiguranja, ini prosena mesena osnovica na koju je plaen doprinos za
obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrena u kalendarskom tromeseju koje
prethodi tromeseju u kojem je nastupio sluaj po kojem se stie pravo na naknadu zarade, a ako je u
prethodnom tromeseju po tom osnovu osiguranja bio osiguran krae, osnov za naknadu zarade ini
osnovica na koju je plaen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrena prema vremenu
za koje je bio osiguran u prethodnom tromeseju.
Ako osiguranik iz stava 1. ovog lana u prethodnom tromeseju nije obavljao delatnost preduzetnika,
odnosno versku funkciju, osnov za naknadu zarade ini osnovica iz stava 1. ovog lana utvrena za
tekue kalendarsko tromeseje.
lan 91
Osiguraniku koji je pre nastupanja privremene spreenosti za rad, odnosno u periodu iz kojeg se
utvruje osnov za naknadu zarade, radio kod dva ili vie poslodavaca ili ako je kao preduzetnik
32
obavljao delatnost i radio kod poslodavca, osnov za naknadu zarade se utvruje prema ukupnom
zbiru osnova za naknadu zarade iz l. 88. i 90. ovog zakona, a koji ne moe biti vei od najvieg
osnova za naknadu zarade iz lana 89. stav 2. ovog zakona.
Usklaivanje osnova za naknadu zarade

lan 92
Kada osiguranik iz lana 73. taka 1) ovog zakona prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja due od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklaivanje osnova za
naknadu zarade.
Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po
isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne spreenosti za rad.
Osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog lana usklauje se sa kretanjem zarada kod poslodavca u
mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklaivanje osnova za naknadu
zarade (prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade).
Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se meseno prema kretanju zarada kod
poslodavca.
lan 93
Kada osiguranik iz lana 73. ta. 2) i 3) ovog zakona prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja due od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklaivanje osnova za
naknadu zarade.
Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po
isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne spreenosti za rad.
Osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog lana usklauje se sa kretanjem prosene mesene
zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republikog
organa nadlenog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada
pravo na usklaivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade).
Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se meseno prema kretanju prosene
mesene zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku
republikog organa nadlenog za poslove statistike.
lan 94
Usklaeni iznos osnova za naknadu zarade iz l. 92. i 93. ovog zakona ne moe biti vei od najvieg
osnova za naknadu zarade iz lana 89. stav 2. ovog zakona.
Visina naknade zarade

lan 95
Visina naknade zarade koju obezbeuje poslodavac za prvih 30 dana spreenosti za rad osiguranika
iz svojih sredstava u sluajevima iz lana 74. stav 1. ovog zakona, utvruju se u skladu sa propisima o
radu i ovim zakonom.
lan 96
Visina naknada zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz
sredstava poslodavaca u sluajevima iz lana 74. stav 1. ta. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 65% od
osnova za naknadu zarade.
Visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz
sredstava poslodavca, u sluajevima iz lana 74. stav 1. ta. 2) i 6) ovog zakona iznosi 100% od
osnova za naknadu zarade.
U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odravanjem trudnoe,
za prvih 30 dana privremene spreenosti za rad koju isplauje poslodavac iz svojih sredstava, visina
naknade zarade obezbeuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.
33
U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa odravanjem trudnoe,
poev od 31. dana privremene spreenosti za rad, visina naknade zarade obezbeuje se u iznosu od
100% od osnova za naknadu zarade, s tim to se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
obezbeuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu
zarade iz sredstava budeta Republike.
Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade, iz stava 4. ovog lana, prenose se
Republikom fondu koji u ime i za raun budeta Republike uplauje sredstva na raun osiguranice iz
stava 3. ovog lana.
lan 97
Visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne moe
biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vri obraun
naknade zarade, niti via od 65%, odnosno 100% najvieg osnova za naknadu zarade utvrenog u
skladu sa ovim zakonom.
lan 98
Osiguranik ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini
minimalne zarade utvrene za mesec u kojem se vri isplata naknade zarade, u skladu sa propisima o
radu, za vreme dok njegov poslodavac ne vri isplatu zarada zaposlenima, a obraunava i uplauje
doprinos - ali ne due od tri meseca.
Ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenima, osiguranik iz stava 1. ovog lana ima pravo na
preraun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima propisanim
ovim zakonom.
Naknada zarade u posebnim sluajevima

lan 99
Kada struno-medicinski organ matine filijale, odnosno Republikog fonda u toku leenja osiguranika
koji prima naknadu zarade, utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljano i da bi rad za
osiguranika bio koristan za bre uspostavljanje pune radne sposobnosti, moe odrediti da zaposleni
odreeno vreme radi sa skraenim radnim vremenom kod poslodavca, a najmanje etiri asa dnevno.
Rad sa skraenim radnim vremenom iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue tri meseca
neprekidno ili sa prekidima u toku dvanaest meseci od dana poetka rada sa skraenim radnim
vremenom.
Poslodavac kod koga je zaposleni u radnom odnosu duan je da zaposlenom obezbedi rad sa
skraenim radnim vremenom u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana.
lan 100
Osiguraniku koji za vreme privremene spreenosti za rad radi sa skraenim radnim vremenom, u
skladu sa lanom 99. ovog zakona, naknada zarade pripada srazmerno vremenu provedenom na radu
prema punom radnom vremenu.
lan 101
Ako je za osiguranika za vreme korienja prava na naknadu zarade doneta odluka o udaljenju sa
rada, u vezi sa pokrenutim krivinim postupkom, u sluaju odreivanja pritvora, kao i u drugim
sluajevima utvrenim zakonom, naknada zarade isplauje se u visini jedne etvrtine utvrene
naknade zarade, a ako osiguranik izdrava lanove ue porodice, u visini jedne treine te naknade
zarade.
Ako postupak protiv osiguranika iz stava 1. ovog lana bude obustavljen, odnosno ako osiguranik
bude osloboen optube, ako osiguraniku ne bude izreena mera u vezi sa povredom radne obaveze
ili krenjem radne discipline, isplatie mu se deo naknade zarade do punog iznosa utvrenog u skladu
sa ovim zakonom.
Obezbeivanje isplate naknade zarade
34
lan 102
Naknadu zarade za sluajeve privremene spreenosti za rad iz lana 74. ovog zakona za prvih 30
dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade
obezbeuje Republiki fond, odnosno matina filijala.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, naknada zarade obezbeuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja od prvog dana spreenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa,
kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za
vreme privremene spreenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlaeg od tri godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za osiguranika iz lana 73. taka 1) ovog zakona naknadu zarade u
sluaju privremene spreenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeuje
poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana
privremene spreenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad osiguranika.
Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korienja prava na naknadu zarade zbog povrede
na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeuje matina filijala, odnosno
Republiki fond, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika.
Za osiguranika iz lana 73. ta. 2) i 3) ovog zakona, naknadu zarade zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti obezbeuje matina filijala, odnosno Republiki fond od 31. dana spreenosti za
rad i za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti.
lan 103
Poslodavac isplauje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac vri obraun naknade zarade iz stava 1. ovog lana u skladu sa ovim zakonom i dostavlja
ga matinoj filijali.
Matina filijala utvruje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od
dana prijema obrauna iz stava 2. ovog lana prenosi odgovarajui iznos sredstava na poseban raun
poslodavca.
Sredstva iz stava 3. ovog lana koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana njihovog prijema
poslodavac je duan da vrati matinoj filijali sa kamatom za koju su sredstva uveana dok su se
nalazila na posebnom raunu poslodavca.
Sredstva iz stava 3. ovog lana ne mogu biti predmet izvrenja, osim za svrhu iz stava 1. ovog lana.
Naknadu zarade preduzetnicima i zaposlenima kod preduzetnika, pod uslovom da preduzetnici
nemaju poseban raun, kao i svetenicima i verskim slubenicima, koja se obezbeuje iz sredstava
matine filijale, obraunava i isplauje matina filijala.
Poslodavac moe iz svojih sredstava isplatiti naknadu zarade i kada se ta naknada obezbeuje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je matina filijala duna da isplaene iznose
naknadi poslodavcu u roku od 30 dana od dana predaje zahteva matinoj filijali.
4. Pravo na naknadu trokova prevoza

lan 104
Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite obezbeuje se osiguranim
licima, kao i pratiocu osiguranog lica, u sluaju upuivanja u zdravstvenu ustanovu van podruja
matine filijale, ako je zdravstvena ustanova udaljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog
stanovanja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Naknada trokova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara, zdravstvene
ustanove ili nadlene lekarske komisije upuen ili pozvan u drugo mesto van podruja matine filijale u
vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zatite ili radi ocene privremene spreenosti za rad.
35
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranom licu upuenom na hemodijalizu, kao i na hemio i radio
terapiju, detetu do navrenih 18 godina ivota i starijem licu koje je teko duevno ili telesno ometeno
u razvoju, upuenim na svakodnevno leenje i rehabilitaciju u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu
praksu, van mesta prebivalita u drugo mesto na podruju matine filijale, pripada naknada trokova
prevoza na osnovu miljenja lekarske komisije.
lan 105
Osigurana lica imaju pravo na naknadu trokova prevoza prema najkraoj relaciji u visini cene
kotanja karte autobusa ili drugog razreda voza.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, uzimajui u obzir prirodu oboljenja ili povrede, naknada trokova
prevoza pripada i za druga sredstva javnog saobraaja ako je takav prevoz neophodan.
Kao prevozno sredstvo osigurano lice moe u sluaju neophodne zdravstvene zatite da koristi, po
nalogu lekarske komisije, sanitetska kola, a ako mu se i pored utvrene neophodnosti ne mogu
obezbediti sanitetska kola, osigurano lice ima pravo na naknadu stvarnih trokova prevoza, najvie do
iznosa 10% od cene jednog litra benzina za svaki preeni kilometar.
lan 106
Osigurano lice koje se za vreme boravka u drugom mestu (slubeni put, godinji odmor i sl.) razboli,
odnosno povredi nema pravo na naknadu trokova prevoza za povratak u mesto zaposlenja odnosno
prebivalita, osim ako zbog zdravstvenog stanja osiguranog lica postoji potreba posebnog prevoza, o
emu odluku donosi prvostepena lekarska komisija.
lan 107
Ako osigurano lice po drugim propisima ima pravo na besplatan prevoz, ne pripada mu naknada
trokova prevoza, a ako ima pravo na prevoz sa popustom, pripada mu deo naknade trokova
prevoza u visini razlike do pune cene kotanja prevoza.
lan 108
Osiguranom licu moe biti odreen pratilac za vreme putovanja ili za vreme putovanja i boravka u
drugom mestu, ako je to neophodno.
Pratiocu pripada naknada trokova prevoza pod istim uslovima koji su propisani i za osigurano lice.
Pratiocu pripada naknada trokova prevoza i kada se sam vraa u svoje mesto prebivalita, odnosno
boravka ili kada odlazi u drugo mesto radi praenja osiguranog lica.
Smatra se da je pratilac za vreme putovanja neophodan ako se na leenje ili lekarski pregled u drugo
mesto upuuje dete mlae od 18 godina ivota, odnosno starije lice koje je tee telesno ili duevno
ometeno u razvoju, kao i lice kod kojeg je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka
pojedinih telesnih ili psihikih funkcija, zbog ega to lice nije u mogunosti da samostalno obavlja
aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida i gluva lica.
5. Dospelost prava i rok za isplatu dospelih prava

lan 109
Naknada zarade dospeva istekom poslednjeg dana za koji osiguraniku pripada naknada ako
privremena spreenost za rad traje krae od jednog meseca, a ako traje jedan mesec ili due, istekom
poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec u kojem pripada naknada zarade.
Naknada trokova prevoza dospeva za isplatu danom zavrenog putovanja u vezi sa leenjem.
Filijala vri isplatu naknada iz st. 1. i 2. ovog lana u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za
isplatu naknade.
lan 110
Zahtev za ostvarivanje novanih naknada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja moe se podneti u
roku od tri godine od dana dospelosti prava.
36
4) UTVRIVANJE SVOJSTVA OSIGURANOG LICA I OSTVARIVANJE

PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
1. Utvrivanje svojstva osiguranog lica
lan 111
Svojstvo osiguranog lica utvruje filijala koja se u smislu ovog zakona smatra matinom filijalom.
Svojstvo osiguranog lica utvruje se samo po jednom osnovu.
Svojstvo osiguranog lica prestaje danom prestanka osnova po kojem je to svojstvo priznato.
lan 112
Licu kojem je priznato svojstvo osiguranog lica matina filijala izdaje propisanu ispravu o
zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: isprava o osiguranju), kojom se dokazuje svojstvo
osiguranog lica.
Licu kojem se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju u odreenim sluajevima iz
lana 28. ovog zakona, izdaje se posebna isprava za korienje zdravstvene zatite samo u sluaju
povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Isprava o osiguranju iz st. 1. i 2. ovog lana jeste i zdravstvena kartica koja sadri prostor za kontaktni
mikrokontroler (IP) i prostor za mainski itljivu zonu za potrebe automatskog oitavanja podataka, u
koji se unose svi vidljivi podaci na ispravi o osiguranju, kao i podaci koji se vode u matinoj evidenciji u
Trokove izdavanja zdravstvene kartice iz stava 3. ovog lana snosi osiguranik za sebe i lanove
svoje porodice.
Izuzetno od stava 4. ovog lana obveznik uplate doprinosa, odnosno drugo pravno ili fiziko lice,
odnosno Republiki fond moe preuzeti obavezu naknade trokova izdavanja zdravstvene kartice.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana propisuje Republiki fond.
Sredstva ostvarena u skladu sa stavom 6. ovog lana predstavljaju prihod Republikog fonda.
Republiki fond propisuje sadraj i oblik isprave o osiguranju, zdravstvene kartice, odnosno posebne
isprave za korienje zdravstvene zatite iz st. 1-3. ovog lana, nain njihove overe, osigurana lica za
koja preuzima obavezu trokova izdavanja zdravstvene kartice, kao i druga pitanja od znaaja za
korienje tih isprava.
Akt iz st. 6. i 9. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
lan 113
Pravna i fizika lica duna su da matinoj filijali dostave sve podatke u vezi sa prijavom na obavezno
zdravstveno osiguranje, prijavom promene u obaveznom zdravstvenom osiguranju ili odjavom sa
obaveznog zdravstvenog osiguranja, radi utvrivanja svojstva osiguranog lica, odnosno podatke o
prestanku ili promeni u utvrenom svojstvu osiguranog lica.
Na osnovu podataka iz stava 1. ovog lana, matina filijala utvruje injenice za sticanje svojstva
obavezno osiguranog lica.
Rok za podnoenje prijave na osiguranje, prijave promene ili odjave jeste osam dana od dana kada su
se za to stekli uslovi.
Izuzetno od st. 1-3. ovog lana matina filijala moe po slubenoj dunosti da izvri odjavu sa
obaveznog zdravstvenog osiguranja u sluaju kada je pravno ili fiziko lice koje je obveznik
podnoenja odjave sa zdravstvenog osiguranja prestalo da postoji, odnosno ako je umrlo, kao i u
sluaju ako je u momentu podnoenja prijave na zdravstveno osiguranje poznat i datum prestanka
osnova za osiguranje po kome je to lice steklo svojstvo osiguranika u skladu sa ovim zakonom, pod
37
uslovom da obveznik podnoenja odjave ne podnese odjavu sa zdravstvenog osiguranja u zakonom

propisanom roku.
lan 114
Ako matina filijala, za lice za koje je podneta prijava na obavezno zdravstveno osiguranje, ne prizna
svojstvo osiguranog lica po osnovu osiguranja iz podnete prijave, ili ako mu to svojstvo prizna po
nekom drugom osnovu, duna je da o tome donese reenje koje dostavlja podnosiocu prijave.
Matina filijala duna je da donese reenje o utvrenom svojstvu obavezno osiguranog lica ili
prestanku, odnosno promeni u svojstvu obavezno osiguranog lica, na zahtev osiguranog lica ili drugog
nadlenog organa.
Ako pravno ili fiziko lice nije podnelo prijavu na obavezno zdravstveno osiguranje u roku propisanom
ovim zakonom, matina filijala po slubenoj dunosti utvruje svojstvo osiguranog lica, o emu donosi
reenje.
U reenju iz stava 3. ovog lana, matina filijala utvruje datum sticanja svojstva osiguranog lica i
dospele obaveze po osnovu uplate doprinosa na dan donoenja reenja.
2. Matina evidencija o osiguranim licima i korienju prava iz obaveznog

lan 115
Svojstvo osiguranog lica u obaveznom zdravstvenom osiguranju utvruje se na osnovu podataka koji
se vode u matinoj evidenciji o osiguranim licima i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja (u daljem tekstu: matina evidencija), koju jedinstveno za teritoriju Republike ustrojava i
organizuje Republiki fond.
Matina filijala obavlja odreene poslove matine evidencije, u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona.
lan 116
U matinoj evidenciji vode se podaci o osiguranicima, odnosno osiguranim licima, obveznicima
plaanja doprinosa i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Matina evidencija vodi se po propisanim jedinstvenim metodolokim principima.
Podaci se unose u matinu evidenciju prema propisanom jedinstvenom kodeksu ifara.
Podaci se unose u matinu evidenciju na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima, koje
se mogu dostavljati i putem sredstava za elektronsku obradu podataka.
U sluaju kada su prijave na osiguranje, prijave promene u osiguranju i odjave sa osiguranja
dostavljene putem sredstava za elektronsku obradu podataka, podnosilac prijave, odnosno odjave
duan je da ih, na zahtev Republikog fonda, odnosno matine filijale, podnese na propisanom
obrascu.
Jedinstvene metodoloke principe za voenje matine evidencije, jedinstveni kodeks ifara i obrasce
prijave na osiguranje, prijave promene u osiguranju i odjave sa osiguranja i druga pitanja od znaaja
za voenje matine evidencije - ureuje Vlada.
lan 117
Matina evidencija ustrojava se unoenjem podataka o osiguraniku i drugom obvezniku uplate
doprinosa, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa
ovim zakonom.
lan 118
U matinu evidenciju unose se podaci o:
1) osiguranicima;
38
2) lanovima porodice osiguranika;

