ISSN-0352-5724 | UDK 80/81(082)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE
ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

LIV/1
POSVEENO SEAWU NA AK ADEMIK A
MILKU IVI

NOVI SA D
2 011

UDC 811.16367(049.32)

:
Hansen, Bjrn, Jasmina Grkovi-Major (eds.). Diachronic Slavonic Syntax.
Gradual Changes in Focus. Wiener Slawistischer Almanach (Sonderband 74).
Mnchen Berlin Wien, 2010, 208 .
( ) (Preface, 56)
. , ,
, .
( . , ). , ,
20. ,
, ,
, . , ,
,
, ,
,
. ,
( , )
( ),
,
.


(
). , ,
, e,
,
, ,
, , , ,
( , ).

. ,
( ; . Aarts 2007; Dane 1966; 2009).
t p g gt LIV/1 (2011): 287360.

288
(
, )
, (Aarts 2007; 2010).
20.
(Dane 1966).
: Diachronic
Syntax of the Slavonic Languages: Gradual Changes in Focus,
Regensburger
Universittsstiftung Deutscher Akademischer Austauschdienst DAAD, 5. 6. 2008. (
), Centre for Interdisciplinary
Research on the Ancient Languages and the Early Stages of Modern Languages
of the Masaryk University, Brno, Czech Republic,
( ). : Mirjam Fried (Princeton/Prague), Jasmina GrkoviMajor (Novi Sad), Peter Kosta (Potsdam), Radoslav Veerka (Brno) David
Willis (Cambridge).
: Preface (56), Hauke Bartels (Cottbus): Das (diachrone) Textkorpus
der niedersorbischen Schriftsprache als Grundlage fr Sprachdokumentation und
Sprachwandelforschung (718), Jan Ivar Bjrnflaten (Oslo): Grammaticalization
Theory and the Formation of Gerunds in Russian (1928), Mojmr Doekal
(Brno): Negative Concord: from Old Church Slavonic to Contemporary Czech
(2939), Hanne Eckhoff and Dag Haug (Oslo): Aligning Syntax in Early New
Testament Texts: the PROIEL Corpus (4151), Mirjam Fried (Princeton/Prague):
A Construction Grammar Approach to Grammatical Change (5362), Jasmina
Grkovi-Major (Novi Sad): The Role of Syntactic Transitivity in the Development
of Slavic Syntactic Structures (6374), Bjrn Hansen (Regensburg): Constructional
Aspects of the Rise of Epistemic Sentence Adverbs in Russian (7586), Hakyung
Jung (Seoul): Preconditions and Motivations in the Grammaticalization of the
North Russian Be-perfect (8797), Petr Karlk (Brno): Old Czech Adjectives with
the Meaning of Passive Potentials (99107), Alexander Krasovitsky, Matthew
Baerman, Dunstan Brown, Greville G. Corbett, Peter Williams (Guildford):
Predicate Agreement in Russian: A Corpus-based Approach (109119), Marija
Lazar (Hamburg): Placement of the Reflexive sja in Russian Business Writing
(121130), Julia McAnallen (Berkeley): Developments in Predicative Possession
in the History of Slavic (131142), Krzysztof Migdalski (Wrocaw/Connecticut):
The Diachronic Syntax of Perfective Auxiliaries in Polish (143153), Achim Rabus
(Freiburg): Die Relativisatoren im Ruthenischen (155168), Gilbert Rappaport
(Austin): The Grammaticalization of the Category Masculine Personal in West
Slavic (169180), Radoslav Veerka (Brno): Entwicklungsvoraussetzungen und
Triebkrfte der slavischen Syntax (181194), Ljuba Veselinova (Stockholm):
Standard and Special Negators in the Slavonic Languages: Synchrony and
Diachrony (195208).
, , , 17
, 9 ( , , ,

289
, , , , ).
. :
Hauke Bartels (Cottbus): Das (diachrone) Textkorpus der niedersorbischen
Schriftsprache als Grundlage fr Sprachdokumentation und Sprachwandelforschung. , .
,
,
. ,
, : wordowa (< . werden) by, parona vs.
wsoba kt(a)ry vs. ken.
.
Jan Ivar Bjrnflaten (Oslo): Grammaticalization Theory and the Formation
of Gerunds in Russian. ,
,
() .
,
,
.

