1.

Napisati frekventnu jednacinu sa konzistentnim I sa direktno koncentrisanim

masama I ukratko objasniti njene elemente?
Frekventna jednacina sa koncentrisanim masama |Knn-Wi^2 Mnn| =0
n-br nepoznatih pomeranje
Wi-kruzna frekvencija
Knn- matrica krutosti uz nepoznata pomeranja u globalnom kooridnatnom sistemu
Mnn-matrica masa uz nepoznata pomeranja u globalnom kooridnatnom sistemu
Frekventna jednacina sa koncentrisanim masama: | Kc-Wi^2 M11| = 0
Kc kondenzovana matrica krutosti Kc=K11-K12 K22^-1 K21
K11 Matrica krutosti uz nepoznata bitna pomeranja
K22 - Matrica krutosti uz nepoznata nebitna pomeranja
K12 -Matrica krutosti uz nepoznata pomeranja cije su kolone uz nebitna pomeranja a
redovi uz bitna pomeranja
K21 - Transpanovano
2.Objasniti ogranicenje primene dinamickog koeficijenta kod analize
prigusenog sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izlozenog dejstva
harmonijske poremecajne sile?
Ukupan odgovor dobijamo kao zbir homogenog (prolaznog) i partikularnog
(ustaljenog) odgovora. Homogen deo se brzo amortizuje pa ga mozemo zanemariti .
Bez homogenog dela ukupno resenje postaje priblizno tacno a u njemu vise nema
podataka o pocetnim uslovima jer su pocetni uslovi deo homogenog resenja.
3.Navesti prednosti i nedostatke metode za seizmicku analizu konstrukcija ?
1.Metoda direktne dinamicke analize :
Prednosti: Velika tacnost,mogucnost primene na realne nelinearne modele poznata
vremenska promena.
Mane: najcesce previse kompleksna za praksu
2.Metoda modalne superpozicije: je umereno kompleksna a na njenu tacnost
negativno utice predpostavka o linearnom ponasanju konstrukcije kao i karakter
superpozicije.
3.Metoda ekvivalentnog statickog opterecenja je zasnovana na spektralnoj analizi ,
jednostavna je metoda ali nedovoljno tacna sa obzirom na svoj staticki karakter.
4.Ukratko objasniti metodu modalne superpozicije i njenu primenu u
seizmickoj analizi konstrukcija.
Odgovor sistema se dobija kao kombinacije (superpozicije) pojedinacnih odgovora
svih K svojstvenih oblika (modela superpozicije) Dalje se u odnosu na ovih prvih K
svojstvenih oblika dobijaju seizmicke sile. Statickom analizom za K seizmickih sila
dobijamo uticaje u konstrukciji. Ukupni uticaji se dobijaju kao superpozicija svih K
uticaja.

5.Ukratko objasniti sta je i kako se konstruise spektar pseudoubrzanja?

Uopsteno spektar odgovora predstavlja dijagram promene maksimalnih velicina
odgovora sistema sa jednim stepeneom slobode, za razlicite vrednosti perioda
oscilovanja i prigusenja. pod odgovorom se misli na pomeranje, brzinu i pomeranje.
Sd=|y(t)|max spektar relativnih pomeranja
Spa=^2 Sd spektar pseudoubrzanja
6.Ukratko opisati ponasanje sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja
izlozenog dejstvu impulse?
Maksimalno pomeranje konstrukcije usled dejstva impulsnog opterecenja javlja se
dosta brzo, pa je uticaj prigusenja na gasenje mehanicke energije zanemarljiv. Pri
relativno drugom trajanju opterecenje (t1>T) maksimalno pomeranje uglavnom zavisi
od brzine prirasta opterecenja dok ne zavisi od njegovog trajanja. =2 naglo naneta
sila =1-najslicnije statickom opterecenju.
7.Ukratko objasniti najcesce oblike dinamickih dejstava ? koje se dinamicko
dejstvo moze smatrati kao najznacajnije za gradjevinske konstrukcije?
Periodicna (harmonijska i neharmonijska) pojavljuju se u jednakim vremenskim
intervalima , osilatorna specifican slucaj periodiskog opterecenja koda je srednja
vrednost opterecenja jednaka nuli, Udarna naglo se nanose na konstrukciju po
delovanju se dele na 1.naglo naneta sila ima dugotrajno dejstvo 2.impuls ima
kratkotrajno dejstvo, Temperaturna, Pomeranje oslonca.
Posto se dejstvo zemljotresa prenose preko oslonaca na konstrukciju mozemo
smatrati da je pomeranje oslonaca najznacajnije za gradjevinske konstrukcije.
8.Zasto je u dinamici konstrukcija potrebno pribeci izvesnim
pojednostavljenjima pri analizi I naprojati koja su to pojednostavljenja?
Osnovno pojednostavljenje dinamickog modela je formiranje konacnog broja
koncentrisanih masa za razliku od statickih modela gde je masa ravnomerno
raspodeljena. Koncentrisane mase se najcesce lociraju u cvorovima konstrukcije I
imaju 2 stepena slobode (2 translatorna pomeranja) dok cvorovi u statickom modelu
imaju 3 stepena slobode.Kod konstrukcija zgrada koriste se takozvane pseudotrodimenzioni modeli koji imaju po 3 stepena pomeranja u nivou svake tavanice.
9.Ukratko objasniti I nabrojati prednosti i nedostatke modalne spektralne
analize?
Prednosti: jednostavna i laka upotrebljivost,zbog kombinacije sa modalnom analizom
spektre odgovora koji se odnose na sistema sa 1 stepenom slobode sada mozemo
koristiti i kod sistema sa vise stepeni sloboda. Na efikasan i brz nacin dobijamo
ekstremene vrednosti uticaja koji se najcesce jedino potrebni za analizu naponskodeformacionog stanja preseka.
Mane Ove metode se mogu smatrati smatrati to sto ne daje vremensku promenu vec
samo ekstremne vrednosti.

10.Ukratko objasniti pri kojim uslovima moze da dodje do pojave podrhtavanja

kod sistema sa jedinim stepenom slobode pomeranja izlozenog dejstvu
harmonijske poremecajne sile?
Do pojave podrhtavanja dolazi kada je vrednost kruzne frekvencije poremecajne sile
(pisano latinicno p) bliska vrednosti kruzne frekvencije sistema () tj. p~ uz
zanemarljivo prigusenje =0

11.Ukratko objasniti kako promena krustosti sistema sa jednim stepenom

slobode kretanja izlozenog dejstvu harmonijske poremecajne sile moze da
utice na odgovor?

p
p
m
=
=p
m
k
k
m

-Povecanjem krutosti (k) smanjuje se

-uodnosu na rezonantni polozaj smanjuje dok smanjenje na desnoj strani
utice na povecanje duktilnog koeficijenta
12.Ukratko objasniti i nabrojati prednosti i nedostatke modalne superpozicije u
odnosu na direktnu dinamicku analizu?
Prednosti: modalna superpozicije je manje kompleksna , preko modalne
superpozicije najefikasnije stizemo do ekstremnih vrednosti koje su cesto i dovoljne
za dimenzionisanje
Mane: Modalna superpozicija za razliku od direktne metode ne daje vremensku
promenu uticaja. Tacnost modalne superpozicije u odnosu na direktnu analizu zbog
njene pedpostavke o linearnom ponasanju konstrukcije kao i samog karaktera
superpozicije.
13.Ukratko objasniti kako se se odredjuje spektar apsolutnog ubrzanja za jedan
akcelelogram?

Spektar apsolutnog ubrzanja predstavlja dijagram promene maksimalnih vrednosti

ubrzanja sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja za razlicite vrednosti
perioda osilovanja (T) i prigusenja ()

14.Ukratko uporediti staticki i dinamicki model konstrukcija zgrada

(koncentrisane mase)?
Dinamicki modeli su jednostavniji jer imaju u cvorovima koncentrisane mase sa 2
stepena slobode (2 translatorna pomeranja) Dok klasican cvor statickog modela ima
tri stepena slobode.
U kontrukcijama zgradarstva se koriste takozvani pseudo-trodimenzionalni modeli
koji imaju tri stepena slobode pomeranja u nivou svake tavanice.

15.Ukratko objasniti primenu modalne analize za oredjivanje odgovora sistema

sa vise stepeni slobode pomeranja izlozenog dejstvu zemljotresa zadatog u
oblika akcelelograma?
Modalna analiza sistema diferencijalnih jednacina transformise u sistem medjusobno
nezavisnih jednacina, gde svaku jednacina sada mozemo zasebno resavati
metodama za resavanje sistema sa jednim stepenom slobode.Iz zapisa zemljotresa
u obliku akcelelograma dobijamo spektre odgovora koji vaze samo za sisteme sa
jednim stepenom slobode. Sto znaci da bez modalne analize akcelelograme ne
mozemo primeniti kod sistema sa vise stepeni slobode.
16.Ukratko objasniti koncept raspodele seizmickih sila po visini zgrade
primenom metode ekvivalentnog statickog opterecenja u seizmickoj analizi
konstrukcija?
Ideja ove metode je da se ukupna seizmicka sila rasporedi u nivoima
tavanica.Napadne tacke sila se uzimaju u nivou tavanica zbog njene domimantne
mase i krutosti ,a u ukupnau tezinu etaze ulaze i svakoj tavanici pripadajuci vertikalni
elementi.

S=S

GiHi
GiHi

Gi-tezina jedne etaze H-visina 1 etaze S-ukupna seizmicka

sila Si-seizmicka sila u nivou 1 etaze. Za objekte vece spratnosti 85% ove sile ce se
rasporediti prema ovom izdrazu dok ce 15% sile staviti na vrh objekta kao
koncentrisano opt.

17.Kakav je odnos izmedju vrednosto svojstvenih frekvencija dinamickog

modela sa konzistentnom matricom masa i matricom koncentrisanih masa?
Resenje za kruzne frekvencije dobijamo primenom koncentrisanih masa su priblizno
tacna.Dok primena konzistentnih masa daje zadovoljavajuce resenje samo za prvi
ton, dok se kod visih tonova dobijaju nize vrednosti svojstvenih frekvencijanego kod
primene koncentrisanih masa.Za vecu tacnost koristimo veci br konacnih elemenata.
18.Ukratko objasniti pro kojoj predpostavci je odredjen dinamicki koeficijent za
sistem sa 1 stepenom slobode pomeranja koji je izlozen dejstvu prinudne
harmonijske poremecajne sile i kakve to posledice ima na proracun?
Ukupan odgovor sistema je dat kao zbir prolaznog (homogenog) i ustaljenog
(partikularnog) odgovora.Osnovna predpostavka (prema kojoj je odredjen i dinamicki
koeficijent) je da zanemarimo homogeni deo resenja tj da u analizu kortistimo samo
ustaljeni (partikularni) deo.Direktna posledica na proracun je da je on sada uvek
delom problizan, a osim toga samo u homogenom delu smo imali uracunate pocetne
uslove ciji uticaj ovim zanemarenjem gubimo.
19.Ukratko objasniti od cega zavisi ukupan seizmicki koeficijent za
horizontalan pravac u metodi ekvivalentnog statickog opterecenja pri
odredjivanju seizmickih sila po domacim propisima?
K=Ko+ks+Kd+Kp
Ko-koeficijent kategorije objekta,objekti visokogradnje prve kategotije projektuju se
na opterecenje VII stepena sa koef K0=1.0 ,manje bitni objekti <1.0
Ks-koef seizmickog intenziteta i zavisi od seizmicke zone Kd-koef dinamicnosti i
zavisi od kategorije tla kp-koef duktilnosti i prigusenja
20.Ukratko objasniti ogranicenja primene metode ekvivalnetnog statickog
opterecenja po domacim propisima za dredjivanje seizmickih sila?
Proracun na bazi spektralne analize odredjuje se zamenjujuce staticko horizontalno
opterecenje samo na osnovni ton.
-objekti manje spratnosti i vaznosti
-nedovoljna tacnost sobzirom na staticki karakter metode (seizmicke sile su statickog
karaktera)
21.Ukratko objasniti kako koeficijent tla utice na vrednost pseudoubrzanja
elasticnog spektra odgovora uhorizotalnom pravcu (EN-1998-1)?
Koeficijent kategorije tla je proporcionalan vrednosti pseudoubrzanja eslasticnog
spektra odgovora , zavisi od vrste tla koje se u ovom standard deli u 5 grupa
(A,B,C,D,E) i svaka grupa ima odredjenu vrednost koja se krece od 1.0 za grupu A
do 1.6 za grupu E.U proracun pseudoubrzanja uvodimo zavisnost ubrzanja od vrste
tla.

22.Ukratko objasniti prednosti i nedostatke multimodalne spektralne analize pri

odredjivanju seizmickih sila?
Prednosti:Modalna analiza transformise sistem vezanih diferencijalnih jednacina u
sistem nevezanih (medjusobno nezavisnih) jednacina. Svaka diferencijalna jednacina
odgovara jednom tonu oscilavanja pa se moze posmatrati kao sistem sa jednim
stepenom slobode. To nam omogucava primenu spektra odgovora.Omogucena
superpozicija svojsvenih oblika oscilovanja.
Nedostatak: Zbog superpozicije moze se primenjivati samo za linearnu analizu
konstrukcija.
23.Nabrojati karakteristike zemljotresa?
Epicenter ,dubina zarista,magnituda , oslobodjena energija u zaristu, intenzitet, skala
intenziteta, seismogram, akcelelogram, povratni period zemljotresa,seizmicke
karte,maksimalno ubrzanje tla,spektar zemljotresa,frekventni sastav zemljista.
24.nabrojati nacine na koji se dejstvo zemljotresa moze obuvatiti u dinamickoj
analizi?
Ako nas zanima vremenski tok odgovora:
-metoda direktne dinamicke analize (resenje diferencijalnih jednacina)
-metoda spektralne analize (metoda ekvivalentnog statickog opterecenja)
25.Ukratko objasniti odredjivanje spektra odgovora pseudoubrzanja za 1
akcelelogram?
Odredjenim akcelelogramom opteretimo
konstrukciju sa jednim stepenom
slobode koji ima odredjenu kruznu
frekvenciju
(omega)
i
prigusenje
(psi).Kako je pri zemljotresu potrebno
znati maksimalne vrednosti inercijalnih
sila, na resenju za ubrzanje mase uocice se maksimalna vrednost ubrzanja mase.
Potom ce se na posebnom dijagramu naneti vrednost ovog maksimalnog ubrzanja
podeljena sa maksimalnom vrednoscu ubrzanja tla. Ovaj kolicnik naziva se
amplifikacija maksimalnog ubrzanja tla za system sa jednim stepenom slobode ciji je
period oscilovanja T1. Maksimalna velicina ovako dobijena predstavlja samo jednu
tacku u spektru odgovora. Postupak se ponavlja za razlicite velicine perioda T i
razlicite koeficijente prigusenja . Dobijenim rezultatima se konstruise kompletan
spektar odgovora.Spektar predstavlja maksimalne velicine relativnih pomeranja
konstrukcije sa jednim stepenom slobode za posmatrani akcelelogram (Sd).
Spa=^2 Sd =(2pi/T) na kvadrat* Sd

Spektri pseudobrzine i pseudoubrzanja

su proporcionalni max potencionalnoj
energiji i max unutrasnjoj sili u elasticnoj
konstrukciji.
Spa-pseudoubrzanje
Sd-spektar
relativnih pomeranja

26.Objasni karakteristike slobodnih prigusenih oscilacija sistema sa jednim

stepenom slobode kretanja pri nadkriticni prigusenje?
Pri nadkriticnom prigusenju koeficijent prigusenja ima vrednost psi=Eta/omega>1 U
ovom slucaju ne dolazi do pojave osilatornog kretanja vec nastaje aperiodicno
amortizovano kretanje

27.Objasniti kada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja sistema sa

jednim stepenom slobode pri prinudnim prigusenim oscilacijama usled
harmonijske poremecajne sile?
Max vrednosti pomeranja se javljaju za vrednosti dinamickog koeficijenta.
Np
1
max=
=
Np , stat 2 1 2
Max-javalja se za vrednost 2=1-22

28.Ukratko objasniti osobine prinudnih prigusenih oscilacija usled harmonijske

poremecajne sile koja deluje na sistem sa 1 stepenom slobode?
-Prinudne oscilacije se ne amortizuju kroz vreme pri posmatranju prigusenja

-Frekvencija prigusenih oscilacija je jednaka frekvenciji prigusene sile i ne zavisi od

karakteristika sistema tj prinudna sila namece sistemu svoju frekvenciju
-Pri maloj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu vrlo velika pomeranja
sistema ukoliko su frekvencije prinudne sile i svojstvena kruzna frekvencija bliske
zbog pojave rezonancije
-Pri velikoj vrednosti aplitude prinudne sile mogu da nastanu veoma mala pomeranja
ukoliko su p>>
29.Napisati diferencijalnu jednacinu kretanja za sistem sa jedim stepenom
slobode pomeranja koji je izlozen dejstvu prinudne harmonijske poremecajne
sile i ukupno objasniti resenje difrenecijalne jednacine kretanja ?
yy +2yy+2y=F0/m *sinpt diferencijalna jednacina kretanja
y(t)=Ce^-t *sin(dt+)+Np sin(pt-)
C-aplituda oscilacija , d-kruzna frekvencija , -fazni ugao, Np-aplituda prinudnih
prigusenih oscilacija, -fazni ugao
30.Objasniti specificnosti dimenzionisanja nosaca opterecenim dinamickim
opterecenjem?
Uticaj u konstrukciji usled dinamickog opt zavisi prevenstveno od odnosa frekvencija
prinude
Pri dejstvu dinamickog opterecenja uticaji u sistemu ne moraju biti proporcionalni
intenzitetu opterecenja
31.Definicija sopstevene frekvencije?
Broj punih oscilacija u jednom sekundu. Reciprocna vrednost perioda oscilovanja
=1/T [Hz]
32.Kako se odredjuje i koristi dinamicki koeficijent?
Izmedju statickog i dinamickog odgovora postoji odnos koji se zove dinamicki
koeficijent.
1
=
2 2
( 1 ) +4 2 2

33.Uporediti dinamicke
modele sa raspodeljenim i koncentrisanim masama?
Kontinualno rasporedjene mase imaju beskonacno mnogo stepeni slobode,
Koncentrisane mase imaju konacan br stepeni sloboda.

34.Objasniti prednosti i nedostatke metode modalne superpozicije sa

spektrima odziva u seizmickoj analizi?
-odgovor sitema dobija se kao kombinacija odgovora po svojsvenim oblicima.
-seizmicke sile se irazacunavaju za prvi k svojstvenih oblika
-Uticaji u konstrukcijama dobijaju se na osnovu staticke analize za seizmicke sile
prvih k svojstvenih oblika
-Ukupan uticaj se dobijaju kao kombinacija ovih oblika
-nedovoljna tacnost sobzirom na predpostavku o linearnoj ponasanju i karakter
superpozicije
35.Sta je rezonancija?
Poklapanje sopstvene i prinudne frekvencije pri kome amplitude progresivno rastu i
ogranicene su velikim prigusenjima
36.Ukratko komentarisati osobina svojstvenih oscilacija?
Svojstvenim oscilacijama naziva se periodicno kretanje (ponavljanje u jednakim
vremenskim intervalima T) koje se obavlja po harmonijskom zakonu sa odredjenom
frekvencijom pri cemu se odnos pomeranje dveju proizvoljnih tacaka tokom kretanja
vremenom nemanjaju.
-mala vrednost prigusenja
-harmonijska funkcija promene
-amplituda zavisi od pocetnih parametara
-kruzna frekvencija i period oscilovanja ne zavise od pocetnih uslova
37.Ukratko opisati karakteristike elasticnog spektra odgovora za horizontalan
pravac (EN-1998-1)?
-Elasticni spektri odgovora mogu biti dati po: pomeranju,brzini,ubrzanju,energiji
-Sluze kao osnovni nacin prikazivanja zemljotresa jer su laksi za primenu.
-Spektralne linije dobijene numerickim resavanjem jednacine kretanja su skup iz
anvelopa.
-Anvelopa predstavlja krivu max apsolutnih ubrzanja sistema
-ovako dobijen spektar opisuje elasticnog odgovora sistema
38.Ukratko komentarisati i skicirti karakter odgovora sistema sa jednim
stepenom slobode izlozenog impulse?
Impulsno opt je kratkotrajno opt velikog intenziteta koje ne menja sklop dejstava i cija
je brojna vrednost integral po vremenu konacna vrednost.
Max vrednost pomeranja konstrukcije usled ovog dejstva javlja se dosta brzo pa je
zato uticaj prigusenja na temelje mehanicke energije zanemarljiv.

t1-vreme trajanja dejstva, ft-forma impulsnog opterecenja I-vremenski interval sile

(Impuls)
I = F ( t ) dt= F 0 ( t ) dt
39.Ukratko komentarisati postupak odredjivanja svojstvenih vrednosti
metodom konacnih elemenata?
Sa konzistentnim masama: (Knn-2Mnn)*Vno=0 ova jednacina ima netrivijalno
resenje samo ako je determinant sistema =0 |Knn- 2Mnn|=0; Vno-vektor amplitude
nepoznatih pomeranja; omega-kruzna frekvencija
Sa koncentrisanim masama: (Kc-2M11)V11=0 ; Kc-kondenzovane matrice krutosti ;
V1-vektor pomeranja u pravcima u kojima postoje inercijalne sile.
40.Ukratko komentarisati i skicirati odgovor sistema sa jednim stepenom
slobode izlozenog naglo nanetoj konstantnoj sili?

Levo: Oscilacije su slicne slobodnim oscilacija oko sopstvenog ravnoteznog polozaja

Desno: velicina dinamickog faktora se menja u toku vremena i predstavlja aplitudu

1.SUTINSKE KARAKTERISTIKE DINAMIKIH DEJSTAVA: Velike i/ili brze

promene intenziteta dejstva i male inercijalne sile. Velike inercijalne sile. Promene
intenziteta dejstva i/ili inercijalne sile koje ugroavaju nosivost, stabilnost i
upotrebljivost konstrukcije. Uglavnom je prvo ugroena uptrebljivost, zatim nosivost i
na kraju stabilnost. Deformacija nosaca se tako menja da se uticaj ubrzanja nosaca,
tj inercijalnih sila vise ne moze zanemariti.
2.UPOREDITI KARAKTERISTIKE STATICKIH I DINAMICKIH DEJSTAVA NA
KONSTRUKCIJE:

-Staticka dejstva - imaju konstantan intenzitet bez pojave inercijalnih sila, male i/ili
spore promene intenziteta dejstva i zanemarljivo male inercijalne sile. Promene
intenziteta i/ili inercijalne sile koje ne ugrozavaju nosivost,stabilnost i upotrebljivost
konstrukcije.
-Dinamicka dejstva - velike i/ili brze promene intenziteta dejstva i male inercijalne
sile, velike inercijalne sile. Promene intenziteta dejstva i/ili inercijalne sile koje
ugroavaju nosivost, stabilnost i upotrebljivost konstrukcije. Uglavnom je prvo
ugroena uptrebljivost, zatim nosivost i na kraju stabilnost. Deformacija nosaca se
tako menja da se uticaj ubrzanja nosaca, tj inercijalnih sila vise ne moze zanemariti.
3.OPIS I DIJAGRAMI KARAKTERISTINIH DINAMIKIH DEJSTAVA NA
KONSTRUKCIJE: - Periodino promenljiva opteredenja: mogu biti harmonijska i
neharmonijska, opterecenja se ponavljaju u jednakim vremenskim intervalima. T
period u kom se ponevlja opterecenje. Kod harmonijski promenljivih opterecenja,
promena je definisana harmonijskim funkcijama.
- Udarna opteredenja: predstavljaju promenu intenziteta u veoma kratkom intervalu
vremena. Velika je brzina nanosenja opterecenja. P promena intenziteta
opterecenja, t vreme za koje dodje do promene intenziteta. Primer opterecenja:
sopstvena tezina kada se skine oplata.
- Impulsna opteredenja: karakterise opteredenje i rasteredenje u veoma kratkom
intervalu vremena. Primer opterecenja: udar talasa o branu. Serija impulsnih
opteredenja: predstavlja periodicno opterecenje i rasterecenje u veoma kratkom
intervalu vremena. Npr. kod nekih masina.
- Aperiodina opteredenja: ovo opterecenje je sloena frekventna karakteristika definisana u intervalima. Ne moze se opisati nekom funkcijom. Primer opterecenja:
zemljotres.
Periodicno promenljiva opterecenja
opterecenja

Harmonijski promenljiva

Udarna

Serija impulsnih
optereenja

Impulsna

Aperiodina
optereenja

4.ELEMENTI DINAMIKOG MODELA I KRITERIJUMI ZA FORMULISANJE

DINAMIKOG MODELA KONSTRUKCIJA: Elementi: veliina i raspored masa,
veliina i raspored priguenja, veliina i raspored krutosti, raspored vorova,
oslonaca, krutih uglova, tapova, zglobova. Kriterijumi: raspored masa treba da bude
takav da odgovara realnoj konstrukciji, realna konstrukcija se moze aproksimirati
raspodeljenom masom ili koncentrisanim masama. Prednost modela sa
koncentrisanom masom je laksa numericka manipulacija-proracun je dovoljno tacan.
Model sa raspodeljenom masom daje tacnije rezultate,ali je tezi za proracun.Ako
podelimo sistem sa konc masama na dovoljan broj KE dobijemo rezultat sa
zanemarljivom greskom.
5.DEFINICIJA STEPENA SLOBODE DINAMIKOG MODELA I DATI PRIMERE SA
JEDNOM I VIE MASA: Stepeni slobode dinamikih modela su nezavisni parametri

pomeranja koji odreuju poloaj masa modela. Broj stepeni slobode predstavlja
minimalan broj dodatnih veza za spreavanje pomeranja masa dinamikog modela,
ne zavisi od "statikog" broja stepeni slobode. s i m - odnos broja stepeni slobode i
broja masa dinamickog modela.

Jedna masa
rezervoar.

Primeri:

Vie

6.OBJASNI POJAM DINAMICKOG KOEFICIJENTA: Dinamicki koeficijent

predstavlja odnos izmedju dinamickih i statickih uticaja. Pokazuje koliko su dinamicki
uticaji veci od odgovarajucih statickih, odnosno koliki je faktor kojim treba pomnoziti
staticke uticaje da bi se dobili stvarni uticaji od dinamickog opterecenja.
7.DATI OBJASNJENJE DINAMICKOG KOEFICIJENTA I NACRTATI ZAKON
NJEGOVE PROMENE U FUNKCIJI OD KOLICNIKA KRUZNE FREKVENCIJE
POREMECAJNE SILE P(t)=Posin(pt) I KRUZNE FREKVENCIJE SLOBODNIH
NEPRIGUSENIH OSCILACIJA: Dinamicki koeficijent predstavlja odnos izmedju
dinamickih i statickih uticaja, odnosno izmedju dinamickog i statickog ugiba usled
poremecajne sile. On pokazuje koliko su uticaji dinamickog ugiba usled sile Po veci
od njegovog statickog ugiba. = 1/Np(st)=1/(1-)+4. Np=Np(st). Np=Po/k.
=P/. =/.
Zakon promene dinamickog koeficijenta:

8. POJAVA REZONANCIJE: Do pojave rezonancije dolazi u slucaju kada se poklope

prinudna frekvencija i sopstvena kruzna frekvencija. Tada je amplituda Np=Np(st)/
(1-)+4=. Kada telo osciluje amplituda njegovih oscilacija moze dobiti
izuzetno veliku vrednost ukoliko se frekvencija spoljasnje prinudne sile (rezonantna
frekvencija) poklopi sa sopstvenom frekvencijom. U tom slucaju je predaja energije
od spoljasnje sile minimalna.
9.NAVESTI POSTUPKE ZA SMANJENJE DINAMICKOH KOEFICUJENTA KOD
REALNIH KONSTRUKCIJA: Dinamicki koeficijent zavisi od stepena prigusenja. =
1/(1-)+4. To znaci da je za manje prigusenje on veci, i obrnuto. Ako je
potrebno smanjiti dinamicki koeficijent onda treba povecati prigusenje. Prigusenje
kod gradjevinskih konstrukcija se javlja usled: trenja izmedju materijalnih cestica,
histeriznog ponasanja materijala, otpora u vezama(spojevi,cvorovi,oslonci),
viskoznog otpora sredine, kulonovog trenja. Potrebno je povecati trenje izmedju
elemenata konstrukcije i na taj nacin amortizovati dinamicka dejstva i smanjiti
dinamicki koeficijent.
10.DATI JEDNACINU SLOBODNIH OSCILACIJA I IZRAZ ZA SVOJSTVENU
FREKVENCIJU SLOBODNIH NEPRIGUSENIH OSCILACIJA MODELA SA JEDNIM
STEPENOM SLOBODE POMERANJA:
Slobodne oscilacije - sistem osciluje bez spoljasnjeg dejstva ili poremecaja.
Mala vrednost prigusenja 0.
Harmonijska f-ja promene.

m (t) + ky (t) = 0 - jednacina slobodnih neprigusenih oscilacija.

f =1/T=/2=1/2(k/m) - svojstvena frekvencija.
11.ANALIZIRATI IZRAZ ZA SVOJSTVENU FREKVENCIJU SLOBODNIH
PRIGUSENIH OSCILACIJA MODELA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE:
Prigusenje ne moze da se zanemari (0).
fd=1/Td=d/2=1/2(1-)=1/2k/m(1-) - za prigusene oscilacije. -kolicnik
prigusenja. U izrazu fd= d/2, d predstavlja kruznu frekvenciju prigusenih
oscilacija (d=(1-)). <1 - podkriticno prigusenje, =1 - kriticno prigusenje, >1 nadkriticno prigusenje. Izraz fd=1/2k/m(1-) vazi samo za <1. Iz izraza se vidi
da je frekvencija kod slobodnih prigusenih oscilacija manja nego kod neprigusenih
(samim tim je period oscilovanja veci). Ona se postepeno smanjuje zbog prisustva
prigusenja ().
12.POJAVA ZEMLJOTRESA I SUTINA SEIZMIKIH SKALA: Zemljotres je
ubrzano pomeranje tla koje izaziva inercijalne sile u konstrukcijama. U zavisnosti od
toga kako nastaju, postoji vise vrsta zemljotresa: 1.vulkanski zemljotresi su posledica
promena u zemljinoj kori zbog izraene vulkanske aktivnosti. 2.urvinski zemljotresi su
posledica uruavanja gornjih slojeva tla u zonama iznad upljina u zemljinoj kori.
3.tektonski zemljotresi su posledica poputanja veze u kontaktnim zonama blokova
zemljine kore (rasedi). Zemljotresi se u zemljinoj kori prostiru kao longitudinalni
(poduzni) talasi, transverzalni (poprecni) talasi i kao povrsinski talasi. Mesto pojave
zemljotresa karakterisu: - hipocentar H, mesto nastanka seizmikog talasa, tj teite
povrine raseda (na dubini 5km-60km), - epicentar E, centralna projekcija
hipocentra na povrini zemlje, - epicentralno rastojanje e, rastojanje epicentra "E"
od take na zemljinoj povrini "X", - hipocentralno rastojanje h, rastojanje
hipocentra "H" od epicentra "E" (dubina arita zemljotresa).
-Seizmike skale: su uredjaji koji sluze za klasifikaciju zemljotresa prema razliitim
kriterijumima. Nastale su u XVII veku u Italiji. Skale su pravljene u odnosu na neku
posledicu zemljotresa, odnosno pokazuju u kolikom stepenu je zemljotres uticao na
neku pojavu. Danas postoji oko 50 skala koje stepenuju zemljotrese prema veliini
tete nastale na objektima, promene nastale u okruenju, promene ponaanja ivih
bida... U primeni su najvise MCS i Rihterova skala.
13.UKRATKO OBJASNITI NACIN DOBIJANJA I PRIMENU SPEKTRA
ODGOVORA:
Spektri odgovora su dijagrami koji prikazuju max vrednosti odgovora (pomeranja,
brzina, ubrzanje, sile u preseku, naponi, dinamicki koeficijent) sistema sa jednim
stepenom slobode za dinamicko dejstvo. Koriste se u modalnoj analizi (spektralna
teorija pri proracunu seizmickih sila). Za praksu je pogodno imati takve dijagrame i
kojih je lako moguce ocitati maximalne vrednosti odgovora konstrukcije na razne
vrste dinamickog opterecenja. Kod crtanja dijagrama na apscisnu osu se nanose
svojstvene frekvencije ili periodi oscilacije konstrukcije, a na ordinatnu osu
maximalne vrednosti odgovora konstrukcije.Familije krivih se dobijaju promenom
prigusenja sistema.
Spektar odgovora se dobija iz akcelerograma.
Akcelerogram zapisuje ubrzanja tla pri zemljotresu. Iz akcelerograma se numerickim
putem dobije ubrzanje mase.

14.PREDNOSTI I NEDOSTACI METODA ZA SEIZMIKU ANALIZU

KONSTRUKCIJA:
-Metoda direktne dinamike analize: Prednost ove metode je velika tanost,
mogudnost primene realnih nelinearnih modela ponaanja i dobijanje istorije
promene veliina pomeranja, napona i sila. Mana je sto je veoma kompleksna
metoda.
-Metoda modalne superpozicije: Nedostataci: kompleksna metoda i nedovoljna
tanost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponaanju i karakter superpozicije.
-Metoda ekvivalentnog statikog opteredenja: Prednost je sto je jednostavna metoda,
a nedostatak nedovoljna tanost s obzirom na statiki karakter metode.
15. METODE ZA SEIZMIKU ANALIZU KONSTRUKCIJA:
-Metoda direktne dinamike analize: Primenjuje se metoda konanih elemenata.
Numeriko reavanje jednaina dinamike ravnotee primenom inkrementalnog
pristupa u povezivanju tekude i naredne konfiguracije analiziranog sistema konanih
elemenata. Umesto reenja za bilo koji vremenski trenutak "t", trai se reenje samo
u odreenim diskretnim trenucima "ti" (i=1,2,...,n) koji se razlikuju za "t". Promena
pomeranja, brzina i ubrzanja u okviru vremenskog intervala "t" unapred se
pretpostavlja. Prednost ove metode je velika tanost, mogudnost primene realnih
nelinearnih modela ponaanja i dobijanje istorije promene veliina pomeranja,
napona i sila. Mana je sto je veoma kompleksna metoda.
- Metoda modalne superpozicije: Odgovor sistema dobija se kao kombinacija
odgovora po svojstvenim oblicima-seizmike sile izraunavaju se za prvih "k"
svojstvenih oblika. Uticaji u konstrukciji dobijaju se na osnovu statike analize za
seizmike sile prvih "k" svojstvenih oblika, a ukupni uticaji se dobiju kao kombinacija
svih oblika (kombinacija nije linearna s obzirom na razliite faze amplituda pomeranja
i sila za razliite svojstvene oblike). Nedostataci: kompleksna metoda i nedovoljna
tanost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponaanju i karakter superpozicije.
- Metoda ekvivalentnog statikog opteredenja je zasnovana na spektralnoj analizi,
odreuje se zamenjujude statiko horizontalno opteredenje. Uticaji u konstrukciji
dobijaju se za seizmike sile dobijene na osnovu analize prvog svojstvenog oblika i
drugih dinamikih parametara konstrukcije, kategorije objekta, intenziteta
pretpostavljenog seizmikog dejstva i karakteristika tla.
Prednost je sto je jednostavna metoda, a nedostatak nedovoljna tanost s obzirom
na statiki karakter metode.

16.OBJASNITI I DATI OBRASCE ZA PRORACUN SEIZMICKIH SILA METODOM

STATICKI EKVIVALENTNOG OPTERECENJA PO NASIM PROPISIMA: Proracun
konstrukcija u seizmickim podrucjima se svodi na ekvivalentni staticki proracun, pri

cemu se vrednosti inercijalnih sila koje deluju na konstrukciju odredjuju uz

pretpostavku da se sistem linearno ponasa, metodom superpozicije maksimalnih
vrednosti inercijalnih sila odredjenih za pojedine sopstvene oblike. Seizmicka
(inercijalna) sila koja deluje na masu k u i-tom sopstvenom obliku, odredjuje se po
formuli: Sik=Kc i ik Qk.

17.OSNOVI ASEIZMIKOG PROJEKTOVANJA I GRAENJA OBJEKATA:

Seizmiki parametri lokacije objekta uzimaju se u obzir kroz koeficiijent sigurnosti.
Geomehaniki parametri lokacije objekta: u zavisnosti od vrste i osobina tla i
seizmicke zone na lokaciji objekta, treba izabrati najbolji nacin fundiranja i tipa
konstrukcije objekta. Kod znacajnijih objekata uzimaju se veci koeficijenti sigurnosti.
Dispozicija objekta treba da je simetrine i kompaktne, a ne razuene i nepravilne
osnove. Treba izbegavati torzije, koncentrisanje vedih masa na manjim visinama,
fleksibilna prizemlja i spratove, i nagle promene krutosti.
Izbor materijala bitno utice na ponasanje konstrukcije. Zidane konstrukcije imaju
malu masu i kompaktnost. Kritina je nosivost horizontalnih spojnica, potrebno je
uvoenje vertikalnih i horizontalnih AB serklaa za prijem horizontalnih seizmikih
sila. AB konstrukcije imaju veliku masu, a srednju vrstodu. Mogu biti skeletni,
panelni i kombinovani sistemi. Treba obratiti paznju na poloaj jezgra i zidova za
horizontalno ukrudenje, duktilnost spojeva kod monolitnih i montanih sistema,
fleksibilne i krute tavanice. Celicne konstrukcije imaju malu masu, a veliku krutost i
vrstodu, iste su im karakteristike za pritisak i zatezanje. Imaju stabilno histerezisno
ponaanje i veliku duktilnost, postoji mogudnost gubitka stabilnosti i krtog loma
zavarenih spojeva.

18.UKRATKO OBJASNITI UZROKE PRIGUSENJA I NACIN UVODJENJA U

DINAMICKU ANALIZU KONSTRUCIJA: U realnoj konstrukciji uvek ce se pri nekom
oscilovanju javiti neki otpori.Ti otpori mogu biti usled nesavrsene elasticnosti
materijala od kog je konstrukcija napravljena , otpori sredine, trenje izmedju
materijalnih cestica, histerezisno ponasanje materijala, otpor u vezama, trenje
povrsine o povrsinu i slicno. Uvodjenjem ovih otpora u jednacine, problem se znatno
komplikuje. Najjednostavnije je raditi sa silama otpora koje su proporcionalne prvom
izvodu brzine, a to je slucaj kod visoznog otpora. Da bi se resenja koja se dobiju
preko ovog otpora mogla koristiti u prakticne svrhe , uvodi se koeficijent viskoznog
prigusenja. On se daje u tablicama i sluzi da rezultate koje dobijemo preko viskoznog
otpora koristimo i za druge cesce vrste otpora sa kojima se srecemo u
konstrukcijama.
19.UKRATKO OBJASNI KARAKTERISTIKE SLOBODNIH PRIGUSENIH
OSCILACIJA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE POMERANJA: Sistem osciluje
bez spoljasnjeg dejstva i poremecaja. Prigusenje ne moze da se zanemari, 0.
Harmonijska funkcija promene. Frekvencija kod slobodnih prigusenih oscilacija je
manja nego kod neprigusenih, ona se postepeno smanjuje usled prisustva
prigusenja. Samim tim sto je frekvencija manja, period oscilovanja je veci. U
zavisnosti od vrednosti diskriminante koja se pojavljuje u izrazu za integral gornje
homogene diferencijalne jednacine, razlikujemo 3 karakteristicna slucaja: 1.) kada je
D=0, imamo amortizovano aperiodicno kretanje, 2.)kada je D>0, amortizovano
aperiodicno kretanje, 3.)D<0, periodicno amortizovano kretanje.
20.OD KOJIH VELICINA ZAVISI VREDNOST DINAMICKOG KOEFICIJENTA U
SLUCAJU SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE POMERANJA POD
DEJSTVOM HARMONIJSKE POREMECAJNE SILE: U slucaju sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja pod dejstvom harmonijske poremecajne sile, dinamicki
koeficijent zavisi od odnosa: p/ i /=. kruzna, relativno prigusenje, p
kruzna frekvencija poremecajne sile, koef. prigusenja.

21.Objasniti kada se javljaju maskimalne vrednosti pomeranja sistema sa

jednim stepenom slobode pri prinudnim prigusenim oscilacijama usled
harmonijske poremecajne sile?
Pri maloj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu vrlo velika pomeranja
sistema ukoliko su frekvencija prinudne sile i svojstvena kruzna frekvencija bliske
zbog pojave rezonancije.
22. Objasniti kada se naglo nanata koncentrisana sila koja deluje na sistem sa
jednim stepenom slobode pomeranja bez prigusenja moze smatrati da ima
staticki, a kada dinamicki karakter?
Staticki nacin nanosenja sile predvidja njen postepen porast od nule pa sve do pune
vrednosti uz zanemarenje pojave inercijalnih sila (dinamicki koeficijent lambda=1) i u
tom smislu imamo male vrednosti pomeranja.
Kada se sila nanese naglo, tada dolazi do oscijacija sistema (dinamicki koeficijent
lambda=2), i tada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja.

23. Ukratko objasniti predosti i nedostatke multimodalne analize sa spektrima

odgovora pri odredjivanju seizmickih uticaja.
Prednosti : Jednostavna metoda, moze da se primeni za sisteme i sa jednim i sa vise
stepeni slobode
Nedostaci: Sa obzirom da je metoda izvedena za sistem sa jednim stepenom
slobode tesko da ce se konstrukcija tako ponasati, izvedena je za zemljotrese koji su
se pre dogadjali.
24.Ukratko objasniti kako se formira dinamicko model pri seizmickoj analizi
armiranobetonskih konstrukcija zgrada.
Dinamicki model konstrukcije treba da bude formiran tako da moze da se analizira i
resi uz razuman utrosak truda i vremena. U tom cilju uobicajeno je da se tezina
objekta, ukljucujuci i deo korisnog opterecenje, koncetrise u nivou tavanica. Time se
od jednog slozenog dinamickog modela sa kontinualno rasporedjenom masom
prelazi na znatno jednostavniji dinamicki model konstrukcije sa koncetrisanim
masama. Uobicajeno je da se mase koncetrisu u cvorove i svaka masa se
translatorno pomera (horizontalno i vertikalno) zbog cega su ovakvi modeli
jednostavniji.
25. Odrediti spektar odgovora za slucaj harmonijske poremecajne sile.
Zanemariti prigusenje
Odgovor od harmonijske sile je staticko dejstvo pomnozeno sa dinamickim
koeficijentom, to znaci da kako se menja dinamicki koeficijent tako se menja i uticaj
od harmonijske poremecajne sile. Promena dinamickog koeficijenta prakticno
reprezentuje neki spektar odgovora za harmonijsku silu koja deluje na sistem sa
jednim stepenom slobode pomeranja.
26.Nabrojati karakteristike zemljotresa i nacine na koje se dejstvo zemljotresa
moze uvesti u dinamicku analizu
Zemljotres je ubrzano pomeranje tla koje izaziva inercijalne sile u konstrukcijama.
Hipocentar je mesto nastanka seizmickog talasa-teziste povrsine raseda (na dubini
5-60km). Epicentar je centralna projekcija hipocentra na povrsinu zemlje. "e"
epicentralno rastojanje- rastojanje epicentra "E" od tacke na zamljinoj povrsini "X".
"h" hipocentralno rastojanje- rastojanje hipocentra "H" od epicentra "E"-dubina zarista
zemljotresa

27.Ukratko objasniti elemente frekventne jednacine napisane pomocu matrice

krutosti (reakcija).
det(K-wi^2 * M)=0

K-matrica krutosti(reakcija)
M-matrica masa
wi-kruzna frekvencija
28.Ukupna seizmicka sila u horizontalnom pravcu prema nasim propisima
odredjuje se pomocu izraza S=Ko Ks Kd Kp G
Ukratko ubjasniti znacenje
koeficijenata u prethodnom izrazu i objasniti kako se sila S rasporedjuje po
visini konstrukcije.
Ko-koeficijent kategorije objekta zavisi od znacaja objekta i posledica koje mogu da
nastanu u slucaju ostecenja ili rusenja objekta
Ks-koeficijent seizmickog intenziteta zavisi od intenziteta (stepena) zemljotresa i
normiran je u odnosu na ubrzanje zemljine teze.
Kd-koeficijent dinamicnosti odredjen je na bazi spektra odgovora na osnovu
spektralnih krivih za odredjivanje kategorije tla
Kp-koeficijent duktiliteta i prigusenja omogucuje korekciju seizmickih sila objekta koje
zavisi od parametara prigusenja i duktiliteta.
Si=S*((Gi*Hi) / (suma (Gi*Hi))) - vazi do 5 spratova
Si-seizmicka sila za sprat "i"
Gi-tezina mase za sprat "i"
Hi-visina sprata "i"
Za objekte koji imaju vise od 5 spratova 85% od ukupne sile se rasporedjuje prema
izrazu Si, a 15% se uzima da deluje na vrhu objekta.
29. Ukratko objasniti znacenje sledecih pojmova: Inercija, Oscilacije,
Svojstvena frekvencija, Tehnicka frekvencija oscilacija, Krutost dinamickog
sistema, Sinhrone i sinfazne oscilacije
Inercija-svojstvo svih tela da se odupru promeni kretanja
Oscilacija-kretanje koje se ponavlja u odredjenim vremenskim intervalima i vrsi se
uvek po istoj putanji
Svojstvena frenkvencija oscilacija-broj punih oscilacija u jednoj sekundi
Tehnicka frekvencija oscilacija-broj punih oscilacija u jednom minutu
Krutost dinamickog sistema-predstavlja silu koja je potrebna da deluje na sistem da
bi se masa pomerila za jedinicnu vrednost u pravcu oscilovanja
Sinhrone i sinfazne oscilacije-harmonijski sinhronih (frekvencije svih masa jednake) i
sinfaznih(fazni uglovi svih masa jednaki) oscilacija
30.Napisati diferencijalnu jednacinu kretanja za sistem na skici koji je izlozen
prinudnom pomeranju osnove u horizontalnom pravcu.
Pomeranje osnove je zadato preko promenljivog ubrzanja dg''
Ukupno pomeranje mase u odnosu na pocetni dt
relativno pomeranje mase u odnosu na oslonacku tacku d

31.Ukratko objasniti elemente frekventne jednacine napisane pomocu

dinamicke matrice

32.Napisati u opstem obliku pomocu matrice reakcija (krutosti) frekventnu

jednacinu za zadati dinamicki sistem (ukratko objasniti i skicirati fizicka
znacenja elemenata frekventne jednacine)

33.Napisati diferencijalnu jednacinu kretanja za dinamicki sistem (dalamberov

princip)

34.Objasniti i nacrtati na primeru fizicko znacenje elemenata matrice

fleksibilnosti dinamickog modela

35.Komentarisati osobine prinudnih oscilacija sistema sa jednim stepenom

slobode pomeranja izlozenog dejstvu udarnog opterecenja
Prinudne oscilacije su rezultat dejstva poremecajne sile na mehanicki sistem.
36.Ukratko komentarisati karakter slobodnih prigusenih oscilacija u zavisnosti
od nivoa prigusenja.
prigusenje oscilacija se javlja kada se javljaju sile otpora i tada dolazi do prigusenja
Oscilacije su progusene, amortizovane, ako njene amplitude opadaju vremenom
37.Ukratko komentarisati koncept aseizmickog projektovanja sa aspekta izbora
gradjevinskog materijala
Treba teziti duktilnim materijalima koji dobro podnose ciklicna dinamicka opterecenja.
Duktilni materijali i posle prelaska iz elasticne u neelasticnu fazu ponasanja i dalje
mogu da nose opterecenje. Krti materijali kao sto su opeka, kamen, nearmirani beton
smatraju se nepogodnim za aseizmicku gradnju. Dok materijali kao celik i drvo su
pogodni zbog manje mase pa samim tim su izlozene manjim inercijalnim silama.

Ukratko objasniti primenu spektra odgovora za odredjivanje seizmickog

dejstva objekata visokogradnje.
Jedan od naina zadavanja seizmikog opereenja je u obliku projektnog spektra.
Razlikaizmedju spektra odgovora i projektnog spektra odgovora je njegova
zakrivljenost. Kod spectra odgovora odredjenog na osnovu zadatog akcelerograma
imamo nagle promene vrednostiodgovora za malu promenu perioda vibracija, to nije
sluaj kod projektnog spectra.
Projektni spektar predstavlja prosenu vrednost vie spektara odgovora, a daje se
najee uobliku spektra pseudoubrzanja jer se tada direktno moe odrediti
seizmiko optereenje u viduseizmikih sila.
Kombinovanjem projektnog spektra odgovora i modalne analize se moe dobiti
seizmikoptereenje za uobiajene konstrukcije visokogradnje.
Ukratko komentarisati osobine svojstvenih oscilacija I njihovu primenu u
odredjivanju odgovora sistema sa vise stepeni slobode metodom modalne
superpozicije.
Kretanje koncentrisanih masa jednog sistema je slozeno jer predstavlja superpoziciju
n oscilovanja sa n razlicitih frekvencija tj. odnos izmedju velicina pomeranja pojedinih
masa ce se neprekidno menjati. Mozemo zadati takve pocetne uslove da se ostvare
oscilacije koncentrisanih masa sistema samo sa jednom frekvencijom. Takve
oscilacije i njima odgovarajuce forme se nazivaju glavne forme svojstvenih oscilacija.
Broj glavnih formi svojstvenih oscilacija je jednak broju stepeni slobode kretanja.
Kod ovakvih oscilacija medjusobni odnosi pomeranja koncentrisanih masa
su konstantni. Glavne forme oscilovanja sa frekvencijom wk se dobijaju kada na
koncentrisane mase deluju odgovarajuce inercijalne sile (formula Iik=mi*Cik*wk
na2). Ako svaku inercijalnu silu podelimo sa inercijalnom silom prve mase dobijemo
semu sila koja odredjuje glavnu formu oscilovanja. Sile ne zavise od amplituda
oscilovanja vec samo od njihovog kolicnika. Kada su mase sistema medjusobno
jednake, tada su kolicnici inercijalnih sila jednaki kolicnicima amplituda pomeranja
ispod ovih sila. Ortogonalnost glavnih formi se sastoji u tome da rad spoljasnjih
(inercijalnih)sila jedne glavne forme na pomeranjima druge glavne forme bude jednak
nuli.
Sistem dif.j-na. koji definise dinamicko ponasanje sistema sa vise stepeni slobode
moze se transformisati u system medjusobno nezavisnih dif.j-na. primenom modalne
analize. U modalnoj analizi koriste se svojstveni vektori da se transformise sistem
simultanih dif.j-na.u nezavisne jednacine. Svaka od dobijenih j-na. se resave
zasebno, a superpozicija resenja tih j-na. daje dinamicki odgovor sistema.

Ukratko komentarisati karakteristike I skicirati odgovor sistema sa jednim

stepenom slobode izlozenog dejstvu harmonijske poremecajne sile.
Harmonijska sila F(t)=Fo*sinwt
deluje
neograniceno
dugo.
Reagovanje sistema se sastoji od
vibracija sa frekvencijom sistema i
vibracija
sa
frekvencijom
pobudjujuce
sile
w.
Posto
harmonijska
sila
deluje
neograniceno dugo, a sopstvene
vibracije se brzo prigusuju, to se
njihov uticaj na reagovanje sistema
zanemaruje, a u obzir se uzimaju
samo vibracije sa frekvencijom
poremecajne sile.
Ukupni odgovor se dobija kao zbir
prolaznog I ustaljenog odgovora.
Prolazni
odgovor
se
brzo
amortizuje vec posle nekoliko
ciklusa oscilovanja I u analizi se
moze zanemariti, a postoji samo u
slucaju postojanja pocetnih uslova.
Ukoliko nemamo pocetne uslove
postoji samo ustaljeni odgovor, i to
je priblizno resenje.

Na primeru objasniti princip odredjivanja seizmickih silamodalnom analizom sa

spektrima odgovora.
Za odredjivanje seizmickih sila koristimo spektre odgovora. Spektri odgovora se
odredjuju za system sa jednim stepenom slobode I predstavljaju maksimalne
vrednosti odgovora(pomeranja, brzine, ubrzanja) Proracun sistema sa jednim
stepenom slobode pomeranja primenom spektra odgovora sadrzi sledece korake:
-Odredjivanje T I W za zadato prigusenje
-Odredjivanje iz spektra odgovora Sd ili Spa u zavisnosti od T i prigusenja
-Odredjivanje seizmickog opterecenja
-Staticka analiza sistema za tako odredjeno seizmicko opterecenje

Ukratko komentarisati karakteristike I skicirati odgovor sistema sa jednim

stepenom slobode izlozenog dejstvu impulsa.
Pod impulsom se podrazumeva delovanje sile veoma kratkog trajanja. Neka stvarna
dinamicka opterecenja se mogu tretirati kao impuls. Pretpostavimo da na masu
sistema koja se nalazi u stanju mirovanja deluje sila Fo, u veoma kratkom vremenu
delta t. Masa sistema dobice ubrzanje koje zbog kratkoce delovanja sile mozemo
smatrati konstantnim I pocece da se krece. U trenutku prestanka delovanja sile masa
ce imati neku brzinu I pomeranje koje je veoma malo, odnosno velicina nizeg reda u
odnosu na brzinu. Posto je trajanje impulsa veoma kratko, mozemo zanemariti sve
sto se dogadjalo sa sistemom za vreme njegovog trajanja I promatrati samo ono sto
se dogadja sa sistemom nakon prestanka delovanja impulsa. Sistem izvodi slobodne
vibracije sa pocetnom brzinom Vo=S/m I pocetnim pomeranjem koje mozemo
zanemariti u odnosu na pocetnu brzinu. Za sistem bez prigusenja bice
y(t)=(Vo/w)*sinwt (S/m*w)*sinwt, a za sistem sa prigusenjem y(t)=(S/m*wd)*e na
wt * sin wd*t

Ukratko komentarisati karakteristike I skicirati odgovor sistema sa jednim

stepenom slobode izlozenog dejstvu naglo nanete konstantne sile.
Staticki nacin nanosenja sile predvidja njen postepen porast od nule pa sve do pune
vrednosti, uz zanemarenje pojave inercijalnih sila (dinamicki koeficient lamda=1) i u
tom slucaju imamo male vrednosti pomeranja. Kada se sila nanese naglo, tada
dolazi do oscilacija sistema (dinamicki koeficient lamda=2), i tada se javljaju
maksimalne vrednosti pomeranja.U slucaju neprigusenog sistema sistem se ponasa
po principu sinusne funkcije, amplituda ne opada. Javlja se u jednakim vremenskim
intervalima.

Ukratko komentarisati I skicirati karakter vertikalnog pomeranja sredine grede

izlozene padu tereta prema skici.