3) obveznicima plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje;
4) korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Podaci iz stava 1. taka 4) ovog lana predstavljaju slubenu tajnu, vode se odvojeno od drugih
podataka, a te podatke moe unositi, odnosno njima rukovati za to posebno ovlaeno slubeno lice
matine filijale, odnosno Republikog fonda.
lan 119
U matinu evidenciju unose se sledei podaci o osiguranicima:
1) prezime i ime;
2) jedinstveni matini broj graana i poreski identifikacioni broj;
3) pol;
4) dan, mesec i godina roenja;
5) zanimanje;
6) kolska sprema;
7) osnov osiguranja;
8) datum sticanja, odnosno prestanka svojstva osiguranika, kao i promene u toku osiguranja;
9) sta zdravstvenog osiguranja;
10) obveznik plaanja doprinosa;
11) visina uplate doprinosa;
12) zarade, naknade zarada i druga primanja i naknade koje slue za utvrivanje osnovice osiguranja
na koju se obraunava i plaa doprinos;
13) visina uplaenog doprinosa;
14) adresa prebivalita;
15) naziv poslodavca, registarski broj poslodavca, ifra delatnosti i adresa sedita poslodavca;
16) optina na kojoj se nepokretnost nalazi;
17) dravljanstvo.
Za lanove porodice osiguranika, pored podataka o osiguraniku iz stava 1. ovog lana, unose se i
sledei podaci:
1) prezime i ime;
2) jedinstveni matini broj graana;
3) pol;
4) dan, mesec i godina roenja;
5) srodstvo sa osiguranikom;
6) adresa prebivalita;
7) zanimanje;
8) dravljanstvo.
U matinu evidenciju unose se i podaci o povredi na radu, odnosno profesionalnoj bolesti osiguranika.
39
lan 120
U matinu evidenciju unose se i podaci propisani zakonom kojim se ureuje evidencija u oblasti
zdravstva a koji se odnose na osigurana lica.
U matinu evidenciju unose se i podaci o korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a
naroito o:
1) vrsti prava iz zdravstvenog osiguranja koja se obezbeuju osiguranom licu;
2) pruenim zdravstvenim uslugama;
3) novanim naknadama;
4) medicinsko-tehnikim pomagalima i implantatima;
5) lekovima izdatim na recept;
6) godinjem iznosu plaenih participacija;
7) izabranom lekaru osiguranog lica;
8) ostvarivanju prava pred lekarskim komisijama;
9) ostvarivanju prava u vezi sa profesionalnom boleu ili povredom na radu osiguranika;
10) upuivanju na invalidsku komisiju u skladu sa ovim zakonom.
Republiki fond moe optim aktom propisati i druge podatke koji se vode u matinoj evidenciji, a koji
se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i posebne obrasce za
voenje evidencije o ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (raune i drugu
specifinu dokumentaciju, a koja nije propisana zakonom kojim se ureuju evidencije u oblasti
zdravstva).
U matinu evidenciju unose se i podaci o davaocu zdravstvenih usluga sa kojim je filijala, odnosno
Republiki fond zakljuio ugovor o pruanju zdravstvene zatite osiguranim licima iz sredstava
lan 121
Republiki fond, odnosno matina filijala ima pravo da po slubenoj dunosti pribavi podatke iz l. 119.
i 120. ovog zakona koji se vode kod drugih nadlenih dravnih organa i organizacija o osiguranim
licima.
lan 122
Republiki fond odreuje obveznicima plaanja doprinosa registarski broj.
Registarski broj iz stava 1. ovog lana sastoji se od oznake Republikog fonda, odnosno filijale,
optine, tekueg rednog broja registra i kontrolnog broja.
lan 123
Prijavu podataka za matinu evidenciju podnose matinoj filijali, odnosno Republikom fondu:
1) poslodavac:
(1) prijavu podataka o obvezniku plaanja doprinosa koja obuhvata prijavu poetka
poslovanja, prijavu promene u toku poslovanja i prijavu prestanka poslovanja;
40
(2) prijavu na osiguranje, prijavu promena u osiguranju i odjavu sa osiguranja - za

osiguranike iz lana 17. stav 1. ta. 1) - 8), taka 10) i ta. 13) i 14) ovog zakona;
(3) prijavu podataka za utvrivanje staa u zdravstvenom osiguranju, podataka o
zaradi i naknadama zarade koje slue za utvrivanje osnovice i visine uplaenog
doprinosa;
(4) prijavu o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade i o visini te naknade;
2) organ nadlean za poslove javnih prihoda: prijavu podataka za utvrivanje staa zdravstvenog
osiguranja, podataka o osnovici osiguranja i visini uplaenog doprinosa - za osiguranike samostalnih
delatnosti (preduzetnike) i osiguranike poljoprivrednike, svetenike i verske slubenike, kao i prijavu
promene tih podataka;
3) organizacija, savez i udruenje: prijavu na osiguranje i odjavu sa osiguranja, osim za osiguranike
koji samostalno obavljaju privrednu delatnost (preduzetnici), kao i prijavu promene tih podataka;
4) osiguranik koji je sam obveznik plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, osim
osiguranika iz ta. 2) i 3) ovog lana:
(1) prijavu podataka o obvezniku plaanja doprinosa;

(2) prijavu na osiguranje, prijavu promene podataka u toku osiguranja i odjavu sa
osiguranja;
5) organizacija za zapoljavanje:
(1) prijavu na osiguranje i odjavu sa osiguranja za osiguranike - za koje je, u

skladu sa zakonom, obveznik plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje, kao i prijavu promene tih podataka;
(2) prijavu podataka o utvrenom stau u zdravstvenom osiguranju, naknadi
zarade i visini uplaenog doprinosa za lica iz podtake (1) ove take, kao i prijavu
promene tih podataka;
6) organizacija za penzijsko i invalidsko osiguranje:
(1) prijavu na osiguranje, prijavu promena u osiguranju i odjavu sa osiguranja - za

osiguranike za koje, u skladu sa zakonom plaa doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje;
(2) prijavu podataka o stau osiguranja i visini uplaenog doprinosa za lica iz
podtake (1) ove take, kao i prijavu promene tih podataka;
41
7) Republiki fond:
(1) unosi u matinu evidenciju podatke o prijavama na zdravstveno osiguranje,

prijavama promena u osiguranju i odjavama sa osiguranja, u skladu sa ovim
zakonom, o utvrenom stau zdravstvenog osiguranja, zaradi, naknadama
zarade, osnovicama osiguranja, ugovorenim naknadama i drugim naknadama
koje slue za obraun i uplatu doprinosa kao i o visini uplaenog doprinosa za
osiguranike koji su sami obveznici plaanja doprinosa, ako ovim zakonom nije
drukije odreeno;
(2) vodi posebnu evidenciju o uplaenim doprinosima iz take 1) podtaka (4) ovog
lana.
lan 124
Za osiguranika iz lana 22. ovog zakona prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju i odjavu
sa osiguranja podnosi taj osiguranik uz potrebne dokaze za utvrivanje svojstva osiguranika, osim za
osiguranike iz ta. 7) i 8) tog lana za koje prijavu, promenu i odjavu podnosi isplatilac materijalnog
obezbeenja, odnosno stalne novane pomoi.
Za lice koje se ukljuuje u obavezno zdravstveno osiguranje, iz lana 23. ovog zakona, prijavu na
osiguranje, prijavu promene u osiguranju, odnosno odjavu sa osiguranja podnosi to lice, uz potrebne
dokaze za utvrivanje svojstva osiguranika.
Republiki fond vodi posebnu evidenciju za osiguranike iz l. 22. i 23. ovog zakona.
Republiki fond optim aktom ureuje nain i postupak, kao i potrebne dokaze, za utvrivanje svojstva
osiguranika iz lana 22. ovog zakona.
Republiki fond optim aktom ureuje nain i postupak, kao i potrebne dokaze, za ukljuivanje u
obavezno zdravstveno osiguranje lica iz lana 23. ovog zakona.
Opti akti iz st. 4. i 5. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
lan 125
U prijave podataka za matinu evidenciju podaci se unose samo na osnovu javnih isprava i evidencija
propisanih zakonom i propisima donetim za sprovoenje zakona.
lan 126
Za tanost podataka unesenih u prijave podataka za matinu evidenciju odgovoran je podnosilac
prijave.
Matina filijala duna je da proveri tanost podataka unesenih u prijave podataka za matinu
evidenciju, da zahteva dokaze i vri uvid u evidencije i dokumentaciju na kojima se zasnivaju podaci
uneseni u prijave, kao i da po potrebi pribavi podatke.
Podnosilac prijave duan je da osiguraniku, odnosno korisniku prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, daje tana obavetenja, odnosno podatke od znaaja za utvrivanje injenica vanih za
sticanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da matinoj filijali prui
dokaze i omogui uvid u evidenciju i dokumentaciju.
lan 127
Svojstvo osiguranika za lica za koja je podneta prijava na osiguranje utvruje se uvoenjem u matinu
evidenciju i potvrdom prijema na obrascu prijave na osiguranje.
42
Prilikom prijema prijave na osiguranje vri se provera podataka sadranih u prijavi i zahtevaju dokazi
na kojima se ti podaci zasnivaju.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se i prilikom prijema odjave sa osiguranja, odnosno prijave
promene u osiguranju.
Podnosilac je duan da licu, za koje je podneo prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju,
odnosno odjavu osiguranja, preda overenu fotokopiju potvrde o prijemu te prijave, odjave, odnosno
promene, u roku od osam dana od dana njenog izdavanja.
Ako se na osnovu podnesene prijave na osiguranje utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za priznavanje
svojstva osiguranika, podnosiocu prijave izdaje se pismeno reenje.
Kopiju potvrde o prijemu prijave na osiguranje i odjave sa osiguranja za osiguranike koji obavljaju
samostalnu delatnost (preduzetnike), za poljoprivrednike, kao i za druga lica o kojima nadleni poreski
organ vodi evidencije, matina filijala, odnosno Republiki fond duan je da dostavi poreskom organu
do 5. u mesecu za prethodni mesec.
Dostavljanje podataka iz stava 6. ovog lana moe se vriti i u elektronskoj formi, uz obavezu
dostavljanja kopije potvrde o prijemu prijave, odnosno odjave, u roku od osam dana.
lan 128
Lice za koje obveznik podnoenja prijave nije podneo prijavu na osiguranje Republikom fondu,
odnosno matinoj filijali, moe podneti zahtev za utvrivanje svojstva osiguranika.
Zahtev iz stava 1. ovog lana moe se podneti i obvezniku podnoenja prijave.
Matina filijala e pokrenuti postupak za utvrivanje svojstva osiguranika i kada, prilikom kontrole ili na
drugi nain, utvrdi da prijava na osiguranje nije podneta za lica koja imaju prava iz obaveznog
U sluajevima iz st. 1 - 3. ovog lana matina filijala donosi reenje o utvrivanju svojstva osiguranika.
Obveznik podnoenja prijave duan je da na osnovu reenja iz stava 4. ovog lana, kojim je utvreno
svojstvo osiguranika, podnese prijavu na osiguranje.
Odredbe st. 1 - 5. ovog lana primenjuju se i u sluaju kad obveznik podnoenja odjave sa osiguranja,
odnosno prijave promene u osiguranju, nije podneo odjavu, odnosno prijavu promene osiguranja.
lan 129
Prijava podataka za matinu evidenciju podnosi se matinoj filijali, i to:
1) za osiguranike iz lana 17. stav 1. ta. 1) i 2), ta. 4)-8), ta. 10), 11) i 13), ta. 15)-18) i taka 24)
ovog zakona, u sluaju kada su mesto prebivalita osiguranika i sedite obveznika na podruju iste
filijale - prema seditu obveznika uplate doprinosa;
2) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 3) ovog zakona u sluaju kada postoji razlika u mestu
prebivalita osiguranika u odnosu na sedite obveznika uplate doprinosa - prema seditu obveznika
uplate doprinosa;
3) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 9) i ta. 19) - 22) ovog zakona - prema prebivalitu
osiguranika u Republici;
4) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 12) ovog zakona - prema prebivalitu osiguranika ili mestu
poslednjeg prestanka radnog odnosa;
5) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 14) ovog zakona, u sluaju kada postoji razlika u mestu
prebivalita osiguranika u odnosu na sedite obveznika uplate doprinosa - prema seditu omladinske,
odnosno studentske zadruge;
6) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 23) ovog zakona - prema boravitu ili prebivalitu;
7) za osiguranike iz lana 17. stav 1. taka 25) ovog zakona - prema seditu kole, odnosno
visokokolske ustanove.
43
Izuzetno od stava 1. ta. 1) ovog lana, u sluaju kada je prebivalite osiguranika na podruju jedne
filijale a sedite obveznika uplate doprinosa na podruju druge filijale, prijava podataka za matinu
evidenciju podnosi se matinoj filijali prema prebivalitu osiguranika u Republici.
Za lanove porodice osiguranika prijava podataka za matinu evidenciju podnosi se matinoj filijali,
odnosno filijali na nain propisan u st. 1. i 2. ovog lana.
lan 130
Prijava podataka za matinu evidenciju za osiguranika iz lana 22. stav 1. ovog zakona podnosi se
matinoj filijali prema prebivalitu, a za osiguranike iz ta. 11)-13) tog lana - prema prebivalitu,
odnosno boravitu.
Prijava podataka za matinu evidenciju za lice koje se ukljuuje u obavezno zdravstveno osiguranje, iz
lana 23. ovog zakona, podnosi se prema prebivalitu tog lica.
Za lanove porodice osiguranika iz st. 1. i 2. ovog lana prijava podataka za matinu evidenciju
podnosi se onoj matinoj filijali koja je utvrdila svojstvo osiguranika za lica iz st. 1. i 2. ovog lana.
lan 131
Svojstvo osiguranika, visinu zarade, naknada i ostalih primanja koja slue za utvrivanje osnovice
osiguranja na koju se obraunava i plaa doprinos matina filijala utvruje na osnovu prijave podataka
iz lana 119. ovog zakona.
lan 132
Ako matina filijala, prilikom provere podataka, utvrdi da prijava, u pogledu staa osiguranja, zarade,
naknade zarade, osnovice osiguranja na koju se obraunava i plaa doprinos, ugovorene naknade i
visine uplaenih doprinosa, nije pravilno popunjena ili da podaci nisu uneseni u skladu sa propisima o
obaveznom zdravstvenom osiguranju, naloie podnosiocu prijave da ih ispravi u roku koji ne moe
biti dui od 30 dana.
lan 133
Matina filijala duna je da osiguranom licu, na lini zahtev osiguranika, izda uverenje o podacima
unetim u matinu evidenciju.
Uverenje iz stava 1. ovog lana ima svojstvo javne isprave.
lan 134
Podaci uneti u matinu evidenciju, na nain utvren ovim zakonom, mogu se naknadno menjati u
sledeim sluajevima:
1) ako nadleni organ naknadno, u propisanom postupku, utvrdi promenu podataka;
2) ako su podaci o osiguraniku, stau zdravstvenog osiguranja, zaradama, naknadama zarada,
ugovorenim naknadama, osnovicama osiguranja i stopi odnosno visini uplaenih doprinosa, kao i
drugi podaci koji se vode u matinoj evidenciji, uneti u matinu evidenciju na osnovu lanih isprava;
3) ako se naknadno, proverom podataka ili na drugi nain, utvrdi da su u matinu evidenciju uneti
netani ili nepotpuni podaci.
Promena podataka unetih u matinu evidenciju vri se na osnovu odgovarajue prijave promene
podataka, po postupku utvrenom ovim zakonom.
lan 135
Prijava podataka koji se unose u matinu evidenciju, u skladu sa ovim zakonom, dostavlja se u roku
od osam dana od dana poetka poslovanja, odnosno zaposlenja, odnosno zakljuenja ugovora, ili od
dana poetka obavljanja druge delatnosti po osnovu koje se stie svojstvo osiguranika.
Prijava podataka o stau zdravstvenog osiguranja, zaradi, naknadi zarade, osnovici osiguranja,
odnosno ugovorenoj naknadi, koje slue za uplatu doprinosa, dostavlja se po izvrenoj isplati.
44
Prijava promene podataka dostavlja se u roku od osam dana od dana utvrene promene, odnosno od
dana prijema pravnosnanog reenja kojim je utvrena promena podataka.
Matina filijala duna je da podatke unese u matinu evidenciju u roku od 60 dana od dana prijema, a
najdocnije do kraja tekue godine za prethodnu godinu.
lan 136
Prijava podataka za voenje matine evidencije uva se najmanje deset godina od dana poslednjeg
unoenja podataka u evidenciju.
Umesto originalnih prijava podataka mogu se uvati prijave podataka snimljene na mikrofilmovima,
odnosno sredstvima za elektronsku obradu podataka.
lan 137
Unitavanje originalnih prijava na osnovu kojih su podaci uneti u matinu evidenciju vri komisija koju
obrazuje Republiki fond.
lan 138
Podaci koji se vode u matinoj evidenciji koriste se samo za potrebe obaveznog zdravstvenog
osiguranja, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Podaci iz matine evidencije koji se odnose na pojedino osigurano lice, odnosno na korienje prava
iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, jesu lini podaci i predstavljaju slubenu tajnu, odnosno ne
mogu se iznositi i objavljivati u javnosti.
Podaci sadrani u matinoj evidenciji mogu se koristiti za statistika istraivanja u skladu sa zakonom.
Zatita podataka iz matine evidencije obezbeuje se na nain propisan u skladu sa zakonom.
3. Obezbeivanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 139
Osiguraniku se obezbeuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u matinoj filijali,
ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Finansijska sredstva za obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranih lica sa
podruja matine filijale, Republiki fond prenosi toj filijali, u skladu sa zakonom i propisima donetim za
lanovima porodice osiguranika obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u
matinoj filijali u kojoj se ta prava obezbeuju osiguraniku od koga oni izvode pravo na zdravstveno
osiguranje, ako ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona nije drukije
odreeno.
Osiguranicima iz lana 22. ovog zakona, licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje
iz lana 23. ovog zakona, kao i licima iz lana 28. ovog zakona, prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja obezbeuju se u filijali na ijem podruju ta lica imaju prebivalite, odnosno boravite.
lan 140
Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeuju se:
1) osiguraniku iz lana 17. stav 1. ta. 1) - 8), ta. 10) i 11), ta. 13) - 16) i taka 24) ovog zakona - u
filijali na ijem podruju je sedite njegovog poslodavca, a licu zaposlenom u poslovnoj jedinici van
sedita poslodavca - u filijali prema seditu poslovne jedinice;
2) osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 17) ovog zakona - u filijali prema seditu privrednog drutva, a
osiguraniku iz take 18) - prema seditu radnje ili prema mestu obavljanja delatnosti;
3) osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 25) ovog zakona - u filijali prema seditu kole, odnosno
visokokolske ustanove;
4) ostalim osiguranicima - u filijali prema mestu prebivalita.
45
Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 21) ovog zakona prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se u filijali na ijem podruju se nalazi preteni deo
nepokretnosti na kojoj se obavlja poljoprivredna delatnost.
Osigurano lice koje nema prebivalite na podruju matine filijale, moe ostvarivati pravo na
zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog
fonda, u filijali na ijem podruju ima prebivalite.
Osigurana lica uenici i studenti ostvaruju pravo na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog fonda, i u filijali prema seditu kole, odnosno
visokokolske ustanove.
Poslovnom jedinicom, u smislu stava 1. taka 1) ovog lana, smatra se pogon, prodavnica, stovarite,
predstavnitvo i sl.
Poslovna jedinica organizovana za obavljanje delatnosti do est meseci ne smatra se poslovnom
jedinicom u smislu stava 1. taka 1) ovog lana.
lan 141
Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno kod drugog davaoca
zdravstvenih usluga, koji ima sedite na podruju matine filijale sa kojim je zakljuen ugovor o
pruanju zdravstvene zatite osiguranim licima.
Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zatitu i kod zdravstvene ustanove, odnosno kod drugog
davaoca zdravstvenih usluga, van podruja matine filijale, pod uslovima propisanim ovim zakonom i
U ostvarivanju zdravstvene zatite, osiguranom licu obezbeuje se pravo na slobodan izbor
zdravstvene ustanove i slobodan izbor lekara (u daljem tekstu: izabrani lekar), sa kojima je Republiki
fond zakljuio ugovor o pruanju zdravstvene zatite.
Republiki fond optim aktom blie ureuje nain i postupak ostvarivanja prava iz obaveznog
lan 142**
Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se na osnovu overene isprave o osiguranju, odnosno
zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korienju zdravstvene zatite.
Overu dokumenata iz stava 1. ovog lana vri matina filijala na osnovu raspoloivih podataka,
odnosno na osnovu dokaza da je uplaen dospeli doprinos u skladu sa zakonom, kao i poslodavac
kome je matina filijala, na osnovu dokaza o uplaenim doprinosima, izdala posebno sredstvo
(markica i dr.), kojim se vri overavanje isprave o osiguranju u skladu sa propisima donetim za
Overu zdravstvene kartice iz lana 112. stav 3. ovog zakona vri matina filijala unoenjem podataka
o uplaenim dospelim doprinosima, u skladu sa zakonom, u prostor za mainski itljivu zonu za
potrebe automatskog oitavanja podataka.
Ako isprava o osiguranju, odnosno zdravstvena kartica, odnosno isprava o korienju zdravstvene
zatite nije overena zbog toga to dospeli doprinos nije plaen, izvrie se naknadna overa kada taj
doprinos bude u celini uplaen.
U sluaju da nije izvrena uplata dospelog doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno
da nije izvrena u celini, pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim
za sprovoenje ovog zakona moe da se koristi na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, samo u sluaju hitne medicinske pomoi.
lan 143
Trokove nastale po osnovu korienja zdravstvene zatite osiguranih lica za koja nije uplaen
doprinos za zdravstveno osiguranje, odnosno nije uplaen u celini, zdravstvenoj ustanovi plaa
osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu zatitu, osim u sluaju hitne medicinske pomoi.
46
Ukoliko je obveznik uplate doprinosa poslodavac, odnosno drugi obveznik uplate doprinosa u skladu
sa zakonom, a koji nije izvrio uplatu doprinosa, osigurano lice ima pravo na naknadu plaenih
trokova za pruenu zdravstvenu zatitu iz stava 1. ovog lana, od poslodavca, odnosno drugog
obveznika uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Poslodavac, odnosno drugi obveznik uplate doprinosa od koga osigurano lice potrauje naknadu
plaenih trokova za pruenu zdravstvenu zatitu koja je utvrena kao pravo iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, duan je da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva od strane
osiguranog lica uplati iznos plaenih trokova na raun osiguranog lica, odnosno da mu izvri isplatu
na drugi odgovarajui nain.
Osigurano lice ima pravo na obraun zakonske kamate na iznos neisplaenih sredstava iz stava 3.
ovog lana.
lan 144
Osigurano lice ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu na nain i po postupku utvrenim ovim
zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Trokove zdravstvene zatite koja se ostvaruje mimo naina i postupka utvrenog u skladu sa stavom
1. ovog lana snosi osigurano lice.
Pri ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu osiguranim licima se obezbeuje korienje zdravstvene
zatite, u skladu sa zakonom, uz primenu sigurnih, bezbednih i uspenih medicinskih mera i
postupaka, lekova, medicinskih sredstava, implantata, kao i medicinsko-tehnikih pomagala.
Ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu kao i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
za osigurana lica koja borave u Republici Crnoj Gori, uredie se sporazumom izmeu Republike Srbije
i Republike Crne Gore.
4. Uee struno-medicinskih organa u postupku

lan 145
U odreivanju vrste, obima i sadraja, naina i postupka u korienju prava na zdravstvenu zatitu
osiguranih lica, ocenjivanju privremene spreenosti za rad osiguranika, i u ostvarivanju prava na
naknadu trokova prevoza, kao struno-medicinski organi matine filijale, odnosno Republikog fonda,
u postupku uestvuju:
1) izabrani lekar;
2) prvostepena lekarska komisija;
3) drugostepena lekarska komisija.
Lekar koji je izvrio pregled, odnosno koji lei osigurano lice, ne moe biti lan prvostepene lekarske
komisije, odnosno drugostepene lekarske komisije, koja daje ocenu o tom osiguranom licu.
Republiki fond optim aktom ureuje nain rada, sastav, organizaciju, teritorijalnu rasporeenost,
kontrolu ocene prvostepene, odnosno drugostepene lekarske komisije, kao i naknadu za rad lanova
komisije koja im se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Izabrani lekar
lan 146**
Izabrani lekar je:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno specijalista
medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
47
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista deije i preventivne stomatologije.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, izabrani lekar moe biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod
uslovima koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se ureuje zdravstvena zatita.
Osigurano lice moe imati samo jednog izabranog lekara iz grana medicine navedenih u st. 1. i 2.
ovog lana.
Republiki fond optim aktom iz lana 141. stav 4. ovog zakona blie ureuje uslove i nain korienja
zdravstvene zatite i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, nain i
postupak slobodnog izbora izabranog lekara, kao i standard broja osiguranih lica po jednom
izabranom lekaru.
Ministar daje prethodnu saglasnost na standard broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru iz
stava 4. ovog lana.
lan 147
Ugovorom izmeu matine filijale i davaoca zdravstvenih usluga odreuju se lekari pojedinci koji imaju
ovlaenja izabranog lekara.
Davalac zdravstvenih usluga iz stava 1. ovog lana duan je da na vidnom mestu istakne spisak
lekara koje osigurano lice moe da odabere za svog izabranog lekara.
Izabrani lekar zakljuuje poseban ugovor sa matinom filijalom o obavljanju poslova izabranog lekara
za potrebe obavezno osiguranih lica.
lan 148
Lekar koji ispunjava uslove propisane ovim zakonom za izabranog lekara duan je da primi svako
osigurano lice koje ga izabere, osim ako je kod tog izabranog lekara evidentiran broj osiguranih lica
vei od utvrenog standarda broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru.
lan 149
Osigurano lice kod prve posete izabranom lekaru potpisuje ispravu o izboru izabranog lekara.
Osigurano lice vri izbor lekara iz stava 1. ovog lana po pravilu na period od najmanje jedne
kalendarske godine. Osigurano lice moe promeniti izabranog lekara i pre isteka perioda na koji ga je
izabralo.
Nain i postupak izbora, odnosno promene izabranog lekara, kao i obrazac isprave iz stava 1. ovog
lana, Republiki fond blie ureuje optim aktom iz lana 141. stav 4. ovog zakona.
lan 150
Isprava o izboru izabranog lekara iz lana 149. ovog zakona sadri izjavu kojom osigurano lice
dozvoljava da nadleni ovlaeni zdravstveni radnik - nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja
moe imati uvid u line podatke osiguranog lica koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog
Ako osigurano lice ne potpie izjavu iz stava 1. ovog lana, matina filijala nije duna da snosi
trokove zdravstvene zatite koji se ne mogu proveriti od strane ovlaenog zdravstvenog radnika nadzornika obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovlaeni zdravstveni radnik - nadzornik obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druga slubena
lica Republikog fonda, odnosno filijale, duni su da uvaju line podatke osiguranih lica iz stava 1.
ovog lana, kao slubenu tajnu.
lan 151
Izabrani lekar:
1) organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju
faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, ukljuujui i
zdravstveno vaspitanje, koji su utvreni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
48
2) obavlja preglede i dijagnostiku;

3) odreuje nain i vrstu leenja, prati tok leenja i usklauje miljenje i predloge za nastavak leenja
osiguranog lica;
4) ukazuje hitnu medicinsku pomo;
5) upuuje osigurano lice na ambulantno-specijalistike preglede ili u drugu odgovarajuu zdravstvenu
ustanovu, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga sa kojim je zakljuen ugovor o pruanju
zdravstvene zatite, prema medicinskim indikacijama, prati tok leenja i usklauje miljenja i predloge
za nastavak leenja osiguranog lica i upuuje osigurano lice na sekundarni i tercijarni nivo
zdravstvene zatite;
6) odreuje vrstu i duinu kunog leenja i prati sprovoenje kunog leenja;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala;
8) sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9) vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o leenju i zdravstvenom stanju osiguranog lica, u skladu
sa zakonom;
10) daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upuuje osigurano lice na ocenu radne
sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvruje duinu privremene spreenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana
spreenosti za rad i predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji produenje privremene spreenosti za
rad, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno;
12) predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za rad osiguranika sa skraenim radnim
vremenom u toku leenja, u skladu sa ovim zakonom;
13) utvruje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja;
14) utvruje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege lana ue porodice, u skladu sa
lanom 79. stav 1. ovog zakona;
15) daje miljenje o tome da li je osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da
li je ozdravljenje namerno spreio;
16) daje nalaz i miljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu ega se izdaje potvrda o
zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja zdravstvene zatite u inostranstvu;
17) odreuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obzirom na njegovo
zdravstveno stanje;
18) vri druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa
ugovorom izmeu Republikog fonda, odnosno filijale i davaoca zdravstvenih usluga.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, izabrani lekar, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, odreuje starost trudnoe radi ostvarivanja prava na odsustvovanje sa rada zbog trudnoe
i poroaja, daje miljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava osiguranika na
odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege deteta, u skladu sa zakonom i utvruje
privremenu spreenost za rad osiguranika sa propisima o zapoljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti.
Izabrani lekar daje ocenu privremene spreenosti za rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog
lica i na osnovu medicinske dokumentacije.
lan 152
Ako to zahteva zdravstveno stanje osiguranog lica, kao i racionalnost u pruanju zdravstvene zatite,
na predlog lekara specijaliste odgovarajue grane medicine koji lei osigurano lice, izabrani lekar
moe da prenese ovlaenje iz lana 151. ovog zakona na tog lekara specijalistu, a koje se odnosi na
dijagnostikovanje i leenje, upuivanje na stacionarno leenje, ukljuujui i propisivanje lekova koji se
izdaju uz lekarski recept za odreene bolesti (TBC, HIV, bolesti zavisnosti, leenje psihijatrijskih
49
oboljenja, leenje retkih bolesti, kao i druga oboljenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim
za sprovoenje ovog zakona).
Aktom iz lana 141. stav 4. ovog zakona Republiki fond propisuje nain prenoenja ovlaenja, druga
oboljenja za koja se moe preneti ovlaenje iz stava 1. ovog lana, kao i obrazac na osnovu koga se
ovlaenje prenosi.
lan 153
Ako izabrani lekar zloupotrebi svoja ovlaenja u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica, filijala
raskida ugovor sa izabranim lekarom i daje inicijativu kod nadlene komore zdravstvenih radnika za
oduzimanje licence za samostalni rad tog izabranog lekara.
Prvostepena lekarska komisija

lan 154
Prvostepena lekarska komisija sastoji se od dva lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje
direktor Republikog fonda.
U lekarskoj komisiji iz stava 1. ovog lana najmanje jedan lan je stalno zaposlen u matinoj filijali.
lan 155
Prvostepena lekarska komisija:
1) daje ocenu i utvruje duinu privremene spreenosti za rad osiguranika, po predlogu izabranog
lekara, preko 30 dana privremene spreenosti za rad, odnosno privremene spreenosti za rad zbog
nege lana ue porodice due od 15 dana, odnosno due od sedam dana, u skladu sa ovim zakonom;
2) daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj
spreenosti za rad osiguranika zbog bolesti ili povrede do 30 dana, odnosno privremene spreenosti
za rad zbog nege lana porodice, u skladu sa ovim zakonom;
3) daje ocenu o potrebi obezbeivanja pratioca obolelom licu za vreme stacionarnog leenja, pod
uslovima utvrenim optim aktom Republikog fonda;
4) odluuje o opravdanosti propisivanja odreenih vrsta medicinsko-tehnikih pomagala i izrade novih
medicinsko-tehnikih pomagala pre isteka roka njihovog trajanja;
5) daje ocenu o zahtevima za naknadu trokova leenja i putnih trokova;
6) ceni medicinsku opravdanost zdravstvene zatite koriene suprotno uslovima i nainu utvrenom
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
7) daje miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje u zdravstvene ustanove specijalizovane za
rehabilitaciju i miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje van podruja matine filijale;
8) predlae upuivanje osiguranika, u sluaju dueg trajanja spreenosti za rad, u skladu sa ovim
zakonom, nadlenom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju;
9) daje ocenu o miljenju izabranog lekara;
10) utvruje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o korienju zdravstvene
zatite osiguranog lica u inostranstvu, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvruje potrebu osiguranika za rad sa skraenim radnim vremenom u toku leenja, u skladu sa
ovim zakonom;
12) vri druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, prvostepena lekarska komisija obavlja i poslove u vezi sa
lanom 151. stav 2. ovog zakona.
Prvostepena lekarska komisija daje ocenu privremene spreenosti za rad na osnovu neposrednog
pregleda osiguranog lica i na osnovu medicinske dokumentacije.
50
Drugostepena lekarska komisija

lan 156
Drugostepena lekarska komisija ispituje pravilnost ocene prvostepene lekarske komisije.
Drugostepena lekarska komisija sastoji se od tri lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje
direktor Republikog fonda.
U lekarskoj komisiji iz stava 2. ovog lana najmanje jedan lan je stalno zaposlen u Republikom
fondu, odnosno matinoj filijali.
lan 157
Drugostepena lekarska komisija:
1) daje ocenu po prigovoru osiguranika, odnosno poslodavca na ocenu, odnosno na injenino stanje
koje je prvostepena lekarska komisija utvrdila;
2) ispituje po zahtevu osiguranog lica, filijale, odnosno poslodavca pravilnost ocene koju kao konanu
daje prvostepena lekarska komisija i o tome daje svoju ocenu i miljenje;
3) daje ocenu o produenju prava na naknadu zarade u skladu sa lanom 79. stav 3. ovog zakona.
Drugostepena lekarska komisija moe da vri reviziju svih prava, odnosno vetaenje u vezi sa svim
pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojima je odluivao izabrani lekar, odnosno
prvostepena lekarska komisija, po zahtevu osiguranog lica, poslodavca, matine filijale, odnosno
Republikog fonda.
5. Prigovor u postupku ostvarivanja prava na zdravstvenu zatitu

lan 158
Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom koju je dao izabrani lekar, moe izjaviti prigovor
prvostepenoj lekarskoj komisiji.
Prigovor se podnosi usmeno ili pismeno, u roku od 48 sati od saoptenja ocene izabranog lekara lekaru protiv ije ocene je prigovor izjavljen ili neposredno lekarskoj komisiji.
Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor, ako ne preinai svoju ocenu, duan je da o tome
saini zabeleku, koju potpisuje i osigurano lice.
Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor duan je da predmet odmah dostavi nadlenoj lekarskoj
komisiji.
lan 159
Prvostepena lekarska komisija duna je da hitno uzme u postupak prigovor radi donoenja ocene.
Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj spreenosti za rad osiguranika, lekarska komisija
duna je da osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim sluajevima lekarska komisija odmah
poziva na pregled osiguranika ako smatra da je to potrebno za davanje ocene. Ako lekarska komisija
smatra da je potrebna dopuna medicinske obrade, bez odlaganja e odrediti potrebna medicinska
ispitivanja po kojima je izabrani lekar duan da postupi.
Ocena o zdravstvenom stanju osiguranika i ocena o privremenoj spreenosti za rad moraju biti
potpune, obrazloene i u skladu sa dokumentacijom koja slui kao osnov za davanje ocene.
Ocena koju prvostepena lekarska komisija daje povodom izjavljenog prigovora na ocenu izabranog
lekara iz stava 1. ovog lana, konana je.
O oceni lekarske komisije obavetava se pismeno osiguranik, izabrani lekar, matina filijala, odnosno
poslodavac.
lan 160
51
Protiv ocene prvostepene lekarske komisije kada je ona doneta bez prethodne ocene izabranog lekara
osigurano lice koje je nezadovoljno ocenom prvostepene lekarske komisije, moe izjaviti prigovor
drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku od tri dana od dana saoptenja ocene prvostepene lekarske
komisije.
Prigovor na ocenu prvostepene lekarske komisije podnosi se usmeno na zapisnik ili pismeno
prvostepenoj lekarskoj komisiji protiv ije se ocene izjavljuje prigovor. Komisija je duna da prigovor
zajedno sa predmetom hitno dostavi drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor se moe podneti
pismeno i neposredno drugostepenoj lekarskoj komisiji.
lan 161
Drugostepena lekarska komisija duna je da hitno uzme u postupak prigovor, radi davanja svoje
ocene.
Ako je prigovor izjavljen protiv ocene o privremenoj spreenosti za rad, drugostepena lekarska
komisija duna je da osiguranika odmah pozove na pregled. U ostalim sluajevima komisija daje svoju
ocenu na osnovu medicinske dokumentacije, a moe, ako nae za potrebno, pozvati osigurano lice na
pregled. Ako komisija smatra da je potrebno dopuniti medicinsku obradu, odredie bez odlaganja
potrebna medicinska ispitivanja.
Ocena koju je dala drugostepena lekarska komisija povodom izjavljenog prigovora na ocenu
prvostepene lekarske komisije konana je.
O oceni drugostepene lekarske komisije pismeno se obavetava osiguranik, prvostepena lekarska
komisija protiv ije ocene je izjavljen prigovor, matina filijala, odnosno poslodavac.
Ako osigurano lice nije zadovoljno ocenom drugostepene lekarske komisije, moe zahtevati da mu
filijala izda reenje.
lan 162
Blagovremeno podnet prigovor na ocenu izabranog lekara, odnosno prvostepene lekarske komisije,
odlae izvrenje te ocene.
6. Obnova postupka ocene o privremenoj spreenosti za rad

lan 163
Republiki fond, odnosno matina filijala, kao i poslodavac, mogu zahtevati da se osiguranik iju je
privremenu spreenost za rad ocenio izabrani lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija,
podvrgne ponovnom pregledu od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno drugostepene
lekarske komisije, radi ponovnog ocenjivanja njegove privremene spreenosti za rad. Ponovni pregled
se ne moe zahtevati ako se osiguranik nalazi na stacionarnom leenju, osim u sluaju leenja u
dnevnoj bolnici.
Inicijativu da se osiguranik podvrgne ponovnom pregledu iz stava 1. ovog lana moe dati i izabrani
lekar, odnosno prvostepena lekarska komisija.
Ponovni pregled moe se zahtevati u roku od 30 dana od dana izvrene ocene struno-medicinskog
organa u postupku.
Osiguranik je duan da se javi prvostepenoj lekarskoj komisiji, odnosno drugostepenoj lekarskoj
komisiji, radi pregleda u roku koji ona odredi. Ako se osiguranik bez opravdanog razloga ne odazove
pozivu na pregled, obustavlja mu se isplaivanje naknade zarade i ne pripada mu naknada sve dok se
ne odazove pozivu.
7. Vetaenje u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja
lan 164
Republiki fond, odnosno matina filijala, po slubenoj dunosti ili na zahtev poslodavca, moe traiti
vetaenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,
ukljuujui i vetaenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica.
52
Vetaenje u sluaju iz stava 1. ovog lana vri: prvostepena lekarska komisija - ako je ocenu dao
izabrani lekar, drugostepena lekarska komisija - ako je ocenu dala prvostepena lekarska komisija i tri
lekara specijaliste odgovarajue zdravstvene ustanove - ako je ocenu dala drugostepena lekarska
komisija.
Vetaenje se moe zahtevati u roku od jedne godine od dana ostvarivanja prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja o kojem je odluivao odgovarajui struno-medicinski organ u postupku.
lan 165
Republiki fond moe zahtevati vetaenje u vezi sa ostvarenim pravima iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja osiguranog lica koje e sprovesti nezavisni strunjaci iz odgovarajuih zdravstvenih
ustanova, odnosno strune komisije iz odreenih grana medicine.
lan 166
Na osnovu sprovedenog postupka vetaenja u vezi sa ostvarivanjem odreenih prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja, Republiki fond moe osporiti pravo na korienje tih prava, odnosno moe
traiti naknadu tete od strane osiguranog lica ili drugog odgovornog lica, u skladu sa postupkom
naknade tete koji je propisan ovim zakonom.
8. Ostvarivanje prava na novane naknade

lan 167
O pravu na novanu naknadu reava matina filijala, odnosno poslodavac.
Novana naknada isplauje se na osnovu podnetih dokaza.
Na zahtev osiguranog lica, isplatilac novane naknade duan je da mu izda reenje.
lan 168
O pravu na naknadu zarade reava poslodavac ako se naknada isplauje na teret poslodavca, a
matina filijala ako se naknada isplauje na teret te filijale.
Naknada zarade isplauje se na osnovu podnetih dokaza, bez podnoenja zahteva.
lan 169
Naknada zarade utvrena u skladu sa ovim zakonom moe biti predmet izvrenja i obezbeenja samo
za potraivanja izdravanja koje je utvreno sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem.
lan 170
Naknada zarade se isplauje na osnovu izvetaja o privremenoj spreenosti za rad (doznaka) izdatog
od strane struno-medicinskog organa u postupku.
Ocenu privremene spreenosti za rad vri struno-medicinski organ u postupku, prema matinoj filijali
osiguranika.
Ako ocenu privremene spreenosti za rad zbog hitnosti sluaja i teine oboljenja nije cenio organ iz
stava 2. ovog lana, o naknadi zarade za to vreme odluuje filijala, odnosno poslodavac na osnovu
naknadne ocene organa iz stava 2. ovog lana.
lan 171
Izabrani lekar samostalno vri ocenu privremene spreenosti za rad do 30 dana te spreenosti, osim
za sluajeve nege lana ue porodice, u skladu sa ovim zakonom.
Ocenu privremene spreenosti za rad posle 30. dana vri prvostepena lekarska komisija.
Privremenu spreenost za rad osiguranika na stacionarnom leenju utvruje izabrani lekar.
lan 172
53
Izabrani lekar samostalno vri ocenu privremene spreenosti za rad zbog nege lana ue porodice
mlaeg od sedam godina ivota, ili zbog nege starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili
duevno ometen u razvoju - do 15 dana spreenosti za rad, a za lana porodice starijeg od sedam
godina ivota - do sedam dana spreenosti za rad, u skladu sa lanom 79. stav 1. ovog zakona.
Ocenu privremene spreenosti za rad posle 15, odnosno sedmog dana spreenosti za rad vri
prvostepena lekarska komisija.
9. Zatita prava osiguranih lica

lan 173
O pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja odluuje, na osnovu dostavljenih dokaza, matina
filijala, bez donoenja reenja, osim kada je donoenje reenja utvreno ovim zakonom, odnosno
optim aktom Republikog fonda, ili kad donoenje reenja zahteva osigurano lice, odnosno
poslodavac.
U postupku ostvarivanja prava utvrenih ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se
ureuje opti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 174
Osigurano lice koje smatra da je o njegovom pravu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja doneta
odluka u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, ima pravo da
pokrene postupak zatite prava pred nadlenim organom.
Zatitu prava moe traiti i poslodavac, u skladu sa ovim zakonom.
O pravima utvrenim ovim zakonom u prvom stepenu reava matina filijala, a u drugom stepenu
Republiki fond, odnosno Pokrajinski fond za podruje autonomne pokrajine, ako ovim zakonom nije
drukije odreeno.
O pravu na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu i o upuivanju na leenje u inostranstvo u
prvom stepenu reava komisija Republikog fonda koju imenuje Upravni odbor Republikog fonda, a u
drugom stepenu direktor Republikog fonda.
lan 175
Protiv konanog akta Republikog fonda, kojim je odlueno o pravu iz zdravstvenog osiguranja, moe
se pokrenuti upravni spor.
lan 176
Matina filijala, odnosno Republiki fond, kao i Pokrajinski fond, duni su da osiguranim licima
obezbede strunu i pravnu pomo u sluajevima kada osigurano lice smatra da mu je davalac
zdravstvene usluge neopravdano onemoguio ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno
da su mu prava iz zdravstvenog osiguranja pruena u suprotnosti sa ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, matina filijala, odnosno Republiki fond, kao i Pokrajinski fond, duni
su da osiguranom licu prue savete i uputstva o korienju prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, odnosno da preduzmu mere prema davaocu zdravstvene usluge koji ne postupa u skladu
sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Matina filijala, odnosno Republiki fond, kao i Pokrajinski fond, duni su da razmatraju sve
predstavke i podneske osiguranih lica koji se odnose na sluajeve iz stava 1. ovog lana i da
preduzmu potrebne mere u skladu sa zakonom.
5) UGOVARANJE ZDRAVSTVENIH USLUGA

1. Zakljuivanje ugovora
lan 177
54
Odnosi izmeu matine filijale, odnosno Republikog fonda i davalaca zdravstvenih usluga, povodom
ostvarivanja prava osiguranih lica na zdravstvenu zatitu, ureuju se ugovorom koji se zakljuuje na
period za koji se donosi budetski memorandum, odnosno finansijski plan Republikog fonda, a u
izuzetnim sluajevima moe se zakljuiti i za jednu kalendarsku godinu.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se na osnovu ponude davaoca zdravstvenih usluga za
obezbeivanje programa i usluga zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, datom u
obliku plana rada davaoca zdravstvenih usluga.
Vaenje ugovora iz stava 1. ovog lana moe se aneksom ugovora produiti i u narednu kalendarsku
godinu, a najdue do stupanja na snagu opteg akta kojim se utvruje iznos novane naknade za rad
davaoca zdravstvenih usluga, iz lana 179. stav 1. ovog zakona.
Ugovor koji se zakljuuje na period usklaen sa donoenjem budetskog memoranduma, odnosno koji
se zakljuuje za vie godina u skladu sa stavom 1. ovog lana, usklauje se za svaku budetsku
godinu prema planiranim sredstvima u finansijskom planu Republikog fonda.
Ugovorom iz stava 1. ovog lana ureuju se odnosi izmeu matine filijale, odnosno Republikog
fonda i davalaca zdravstvenih usluga u pruanju zdravstvene zatite obuhvaene obaveznim
zdravstvenim osiguranjem, a naroito: vrsta, obim, odnosno kvantitet zdravstvenih usluga, mere za
obezbeivanje kvaliteta zdravstvene zatite koja se prua osiguranim licima, kadar na osnovu
normativa kadrova i standarda rada potrebnih za ostvarivanje zdravstvene zatite osiguranih lica,
naknade odnosno cene koju matina filijala, odnosno Republiki fond plaa za pruene zdravstvene
usluge, nain obrauna i plaanja, kontrola i odgovornost za izvravanje obaveza iz ugovora, rok za
sprovoenje preuzetih obaveza, nain reavanja spornih pitanja, raskid ugovora, kao i druga
meusobna prava i obaveze ugovornih strana.
lan 177a
Republiki fond moe da, u ime i za raun davaoca zdravstvenih usluga sa kojima je zakljuio ugovor
iz lana 177. ovog zakona, vri plaanje na ime roba i usluga koje se nabavljaju centralizovanim
javnim nabavkama u skladu sa zakonom.
Postupak i nain plaanja iz stava 1. ovog lana, ureuje se aktom iz lana 179. ovog zakona.
lan 178
Prednost u zakljuivanju ugovora sa matinom filijalom, odnosno Republikim fondom imaju one
zdravstvene ustanove koje su u postupku akreditacije dobile sertifikat o kvalitetu, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje zdravstvena zatita.
Republiki fond, odnosno matina filijala moe pre zakljuivanja ugovora o pruanju zdravstvenih
usluga sa davaocem zdravstvenih usluga izvriti kontrolu sprovoenja i izvravanja ranije zakljuenih
ugovora sa tim davaocem zdravstvenih usluga.
Davalac zdravstvenih usluga sa kojim je matina filijala, odnosno Republiki fond zakljuio ugovor o
pruanju zdravstvene zatite obavezno osiguranim licima mora obezbediti potrebne lekove,
medicinska sredstva, implantate i medicinsko-tehnika pomagala koja su utvrena kao pravo iz
lan 179
Republiki fond za period iz lana 177. stav 1. ovog zakona donosi opti akt kojim se ureuju uslovi za
zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga, kriterijume i merila za utvrivanje naknade
za njihov rad, odnosno nain plaanja zdravstvenih usluga, kao i drugih trokova u skladu sa ovim
zakonom, postupak konanog obrauna sa davaocima zdravstvenih usluga na osnovu ugovora o
pruanju zdravstvene zatite po zavrenoj budetskoj godini, kao i druga pitanja od znaaja za
zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga.
Republiki fond donosi opti akt iz stava 1. ovog lana u saradnji sa udruenjem zdravstvenih
ustanova osnovanim u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita, kao i sa
predstavnicima komore zdravstvenih radnika osnovane u skladu sa zakonom.
Ministarstvo daje saglasnost na akt iz stava 1. ovog lana.
55
lan 180
Osnov za zakljuivanje ugovora iz lana 177. ovog zakona ine:
1) trogodinji, odnosno godinji plan zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se
donosi u skladu sa ovim zakonom;
2) utvreni normativi kadrova, standardi rada, kao i zdravstveni kapaciteti potrebni za ostvarivanje
prava na zdravstvenu zatitu osiguranih lica;
3) opti akt Republikog fonda iz lana 179. stav 1. ovog zakona;
4) akt Republikog fonda iz lana 55. stav 2. ovog zakona;
5) finansijski plan Republikog fonda.
Ugovorom koji se zakljuuje izmeu matine filijale, odnosno Republikog fonda i davalaca
zdravstvenih usluga mogu se ugovoriti i nie cene zdravstvenih usluga od cena koje su utvrene
aktom iz lana 55. ovog zakona za zdravstvene usluge koje se pruaju iz sredstava obaveznog
lan 181
Ugovorom iz lana 177. ovog zakona mogu se utvrditi sledei naini plaanja zdravstvenih usluga:
1) plaanje po jednom opredeljenom osiguranom licu (u daljem tekstu: kapitacija);
2) plaanje po sluaju, odnosno po epizodi bolesti ili povrede;
3) plaanje po cenama pojedinanih zdravstvenih usluga;
4) otkupom plana rada davalaca zdravstvenih usluga;
5) plaanje po dijagnostiki srodnim grupama bolesti i povreda;
6) drugi nain utvren ugovorom.
lan 182
Matina filijala zakljuuje ugovor sa davaocem zdravstvenih usluga o pruanju zdravstvene zatite
koja je utvrena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa teritorije
matine filijale, kao i za druga osigurana lica, u skladu sa propisima donetim za sprovoenje ovog
zakona.
Republiki fond zakljuuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga za odreene vrste zdravstvenih
usluga za potrebe svih osiguranih lica u Republici, odnosno za sprovoenje posebnih programa
zdravstvene zatite koji se donose u skladu sa zakonom, kao i sa zdravstvenim ustanovama koje
obavljaju doktrinarne, struno-metodoloke i druge poslove od znaaja za sprovoenje zdravstvenog
osiguranja, odnosno sa drugim pravnim licem - za ostvarivanje odreenih prava iz obaveznog
Davaoci zdravstvenih usluga iz Plana mree duni su da prioritetno zakljue ugovor sa Republikim
fondom za raspoloive kapacitete u pogledu prostora, opreme i kadrova, odnosno da prioritetno
izvravaju ugovorne obaveze prema Republikom fondu, u odnosu na druga pravna i fizika lica sa
kojima imaju zakljuene ugovore o pruanju zdravstvenih usluga.
lan 183
Zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi sa kojima nije zakljuen ugovor o pruanju
zdravstvenih usluga mogu se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja platiti samo
zdravstvene usluge pruene osiguranim licima pri ukazivanju hitne medicinske pomoi, po cenama
utvrenim aktom iz lana 55. ovog zakona.
Ako je osigurano lice platilo za pruenu hitnu medicinsku pomo zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi iz stava 1. ovog lana, ima pravo na naknadu plaenih trokova iz sredstava
56
obaveznog zdravstvenog osiguranja do iznosa cene pruene zdravstvene usluge, utvrene aktom iz
lana 55. ovog zakona.
2. Arbitraa
lan 184
Radi reavanja sporova izmeu filijala, odnosno Republikog fonda i davalaca zdravstvenih usluga, a
u vezi sa zakljuivanjem, izmenom i sprovoenjem ugovora o pruanju zdravstvene zatite, moe se
obrazovati arbitraa.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa sa kojom nije zakljuen ugovor o pruanju
zdravstvene zatite za osigurana lica iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja je
pruila hitnu medicinsku pomo osiguranom licu, moe zahtevati zakljuivanje sporazuma o
obrazovanju arbitrae, u skladu sa ovim zakonom.
Svaka stranka u sporu iz st. 1. i 2. ovog lana moe zahtevati zakljuivanje sporazuma o obrazovanju
arbitrae, u roku od osam dana od dana nastanka spora, odnosno od dana dostavljanja ugovora iz
lana 177. ovog zakona davaocu zdravstvenih usluga.
Arbitraa ima pet lanova i sastavljena je od predstavnika filijale, odnosno Republikog fonda i
davaoca zdravstvenih usluga, koji su stranke u sporu, predstavnika udruenja zdravstvenih ustanova,
predstavnika komore zdravstvenih radnika obrazovanih u skladu sa zakonom, i predstavnika
Ministarstva.
Za reavanje sporova izmeu filijala i davalaca zdravstvenih usluga sa podruja autonomne pokrajine,
jedan lan arbitrae je predstavnik Pokrajinskog fonda.
Predsednika arbitrae stranke u sporu odreuju sporazumno, od lanova arbitrae, a u sluaju da se
stranke ne sporazumeju o izboru predsednika, imenuje ga ministar.
lan 185
Postupak pred arbitraom je hitan, a odluka o spornom pitanju donosi se u roku od 30 dana od dana
zakljuivanja sporazuma o obrazovanju arbitrae, veinom glasova lanova arbitrae.
Dok traje postupak pred arbitraom rokovi za pokretanje postupka pred nadlenim sudom miruju.
Ako se stranke u toku postupka poravnaju o predmetu spora, arbitraa e na njihov zahtev doneti
odluku na osnovu poravnanja, osim ako su dejstva tog poravnanja suprotna javnom poretku.
Arbitrana odluka na osnovu poravnanja ima snagu kao svaka druga arbitrana odluka, osim to ne
mora da sadri obrazloenje.
Na arbitrau se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje izbrani sud, odnosno arbitraa, ako ovim
zakonom nije drukije odreeno.
3. Kontrola sprovoenja zakljuenih ugovora

lan 186
Republiki fond duan je da organizuje i sprovodi kontrolu izvravanja zakljuenih ugovora sa
davaocima zdravstvenih usluga.
Republiki fond vri kontrolu sprovoenja zakljuenih ugovora izmeu filijala i davalaca zdravstvenih
usluga.
Poslove kontrole zakljuenih ugovora obavljaju i filijale, kao i Pokrajinski fond, u skladu sa ovim
zakonom.
lan 187
Slubeno lice Republikog fonda, filijale, odnosno Pokrajinskog fonda (u daljem tekstu: nadzornik
osiguranja) vri kontrolu pravilnosti izvravanja zakljuenih ugovora sa davaocima zdravstvenih
usluga, kao i zakonitog i namenskog korienja finansijskih sredstava obaveznog zdravstvenog
57
osiguranja prenetih davaocima zdravstvenih usluga za ostvarivanje zakonom utvrenih prava

osiguranih lica.
Za kontrolu linih podataka koji se odnose na zdravstveno stanje osiguranih lica, koji se vode u
medicinskoj dokumentaciji osiguranog lica, u skladu sa zakonom, nadzornik osiguranja je ovlaeni
doktor medicine, doktor stomatologije, odnosno diplomirani farmaceut.
Republiki fond donosi opti akt kojim blie ureuje nain i postupak obavljanja poslova iz st. 1. i 2.
ovog lana.
lan 188
U postupku vrenja kontrole nadzornik osiguranja mora imati i dati na uvid slubenu legitimaciju.
Slubenu legitimaciju izdaje direktor Republikog fonda.
Obrazac slubene legitimacije, njen izgled i sadraj propisuje direktor Republikog fonda.
lan 189
U vrenju poslova nadzornik osiguranja ovlaen je da ostvari neposredan uvid u traene podatke i u
slubenu i finansijsku dokumentaciju davaoca zdravstvenih usluga, kao i uvid u odreenu medicinsku
dokumentaciju znaajnu za ostvarivanje prava osiguranih lica iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja.
Nadzornik osiguranja o utvrenom injeninom stanju u postupku kontrole sastavlja zapisnik koji
dostavlja davaocu zdravstvenih usluga.
Nadzornik osiguranja ostavie davaocu zdravstvenih usluga rok od 15 dana od dana dostavljanja
zapisnika za otklanjanje utvrenih nepravilnosti u radu i sprovoenju zakljuenog ugovora sa
Republikim fondom, odnosno matinom filijalom.
Ako davalac zdravstvenih usluga u roku iz stava 3. ovog lana ne otkloni utvrene nepravilnosti u radu
i sprovoenju zakljuenog ugovora, nadzornik osiguranja moe predloiti mere iz lana 190. ovog
zakona.
lan 190
U vrenju kontrole nadzornik osiguranja moe da:
1) naloi da se utvrene nepravilnosti i nedostaci, odnosno sprovoenje radnji koje su u suprotnosti sa
zakonom i zakljuenim ugovorom sa davaocem zdravstvenih usluga, otklone u odreenom roku;
2) predloi da se privremeno obustavi prenos finansijskih sredstava dok davalac zdravstvenih usluga
ne otkloni utvrene nepravilnosti u izvrenju zakljuenog ugovora;
3) predloi da se raskine ugovor sa izabranim lekarom;
4) predloi da se umanji iznos sredstava davaocu zdravstvenih usluga za deo obaveza preuzetih
zakljuenim ugovorom koje davalac zdravstvenih usluga nije izvrio;
5) predloi da se raskine deo ugovora ili ugovor u celini sa davaocem zdravstvenih usluga;
6) preduzme druge mere u skladu sa zakonom i zakljuenim ugovorom.
O predloenim merama iz stava 1. ovog lana odluku donosi direktor Republikog fonda, odnosno
direktor matine filijale koji o tome obavetava direktora Republikog fonda.
6) NAKNADA TETE U SPROVOENJU ZDRAVSTVENOG

OSIGURANJA
lan 191
58
Osigurano lice, odnosno osiguranik kome je iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja izvrena
isplata naknade na koju nije imao pravo, duan je da Republikom fondu, odnosno matinoj filijali vrati
primljeni iznos:
1) ako je isplata izvrena na osnovu netanih podataka za koje je znao ili je morao znati da su netani,
ili je na drugi protivpravan nain ostvario pravo na naknadu na koju nije imao pravo, ili je ostvario
naknadu u veem obimu od pripadajue;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga to nije prijavio nastale promene koje utiu na gubitak ili
obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;
3) ako je primio novane isplate u iznosu veem od onoga koji mu je odreen reenjem.
Rokovi zastarelosti potraivanja iz stava 1. ta. 1) - 3) ovog lana poinju tei od dana kada je u
upravnom postupku postalo konano reenje kojim je utvreno da isplaeno primanje ne pripada ili
pripada u manjem obimu, odnosno od dana kada je izvrena poslednja nepravilna isplata.
lan 192
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od lica koje je namerno
ili krajnjom nepanjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranog lica.
Za tetu koju je matinoj filijali, odnosno Republikom fondu u sluajevima iz stava 1. ovog lana
prouzrokovao zaposleni na radu ili u vezi sa radom odgovara poslodavac kod kojeg zaposleni radi u
trenutku prouzrokovanja tete.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo, u sluajevima iz stava 2. ovog lana, da zahteva
naknadu tete i neposredno od zaposlenog ako je bolest, povredu ili smrt osiguranog lica
prouzrokovao namerno.
lan 193
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od poslodavca ako su
bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga to nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja
na radu, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu, ili ako nisu
sprovedene druge mere za zatitu graana.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od poslodavca i kada je
teta nastala usled toga to je zaposleni stupio na rad bez propisanog prethodnog zdravstvenog
pregleda, a kasnije se utvrdi zdravstvenim pregledom da zaposleni prema svom zdravstvenom stanju
nije bio sposoban za rad na odreenom poslu.
lan 194
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od poslodavca:
1) ako je teta nastala usled toga to nisu dati podaci, ili to su dati neistiniti podaci o injenicama od
kojih zavisi sticanje ili odreivanje prava;
2) ako je isplata izvrena na osnovu neistinitih podataka u prijavi na osiguranje ili zato to nije podneta
prijava o promeni u osiguranju, ili odjava sa osiguranja, ili ako su navedeni dokumenti podneti posle
propisanog roka.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od osiguranika koji je
duan sam da podnosi prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju ili odjave sa osiguranja, ili
da daje odreene podatke u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako je teta nastala usled toga to
navedeni dokumenti nisu podneti, ili nisu dati podaci, odnosno dati su neistiniti podaci.
lan 195
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete od izabranog lekara koji
nezakonito utvrdi spreenost za rad osiguranika ili propie lekove, medicinsko-tehnika pomagala,
odnosno druga prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za koja nema osnova u zdravstvenom
stanju osiguranog lica.
59
Ako je teta iz stava 1. ovog lana nastala zbog nezakonitog rada lekarske komisije, za tetu
odgovaraju lanovi lekarske komisije koji su nezakonito radili.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo na naknadu tete od lekara, odnosno od davaoca
zdravstvenih usluga, ako je nastala teta prouzrokovana pri obavljanju ili u vezi sa obavljanjem
delatnosti lekara, odnosno davaoca zdravstvenih usluga zbog nepravilnog leenja osiguranog lica.
lan 196
Pri utvrivanju prava na naknadu tete prouzrokovane matinoj filijali, odnosno Republikom fondu
primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.
Visina naknade tete utvruje se prema trokovima leenja i drugim trokovima u vezi sa leenjem,
novanim naknadama isplaenim osiguranom licu po odredbama ovog zakona i drugim davanjima na
teret matine filijale, odnosno Republikog fonda.
lan 197
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete i neposredno od drutva
za osiguranje koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje, kod kojeg je
lice koje je upotrebom motornog vozila prouzrokovalo tetu, odnosno oteenje zdravlja ili smrt
osiguranog lica, zakljuilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraaju u skladu sa posebnim
zakonom.
Ako je teta nastala upotrebom nepoznatog motornog vozila, matina filijala, odnosno Republiki fond
ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od reosiguravajueg drutva.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete prouzrokovane
upotrebom motornog vozila strane registracije, koje na podruju Republike nije obuhvaeno
obaveznim osiguranjem od tete nastale upotrebom motornog vozila, neposredno od
reosiguravajueg drutva.
Matina filijala, odnosno Republiki fond ima pravo da zahteva naknadu tete i kada je teta od
upotrebe motornog vozila nastala u inostranstvu, u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje
osiguranje u meunarodnom saobraaju.
lan 198
U skladu sa ovim zakonom, naknadu tete moe zahtevati i osigurano lice koje pretrpi tetu u
sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i poslodavac koji pretrpi tetu u sprovoenju
obaveznog zdravstvenog osiguranja svojih zaposlenih.
lan 199
Kada matina filijala, odnosno Republiki fond utvrdi da mu je u sprovoenju zdravstvenog osiguranja
prouzrokovana teta, pozvae tetnika da u roku od 30 dana od dana utvrene naknade tete naknadi
tetu.
Ako u ostavljenom roku teta ne bude naknaena, zahtev za naknadu tete matina filijala, odnosno
Republiki fond moe ostvariti tubom kod nadlenog suda.
lan 200
Poslodavci, davaoci zdravstvenih usluga sa kojima je matina filijala, odnosno Republiki fond
zakljuio ugovor o pruanju zdravstvene zatite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,
nadleni dravni organi, kao i druga pravna lica koja na osnovu zakona u obavljanju redovne
delatnosti prikupljaju podatke, odnosno vode evidencije od znaaja za naknadu tete u skladu sa ovim
zakonom, duni su da u sluaju prouzrokovane bolesti, povrede ili smrti osiguranog lica podatke
dostave matinoj filijali, odnosno Republikom fondu.
Obavezu iz stava 1. ovog lana imaju i drutva koja u skladu sa posebnim zakonom obavljaju
delatnost osiguranja, za sluaj povrede ili smrti u saobraajnoj nesrei osiguranog lica, koje je sa
osiguravajuim drutvom zakljuilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraaju.
7) FINANSIRANJE OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

60
1. Sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 201
Sredstva za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora, u skladu sa ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Sredstva iz stava 1. ovog lana prihod su Republikog fonda.
lan 202
Odluku o iznosu sredstava koja se prenose filijali donosi Republiki fond za svaku budetsku godinu.
Iznos sredstva iz stava 1. ovog lana mora biti usklaen sa poslovima za koje je nadlena filijala,
odnosno poslovima koji su u nadlenosti Republikog fonda, u obezbeivanju i sprovoenju prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja, koja se ureuju ovim zakonom i propisima donetim za
Odluka o iznosu sredstava iz stava 1. ovog lana zasniva se na:
1) finansijskom planu Republikog fonda;
2) planu zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
3) broju i starosnoj strukturi osiguranih lica ije je svojstvo utvrdila matina filijala;
4) podacima o osiguranim licima koja su obolela od bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja na
podruju matine filijale;
5) iznosu sredstava doprinosa koji se uplauje na podruju matine filijale prema evidenciji o visini
uplaenih sredstava;
6) poslovima matine filijale u sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja;
7) poslovima koje obavlja Republiki fond u sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja;
8) pokazateljima o nedostajuim sredstvima koja se uplauju na podruju matine filijale za
obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
9) iznosu sredstava koji je potrebno obezbediti za ujednaeno ostvarivanje prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: sredstva solidarnosti), iz lana 232. ovog zakona;
10) drugim pokazateljima.
Odluku iz stava 1. ovog lana Republiki fond donosi najkasnije do 31. januara za tekuu godinu.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
lan 203
Sredstvima doprinosa obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za sluaj bolesti i
povrede van rada, kao i za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
2. Doprinos za osiguranike iz lana 22. ovog zakona

lan 204
Sredstva za uplatu doprinosa za osiguranike iz lana 22. ovog zakona obezbeuju se u budetu
Republike.
Osnovicu za uplatu doprinosa iz stava 1. ovog lana ini najnia mesena osnovica utvrena u skladu
sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Stopa po kojoj se obraunava i plaa doprinos iz stava 1. ovog lana jeste 12,3%.
61
Sredstva od uplate doprinosa iz stava 1. ovog lana prihod su Republikog fonda.
3. Doprinos za osiguranike koji se ukljuuju u obavezno zdravstveno

osiguranje
lan 205
Doprinos za osiguranike iz lana 23. ovog zakona koji se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje
obraunava se i plaa na osnovicu i po stopi koja je propisana zakonom kojim se ureuju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje.
4. Obraunavanje, utvrivanje i plaanje doprinosa

lan 206
Obraunavanje, utvrivanje i plaanje doprinosa iz lana 204. ovog zakona sporazumno propisuju
ministar i ministar nadlean za poslove finansija.
lan 207
Kada filijala po slubenoj dunosti donese reenje o utvrivanju svojstva osiguranika, utvruje se i
obaveza obraunavanja i plaanja doprinosa koji vae na dan donoenja reenja.
III ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. Zajednike odredbe
lan 208
Obezbeivanje i sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja obavlja Republiki fond za
zdravstveno osiguranje sa seditem u Beogradu.
Republiki fond vri javna ovlaenja u obezbeivanju i sprovoenju zdravstvenog osiguranja, kao i u
reavanju o pravima i obavezama iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom.
Republiki fond obavlja i poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.
lan 209
Republiki fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se
ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i obezbeuju sredstva za obavezno
zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.
Prava, obaveze i odgovornost Republikog fonda utvrene su zakonom i statutom Republikog fonda.
Republikim fondom upravljaju osiguranici, koji su ravnopravno zastupljeni u Upravnom odboru
Republikog fonda srazmerno vrsti i broju osiguranika utvrenih ovim zakonom.
lan 210
Radi obezbeivanja i sprovoenja zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike obrazuju se filijale i
Pokrajinski fond.
Filijale se obrazuju za podruje upravnog okruga sa seditem u upravnom okrugu, odnosno za
teritoriju grada Beograda, sa seditem u Beogradu, s tim to optine Raanj i Sokobanja pripadaju
filijali sa seditem u Niu.
Izuzetno od stava 2. ovog lana pored filijale koja je u seditu upravnog okruga moe se obrazovati i
filijala koja je van sedita upravnog okruga, o emu odluku donosi Republiki fond, uz saglasnost
Vlade.
Filijala ima organizacione jedinice (u daljem tekstu: ispostave filijala), koje su organizovane tako da
omogue dostupnu slubu osiguranim licima na podruju Republike.
62
Ovlaenja i odgovornosti filijale, teritorijalna organizacija ispostava filijala, ovlaenja i odgovornosti

Pokrajinskog fonda, kao i druga pitanja od znaaja za rad filijala, odnosno Pokrajinskog fonda, ureuju
se zakonom i statutom Republikog fonda.
2. Sredstva Republikog fonda

lan 211
Republiki fond ima poseban raun za:
1) obavezno zdravstveno osiguranje;
2) dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
3. Poslovi Republikog fonda

lan 212
Republiki fond:
1) donosi statut;
2) donosi opte akte, na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, kojima se blie ureuje sprovoenje
obaveznog zdravstvenog osiguranja;
3) planira i obezbeuje finansijska sredstva za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja;
4) u okviru raspoloivih finansijskih sredstava planira i obezbeuje uslove za ravnomerno sprovoenje
obaveznog zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike i obezbeuje sredstva solidarnosti za
ujednaavanje uslova za obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na podruju
filijala;
5) obezbeuje finansijske i druge uslove za ostvarivanje prava na korienje zdravstvene zatite u
inostranstvu, odnosno za upuivanje osiguranih lica na leenje u inostranstvo;
6) donosi plan rada za obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa
planovima rada filijala;
7) donosi finansijski plan, u skladu sa zakonom;
8) zakljuuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga u skladu sa ovim zakonom, i obezbeuje
sredstva za sprovoenje zdravstvene zatite na osnovu tih ugovora;
9) prenosi sredstva za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja filijalama, u skladu sa lanom
202. ovog zakona;
10) obezbeuje zakonito, namensko i ekonomino korienje sredstava i stara se o uveanju
sredstava na ekonomskim osnovama;
11) obezbeuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz zdravstvenog
osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovoenje osiguranja;
12) organizuje obavljanje poslova za sprovoenje zdravstvenog osiguranja koje se neposredno
sprovodi u Republikom fondu;
13) koordinira rad filijala i Pokrajinskog fonda;
14) organizuje i vri kontrolu rada filijala, zakonitog i namenskog korienja sredstava koja se filijalama
prenose za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
15) vri kontrolu sprovoenja zakljuenih ugovora izmeu filijala i davalaca zdravstvenih usluga,
odnosno vri kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
16) ustrojava i organizuje matinu evidenciju i vri kontrolu poslova matine evidencije;
17) organizuje i vri kontrolu i ujednaavanje rada prvostepenih i drugostepenih lekarskih komisija;
18) obezbeuje sprovoenje meunarodnih ugovora o obaveznom zdravstvenom osiguranju;
63
19) vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa, sa nadlenim organima, razmenjuje podatke sa
nadlenim organima o obveznicima doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i druge podatke vezane
za doprinos;
19a) obavlja poslove koji se odnose na farmako-ekonomske pokazatelje u postupku stavljanja lekova
na Listu lekova, njene izmene i dopune, kao i skidanje lekova sa Liste lekova;
19b) obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki u skladu sa zakonom;
20) obavlja i druge poslove odreene zakonom i statutom Republikog fonda.
Republiki fond sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje, vri kontrolu obrauna i
plaanja premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao i kontrolu sprovoenja dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.
Za obavljanje poslova iz st. 1. i 2. ovog lana Republiki fond moe da obrazuje komisije i druga
struna tela, osim za one oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije za koje su obrazovane
republike strune komisije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita, odnosno
druga struna tela obrazovana od strane ministra.
U postupku donoenja odluka, odnosno optih akata kojima se obezbeuje, odnosno ureuje pravo na
zdravstvenu zatitu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republiki fond duan je da
ukljui u rad, odnosno da pribavi struno miljenje republikih strunih komisija obrazovanih za
odreene oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje
zdravstvena zatita, kao i druga struna tela formirana od strane ministra.
lanovi republike strune komisije imaju pravo na naknadu za rad radi obavljanja poslova za potrebe
Republikog fonda, iz sredstava Republikog fonda.
Visinu naknade utvruje Upravni odbor Republikog fonda.
lan 212a
Republiki fond obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki u ime i za raun zdravstvenih ustanova
iz Plana mree zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada (u daljem tekstu: Plan mree), u skladu sa
ovim zakonom, osim ako zakonom kojim se ureuju javne nabavke nije drukije propisano, i to:
1) sprovodi centralizovane javne nabavke na osnovu plana iz stava 5. ovog lana, za koje se sredstva
obezbeuju u finansijskom planu zdravstvene ustanove, odnosno Republikog fonda, kao i u budetu
osnivaa zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom;
2) prati izvrenje zakljuenih ugovora sa najpovoljnijim dobavljaem;
3) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Za sprovoenje centralizovanih javnih nabavki koje Republiki fond obavlja u ime i za raun
zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana, nije potrebno prethodno ovlaenje, odnosno
saglasnost tih ustanova.
Zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog lana ne mogu da nabavljaju robe i usluge za koje Republiki
fond, u ime i za raun tih ustanova, sprovodi centralizovane javne nabavke.
Postupci javnih nabavki sprovode se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.
Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike prikuplja, objedinjuje i analizira planove
potreba zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana, na osnovu kojih donosi Plan centralizovanih
javnih nabavki roba i usluga za zdravstvene ustanove iz Plana mree (u daljem tekstu: Plan
centralizovanih javnih nabavki), koji dostavlja Republikom fondu radi sprovoenja centralizovanih
javnih nabavki.
Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike duan je da pribavi miljenje republikih
strunih komisija osnovanih u skladu sa zakonom, na Plan centralizovanih javnih nabavki, kao i da
sprovede postupak usklaivanja Plana centralizovanih javnih nabavki i miljenja republikih strunih
komisija pre dostavljanja istog Republikom fondu.
64
Republiki fond obezbeuje sredstva zavodu za javno zdravlje osnovanom za teritoriju Republike, za
obavljanje poslova u vezi sa izradom Plana centralizovanih javnih nabavki, u skladu sa zakonom.
Vlada donosi akt kojim se blie ureuju uslovi, nain i postupak planiranja potreba zdravstvenih
ustanova za koje se sprovode centralizovane javne nabavke, vrstu robe i usluga za koje se sprovode
centralizovane javne nabavke i koje su obuhvaene Planom centralizovanih javnih nabavki, kao i
druga pitanja od znaaja za planiranje, organizovanje i sprovoenje centralizovanih javnih nabavki.
4. Filijala
lan 213
Filijala:
1) sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje na svom podruju;
2) planira potrebe osiguranih lica sa svog podruja i pravi planove rada u skladu sa raspoloivim
finansijskim sredstvima, odnosno sa finansijskim planom Republikog fonda;
3) raspolae prenetim sredstvima za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana
lica sa svog podruja, u skladu sa ovim zakonom;
4) obezbeuje ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja za osigurana lica sa svog podruja, u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
5) zakljuuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga;
6) organizuje i vri kontrolu izvravanja ugovornih obaveza davalaca zdravstvenih usluga sa kojima je
zakljuen ugovor, radi zatite prava osiguranih lica;
7) obezbeuje zakonito, namensko i ekonomino troenje prenetih sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja na svom podruju;
8) vodi matinu evidenciju osiguranih lica sa podacima potrebnim za sprovoenje obaveznog
zdravstvenog osiguranja i za obezbeivanje i kontrolu ostvarivanja prava iz tog osiguranja;
9) vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje, odjavljivanja sa osiguranja i prijavljivanje promene u
osiguranju, kao i kontrolu svih podataka od znaaja za sticanje, korienje i prestanak prava;
10) vodi evidenciju i prati naplatu doprinosa, sa nadlenim organima, razmenjuje podatke sa
nadlenim organima o obveznicima doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i druge podatke vezane
za doprinos;
11) prua potrebnu strunu pomo osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i zatitom njihovih interesa u osiguranju;
12) vri odreene poslove u sprovoenju meunarodnih ugovora o zdravstvenom osiguranju;
13) obezbeuje uslove za rad prvostepenih i drugostepenih lekarskih komisija na svom podruju, u
skladu sa aktima Republikog fonda;
14) obavlja poslove u vezi sa naknadom tete u sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom Republikog fonda.
Filijala obavlja i odreene poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i sprovodi
Republiki fond.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana filijala obavlja u ime Republikog fonda.
lan 214
Filijala podnosi estomeseni izvetaj o radu Upravnom odboru i Nadzornom odboru Republikog
fonda.
lan 215
65
Filijalom rukovodi direktor filijale.

Direktor filijale odgovoran je za zakonitost rada filijale, kao i za namensko korienje prenetih
sredstava za sprovoenje zdravstvenog osiguranja.
Direktor filijale izvrava odluke organa Republikog fonda.
Direktora filijale na osnovu javnog konkursa imenuje direktor Republikog fonda na period od etiri
godine.
Direktor filijale mora ispunjavati uslove iz lana 219. st. 3- 5. ovog zakona.
Direktor filijale u obavljanju poslova vri javnu funkciju.
Na obavljanje javne funkcije direktora filijale u pogledu spreavanja sukoba privatnog i javnog
interesa, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje rad Agencije za borbu protiv korupcije.
Direktor filijale po isteku mandata nastavlja da obavlja poslove u skladu sa zakonom i statutom
Republikog fonda do dana imenovanja direktora filijale na nain propisan ovim zakonom.
lan 216
U filijali se obrazuje Savet filijale.
Savet filijale je savetodavno telo direktora filijale i sastavljen je od predstavnika osiguranika i
poslodavaca sa podruja filijale.
Savet filijale ima najvie devet lanova, od kojih su est predstavnici osiguranika a tri predstavnici
poslodavaca, s tim da se obezbeuje pravina zastupljenost optina na podruju filijale.
Jedan od predstavnika osiguranika u Savetu filijale jeste iz udruenja invalida sa podruja filijale.
lanovi Saveta filijale moraju ispunjavati uslove iz lana 219. st. 3 - 5. ovog zakona.
Savet filijale:
1) predlae mere za sprovoenje i unapreivanje zdravstvenog osiguranja na podruju filijale;
2) daje miljenje o planu rada filijale;
3) daje miljenje na odluke koje donosi filijala u pogledu obezbeivanja prava iz zdravstvenog
osiguranja i zakljuivanja ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga;
4) daje predloge za racionalno raspolaganje i troenje sredstava zdravstvenog osiguranja;
5) daje miljenje o izvetaju koji filijala podnosi Upravnom odboru Republikog fonda;
6) obavlja i druge poslove utvrene statutom Republikog fonda.
5. Pokrajinski fond
lan 217
Pokrajinski fond je organizaciona jedinica Republikog fonda koji obavlja:
1) koordinaciju rada filijala obrazovanih na teritoriji autonomne pokrajine, u saradnji sa Republikim
fondom, u skladu sa zakonom;
2) kontrolu rada filijala i namenskog korienja sredstava koja Republiki fond prenosi filijalama za
ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na podruju autonomne pokrajine;
3) kontrolu zakljuenih ugovora izmeu filijala i davalaca zdravstvenih usluga, na podruju autonomne
pokrajine;
4) reava u drugom stepenu o pravima iz zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom;
5) prua potrebnu strunu pomo osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja i zatitom njihovih interesa u osiguranju;
66
6) obezbeuje uslove za rad lekarskih komisija obrazovanih na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu
sa zakonom;
7) obezbeuje informacioni podsistem, kao deo integrisanog informacionog sistema Republike za
oblast zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom;
8) vri statistika i druga istraivanja u oblasti zdravstvenog osiguranja;
9) ostvaruje saradnju sa nadlenim pokrajinskim organima;
10) druge poslove utvrene statutom Republikog fonda;
11) podnosi izvetaje o radu za est i 12 meseci Upravnom i Nadzornom odboru Republikog fonda.
6. Upravljanje Republikim fondom

lan 218
Republikim fondom upravljaju predstavnici osiguranika, u skladu sa ovim zakonom.
7. Organi Republikog fonda

lan 219
Organi Republikog fonda jesu: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor.
Republiki fond ima i zamenika direktora koji se imenuje i razreava pod uslovima, na nain i po
postupku koji je propisan za imenovanje i razreenje direktora.
lanovi Upravnog odbora, lanovi Nadzornog odbora, direktor odnosno zamenik direktora, ne smeju,
direktno ili preko treeg fizikog ili pravnog lica, imati uee kao vlasnici udela, akcionari, zaposleni ili
lica pod ugovorom, kod pravnog, odnosno fizikog lica koja su davaoci zdravstvenih usluga sa kojima
se zakljuuju ugovori za obezbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno u
osiguravajuim drutvima koja obavljaju poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, radi
spreavanja sukoba javnog i privatnog interesa.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, lanovi Upravnog odbora, lanovi Nadzornog odbora, direktor,
odnosno zamenik direktora mogu pored poslova u organima Republikog fonda da se bave i naunoistraivakim radom, nastavom, radom u kulturno-umetnikim, humanitarnim i sportskim
organizacijama, bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije, ako time ne ugroavaju
nepristrasno vrenje poslova i ugled organa Republikog fonda.
Lice iz stava 3. ovog lana ne moe biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u
dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno organu ovlaenog
predlagaa iz l. 222. i 225. ovog zakona.
Lice iz stava 3. ovog lana potpisuje izjavu o nepostojanju sukoba javnog i privatnog interesa iz stava
3. ovog lana.
Lice iz stava 3. ovog lana u obavljanju poslova vri javnu funkciju.
Na obavljanje javne funkcije lica iz stava 3. ovog lana u pogledu spreavanja sukoba privatnog i
javnog interesa, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje rad Agencije za borbu protiv
korupcije.
Lica iz stava 3. ovog lana mogu biti imenovana na javnu funkciju u Republikom fondu najvie dva
puta.
Organi Republikog fonda po isteku mandata nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa zakonom i
statutom Republikog fonda do dana imenovanja novih organa Republikog fonda na nain propisan
ovim zakonom.
lan 220
U organima Republikog fonda iz lana 219. ovog zakona moraju biti pravino zastupljeni predstavnici
osiguranika po polu, starosnoj dobi, strunom obrazovanju i moraju biti pravino zastupljene filijale.
67
Upravni odbor
lan 221
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opte akte Republikog fonda;
2) odluuje o poslovanju Republikog fonda, kao i o drugim pitanjima od znaaja za rad Republikog
fonda;
3) donosi finansijski plan i zavrni raun Republikog fonda;
4) razmatra i usvaja izvetaj o radu;
5) sprovodi javni konkurs za imenovanje direktora Republikog fonda;
6) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.
Statutom Republikog fonda blie se ureuje delatnost Republikog fonda, unutranja organizacija,
upravljanje, poslovanje, uslovi za imenovanje direktora i zamenika direktora, kao i druga pitanja od
znaaja za rad Republikog fonda.
Delatnost Republikog fonda koja se ureuje statutom iz stava 2. ovog lana obuhvata: sprovoenje
obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i
sprovodi Republiki fond, zakljuivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga, sprovoenje
meunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, finansijsko poslovanje, obavljanje drugih strunih,
kontrolnih i administrativnih poslova, kao i davanje pravne i druge strune pomoi osiguranim licima.
Vlada daje saglasnost na statut Republikog fonda.
Upravni odbor podnosi izvetaj o radu Vladi, najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu
godinu.
lan 222
Upravni odbor ima sedam lanova, koje imenuje i razreava Vlada i to:
1) etiri lana, na predlog ministra nadlenog za poslove zdravlja;
2) jednog lana predstavnika osiguranika zaposlenih, na predlog reprezentativnih sindikata
organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad;
3) jednog lana predstavnika osiguranika penzionera, na predlog udruenja penzionera
organizovanog na nivou Republike koje ima vie od 50.000 registrovanih lanova;
4) jednog lana predstavnika osiguranika zemljoradnika, na predlog udruenja poljoprivrednika
organizovanih na nivou Republike koja imaju vie od 50.000 registrovanih lanova.
lanovi Upravnog odbora zastupaju interese osiguranika, odnosno osiguranih lica u obezbeivanju i
sprovoenju prava obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, u skladu sa ovim zakonom.
Broj lanova udruenja iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu dokaza o broju registrovanih
lanova.
lan 223
Vlada imenuje i razreava predsednika i zamenika predsednika Upravnog odbora iz reda lanova
Upravnog odbora.
Predsednik, zamenik predsednika i lanovi Upravnog odbora imenuju se na period od etiri godine.
Nain rada, ovlaenja i odgovornosti lanova Upravnog odbora, kao i druga pitanja od znaaja za rad
Upravnog odbora, ureuju se statutom Republikog fonda.
Nadzorni odbor
lan 224
68
Nadzorni odbor:
1) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem Republikog fonda;
2) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem filijala;
3) vri uvid u sprovoenje zakonskih obaveza Republikog fonda, filijala i Pokrajinskog fonda;
4) vri uvid u sprovoenje odluka Upravnog odbora;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom Republikog fonda.
Nadzorni odbor, najmanje jednom godinje, podnosi izvetaj o izvrenom nadzoru Upravnom odboru i
Vladi.
lan 225
Nadzorni odbor ima pet lanova, koje imenuje i razreava Vlada i to:
1) tri lana, na predlog ministra nadlenog za poslove zdravlja;
2) jednog lana predstavnika osiguranika zaposlenih, na predlog reprezentativnih sindikata
organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad - za predstavnike iz
reda osiguranika zaposlenih;
3) jednog lana predstavnika osiguranika penzionera, na predlog udruenja penzionera
organizovanog na nivou Republike koje ima vie od 50.000 registrovanih lanova.
Vlada imenuje i razreava predsednika Nadzornog odbora iz reda lanova Nadzornog odbora.
Broj lanova udruenja iz stava 1. ovog lana utvruje se na osnovu dokaza o broju registrovanih
lanova.
lan 226
Predsednik i lanovi Nadzornog odbora imenuju se na period od etiri godine.
Nain rada, ovlaenja i odgovornosti lanova Nadzornog odbora, kao i druga pitanja od znaaja za
rad Nadzornog odbora, ureuju se statutom Republikog fonda.
Direktor Republikog fonda

lan 227
Direktor Republikog fonda:
1) organizuje rad i poslovanje u Republikom fondu;
2) predstavlja i zastupa Republiki fond;
3) stara se o zakonitosti rada Republikog fonda i odgovara za zakonitost rada;
4) izvrava odluke Upravnog odbora;
5) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Republikom fondu;
6) propisuje obrazac slubene legitimacije nadzornika osiguranja, kao i njen izgled i sadraj;
7) rukovodi radom zaposlenih u Republikom fondu;
8) imenuje direktore filijala po sprovedenom javnom konkursu za izbor direktora filijale, osim za filijale
sa teritorije autonomne pokrajine;
9) vri druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Direktora Republikog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje Upravni odbor, uz
prethodnu saglasnost Vlade.
Mandat direktora Republikog fonda traje etiri godine.
69
Direktor Pokrajinskog fonda

lan 228
Direktora Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu koji raspisuje Republiki fond,
imenuje Upravni odbor, na predlog nadlenog organa autonomne pokrajine.
Direktor Pokrajinskog fonda imenuje se na period od etiri godine.
Direktor Pokrajinskog fonda po isteku mandata nastavlja da obavlja poslove u skladu sa zakonom i
statutom Republikog fonda do dana imenovanja direktora Pokrajinskog fonda na nain propisan ovim
zakonom.
Direktor Pokrajinskog fonda uestvuje u radu Upravnog odbora, bez prava odluivanja.
Direktor Pokrajinskog fonda, po sprovedenom javnom konkursu, imenuje direktore filijala koje su
obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine, pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom za
imenovanje direktora filijala van teritorije autonomne pokrajine.
Na direktora Pokrajinskog fonda primenjuju se odredbe lana 219. st. 3 - 7. ovog zakona.
8. Struna sluba Republikog fonda

lan 229
Strune, administrativne i finansijske poslove u vezi sa radom i poslovanjem Republikog fonda i
sprovoenjem zdravstvenog osiguranja vre zaposleni u Republikom fondu.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u Republikom fondu primenjuju se propisi
kojima se ureuje rad.
9. Sredstva Republikog fonda

lan 230
Prihod Republikog fonda ine sredstva:
1) doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje;
2) premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje organizuje i sprovodi Republiki fond;
3) od imovine kojom raspolae Republiki fond;
4) domaih i inostranih kredita i zajmova;
5) druga sredstva, u skladu sa zakonom.
lan 231
Sredstva Republikog fonda mogu se koristiti samo za namene odreene zakonom, i to:
1) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) za unapreivanje sistema zdravstvenog osiguranja;
3) za ostvarivanje prava osiguranih lica iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje organizuje i
sprovodi Republiki fond;
4) za podmirenje trokova sprovoenja zdravstvenog osiguranja;
5) za druge rashode, u skladu sa zakonom.
lan 232
U Republikom fondu, na osnovu odluke Upravnog odbora iz lana 202. ovog zakona obrazuju se u
okviru raspoloivih finansijskih sredstava - sredstva solidarnosti, za ravnomerno sprovoenje
obaveznog zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike i ujednaavanje uslova za obezbeivanje
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na podruju filijala.
70
lan 233
Sopstvene prihode Republiki fond ulae kod banke, u hartije od vrednosti i druge namene radi
ostvarivanja dobiti ili daje kao namenske zajmove zdravstvenim ustanovama, u skladu sa zakonom.
IV NADZOR NAD RADOM REPUBLIKOG FONDA

lan 234
Ministarstvo je u vrenju nadzora nad radom Republikog fonda ovlaeno da:
1) zahteva izvetaje i podatke o radu;
2) utvrdi stanje izvravanja poslova, upozori na uoene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo
otklanjanje;
3) izdaje instrukcije;
4) naloi preduzimanje poslova koje smatra potrebnim;
5) pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti;
6) neposredno izvri neki posao ako oceni da se drukije ne moe izvriti zakon ili drugi opti akt;
7) predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovlaena.
Izvetaj o radu sadri prikaz izvravanja poslova, preduzete mere i njihovo dejstvo, kao i druge
podatke.
lan 235
Republiki fond kao imalac javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave duan je da
pre objavljivanja propisa na ije donoenje je ovlaen ovim zakonom pribavi od Ministarstva miljenje
o ustavnosti i zakonitosti propisa, a Ministarstvo je duno da njemu dostavi obrazloeni predlog kako
da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisima ili optim aktom Narodne skuptine i
Vlade.
Ako Republiki fond ne postupi po predlogu Ministarstva, ono je duno da Vladi predloi donoenje
reenja o obustavi od izvrenja propisa i na njemu zasnovanih pojedinanih akata i pokretanje
postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravna
uprava.
V DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

lan 236
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje moe organizovati i sprovoditi Republiki fond i pravna lica koja
obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje (u daljem tekstu:
osigurava).
lan 237
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati i sprovoditi i fondovi za dobrovoljno
zdravstveno osiguranje, u skladu sa posebnim zakonom.
lan 238
Vlada, na predlog ministra, ureuje vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uslove, nain i
postupak organizovanja i sprovoenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Ako je dobrovoljno zdravstveno osiguranje na drukiji nain ureeno drugim zakonom, primenjuju se
odredbe ovog zakona i propisa donetih za sprovoenje ovog zakona.
VI NADZOR NAD SPROVOENJEM ZAKONA

71
lan 239
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo.
VII KAZNENE ODREDBE

Prekraji
lan 240
Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova ili
drugo pravno lice sa kojim je Republiki fond, odnosno filijala zakljuila ugovor o pruanju zdravstvene
zatite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako:
1) osiguranom licu ne obezbedi zdravstvenu zatitu koja je pravo iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja ili ako osiguranom licu obezbedi tu zdravstvenu zatitu u manjem sadraju i obimu, ili ako
se ta zdravstvena zatita obezbedi licu koje na nju nema pravo (l. 34 - 46);
2) osiguranom licu naplati drukiji iznos participacije od iznosa propisanih ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona (lan 48. st. 4. i 5);
3) osiguranom licu ne izda raun o naplaenoj participaciji na propisanom obrascu (lan 49. stav 1);
3a) ako suprotno lanu 49a ovog zakona naplati zdravstvenu uslugu na koju osigurano lice ima pravo
u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno ako trai ili primi ili na bilo koji drugi nain
navede osigurano lice ili lana njegove porodice, odnosno drugo pravno ili fiziko lice, na plaanje,
odnosno davanje bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi za pruanje takvih usluga osiguranom
licu, osim ako zakonom nije drukije odreeno (lan 49a);
4) osiguranom licu kome se zdravstvena zatita obezbeuje u punom iznosu iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja naplati participaciju (l. 50. i 51);
5) ne utvrdi listu ekanja za odreene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako utvrdi liste ekanja u suprotnosti sa ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, ili ako osiguranom licu ne prui zdravstvene usluge u
skladu sa listom ekanja (lan 56. stav 5);
6) zdravstvenu uslugu koja se ne obezbeuje iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prui na teret
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (lan 61);
7) ne obezbedi za osigurano lice potrebne lekove, medicinska sredstva, implantate i medicinskotehnika pomagala koja su obuhvaena kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (lan 178.
stav 3);
7a) ne zakljui ugovor sa Republikim fondom za raspoloive kapacitete u pogledu prostora, opreme i
kadrova, odnosno ako prioritetno ne izvrava ugovorne obaveze prema Republikom fondu, u odnosu
na druga pravna i fizika lica sa kojima ima zakljuene ugovore o pruanju zdravstvenih usluga (lan
182. stav 3.).
Novanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i
preduzetnik.
odgovorno lice u pravnom licu.
Ako se izvrenjem prekraja iz stava 1. ovog lana nanese materijalna teta osiguranom licu ili
matinoj filijali, odnosno Republikom fondu, odnosno drugom pravnom licu, zdravstvenoj ustanovi ili
privatnoj praksi (preduzetniku) moe se izrei zatitna mera - zabrane vrenja delatnosti, u skladu sa
zakonom.
lan 241
72
Novanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstvena ustanova ili
drugo pravno lice sa kojim je Republiki fond, odnosno filijala zakljuila ugovor o pruanju zdravstvene
zatite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako:
1) osiguranom licu ne da prethodno obavetenje u pismenom obliku o razlozima zbog kojih
zdravstvena usluga nije neophodna, odnosno da nije opravdana za zdravstveno stanje osiguranog
lica, ili ako ne da prethodno obavetenje osiguranom licu koje je stavljeno na listu ekanja o razlozima
za stavljanje na listu ekanja (lan 57. st. 1 - 3);
2) na vidnom mestu ne istakne spisak lekara koje osigurano lice moe da odabere za svog izabranog
lekara (lan 147. stav 2).
3) ovlaenom nadzorniku osiguranja ne da na uvid dokumentaciju znaajnu za ostvarivanje prava
osiguranih lica iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (lan 189. stav 1);
4) filijali, odnosno Republikom fondu ne dostavi podatke koje prikuplja, odnosno vodi za sluaj
prouzrokovane bolesti, povrede ili smrti osiguranog lica radi naknade tete (lan 200. stav 1).
preduzetnik.
lan 242
Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom
pravnog lica, ako:
1) ne izvri isplatu naknade zarade zaposlenom koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja ili ne obrauna naknadu zarade koja se osiguraniku obezbeuje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja koja je preneta na poseban raun poslodavca ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od
dana njihovog prijema (lan 103. st. 1, 2. i 4);
2) ne dostavi matinoj filijali sve podatke u vezi sa prijavom na obavezno zdravstveno osiguranje,
promenom u obaveznom zdravstvenom osiguranju ili odjavom sa obaveznog zdravstvenog osiguranja
za svoje zaposlene radi utvrivanja svojstva osiguranog lica, odnosno podatke o prestanku ili promeni
u svojstvu osiguranog lica, odnosno ako te podatke ne dostavi u roku od osam dana od dana kada su
se za to stekli uslovi (lan 113. st. 1. i 3);
3) u matinu evidenciju unese netane podatke, odnosno podatke na nain koji je u suprotnosti sa
ovim zakonom (lan 119);
4) ne podnese prijavu podataka koji se unose u matinu evidenciju ili ako tu prijavu podnese posle
isteka roka iz lana 135. ovog zakona (l. 123. i 135);
5) osiguraniku, korisniku prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne da tana obavetenja,
odnosno podatke od znaaja za utvrivanje injenica vanih za sticanje i ostvarivanje prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako matinoj filijali ne prui dokaz i omogui uvid u evidenciju i
dokumentaciju (lan 126. stav 3);
6) u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva od strane osiguranog lica ne uplati iznos naknade
plaenih trokova na raun osiguranog lica, odnosno ako mu ne izvri isplatu na drugi odgovarajui
nain za zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a koje je
osigurano lice platilo zato to nije uplaen doprinos za zdravstveno osiguranje, odnosno nije uplaen u
celini (lan 143. st. 3. i 4);
7) filijali, odnosno Republikom fondu ne dostavi podatke koje prikuplja, odnosno vodi za sluaj
prouzrokovane bolesti, povrede ili smrti osiguranog lica radi naknade tete (lan 200. stav 1).
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i
73
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraje iz stava 1. ovog lana i
poslodavac - preduzetnik.
lan 243
Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj Republiki fond, ako:
1) podatke koji se vode u matinoj evidenciji, a koji se odnose na korienje prava iz zdravstvenog
osiguranja za osigurana lica ne vodi odvojeno od drugih podataka iz matine evidencije, ili ako te
podatke unosi i njima rukovodi za to neovlaeno slubeno lice (lan 118. stav 2);
2) ne dostavi kopiju potvrde o prijemu prijave na osiguranje, prijavu promene u osiguranju, odnosno
odjavu sa osiguranja za osiguranike koji obavljaju samostalnu delatnost (preduzetnici), odnosno za
poljoprivrednike i za druga lica o kojima nadleni poreski organ vodi evidencije, do 5. u mesecu za
prethodni mesec (lan 127. stav 6);
3) osiguranom licu na njegov zahtev ne izda uverenje o podacima koji se unose u matinu evidenciju
(lan 133. stav 1);
4) iznosi i objavljuje u javnost podatke koji se vode u matinoj evidenciji, a koji se odnose na
korienje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za pojedinano osigurano lice i koji
predstavljaju line podatke o osiguranom licu (lan 138. stav 2);
5) overi zdravstvenu ispravu bez dokaza da je uplaen dospeli doprinos za obavezno zdravstveno
osiguranje (lan 142. stav 2);
6) ne prihvati zahtev davaoca zdravstvenih usluga sa kojima je zakljuio ugovor o pruanju
zdravstvene zatite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za obrazovanje arbitrae (lan
184. st. 1. i 3);
7) kontrolu linih podataka koji se odnose na zdravstveno stanje osiguranih lica koji se vode u
medicinskoj dokumentaciji osiguranih lica, vri nadzornik osiguranja koji nije doktor medicine, doktor
stomatologije, odnosno diplomirani farmaceut (lan 187. stav 2).
Novanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i
odgovorno lice u Republikom fondu.
lan 244
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstveni radnik, ako:
1) kao izabrani lekar ili lan lekarske komisije izda nalaz i miljenje o zdravstvenom stanju za
osigurano lice koje boluje od akutnih ili hroninih oboljenja i drugih poremeaja zdravstvenog stanja,
da ne boluje od akutnih ili hroninih oboljenja i drugih poremeaja zdravstvenog stanja i time omogui
izdavanje potvrde o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi ostvarivanja prava na zdravstvenu
zatitu u inostranstvu (lan 65. stav 3);
2) osiguraniku utvrdi privremenu spreenost za rad suprotno lanu 74. ovog zakona;
3) ne primi svako osigurano lice koje ga je odabralo za izabranog lekara, osim ako se kod tog
izabranog lekara evidentirao vei broj osiguranih lica od utvrenog standarda (lan 148);
4) kao izabrani lekar zloupotrebi svoja ovlaenja u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica (lan
153).
lan 245
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj osiguranik ako namerno
prouzrokuje nesposobnost za rad, ili ako namerno sprei ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za
rad, ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene spreenosti za rad
ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi
privrednom ili drugom aktivnou kojom ostvaruje prihode, ako bez dozvole struno-medicinskog
organa filijale, odnosno Republikog fonda otputuje iz mesta stalnog prebivalita, odnosno boravita,
ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada (lan 85).
74
VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 246
Propisi za sprovoenje ovog zakona donee se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 247
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republiki fond za zdravstveno osiguranje nastavlja sa radom
sa pravima i obavezama utvrenim ovim zakonom.
Republiki fond za zdravstveno osiguranje duan je da uskladi svoju organizaciju i rad sa odredbama
ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 248
Vlada e imenovati Upravni odbor i Nadzorni odbor Republikog fonda u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Upravni odbor e imenovati direktora Republikog fonda u roku od 60 dana od dana imenovanja
Upravnog odbora.
lan 249
Direktor Republikog fonda imenovae direktore filijala u roku od 60 dana od dana stupanja na
dunost direktora.
Savet filijale e se obrazovati u roku od 30 dana od dana stupanja na dunost direktora filijale.
lan 250
Upravni odbor e doneti statut Republikog fonda u roku od 60 dana od dana imenovanja lanova
Upravnog odbora.
lan 251
Republiki fond donee opti akt iz lana 124. stav 5. ovog zakona u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
lan 252
Osigurana lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja steena po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona od toga dana
koriste ta prava po odredbama ovog zakona.
lan 253
albe podnete protiv reenja donetih do stupanja na snagu ovog zakona reavae se prema
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 254
Republiki fond organizovae i ustrojiti poslove matine evidencije do 30. juna 2006. godine.
Matina filijala vrie overu isprava o osiguranju od 1. jula 2006. godine.
lan 255
Izuzetno u 2006. i 2007. godini, u sluajevima kada se Finansijskim planom Republikog fonda za
odreenu budetsku godinu, utvrde primanja u iznosu veem od izdataka planiranih za potronju za tu
budetsku godinu, kojima se mogu u potpunosti obezbediti sredstva za obavezno zdravstveno
osiguranje osiguranika iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona, pod uslovima propisanim ovim zakonom, u
75
budetu Republike za tu budetsku godinu, nee se planirati sredstva na nain propisan u lanu 22.
stav 5. ovog zakona.
lan 256
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni
glasnik RS", br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02, 80/02, 84/04 i
45/05).
lan 257
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a odredbe l. 20. i 22, lana 45. u delu koji se odnosi na procente plaanja usluga iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iz sredstava osiguranog lica, l. 202. i 204. ovog
zakona - primenjuju se od 1. januara 2007. godine.
Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zdravstvenom osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 57/2011 i 99/2014)
Prelazne i zavrne odredbe
lan 50[s1]
Republiki fond uskladie statut i druge opte akte i donee propise za sprovoenje ovog zakona,
najkasnije do 1. januara 2013. godine.
Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjivae se propisi koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 51[s1]
Do donoenja propisa kojim se ureuje metodologija za obraun trokova obrade krvi i komponenata
krvi u skladu sa zakonom kojim se ureuje transfuzioloka delatnost, odnosno do donoenja akta o
trokovima obrade krvi i komponenata krvi, Republiki fond utvrivae cene obrade krvi i
komponenata krvi na taj nain to e se postojee cene krvi, odnosno labilnih produkata krvi, koje
vae na dan stupanja na snagu ovog zakona, uveati u skladu sa sredstvima opredeljenim u
Finansijskom planu Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje.
lan 52[s1]
Republiki fond duan je da najkasnije do 31. decembra 2016. godine izvri zamenu isprave o
osiguranju, kao i posebne isprave za korienje zdravstvene zatite iz lana 112. st. 1. i 2. ovog
zakona, sa zdravstvenom karticom.
Do potpune zamene isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korienje zdravstvene zatite zdravstvenom karticom, osigurana lica ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na
osnovu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korienje zdravstvene zatite, izdatih po
propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 53[s1]
Za osigurana lica za koja doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje nije redovno izmirivan do
dana stupanja na snagu ovog zakona, isprava o osiguranju, kao i posebna isprava za korienje
zdravstvene zatite, odnosno zdravstvena kartica, od dana stupanja na snagu ovog zakona,
overavae se pod uslovom da je obveznik uplate doprinosa zapoeo sa izmirivanjem zaostalih
doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i nastavio sa njihovim redovnim i kontinuiranim
izmirivanjem.
Overa isprave o osiguranju, odnosno posebne isprave o korienju zdravstvene zatite, odnosno
zdravstvene kartice u skladu sa stavom 1. ovog lana vrie se na nain propisan optim aktom
Republikog fonda.
76
lan 54[s1]
Srbije", a odredbe l. 11, 12, 13. i 15. ovog zakona, u delu u kojem se utvruje vei obim i sadraj
prava od prava utvrenih propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona,
primenjivae se od 1. januara 2012. godine.
Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zdravstvenom osiguranju
("Sl. glasnik RS", br. 119/2012)
lan 11[s2]
Akt iz lana 4. ovog zakona Republiki fond duan je da donese u roku od 90 dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Centralna komisija za lekove obrazovae se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Do donoenja akta iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi koji su vaili do dana stupanja na
snagu ovog zakona.
lan 12[s2]
lan 7. ovog zakona primenjuje se od 1. januara 2014. godine.
lan 13[s2]
Akt iz lana 10. stav 8. (lan 212a) donee se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Republiki fond duan je da uskladi Statut, kao i akta o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova
sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 14[s2]
Srbije".
77

Zakon o Zdravstvenom Osiguranju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Zdravstvenom Osiguranju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

II OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

1) NAELA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Naelo solidarnosti i uzajamnosti

Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa

Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja

Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja

2) OSIGURANA LICA I DRUGA LICA OSIGURANA ZA ODREENE

12) rtve nasilja u porodici;

2. Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje

3. lanovi porodice osiguranika

4. Lica kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog

5. Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni

3) PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

1. Prethodni sta zdravstvenog osiguranja

2. Pravo na zdravstvenu zatitu

Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti

5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republikom programu

Pregledi i leenje u vezi sa trudnoom, poroajem i postnatalnim periodom

Pregledi i leenje u sluaju bolesti i povreda

Pregledi i leenja bolesti usta i zuba

Medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede

Lekovi i medicinska sredstva

Republike strune komisije obrazovane za pojedine oblasti medicine i stomatologije uestvuju u

Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala koja slue za funkcionalnu i estetsku

Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog

Zabrana naplaivanja zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz obaveznog

Osigurana lica kojima se obezbeuje zdravstvena zatita u punom iznosu

Sadraj, obim i standard zdravstvene zatite

Hitna medicinska pomo i neophodna zdravstvena zatita

Plan zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Nomenklatura i cene zdravstvenih usluga

Prethodno obavetenje osiguranog lica

Pravo Republikog fonda da odbije plaanje odreenih zdravstvenih usluga

Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u posebnim okolnostima

Dravna garancija za izvrenje obaveza Republikog fonda

Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju

Korienje zdravstvene zatite osiguranih lica u inostranstvu

Upuivanje na leenje u inostranstvo

3. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad

Povezivanje privremene spreenosti za rad

Duina korienja prava na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad

Obavezno upuivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti pred nadlenim

Sluajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade

Osnov za naknadu zarade

Usklaivanje osnova za naknadu zarade

Visina naknade zarade

Naknada zarade u posebnim sluajevima

Obezbeivanje isplate naknade zarade

4. Pravo na naknadu trokova prevoza

5. Dospelost prava i rok za isplatu dospelih prava

4) UTVRIVANJE SVOJSTVA OSIGURANOG LICA I OSTVARIVANJE

uslovom da obveznik podnoenja odjave ne podnese odjavu sa zdravstvenog osiguranja u zakonom

2. Matina evidencija o osiguranim licima i korienju prava iz obaveznog

2) lanovima porodice osiguranika;

(2) prijavu na osiguranje, prijavu promena u osiguranju i odjavu sa osiguranja - za

(1) prijavu podataka o obvezniku plaanja doprinosa;

(1) prijavu na osiguranje i odjavu sa osiguranja za osiguranike - za koje je, u

(1) prijavu na osiguranje, prijavu promena u osiguranju i odjavu sa osiguranja - za

(1) unosi u matinu evidenciju podatke o prijavama na zdravstveno osiguranje,

3. Obezbeivanje i ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

4. Uee struno-medicinskih organa u postupku

4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista deije i preventivne stomatologije.