, .

, ,
, .
Mojmr Doekal (Brno): Negative Concord: from Old Church Slavonic to
Contemporary Czech. (Negative
Concord) , ,
(=
,
, . . Nikdo nevidl nikoho).
,
,
.
Hanne Eckhoff and Dag Haug (Oslo): Aligning Syntax in Early New Testament
Texts: the PROIEL Corpus.
.
(PROIEL),

: , , . - Pragmatic Resources in Old Indo-European
Languages .

290
, , .

.
Mirjam Fried (Princeton/Prague): A Construction Grammar Approach to
Grammatical Change.

, .
(Construction Grammar) .

: ()
. ,

,
.
Jasmina Grkovi-Major (Novi Sad): The Role of Syntactic Transitivity in the
Development of Slavic Syntactic Structures.
, , .

, ,
.
: )
)
.
,

, .
Bjrn Hansen (Regensburg): Constructional Aspects of the Rise of Epistemic
Sentence Adverbs in Russian.
,
. (),

, .
, .
,
,
(XIXVII ). (
)

-

291
( , ).
.
Hakyung Jung (Seoul): Preconditions and Motivations in the Grammaticalization of the North Russian Be-perfect.
.
(. : U menja bylo telenka zarezano)
.
/
+ gt.
, .
( > ).
.
Petr Karlk (Brno): Old Czech Adjectives with the Meaning of Passive Potentials.
-teln(-) (prokazateln)
.
, -tel-, (kaz-a-tel),
, -n-, pr-kaz-n-.
,
. Templatic Morphology theory.
-tedln(-) -teln(-),
. ,
.
Alexander Krasovitsky, Matthew Baerman, Dunstan Brown, Greville G.
Corbett, Peter Williams (Guildford): Predicate Agreement in Russian: A Corpus-based Approach.

. ,
, ,
: .


. ,
.
Marija Lazar (Hamburg): Placement of the Reflexive sja in Russian Business
Writing.
, XIIXV .

,
.
,
,

292
.
.
Julia McAnallen (Berkeley): Developments in Predicative Possession in the
History of Slavic.
: *imti,
*u + .
, , (XIV XVI), ,
. mt
, XIV , , ,
.
mt .
Krzysztof Migdalski (Wrocaw/Connecticut): The Diachronic Syntax of
Perfective Auxiliaries in Polish.
, :
, , ,
.
,
, , - , ,

: ,
.
Achim Rabus (Freiburg): Die Relativisatoren im Ruthenischen.
(-, ;
: ,

, , ).
,
XVII XVIII .
,
. : XVII
kotoryj, XVIII
: ie, kotryj, jakyj.
Gilbert Rappaport (Austin): The Grammaticalization of the Category Masculine Personal in West Slavic.
,
: ,
.
.
, , . ,
, .

293
, ,
.
Radoslav Veerka (Brno): Entwicklungsvoraussetzungen und Triebkrfte
der slavischen Syntax. , , , : )

; )

; ) ()
.
, , .
Ljuba Veselinova (Stockholm): Standard and Special Negators in the Slavonic Languages: Synchrony and Diachrony.
: ) ( ), ) ( ,
). esse- habeo-,
,
. (
), , ,
,
.
, , , ,
, ,
gt p (-
(.) 2010). , ,
, (
), , :
, , .
.
, , , , , , , ,
, .
, : ,
, , , , , ,
, , , , , .
:
, . ,
,
. , ( , ,

294
). ,
. ,

-
.

- , , (.). gt
p . : (
, 4),
2010.
, . gt. :
, 2009.
, , . ( ).
t (
, , 1416 2010, ).
*
A arts, Bas. Syntactic Gradience: The nature of Grammatical Indeterminacy. Oxford: Oxford University Press, 2007.
Dane, Frantiek. The Relation of Centre and Periphery as a Language Universal. Travaux Linguistiques de Prague 2 = Les problmes du centre et la priphrie du systme de la langue (1966):
921.





milard@eunet. rs
UDC 811.163.41-116(082)

, (.). tt p
pg : p tt. : ,
, 2010, 375 .*2
1. tt p pg : p
tt , , , , .
,
t p : t,
t pgt t (178004)
.
*2

295

(8).
(78) .
,1

. : , tt t p(t)g g (940); ,
g-p tt gt t (4160);
, g -p tt t (6199); , tt t pg
g (101106); , tt
t pg g (107121); ,
tt . ? (123146); , p
tt p (147154);
, -, tt
pg g (155176); , , tt p g pg (177
190); , t tt gt
t (191217); , tt p p
g pg p gt t (219239);
, tt p g pg (241261);
, , -p tt t (263280); , tt t
g pg/ptg (281299); ,
p p- tp
t (301315); , tt t
pg tg (317340); , tt p
pg pg (341352) , t
t pg pg (353375).

, . ,
, , ,
, , ,
.
2. p tt
. tt.
, 1500 .
, , .

,

, , .
1

296
, , , : - , ,
, ,
.
(, , ,
) ( ) (. , ).
, : (
,
(: 342)), (
(: 101)),
( (: 371).
,
, ,
-
(: 263264).
, , , , ,
, -
, (:
147149). , , ,
,
.
,
(317336).
, (: 940) (: 107121),

(: 301315).

, ,
(, , , ),

(),
(, , , , ).


( ) , .

297
, .
, : ( :
178), (
-: 155), ,
(: 285),
(: 41)
(: 219; : 147; :
103). / (: 241; : 10).
.

.
g p
t-g tt pt
. 1968. 1984.
(: 125128).

1978. .
()
. (: 286,
292). 1969.
,
.
tt gt ptg g .
,
(:
10).
t tt,

(: 110).
:
tt-t
p ( ,
) (: 43)).
p- t, pt p
pt
( -: 172173).
tt pg pg
(: 203).

g/g, tg pg

298
2006. .
(: 335).
.

(22 ),
(10), (6), (4), (4), (3), (2)
, , . ,
,
.
- .

.
p t
tt t,
t p g gt, g, p . ,

( ), .
, , , ,
.


,
.
, , 400 .
3. -
, , , , .



.


.
( ,
, ),
,
, , , ,

299
(: 241251).
, ,
,
- (: 127128),
.
(: 287).
, ,
, (
),
( : 179, 186).
,
-
,
(: 8788).

. , ,


(: 107), , ,


(: 372).
, (: 202203) (:
342),
, -
.
.

.
, , . ,
/

.
,
, , :
. ,
,
, ,
, ,
,
, . ,
, ,

300
: , , ,
.
4. p,

.
, , :

, , .
, , ,
. ,
,
(: 251).



(: 142) .

. - :
(: 49)

.

(, , , ,
, ).
, .
5. .

,
, ,
, ,
(
), .
-




dusa@neobee.net

301
UDC 811.163.4134(049.32)

, . g pg .
:
, 2010, 524 .


. : , p
, : g p, , 2002, . 372; :
, , 2003, . 524; ,
, , , ,
, t g pg : t , ,
2005, . 1164 ( ); , g
pg . , 2007, . 366. (
, , g pg , , , )

2010. .
: g (915), 1. (1548),
I t (53295): 1. pt p, 2. t t.
, 3. t t. , 4. pt pg ;
II g (295487): 1. , 2. p t, 3. t
, 4. g; g (491507), p
(507521), gt (521524).
g

.
t , ()
g () t ,
, , .

t g (fonologia), (phonetique),
(fonologia) (fonologie). ,
t g
. , ,
.
, o .
1. , . (
) : pg t
g (1.1), - t (1.2), t (1.3),
p p t (1.4), t (1.5), (1.6),
= p (1.7), g p (1.8), t (1.9), t (1.10), t

302
p. t (1.11), g p t (1.11.1),
~ : ttt (1.11.2).
I t, 1. pt p
.
, , ()
(11), : , .
2. t t.
, .

( ).
( )
.
.
: 1. , (
), 2. , ( 57) 3. ,
1 2,
( 4. ).
, . , , . .
3. t t.
, ,
.
(Hz). , ,
(
, ), .
.
(, , ,
, ) .

, . -
, .
, . pt (g + t).
(, , , , (), ())

. (60,5%), (11,5%),
(10,87%) (9,7%).
4. pt
pg (115292)

, .
.

, ,
(4.1).

303
,
.
, ,
,

. , ,
:
,
.

, .
, (4.1.1).
() ,
.
. (4.1.1.1). , .
70 Hz,
(4.1.1.2).
g (4.2)

. .

,
.
. . . g (4.3) 25
, . . t (4.3.1),
() (
)
.
.
() . t
g (, , , , , , , ) (4.3.2) ,
, .
.
.
7 (,
p, , t, , , t).

. ,

304
. ,
,

( ).

(259).
, .
.
, , ,
, , . g, , , , , , () (4.3.3)
, , ,
.
. , , , . , . , .
. .

g (, p, , t, g, ) (4.3.4) a

.
, II g, 1.

, .
. , .
( )
, , ,
.
, , , 41.
()
,
(1. +, 2. +, 3.
+, 4. +, 5. +, 6. +, 7.
+, 8. +, 9. +).
,
(), () ()
.
2. p t
.
,
. .
: 1. , 2.
, 3. , . -

305
( ), 4.
(
).
, p t,
, ,
, .
.
. (, ), (,
, ) (,
, , ).
,
.
, 3. t, , . .

(,
).

. , , , g
,
,
.
( 90), .
, , , : 4.
g.
p t (4.2.1),
(4.2.1.1) (4.2.1.2). , -, ,
, .
t t (4.2.2) (4.2.2.1)
(4.2.2.2). , , ,
.
(4.2.2.2.1) (4.2.2.2.2).
: 1) (~pt,
g~, g~gt, ~t, tp~t, t~,
gt~g, ~, t~, ~g), 2) ,
/ , (pt, t, t
), 3) (, pt, , p), 4) / (p, t, : pt, tpt,
p), 5) / (~, ~, ~, ~, p~p,

306
, ~; g, , g, ) 6)
(t, ~, t~t).
.
,


. : 1) //~ //, 2) //~ //, 3) //~ //, 4)
// ~ //, 5) //~ // 6) / .

. : 1) ( )
, 2) , 3) -
, 3)
, , 4) ,
5) , .
270
,
.
,
,
, ,
g pg
,
.
g




gordanadragin@yahoo.com

UDC 81272

25. 2010. ,
. ,
2010. . .
, , . -,
, . - .
, ttt.
, .

307
1. . , . :
, XX , 2010, 143 .
, , ,
, , , ,
. ,
.
, , 1993. ,
1996. . , ,
, , ,
, .
1997. , XX .
, g g
.
, , 2003. ,
, 2005. (
). , ,
, 5000
6000.
,
20 .
,
. , 2010.
,
,
.
o , t, .
. ,
,
6000. .
,
. , ,
(. )
.
, , , . ,
, , .
, , (. 21),
, .

, ,

308
;
, , , ,
(. 21).

. []

. , ,
. . 1700.
, (. 23-24).
.


! (. 28). ,

.
.
, .

. (
6000), 1550 , .
10.000 , 100.000 .
,
(. 33). 320 , 50 100 10 , 100
10 .
, 95% .

. , ,
.
55 200 .
, pt,
() ()
.
,
, , ,
. ,
15 20 . :
, , , , -, , -, , , -, ,
-, , , -, -
().

309
.
300 40%
.
: 32% , 30%,
20%, 15%
3%.
, , t,
,
, ,
, , ,
, , , , ,
, , lingua franca,
, , ,
() , . (), , , ,
, ,
.
,
. , ,
. ,
,

(. 72). ,
,
, . , ,
,
.

(. 75).
, ,
. ,
,
(. 75).
,
, , , , , ,
. ,
, , , .

.
,

. ,

310
(. 84).
, , , .

, ,
, .

, , ,
.
, , , ,
,
.
,
, .
. (, , ),
. ( ) (.
83).
.
(. 86),

.
g
1991. .
27 ,

. , ,
16.400.000 ,
,
, .
400 .
,

.
,
,
.
.
, , ,
, , + 2.
, , p, -
.
.
, , ,
, : / , .

311

, , .
,
, . , , . , (.
123) , .
(. 125).
,
, ,
(. 126)
,
(. 126).

. ,
() :
( ), ( ),
( ) (
),
( ,
).
g ,
, ,
gt 260 ,
.
,
,
.
, , ,
.

, p t,
gt gt
.





vuduns@yahoo.com

312
2. . , . : , XX , 2010, 194 .
, o 2010.
. A
1996. , ,
, , , , , , . , ,

,

20. 21. .
, ,
g, ,
, . , ,
.
, : ,
,
, (. 9); ,
, (. 9); ,
,

, . (. 10).
:
, . , ,
, .
: , ,
, , , , , (

),
, , , , , .
, p,
g p, , ,
: g, p.
, ,
, .
:
( );
, ,
; , , ,
. , -

313
,
, , , ,
, . ,
, , , .
,
,
. , ,
19. 20. ,
(Hermann Paul), (Ferdinand de Saussure),
, (Leonard Bloomfield),
,
(. 26),
,
/, / (. 26).
, p, ,

, .
,
,
,
.
, ,
,
(. 37)

, ,
. ( ),
( ). , ,
, ,
.

,
, ,
.
,
. ,
. , , . ,
, , ,
(. 54).
(. 45), ,

314
. g pt
g g,
, , g
tg, . gg
( ) g
( ),
( ), t
( ) ,
, ( ).
, t p t p,
, ,
.
: , gpt . ()
3200. ...
,
. , ,
, . , ,
, ,
, . ,
, ,
, , 3500 .
,
, . ,
, .
,
(
). , ,
,
: t g,
.
.

, . , ,
, , , , , , ,
, g-g .
, t p,
, .
, ,

315
. , , ,
, t t,
,
. ,
, t,
t , p,
.
, 800. .., ptp
t, , ,
(. 86),
.
. , ,
, , ,
, . ,
, /
: , , , , .
,
: ,
, , .


, ,
,

.
,
, ,
,
. ,
,
, .
,
(. 117), ,
,
(. 118).

.

,
(. 122).

, ,

316
,
.

. ,
.
, , , ,
. , , ,
, , ,
.
, .
, 15.
. , ,
, ,
p, ,

.
,

.
,
, :
,
, , ,
.
. ,
,
,
. ,

, , , , ,
21. , , , ,
.
, t g p,
.
g tt,


. , ,

,
(. 164).
, g t -

317

(. 164).
, , ?
, , - (.
iPad), ptt
, ,
, , : ,
. ,
, , ,
.

(Robert Pattison)
On Literacy: the Politics of the Word from Homer to the Age of Rock
.
:
, , ,
,
.
,

,
. ,
,
,
. ,
:
, ,

,

( ttt; : , , 2010:
. 80, ).

.
g -g




olgapk@sbb.rs

318
3. ttt. : XX , ,
2010, 278 .
:
, , , ,
. ,
, .
3.1.
ttt
. ,
, ,
, , , , , .
ttt
, .
.
,
, .
(. 13). ,
, , . .
, :
, , , , , . ,
: , , .

,
: ,
-, ,
, . ,
,
,
, , . , ,
, , .

.
,
. (. 22), ,
. .

319
,
. ,
, .
,
-, - . ,
, , ,
, (. 28).

,

(. 31). ,
,

, ,
-.
, t ,
,

, ,
.
,
, ,
. ,
,

.
, , , , ,
, , ,
!
(. 49).
50 70%
,
.
,
(.
50), (. 51), .
. ,
,
.
, .
, , ,
. ,
,

320
(. 58).

, .
, , tt
p gt
,
.
, ,
,
.
,
: ,

,
, .
, ,
: (1) ,
; . ,
, , (2) ,
; . ,
, , (3) ; . , .

,
, ,
, , . , ,
,
, , , , , , . ,

,
, , .
,
.
ttt
, g gt t (2006) p (2009) XX .

(. , , ,
, .),

321
.
,
, , t,
.
65
2006. 2010. .
,
,

(. 249).
:
(. t), (. g),
(. , ),
, , , (. t, pt, gt), (. Oglasee, ), (. t,
), , , , , (. Rocknrom, , 2010, Klopizza),
(. ttg, ).
:
(. pt+t > pt),
(. t+t > t),
(. t+ > t),
(. g+g > g), ,
(. OTPlatne kartice), (. NSkool,
Jazzik). , , .
,
3200 800 ,
.
(. 264).
, , 2009. 2010.
2006-2008. ,

(2002), (2009), t (2005) p
(2009). 93
,
,
, ,
.
ttt
, ,

322
.
,
.
-




radic.bojanic@gmail.com

3.2.
, ,
, , , ,
,
, ,
, , ,
50 .
: , t tg, , , ,
(. 105), , g gt
t,
, .
t tg,
, :
, , , , ,
, .
, , ,
. , , ,
. , ,
,

( ) ( ),
. 1957. , , 10
.
,

323
1. 1961. ,
, .
1961. 1970.
: , 1962/63. .
, ,
, ; 1966/67. .
,
, ; 1967. ,
,
, ; 1968.
,
On the interrelatedness of grammar and lexis in the structure
of English (Lingua, Amsterdam, 19/3: 233-263); 1969.
, over, under, above, below beneath g
;
(: , 1969),
(: , XX , 1996); 1969/70.
.
, ; 1970.
, 1974,
1980, 1988. .
, ( ),
, , .
,
, .
, ,

,
,
(. 97). ,
,
, t : (1)
,
, , , ,
, (2)
,

(. 99), (3) ,
, ,
,
, , ,
, -

324
, ,
( . ), (4)
(, , ),
, ,
, , (5) ,
,
,
, (6) , , ,
pt gt (:
; : , 1989), (: ,
XX , 1996)
.
,
gt g / /
19672007 (: , 2009),
; ,
, ,
( , g ; : ,
XX , 2010). , ,
,
12 46
, , ,
.
, ,
: 12 (199697),
7 , ,
ttt, . ,
,
, ,
. g , ,
1. 2010. , 481, 12
, 493 .
, , , ,
, ,
,
( 2001. )
, ( 2006. ).
: ,
History and Perspectives of Language Study. Papers in Honor of Ranko Bugarski

325
(Amsterdam: John Benjamins, 2000; : . - .
), , ,
t, . g g tt (:
, 2003; : . . );
, , . .
, g gt t, ,
, , , (. 105).
: 850900 ,
, ,

(. 107). :
; ,

,
; ,
;
, , ,
(. 106107).
,

20. , ( ),
, ,
. , ,
: (1) (Randolph Quirk), ,
, (2) (Robert Austerlitz), , (3)
(Uriel Weinreich), , (4) (William Labov), ,
(5) (Edward Sapir), , (6) (Benjamin Lee
Whorf), , (7) (Eric P. Hamp), , (8) (Archibald
A. Hill), , (9) (Kenneth L. Pike), , (10)
(Joseph H. Greenberg), , (11) (Roman Jakobson), , (12)
(Noam Chomsky), , (13) (Charles J. Fillmore),
, (14) (David Crystal), , (15) (Jan Svartvik), , (16) (A. C. Gimson),
, (17) (George Steiner), / ,
(18) (E. F. K. Koerner), , (19) (Jacek Fisiak),
, (20) (Anders Ahlqvist), , (21)
(Peter Trudgill), , (22) (Joshua A. Fishman), ,
(23) - (Tove Skutnabb-Kangas), , (24)
(Peter H. Nelde), , (25) .-. (A.-Ph. Christidis), , (26)
(Stathis Efstathiadis), , (27) (John
Edwards), , (28) (Richard J. Watts), , (29)

326
(Florian Coulmas), , (30) (Petr Sgall), ,
(31) (Edward Stankiewicz), , (32) (Kenneth
E. Naylor), , (33) (E. Wayles Browne), , (34) (Ronelle Alexander), , (35) - (Paul-Louis Thomas),
, (36) , , (37) , , (38)
, , (39) , , (40) ,
.
,
, , ,
, ,
. , ,
,

.
, , ,
, ,
, , , .
, , ,
(.
123);
,
. (111);
, 1970. ,
, (149150);
, 1984. , (233);
( t ; : , 1972) (145); 150 (133
134); , , (127);
(114115);
(208); 1983. ,
, , (168169);
(207); ,
14. , 1987. , (200201).
, , ,

192550, (. 136); ,
Linguistic and Slavic Picnic,

327
Linguislavicnic (150151);
(159);
, ,
(213); (153);
, , (142).

( , pp, ); ,
, ,
, , ,
, ;
: -, , pp!,
, (143144).
-
,
,
-
. ,

, ,

, .
, ,
, (
. , Just a
Phrase Im Going Through. My Life in Language; London and New York: Routledge,
2009). ,
, , , g (. 109),
- .
, , , ttt , ,

, . ,
, .
t




tprcic@eunet.rs

328
UDC 811.163.41:811.161.1(049.32)

*1
( . tg tt p .
: , 2008, 257 .)
1.
,
, . ,
, -
,
, ,

.
[] The Category of
Animacy: a Semantic Feature Hierarchy, 2000. .
, .
g, ,
. , .
. ,
, , . . , ,
,
.
,
.

, ,
( - )
g t. , tg tt, ,

.
, . . ,

, .

*1
t pg (178001),
.

329
.
2. , g (56),
: 1. (734), 2. pt tg t
t (3559), 3. t t t g
t t t (6093), 4. p g t t tg tg tt p
(94165), 5. t g
gp (166199), 6. t
t gt t t t
p t tt p pt
pt (200223) 7. (224233).

.
.
3. . , ,
,
,
, : () ,
, .

. , ,
.

,
. , ,
, ,
.

. .
, ,
(
),
- ( , , , , , .).
,
, , , ,
() , .

, / ,

330
.
( , ,
, )
.
. :
) / ) .

(. tt),

(. ).
.
(. ) () ,
(. ), , () . ,
.
, , .
.
,
, . ,
,
, .

/ .
. ,
, . A.
, , .
. ,

,
.

, .
, , . ,
. .

.
.
. , . ,

331
. . .
, , . ,

.
.
,
, , , , , ,
.
. , ,
, . .
, .


, . ,
,
, , ,
,
,
,
.
.
g (234
251) .

2000. .

,
.
4. ,

, ,
, , ,

, .





kuresevicmk@sbb.rs

332
UDC 81364(049.32)

Nomi Erteschik-Shir, Lisa Rochman (eds.). The Sound Patterns of Syntax.

Oxford: Oxford University Press, 2010, 385 str.1,2
Knjiga The Sound Patterns of Syntax (u prevodu: Glasovne strukture sin
takse), koju su uredile Nomi Erteschik-Shir, profesor Odseka za strane knjievnosti i lingvistiku Univerziteta Ben-Gurion i Lisa Rochman, doktorand na istom
univerzitetu, predstavlja zbirku izabranih radova izloenih na istoimenom skupu
odranom na u Berevi, Izrael, juna 2007. godine. Cilj skupa bio je da vodee
svetske naunike iz oblasti sintakse i fonologije priblii odgovoru na pitanja da li
fonologija moe da utie na sintaksu, u kojoj meri i kako, to su teme kojima se
biolingvistika produkcije i recepcije govora intenzivno bavi u dananje vreme.
Veza izmeu sintakse i fonologije, izmeu glasova i strukture, igra znaajnu
ulogu u generativnoj gramatici od samog njenog nastanka. Dok je u ranijim perio
dima ova veza poimana kao neto to se mahom tie fokusa i prozodijskog obelea
vanja konstituentske strukture, danas se ona sve vie posmatra u svetlu ogranienja
reda rei, pa je upravo iz ovakvih prouavanja proistekla ideja da se organizuje
skup, a potom i da se objave radovi u kojima e lingvisti iz raznih perspektiva
osvetliti meuodnose sintakse i prozodije, sintakse i fonologije, te informacijske
strukture i prozodije. Rezultat ovih prouavanja predstavljen je u ovoj knjizi u
obliku 16 poglavlja, od kojih svaki (osim prvog, uvodnog) daje originalan nauni
doprinos u smislu analize pojedinanih pojava ili struktura, ali i u irem smislu,
u pogledu (re)analize arhitekture sistema (gramatike).
Postoji itav niz pojava koje se moraju smatrati ne samo sintaksiki uslovlje
nim, ve i fonoloki, kao to su stilska inverzija (eng. stylistic inversion, npr. Down
the hill rolled the ball.), premetanje objekta (eng. object shift) karakteristino za
skandinavske jezike, podizanje desnog vora (eng. right node raising, npr. I know
[[a boy who loves e] and [a girl who hates e]] Nintendo WII.) ili drugi poloaj kli
tika (eng. second position clitics) koji je odlika raznih jezika, ukljuujui i srpski.
Nekoliko sintaksiara (meu njima Bobaljik 2002; Bokovi 2001, 2002, 2004;
Pesetsky 1997; Stjepanovi 1999, 2004, 2007) predlagalo je ve da se ove pojave
objasne u smislu mogunosti izgovaranja neke nie kopije pomerenog elementa,
ne nuno najvie, kao to se u minimalizmu, iji je zaetnik N. Chomsky (1995;
2000; 2001) obino pretpostavlja. Dakle, red rei je posledica sintaksikog pomeranja, ali morfofonoloka ogranienja odreuju koja e se kopija pomerenih eleme
nata izgovoriti, to znai da na red rei, iako je on sintaksiki uslovljen, mogu uti
cati odlike fonoloke forme (eng. Phonological Form, PF), kao to je, na primer,
susednost (eng. adjacency). Drugu krajnost u objanjavanju interakcije sintakse i
fonologije u gore nabrojanim pojavama predstavlja posve radikalan pristup Erteschik-Shir (2005a, b), koja tvrdi da je red rei u potpunosti rezultat fonolokih obe
leja. Veina autora zastupa umereniji stav, te red rei koji nije u skladu sa uteme
1
Naslov skupa i knjige predstavlja aluziju na sveobuhvatni opis fonologije engleskog jezika
koji su 1968. godine objavili N. Chomsky i M. Halle pod naslovom The Sound Pattern of English.
2
Rad je nastao u okviru projekta br. 178002 Ministarstva Republike Srbije za nauku i tehno
loki razvoj, Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

333
ljenim sintaksikim ogranienjima objanjavaju pozivanjem na postsintaksiki,
stilski nivo, koji je naroito pogodan za sluajeve u kojima je redosled konstituenata direktno zavisan od informacijske strukture reenice. Meutim, uvoenje ove
sasvim nove komponente u arhitekturu sistema trebalo bi da bude zaista opravda
no, s jedne strane zato to se na taj nain komplikuje model, a s druge, zbog toga
to postoji opasnost od toga da se sve problematine strukture gurnu u ovu
komponentu, bez valjanog objanjenja. Konano, vezu izmeu sintakse i ove post
sintaksike komponente, odnosno preslikavanje (eng. mapping) sintakse na stilsku
komponentu takoe bi trebalo jasno definisati. Upravo ovakvim temama bave se
radovi u ovoj knjizi, i to na osnovu podataka iz veoma razliitih jezika, kao to su
engleski, nemaki, maarski, japanski, norveki, evropski portugalski, danski,
junoslovenski jezici, i mnogi drugi, u pokuaju da objasne interakciju reda rei,
prozodije i informacijske strukture reenice, te uticaj potonje na prva dva, naroito
u sluajevima kada ona igra odluujuu ulogu u objanjavanju neke pojave kao
sintaksike ili kao fonoloke. Kao nita manje vaan zadatak postavlja se i smetanje same informacijske strukture u arhitekturu sistema: dok je neki autori sma
traju delom sintakse, drugi su miljenja da ona odreuje fonoloku linearizaciju
reeninih elemenata, dok trei zastupaju stav da je informacijska struktura od
vanosti samo za fonologiju.
Prva etiri poglavlja knjige bave se raznim aspektima priloga. Tor A. farli
predlae nain na koji se fleksibilnost priloga u pogledu distribucije moe objasniti: ukoliko fraznu strukturu posmatramo trodimenzionalno, pri emu prilozi
pripadaju treoj dimenziji, koja se moe na razliite naine saviti na dvodimenzionalnu ravan osnovne strukture klauze (CP+TP+vP+VP), moemo objasniti
linearizaciju konstituenata tree dimenzije u odnosu na konstituente dvodimenzi
onalne ravni, i omoguiti njihovo linearno izgovaranje. