Spirala Smrti

(Olgi Lukovi-Pjanovi)

U vremena davna kada

Re je svaka umirala
U bezdanu zlih spirala
Ispod Neba Pustih Nada
Pevao je ivot himnu,
Na Planeti Bludnih Snova,
Gde u lai slika nova
(Pretaui Dan u Tminu )
Gubila se u obesti
Da li Srba il Tribala?
Istina se nije dala
Ni otkriti ni isplesti.
Ind-Evropa da l je spona,
Kolevka il Grobna Greda
Serblima Srbinda Veda!
Bez zapisa Pergamona
Sve u gustom mraku ui;
ak ni Vendi ni Sarmati
Ne mogu nam svetlo dati
to u svojoj tajnoj Lui
Od Iskona veru drobi
Iliri se ko Pelazgi
(Da l na slonu ili mazgi ),
Pred mirisom rai, zobi,
U Slovene vrle sele.
Tako narod moan, smeo,
Zaogrnu crni veo
I kraj prie nevesele,
Gde se stranom neistinom
Umna ica ubi slasno.
Za kajanje sad je kasno!
Izbiti se na da klinom
Snovienje tueg roda.
Putevi su proli tvrdi
U Nevidu. U Pogrdi
Koja milju grenom hoda,
Germani e ( pa i Turci! )
Salomiti krila vita
Kojima se Srbin SKITA
Svenuemo ko Etrurci!

Vulgata Nova
Otkako je ( pre desetak godina ) srpski narod prodisao barem jednim delom svoga duhovnog bia, na naim
prostorima pojavilo se nekoliko knjiga koje bacaju novo svetlo na sled istorijskih dogaaja i na ulogu Srba u
njihovom stvaranju, poimanju i tumaenju. Svakako da su meu tim izdanjima najznaajnija ( ali, ak i za Srbe,
naalost, najprovokativnija ) dela Dr Olge Lukovi i Dr Jovana Deretia: SRBI NAROD NAJSTARIJI i SERBI
NAROD I RASA. To to dugi evropski narodi ( koji su, uzgred reeno, velikim delom otpali od srpske
nacije ) ne ele da prihvate neosporne i neumoljive istorijske fakte, sigurno nije za uenje; no, neshvatljivo
je da i sami Srbi sa neoprostivom indignacijom prilaze toj novootkrivenoj, na neoborivim argumentima
zasnovanoj istini. Sasvim evidentna zavera utanja ( pogotovo unutar srpskih naunih krugova ) mogla bi
ubrzo dovesti do potpunog nestajanja nae duhovnosti, a potom i do fizikog uklanjanja Srba i zemlje Srbije sa
istorijske pozornice i geografske mape Evrope.
Jovan Dereti nam daje do znanja da je u evropskim i svetskim centrima istorijske nauke prava istina odavno
poznata, ali se ona svesno ( iz posebnih razloga ) prikriva i u iskrivljenoj formi prezentuje javnosti; naravno
sa jednim jedinim ciljem, a to je da se zatre poreklo ( praroditelj ) evropskog oveka. Stoleima su se iznad
Srba i Srbije vili tamni oblaci, ali, ini se, nikada im nije uspevalo da u potpunosti zaklone srpsko nebo.
Na nau nesreu ( velikim delom i svojom krivicom ), danas su Srbi proterani iz povesti, a sutra ve, moda,
i iz ivota. Stoga, od srpske intelektualne elite umnogome zavisi da li e Srpstvo progledati i da li e biti u
stanju da razgrne zlokobni majin veo ili e beznadeno, bez borbe ( a nemirenje sa sudbinom i borbenost
jesu glavne osobine svakog umnog bia, pa i smisao ivota ), potonuti s onu stranu dobra i zla. Autoru
ovih redova nije namera da hvali izuzetno vredan istorijski rad Dr Olge Lukovi, niti da joj ispevava nekakav
panegirik ( mada joj duguje veliku, maltene neizmernu zahvalnost, kao i sav srpski rod ), ve da podrobnom
analizom njenih knjiga ( ali i drugih autora ), ako je mogue, podstakne i druge srpske intelektualce ( naroito
one koji su se zakopali u naim umalim institucijama nauke i kulture ) da u skladu sa mogunostima i sami
daju svoj doprinos kako srpski narod ne bi sasvim zaboravio svoje poreklo i svoje ime. Da iza izvrtanja
istorijskih injenica stoji Vatikanija i Marksonija ( kako ih Dereti s pravom imenuje ) i da antisrpska zavera
nije plod nae pomuene svesti ili genetske hipohondrije, pokazuje i to to se svi pisani dokumenti koji
govore o povezanosti Srba sa antikim narodima ( Ilirima, Traanima , Sarmatima, Pelazgima, Iberanima itd. ),
jednostavno, bez ozbiljnog naunog razmatranja, proglaavaju falsifikatima. Takav je sluaj, na primer, sa onim
glosama u Mater Verborum koje se odnose na Srbe i njihovo poreklo, dok se zapisi starih pisaca ( Herodota,
Ptolomeja, Porfirogenita) zlonamerno prepravljaju na onim mestima na kojima se pominje srpsko ime*, a da
ne govorimo o potpunom zanemarivanju nalaza pojedinih eminentnih istoriara XIX i XX veka.
Takoe, trebalo bi naglasiti da se knjiga Suri Orao bavi razmatranjem odreenih pojmova, rei, imena, to jeste,
reenikim blagom srpskog i drugih jezika ( sanskrit, maarski, nemaki) iz kojih se putem asocijacije i
zakljuaka izvedenih na osnovu logikih premisa moe stvoriti jasnija slika o davno prolim vremenima. Isto
tako, tu su i odreeni toponimi u savremenom svetu iji nam nazivi ponekad govore vie od pisanih spomenika
ili arheolokih nalaza. Konano, Suri Orao nije do kraja zasnovan na strogo definisanim naunim metodima;
zapravo, doputa sebi slobodan let kako to uostalom orlu i dolikuje; a sve u jednom cilju ne bi li se
tako, moda, nabasalo na jo koji biser koji bi se mogao ugraditi u sjajnu, ali gotovo zaboravljenu Srpsku
Dijademu.
______________________________________________
* U XIII veku , kao knez Usore pominje se nekakav Sebislav, mada je tu potpuno jasno da je re o Srbislavu!

Omraeni Piko
Krenuemo od Ilira koji su boravili na prostorima Zapadnog Balkana, od Srednjeg Dunava do Jadranskog Mora.
Neki naunici su pokuavali da problem ilirskog jezika ree uz pomo arbanakog, ali u tome, naravno, nisu
uspeli, jer je arbanaki zapravo srpski jezik duboko proet romanskim elementima.
Dakle da pokuamo da odgonetnemo ( svakako uz pomo savremenog srpskog jezika ) pojedina ilirska imena,
najpre lina, a potom i nazive brojnih ilirskih plemena. Njihova lina imena su glasovno izmenjena, prolazei
kroz latinski jezik, i tu injenicu bi trebalo uzeti u obzir. Analiziraemo ih onim redom kojim ih navodi
Konstantin Jiriek u svojoj Istoriji Srba.
Mada ime Epicadus, ini se, ima jednu osnovu, ipak je mogue da je sainjeno od dve. Setimo se Pika ( lat.
Picus ), brata Nina Belova koga su zvali i Div, koji je u Ninovo ime pokorio Zapad. Otuda je kod Srba,
verovatno, ostalo ime Pikodiv, koje je u latinskom prvobitno bilo Picodeus, da bi se docnije ustalilo kao
Epicadus. Moda nije sluajno da dananja re pik ( fr. pique, nem. Pik ) ima znaenje prikrivene mrnje, srdbe
ili elje za osvetom; kao da ih pik, iako podsvesno, podsea na Nina Belova i njegovog brata Pika. Konano,
imena sa dve osnove u kojima jednu ini re div i danas su prisutne u srpskom narodu ( Nikodije=Niko Div,
Savatije=Srban Div, Ignjatije=Oganj Div).
Odakle ime Pladomenus? Da li se tu radi o glasovno promenjenom imenu Vladoman, koje su Latini
prilagodili svom govoru? Mane je poznat iz arijevske divonije kao rodonaelnik dananjeg oveka kojeg je od
potopa spasao bog Vinu ili Vinji. Oigledno je da je on prisutan i u gore pomenutom imenu, kao to je i danas
prisutan u srpskim imenima Dragoman, Radoman, Vukoman ili u prezimenima koja iz takvih imena proistiu.
Nadalje, Dazas je u stvari Draa, Verzo je Vrazo ili Vraz. Plares je, moe biti, Pelar ( Belar). Plator je prelieno
ime Vlado ( Vladar ), jer je Latinima konsonantska kombinacija vl ( za razliku od pl ) bila strana. Izgleda
da je neko ozbiljno promislio pre nego to je Josipu Brozu dao pseudonim Tito, poto je Tito iskonsko, ali
zaboravljeno srpsko ime, ije je dejstvo bilo razorno u retrogradnom smislu, posluivi kao tempirana bomba za
rastakanje srpske tradicije, kulture i, konano, za satiranje srpskih umnih sila. A ime Tato, danas ne u jednoj
osnovi, prisutno je jo uvek kod Srba u imenu Tato-mir. Na natpisima u Pljevlji susreemo se sa imenom Panto,
koje Srbima nije potrebno objanjavati jer i danas postoji u naem narodu. Tritan je Ritan ili moda Ristan
(Ritan se i danas sree kod Srba, istina, ovaj put kao prezime ). Vendes prepoznajemo u imenu Vanda, kao i u
sporednom imenu za srpski narod Vendi. Ime Vandano danas je ralanjeno na Vanja i Dane, te vie ne postoji
kod Srba u toj prvobitnoj formi. Oepla je metateza imena Pela, Pelagija opet sa podseanjem na Pelag ( Belak
) i Pelazge ( Belaske ). Stenas nije nita drugo nego i danas prisutno ime kod Srba Stana ili Stane.

Alibunar u Liburniji
Poznato je da srpska plemena nikada nisu uspela da se ozbiljnije ujedine. Sudei po tome kako se Srbi danas
ponaaju, to je usud, dakle, fatalna osobina srpskog naroda. Jasno je da i uvena izreka: Samo sloga Srbina
spasava!, nije nastala sluajno. Takvu ukletu sudbinu Srbima predskazuje i jedan od njihovih znakova, krst sa
etiri meusobno suprostavljena ocila koja simboliu njihov davnanji rastur na sve etiri strane sveta. Razlog
zato treba traiti u injenici da su Srbi tri puta osvajali gotovo itav ondanji poznati svet, te su se teko
privikavali na novu realnost u kojoj vie nisu bili gospodari.
Prilikom analize imena ilirskih i trakih plemena treba imati u vidu da su ona do nas stigla indirektno ( preko
Grka i Rimljana ), i stoga su katkad vrlo daleko od njihovih izvornih naziva. Tako, na primer, veliko je pitanje
kako se uistinu zvalo pleme koje je obitavalo na obalama Donje Save. Da li su to bili Breuci ili, moda, Belvuci,
Beli Vukovi, a moglo bi biti i Brevuci ( Brat Vuk)*, poto je znano da je kod Srba vuk bio oboavana ivotinja,
dakle sveta.
Na podruju Zapadne Bosne i Like iveli su Japodi. Jo uvek se kod Srba , za zemlju koja je vlana, hladna,
slabo izloena suncu, siromana, u nekim krajevima kae da je to japadna zemlja. Sudei po tome japad
je isto to i zapad i u tome bi se moglo traiti reenje za ilirske Japode, pogotovo kada se zna da je tamo gde
su oni iveli zemlja zaista bila japadna i da su na njoj nekada uspevali samo mira i proso.
Na obalama Jadrana nalazimo Delmate ili Dalmate**, sa glavnim gradom Delminiumom i pristanitem Salona

(srp. Slana ). Mogue je da je re o delijama, krnim momcima po kojima su se nazivali Delmati. Po tome bi
Delminium bio Delijana, prekrtena u duhu latinskog jezika u Delmianu, Delmianum i na koncu Delminium.
Postoji i druga mogunost, to jeste, da su Dalmati dobili ime po nekakvom karakteristinom ogrtau ( dolami ),
odakle, kako se vidi, potie i srpska re za odeu ( odelo), a, moe biti i dolma ( nasip ), poto su Dalmati iveli
du obala.
Neposredni susedi Dalmata bili su Liburni. Odmah pada u oi da su Liburni iveli na prostoru dananje Istre,
oko Labina i reke Rae ( lat. Arsia ), a u Srbiji takoe imamo reku Lab i, s druge strane Kopaonika, reku i grad
Raku. Navedena podudarnost nikako ne moe biti sluajna. Da je tu re o Labranima ( Srbima sa reke Lab)
potvrdie nam i francuski grad Liburn na reci Dordonji, gde se Liburni dovode u oiglednu vezu sa ilirskim
Dardanima, a poznato je da su Dardani iveli i oko reke Lab. Kako je od Liburna ( Labrana ) dobijena srpska
re bunar, podua je pria, a pogotovo alibunar ( bunar u kome su, po verovanju Ilira i Traana, iveli zmajevi
i adaje ) po kome je dobila ime varoica na jugoistoku Banata.
______________________________________________
*Narod Volki moda je u vezi sa Bre(v)ucima. Od keltskih Volka nastao je naziv Vlah, Valah, Vlasi, kao i ime
Velana ( Welsh ) kod keltofonih Gala u Britaniji.
**Zanimljivo je da se Dalmati pojavljuju i na dalekom severu Evrope kao Daleminci, Delaminci, na osnovu
ega zakljuujemo da je ipak naverovatnije da su Dalmati dobili ime po dolami ( odelu, o-delima ); takoe,
izgleda da se u dosadanjim razmatranjima premalo uzimala u obzir slinost plemenskih naziva Serbla na
irokim prostorima Evrope i Azije, kao to su Milani ( Milinzi ), Jezerci, Poljani, Bodrii, Belo Gori ( Bulgari
), Horiti ( Hrvati ), Severjani itd. Zigioti sa Peloponeza ( ije ime verovatno dolazi od Sigina ) govore istim
jezikom kao i Srbi iz Polablja ( Kananos ).
Ukleti Dvarozi
Ispod Makarske Planine stanovali su Vardeji. Var je srpska re sa znaenjem tvrava ( otuda i ma.var, nem.
Wher=zatita, odbrana, kao eng. war i warrior, to jeste, rat i ratnik ). Vardeji su upravo to: zatitnici, ratnici,
branitelji, krajinici. Da je to tako, potvruju dananje srpsko prezime Varda i jedno mesto nedaleko od
Kosjeria koje se, takoe, zove Varda.
Posebno zanimanje izazivaju Daorzi sa ua Neretve, nekada ozloglaeni pirati. Da li su to bili Dvarozi (
Dvorogi ), u stvari, estoki sledbenici boga Baka i da li oni imaju veze sa Dorima ( Dorcima, Dorjanima ) koji
su jo u drugom milenijumu stare ere kolonizovali prostore od jedne Korkyre ( Korula ) do nekada istoimenog
ostrva u Jonskom Moru ( danas Krf ), ukljuujui oblast Dorjanskog ( Dojranskog ) Jezera i grad Koru na reci
Semani ( Zemani ) u dananjoj Albaniji, te nanie, preko reke Vojue i grada Janjine, i sve druge starogrke
oblasti. Po inerciji kaemo starogrke mada u to doba tamo Grka nije bilo ili ih je bilo u neznatnom broju, to
nam potvruje da se tu radilo o sukobu za meusobnu prevlast izmeu dva srpska plemena Dora ( Dvaroga ) i
Pelazga ( Belaska ).
U najveem delu dananje Crne Gore iveli su Dokleati ( Dokleti, Doklati ). Kod Srba i danas imamo veliki broj
toponima koji su nastali u zlim vremenima ili, koji, s druge strane, simboliu ili najavljuju nesrenu sudbinu,
poput Smrtia, Sijekovca, Jadovna, Pritine, Gnjilana Sreemo i srpska prezimena kao to su Zaklan, Preklan,
Zlojutro, Zlokas i slino. Dokleati bi mogli biti i Divokleti ( od boga ukleti ). Uostalom, o pravom imenu
Dokleata puno govori i planina na samoj granici Duklje koja se zove Prokletije.

Pero od Pipera
Od Skadarskog do Ohridskog jezera nalazimo plemena Labejata, vete rudare Piruste, Desarete, Desitijate i
Ptolomejeve Albane. Labejati ( Labajci ) su, oigledno, doseljenici sa reke Lab, koji su ime svoje reke ali i sebe
samih prenosili na iroke prostore: od Labina u Istri do Crnog Mora i reke Labe na severu Nemake. Tako su
Ptolomejevi Albani zapravo Labani. Albanopolj je Labopolje, a itav kraj u planinama oko Kroje zvao se u

srednjem veku Arbanum, to jeste, Srbanum, Srbani. Pitanje je samo ko je, kada i zato poetno slovo s
zamenio slovom a.
Zna se da su Pirusti osnovali grad Perast. Odatle se jasno vidi da je njihovo pravo ime bilo Perasti, po peru,
bogu Perunu ili Peraniji.
Deasareti, kao i Desitijati u unutranjosti Bosne, verovatno su nosili imena po njihovim vladarima, nekakvom
Desi, Desi-ratu.
Autarijati su, u stvari, Tarani* ( oni koji taru, satiru, koji su nemilosrdni ), jedno veliko pleme koje je ivelo
na prostoru od reke Tare do istoimene planine u uikom kraju.
Od gornjeg toka Vardara ( ovde primeujemo koliko su var i varda bili rasprostranjeni u srpskom imenovanju
reka, gradova, ali i sebe samih, poev od makarskih Vardeja, Varde, Vardara, do Varave i vavilonskog Varduna
), pa do Nia iveli su uveni Dardani, zapravo Darodani ije se ime moe izjednaiti sa Izabranim, Ibranima, te
maloazijskim i panskim Iberima.
Zanimljivo je da se sedite Sardejata ne moe tano odrediti. Do toga se i nije moglo doi poto su Sardejati
samo jedno od optih imena Srba ( Sardani, Serdani, Srditi ) koje je vekovima uporedo pratilo Srbe, odnosno,
Rase.
Na osnovu ilirskih stanita, njihovog naina ivota, pogrebnih i drugih obiaja, sasvim je sigurno da su sva
njihova plemena pripadala jedinstvenom narodu. Ime Ilira je u oiglednoj vezi sa antikom Trojom ( Ilionom ),
iz ega su neki istraivai izvlaili pogrean zakljuak da bi Troja mogla biti negde na obali Jadrana.
Jedan od glavnih ilirskih bogova zvao se Medaur ( Gospodar Meda ), a Medi ili Mezi su suime Srba koji su bili
nastanjeni du Balkanskog Poluostrva, sve do u Malu Aziju. Zapravo, Iliri i Traani su najveim delom Medi,
odnosno Srbi.
Na kraju, da pomenemo i Medeon ( dobro znani zamak na prostoru dananje Crne Gore izmeu Kua i
Bjelopavlia ) i tamonjeg legata Perpernu po kome su verovatno Piperi dobili ime. Zna se da su u Piperimma
iveli Srbi Luani ija se migracija zavrila izmeu reka Odre i Labe na severoistoku savremene Nemake.
Primer Pipera, Srba Luana, Meda i Luikih Srba jasno nam pokazuje koliko su Iliri i Traani ( u stvari Srbi )
bili rasprostranjen i moan narod.
______________________________________________
*Izgleda da bi se re tarani mogla izjednaiti sa tirani ili imenom grada Tirane. Re tiranin dobijena je od
srpskog glagola sa-tirati ili imenice sa-tiranje. Takoe, do promene naziva antikog grada Sura u Tir, ini
se, dolo je uskladu sa znaenjima prideva sur-ov i tir-anski, svakako sa prvobitnim oznakama hrabrosti i
ratobornost.

Koava sa Dunava
Traani su bili istoni susedi Ilira, poev od Erdelja, preko Dunava, sve do Male Azije u kojoj su ivela srpska
plemena Fruana, Miana i Bitinjana. Njihova lina imena esto se zavravaju na por ili pur, slino indijskim
Arijevcima ili Persijancima. Auluporis je Alipur. Kod Srba imamo i danas prezimena Alipurevi, alipurevi,
Purkovi, dakle sa slinom osnovom. Tu su i imena Mukaporis ( Mukopur ), Rhaiskopuris ( Rajskopur,
Rajkopur, Rajska Vatra ) ili Dinikethos (Dinketa ) u savremenom srpskom jeziku slino se formiraju
prezimena akota, Vukota, Cikota Kod Traana nalazimo i imena kratkog oblika kao to su Kotys (Koa),
Bithys (Bi) ili Sethes, Seuthes ( Svet, Sveta ).
Agatirsi su jedno od velikih i vrlo znaajnih plemena u Trakiji, koji su se docnije prozvali Daanima. Agatirsi su
Div Rasi, koji su s juga naselili Erdelj (Dakiju ) i izvorno ime im je verovatno bilo Jugo-div-rasi, Jugotirsi i
konano Agatirsi. Agatirsi su bili srodni, dakle jedan narod, sa Getima, Mesa-Getima ( Medi-Geti ), to je
dokaz da su i Agatirsi bili Srbi.
U ravnici izmeu Morave i Ibra ivelo je mono pleme Tribala, dok se i jedan deo Zapadne Bugarske, oko reke
Iskra, zvao Tribalia. Tu je re o oiglednom, verovatno zlonamerno promenjenom imenu Srbalja.
Sigini su sagradili Beograd. Po njima se on zvao Sigin Dun, docnije, u rimskom periodu poznat kao
Singidunum, mada je mogue da je prvo sagraen Sigin Dun, da bi se to srpsko pleme prozvalo po svom gradu

 Sigini. Poznato je da se i danas upljikavi kamen, vapnenac zelenkaste boje koji se stvara na uu reka, kod
Srba zove siga ili sedra. Mada siga i sedra nsu jedno te isto, ime siga je u narodu preovlaujue. Dakle, sigurno
je da je takvog kamena bilo u velikim koliinama na uu Save u Dunav i da je od njega izgraen Sigin Dun
(vrava od sige na Dunavu ). Sam Dunav je dobio ime po rei dunavanje ( rus. dunavenjie ), odakle kasnije i
srpske rei duvati i dunuti, poto je poznato da tom rekom oduvek duvaju jaki vetrovi. Logino, iz Siginog
Duna usledilo je i ime Sigini. Herodot opisuje Sigine i kae da se oni nalaze severno od Trakije, ali pitanje je
ta je on podrazumevao pod Trakijom. To nam govori da granice izmeu Ilira i Traana nisu nikada bile jasno
odreene, jer ista plemena nalazimo nekad u Trakiji, nekad u Iliriku, a katkad na sasvim suprotnoj strani u
Maloj Aziji i dalje na severu i istoku. Strabon pominje Sigine kod Kaspijskog Mora. Ipak, ukoliko je navedena
pretpostavka o imenu Sigina tana, dolazimo do zakljuka da je Podunavlje, naroito njegov sredinji deo,
bilo kolevka srpskih plemena i da je to poetna taka od koje su krenuli svi Indoevropski narodi. Konano,
pomenimo i Segedin u Maarskoj, koji je takoe Sigin Dun, antiki grad Segestu na severozapadu Sicilije, kao i
Segestiku ( Sisak ) svi dobili ime po sigi, Siginima ili od srpskog prideva sigast. Posebno bi trebalo ispitati
ime Egejskog Mora, koje je, moe biti, dobilo naziv po linom imenu Siga ( Egej ) izvedenom od Sigina. Tu je
i grad Sigetvar, koji, iako je sagraen od sige, ipak nije dun, sasvim logino, jer tamo gde se nalazi nema vode
kojom duvaju jaki vetrovi.

Ogrizovi besani snovi

Serdi sa svojim gradom Serdicom ( Sofija ) zapravo su isto to i Serdani i Srdica, to jeste, Srbi i Srbica. Mada se
ovde, ini se, ne radi o izmenjenom srpskom imenu, jer su Serdani, videli smo, zadugo bili suime Srba, ipak bi
bilo nuno da se napomene da su pisci antikog doba beleili imena naroda, gradova i drugih geografskih
objekata onako kako su ih oni uli i razumeli, esto ih prilagoavajui izgovoru grkog, latinskog i drugih
jezika. Otuda i mnogobrojni prelici imena Srba, kao to su Sebi, Sibi, Sabi, Surbi, Seri, Sardi, Sarbi, Sarbeli
Tako se, na primer, desilo da Srbati postanu Sarmati*, a Srbadija ( Serba(n)dija, od Serbon Diva ) Sarmatija.
Na Istoku su Serbon Diva nazivali Zervan Akarana ( Serbon Car, Caran ). esto su se imena menjala u tolikoj
meri da se vie nisu mogla prepoznati ili su odomaivana u takvom obliku koji nema gotovo nikakve veze sa
originalnim nazivom. Kao ilustraciju toga navedimo nemaki grad Bautzen: ko bi jo u njemu mogao da
prepozna dananji centar Luikih Srba - Budiin!
Smatra se da su oko Rodopa stanovali Besi, jedno borbeno i nepokorno pleme Traana. Zanimljivo je i to da su
Rimljani sva traka plemena nazivali Besima i da su sa njima vodili teke ratove vekovima. Poznato je i to da
su Srbi tokom uvene avarske najezde sa zaprepaenjem i uenjem sasluali zahtev Avara da im se pokore.
Gordo su odgovorili da su oni svikli da vladaju drugima i da nikada nisu bili porobljeni. Dananja srpska
re besan i besneti sigurno je u vezi sa trakim Besima. Oni su bez sna bili spremni da ouvaju svoj ponos i
dostojanstvo. Takoe, u to vreme, a i kasnije u Crnoj Gori i Arbaniji, kod ilirskih i trakih srpskih plemena bila
je poznata krvna osveta i zakletva besa koja se nije smela pogaziti ni po cenu ivota. Pogreno je miljenje da
je besa re dananjeg arbanakog stanovnitva, poto smo u ranijem izlaganju videli da je Arbanum, zapravo,
Srbanum, a Albani su Labani dakle Srbi.. Da pomenemo jo i Kraljevinu Odriza ( verovatno Ogriza, po imenu
njihovog voe ). Bila je to mona drava Ogrizovia, iji je kralj Sitalk ( ili Sitlak ) bio u stanju da okupi vojsku
od preko 200 000 vojnika ( Herodot).

______________________________________________________
*Ipak, mogue je da su Sarmati, u stvari, Sar Medi; slino Sar Belima. Otuda se glasovnim promenama dobijaju
imena Medaur i Belaur.

Srpski Dojland
Poznata su i pojedina traka boanstva kojima su, kako se pria, prinoene ljudske rtve. Na prvom mestu je
bradati bog svetlosti, nazvan Zbeltiurd.Paljivom analizom tog imena videemo da je navedeni bog srpskog
porekla. U nazivu su dve osnove, dakle, rei bel i tverd (tvrd). Poetni glas z moemo dobiti ako kaemo s
Belotvrdom, to jeste, uz pomo Belotvrda( s Bojom pomoi). Zakljuujemo da se tu radi o vrstom,
stamenom bogu Belu ili Bel Teutu. Prolazei kroz druge jezike Belotvrd je postao Zbeltiurd, odnosno Bel-Teut
ili, jednostavno, Teut srpski bog iji koren nalazimo u dananjem imenu Nemaca ( Deutsche *).
U jelovim umama Rodopa, pa nadalje, irom Trakije ali i Ilirije slavljen je mnogopotovani bog Sabadije (
Srbadije, Serbo Div ) koji je pokatkad imenovan i kao Sabazije ili Savazije. Savadije ili Savatije jasno govore
da je tu re o Serbu Makeridovu, bogu Serbonu, koga su tada zvali i Dionizos, Div Nize ( Div Nia).
_______________________________________________
* itava dananja Nemaka nekada je bila proeta srpskim toponimima. Na Tirinkoj Gori postojala je reka
Srbac ( Sorbitz ), a ispod nje i danas tee reka Vera. Interesantno je da iste nazive nalazimo ak na junoj obali
Iberijskog Poluostrva, u imenima gradia Sorbas i Vera; nedaleko je i reka Almanzora ( Alemanska Zora srpska re zora stie nam direktno od prarei sur ), mesta Huerkal, Hergal ( podseanje na Herkula i Gospodara
Gala ), Gor ( Hor-s). Ovo navodimo stoga da se vidi koliko je nejasno poreklo Germana ( Her Man-e ); iz svega
reenog namee se pitanje da li su Alemani bili germansko pleme ili samo jedan ogranak rasprostranjenog
slovenskog ( srpskog ) naroda.

uma bez lesa

Vekovi su proli od onog doba kada je Gunduli ispevao svoje stihove o Lesandru Srbljaninu. Vrlo je neobino
da Srbi, sve do dananjih dana, nisu o tome ozbiljnije razmiljali. Jasno je da Gunduli nije mogao pevati o
Lesandru* ( pa jo Srbljaninu ) bez ikakve osnove, kao to je sigurno da je on znao istoriju antikog doba ( i
Srba u tom vremenu ) daleko vie i bolje nego to bi mi to mogli pretpostaviti. Takoe, neshvatljivo je da srpska
nauka nikada nije ozbiljnije proeljala dragocene dubrovake arhive u kojima je, vrlo izvesno, vekovima
tavorila istina o srpskoj dalekoj prolosti.
Zvanina istorija nas je uila ( i jo nas ui ) da je Aleksandar Veliki bio tvorac mone grke imperije, i tome
smo decenijama ( vekovima ) slepo verovali. Kada se sagleda takav apsurd, onda i nije nikakvo udo da smo
odlutali od sebe i bezglavo se sunovratili u ambis, prethodno ogrnuvi se velom izmiljene istine. Najgore to se
moe desiti jednom narodu, jeste, da slua istinu o sebi iz tuih usta. Ipak, avo moda i nije tako crn kako bi
se moglo zakljuiti na prvi pogled. Iako su pisani dokumenti, verovatno ( falsifikovanjem i fizikim uklanjanjem
), za Srbe zauvek izgubljeni, a arheoloki nalazi se mogu tumaiti kako je kome volja, opet postoji nain da Srbi
isteraju pravdu i dokau da na njima poiva evropska civilizacija. Ti dokazi se nalaze u neunitivom,
svakodnevnom ivom dokumentu u srpskom i drugim evropskim jezicima.
Lesandar je dar lesa, ali i darodavno boanstvo. Da bi Srbi bili darovani novim ivotom i da bi ostali Darodani,
bilo bi neophodno da shvate kako nije tana tvrdnja da smo mi narod koji nikada nije napadao druge i koji se u
svojoj istoriji samo branio. Zapravo, prava istina je da je Srbima u prolosti ( kao ni jednom drugom narodu )
tri puta polo za rukom da pokore, maltene, ceo tadanji, poznati svet. To je i razlog zbog koga su se Srbi danas
pretvorili u jo neviene mazohiste i to su, u nemoi, upravili prirodnu ljudsku agresivnost prema sopstvenom
biu. U naoj zatamnjenoj svesti Velika Srbija i dalje slabano svetluca kao rudimentiran ostatak nekadanje
ogromne srpske moi. Te iste Velike Srbije intuitivno se sea i ostatak sveta i stoga im je Srbija trn u oku, ak
i danas kada se ona toliko smanjila da nikome razumnom ne bi mogla da predstavlja opasnost.
Uprkos svemu, program Velike Srbije** trebalo bi, u budunosti, da bude glavni cilj svih Srba. Svakako ne u
populacionom i teritorijalnom smislu ( jer je to sada nemogue ), ve u pravcu stvaranja duhovno velike Srbije,
koja sigurno i danas postoji unutar srpskog korpusa. Ako nameravamo da preivimo kao narod, takvu Srbiju

treba osloboditi iz kandi onih Srba koji su se odrekli sebe i koji su sve svoje ambicije podredili opseni
mondijalistikog Svesjaja.
Dakle, setimo se Gundulia i ne zaboravimo Lesandra Srbljanina, ije je ime u skraenom obliku ( Les ili Lje )
vekovima Srbima bilo poznato kao lino ime i kao naziv mesta ( Lje u Arbaniji, Lesnovo u Makedoniji ) ili
pojedinih ostrva u Jadranu ( Lesena, Les to jeste, Hvar i Vis ), jer uz Lesandrovu pomo biemo u stanju da
jasnije sagledamo prolost, ali isto tako, i da sauvamo budunost.
*Aleksandar Veliki je roen u Peli ( Bela ) u Solunskom Polju. Juno od Pele nalazi se grad Servia na reci
Bistrici. Nakon pobede nad Persijom, Aleksandar razgovara sa persijskim vojskovoama istim jezikom. Kojim?
Prorok Danilo govori o jednorogu koji pobeuje dvoroga; zapravo, radi se o ujedinjenju Persije i Medije, to
jeste, o stvaranju nove srpske imperije.
**Po svemu sudei, srpska ognjila predstavljaju etiri roga koji izrastaju nakon Aleksandrove smrti, zapravo,
simbolizuju cepanje i poetak propasti Velike Srbije. Od tog doba, pa sve do dananjeg dana Srbija se usitnjava,
topi i nestaje.
Srpska strela
Srpski bog Bel je sigurno jedan od najznaajnijih bogova stare srpske mitologije. Njegovo ime proima srpski
vokabular od najstarijih do dananjih vremena. Sreemo ga u linim imenima ( Bela, Belan, Belo ), u
prezimenima (Beli, Belanovi, Belojevi, Belovuk, Belmuevi, Baleti, Balaban, Bali), u geografskim
pojmovima ( Belo Brdo, Belasica, Beograd - Beli Grad, Belanovac, Balaton, Belovar), kao i u mnogim
drugim reima koje imaju razliita znaenja ( kako u srpskom tako i u drugim jezicima ), pored prvobitnog
svetao, svet, dobar. Ime boga Bela prisutno je i u nazivu poluostrva Balkan (izvorno, verovatno, Belkan,
Belkanovo Poluostrvo ), u Besarabiji ( Bel-Srbiji ) i u Belorusiji ( Bel-Rasija ).
Bel ima i svoju lepu polovinu, boginju Belonu, koju su docnije Rimljani usvojili kao boicu rata. Odatle i
latinski pridev bellicosus, sa znaenjem ratoboran, ratniki raspoloen, ali s podseanjem na brojna srpska
plemena koja su se nazivala Belkama. Zvanina, naalost, danas jo uvek vaea istorija pominje, na primer,
sarmatskog kralja Beuku koji je krajem V stolea Rimljanima, kako se tvrdi, preoteo Singidunum. Sasvim je
jasno da to nije Beuka, ve kralj Belka, srpski kralj koji je isterao Rimljane iz svog Sigin Duna.
Vrlo je zanimljivo ime Babilona koje u sebi, sasvim sigurno, skriva posveenost bogu Belu. Mogue je da se
Babilon u prvo vreme zvao Bab Belana (Belanova Vrata ), to je kombinacija semitske rei bab (vrata ) i
imena srpskog boga Bela. Docnije su domoroci od Bab Belana, zbog naina izgovora, formirali svoje rei ila
i ilanu ( jevr. bog, boji ). U kasnijim vremenima, kada je srpski narod poeo da gubi svoju vitalnost, to jeste,
kada se povukao sa osvojenih teritorija, tuzemci su, sasvim prirodno, preveli njihovog dobroinog boga Bela u
tabor zlih boanstava. Odatle Bal, Belial, Belsamen, Belzebub prihvaeni od celog sveta, pa i od samih Srba (
to je udna paralela sa dananjim zbivanjima u Srbiji i oko Srbije ), kao arhiavoli ili avolske poglavice.
Srbima se, izgleda, danas vraa strela koju su u iskonu civilizacije neoprezno i predaleko odapeli.
Jo da dodamo da se strela na grkom zove ( a poznato je da su Iliri i Traani bili veti u korienju tog
oruja pogotovo otrovnim strelicama ) i da time, za sada, zaokruimo priu o srpskom bogu Belu.

Suri Orao
Sin boga Bela, Nino Belov poznat i kao prvi bog Bak, sobom nosi sve atribute svoga oca, a uz to, jo, i
karakteristike boga Baka ( lat. Bacchus ). Kod Italijana i danas je prisutna zakletva: per Bacco! ( tako mi Baka!
), zapravo, jednaka srpskom tako mi Boga!. Kada se kae Belbog, to zvui vrlo slino onome kada se
izgovori Belbak. Tako se dobija utisak da je srpska re bog, u stvari, neznatno izmenjeno ime Bakovo. Srpske
rei su se esto tumbale kroz strane jezike, da bi potom kao takva bile odomaivane, vraajui se srpskom
vokabularu nekada manje, a nekad vie izmenjene. Katkad bi ostajale u stranom ( domorodakom ) jeziku,
poput imena sirijskog grada Balbeka, koji nas neodoljivo podsea na, metatezom promenjenog srpskog Belbaka
ili Belboga.
Jedan stari obiaj, borba bakova, jo uvek je prisutan kod Srba u Zapadnoj Bosni, na Zmijanju. Sigurno je da
takvo proslavljanje traje od najstarijih vremena i ne moe biti sluajno da se tamo bik i dalje zove starim
imenom b a k !
Srbi nose prezimena Bakia, Bakovia, Bakonja, Bakota; lina imena po Ninu Belovu ( Nino, Ninoje, Ninoslav
), kao i prezimena Nini, Ninovi, Ninkovi. U Dalmaciji, koja je od pamtiveka bila srpski etniki prostor,
nalaze se gradovi Nin i Knin*.
Sumersko-akadska mitologija pominje Ur-Nina ( u Svetom Pismu poznatog kao Nimrod, Nebrod ili Nimrud ),
zapravo, Nina Belova, oveka koji je po prvi put uspostavio Svetsku Imperiju, koga su Srbi docnije izdigli na
pijedestal boanstva. To je srpski bog Bak. Zato su Jevreji Nina prozvali Nimrod, tema je za razmiljanje.
Mogue je da su to ime preuzeli od Srba, jer je za Srbe Nino bio i Nino-rod i Nama-rod, to jeste, sasvim
jednostavno, na rod.
Udaljavajui se od teme, ovde bi, ini se, bilo nuno da napomenemo jednu znaajnu istinu, a to je, da je srpski
jezik najlaki za uenje od svih slovenskih jezika, kada je u pitanju romansko i germansko govorno podruje.
Svakako da to ne moe biti sluajnost. Srpski jezik je najblii pramajci evropskih jezika, sanskritu, tako da je on
uao u lingvistiko-genetsku strukturu evropskog oveka. Zapravo, sanskrit je protosrpski jezik, a koreni
sanskrita i srpskog danas se mogu pronai u svim, naizgled potpuno razliitim, evropskim vokabularima. Srpski
je delimino prisutan i u semitskim jezicima, te navedena pretpostavka o znaenju imena Nimrod, koje su
Jevreji preuzeli iz sumerskog jezika, i nije toliko neverovatna koliko se to ini na prvi pogled.
Pomenutog Ur-Nina, odnosno, Ninurta, sumerskog boga rata i lova, izgleda, mnogo je tee objasniti. Kod naih
suseda, Maara, prisutna je re ur sa znaenjem gospodin ili gospodar. Veliki je znak pitanja da li je to
izvorna hungarska imenica ili je ona preuzeta od Srba. Poznato je da dananje maarsko stanovnitvo,
maltene, nema nikakve veze sa prvobitnim hunskim plemenom, sem ugarskog jezika koji je odrao taj etnikum
tokom vekova. U stvari, najvei deo dananjih Maara nekada je pripadao srpskom nacionalnom korpusu, koji
se kasnije utopio u vrtlogu hunskog govora. Iako se dobija utisak da je maarski jedan od nejnetrpeljivijih
jezika prema tuicama, ipak, kada se razgrnu neobini hunski vokali, primetiemo da je maarski velikim
delom sainjen na srpskoj jezikoj osnovi. Na primer: szo, szava = re (nastalo od srp. slovo ), szabad =
slobodan, videk = oblast ( od vidik ), vigad = veseliti se ( srpski: ugodno, ugoditi ), kalasz = klas, szalit
= slati ( metateza od srpskog slati ), szikra = iskra, iroda = ured, igaz = istina ( od iskaz ), gyere = hajde (
srp. teraj, eraj ), durva = grub, neotesan ( od drvo ), draga = drag, dohany = duhan, duvan, dicso = dian,
borotva = britva, boszu = osveta ( od bes ), bolha = buha, buva, bisztro = bistro, gerenda = greda, belyeg =
beleg, bar = bar, mada, de nem = ma ne ( de nemoj!), atad = odat, apad = opadati, akno = oknoIzgleda da je i
samo ime Maara ( Magyar ), nekakvim udnim spletom okolnosti, stiglo iz srpskog jezika. i, uistinu, Maar bi
mogao biti Mear, narod koji je na mei neto slino Krajinicima. Maarski glagol magyaraz ( objasniti ) kao
da je nastao iz srpske rei meiti, meariti, omeiti, a u irem znaenju rei, omeiti je isto to i objasniti.
No da se vratimo pomenutoj imenici ur i iz nje izvedenom pridevu uras ( itaj:uro ), to na maarskom
znai gospodski, kao i dobro znanom srpskom imenu Uro. Trenutno vaea istorija tvrdi da je to ime
maarskog porekla, mada Uroa ( koliko je piscu ovih redova poznato ) kod Maara nema niti ih je ikada bilo.
Istine radi, deavalo se sasvim obrnuto. Savremeni imenik to dokazuje, jer se kod Maara nalazi veliki broj,
manje ili vie izmenjenih srpskih imena. Tako: Ilona je Jelena, Imre ( Mirko, Mire ), Laszlo = Ladislav, Gergely
( Grigor, Grigorije ), Bala ( Blagoje, Blao ), Andra ( Andrija ), Zoltan ( Zlatan ) Setimo se samo andora

Petefija, najveeg maarskog pesnika, koji se ( a to nije tako davna prolost ), zapravo, zvao Aleksandar
Petrovi.
Dakle, emu sva ova pria oko maarskog gospodara. Valjda zbog toga to je, ini se, logino da je Ur-Nino,
u stvari, Gospodar Nino. To se poklapa sa reju ur, koja, iako nije maarskog porekla, jo jedino u
maarskom jeziku ima svoje pravo znaenje. U srpskom jeziku ura je sat ( nem. Uhr, lat. hora, gr. ), nekada,
verovatno, u znaenju opteg vremena, svevremena. U nemakom jeziku postoji predlog ur- , to jeste, pra- ili
prvobitnost ( Ursprung).
Tu je i srpsko sunano boanstvo Hors, kao i fenianski Or-Kul ( toboe, opta svetlost ), odakle je, kako se
pretpostavlja ( kasnije emo videti posve pogreno ), stigao i grki i lat. Hercules. Moda neku vezu sa
svim prthodno reenim ima i srpski bojni pokli: za gospodara! ili, za cara! ( to jeste, uraaa! ). Kada se sve
sabere, bog Hors sobom nosi najvie prerogativa: prvobitan je, on je postanak, njegova vatrena kola jesu vreme
i svevreme, on je ta opta svetlost i, na koncu, Hors je jednak satu, to jeste, vremenu koje otkucava vremenu
koje prolazi. Zapravo, Hors je Gospodar, Car bez koga ne bi bilo ivota, niti ivotom izazvanog, pomenutog
bojnog poklia. Stoga, moglo bi biti da Ur-Nino nije nita drugo do Hors Nino Nino Belov koji je time
postavljen na boanski presto.
U prastara vremena, izbor rei kojima bi se mogao objasniti svekoliki svet pojavnosti bio je znaajno suen,
dakle, nedovoljan za ozbiljniju ljudsku komunikaciju. Zbog toga su pojedini izrazi vremenom dobijali
raznovrsna znaenja, ee slina, a ponekad sasvim razliita, ipak, zadravajui u sebi koren rei od koje se, u
davna vremena, krenulo. ini se da je kljuna, poetna re srpskog jezika, bila re SUR!
U srpskom jeziku, sa takvom osnovom, pomenuemo prideve suri ( suri orao ) i surov ( ljut, strog, nemilosrdan
) koji su meusobno ( mada se to ne bi moglo rei na prvi pogled ) vrlo povezani i o emu e biti vie govora u
nastavku ove knjige. Ipak, da za asak ostavimo re sur i da se pozabavimo orlom ( bio on suri ili ne ), koji se
nekada na srpskom zvao oro ili horo, svakako sa podseanjem na boga Horsa. Iznenaujue ili ne, na ovom
mestu moemo utvrditi genezu rei ur: Hors horo oro or ( feniansko ) i na kraju UR. Vidimo, takoe,
da se u takav niz logino uklapa i re sur, za koju pretpostavljamo da je nukleus takvog verbalnog grananja.
Redosled je sigurno takav, mada se on docnije, u razliitim vremenima i raznim prostorima, ciklino ali i
aciklino ponavljao. Sam orao se, prolazei kroz brojne druge jezike, toliko glasovno menjao da se, ponegde,
njegova veza sa reima sur i hors vie nikako ne moe utvrditi. Na ovom mestu, za nas je posebno vaan ruski
orl ( arjol ), jer se u njemu krije neobina tajna surog orla. Sada shvatamo da su orao i arjol isto to i
sanskritsko arya. Dakle, Arijevac je isto to i Orao, iz ega proizilazi da je surya arya, zapravo, suri orao, to
jeste, Orao Boga Sunca ili Boji Arijevac! Poto je tu u pitanju bog Sur-Bel, pomenuti Boji Arijevac nije nita
drugo do Srpski Arijevac! Sur je Sunce a Bel je svetlost koja dopire od Sunca, odakle, kao to emo docnije
videti, potie ime Srba.
Orao je, znai, boanska ptica ili divinizovani Arijevac; on je, takoe, surova, dinovska ptica, blizu je neba (
Boga ); orao odozgo zuri ( srpski glagol zuriti, isto tako, za osnovu ima re sur), u stvari, posmatra ili osmatra
taj maleni svet ( veliina sveta je obrnuto srazmerna visini sa koje se gleda ); konano, orao je simbol slobodnog
leta i maglovitih elja za slobodom svakog ljudskog bia. Na osnovu svega reenog, uopte ne udi da je orao
primarna figura u heraldici veine evropskih naroda.
Vrlo je verovatno i ne bi bilo nimalo neobino da je u starim vremenima postojao veliki broj rei istog korena,
istovetnog ili slinog znaenja, delimino razliitih u glasovnom sklopu, koje su se obrtale na irokim
prostranstvima nastanjenim srpskim narodom. Da nije standardizacije jezika to bi bilo izraenije i u sadanjem,
savremenom srpskom jeziku. Nekada se uveni grad Tir u Maloj Aziji nazivao Sur, verovatno sa znaenjem
boanski, carski grad, jer je to, zbog cvetanja trgovine, uistinu i bio. Asirski Nin-ar ili Nin-Sar, sasvim sigurno,
bili su dubleti za Nina Cara. Na takav nain dobijamo jo jedno mogue reenje za Nin-Ura, a to je Nino Sur,
Nino Sar ili Nino Car. Na kraju, sudei po tome da su i Hors i Sur sunana boanstva, postaje sasvim svejedno
da li se tu radi o Ninu-Uru, Ninu-Suru, Ninu-Caru ili Ninu-Orlu, jer se njihovo krajnje znaenje uvek svodi na
gospodara ili, jo preciznije, boanskog gospodara.
Izgleda da je kod Srba, pored Nin-Ura ili Ur-Nina, postojao i Bela-Ur. Poznato je da je Nino identifikovan i sa
bogom Belom, a ne samo sa Bakom. Bela-Ur se, ak u srednjem veku ( XIV stolee), pojavljivao u svojstvu
srpskog linog imena. Primer za to je vojskovoa Belaur, brat bugarskog kralja Mihaila imanovia. Veliki
upan raki, naslednik Vukanov, zvao se Bela Uro: to nam pokazuje da su lina imena po Bela Uru zadugo bila

prisutna kod Srba. Moda je zanimljivo da naglasimo kako Belaur na rumunskom jeziku ima znaenje zmaj, a
kod Srba je znano, kada se za nekoga kae da je zmaj, da ta osoba u fizikom i duhovnom sklopu svoje linosti
sadri najvee ljudske kvalitete, koji se katkad mogu uporediti sa boanskim.

*U skladu sa protosrpskom fonetikom, Nina su zvali i Hnino ( Knino ); otuda i dananje ime grada Knina u
Dalmaciji. Oigledno, Hristos nije sluajno roen u Nazaretu ( to je glasovno promenjeni Nin-Sar ); tamo gde
je nekada bila zemlja Kananska ( Kninska, Kninova ), severno i juno od Nazareta, nalazimo i danas gradove
Kana i Nain.

Div iz Nia
Nesporno je da bog Serbon predstavlja kljunu figuru u srpskoj istoriji. Njegova uloga je presudna u formiranju
srpskog nacionalnog bia. Dakle, mogue je da su Srbi dobili ime po Serbonu ( kada kaemo Srbi, pod tim
nazivom podrazumevamo sva davnanja protosrpska plemena koja su bila razasuta irom Evrope i Azije ), ali u
tom sluaju pojavljuje se nov problem, to jeste, odakle je dolo samo ime Serbon.
ini se da bi ovde mogli pozvati u pomo ve pomenutog Bela Ura, Bela Sura, odnosno Sur Bela. Rekli smo da
je sur posluio za tvorenje mnogih rei, razliitog znaenja ali istog pravca, poev od boanstva Hors koje je
metatezom isprevrtani Sur, do vladara ili cara koji se jo pojavljuje kao i kao sar, sor, sir, sri, har, her, hre, zar,
kar i slino, budui podloan mnogim glasovnim promenama tokom vekova. Sasvim je logino da se narod,
koji potuje svoje vrhovno boanstvo, Sur Bela, naposletku nazove njegovim imenom. Takav narod bi se
sigurno ozvaniio kao Sur-Belov, Sar-Belov; dakle, on se prvobitno imenovao pridevom Surbelovi, to jeste
pridevskom imenicom Surbelovi ili Sarbelovi. Od toga su, docnije, nastali Surbeli, odnosno, Sarbeli ( Sarbjeli ),
da bi daljom metatezom bili roeni Srblji, koji su se, na kraju, ustalili pod dananjim poznatim imenom Srbi.
Tu je i ime Serba , koje su Srbi nosili vekovima, ali teko je rei koje je od ta dva imena starije. Sudei po
konsonantskom troglasu srb, kojeg retko ( ili nikako ) sreemo u drugim jezicima sem srpskog i sanskrita (
Srbinda Vede ), moglo bi se zakljuiti da su Serbi, ipak, usledili nakon Srba.
Iz navedene geneze srpskog imena ( koja bi se sa velikom verovatnoom mogla uzeti kao potpuno tana )
iskrsava izvesna, ve pomenuta nedoumica u vezi nastanka imena boga Serbona. Zapravo, da li je njegovo
pravo ime u poetku bilo Serbo ili, moda, Srbo. Sa gledita savremenog srpskog jezika, u prvom sluaju
njegov boanski naziv bio bi Serbon, a u drugom Srban. Ako bi se uzeo u obzir redosled ( geneza ) iz
preanjeg razmiljanja o nazivima Srba, moglo bi se zakljuiti da je izvorno ime Serbonovo, uistinu, bilo
Srban. Tim pre to poetni dvoglas sr ostavlja prostor da se izmeu ubaci bilo koji vokal, ime bi se lako
objasnile sve kasnije varijacije Serbonovog imena kao i polazne, sada, ini se, ne vie tako zagonetne rei sur.
Na osnovu svega, do sada reenog, daleko je verovatnije da je ime Serbon ( Srban ) izvueno iz imena ve
postojeih Srba. Ipak, kao to je reeno, Serbonova je zasluga to su sva negdanja srpska plemena ( koja su se
do tada razliito nazivala ) preuzela ime Surbela, formirajui tako, po prvi put u ljudskoj istoriji, jedan veliki,
jedinstveni narod sa istim nazivom, sa sveu o uzajamnoj pripadnosti i sa razgranienim odnosom prema
drugim nacijama. Zapravo, i sam pojam nacije uveden je zahvaljujui Serbonu.
Kod persijskih i partskih careva sreemo titulu Sarbaraza. Tako, persijski car Hozroe sebe naziva Chosroes
Persarum rex Sarbaraza. Sarbaraza je Serboraza, dakle, sigurno u vezi sa Srbima. U stvari, on je bio vladar ( car
) Serbonovog roda, to jeste srpskog roda. Persijsko raza isto je to i sanskritsko raja. Obe prethodne rei
podudaraju se sa srpskom reju roa, rod. U doba Arijevaca, u Prednjoj Indiji postojali su vladari pod nazivom
raan (sskr. rajan ) ili, jednostavno roan, roak, odnosno kraljevi koji su upravljali odreenim oblastima u
tadanjoj velikoj carevini. Kraljevi su bili roaci, zapravo u krvnom srodstvu sa carem, Srboroanom, koji je,

opet, bio izdanak Serbonovog porodinog stabla. Iako je persijski Sarbaraza pretrpeo izvesne glasovne
promene, neosporno je da se tu radi o Serborai ili Serboroi. U tom povlaenom vladalakom sloju, strogo
hijerarhijski ureenom, uz Serborou ( cara ) i brojne roe, postojale su, i danas dobro poznate, maharae.
Maharae ( sskr. maha rajan ) su bili takozvani veliki kraljevi, po vladarskoj moi negde izmeu Serborodje i
pomenutih roa.
Po logici stvari, re maha prevedena je sa sanskrita kao veliki ( u sutini sasvim ispravno ), iako je maha
prisvojna zamenica sa znaenjem moga ili moj. Naravno, jasno je da svako za ga bi Serboroa potvrdio da
je njegovog roda, dakle, moga roda, morao bi biti izuzetno moan, to jeste veliki kralj. Od sanskritskog
maha vodi poreklo i srpski pridev mnogo, grki , kao i latinski magna. Da maha jeste moga, dakle,
potvruje nam grko mega koje je nastalo od srpske zamenice moga, a da je srpsko mnogo ( u sutini sa
znaenjem velik ) takoe izraslo iz sanskritskog maha nedvosmisleno nam potvruje latinsko magna koje je
metatezom preokrenuto srpsko mnogo ili mnoga, dok je sam pridev velik iznikao iz imena srpskog boga Bela.
Bog Serbon je kod antikih Grka poznat kao Heraklo ( ), a kod Rimljana - Herkul. On je,
najverovatnije, bio najvei osvaja u celokupnoj ljudskoj istoriji. Serbon je i bog Dionis ( Dionizos ), zapravo,
Div iz Nize ( Nia ). Re divinizacija (fr. divinisation ) potvruje da je Serbon suvereno vladao i na Istoku i na
Zapadu, kao i to da je on, uistinu, Div iz Nia ( Naisus, Niza ). Bog Serbon je imao na desetine razliitih imena,
to, uzimajui u obzir njegov slavni pohod, ne bi trebalo da bude nikakvo iznenaenje. Normalno je da su
raznorodni narodi prilagoavali Serbonovo ime u skladu sa glasovnim karakteristikama njihovog jezika. Ako je
ranija pretpostavka, da se Serbon izvorno zvao Srban, zaista tana, onda je problem ubacivanja razliitih vokala,
ini se, sasvim razreen. No i da nije tako, poznato je da su vokali u periodu formiranja odreenog jezika
prilino nebitni, odnosno, da su potroni materijal. Stari pisci su beleili strana imena onako kako su ih oni
uli. Sudei po tome, zamena glasa b sa m ili p nije neto to bi moglo biti neoekivano. Slino je i sa
relacijom glasova b i v. Na primer, kada Maari izgovaraju svoj pozdrav szervusz, oni koji ne razumeju taj
jezik ue tu re kao serbus, odnosno onako kako se ona prvobitno izgovarala i kako se i danas ( kod obinog
puka) zbog lakeg, prirodnijeg izgovora ne tako retko govori. Tee je objasniti zamenu usnenog suglasnika b
sa prednjenepanim d, poto se oni fonetski daleko vie razlikuju. Isto tako, izostavljanje glasa r u mnogim
pisanim izvorima stranog porekla gde se pominju Srbi, nije nita neobino, jer se r lako moe uti kao
jedan od samoglasnika.
Na primer, Serbona sreemo pod imenom Sarmandus. Mogue je da je to Sarbandus ili Srbandus, zapravo,
dananjim srpskim jezikom, to je, jednostavno reeno Srbenda. Oigledno, neto slino, desilo se i sa imenom
Sarmata. Iako je takva zamena suglasnika realno mogua, ipak tu stoji veliki znak pitanja. Da li se ona zbila
sluajno ili je uradjena docnije ( s namerom da se iz istorije protera, sigurno najznaajnije ime na kome poiva
celokupna evropska civilizacija ime Srba ); ili je tu re o korektnom imenu ( ve pomenuti Medaur, to jeste,
Sur Medi koji bi mogli biti u vezi sa indijskim Srimadima ) koje je u dalekoj istoriji pratilo Srbe slino Rasima i
Serdima ( Serdanima )?
U drugom sluaju dolo je do zamene glasova b i p, koja je jasna i stanovita savremenog srpskog jezika,
zavisno od toga da li se odreene re koristi kao imenica, pridev ili pridevska imenica ( na primer, dananje ime
Srbije i Srpske ). U egipatskoj i helenistikoj mitologiji pojavljuje se Serapis ( Serapin ), identifikovan sa OzirisApisom, jednim od najvanijih egipatskih boanstava. Tu je opet re o Serabinu, Serbinu, Srbanu dakle
srpskom bogu Serbonu. U Aleksandriji, Memfisu i mnogim drugim mestima podizani su hramovi u ast
Serapinu ( Serbonu ), u kojima su se, pored biblioteka, nalazile i nekropole svetih bikova - pod nazivom
Serapejon ( gr. ), to je, u stvari, srpski Serbejon ili Srbijan.Oigledno je da su nekropole posveivane
prvom i drugom Baku, Ninu Belovu i Serbonu Makeridovu. Ako malo bolje razmotrimo, u Egiptu poznatije
Serapinovo ime Oziris ( koje je do Egipana stiglo prethodno proavi brojne jafetovske i semitske jezike ),
uvideemo da je ono dobro maskiranom metatezom usvojeni naziv boga Horsa. Zapravo, od poetnog hors
nastalo je ors, a od toga glasovnom promenom dobijen je ozr ( odakle i dananje srpsko ime Ozren ) i, na kraju,
ozir, to jeste Oziris. Posmatrajui dotinu genezu horsa primetiemo, takoe, da se tu negde uklapa i
fenianski Or-kul, koji oigledno nema znaenje opte svetlosti, kako se pretpostavljalo, ve je u pitanju
prenosilac svetla, slino Svetlonoscu ili Luciferu. I danas u Indiji imamo nadniare koji se zovu kuli ( eng.
cooley ), to jeste, amale, nosae, otkuda verovatno i srpska re kulak - ovek kome je lake, koji se oslobodio
kuluenja ( kuluk ) ili nadnienja. Iz ovakvog primera ( koji bi se mogao daleko ire obrazlagati ) dolazimo do

saznanja koliko su se srpske prarei sur i hors, poput zagonetne niti prepletale u srpskom, ali i u drugim,
raznorodnim jezicima.
Serbonovo ime pojavljuje se i pod nadimkom Davlija. Serbon je, kao i kasniji grki Heraklo, bio progonitelj
zveri. Na antikim crteima prikazivan je obuen u lavlju kou. Davlija je, dakle, junak koji ubija zlo, davi
zveri. Neki od Serbonovih potomaka takoe su nosili slino ime, manje ili vie izmenjeno ( Kandavlija,
Kandavle ili, jednostavno, Kanda ), sa znaenjem blizak Davliji, kao Davlija. Ipak, ini se, sudei po
nekim istorijskim linostima, da je nadimak Davlija ili Kandavle postojao i pre Serbona, to jeste od vremena
Nina Belova. Kao potvrdu toga uzeemo Kadma Agenorova, ije je pravo ime verovatno glasilo Kanda
Roganov. Zamena glasova n i m, kada se nau u susedstvu sa nekim drugim suglasnikom (u srpskom
isprad b - odbranbeni, odbrambeni, d pre no da, premda, d - kandija, kamdija ) u starim vremenima
bila je vrlo esta prilikom imenskih promena ( deklinacija ) u srpskom jeziku, a pogotovu pri prelasku srpskih
rei u tue jezike. Tako je mogue da je Kanda kod Srba bio poznat i kao Kamda. Potvrdu za to moemo nai u
gore pomenutoj imenici kandija koja se u srpskom narodu jo uvek izgovara i kao kamdija, a koja bi svojim
znaenjem mogla biti u vezi sa pomenutim Kandom. To je, verovatno, i put kojim su Grci srpskog Kamda
prekrstili u Kadma. Sledei takvu logiku, dolazimo do zakljuka da Kadmo nije stigao u Grku iz Fenikije, ve
sa Krita, ba onako kako nam Jovan Dereti kazuje u svojoj knjizi Serbi narod i rasa. Krit se jo uvek
ponegde naziva Kandija, a na njemu su gradovi Kanija i Kandanos, koji nas podseaju na Kandu, odnosno,
Kadma. Takoe, na osnovu svega reenog, Davlija bi mogao voditi poreklo od Nina Belova ili nekog od
njegovih potomaka, koji je docnije bio reafirmisan pojavom Serba Makeridova. Zanimljivo je i ime
Ptolomejevih Dvala ( , Alani, Albani, to jeste, Labani ), dananjih Oseta u Centralnom Kavkazu, koje je
Ptolomej nazivao Serbima ( ) u stvari, radi se o srpskom plemenu koje se zvalo Davli, nazvavi se po
Davliji.

Srditi Serdani
Jedno od Serbonovih imena je i Sargon ( asir. arrukenu ), boanstvo, ali i poznati akadski car, vladar Sirije,
Vavilona, Male Azije, Persije. Zapravo, radi se o Serbonu koji je na tom prostoru bio poznat i kao arukin.
Verovatno je da to ime nije ba tako izgovarano, poto je dobro poznato da se asirski pisani spomenici vrlo
teko itaju. Moglo bi se pretpostaviti da je aruken, u stvari, Sin Sunca ili, tanije, Surijev Sin ( sskr. surya
sinni ). Videli smo kako se re sur docnije izjednaila sa znaenjem zemne titule car. Slino tome, Serbonovi
preci i naslednici nosili su taj naziv koji je istovremeno oznaavao i carskog i bojeg sina. Sargon je starije ime
od Serbona, jer je Sargon i bio sin Nina Belova i Semiramide, koje je Serbon, budui da je i on Ninov potomak,
takoe preuzeo.
Sargon se, isto tako, pominje i kao Zariqum, opet u znaenju carev sin, carevi. Danas, u srpskom jeziku
imamo rei kum i okumiti, koje su u oiglednoj vezi sa pomenutim zariqumom. Biti kum, znai, dati ime detetu
svojih prijatelja, to u prenosnom smislu jeste posinovljenje, prihvatanje tog deteta kao roenog sina. Tako
dolazimo da zakljuka da je kum prvobitno predstavljao sina, ime se ujedno moe objasniti i druga osnova
imena aruken ili arukin. Dakle, rei kum, kun, kin, ken obeleavaju neto to je blisko, najblie. Otuda, moe
biti, i sanskritsko kun-dalini, prevedeno kao magnetna mo, u stvari, kum daljini ili blizak daljini, kao i
latinski predlog cum jednak srpskim predlozima sa i uz.
Arijevski ili asirski sur nalazi se u korenu srpske rei srce. To samo na prvi pogled deluje neoekivano i
iznenaujue. Srce je, zapravo, sredite, surd, srd, serdac, sredec ili serdec. Srce je nukleus ivota, sunce
ovekovog postojanja ono je sam ivot. Uloga sunca u formiranju ovozemaljskog sveta zaista je jednaka ulozi
srca koje stvara i odrava upijajuu zenicu ivog bia. Bez jednog, kao i drugog, sav kosmos bi se survao,
potonuo u nitavilo i tada niega ne bi bilo sem sveproimajue, nepodnoljive samoe. Izdiui Sunce na

pijedestal boanstva, stara paganska drutva su, izgleda, to daleko bolje sagledavala od dananjeg, savremenog
oveka. Ipak, i moderni ovek, esto, ne razmiljajui kae da je bog u srcu, ime potvruje temelj
postojanja, obnavljajui u svesti, makar i intuitivno, iskonsku, neraskidivu vezu: bog ( tvorac) sunce srce.
Nadalje, koren rei sur nalazimo i u srpskim pridevima sran, srdaan, srdit, a mogue je i u nekim drugim
reima, kao to su srodan, sroditi, srediti, usredsrediti i slino.
Maloazijski grad u Lidiji ( Ljudeji ) zvao se Sard ( po grkim i latinskim izvorima Sardes ), ali, isto tako,
njegovo pravo ime moglo bi biti i Surdec, Sardec ili Sredec ( Sredac ). Zapravo, ono to je sigurno, jeste da je
grad Sard u VII i VI stoleu s. e. predstavljao srce Lidije i Male Azije. U vreme kada je Lidijsko Kraljevstvo,
kao i njihov grad Sard, bilo na vrhuncu moi, daleko na Zapadu pojavljuje se Sardi, na dananjem ostrvu
Sardiniji. est ili sedam vekova pre osvajanja Sardinije, misirski zapisi su zabeleili veliku invaziju na Egipat
od strane nekakvog Pomorskog naroda. Meu glavnim napadaima pominju se Serdani srca borbenog. U
takvom izvetaju kao da je sve reeno: Serdani su, u stvari, hrabri srpski ratnici, junaci uveliko obdareni srcem.
Da su Serdani zaista suime Srba, pokazuje i to to Jevreji ime Sardinije piu i kao Sarbit, dakle sa direktnom
asocijacijom na Srbe. U prilog tome kazuje i titula serdar ( vojvoda ), donedavno prisutna kod Srba, poznata
takoe kod Persijanaca i docnije Turaka. Vojne titule, ras ( arap. glavar ) i serdar nedvosmisleno nam
saoptavaju da su Srbi ili Rasi vekovima sbe nazivali i Serdanima. Nekadanje ime Sofije ( Serdica ) moda je
bilo isto kao i ime starog Sarda, to jeste, Surdec ili Sardec, a moglo je biti ba onako kako je u antikom dobu i
zabeleeno Serdica.
Dakle, ak i u sluaju da Serdica ne bi bilo izmenjeno ime Srbice ( a Serba Serdi), ipak ostaje potpuno jasno da
se tu radilo o Srbima ( Serdanima ) i njihovoj antikoj naseobini . Jo da dodamo da je dananje ime Sran
ostalo kao uspomena na Serdane*, kao i brdo Sr koje nam i dalje uporno govori da su ispod njega, u
Dubrovniku, milenjumima, iveli Srbi, Serdani ili Srani.
Ako ozbiljno razmotrimo sve napred reeno, sasvim jasno se namee zakljuak da su imena boga Serbona (
Serdan, Serdon i Sargon ), u stvari, samo njegovi uporedni nazivi nastali po narodu ija su imena Srbi, Rasi i
Serdani, hiljadama gdina tekla arterijama monog i iroko rasprostranjenog srpskog nacionalnog bia. Ovde bi,
ini se, trebalo rei da i drugo suime Srba ( Rasi ili Rusi )**, mada nam to moda ne izgleda tako na prvi
pogled, vodi svoje poreklo od prvobitne rei sur. Da se u Rusima ( Rasima ) krije neobina zagonetka,
shvatiemo onog asa kada zapazimo da se od Rasa i Rusa u anagramu dobijaju ba one rei od kojih je krenula
istorija evropskog oveka, a to su: sur i sar.
____________________________________________________
*Prema legendi, poslednji asirski car zvao se Sardanapal ( gr. ) za koga se smatra da je jednak
istorijskom Asurbanipalu. U stvari, Sardanapal je Sardon ili Serdan Bel to je, kao to vidimo, identino Srban
Belu u imenu A-Surbanipal. Oigledno, ime Serbon ( Sardon ) Bela nastalo je na isti nain kao i ve pominjani
Bela Ur ili Bela Sur, to jeste, Sur Bel ( Srbin ). Bog Bel se dva puta pojavljuje u imenu Srban Bel, jer je Srban,
zapravo, Sur Belan, Sr-Belan, Srban, Srbin.
**Ime Rasa i Rusa jeste anagram Sura, ali je isto tako u vrstoj vezi sa bogom Horsom ( Ho-Rusi, Ho-Rasi ); to
nam govori da je Hors glasovno promenjeni Sur ( Urs, Hurs, Hors).

Tra od rei
Metateza, zapravo, premetanje slova i glasova u rei, odvajkada je bio nain da se obogati odreeni vokabular.
Takva tendencija danas je manje prisutna, ali u starim vremenima izvrtanje rei predstavljalo je prirodan proces,
koji je doprinosio boljoj meuljudskoj komunikaciji. Bez takve verbalne turbulencije mi, danas, verovatno, ne
bismo bili u stanju da, putem refleksije oblikovani pojavni svet pretoimo u odredjene glose koje bi bile
razumljive drugim ljudima. Stoga bi se moglo pretpostaviti da je svaki jezik u svojoj, danas vrlo razgranatoj
strukturi posedovao izvestan broj prvobitnih rei koje su sainjavale poetni govorni nukleus , iz kojih su se
docnije, sluajnom ili spontanom kombinatorikom glasova, slogova ( konano i rei ) oblikovali izrazi za

pojedinane predstave i pojmove. Osnovna, prvonastala re je, svakako, re da ( kao izraz afirmacije
postojanja), dok iza nje, s neznatnom zadrkom, roena je i re ne ( gle apsurda: da bi negacijom ouvala
potvreno postojanje! ); u stvari, te dve rei su glasovna slika celokupnog ivota, ili tanije, glasovi koji
odslikavaju sutinu postojanja. Dakle, bez da ne bi bilo rei ne, a uklanjanjem ne uklonilo bi se i da i
itav svet bi potonuo u nitavilo. Pored rei da i rei ne sigurno je da postoji i nekakva trea re koja bi
mogla pomiriti ta dva suprotna ( suprostavljena ) egzistencijalna stava, to jeste, koja bi bila u stanju da odri
svet u ravnotei izmeu dveju ubilakih sila. Najverovatnije je da bi ta re, odnosno, glasom oznaeni pojam
mogao biti - bog! Ve smo rekli da je kod paganskih naroda takva pomirujua i balansirajua sila ( bog )
najee izraavana uz pomo rei koja je oliavala Sunce. Sudei po tome to je sanskrit najblii srpskom
jeziku (zapravo, sanskrit je jezik Proto-Srba ), te da su svi kasniji indoevropski jezici iznikli iz srpskog, ta
tajanstvena, magina re ( pramajka svih buduih evropskih rei ) mogla bi biti prepoznata u izrazu sur. I zaista,
sur, sur-ja i sur-i-ja jesu, u prvom sluaju sainjeni od jednog sloga ( sur ), a docnije ( tano u skladu sa
genezom svesti o svetu i sebi samom), od dva ( sur-ja ), potom tri sloga ( sur-i-ja ). Poelo se sa spoznavanjem
kosmosa, pa mikrokosmosa, da bi se na kaju dolo do saznanja o makro i mikrokosmikoj proetosti (
uzajamnosti ) pojavnog sveta.
Videli smo da je od sur glasovnom promenom nastalo sar ( car ), a da je od rei sar obrtanjem glasova
dobijen ras ( Ras = Srbin ). Pomenuti anagram je u ovom primeru sasvim prirodan, zapravo, u pitanju je
metateza slina obrtanju sloga lat u tal u reima Latin i Talin ( Italin ). Nadalje, od Rasa, Raana, Raana,
Traana potiu imenice poput re, reka ( kao simbol venog toka, trajanja ), raa, glagoli rei, izrei, koraiti ( ko Rasi), rasti, rasaniti, pridev reit i slino, kao i sam izraz ( iz-ras ). Ovo je tek
mali primer prirodnog grananja rei. Mogue je da be se paljivijom, temeljitijom analizom svaka srpska re
mogla kroz neslueni lavirint vratiti svom, nebrojeno puta isprevrtanom i nadopunjenom izvoru - to jeste, ka
poetnoj rei sur. Da je tako neto sasvim izvesno, ponekad bismo se mogli posluiti i srpskim reima koje su
otile u neki tui jezik, a potom se, neznatno izmenjene, vratile svojoj majci kao strani izrazi. Ako dobro, u
skladu s prethodnim razmiljanjem, razmotrimo nemaku re tratsch, zapaziemo jednu neobinu istinu. Uz
pomo traa Nemci vraaju Srbima milo za drago, poto su za Srbe nekada Nemci bili nem narod. Tako je
dolo do toga da nemci srpsku re, koja im je pomogla da vie ne budu nemi, danas tretiraju kao najobiniji
tra, zapravo - brbljanje.
Jasno je da je idejni tvorac neophodan i neizbean u poetku bilo kakvog stvaranja. U Svetom Pismu
nedvosmisleno stoji, da u poetku bee re, a ako je tako, tada je re uistinu Tvorac, jer se kroz re potvruju
i Bog i ovozemaljski svet. Hrianska religija predstavlja Boga u vidu Svetog Trojstva (Oca, Sina i Svetoga
Duha ); slino tome i Srpski Renik ima svoje Sveto Trojstvo ( koje je postojalo mnogo pre Troje i Trojana ) - a
to je kombinacija SUR-BEL-BAK!

Sebarski Ember
Srbi su u starim vremenima bili vrlo dinamian narod. Oni su se u ranijim milenijumuma ( ba kao i u ovom
poslednjem, upravo okonanom ) neprestano pomerali, selili na nove prostore. Razlika je u tome to su njihove
negdanje seobe bile prouzrokovane srpskim osvajakim pohodima, a ove najnovije ( posebno od druge
polovine drugog hiljadija ) izazvane su najezdama drugih osvajaa, pogotovo Turaka. Istina, bilo je
preseljavanja Srba ( naroito u Malu Aziju ) u doba mone Rimske Imperije, ali ne sa tako tekim, maltene
nepopravljivim posledicama. Uhvaeni u zamku razornog mazohizma, Srbi su se od osvajaa i zavojevaa
pretvorili u narod bez seanja, u rascepkani, meusobno suprostavljeni etnikum u ljuturi miroljubivog
pravednika, kome nije ostalo nita drugo sem da se brani od kojekakvih silnika.
U srednjem veku, kod Srba se sloj naroda koji nije pripadao vladajuoj klasi nazivao Sebrima , ali, vrlo je
verovatno da je to ime postojalo i ranije, to jeste, od onog doba otkada postoje sami Srbi. Sebri su, zapravo,
Serbi, jer se tu radi o jednostavnoj zameni mesta glasovima r i b. Uinjeno je to upravo stoga da bi se
napravila razlika izmeu opte imenice Srba, vladalakog sloja ( geta ) i obinog, priprostog puka. Deluje

sasvim logino kada se kae da su od sebra (sebar ) roene imenice seoba, seobari, a od ovih, kasnije,
naseobina, selo i glagol seliti. Od ovog poslednjeg, verovatno, i srpska dinastija Seleuka ( Selaka ), ije
bi poreklo, sudei po njihovom prezimenu, moglo biti sebarsko. Da nekada nije bilo velike razlike izmeu Serba
i sebra, potvruje i to to se sebar pokatkad nazivao i srebar, to jeste - Srbar. Tu je i ime plemenitog metala (
srebro ), koje je, ini se, usko povezano sa Serbima, sebrima ili srebrima. Od sebar ( sebariti ), kao to vidimo,
stiu nam rei sabirati i sabor, potom (iz)sabirati = izabrati, pa (iz)sabor, to jeste, izbor. Od prideva
birani, izbirani, neznatnom glasovnom promenom i gubljenjem glasa z ( ili, moda, od vibrani ),
najverovatnije, potiu Iberani, kao i imena reka Ibar, Iber ( Ebro ) i Tibar. injenica je da Jevreji nisu uinili
nita novo kada su se prozvali izabranim narodom, jer se to deavalo i drugima kada su bili u snazi, pa, ak, i
danas, takvi atributi nisu strani onima koji se nalaze na vrhuncu moi.
I starosrpska re simbra sigurno je usko vezana za sebre. Ipak, njeno znaenje nije isto i ne odnosi se samo na
Srbe, ve i na srpske prijatelje i saveznike. Ako malo bolje pogledamo tu re uvideemo da je simbra nastalo od
srpske sintagme ti si mi brat, to jeste, si mi brat, si mi bra i konano si m bra . Da drugi slog u rei
simbra ( bra ) ima znaenje brat, potvrdie nam i srpska partikula bre, koju i danas esto ujemo u
svakodnevnom govoru ( hej bre! = hej brate; nemoj bre = nemoj brate! ). Odatle i arapsko sember, koje se
docnije u tom obliku odomailo kod Srba, to se moe videti iz naziva severoistonog dela Bosne ( Semberija =
Bratska Zemlja ). Neka od srpskih plemena preuzimala su katkad na sebe i ime Simbra. Dokaz za tako neto
imamo u imenu maloazijskih Kimbra, Kimera, koji su od Grka preliene Simbre i koji su vekovima stanovali u
Frigiji. Imena njihovih dinastija, Mita i Gordija, i danas se provlae srpskim imenicima kao Mitii i Gordii.
Pomenimo i kimerskog vou Teupa ije je ime nastalo od naziva srpskog boga Teuta, Tverta, Tverda, Tverdana
ili Tvrtka, kojeg je porazio car Esarhadon. I Teupa ( njegovo pravo ime verovatno je bilo Tverdo ) i Esarhadon
( Sardon, od Serdana ) bili su voe dvaju srpskih plemena koja su se meusobno sukobljavala ratujui za
prevlast u Frigiji.
Videli smo da je jezik, pogotovo u stara vremena, predstavljao ivo tkivo koje je ubrzano raslo, neprekidno
menjajui svoju unutranju strukturu, ali, vremenom, i spoljanju formu. Gubljenje poetnih glasova, zamena
poetnih suglasnika ( naroito meusobno menjanje glasova s,h,c,k,t ) kao i zamena ili gubljenje pojedinih
vokala, bila je sasvim prirodna pojava u svim starim jezicima. Tako se dogodilo da se ime sebra ( simbra ), na
udaljenim prstorima iskazivalo na razliite naine ( Kimbri, Kimeri, Cimbri, Kumeri, Umbri i tako dalje ).
Posebna zanimljivost jesu Umbri, prastari narod Italije, porobljen od Rimljana u III stoleu stare ere. Umbri su,
uistinu, srpsko pleme simbra, sebra ili sembera, dakle, seobara i prijatelja, gde je poetno si, pod uticajem
grkog i latinskog jezika, zamenjeno vokalom u. Takoe je interesantno da su ti Umbri ( ili Simbri, Semberi )
posluili kao pretea kasnije maarske rei ember, koja ima znaenje - ovek! I to nije sve: simbra se nalazi i
u osnovi panske rei hombre, sa istim znaenjem kao i maarski ember, to opet, sa druge strane,
potvruje da su sebri ( Serbi ), simbre, semberi, I(z)brani, Iberani ili Ibrani, u nekim davnim vremenima
zavladali tim poluostrvom na jugozapadu Evrope, koje i danas nosi naziv po njima - Iberijsko Poluostrvo. Pored
toga, u panskom jeziku postoji i imenica siembre ( sejanje ), glasovno gotovo identino sa simbra, moda
sa podseanjem na rasejane simbre ( Srbe ) na tim prostorima. Otuda, moe biti, i panska poslovica: siembra el
bien por donde pases ( sej dobro kud god prolazi). Zapaa se i neobina veza izmeu panskog siembre i
srpskog sejanje, pogotovo kada se glagol sejati posmatra u prvom licu jednine ( sejem ili sijem). Verovatno
da je tu u pitanju, ve pomenuta, povratna sprega izmeu srpskog i tamonjeg ( tadanjeg ) domorodakog
naroda, to jeste, jezika.

Rako kolo
Rekli smo da je jedno od starih imena koja uporedo, kroz istoriju prate Srbe, takoe i ime - Ras! Ras jeste
anagram rei sar, ali do toga je dolo u jednoj od imenskih promena ( deklinacija ), najverovatnije u dativu te
rei ( Sarima = Rasima ), odakle i pomenuto obrtanje glasova u prvom slogu deluje sasvim logino. Poznat je
srpski srednjovekovni grad Ras, govorili smo o arapskoj rei ras sa znaenjem glava, glavar, preuzetoj iz
srpskog jezika u vreme kada su Rasi vladali bliskoistonim i maloazijskim prostorima; znamo i to da je Srbija (
Raka ) u svim latinskim dokumentima imenovana kao Rassia, Rascia ili Raxia. Naziv dananje Rusije, u kojoj

jo uvek nedaleko od Moskve nalazimo grad Srba ( Serbuhov ), identian je imenu negdanje Srbije. Antika
Trakija ili Trassia isto je to i Rasija, s tim to je tu dolo do neznatne glasovne promene pri prolasku tog imena
kroz druge jezike; Trasi ili Traani zapravo su Rasi ili Raani (Raani ).
Ime poslednjeg Jafetovog sina, Teirasa, oigledno, sainjeno je od dve osnove ( Tei-Ras ). Druga osnova nam je
potpuno jasna, re je o Rasima, to jeste, Srbima. No, da se vratimo prvoj rei - Tei. Pored boanstava kao to su
Bel, Bak, Sur, Hors - Srbi su imali i Diva. Sem Sura i od toga prelienog boanstva Ursa ( Horsa ), Bela i Baka,
teko je utvrditi dalji redosled srpskih bogova, pogotovu to su se oni esto meusobno menjali ili spajali. Tu su
jo Belbog, Belbak, Bel-Teut (Z-Bel-Tiurd, Belotverd ) i mnoga druga. Posmatrajui paljivo srpsku mitologiju
moglo bi se zakljuiti, polazei od Serbona, Dionisa ili Diva (iz) Nize, da je tamo u prethodnom periodu
postojalo boanstvo po imenu Div Ras, slino Sabadiju ( Serbon Divu ). Znajui da je od sanskritskog dewa
nastao srpski div, a odatle latinski deus i grki , ini se da bi pomenuti Teiras, uistinu mogao biti Div
Ras, koji se pokatkad nazivao i Tverd Ras, Teut Ras ili Teutaros iji je naziv danas vrsto utkan u ime nemakog
naroda. I zaista, u antikom dobu sreemo na desetine srpskih plemena, razasutih irom srednje i severne
Evrope, koja su sebe imenovala po njihovom bogu Div Rasu ili Teut Rasu.
Da se doista radilo o jednom monom narodu i da su Srbi nekada stvarali velike imperije, ne govori samo
pomenuta, kod Arapa usvojena re ras, ve i u meunarodnim okvirima opteprihvaen izraz za grupu
srodnih bia, za pleme, lozu ili rod koji je oznaen reju - rasa! Rasa ( fr. race, nem. Rasse, p. raza ) i odatle
izvedeni pojam rasizma, sasvim mogue, mogli bi biti u vezi sa Rasima. Sem Istoka, Srbi su vekovima drali u
pokornosti i Zapad. Otuda, u elji da svi budu kao Rasi, to jeste, vladajui sloj, rasa na Zapadu dobija atribute,
poput, plemenita, ista ( nem. edle, reine Rasse). Kod Srba, meutim, pridev rasan ne sadri u sebi
negativna odreenja, ve je potpuno odvojen od neprihvatljivog i neljudskog rasizma. Srbi su, izgleda, vladali
pokorenim narodima drei se izvesnih uzusa koji su doputali da se tuzemci gotovo ravnopravno ukljue u
svakodnevni ivot, pa i u vladanje dravom. Da je to tako bilo pokazuje i to to su Srbi danas, i pored stranih
golgota, ostali kao jedan od retkih evropskih naroda koji ne pate od ksenofobije. Takoe, danas se moe videti
da iroka slovenska dua nije isprazna floskula; ona se odnosi na Srbe i sve dananje Slovene koji u
iskonskom damaru znaju ili barem slute da im je dua srpskog porekla.
Postoji, ini se, jo jedna re koja je izvedena iz imena Ras, a ije je strano znaenje dovelo Srbe, maltene, do
istrebljenja i do nestanka itavog, nekada ogromnog, rakog naroda. U pitanju je raskol, naizgled simpatina
re koja asocira na igru, na nekakvo veselo Rako kolo*; raskol koji je rasparao, raskidao, razbacao,
rasplinuo ( da izostavimo jo mnoge zlokobne glagole sa prefiksom ras- ) srpske duhovne i materijalne sile,
dovodei u sumnju i samo postojanje milenijumima starog srpskog ( rakog ) imena Jedini nain da se zaustavi
apokaliptino srpskoraskolojeste da se vratimo svojim precima, da naoj deci kaemo istinu o tome to jesmo
i, konano, da prestanemo da igramo samoubilako kolo uz sviranje ( bolje rei, arlaukanje ) zurli i
kibernetskih bubnjeva.
______________________________________________________
*U vedskim spisima pominje se ples rasa-lila. Da li je jo u ono doba zapoelo srpsko raskolniko kolo?
Druga re, lila, kao da nas podsea na ve gotovo zaboravljene petrovdanske lile.

Amazonke sa Laba
Ravenski Anonimus, govorei o Skitima, tvrdi da se najvei broj skitskih plemena nazivao Belkama. Zna se da
su stari narodi najee sebi davali imena na osnovu njihovog pripadajueg boanstva. Na osnovu toga, jasno je
da je veina skitskih plemena pripadala srpskom narodu, zapravo, srpskim plemenima koja su se zvala
Belkama, po svome bogu Belu. To to se u brojnim istorijskim zapisima meaju imena raznih naroda i to se
ona esto stavljaju jedna preko drugih ili se isto ime prebacuje as u Evropu as u Aziju, oigledno govori u
prilog tome da su na irokim prostorima ivela jednorodna plemena koja su se neprestano pomerala i koja su
sama sebe nazivala razliitim imenima. Uostalom, davanje imena po rekama, planinama ili pojedinim oblastima
i danas je kod Srba ( ali i drugih naroda ) sasvim prirodna pojava. Stoga, ne udi Herodotova tvrdnja da su

Traani najvei narod na svetu ( a to ima isto znaenje kao da je rekao Srbi), jer kud god bi se krenulo iz
ondanje Grke, nailazilo se na ljude istih antropolokih osobina koji su meusobno komunicirali jednim
jezikom, to jeste, na ljude identinog roda. Ono to je neshvatljivo i to bi trebalo da nas zaudi, jeste, da
savremena ( zvanina ) srpska nauka i dalje dri zatvorene oi pred golim injenicama, koje bi svakom umnom
oveku koji bi se ozbiljnije upustio u razmatranje naziva ilirskih, trakih ali i mnogih drugih plemena na Istoku
i Zapadu, morale da budu do kraja jasne.
Da ne bi isu stvar objanjavali na lako razumljivim istorijskim podacima ( koji su, uistinu, sasvim dovoljni da bi
se pobudila radoznalost kod naih uspavanih istoriara i lingvista ), uzmimo primer Magoga, po Genezi
jednog od Jafetovih sinova. Iz raznih izvora dobijamo brojne informacije o tome koji je narod iveo u zemlji
Magoga. Tamo su gore pomenuti Skiti, Sarmati, Amazonke, Saki, Geti, Mesa GetiDa bi doznali ko zaista ivi
u zemlji Magoga ini se da je najbolje da se posluimo metodom iskljuivanja. Dakle, ve smo videli da su
Skiti svojim najveim delom bili Srbi, koji su iveli na veoma irokim prostorima Evrope i Azije. Na istom
podruju, rame uz rame sa Skitima, nalazimo Sarmate za koje znamo da je to izmenjeno ime Srba. Uistinu, Srbi
sebe nikada nisu nazivali Skitima, mada je tano da su mnogo skitali, ime bi se mogla objasniti Herodotova i
Anonimusova zabuna ( tamo gde Herodot pominje Skite, Anonimus nalazi Dardaniju - a, zapravo, re je o
Srbima i Srbiji ). Iako se imaginarni Skiti, to jeste, Sarmati sreu u zemlji Magoga, ipak, oigledno, to nije
reenje naziva dotine zemlje. Narod Saka i njihov vladar u doba Asurbanipala, sa imenom Gaga, ve nas
navodi na izvestan trag. Mogue je da je on taj Gog, ali koga onda predstavlja prva re Ma? Saki su iveli
izmeu Kavkaza i Kaspijskog Jezera. Nastanak njihovog imena mogao bi biti vrlo zanimljiv, poto su ih tako
zvali oni koji nisu govorili srpskim jezikom. Poznato je da su Arapi nazivali Srbe - Sakalibima ( ar. Sakalibah ),
to je plural od imena Sa(k)lab. Vrlo je verovatno da se tu radi o Srbima koji su na te prostore doli sa reke Lab,
to ne bi bio prvi sluaj prenoenja naziva te reke na udaljena prostranstva. Doavi tamo, deluje logino da su
oni za sebe govorili da su sa Lab(a), a to bi, uzimajui u obzir arapsku fonetiku, potpuno odgovaralo rei Sak-lab. Opet, drugi domorodaki narodi su docnije prilagodili sakalibe, izbacivi zadnja dva sloga, te su ostali
samo Saki. No, da se vratimo naem osnovnom problemu. Strabon nam pominje Amazonke, legendarne eneratnike, smetajui njihovu zemlju severno od Albanije (!?) kavkake, dakle, nedaleko od prostora gde su se
nalazili pomenuti Saki. Na osnovu svega reenog, zakljuak je nedvosmislen: Albani su Saki, a budui da su
Saki stigli sa Lab, pravo ime Albana moralo je biti Labani! Re je o uobiajenoj metatezi ( slinoj onoj u
kojoj su Nemci ime reke Labe preokrenuli u Elbe ), koja je, naroito u starim vremenima, bila svakodnevna
pojava. Iz toga se moe videti da dananji Albanci, sve do dolaska Turaka na Balkan, nisu postojali kao poseban
narod, ve su to bili Srbi. U susedstvu Amazonki takoe su Legi i Geli ( Legi i Geli su , kao to vidimo, jedno te
isto - radi se o premetanju glasova), a Legi su Leski, Lesani, Ljesani, Ljeani, koje je od Amazonki delila reka
Morava ( Marabios ). Sve nam to govori da su Amazonke, zapravo, bile srpske ene, koje su, kao to je to kod
Srba bio obiaj, pratile svoje mueve-ratnike, u ovom sluaju pri njihovom pohodu na Malu Aziju. U ast
boginji Serboni ili boginji Ma, one su izvodile obredne igre sa titom i sekirom ( sskr. sagara ), usled ega je i
roen navedeni mit. Ovde bi trebalo napomenuti da je u centru arijevskog verovanja bila domaa ivotinja krava ili, jo tanije, tele. Otuda, najverovatnije i starozavetni mamon, zlatno tele, kumir kome se pri obredima
klanjalo i koji se, po boginji Ma, na srpskom nazivao mamin. Mogue je da je boginja Serbona, to jeste Ma,
imala jo neko ime, moda Maza, sa znaenjem nena, to bi ujedno moglo biti i objanjenje za nastanak
imena Amazonki. Uostalom, kod Srrba i danas sreemo prezimena Mazalica, Mazali, Mazak*. Ali to se tie
samog Magoga, izgleda da je u obredima boginja Ma nazivana i Ma-Draga, odnosno, Ma Gaga, a ovo drugo
obraanje boginji Ma ( Ma-Gaga ) moglo bi takoe, ukoliko je tano, da bude i razreenje za ime pomenutog
Jafetovog sina i zemlju Magog.
______________________________________________________
*Po Flaviusu, nekada se u Kapadohiji nalazio grad Mazak, po kome je, ini se, dobila ime dananja Moskva. S
druge strane, poznato je da su Iliri i Traani, kako se navodi, tetovirali svoja lica, mada bi se pre moglo rei da
su na lica nanosili boju i crtee ( mazali su se ), odakle bi se moglo traiti jo jedno reenje za pomenuto ime
Amazonki.

Izabrani i Darodani
Po svemu sudei, Gog je pomenuti vladar Saka, a Magog, kao to smo videli, proizilazi iz obrednog obraanja
Amazonki boginji Serboni ili boginji Ma. Prorok Jezekelj spaja Magoga sa Gogom ( to je, na osnovu prethodne
prie, potpuno prirodno ), ali ga oslovljava sa princ Meeha i Tubala , na taj nain poistoveujui Mesa Gete,
Gete, Moshe i Tibarene. Zapravo, iz svega se vidi da je tu re o jednom istom narodu, ukljuujui tamo i Sake,
Lege ili Leske i Albane ( Labane ). Kada su Geti u pitanju, smatra se da su oni predstavljali vladalaki sloj, ili
jo pre, ratniki stale. Zanimljivo je da se Geti, kod Arijevaca u Indiji, pominju i kao eti, to nama danas
zvui sasvim prisno, jer nas podsea na etie u Crnoj Gori. U stvari, re je o naoj deci, to jeste, junacima.
Sva je prilika da je starozavetni Meeh glasovno promenjeni, ve pomenuti Flaviusov grad - Mazak, koji se
verovatno zvao Mazakovo, Mazkov ili Maskov ( docnija Moskva), odakle i ime stanovnika Mazaka - Mashi,
Moshi i, na kraju, Meeh. Daleko je tee dokuiti otkuda dolazi ime Tubala. Mogue je da su Tubali nastali
promenom imena ilirskih i trakih Tribala (Sribala, Srbalja ). Ipak, postoji i druga mogunost. Naime, Tubali se
kod Homera pominju kao Alibes a kod Herodota Halibes*, smeteni zapadno od reke Halis u Maloj Aziji.
Poznata je navika starih Grka da sva strana imena prevode na svoj jezik, te da je isto uraeno i sa prevodom
Homerove Ilijade i Odiseje. Ipak, kako god bilo, odmah zapaamo oiglednu slinost ovih Alibes ili
Halibes sa arapskim Sakalibah, o kojima smo ve govorili. Tu, ini se, nikakve dileme ne bi trebalo da
bude: Sakalibi i Halibi su arapsko i grko ime za jedan isti narod. Ako je navedeni zakljuak taan ( a neznatna
je verovatnoa da nije ), tada emo uvideti da se i pomenuta reka Halis, imenovana u skladu sa grkom, za Srbe
dosta zagonetnom fonetikom, zapravo nije tako zvala i da je njeno pravo ime ( uzevi u obzir sve gore navedene
injenice ) moralo biti - Lab!
___________________________________________________
*Vrlo je verovatno da je stari naziv Afrike ( Libija ) nastao od Saka-Liba ili Ha-Liba, to jeste, od naroda koji je
stigao sa Lab! (arap. Saklab = Srbin )
Euzebije Pamfil kae da su Moshi*, kao narod, Iliri, a to je isto kao da je rekao - Srbi. Magog? Magog je princ
Meeha i Tubala (Jezekelj ). Konano, postaje jasno da je veina starozavetnih naroda, koja se pominju u Maloj
Aziji, Bliskom Istoku, na prostorima oko Crnog Mora, Kavkaza, na sever do reke Ra ( Volga) , na istok do
Kaspijskog Jezera i dalje, tamo dola sa prostora Balkanskog Poluostrva koje je oduvek, kao i danas, bilo
naseljeno Srbima. Kuda god da se krene irokim evropskim ili azijskim prostranstvima, od Gibraltara do ua
reke Gang, tokom itave ljudske istorije pa do dananjih dana, nailazimo na imena ( katkad delimino
izmenjena ali prepoznatljiva ) Srba, Rasa ili Serdana, na nazive proizale iz imena srpskih bogova ( Bela, Baka,
Serbona ) ili iz tri kljune srpske reke ( Lab, Ibar, Morava ).
U vreme Serbonovog pohoda dolo je do istovremenog naseljavanja Srba ( Ibera, Rasena, Dardana ) u paniji i
Italiji. Za Rasene je jasno da su to Rasi, to jeste, paralelno ime za Srbe kroz itavu istoriju. Iberi su Ibrani,
I(z)brani, (V)ibrani i po njima su reke Ibar, Ebro i Tibar dobile svoja imena. Da je takva geneza imena Ibrana (
Ibera )vrlo verovatna, pokazuje i drugo srpsko pleme koje je stanovalo u neposrednom susedstvu Ibrana, od
reke Vardara pa do Nia, i koje je sebe ( slino I-z-branima ) prozvalo Dardanima, to jeste, Darodanima**. A
biti darodan ( od Boga svakako ) u sutini je isto to i biti i(z)bran. Dakle, sada nam je jasno da su Srbi,
koji su se jo nazivali Ibranima i Dardanima, preneli svoje pseudonime ( koji su ih vezivali za Boga ), najpre
u Malu Aziju, a potom, na Apenine i Iberijsko Poluostrvo.
________________________________________
*Grka re ( tele ), kao i otuda proizala mosholatrija ( oboavanje zlatnog teleta ), sigurno je u vezi sa
Moshima, to jeste, Srbima.
**I danas se kod Srba sree prezime Darodan koje je ostalo kao uspomena na ilirske Dardane.
Rog Belaki
Samuel Boar i Eduard Vels zastupaju miljenje da se Crno More nekada zvalo Askansko More. Izgleda da je
jedno od optih imena kojim su strani narodi obeleavali Srbe, bio i naziv Askani. Zapravo, tanije, to se
odnosilo na Srbe koji su iveli u Maloj Aziji i oko Crnog Mora. Kako je do toga dolo, moe se samo

nasluivati. Jedna od mogunosti je, da su Askani ( Aski ) samo prelieno ime Saka. Ipak, moglo bi biti da je
ime Askani kod domorodaca bilo isprovocirano jednom od, za strance, vrlo upeatljivih osobenosti srpskog
jezika. U stvari, u pitanju su sufiksi -ski, -ki i -an koji se dodaju na osnovu rei pri gradjenju prideva i atributa.
Odatle Aski, Askani ili jevrejski Akenazi. ini se da se ti isti Aski ili Askani pojavljuju i na Apeninskom
Poluostrvu, ovaj put pod imenom Oski ( Ausonija ). Oski su bili jedno pelazgijsko pleme, a poznato je da su od
Pelazga proizale kako grka, tako i italska civilizacija.
Trebalo bi napomenuuti da se bik, danas, na italijanskom kae oksa, a slino i na drugim romanskim, ali i
germanskim jezicima ( nem. Ochs, eng. ox; oxen ). Objanjenje za tu re moemo potraiti u nazivima
pomenutih Oski, Aski ili Askana. Znajui da su Srbi ( o emu je ve bilo rei ) hiljadama godina slavili boga
Baka i pri takvom slavlju koristili rogove, sasvim je prirodno da su po njima ( Oskima ), uz neznatnu glasovnu
promenu, bikovi prozvani okse ili oksen. Tu je i grki predmetak u sloenicama, oksi- *, sa znaenjem
otar, koji bi, takoe, mogao imati nekakvu vezu sa Oskima i njihovim rogovima.
Pelazgi su narod ija je istorija vekovima bila obavijena tamom. Ipak, njihovo ime, samo naizgled, deluje
tajanstveno i nedokuivo. Veliki broj toponima u savremenoj Evropi nosi naziv po imenu boga Bela. Peloponez
je Belomorsko Ostrvo. To se moe videti i po oblasti Moreja koja se tamo nalazi. U dananjoj Grkoj sreemo
Beotiju i Evbeju ( od Bela ), planinu Pelion ( Belion, Belan ) kao i goru Veluhi ( Beluha ). Imamo dve planine
Belasice ( jedna u dananjoj Makedoniji, a druga iznad Kolaina u Crnoj Gori ), dve planine Bjelanice ( kod
Trebinja i iznad Sarajeva ), Bilo Goru kod Bjelovara, Pljeevicu ( Bjelaevica ) blizu Bihaa. Tu je i mesto
______________________________________________________
*Kod Grka, Amu-Darja se pominje kao Oxos (Otra Reka ).
Bijela u Bokokotorskom ( Bakov kotar ) Zalivu, planina Velino ( Belino, Belan - slino Pelionu ) u Srednjoj
Italiji i tako dalje. Od Bela, neznatnom glasovnom promenom dobilo se vela, a odatle i srpski pridev
velik(i).Latinsko alba nastalo je metatezom srpske rei bela. Sve ovo navodimo da bi se videlo koliko je,
pogotovo u Sredozemlju, bio prisutan bog Bel i u kakvim se formama pojavljivao. Oigledna je i, ini se,
potpuno prirodna zamena poetnog glasa b samoglasnicima v i p. Tako se i dolo do toga da se ime boga Bela
teko prepoznaje u nazivu Pelazga. Ipak, kada bolje osmotrimo ime tajanstvenog predgrkog naroda,
zapaziemo da bi zadnji slog u rei pela-zgi mogao biti ve pomenuti sufiks -ski ili -ki, od koga su, kako
pretpostavljamo, dobijena imena Askana i apeninskih Oski. U stvari, i ranije smo videli da su se mnoga srpska
plemena nazivala po bogu Belu - Belkama. Neka od njih su u tu svrhu, sva je prilika, koristila pridevsku
imenicu Belovski, Belaski ili Belaki, to se u nesrpskim jezicima lako moglo razumeti kao Pelazgi. ak i u
srpskom jeziku postoje sline glasovne promene, kao to je sluaj sa gore navedenom Pljeevicom. Isto se
desilo i sa nazivom poluostrva Peljeac, koje je takoe dobilo ime po bogu Belu ( Beljeac ), ali je tu, u duhu
srpskog jezika dolo do glasovne promene, to jeste, do jednaenja suglasnika po zvunosti ( gde se b sasvim
prirodno pretopilo u bezvuno p ). Ako bi hteli da kaemo na Beljecu, neminovna je promena suglasnika b
u p ili prelazak glasa u zvuni suglasnik . Peljeac je za nas zanimljiv i iz jednog drugog razloga.
Naime, to poluostrvo se nalazi ispred ua Neretve u Jadran, a znamo, kako smo ve napominjali, da je na tom
podruju ivelo ratoborno pleme Daorsi ( Dvarozi ). Da Daorsi, uistinu, jesu u vezi sa uvenom dorskom
najezdom mogle bi nam potvrditi ne samo dve Korule, dve Korkyre ( Korula i Krf ), te grad Kora u
dananjoj Albaniji ( sve nastalo od srpskog glagola koriti, kriti, a u znaenju krevina), nego i jedno
mesto na Peljecu sa imenom Janjina i istoimeni grad u severozapadnoj Grkoj. I Piren nam saoptava da su
Dorjani stigli iz Ilirije, to, takoe, potvruje gore navedenu pretpostavku. Poznato je i to da se barem jedan od
dorskih vladara zvao Bak, to, sa druge strane, ide u prilog tome da su se Dori uistinu nazivali Dvarozima (
Dvorogima ).
Jadransko More se nekada, svakako po Pelazgima*, zvalo Pelag. Vodei se prethodnom logikom ( kada smo
govorili o imenu Pelazga ), namee se da bi pravo ime ondanjeg Jadrana moralo biti - Belak ( po Belu,
Belkama, Belaskima ). Ako bismo hteli da budemo dosledni u ovakvom, ini nam se ispravnom, metodu
izvoenja zakljuaka, tada bismo mogli konstatovati da je grki bog Apolon preuzet iz srpske mitologije,
pogotovu kada se zna da je Apolonova majka boginja Leto. Apolon je, u stvari, srpski bog Bel, Belan ili Belon.
Jedno od poznatijih pelazgijskih plemena bili su Eoli. Smatra se da je pravo ime Eola bilo Ajoli, ali, moglo bi
biti i Arjoli. Ako je, zaista, kod Ajola isputeno slovo r, tada nas arjol neodoljivo podsea na ve

pomenutog ruskog orla. Na takav nain stigli bismo i do pravog znaenja imena Ajola, to jeste, do Orlova
ili, jednostavno, do Arijevaca, to bi se sasvim uklopilo u sliku o poreklu Pelazga.
Euzebije pominje Pelazga ( Belaska ) Arkosa, po kome je nazvana Arkadija, a za srpski in karan Gordon
ajld tvrdi da je kipro-arkadska re. Arkadija je isto to i S(a)rbadija ( zemlja Diva, Cara Serbona, Car Diva ),
dok je ark prelieni kar koji se pod uticajem istonih jezika odomaio kod Srba, ije je znaenje isto to i
sar ili car, dok je karan isto to i caran ( onaj koji upravlja odredjenom carevom oblasti, dakle,
caranijom ili karanijom ). Po Homeru, Grka se, navodno, ranije zvala Argos Pelazgijski. Zapravo, tu se
desilo isto to i kod Arkadije, re je o metatezi - Roga Belakog!
____________________________________________________
*Srpsko pleme Velegeziti ( Pelazgi, Belaske prekrteni od Grka ) pobunilo se i diglo na ustanak protiv carice
Irine. Vele je isto to i Bel-e a vela je jednaka srpskom bela, odakle i pridev velik. Ovo je samo jedan od primera
kako se od jednog plemenskog imena dobijalo vie naziva koji su davali privid da se radi o razliitim narodima.

Od Zerduta do Niea
Jedno od poznatih boanstava indijskih i, uopte, azijskih Arijevaca bilo je Peranija, zvanje koje je docnije
pridodato Indri. Takoe, jedan od vrhovnih i najstarijih arijevskih bogova jeste Djaus, aus ( sjajni, svetli ).
Zapravo, re je o Divu Jave, Neba i Svetlosti, sa slinim atributima koji se pripisuju bogu Belu (Beli, Svetli ).
Zato je docnije u srpskom jeziku aus izjednaen sa zloinim poglavicom avolom, kao i Div Bel sa
diablom ( lat. diabolus ) i otkuda neobina, vrlo tajanstvena veza izmeu sinonima zla: avola, diabla, Orkula
i Lucifera ( svi prenosioci svetlosti), uistinu, nije lako odgovoriti. injenica je da se tu radi o jednom od
kljunih religijskih i filozofskih pitanja, ijim razreenjem bi se, verovatno, velikim delom dokuila sutina
postojanja sveta. Ipak, da se vratimo pomenutom boanstvu - Peraniji. Oigledna je povezanost tog imena sa
srpskom reju pero, a to bi, logino, moglo da znai da je Peranija, u stvari, pero boga ausa ili Divovo
Pero. Videli smo ranije da je ptica orao bila tesno povezana sa imenom Arijevaca i da je ona simbolisala
Indoevropske narode, pa bi prema tome, pomenuto Divovo Pero moglo da bude samo Divovsko Orlovo Pero,
ba u skladu sa onim o emu smo govorili u poglavlju o Surom Orlu. Dakle, Divovsko Orlovo Pero je u sutini
isto to i - Srpsko Arijevsko Pero!
Peranija je Pero Dana, to jeste, isto to i Pero Diva, Pero ausa, Pero Djanija, poto je re dan nastala od
boga Diva Jave ili boga ausa. Pleme Persa, po kome je slavna Persijska Carevina nekada dobila svoje ime,
nazvano je po Peru Rasa, Perjanici Rasa, jer srpske rei perjanik i perjanica u osnovi su iste kao i Peranija.
Oni koji su perom dani svakako su predodreeni za slobodan let, te su, stoga, Per-Ras-Jani ( kovanica u kojoj
je ime Rasa-Srba umetnuto u re perjani ) bili pogodni za sejanje, rasejavanje, rasejanje, odakle, verovatno,
potiu i srpski glagoli sejati, rasejati ili rasijati. Potvrdu gore navedenih pretpostavki mogli bismo nai u
grkom mitu o Perseju, koji je sin Zevsa ( Diva, ausa ) i Danaje ( Dana ). Persej je, dakle, otelotvoreni
Peranija, konano, Persej je Rako Pero i on se eni svojom saplemenkinjom Andromedom, koja je, kako
vidimo, od Meda ( opet Srba ). Dananje srpsko ime Andrija ili Andro jeste prelik imena Daran ili Darije, te je
pravo ime Andromede moglo biti i Daromeda ( Dar Meda, Dar od Meda ). Persija je u odreenim istorijskim
razdobljima zauzimala ogromna prostranstva, od Trakije i Makedonije pa do reke Ind, to znai da su Rasi,
Medi ( to jeste Srbi ) vladali Istokom, bezmalo, puna dva milenijuma, a veina ratova koji su tada tamo voeni
bili su borba za prevlast pojedinih srpskih plemena ili vladara. Imena persijskih careva, ak i danas, Srbima
zvue poznato i prisno, bez obzira na injenicu da je staroprsijski jezik, u stvari, bio iskvareni sanskrit, a
srednjepersijski meavina sanskrita i semitskih jezika. Tako, imamo Kira, to je jedna od verzija sura nastala
pod semitskim uticajem, slino dananjem srpskom imenu Kiro, Kirilo ( Kralj ). Kambiz je prelieni
Kandavlija, Kandija ( Kandi ). Ime cara Darija, verujemo, nije potrebno posebno objanjavati. Kserksovo ime (
slino lidijskom kralju Krezu ) nalazi se u osnovi srpske rei iskra ( is-kri-se ), odakle potiu i nazivi ostrva
Krita i Cresa. Ardair* bi se danas zvao Rada-Car, dok je apur neosporno srpsko ime ( dananje prezime
apuri ). Hozroe je srpski Ozren. Tu je i Sasan ( skraeno ime Lesandra ) po kome je imenovana uvena

dinastija Sasanida i od kojih, najverovatnije, potie jak plemenski savez Sasa ( najzastupljenijih u etnogenezi
nemakog naroda ), koji su u V I VI veku nove ere prodrli sve do Britanskih Ostrva gde su ostavili peat boga
Bela, pesniki naziv Britanije - Albion.
Staropersijska knjiga Avesta mogla bi se prevesti sa Vesti ili, moda, Izvetaj Savesti, a njen prvi deo,
Gatha, podsea nas na srpsku re god, godina ( otkuda i nem. Got; eng. god ).** Na srednjepersijskom (
pahlavi ) jeziku, snano proetim aramenskim i drugim semitskim jezicima, ipak emo pronai knjigu Shayast
na-shayast ( Svetlo i Tama, odnosno, Sjaj i Nesjaj ), delo Artaka Viraza ( Ratka Vraza ) Namaki Artak Viraz (
Muke Ratka Vraza), kao i knjigu Datistani Dinik ( verovatno u znaenju Svakodnevni Dnevnik ili, moda,
Istiniti Dnevnik ). Pravo ime Zaratustre ( Za-Rat-Usta ) bilo je Zerdut, to nas odmah podsea na Srbe (
Serdane ), zapravo, Zerdut je Zerdast ( per. zerd = ukast, plavokos, bled ), a to se potpuno uklapa u
antropoloku sliku prvotnih Srba. Zanimljivo je da Zaratustrine religijsko-filozofske poglede docnije zastupaju
Heraklit ( Heraklit je Srbin i o
tome e jo biti rei ) i nemaki filozof Fridrih Nie, ije prezime, kao to vidimo, ne zvui nimalo nemaki, a
Srbima je vrlo prisno (Nie-ti ).
Kao uspomenu na Per(o)sijane mi danas imamo prezime Peroevi. Takoe, tu su i prezimena koja nas
podseaju na Peraniju i srpskog boga Peruna: Perii, Perovi, Perunovi, Peri, Perki, Perkovi, Perkan,
PeriiTu su i lina imena: Pero, Persa, Persida, Rosa.
______________________________________________________
*Da je Ardair zaista Rada Car potvrdie nam i neka srpska imena zabeleene u grkim izvorima. Radogost,
poraen krajem VI veka od Priska, kod Grka je imenovan kao Ardagast ( ).
**Srpske rei god i godina zapravo su skraenice od Gospod;godina je, u stvari, leto Gospodnje, leto
Go(spo)dina; otuda nem. Got, eng. god kao imena za Boga, to jeste, Go(spo)da.

Ero - Gospodar sveta

Gotovo je neverovatno kako je najstariji narod Evrope, u toku nekoliko poslednjih vekova, zaboravio svoju
istoriju ( koja je, kako se pokazuje, ujedno i istorija evropskog oveka ), ali i svoje korene. Malo je ( ili skoro da
ih nema ) ozbiljnijih pisanih dokumenata koji bi se odnosili na deo srpske povesti pre Kosovskog Boja. Izgleda
da se gubitkom plemstva ( to jeste, gotovo celokupnog srpskog aristokratskog sloja u XIV stoleu ) izgubilo i
sve ono to bi moglo da povrati svest o sebi, da vrati teko poljuljano samopouzdanje i da Srbima ( u srca i um )
ubaci hiljadama godina staru iskru pradaha iz skrivenog sna. Nije sluajno da je pradah isto to i predak, jer
bez toga dvoga ovek teko moe da postoji, barem u onom smislu kako se doskora podrazumevalo umno
ljudsko bie. Smru Kneza Lazara, Svetog Hrebeljanovia ( ili Grebeljanovia ), kao da su pogrebene sve
srpske nade. Dobija se utisak da se u imenima i prezimenima pokatkad skriva ne samo sudbina pojedinca, ve i
itavog naroda. Dokaz za tako neto imamo i u novijoj srpskoj istoriji koju bi, moda, mogli nasloviti od
Kukanjca do Poplaena, ali tu su i trenutna imena na srpskoj pozornici koja su prepuna simbolikim
znaenjima. Ipak, poto nam nije namera da se bavimo prorokovanjem, vratiemo se srpskom nesrenom Knezu
- Lazaru Hrebeljanoviu, tanije, njegovom prezimenu - Hrebeljanovi.
Hrebeljanovi je, kao to zapaamo, prezime sainjeno od dve osnove. U drugoj je Beljan, dakle bog Bel, ali
za nas je sada veliko pitanje ta znai prva re - Hre. Sanskritska imenica hrda oznaava srce, a srpsko srce,
videli smo, vodi poreklo od rei sur. U pitanju je veza sur-hors iz koje su iznikle mnoge srpske, a potom i rei
drugih evropskih jezika, ukljuujui srce, sunce, sredite, jezgro, jedro i slino. S obzirom da je
srpski ( budui da je bio pod stalnim pritiskom razliitih domorodakih jezika na irokim prostorima od
Britanskih Ostrva do Indije ) morao da pretrpi izvesne fonetske promene, koje su se oitovale naroito
izmenama poetnih glasova u kljunim reima, sasvim je prirodno da su Srbi jednu istu imenicu izgovarali na
vie naina. Uostalom, i da nije bilo tuih uticaja, neizbeno bi dolo do glasovnih promena i premetanja

slogova, to se u svakom jeziku deava spontano. Kako su se rei menjale i kako su se u raznim epohama
obrtale kao u nekakvom zaaranom krugu pokazuje nam engleska re heart ( engleski pripada najmlaoj
grani indoevropskih jezika ), koja je danas najblia sasnskritskom hrda, nastalom iz korena hors. Tu je i
latinski cor, gen.cordis, kao i nem. Herz, koji je, mada s poetnim glasom h, ipak najblii srpskom izrazu za
taj organ - serc(e). Izgleda da se poetna, maltene, sinonimska kombinacija sur-hors, kao i poetni glasovi s i
h, docnije ogledala u istim ili slinim reima koje su se raale iz jedne ili druge osnove. Na primer, na
nemakom jeziku gospodin se kae Herr, a na engleskom to je sir. Kada je re o nemakom vokabularu,
jasno je da je on izvorno vrlo siromaan i da je zato obogaivan srpskim reima, ali, u nameri da se to ne
primeti, Nemci su napravili toliko, reklo bi se, neprirodnih kovanica, koje svakome ko se iole razume u jeziku
strukturu ukazuju da se tu radi o vetakoj tvorevini. Pogledajmo nemaku imenicu Herzog, za koju se tvrdi da
je nastala od dve starovisokonemake rei: heri to znai vojska i zogo koje ima isto znaenje kao i
latinski dux. U tome, odmah, zapaamo neloginost, pa i besmislicu: vojsku vodi vojvoda ili
vojskovojvoda. Sa stanovita visokonemakog tu re je jo tee objasniti. Uzmemo li da je zog uzeto iz
glagola ziehen u imperfektu, doi emo do novog, jo apsurdnijeg znaenja: vojsku vukoh. Nemci danas
imaju naziv za vojsku ( Heer ), ali to, oigledno, nema veze sa titulom Herzog jer se Herzog ne pie sa dva slova
e, kao to je sluaj, na primer, sa vojskovoom (Heerfhrer ). Nakon svega, Nemci, izgleda, mogu da
razumeju svog Herzoga jedino ako ima nekoga ko bi im to mogao objasniti. Ako ve nismo u stanju da
rastumaimo nemakog Herzoga uz pomo nemakog jezika, moda, ne bi bilo zgoreg, da to isto pokuamo
koristei srpski. Dakle, sva je prilika da su Srbi u jednom zlom vremenu, umesto sopstvenog naziva Herakovina
( Herackovina ), prihvatili nain kojim su to izgovarali stranci, mada je do takve metateze moglo doi i potpuno
spontano, jer se kombinacija ack, u slinim reima, vrlo lako preokree u ceg. Da se Hercegovina nekada
zvala Herakovina ili Herackovina, potvruju nam jo uvek prisutna srpska prezimena: Herak(ovi) i Rackov(i).
Iz svega navedenog vidimo da nemaki vojskovojvoda nema nikakve veze sa nemakim jezikom, ve je u
pitanju srpski herceg, to jeste, kod Srba dobro znana titula u srednjem veku ( Herceg Stefan ). Konano, moglo
bi se zakljuiti da ni pomenuti herz ne pripada nekakvom izvornom nemakom jeziku ( docnije emo videti
da je nemaki jezik najveim delom formiran na osnovu srpskog ), ve je to derogirana Herc-egovina ili
imenica herc-og. Nastanak samog imena Hercegovina verovatno je tekao sledeim redom: Her-Rastkovina (po
Rastku Nemanjiu*), Her-Rackovina, na kraju, Hercegovina. Srpska vladalaka dinastija iz plemena Njegua**
pripadala je bratstvu Herakovia, Heraka, dakle , gospodarskoj lozi Nemanjia, dok prezime Herakovi potie
od linog imena Herak, Hero - kasnije poznat kao Ero ( Ero s onoga svijeta ) ili Uro ( Uro ). O Urou je ve
bilo govora, ali da jo dodamo da u srpskom jeziku danas postoji glagol uresiti, sa znaenjem ukrasiti,
ulepati, zapravo dati neemu gospodstven izgled. Stoga, Ero je er, isto kao to je Uro() - ur. Zato mi
vie nemamo ni hera ni ura ( sem kod savremenih Maara ), sa znaenjem gospodar, zasad je teko rei; to bi,
sigurno, zahtevalo jedno daleko ozbiljniju istorijsko-lingvistiku analizu. Ipak, hipotetiki sasvim je mogue i
izgleda logino, da su srpski glagoli juriti i t(j)erati roeni iz imenica her i ur, zapravo od grupe rei: (to)
je-ur ili tu-je-era ( tu-j-era = tjera ), jer je jasno da je glavna uloga gospodara da juri, odnosno, tera svoje
potinjene. Tu je i glagol naheriti i pridev naheren, jo uvek postojei u srpskom reniku, gde naheren znai
nakrivljen, ali u sebi ta re sadri i pomalo peorativnu konotaciju ( na heru, na gospodina ), to jeste, onaj
koji izigrava gospodina. Sam gospodin iskovan je kombinacijom rei go-pas-odin, gde go znai tele, pas je
napasati ( sskr. gopas = pastir ), dok je odin isto to i jedan ili jedini. Ovde primeujemo da je starogermanski
bog Odin, zapravo, srpsko boanstvo - Jedan, Jedini. Iz prethodne analize, takoe, zapaamo da je hrianstvo
od Srba preuzelo ideju pastira i stada, samo to je tu Tele zamenjeno Jagnjetom.
Da je srpski Herak ( iz korena hors ), u stvari, isto to i gospodin i da je nastao iz iste ideje, potvruju nam rei
krdo i horda, kao to vidimo, vrlo bliske sskr. hrda, svakako, ne sluajno, poto je krdo, u stvari, stado, to
jeste, srce na Zemlji, za razliku od Gospoda ( Horsa ) koji je hrda na Nebu. Zajednica plemena ( pers. horda )
isto to i krdo ili stado ( nem. Herde, eng.herd ). U srpskom jeziku imamo i re horo, oro, sa
dvostrukim znaenjem: prvo orla a potom i srpskog ora ( zaorilo se kolo ). Orao je arijevski simbol moi, to
jeste, Arijevac ili Gospodar. Pored orla, kod Arijevaca slino znaenje je imala i ptica soko. U dananjem
srpskom folkloru nai emo neobinu vezu sa iskonskim dubletom sur-hors, kada je u igri prisutno irenje ruku
koje imitiraju let orla, ali i sokola ( poleti soko). Soko je po mnogoemu ptica slina orlu, otrovida,
surova, leti visoko ka nebu, to jeste, suncu. Horo, oro ( orao) je u vezi sa Horsom ( Suncem ) isto onoliko koliko

i soko sa reju Sur ( opet Sunce ). Jo da napomenemo da je pojam gospodin stariji od gospodara, jer je
gospodar, u stvari dar Gospod(in)ov.
Tako smo, eto, posredno stigli i do objanjenja imena Heraklo, koje je, kao to vidimo, srpski Gospodin ( Herak
), kao i Heraklitovog imena ( Heraki ). Ostaje nam jo da do kraja objasnimo prezime Kneza Lazara (
Hrebeljanovi ) i u njemu poetni slog hre. Do sada smo videli da su najvee titule vladara na Istoku bile ras,
car,sar,zar, ar, har, kar ( ee iz osnove sur), dok su to na Zapadu car, ser, sir ( od sur ) i her, hera, herak
od istog sunevog boanstva ali od sinonimnog naziva hors. Poto se sve navedene titule mogu podvesti pod
zajedniki imenitelj car ili sar, a znajui da je ime Srba rodjeno od Sar Bela, jasno je da je her isto to i sar, dok
je hre ( u Hre-Beljan ) neznatno glasovno promenjeni her, slino istonoj tituli sri koja se katkad javlja umesto
sar. Dakle, u prezimenu Kneza Lazara, re je o Car Belanu, Her Belanu, Hre Beljanu, to jeste, o Hrebeljanoviu
( Srbljanoviu ) kao jednom od srpskih prezimena koja su izvedena od srpskog boga Bela.
______________________________________________________
*Mlai sin herceg Stefana Vukia, Vlatko, postao je milou Bojom herceg od Svetog Save.
**Titula abisinskog cara, negus, poklapa se sa imenom Njegu ili Njego; to je jo jedna potvrda da su
Herakovii milenijumski stara gospodarska loza. Srbi su nekada vladali etiopskim prostorom i to se, uz pomo
savremene toponomastike, moe nepobitno dokazati.

Alhesiras
Ve decenijama srpski narod je opsednut privlanim slikama arenila i sjaja. Poput Herakla ( Heraka ) nalazi se
u tekoj, gotovo nereivoj dilemi: da li da krene putem vrline ( to bi znailo da se vrati sebi i svojim korenima )
ili da se i dalje odmee putevima koji mu obeavaju da e ga odvesti u svet vrhunskog uivanja. Zna se da
je uivanje oduvek nastajalo iz varljivog izvora strasti i telesne putenosti, dok je vrlina ( kao najvia duhovna
vrednost ) jedini nain da se dosegne neprolazno, veno trajanje. Zapravo, uivanje ( ili neodoljiva elja za
telesnim zadovoljstvom ) jeste put u konanost, u sigurnu smrt, a vrlina je staza opstajanja i stalnog duhovnog
uspinjanja, to jeste, darivanja pojedinanog i kolektivnog umnog bia esencijalnim vrednostima svrhe i
smisla. Sofista Prodik je davno zapisao, za Srbe, maltene, prediktivnu poruku u svojoj prii Herkul ( Herak ) na
raskru, koja nam dolazi od Srbina koji je, izgleda, uspeo da rei pomenutu dilemu i nakon toga poiveo jo
koju hiljadu godina; no, veliko je pitanje da li e Prodik ( Prodi ), pred novom srpskom nedoumicom, biti u
prilici da okona modernu srpsku snoglavicu, pod istim ali obnovljenim naslovom - Srbin na Raskru!
Rekli smo da je titula her ili herak na Zapadu isto to i ser ili sir ( od imenice Serb, to jeste, Serbon ), dok je sve
zajedno poteklo od rei sur, odnosno, hors - dakle, od vrhovnog boanstva, Sunca! Na Istoku imamo titulu ras,
ali slina podela se ne moe uzeti striktno, jer se ras pojavljuje i na Zapadu, u neto izmenjenom obliku - rex
ili rix ( na primer, Vercingetorix je keltska titula sa znaenjem: vrhovni geto ras ili vrhovni glavar Geta ).
Ipak, da se vratimo Serbonu, slavnom Heraku koji je u Grkoj mitologiji poznat pod imenom Heraklo.
Herakovo ime se i danas nalazi u mnogim toponimima irom Evrope i Azije Tako nas ime savremenog Iraka (
prostor negdanje Asirije ) dovodi do nedvosmislenog zakljuka da je taj naziv ostao jo iz Serbonovog doba, te
da je to samo, tokom vremena, neznatno izmenjeno Herakovo ime. Pa i naziv Irana ( Persije ) proistekao je na
slian nain, jer je Heran isto to i Herak, to jeste, Serbon. U prilog gore navedenoj pretpostavci idu u prilog i
nazivi gradova u Iraku: Sorbatija ( Serbo Div ) u dolini Tigra, Bagdad i njemu oblinji grad Bakuba, u kojima
prepoznajemo ime Bakovo; uz to, Bakuba se nalazi na reci Dijali koja d(ij)eli istonu polovinu Asirije na juni i
severni deo. U iranskoj prestonici Teheranu, takoe, prepoznajemo Herana, zapravo, ve pominjano tu (je)
Heran, tu-heran. Na severoistoku Irana su gradovi Sabzavar ( Srpski Var ), malo dalje, Niapur ( da li Nika
Vatra ili Nin-apur ) i jo dalje, na granici s Avganistanom, sreemo jezero Neeksar ( Nize Car ili Niki Car )
koje se protee i u avganistansku oblast Herat! Konano, u Per(a)sijskom Moru nailazimo na ostrvo Harak(!),
odakle bi se moglo pretpostaviti da se nekada Persijski More nazivalo Herak, po bogu Serbonu, ba kao to je
Sredozemno More bilo Belak po bogu Belu. Blizu avganistansko-pakistanske june granice i danas tee reka

Serbas ( Srbac ili Srbica ). Posebno je zanimljiv grad Kandahar u istoimenoj oblasti u dananjem Avganistanu (
Stan Ognja ili Ognjena Zemlja ), u kome prepoznajemo Kandu ( Kandavlija ), zapravo jedan od brojnih
Serbonovih nadimaka, dok je druga re har, u stvari, isto to i her, herak - srpski car ili gospodar. Na kraju, u
Indiji, nedaleko od grada Belari ( nimalo sluajno ), nalazi se i Harihar, oigledno Arijevski Car, koji bi se tu
mogao odnositi pre na Nina Belova nego na Serbona.
No, da se sada sa Istoka prebacimo daleko na Zapad, gde emo opet nai zapanjujue koincidencije ( svakako
zapanjujue za nas koji jo uvek ne verujemo da su Srbi najstariji narod Evrope i velikog dela Azije ) sa
Serbonom, Belom i srpskim titulama o kojima je do sada bilo rei. Stoga, idemo do Gibraltara, gde je Serbon (
Herak, Heraklo ) na obema stranama Moreuza podigao po jedan stub, navodno kao oznaku dokle je u svojim
putovanjima stigao na Zapad. Ipak, bie da je Serbon te stubove udario kao spomenik izginulim srpskim
ratnicima, jer su slina obeleja oduvek dizana nakon okonanih ratova i osvajakih pohoda. Iz svega, potpuno
logino, proizilazi da je Gibraltarski Moreuz nazvan tim imenom u cilju podseanja na one koji su poloili svoje
ivote u jednom dugom , tekom i iscrpljujuem ratu. Iskazano modernim jezikom, radilo se tu o jednom
velikom spomen podruju. Ako je to tako, a sva je prilika da jeste, tada je Gibraltar glasovno promenjeni Gibli
Ratar, to bi se moglo izjednaiti sa dananjim spomenicima Neznanom Junaku. Gibli Ratar je, znai,
pogibli, poginuli ratnik, zapravo, simbol svih onih koji su izginuli u Serbonovo ime. U arapskom jeziku i
danas imamo re gibli koja oznaava vreli, pogibeljni pustinjski vetar. Du afrike obale, od Gibraltara na
Istok, naii emo na gradove koji nam jo uvek puno govore o dalekoj istoriji tih prostora. Na rtu Almina
smeten je grad Seuta ( po bogu Seutu, Svetu ), ispod njega je Tetuan ( sada po srpskom bogu Teutu, Tverdanu,
Tvrtku ), dalje, na istonoj marokanskoj obali nalazimo grad Setuan, ije se ime poklapa sa imenom grada
Saduana u dananjem Asiru na Arabijskom Poluostrvu, opet po bogu Seutu, Svetu ili Svetanu; odakle i naziv
Saudi Arabije ( nekada, verovatno, Seut S(a)rbije ) kao i oznaka za jug u nekim evropskim jezicima ( nem. Sd,
eng. south ). U Oranskom Zalivu je grad Oran ( podsea na srpskog orla, Sunev Grad po srpskom bogu Horsu
), a nie Orana prostire se i istoimeno jezero, iji je stari naziv bio ( u skladu sa svim prethodno reenim ) Sebka! Za Arape, a i mnoge druge narode, srpski glas r je mekan, pogotovu kada se nae izmeu dva
konsonanta kao to su s i b ( pomenuto jezero Sebka=Srbka ), t i b ( na primer trbuh ) ili v i d ( tvrd ) i slino,
te im je skoro nemogue da ga izgovore, pa ga stoga zamenjuju vokalom. Nedaleko, istono od Orana nailazimo
na Arzeski Zaliv i grad Arze ( Arg = Rog ) koji nas pomalo podsea na Daorse, Dvaroge, Dvoroge, gde je
upotrebljen plural - Dvarozi. Malo dalje je gradi Baske ( od Belaske ), kojima, verovatno, danas pripada narod
Baska u paniji i Francuskoj, dok ispod grada Alira ( Al Hera ) sreemo mesto Medea ( da li od Meda?; setimo
se Meduna, Medeona ), pa grad Blida ( Bled-a ) i, konano, tu je ime gradia koje Srbima nije potrebno
objanjavati - Milijana! Da ne bi previe odlutali, vratiemo se do Moreuza, na Iberijsku Obalu, gde na rtu
Evropo(!) stoji i grad Giibraltar, ije smo ime ve objanjavali. Na reci Gvadijani ( Govedijani ), u dananjem
Portugalu, sreemo jedan grad sa vrlo indikativnim imenom - Serpa! Naime, re je o mestu Serba ili Serbo, koje
je tako nazvano po bogu Serbonu. U oblasti Etramadura ( ilirski, to jeste, srpski bog Meda-Ur, Medar, stamen,
vrst, surov, otar ), na reci Soraja ( opet koren sur ) smeten je grad Korua, a na reci Seda je grad Mora.
Glavni grad panije, Madrid, svojim imenom mogue je u vezi sa Medima a moda i Rasima ( kombinacija rei
Med i Ras, kao to su Madras u Indiji, Madaras na Kritu ili istoimena planina u Turskoj ). Da tu neega uistinu
ima, potvruje nam i grad Sebreros na reci Alberia (Alberia je glasovno izmenjeni Lab ili Laba, slino reci Elbi;
setimo se imena grada Belari* u Indiji, odakle se, kao to vidimo, takoe moe vrlo lako formirati Alberia, a sve
zajedno je u vezi sa bogom Belom ), stotinak kilometara zapadno od panske prestonice. Bilbao bi moglo biti
izmenjeno ime Bel Baka, poput Balbeka sirijskog, dok je Gernika, u stvari, Hernika ( po Heraku ).
Nakon ovakvog puteestvija, koje bi moglo jo dugo da potraje, ne bi bilo zgoreg da se jo jednom vratimo do
Gibli Ratara, te da posetimo jedno mesto u Alhesiraskom Zalivu, za koje nam se ini da stavlja taku na
svaku moguu nevericu kada je u pitanju bog Serbon, kao i preanje titule kojima smo pokuavali da
dokaemo kako su Srbi nekada vladali maltene itavim svetom, od Britanskih Ostrva do ua reke Gang. Radi
se o gradu Alhesirasu, ije ime na prvi pogled ne deluje posebno znaajno. Ali, idemo da to razloimo na
slogove I gle uda! Dobijamo al-he-si-ras! Grad se, oigledno, nekada zvao Hesiras, kome su Arapi, tokom
njihove vladavine na Iberijskom Poluostrvu, na poetku dodali poznati arapski lan al. Dakle, u Hesirasu, na
jednom mestu, nalazimo sve tri kljune titule oko kojih smo se do sada toliko muili. Hesiras je, zapravo,
sainjen od HER-SIR-RAS!, od tri najea titularna zvanja koja potiu direktno od boga Serbona, a koja

sreemo irom Evrope i Azije.

Na osnovu pomenutog Alhesirasa, na kraju jo da dodamo da je ime drave i grad Alira nastalo na slian nain
kao imena Iraka i Irana i da se Alir prvobitno zvao Her, to jeste, Herak!
*Srbin, Sveti Jeronim ( Heran-ovo ime ) koji je u IV veku preveo Sveto Pismo ( Vulgata ) na latinski jezik, kae
da se jedna velika oblast u Indiji zvala Hiera, u stvari, Hera, Herak.

Srebro iz roga
U jeziku ( ili jezicima ) kriju se kljuni istorijski fakti. Moda to na prvi pogled uopte ne izgleda tako,
meutim, kada se duboko uroni u silni vrtlog rei, kada se dosegnu njihovi koreni i kada se shvati nain na koji
su se rei granale, dolazimo do neobinih, esto neoekivanih, ali po svemu loginih konkluzija. Katkad se rei
toliko razlikuju, tako da one glasovno ili u smislu njihove osnove nemaju nieg zajednikog; ipak, kada se one
istorijski uporede, moe se sagledati njihova meusobna, istina posredna zavisnost. Kao primer toga,
naveemo srpsku re srebro i latinski naziv za isti plemeniti metal - argentum. Jasno je da je srebro srpska
re nastala od sebar ili srebar i nju, verujemo, nije potrebno posebno objanjavati, ali, kako dokazati da je re
argentum nastala iz srpskog korena, dakle, da je srpskog porekla. Da bi se tako neto uinilo ( to se naizgled
ini nemoguim ) potrebno je da se skokne ak do Avganistana. Tanije, do ve pomenutog Kandahara i reke
na kojoj je taj grad smeten, a koja se zove Argendab. Podsetivi se Argosa Pelazgijskog ( Roga Belakog )
uvideemo da su Serbon i Bel ( u ovom sluaju Nino Belov ) pored imena Bak, sasvim prirodno, imali i naziv u
smislu nadimka, a to je - Rogan*! Zbog Baka, krava i tele ( i uopte goveda ) bili su kod Arijevaca svete
ivotinje. Tamo je i boanstvo Govinda**, po kome su drugi narodi nazivali Srbe Vindima, Vendima, Venetima,
Vandalima. No, da se vratimo naem kljunom problemu: reka Argendab nosi ime sastavljeno iz dve osnove,
jedna je argen, to je, oigledno, dobijeno metatezom rei rogan, a druga je dab, zapravo, srpski Dabog,
Daba ili Div. Iz toga proizilazi da je pravi smisao imena Argendab, u stvari, Rogan Div. Na Bakovoj ( Div
Roganovoj ) reci nalazi se grad Kandahar ( Kanda Car, Kandavle ), a sve nam to kazuje da je tu re o srpskim
osvajaima Azije - Ninu i Serbonu. Konano, poto je srebro nastalo od sr(e)bar, a argentum od imena
Rogan, jasno je da su obe rei usko vezane za Srbe i srpski jezik.
______________________________________________________
*U III veku p.n.e. ilirski kralj Argon ( takoe prelik imena Rogan ) osvojio je Krf i Peloponez; nakon njegove
smrti na vlast stupa njegova ena - Teuta!
**Indijski Krsna ( koji nas podsea na srpsku krsnu slavu ) umio se mlekom Surabhi(!) krave i tako postao
boanstvo Go-vinda!
U imenu dananjeg Zagreba*, to je na prvi pogled takoe neobino, krije se u osnovi re rogan, kao i u
nekadanjem nemakom nazivu - Agram. To je, opet, glasovno promenjeni Argos ili argen, odakle nam stie i
srpski glagol grebati, zagrebati, jer rog upravo i slui za to da se njime zagrebe, grebe ili, moda,
sue. Ova druga re ( sukati ) potie od srpske prarei sur, a grebati ( hre ) od sunanog boanstva Hors. Da
e i sur i hors doekati ovakvu, ini se, ve stranu sudbinu, kazuje nam grad Gorak koji se nalazi nedaleko od
Kandahara.
Kada je re o rogu ( rogovima ), moda je zanimljivo da dodamo kako se na nemakom jeziku rog zove
Horn, a rogovi** ( plural ) Geweih ( gevaj ). To je jo jedan dokaz da su Nemci iskoristili srpski kao osnovu za
stvaranje svog jezika. Oni su preliili srpski rog ( hre, hrog ) sasvim sluajno vrativi ga iskonskoj rei hors,
dok su u drugom sluaju, kada je mnoina u pitanju, uzeli srpsku re govedo ( gove-do-je ) za svoje
rogove. Nita manje nije interesantan ni maarski naziv za rog, koji oni obeleavaju reju szarv ( sorv ), kao i
ime njihovog grada Sorvoa ( Szarvas ), nekada, verovatno, Sorboa ili Serboa. U vreme kada su Maari
prodrli na prostor dananje Panonije, tamo su iveli Srbi koji su se ivo seali boga Baka, redovno proslavljajui

njegov davnanji, pobedonosni povratak iz Indije. U takvom slavlju sigurno je da je jedan od glavnih rekvizita
bio rog, odnosno, rogovi. Odatle i szarvasbiko ( sorvobiko ), to jeste, Srpski Bik koji je, docnije, u maarskom
jeziku dobio znaenje jelen.
______________________________________________________
*Velike su nedoumice u vezi sa imenom Hrvata, poev od Kuvrata do toga da Hrvat znai branin. Ipak, ini
se da to ime potie od boanstva Hors ( kombinacija Hor-Vid ); isto tako, Bugari ( Blgari ) u svom imenu kriju
srpskog boga Horsa ( Bel-Hors, Bel-Hori, Bel-Gori, Bl-Gari ); na slian nain nastalo je ime Ras ( Horsi, HoRasi, Rasi ) i Rus ( Hors, Ho-Rusi, Rusi ). Ovde primeujemo da su srpske rei gore ( visoko ) i gora ( planina )
roene iz prarei hors.
**Nekada se Azovsko More zvalo Surosko; oigledno kombinacija prarei sur i rei rog. Na slian nain
imenovano je i Sargako More kojim su Srbi plovili mnogo pre Arapa i kome su dali ime po Sur Roganu.
panska Saragosa na reci Ebro ( nikako sluajno ) smetena je u Aragonskoj ( Roganovoj ) Niziji. Jo da
dodamo da je Sur Rogan, zapravo, bog Bak ( Nino Belov ).

Seta Belo(g) Sveta

Kad smo ve ovako zapoeli, mogli bismo da pokuamo da pronaemo jo neki geografski naziv u savremenom
svetu, koji bi nam omoguio da prodremo, to jeste, otputujemo jo dalje u maglovitu, gotovo iskonsku prolost.
Vratiemo se jo jednom do ve pomenute Etremadure, tanije u Setubalski Zaliv gde je smeten i grad
Setubal. Odmah zapaama da je Setubal sainjen od dve rei, set i bal, zapravo, od srpskih boanstava: Seuta i
Bela. Znamo da su Seut i Teut, u stvari, ista boanstva, ali, po logici stvari, Seut bi ipak trebalo da bude stariji.
Seut je nastao iz korena sur, dok je docnije od Seuta roen Teut. Da bismo shvatili kako su se u davnoj
prolosti rei glasovno premetale, ini se, dovoljno bi bilo da se setiimo trakog Zbeltiurda. Od Seuta je nastala
srpska imenica svet, a Seut Bel ili Set Bel ( iberijski Setubal ) zapravo predstavljaju boga Svet Beli, dok je od
rei svet kasnije dobijen atribut tverd, sa znaenjem - vrst, stamen, tvrd.Odatle u srpskom narodu izreka: tvrd
kao zemlja, u stvari, tvrd kao svet, ime se objanjava i drugo ime Belosveta, poznato kao Belotvrd (
Zbeltiurd). To je i razlog zbog kojeg su Nemci dali zemlji ime Erde, posluivi se srpskim pridevom tvrd ( tverd-e ), to jeste, izvukavi iz njega naglaeno erd-e. U imenu grada Setubala moda bismo mogli nai reenje
i za starozavetnog, Jafetovog sina Tubala. Tubal je, verovatno, skraeni Se-tubal ili se radi o Teut Belu,
glasovno promenjenom u Tubal. U stvari, Tubali su isto to i Sakalibi, Alibes, Saki, Albani ( svi nazvani po
srpskom bogu Belu, jer su i reke Lab i Laba dobijene metatezom Belovog imena ); takoe, Tubali jesu i
Tibareni, ali samo utoliko to su se, kao i veina srpskih plemena, nazivali Ibranima (Izbranima, Vibranima), u
navedenom sluaju Teut-Iberanima, to jeste, skraeno - Tiberanima.
Kuda god da krenemo Evropom i veim delom Azije, naii emo na geografske nazive u ijim se osnovama
nalaze imena srpskih bogova, Bela, Serbona ili Baka. Iz Etremadure otputovaemo na drugi kraj planete, u
Pakistan, preciznije u njegov juni deo, na teritoriju koja se zove po Divu Belu - Beludistan ( stan Diva Bela).
Usred Beludistana smetena je kotlina i pustinja Karan ( Caran ), u kojoj se, slino kao u Kandaharu* ( moda
i upeatljivije), mogu pronai svi dokazi da su Srbi nekada vladali tim prostorima. Tamo je srpski bog Bel ( ve
pomenuti Beludistan i grad Bela severno od Karaija ), bog Bak : reka Baku koja se kod grada Gavadara (
Govedar!) uliva u Arapsko More, kao i samo ime Pakistana ( Bakistan ) koje bi se moralo odnositi na boga
Baka; i, na kraju, bog Serbon: gradovi Surab, Sibi, Sarbaz. Ipak, da su svi ti, navedeni toponimi srpskog
porekla, neoborivu potvrdu nai emo u pomenutoj pustinji Karan i gradu Surabu ( Srb ), kao i u jednom
drugom gradu, nedaleko od Suraba, sa istoimenim nazivom kao i pustinja Karan, a koji se nalazi u podnoju
karanijske planine ije je ime takoe Karan. ______________________________________________________
__________
*Kandahar je poznat i kao jedan od gradova koji su nosili ime Aleksandra Velikog - Aleksandropolis.
Bratski hleb

Kao to smo videli, danas mnogi gradovi, reke, planine, pa i drave irom Evrope i Azije, u svojim nazivima
sadre imena srpskih boanstava ( Bela, Baka, Serbona ), srpske titule ( car, sar, sir, kar, har, her), nadimke
boga Baka, Bela i Serbona ( Kanda, Rogan, Daba ), dok se najvei broj evropskih jezika iznedrio iz srpskog
govornog krila. Iako ova knjiga nema nameru da se bavi uporednom analizom srpskog i drugih evropskih
jezika, kao malu ilustraciju navedene tvrdnje, ipak emo navesti zanimljiv odnos srpskog i nemakog jezika.
Krenuemo od srpske rei hleb koja u irem smislu oznaava hranu, dakle, neto to je neophodno za odranje
ivota. ivot se na nemakom jeziku oznaava uz pomo rei Leben, dok je to na engleskom life. Odmah
primeujemo da su Nemci, ovaj put sasvim logino, za pojam ivota uzeli srpsku re hleb ( leb ), koja, svakako,
simbolie ivot, dok su sam hleb nazvali Brot, sada od srpske rei brat. Stvar e biti do kraja jasna ako se zna da
Srbin ruak poinje zalogajem hleba, izgovarajui pritom onome do sebe, umesto izvoli, jednostavnu re
bliskosti i ponude, a to je: Brate!, koja se prati primerenom gestikulacijom. Kod Srba je to i danas prisutno i
posve uobiajeno. Dakle, gledajui hleb u rukama svoga sagovornika i njegovo klimanje glavom, davnanji
Nemac je, sasvim prirodno, izvukao pogrean zakljuak da se hleb na srpskom kae brat, tanije, onako kako
je to on uo:- Brot. U engleskom jeziku, opet, koji predstavlja neverovatnu kompilaciju razliitih govora i koji
je svojevrsni jeziki melting pot, kao da su shvatili poetnu zabunu: ivot je life ( srpski hleb prelien teko
zamislivom glasovnom akrobatikom ), dok je hlebu, uz pomo rei loaf, vraeno prvobitno znaenje, a koje su
Nemci nekada davno pogreno protumaili.
Kada se uzme nemaki renik, u njemu se moe pronai ogroman broj rei koje se mogu lako objasniti uz
pomo srpskog jezika. Na primer: Wort = re, govor ( izvueno iz srpskog glagola go-vorit-i ), Wille = volja,
Wetter = vreme ( od srp. vetar ), Welle = val, Spinne = pauk ( iz srpskog iskaza, ra-spinje mreu, Liebe =
ljubav ( oni se ljube ), spt = kasno ( od srpskog, u ljutnji izreenog, kasni- opet!, Spass = ala ( u ali je
spas ), Schall = zvuk, jeka ( ovde je ala uzeta kao jeka, galama; zato galamite?, ma, ala! ),
Schwein = svinja, Rute = Prut, Rcken = lea ( od srpskog uzvika pri podizanju tereta, o ruk!, o ruke!;
odatle i nemaki glagol rcken, to znai pomicati, kao i re za pritisak - Druck ), nimmer = nikad vie (
srpski lokalizam nemere, to jeste, ne moe ), Nest = gnezdo, Manko = manjak, Arbeit = rabota, Gras =
trava ( od gristi, grize ), Grab = grob, ziehen = vui ( srpski glagol vui u imperativu gde je izostavljen
prvi slog vu, nem. zieh! = srp. vu-ci! ), Mhle = mlin ( od mleti u 3. licu jednine, vodenica melje! ), Mnce
= novac ( od novac u akuzativu, daj mi-novce! )
Ovde emo se zaustaviti, prvo zbog toga to bi nam takva analiza bila preglomazna za ovakvu knjigu, a drugo,
ini se da za tim nema ni potrebe jer se iz navedenog da zakljuiti na koji nain su nemci usvajali srpski jezik,
to jeste, kako su izgradili Deutsche Sprache ili Tverdanovo Pitanje. Nemaka moderna nauka je sigurno svesna
tog pitanja i zato se ona ( kao i nemaka drava ) iz petnih ila upinje ne bi li spreila da takva, evidentna
istina izae na svetlo dana, zapravo, da se ne dozna da se Ras nalazi u temelju njihovog monog Reich-a. Nemci
znaju da ne mogu odrasti sve dok im je roditelj iv i otuda njihova, za Srbe strana krilatica: Serbien muss
sterben! Krajnje je vreme da srpski narod shvati zato je anatemisan, stavljen na stub srama i proglaen
najveim zlom modernog sveta. Dananji oajniki pokuaji Srba da se spase priznavanjem krivice sigurno
nee pomoi Srbiji da izbegne stranu lomau koja joj se sprema vekovima i na koju suvarke zduno prinose
bivi Srbi, kao i njena roena deca, ne znajui ni ko su ni ta su. Stoga, na nama je da saoptimo istinu svetu, a
svet neka s tom istinom ini to god mu je volja. Tako emo spasiti duu, a moda ( nije iskljueno ) sauvati i
nae fiziko opstajanje.

Skriveni san
Slino nemakom jeziku, srpsko govorno tkanje nalazi se u temelju svih evropskih jezika. Indogermani jesu
Indoevropljani, ali samo posredno, to jeste, preko Srba. Jezik je tu jasan i neumoljiv i u njemu se kriju neunitivi
dokazi, nezavisni od bilo ije dobre volje. Kada se pogleda istorija prolog veka iz jezike perspektive, neka
ideoloka zastranjivanja bila bi smena, da se nisu zavrila tragino. Na primer, nemaki Trei Rajh je pokrenuo
Drugi Svetski Rat sluei se devizom svetske misije najvie vladalake rase ( hchste Rasse als
Herrenvolk! ), falsifikujui istoriju i pokuavajui, svesno ili podsvesno, da svome narodu pripiu ulogu koju su
Srbi, na svetskoj pozornici, igrali milenijumima. Da je sve to tragikomino vidi se iz gore navedene sintagme,
koja je u celosti deo srpskog vokabulara. Nemako Hhe ( visina ) nastalo je od srpskog viso-ko-je, koje
Srbin razoarano izgovara kada neto ne moe da dohvati; Rasse je od Rasa ( Srba ); als je veznik ( kada, kao,
nego, ve ) formiran kombinacijom srpskog ali sa pomoonim glagolom biti u 2. licu jednine ( jesi dobar
al si lud, al si naivan! ), odakle i drugi nemaki veznik, also ( dakle, tako ), dok se u Herrenvolk-u skriva
Herakov ( Heranov ) polk ( puk ). Ipak, da nakon svega ne bi bilo zabune, nuno je da se kae kako su Rasi
oduvek bili Rasi ( Srbi ), ali, rasisti - nikada!
No, da ostavimo proli vek ( XX ), poto u njemu ( kao i u mnogim prethodnim ) nikakva dobra nismo videli ,
pa da se vratimo nekoliko milenijuma unazad, tamo gde smo nekada stvorili veliku kulturu i gde se skriva naa,
svakako mona, ostavtina za budunost, pretoena u sanskritski jezik. Iz tog dalekog doba, za koje moderna
nauka jo nije tano utvrdila koliko je staro, dolaze nam zapisi na sanskritu, Vede, Vedante ( Vienja, Pogledi,
Gledanja ) koje su duboko proete religijsko-filozofskim razmiljanjima. Tamo je i komentar Veda, Srimad
Bogovatam, to bi se moglo prevesti kao pria o Srpskim Bogovima. Iako nam nije namera da ulazimo u
sutinu Indijske filozofije, zapravo, arijevskog vienja sveta, ipak emo naglasiti da se ona velikim delom bavi
problemom nesaznajnog ili odnosom Bia i Nitavila. Tako je vrhovni bog Brahman, u isto vreme, Apsolutno
Bie i Nebie. Sanskritski brahman je isto to i srpski bremen, bremenit ili breme, odakle kasnije potie i
latinsko praegnans, sa znaenjem trudan, plodan, ali i misaono dubok. U stvari, arijevski Bog je bremenita
samoa koja stvarajui oveka ( man ) i zemlju (bumir) pokuava da se rei sopstvenog nitavila. Sanskritski
man danas postoji u germanskim jezicima kao opta oznaka oveka, dok je u srpskom prisutan u linom
imenu ( Mane ) i u nekim prezimenima, kao i u onim imenicama koje predstavljaju negaciju oveka i uma ( neman, ob-man-a ) ili u glagolu o-man-uti. Do lingvistike negacije oveka u srpskom jeziku nije dolo
sluajno, ve je to upravo posledica arijevskog razmiljanja o ivotu i svetu. Sanskritski bumir mogao bi se
objasniti uz pomo dananjeg naziva gorja Pamir, koje nije sluajno smeteno iznad reke Ind. Zapravo, re je o
tome da bi zemlja trebalo da pomiri Bie i Nitavilo, to jeste, da ih izvede ( Boga ) iz stanja nepodnoljive
bremenite samoe. Dakle, u pitanju je pomir do koga se moe doi jedino uz pomo ob-mana. U takvom
vienju sveta, tri glavne odlike su sattva ( setva ), rajas ( raanje ) i tamas ( umiranje ili povratak u Nitavilo ).
Da bi sebe afirmisao, Bog je morao oveku podariti sveti zvuk om ( odakle, danas, srpski um), manah ( razum
), otkuda nam stie monah ( srpska a ne grka re, koja prvobitno obeleava oveka koji misli, potom,
usamljenika ) i, konano, morao mu je udahnuti duu ( sskr. atma), ime bi se, uz pomo oseanja, moglo
osmisliti Boje samopotvrivanje. Re at-ma je bukvalno Boja re, sa znaenjem od mene ili me, jer bi
svako samopotvrivanje bez ukljuivanja emocija bilo bespredmetno i besmisleno. Ve smo govorili o tome da
je prva re Boje afirmacije bilo da! ili sanskritsko aham koje je jednako srpskom ja sam!, kao i, u narodu
prisutnoj reci aha!. to se samog oveka tie, njegovo poimanje sveta i svekolike stvarnosti tesno je
skopano sa psihikim i fizikim razvojem linosti, to jeste, sa njegovim odrastanjem ( sskr. adrastam ). Da bi se
ovekov um razvio, nuno je da se on stimulie uz pomo vieslika ( vaiesike ), ijim okuanjem ( akaah )
uz pomo ula ( slino Lokovoj teoriji: Nihil est in intellectu, quod antea non fuerit in sensu ) ovek formira
odreene tvrdnje ( sskr. pratina, a tvrdnja uistinu prati znanje ). Svaka tvrdnja u procesu spoznaje ili
saznavanja optereena je sumnjom ( sskr. samanyam ) i, svakako, podlona je promenama (sskr. pramanam ),
kao to je neosporno da do najvanijih intelektualnih promena ovek dospeva samouenjem ( pramana
samuajah ). Jedna od glavnih karakteristika umnog bia jeste buenje ili budnost ( sskr. budhitva ), ali i
svakodnevni povratak u Nitavilo ( smrti ), kojoj treba budnou svojom prkositi ( sskr. buddih svayam
prakasoti ). Konano, da bi takva obmana postala konstantna, barem prividno neprekinuta, Bog je oveka

obdario vatrom duha ( sskr. purua ) koji se obnavlja u venom krugu, ve pomenutih, sattve, raasa i tamasa.
Od purua dolazi srpski glagol puriti, nekada sa znaenjem ista vatra ili vatra oienja, to jeste,
istiti (se) vatrom duha, to je kasnije prelo u latinski pridev purus ( ist ).
Takoe, jedna od znaajnih osobina uma jeste da se bavi analogijama razliitih sadraja ( sadryam ), da ih
odvaja iz jedinstvene celine ( sskr. advaiti ), te da sve to, docnije, itanjem ( sskr. itam ) vrati bremenitom
Apsolutumu ( Brahmanu ). Naravno, Bog ne bi uspeo u svojoj nameri da sve to nije obavio ili obuhvatio ( sskr.
abhavat ) iluzijom ( maya ), jer, uistinu, sve to je moje nije nita drugo do - obmana. Sutina takve
kosmogonije ogleda se u poruci koju nam alju Vede: yasmin vinate sarvam evam vinatam bhavati!; to znai
da jasno viene ( saznate ) stvari zauvek vienim ( saznatim ) bivaju ( ostaju ). Dakle, da bi se stiglo do Boga
( Brahman ), neophodno je da se krene od obinih stvari ( sskr. abhinah svarat ).
Neemo vie ulaziti u rasvetljavanje arijevskih mudrovanja, jer to ne spada u glavnu temu Surog Orla. Na
cilj je, zapravo, da pokaemo koliko se sutina vedskih tekstova, pisanih sanskritom, poklapa sa vrlo slinim ili
gotovo istim izrazima u savremenom srpskom jeziku, svakako sa identinim znaenjem. Slinost je toliko
oigledna ( frapantna ), da je neshvatljivo da se srpska nauka do sada nije ozbiljnije pozabavila tim arijevskim,
zapravo roenim, srpskim jezikom. injenica je da dosadanji prevodi sanskrita, koji su raeni u svetu, nisu do
kraja korektni upravo zbog srpskog sindroma, zbog straha da se istina ne sazna i da tzv. Zapadna Civilizacija
ne zapadne u zonu sumraka. U svakom sluaju, teko je priznati da itava evropska kultura za svoj razvoj
treba da zahvali Servima ( slugama ) ili Sklavima (robovima) koje su oni nekada tako nazvali iz iste
zavisti i pakosti. Dakle, sve greke koje su nainjene u prevoenju, mogu se vrlo lako ispraviti uz pomo
srpskog savremenog jezika. Da bi potkrepili ovakvu konstataciju, pokuaemo da sami prevedemo neke od
vedskih stihova, iako je veliko pitanje da li su oni tano transkribovani sa komplikovanog sanskritskog pisma,
koje ne poznaje veliko slovo niti znake interpunkcije. Uzeemo stih 6.8. Ubijanje Putane:
bala-grahas tatra vicinvati sisun; yadrechaya nanda-grhe sad antakam; balam praticchanna-nioru-teesam;
dadara talpe agnim ivahitam bhasi
U naem prevodu, koji se tek delimino poklapa sa engleskim, to bi glasilo:
Svetli su gresi koje poini dete; jedrea nada ide sad takvima; nevine pratei, ona nije tamo gde sam ja;
dodirnuvi stopala ognjem, evo hitam bos!
Ili stih 1.4. gde emo dati i njegovo tumaenje, onakvo kakvo je dosad bilo u srpskom prevodu sa engleskog:
nivrtta-tarair upagiyamanad; bhavauadhac chrotra-mano-bhiramat; ka uttamaloka-gunanuvadat; puman
viraeta vina paughnat
Dakle:
Nevraanje trai osmiljeno seanje; koje biva uima kroz oveka odabrano; ka tamnoj lokvi nagoni vode
oveka; roenog na pai ugnjetavanja.
U naem prevodu poruka je jasna i sasvim logina I ako to uporedimo sa istim prevodom sa engleskog
shvatiemo ko je blii istini:
Svevinja boanska linost se velia u parampara sistemu, to znai da se Gospodinove slave prenose sa
duhovnog uitelja na uenike. U takvom velianju uivaju oni koji se vie zanimaju za lano, privremeno
velianje ove kosmike manifestacije. Opisi Gospodina su pravi lek za duu podvrgnutu uzastopnom raanju i
umiranju. Ko e, stoga, prestati da slua takvo velianje Gospodina, osim mesara ili onoga ko ubija svoje
sopstveno, osobeno bie?
Sve ovo nam govori da oni koji su prevodili vedske stihove nisu shvatili sutinu, te su, stoga, pribegli
improvizaciji ili, da budemo odreeniji, jednom nejasnom, irokom razglabanju. Ujedno, ovo je i poziv
srpskim lingvistima da se ozbiljno prihvate posla i da pred oi srpskog naroda ( pa i celog sveta ) iznesu srpski
davnanji, zaboravljeni skriveni san.
_______________________________________________
*Otkrie sanskrita u XVIII veku na Zapadu je podstaklo raanje komparativne lingvistike. Naravno, tamo su
utvrdili da ne postoji identitet izmeu sanskrita i prajezika iji se ivot stavlja u daleku prolost. Drugaije i
nije moglo biti,potose ni po koju cenu nije smelo priznati da su germanski ( verovatno i romanski ) jezici
ponikli iz skrivenog sna, dakle, iz srpskog jezika!

ISTINA POST FESTUM

Na ovom mestu Suri Orao, za sada, zavrava svoj let. Umoran i obnevideo, spustio se na vrh visoke litice, jedva
nasluujui ambis koji ga zlurado poziva na jo jedan, moda poslednji, sunovrat sa slabanih nogu. Svakom ko
ga malo bolje osmotri, jasno je da e se njegov sledei skok u plavo nebo zavriti tragino, to jeste,
samoubistvom. Ipak, Suri Orao nije neizleivo bolestan i on bi se, verovatno, brzo oporavio kada bi ga se
njegovi orlii setili i vratili se pod njegova milenijumski stara krila. Tada bi se njegovom perju povratio sjaj, a
oi bi mu sinule negdanjom bistrinom. Dakle, sudbina Surog Orla nije vie u njegovim, sada ve malaksalim
krilima, a da li e se orlii setiti da im je predak jo iv ili e ga zanavek zaboraviti - videe se. Samo je jedno
sigurno: Suri Orao nee moi jo dugo da izdristrmoglavie se u ambis, jer nita ne ubija tako temeljno kao s
a m o a.
Da bi se stekao potpuni uvid u to to nam poruuju usamljeni vapaji Surog Orla, neophodno je da se
prethodno paljivo proita knjiga Dr Olge Lukovi: Srbi Narod Najstariji. Tek tada e italac biti u prilici da
shvati zato se srpski narod nalazi na udaru, takozvanih, Zapadnih Sila. Razumee da medijski rat i ruenje Srba
nije voeno samo zbog ekonomskih, humanitarnih, vojno-stratekih ili, pak, smuenih religijsko-ideolokih
interesa.
Ve decenijama, nai udbenici povesti ispunjeni su brojnim neistinama, kao i razornim tempiranim bombama
koje eksplodiraju s vremena na vreme, rastaui i ono malo nacionalnog bia koje nam je jo ostalo. Posledice
su ve katastrofalne: obrazovanje nam se pretvorilo u neku vrstu kvazipragmatske obesveenosti, a masovan
odliv srpske pameti ( potpomognut spolja i iznutra ) preti ne samo da nas uprosei, nego i da nas potpuno izbaci
iz nae asne, srpsko-rake putanje. Ne treba se zanositi iluzijama i priama o ljudskim pravima, jer toga
nikada nije bilo niti e biti na ovoj (ne)srenoj planeti. Planovi o zatiranju srpskog imena* sigurno postoje i oni
se, na nau alost, bar do danas precizno ( on shedule ) realizuju. Jasno je i ko nam takvu gorku sudbinu
priprema ( o tome je poneto progovorio i Suri Orao ), ali nije jasno da li emo mi dozvoliti da nas do kraja
izlude i nateraju da budemo ono to nismo, zapravo, da nas nagnaju da zarobimo sebe u tuina. Svakako,
nastavi li se sadanji trend duhovnog i materijalnog propadanja, uskoro e svaki avo moi da nas kupi za
koricu ubualog hleba.
Opet, s druge strane, u svetu se ponekad dogaaju odreene stvari koje bi nam mogle ii na ruku, ali mi,
naalost, ne umemo (ili neemo ) da to iskoristimo. Na primer, moderna genetika je nedavno utvrdila da najvei
broj Evropljana ima identinu genotipsku osnovu naslea, a to, u stvari, znai da evropski narodi imaju istog
praroditelja. Iako se takav istraivaki poduhvat, koji bi nesporno utvrdio ime i prezime zajednikog evropskog
pretka (sudei po trenutno vaeim istorijskim postavkama kod nas i u svetu ) ini gotovo nemoguim, ipak,
pronalaenje kolevke i deteta evropskog oveka ne predstavlja nereiv problem. Onaj ko je bio u prilici da
jeziki uporeuje srpski sa ostalim evropskim jezicima sada zna da je srpski narod taj nukleus iz koga je nikla
evropska civilizacija. Na srpskim institucijama nauke i kulture je da se konano oslobode sopstvenog,
razarajueg mazohizma i skepticizma, to jeste, da izau iz svoje samoubilake ljuture, te da navedenu, sjajnu
graevinu Olge Lukovi ( bez ignorantskih ograda ) izloe prvo samima sebi i svome narodu ( iju bi kulturu,
valjda, trebalo da zastupaju ), a potom da daju na uvid Evropi i celom svetu. Time bi se oslobodio put svim
umnim silama u Srbiji i, vrlo je verovatno, takve snage bi bile u stanju da se suprostave, za Srbe pogubnim
trendovima savremenih politikih kretanja. To bi, opet, zaustavilo duhovno propadanje naeg roda i, moda,
spreilo planiranu propast Srba i srpske drave. Istina je neminovnost. Svet to dobro zna, kao to se zna da
istinu privremeno sakrivaju i zatamnjuju jai. Silnici su navikli da prave injenice saoptavaju tek tada kada
interesovanje za odreenu temu splasne, kada vie nije u ivotu onaj kome bi takva istina neto znaila. Ni
istina ni pravda ne dolaze same od sebe. Za to se treba izboriti. Stoga, ne dozvolimo da jednog dana svi svetski
mediji gromoglasno objave: Srbi su praroditelj evropskog oveka! teta je samo to ih vie - n e m a!
Ne kae se uzalud, pomozi sebi, pomoi e ti i Bog! Vodei ljudi u nauci i kulturi ( posebno oni koji se nalaze
na elu naih kljunih institucija ) trebalo bi da se dobro zamisle pred takvom porukom. Ako i dalje budu
mudro utali, onda bi trebalo da znaju da su se odrekli sebe i da su se svojim neinjenjem ukljuili u
zlokobno, predatorsko kolo koje ve decenijama ( vekovima) kljuje umorno i izmueno telo srpskog

nacionalnog bia.
________________________________________
*Osmogodinji deak iji su roditelji Srbi, kae: Ja sam Vojvoanin! Ne, ti si Maar!, ubeujem ga.
Nisam Maar!, odgovara dete. Onda si Rumun!? Nisam Rumun!, buni se deak. Dobro..., umirujem
ga, znam, ti si Srbin. Odgovora nije bilo.

TVERDANOV WORTSCHATZ
(Tverdanovo Pitanje)

Abfall = otpadanje, strmen, odmetnitvo ( od srp. opalo ).

abfassen = uhvatiti, sastaviti ( od srp. opasati, tj. opasao ).
Abriss = nacrt, kratak pregled ( srp. obris ).
Abteil = odeljenje, kupe ( odjel izmenjen glasovnom promenom ).
Achse = osovina, osa ( osa, okree se o-ko-o-se, tj. osovine).
Adel = plemstvo (odelo, plemi je onaj ko nosi gospodsko odelo - zamena znaenja).
After = mar, anus ( od srp. otvor, zapravo guzni otvor mala glasovna promena).
ahnen = slutiti, predoseati ( imam predose-anje - upanje zadnjih naglaenih slogova slino detetu koje tek
progovara; videemo i ubudue da je to bio jedan od naina za formiranje dananjih nemakih rei ).
allein = sam, samo, jedino ( od srp. ud-aljen, a ono to je udaljeno i jeste samo ).
ndern = izmeniti, promeniti ( iz-nedren, neto iznedriti).
apart = odvojen, naroit, osoben ( ono to je pod-uprto jeste osobeno ).
Apfel = jabuka ( zamena znaenja u sintagmi opale jabuke).
Arbeit = rad ( od rabota metateza ).
arg = zao, pakostan ( n-arog-uen, doekati n-arog).
arm = siromaan ( si-roma, metateza ).
Arme = ruke ( rame, pogreno shvaeno metateza ).
Asche = pepeo ( pepelom se posip-ae ).
tzen = nagrizati, ispei ( srp. imperativ isp-eci!).
Backe = obraz ( od srp. obrazi me peku - zamena znaenja ).
Bahn = put ( opro-ban put- zamena znaenja i upanje naglaenog sloga ).
Bart = brada.
Bauch = trbuh ( izvlaenje zadnjeg sloga iz rei tr-buh).
Bauer = paor ( da je paor srpska re vidi se po slogu or to dolazi od glagola orati;paor mora da poore
njivu ).
Beine = noge ( od srp. sintagme bajne noge gde dolazi do zamene znaenja ).
Beleg = dokaz, isprava, priznanica ( srp.beleg, beleiti).
Berg = breg
best = najbolji (najbolji beste).
Bett = krevet, postelja ( idi u kre-vet!).
billig = jeftino ( do-bili-ih jeftino).
Birne = kruka ( birane kruke).
bis, predlog do, donde, dotle, do tamo ( bio si t-amo , iao si donde, ili samo bio si).
Biss = ujed, ubod ( u-bo se ).
Bitte = molba ( molio bi-te).
blass = bled ( od srp. bled si).
blau = plav

Blei = olovo, olovka ( pode-bljaj olovkom ili samo pode-bljaj!).

Blick = pogled ( pogledaj o-blik!).
Blitz = munja ( od srp. paluca to se lako uje kao blica).
blde = glup, stidljiv ( ko je glup i stidljiv mora da bude bled, bled je).
Blut = krv ( ako je neko krvav onda je obliven krvlju, o-blit krvlju).
Bock = jarac, ovan ( kad se kupuje jarac ili ovan prvo mu se gleda bok).
Boden = pod, tlo ( pod, podno, po dnu).
Bohle = debela daska ( de-bele daske).
Bord = brod, paluba ( od brod).
Born = bunar ( metateza bunara; otuda i nem. geboren i eng. born, tj. rodjen ).
bs = zao ( od bes).
Braue = obrva ( metateza od o-brve - zamena glasa v diftongom au).
Brav = valjan, estit ( iz odo-brav-ati gde je brav naglaeno, eng. brave ).
Brei = kaa, orba ( moda od konstatacije do-bra je! ili p-robaj kau ).
Brot = hleb ( Srbin poinje ruak pozivom i drugima da se prikljue; i danas se umesto izvolite! esto kae
jednostavno, brate!; u tom trenutku obino se dri hleb u ruci i zbog toga je nagdanji kandidat za Nemca
pomislio da je brat u stvari hleb).
Brust = grudi, prsa ( srp. prsa, to jeste, prsat).
Buch = knjiga ( od srp.bukva).
Buchstabe = slovo ( bukovo stablo).
Busen = grudi, nedra ( od busati, busa se u grudi ).
Busse = kajanje ( onaj koji se kaje obino se busa u grudi, ta uradih!).
Damm = brana, nasip ( upanje zadnjeg sloga iz srpske rei be-dem, be-dema ).
dananjih nemakih rei ).
Debet = dug ( debeo-ti dug ).
dem, clan-dativ (njemu da dam ili da mu da-dem).
der, odredjeni lan (donesi-der, daj-der).
deuten = objasniti, tumaiti ( dajte da to objasnimo ).
dienen = sluiti ( izvolte gospo-dine!, va sluga, gospo-dine).
Dorn = trn
dreist = smeo, drzak ( srp. o-dreit ).
du = ti (ti si tu).
Duft = miris, dah ( od srp. duvati ).
drr = suv, neplodan ( na-dur-en, duri-se, a sve to je suvo i neplodno teko je iz-dura-ti).
Durst = edj ( iz-duraste i edni i gladni).
Dusel = vrtoglavica, pijanstvo ( o-duzeli se).
Dte = kesa, fiek (na-dute ko fiek).
Ehe = brak ( ehe, brak-podsmeljivo ili Eee, ta ti bi da se enis?!).
Eid = zakletva ( ajd zakuni se ).
Ende = kraj ( onda je kraj ili kraj onda kada se ljudi ne mogu dogovoriti ).
er = on ( od her, ero, to jeste, gospodar; verovatno u odnosu na enu ).
Erde = zemlja ( od tvrd kao zemlja, tverd, tv-erde ).
erste = prvi ( prva vrsta, iz prve vrste).
Esse = kovako ognjite, dimnjak ( dim-i-se).
essen = jesti ( od jed-e-se
ewig = vean ( uvek, za-uvek).
Fackel = baklja
Fall = pad ( od padati, palo).
Falter = leptir ( metateza, najpre peltir, potom feltir i konano falter ).
Faust = pesnica ( pest, eng. feast ).
Fessel = okovi lanci ( lancima ga o-pasal-i).

feucht = vlaan, mokar ( pojite stoku, na-pojte,kada se neko napoji vlaan je i mokar).
Feuer = poar
Fibel = bukvar (pribel-ei).
Fieber = groznica (u groznici je, ne moe da se priber-e).
Fisch = riba ( od ribu lo-vi! - usvajanje zadnjeg naglaenog sloga ).
Fittich = krilo, zatita ( ispod krila vitih).
Flamme = plamen, plam
Flechte = kika ( da kike u-plete).
Flotte = mornarica ( raspored brodova u obliku plota ).
Fluch = prokletstvo ( biti plah uistinu je prokletstvo ).
fluchen = psovati ( plahi ljudi puno psuju ).
Flut = plima, potop ( nakon potopa i ljudi i predmeti plut-aju na vodi ).
Fond = temelj, osnova ( po dnu, podno metateza pond,tj. fond).
Forst = suma ( brste umukoze ).
Frage = pitanje ( vraga je tako!, pitaj vraga, pitanje je).
Fratze = ludorija ( na vrat se popeo ).
Frau = ena ( imam pravu enu).
frech = drzak, bezobrazan ( od prek).
frei = slobodan ( slobodan je, ot-varaj!).
fressen = derati ( od presan, dere presno; zamena znaenja; otuda i Fresse, to jeste, njuka).
Freude = radost, uivanje (uzi-vaj rode! - glasovno promenjeno ).
Freund = prijatelj ( na svadbama prijane denazdravi).
Friede = mir ( iz sintagme mir vredi ili mir vrijedi ).
Frische = sveina (ovde je svee vetar brie!).
Frist = rok, doba (ima rokprist-ani).
fromm = poboan ( od vera, s verom u Boga!).
Frost = mraz, studen ( mraz prost-o grize).
frh = rano ( pre, prije zore rane ).
Fu = stopalo, noga ( kada se kae obuj se to se vrlo lako moe uti kao buse koje docnije prelazi u fuse;
glasovne vremene su nekada oekivane a katkad vrlo iznenaujue; na primer, kako i zato nemako fuss
prelazi u eng. foot?
futsch = odlete!(fig) propao! (za ono to je propalo Srbi jednostavno kau:pue!).
Gans = guska (od gusan, gusana metateza gans).
Gast = gost
geben = dati ( gubi, najverovatnije da je ova re nastala zahvaljujui kockanju, jer samo tamo onaj koji gubi
mora da daje).
Geld = novac ( gled-aj!, pritom se pokazuje novac u ruci, imam novac
genau = taan ( budi taan, inae ganjaju..posao, vojska).
Genossen = drugovi, prijatelji ( drugovi ga nose slavlje, ratite,posao i sl.).
gerade = upravo, ba ( sad ga radi, upravo ga radenekakav predmet, orudje).
Gewinn = dobitak, zarada ( od srp. tr-govin-a).
giessen = sipati, proliti ( kisnuti kisne ).
glnzen = sijati, blistati ( majstor kae:jos da ga licnempredmet obrade).
Glass = staklo ( od sta-klast, sta-kla se, sta-kla su ).
glatt = gladak ( glat-ko).
glauben = smatrati, verovati (verujem ti golube!).
Glck = sreca ( klik-ti od srece ili samo klik-ti).
gnnen = radovati se tuoj srei ( od srp. ganuti, ganuo).
Got = Bog (od srpske rei Gospod, skraeno God odakle i godina leto Gospodina). Goti su iz toga Godi,
Boja deca, Deca Gospodina, ustvari Srbi iji je vrhovni Bog bio Gopasodin ( sskr. gopas=pastir, dok je Odin
zapravo Jedan, Jedini ) odakle se vidi da hrianska ideja o Pastiru i Stadu pripada Srbima. Iz svega navedenog

vidi se da germanski jezici nemaju nikakve veze sa gotskim jer u to vreme nisu ni postojali. Nastali su docnije
iz srpskog.
Grab = grob ( Nemci nemaju glagol kopati, ve ga izvode iz imenice grob ( graben ), to nam govori o
velikom siromatvu tog jezika i o njegovom vetakom, maltene, nasilnom nastanku ).
grau = siv, sed ( poput graha, grao-rast, grao ).
Graus = groza
Grenze = granica
grob = grub
gross = velik, debeo ( od srp. groz-an).
grubeln = mudrovati, eprkati (od grebati, grebali, iz-grebali ).
grn = zelen ( stii do zelene grane ).
Gunst = naklonost ( na-klonost).
gurgeln = grgljati
Haft = zatvor ( pazi da te ne u-hvat-e, to jeste, da te ne strpaju u zatvor ).
Hals = vrat ( verovatno od ja-hali su mi po vratu ili uz-ja-hali su mi na vrat, a pritom se jo rukom pokae
na vrat ).
Halt = zadravanje, oslonac, potpora, postojanost (stani u hlad ).
Hand = ruka ( iz sintagme hladne ruke gde je dolo do zamene znaenja i, u ovom sluaju, sasvim logine
glasovne promene; zapravo hladne je prelo u hnde da bi se na kraju dobilo hand ).
Heim = kuca, dom (hajm-o kuci ).
heute = danas ( hajte da to danas uradimo).
Hhe = visina ( hvatanje zadnjih slogova slino malom detetu, viso-ko je ).
Holz = drvo ( kolac, kolc-em ).
Hunger = glad ( gladan kao ker gde je dolo do ozbiljnije metateze ).
ich = ja ( kada neko kritikuje Srbina on obino odmahuje rukom, govorei prividno zaueno ih ja, pritom
pokazujui rukom na sebe; gde bi ja to ).
Invalide = invalid ( iako je ova re latinskog porekla invalidus ipak je novodimo kao primer neega to bi
trebalo ozbiljno ispitati; validno je isto to i valjano, dakle vrlo je mogue da se tu radi o srpskom glagolu valjati
koji bi se mogao usvojiti kao validan, pogotovu ako se uzme u obzir ono kako se nekada u srpskom narodu
govorilo, to jeste, valjade, koje je fonetski gotovo isto kao i lat. validus ).
jagen = loviti ( bogme, ulov-io ga ).
Jahr = godina ( jara penica?! )
Jammer = beda, patnja ( jao matero ili jao more ).
Jubel = klicanje ( klica-ju Belu; slavljenje boga Bela trajalo je kod Srba milenijumima ).
jetzt = sada ( jeste, sad emo to uraditi).
Kamerad = drug ( druim se sa onim ko mi je rad ).
Kapital = kapital ( slian sluaj kao kod rei invalide; kupite li ovo, pametno ste uradili, pritom se prstom
pokazuje na glavu; otuda, izgleda, lat. capitalis i capita; naravno, ukoliko bi se ovakvo razmiljanje pokazalo
plodnim i ispravnim, vredelo bi se pozabaviti latinskim jezikom i otkrivanjem naina na koji je nastao; da li,
takoe, iz srpskog jezika? ).
Kapitel = poglavlje, glava
Kaputt = razbijen, pokvaren, slomljen, propao ( kada se oblai kaput onda se odlazi i zato kaput ima veze s
putem, to jeste, ka putu; kada neto propadne nema druge ve uzmi kaput i bei!).
kauen = vakati ( va-kao, sava-kao - usvojena zadnja dva sloga ).
kauern = unuti, uuriti ( z-guren, po-guren ).
kaum = jedva, ak, muno ( u muka-ma, s mukom metateza ).
Kehle = grlo, grkljan ( kolje, za-kolje, pre-kolje ).
kehren = okrenuti se ( metateza od krenuti, krene, o-krene ).
Klappe = ventil, poklopac, kapak ( od srp. za-klapa, po-klapa ).
kleben = lepiti
Klette = iak ( pro-kleti iak ).

Klotz = panj, trupac, cepanica ( od kladica ).

Knall = prasak, pucanj ( raspu-knulo, pu-knulo, puklo).
Knppel = batina, tojaga, motka, grmalj ( motkom ga napali ).
Knecht = sluga ( u-gnjet-en).
Kneipe = krma, sedeljka ( moda najzanimljivija re nastala iz srpske izreke ko pije umree, ko ne pije i pre
e, gde se u pijanstvu gutaju vokali te ostaju samo suglasnici knpj, odakle i nemako knajpe).
Knie = koleno ( od ninati, nina, ba-ka-nina, de-ka-nina, svakako, na kolenu ).
kommen = doi ( od srpskog dodji ka meni smiri se, gde je k meni shvaeno kao doi, dok je smiri
(se) postalo nemako zu mir, to jeste, k meni ).
kochen = kuvati, kuhati
Kompromi = pogodba ( ko promis-li dobro moda i nae kompromis; makar to bio i lat. compromissum; to je
tema za razmiljanje ).
Kopf = glava ( kapu na glavu ).
Krper = telo ( da telo okrepi, metateza kerpi ).
kosten = kotati
Kost = hrana ( hrana kota, uistinu ).
Kot = neistoa, balega ( od skot, ne bojim se od vrajega kot-a ).
krepieren = crkavati ( krepati ).
Krieg = rat ( ratni krik; uistinu, u ratu uje krike ).
Kritik = kritika ( da li je i ova re dola iz srpskog jezika, teko je rei, poto je ona, navodno, grkog porekla;
, znai razlikovanje onoga to je dobro od onoga to je loe, ocenjivanje, vrednovanje; u
srpskom je to otkrivanje odredjenih svojstava ili osobina, to jeste, ot-kriti kako ili ot-kriti ka-kvo je neto;
sluajnost ili ne, ini se da je to ipak dovoljan razlog da se srpska lingvistika ozbiljnije pozabavi ovakvim
primerima; mogue je da je i grki kao i latinski jezik nastao, svakako od jedne ranije forme srpskog, ali autor
Tverdanovog Vortaca mora da prizna da do sada nije uspeo da pronae klju kojim bi se mogla otvoriti
takva jezika vrata kao to je sluaj sa nemakim jezikom.
Krcke = take ( ii na rukama, ko ruke! ).
kurz = kratak, kratko, naglo, prosto ( vulg. a u kurac!, kada neto ne ide kako treba u poslu ).
kssen = ljubiti ( ka-usni, odakle i srp. glagol okusiti; k usna-ma njenim, k usni njenoj ).
labil = labilan ( podsetimo se latinskog labilis koje je izgleda stiglo od srpskog os-labili-su, jer ta re upravo
to i znai: slab, troan, nemoan; ini se da je mala verovatnoa da se tu radi o sluajnosti ).
lahm = hrom, iznemogao, paralizovan ( od tu-lam ).
Laie = laik, diletant, neprosveen ( prirodno je da takvi ne mogu da priaju neto ozbiljno; oni mogu, kako bi
Srbii rekli, samo da laju ).
Laken = araf, platno ( od nav-lake ).
Land = zemlja, tlo, zemljite ( od ledina ).
Lauge = ce ( od lug ).
Lauschen = sluati ( s-lua )
lang = dugaak ( metateza od lagan, raditi neto lagano, to jeste, oduiti ).
lassen = pustiti, ostaviti, narediti, dozvoliti ( od srpskog od-lazi ili po-lazi ).
Lauch = luk
Lauf = tranje ( tri lafe ).
Leben = ivot ( od h-leb, a hleb, svakako simbolie ivot).
ledig = neudata, neoenjen ( puno je m-ladih i neoenjeniih ).
Lehne = naslon ( nas-loni, nas-lanja ).
letzt = proli, poslednji, naposletku ( pos-le-ste ).
licht = svetao, cist, providan ( osvet-lite ).
Liebe = ljubav ( od ljubiti, ljube ).
Lippe = usna ( od srp. sintagme lepe usne, gde je lepo postalo usna, a srpska usna prela u nemaki
glagol kssen to znai ljubiti ).
Loch = rupa ( srpski lokva, iz-lok-an put, rupe na putu).

Lohe = plamen ( iz srpske konstatacije top-lo-je ).

Lohn = plata ( od srp. pok-lon ).
Lge = laganje, la ( od laganje, lagao je, lago je ).
Lust = radost, zadovoljstvo, elja, uivanje ( buda-last; da je lust od budalast pokazuje i pridev lustig koji ,
pored ostalog, ima znaenje smean ).
lutschen = sisati ( bonbona, eer; uzmi lue moje ili od od-luiti ).
Magen = stomak, eludac (stomak mi je pun, ne mogu vie).
mhen = kositi (mahni, za-mahni, raz-mahnikosom ).
Manko = manjak
Maul = usta ( uuti malo! praeno stavljanjem prsta na usta ).
Mehl = brano
meiden = izbegavati, kloniti se ( ma ajde, pusti ga ).
Menge = mnotvo, masa ( mnogo, mnoge ).
merken = opaziti, primetiti (merkati, za-merka).
Milch = mleko
Mlkerei = Mlekara ( mlekara je ili mlekar je..).
mischen = meati
Mitte = sredina, centar, polovina ( napola prelo-mite!, uz pokazivanje sredine ).
mgen = moi (od mogu).
Mord = ubistvo (u-morit-i ).
Mucke = udljivost
Mcke = komarac ( komarac je muka ba kao i udljivost ).
mde = umoran ( od srpskog argona oteglio sam muda, to jeste, umorio sam se).
Mhle = vodenica, mlin ( od mleti, vodenica melje; i danas e Nemac koji ne razume srpski na isti nain
izgovoriti re melje kao to su to inili njegovi nemi preci, to jeste, rei e mhle.
Mnce = novac ( od daj-mi-novce, daj-mu-novce gde se glasovi ov lako preuju).
Mue = dokolica, slobodno vreme ( prirodno je da se oveku u dokolici drema; drema mu se ).
nackt = nag (nagota).
Nadel = igla ( od srp. nadenuti, nadel-a iglu zamena znaenja ).
Nagel = nokat, ekser ( moda od ne guli nokte uzalud ili naguli nokte, to opet ima veze sa ekserom, jer
kada ga zakivamo esto se udarimo po noktima, to jeste, nagulimo ih).
nhren = hraniti ( od nahrani-ti, narani ).
Name = ime ( na ime ).
Nebel = magla (ko da je nebo l-eglo).
necken = zadirkivati (u ali: neka, nekabie neto od tebe , praeno udaranjem po vratu; odatle engl. neck,
to jeste, vrat.
neigen = nagnuti.
Nest = gnezdo ( g-nezdo, g-nezd-i ).
neu(e) = nov, novo (novo je gde se gubi glas v ).
nicht = ne ( od srpskog nita, da je tako potvruju i odreeni nemaki dijalekti gde se nicht jo uvek uje
kao nit).
nimmer = nikad vie ( od negdanjeg srpskog nemere vie, to jeste, ne moe)
ohne = bez (o ne!, samo to ne!).
l = ulje
ordnen = srediti, poredjati (uredno).
Peitsche = bi
Pauke = bubanj ( od buka).
Peitsche = bi ( od biuje ).
Pferd = konj (vei konja za perdu!; perda je drvena ograda u obliku pera).
Plage = muka, nevolja, jad (koje muke, blagi Boe!).
Pbel = olo, svetina, rulja ( lutaju po bel-om svetu ).

Pore = pora, rupica

Prahlen = hvaliti se ( hvali se brale ).
Prusten = prsnuti ( u smeh) metateza od prsnuti).
Quatsch = glupost, lupetanje ( od kvoe, ne kvoi, zapravo, ne priaj svata ).
Rad = toak ( radi, to jeste, okree se ).
Radau = urnebes, rusvaj ( uje se galama, ta rade?, oni se raduju!).
Rahm = kajmak ( da kajmak obe-rem, ili kako se ranije govorilo kajmak obi-ram ).
rahmen = uramiti ( od ram, u-ramiti, u skladu sa oblikom ramena ).
rapid = brz (brz je vidi kako g-rabi).
rapsen = grabiti (g-rabi seko ta stigne).
rasch = brz (brzomo-ra!).
rasen = besneti (p-rasnuti, zna da p-rasne ).
Rat = savet ( ob-rati se za savet ).
Ration = obrok (jedna po-rcija svakom; porcija, kao to vidimo, takodje je srpska re nastala od po jednoj
osobi, to jeste, po ruci).
Raub = pljaka ( o-rob-iti, da o-robi).
Raum = prostor ( neki miris se iri prosto-rijom ).
Raupe = gusenica (vidi: rupe na listu).
Rausch = pijanstvo ( kada se suprug vrati pijan zena ga odbija govoreci: zauda-ra, to znaci: pijan si).
real = stvaran (istina je, to se ostva-rilo).
rechnen = racunati (raunanje, prvobitno verovatno retchnen koje se sredjivanjem pravopisa pretvorilo u
dananje rechnen ).
Recht = ispravan, desni ( slino kao i u prethodnom sluaju: to nam reito kazuje!,pri emu se na predmet
razgovora pokazuje desnom rukom ).
Rede = govor, razgovor, izvetaj ( govo-ride, govo-rite); odatle i eng. write.
Regen = kia ( napolju je reka, kao reka).
reiben = trljati, ribati (od zapovednog naina, ribaj! ).
Reigen = kolo (ig-raj,ig-rajkolo).
Reihe = red ( red je, gde se gubi suglasnik d ).
Reien = trzaj ( metateza srp. trzaj ili rzaj ).
reiten = jahati ( od te-raj, te-rajkonja ili, moda, pote-rajte konja ).
rennen = trati, juriti ( hitno je, k-reni! ).
Reue = kajanje ( kaje sedob-ro je ).
Rind = krava, bik, tele, vo ( rint-ati, rint-a ko vo).
Rille = brazda, jarak (kie su to razo-rile).
Risiko = opasnost (op-rez, ko ide!).
Ri = pukotina, naprslina (to je nap-rs-lo).
Rit = jahanje (konj se rita).
Rivale = suparnik (oni su se rvali; sasvim je prirodno da se rivali rvu ).
Roh = sirov ( od si-rov).
Rolle = uloga (ig-rale se delije; uloga se igra ili se odig-rala ).
Ross = konj, parip,bedevija ( konj zelenko ros-nu travu pase).
Rost = ra, reeto ( reet-o ).
Rbe = repa
Rcken = ledja ( od srpskog uzvika pri podizanju tereta, o ruke, o-ruk!, odatle i nemaki glagol rcken to
znai pomicati, kao i re za pritisak, Druck do-ruke ).
Rge = ukor, opomena ( od rugati, ko od ruge to bi u poetku ).
Ruhe = mir ( od srp. mi-ruje ).
Ruin = propast, opadanje ( od runi-ti, k-runiti, sve se k-runi).
Rumpf = trup, truplo ili, nekada, kako se u narodu ponegde i danas izgovara, t-rumpl-o.
Runzel = bora ( izbo-rano lic-e, ranolic koje prelazi vremenom u runcel).

Rute = prut
rutschen = kliziti, puziti ( od srp. p-ruiti -se ).
sabbeln = balaviti (zabal-aviti, zabalavljen ).
Sache = stvar, pitanje, obaveza, zadatak,spor (zadatak, reiti zadatke, koje se prvobitno usvojilo u
skraenom obliku, kao zake, da bi na kraju postalo zahe; otuda i eng. sake razlog, obzir ).
saen = sejati ( sejan, po-sejan).
saft = sok, sirup, ukus, sonost, snaga ( zavati ili zafat-i supu, sok).
Salbe = mast, mazivo (gladni smona-ma-zali bi).
Salz = so (so, solac ti tvoj).
Samen = seme
satt = sit
Sattel = sedlo
Satz = teza, reenica, slog, gutljaj, skok, talog, norma ( ova re je izuzetno zanimljiva jer ima toliko znaenja,
medjusobno razliitih, to nam govori o tome koliko je nemaki jezik bio siromaan; najverovatnije je da je ta
re nastala od srpske rei ko-sac; to bi bilo i logino objanjenje za neka znaenja skok, norma, gutljaj,
slog).
sauer = kiseo, mrgodan (u-zavreo).
Saum = porub ( da bi se neto porubilo potrebno je da se prethodno urede krajevi tkanine; nekada se za to
koristila rec zaujmi sujmiti, sujmi, odakle i navedeni nemacki zaum).
sein = njegov, svoj ( za njeg, za nj ).
Sense = kosa ( seno se mora pokositi ).
Sau = krmaa ( si-saju krmauprasii ).
Schall = zvuk, jeka ( ovde je ala uzeta kao jeka, galama; zato galamite? ama, ala ).
Schar = jato ( ar-eno jato ).
Scharlah = arlah ( zbog karakteristinog osipa Srbi bi rekli i-aralo-g-a; ovde bi se moglo postaviti i pitanje
latinskog naziva scarlatina da li i to ima veze sa srpskim iaralo ga? Latinski je vie od jednog milenijuma
stariji od nemakog jezika ( koji prema istraivanjima pisca ovih redova ne bi mogao biti imati vie od deset
vekova ), te je, stoga, doiveo daleko snaniju glasovnu promenu.
Schatz = riznica, blago, bogatstvo, mili, ljubljeni, zlato ( nastalo od srpskog srda ac ).
Schau = gledanje, pregled ( do-aoda gleda, pregleda; otuda i eng. show ).
schmen = stideti ( postide-e-me ).
Schelm = hulja, spadalo ( prestani da pravi- lom! ).
schenken = pokloniti ( red je da da- neki poklon ).
Schirm = zaklon, suncobran, kiobran ( u srpskom jeziku danas imamo re irma, sa znaenjem kiobran, za
koju kaemo da je germanizam. irma jeste nemaka re koja je ula u srpski vokabular docnije, ali ona je
originalno nastala od srpskog glagola rairiti. Dakle, ako hoemo da postavimo zaklon ( kiobran ), moramo
prvo da ga ra-irim-o ).
Schlag = udar, udarac ( kada neko bije nekoga Srbi kau udara- l ga ).
schlafen = spavati ( kao i u prethodnom sluaju ovde dolazi do usvajanja naglaenih slogova koji se spajaju iz
dve ili tri srpske rei, sa glasom kao graninikom; dakle, kada su protonemca, naavi ga u postelji, pitali:
Spava- lafe!?, on je prirodno, u skladu sa onim kako deca ue jezik, odgovorio: lafe, lafe!, tano onako
kako i danas govore, to jeste, schlafe, ich schlafe; a da je re laf kod Srba postojala odavno potvruju nam i
Njegoevi stihovi iz grmena velikoga lafu trudno iza nije).
Schleim = sluz, lajm ( nastalo od ka-ljem ).
Schlssel = klju ( kada nekom neto nestane tokom noi iako je bio u kui, sledi logino pitanje: zakljua-li-se?; u ovom sluaju i odgovor je na mestu, lise, lise; nemci danas kau ich schlisse- zakljuavam ).
schmhen = nagrditi, huliti ( i-smejati, i-smeje, i-smejan ).
Schmal = uzan, mrav ( vidi- malo, ba- malo ).
Schmarre = brazgotina ( na licu ), ( kada se udari amar na licu ostaje otisak ).
Schmerz = bol ( ovek mrke, zapravo, mrca kad ga neto boli ).
Schmied = kova ( poto su se orua i oruja u srednjem veku uglavnom pravila od mjedi, odnosno, bakra;

prirodno je bilo da majstor svom nemom egrtu, uzimajui eki, uz pojaanu gestikulaciju, govori: kuje-
mjedrazume li. U takvom govoru posebno se naglasi ono mjed.)
Schmugel = krijumarenje ( moda od sakrije- mu, gle!, odreen predmet, pritom pokazujui na mesto
skrivanja; ovde bi se, takoe, mogla napraviti paralela izmeu srpskog krijum-arenja i latinske rei crimen (
kanjivo delo, zloin ), jer se dobija utisak da su obe nastale od srpskog glagola kriti, odnosno, krijem ).
Schnaps = rakija ( od srpskog hoe, napij se ili onako kako se to i danas u narodu kae, kada se nudi rakija,
o napi-s-e ).
Schnit = rez, krojenje, krika ( slino kovau i kroja se trudi da egrtu objasni neke stvari u vezi sa krojenjem,
pa kae: see- nit! ).
schn = lep ( od srpskog ulep-an ).
schonen = tedeti ( kada se u ljutnji kae, tedi- one neradnike, brani- one lopove; nekadanji kandidat za
dananjeg nemca je na osnovu gestikulacije shvatio o emu je re i iz takve reenice prisvojio je one slogove
koji su najnaglaeniji ).
Schoppen = aa, krigla ( a-a peni, to peni, ba- peni ).
Schwein = svinja
schwirren = zujati, svirati ( svira-ti ).
Seite = strana ( sa te strane ).
selbst = sam, sama, samo ( sebe ste sami osudili, sebi ste to napravili ).
Sessel = stolica, fotelja ( lepo ste tamo zasel-i, uz pokazivanje rukom na stolice).
Sieb = sito ( od srpskog sipati; kada se neto prosejava kroz sito prirodno je da se kae, sip-a ili al sip-a!
).
Sichel = srp ( po-sekli srpom, i-sekli srpom, sekli; da je ovde re o sekli koje je zamenom znaenja
prihvaeno kao srp potvruje nam i eng. sickle koje je gotovo identino sa sekli ).
Sieg = pobeda ( pre-stigo, po-stigo, stigo do cilja).
singen = pevati ( pesma nam daje snagu, snage; metateza sange, singe; eng. sing a song ).
Sinn = razum, smisao ( od srpskog zini!, sa znaenjem, kai ta misli, da ujem!, odakle i nemaka
kovanica Whansinn, zapravo, van smisla, ludilo ).
Sparen = tedeti ( tedi- pare ).
Spass = ala ( u ali je spas).
spt = kasno ( od srpskog, u ljutnji izreenog, kasni- opet!, gde je naglaeno ono opet, to jeste, pet
).
Spinne = pauk ( ta radi pauk, ra-spinje mreu).
Spot = podsmeh ( od vidi- pod-smeh ).
sputen = uriti ( stiem s putaurim se).
spren = oseati e, bol i slino ( spirati, da mu je da spere grlo ).
Stab = tap, palica ( od srp. stab-lo ).
still = tiho, spokojno ( moemo biti spokojni, sad smo se sme-stili, ugo-stili ).
Streit = svaa ( kada se neko svaa estoko kazaemo to je rat!, a to se vrlo lako uje kao trajt ).
Stroh = slama ( od str-njik, str str-no-kos ).
Stumm = nem ( od ne-mut, metateza ),
Suche = traenje ( za vatru su potrebne suve ili suhe grane; trai suhe grane!, gde na nemac koji tek
progovara usvaja naglaeno izgovorenu re suhe kao traiti; stoga on logino odgovara ih zuhe, to jeste,
kako on misli, ja traim ).
Sklave = rob ( vrlo zanimljiva re koju je zaista vrlo teko objasniti; moda je nastala od srpskog da ne
zaglave, to jeste, da ih ne zarobe; u Pseudo-Cezarijevom spisu Dialogi s poetka V veka pominju se Fisonci
i Sklavini; Fisonci na znaajnom stepenu kulturnog razvoja a Sklavini kao divljaci koji se meusobno dovikuju
kao vukovi; oba naroda ive u Podunavlju; ako su se Sklavini dovikivali kao vukovi onda nisu znali da govore,
to se potpuno uklapa u pretpostavku pisca ovog Renika da je nemaki jezik poraan iz srpskog negde od kraja
V do IX ili X stolea; ako su Sklavini bili toliko divlji, Srbi su ih mogli zvati i be-zglavim, to jeste, bezglavi, a to bi se uklopilo u ime Sklavi ili Sklavini; u ovom primeru slinost sa Slovenima je sasvim sluajna;
detaljnom analizom Nemakog jezika vidi se da su Fisonci bili Sloveni, odnosno, Srbi, a da su budui Germani

pripadali divljem plemenu Sklavina, to jeste, Be-zglavim ).

Szene = scena ( ova re je posebno zanimljiva jer je najverovatnije nastala od srpskog zacenio, na primer,
zacenio se od plaa, a kad se neko zaceni tada je to uistinu scena. Ipak, tu nas zbunjuju gr. i lat. scaena,
jer je teko utvrditi da li su te rei srpskog porekla.
Tag = dan ( potpuna zamena znaenja, kao kod lepe usne, u sintagmi tog dana gde tog postaje dan a
dan u nemakom dobija znaenje onda, tada).
Talg = mast, loj, salo ( od talog ).
Tanne = jela ( opet zamena znaenja; tanana jela; da je re Tanne nastala od tanane vidi se i po dvostrukom
glasu n koje se zadralo u nemakom pravopisu ).
Tat = postupak, delo, uinak ( ta-ti je dobra ili to-ti je dobroto si tako postupio, uinio ).
Teuer = skup ( to je skupo, neu to jer je skupo ).
Teufel = avo ( u pitanju je srpski Bog Bel ili Div Bel odakle i diabolos, kao i srpsko Div Jave koji se
premetnuo u avola, to je svojevrsna simbolika koja je Srbima jo u davna vremena predskazala nesrenu
sudbinu ).
Tisch = sto ( za stolom nema prie, ti-ina, praeno udarcem ake po stolu ).
Traum = san ( drijem, drijema, odatle i eng. dream; da se malo naalimo: ne bi bilo amerikog sna (
American Dream ) da nije bilo srpskog jezika ).
Treiben = terati ( teraj bre!).
bel = lo, loe, zao ( kako ste proli, ama, ubilo nas, ovee, a moda, mi smo izg-ubili ).
ben = vebati ( ubi se, ubi vebajui ).
ber = iznad, nada, preko (uberi, uz pokazivanje rukom uvis, oigledno pogreno shvaeno ).
und = vez. i; pa; te ( i ond-a).
unter = ispod, pod ( unutar ).
walten = upravljati, vladati ( metateza od vlada, slino rei hlad ).
walzen = valjati ( valja se ).
Ware = roba ( ta rade?, robu to-vare ).
warm = topao, vru ( varen).
Warze = bradavica ( brada-vica ).
waschen = prati, umivati ( od uk-vaen ).
Wasser = voda ( uk-vasi, pok-vasi ).
wecken = buditi ( kada Srbin hoe nekoga da probudi on ga vikne, vikni ga).
Welle = val
wert = drag, mio ( veren ili kako se nekada govorilo, verit ).
Wetter = vreme ( od srp. vetar ).
wie = kako ( ta vi mislite, odnosno, kako mislite ).
Wille = volja
Witz = dosetka, ala ( od duho-vit si ).
wo bist du?= gde si?( da li evo bio si tu!; ovde je teko rei da li je pristup dobar, ali injenica je da Srbi kau
evo bio si tu! kada trae od sagovornika da neto svedoi, to se lako moe razumeti kao gde si ti?,
odnosno, to mi ne posvedoi? ).
Wort = re, govor ( izvueno iz srpskog glagola go-vorit-i ).
Wunsch = elja ( da mi is-puni elju ).
Wrde = poloaj, ast, dostojanstvo ( da pot-vrdi svoj poloaj, dostojanstvo, tvrdu vjeru dajem ).
wst = pust ( prelazak p u w ).
wt = ljut ( lj u w ).
zwar = dodue, istina ( stvar je u tome).
ziehen = vui ( srpski glagol vui u imperativu gde je izostavljen prvi slog vu; nem. zieh! = srp. vu-ci! ).
U ovom reniku navedeni su naini formiranja 400 rei iz savremenog nemakog jezika. Da su Srbi nekada
naseljavali itavo podruje dananje Nemake i veliki deo Zapadne Evrope, Severnu Afriku i Malu Aziju, na
osnovu zapisa starih istoriara poev od Herodota i njegovih Heneta ( Veneta, Venda ), vie nije nikakva novost

za istoriare, pa ni za one koji se takvom tematikom bave iz iste radoznalosti. U pengerbergovoj hronici
pominje se reka Srbac u Tirinkoj Gori i Srbi oko Erfurta i Halea; Hitrejeva hronika belei teke borbe Franaka
protiv Srba u prvoj polovini VI veka u vreme Karla Velikog za koga se ne moe tano utvrditi kojem narodu je
pripadao ( Franci, Franak kao i ime Franco potiu od srpskog naziva za pticu - vrana ili konja - vranac ); Plinije
govori o Srbima oko Azovskog ( Suroskog ) Mora; Ptolomej pominje Srbe na reci Ra (Volgi ) itdO Srbima
dosta kazuje Mater Verborum, Dalimilova hronika i mnogi drugi pisani dokumenti od antikog doba do
dananjih dana. Naravno, sve je to u modernoj istoriografiji, sigurno s debelim razlogom, namerno obavijeno
vetakom maglom koja nam stie iz tzv. Germanske istorijske kole.
Autoru ovih redova je jasno da postoji samo jedan nain da se dokae ono to je svim ozbiljnim istoriarima,
bez obzira na njihovo etniko poreklo, odavno i potpuno jasno. Pomenuta magla moe se oduvati jedino uz
pomo ivog dokumenta, to jeste, uporednom analizom srpskog i drugih evropskih jezika. U naem sluaju
radi se o nepobitnom dokazu koji se protee od starog arijevskog jezika (sanskrita ili arhainog srpskog ) do
dananjeg srpskog i savremenog nemakog jezika koji je, kako se iz Tverdanovog Pitanja moe videti, u celosti
nastao iz srpskog vokabulara. Nemaki Wortschatz je porodjen iz srpskog
zamenom znaenja u srpskim sintagmama ( lepe usne, zelena grana ), obostranim ili jednostranim
derogiranjem odredjenih rei usvajanjem naglaenih slogova (srda-ac, schatz; mi-ruje, ruhe )
spajanjem zadnjeg sloga ili glasa iz prve rei sa reju koja je sledi ( zakljua- li se, schlisse; see- nit, schnit;
ja-hali su, hals )
metatezom ( ribaj, reibe )
spajanjem dveju ili vie rei ( ga nose, genosse; ko mi je rad, kamerad )
usvajanje srpskih rei bez promene znaenja ali sa neznatnom glasovnom promenom ( plam, flamme;
grub,grob).
Na kraju, trebalo bi naglasiti da tih 400 gore navedenih rei mogu da se pomnoe ( ako se uzmu u obzir
imenice, glagoli, pridevi, atributi, kovanice koje se iz toga mogu izvesti ) jo najmanje sa brojem deset to onda
iznosi 4000, a to je dovoljno za normalnu svakodnevnu komunikaciju. Ko god iole razume nemaki jezik
primetie da je on vetaki strukturisan, to jeste, da nije nastao na prirodan nain. A ko paljivo analizira
Tverdanov Wortschatz i pogleda objanjenja rei pod brojem 129 i 364, shvatie zato su Nemci za Srbe bili
nem narod.

Zrenjanin, januar 2001.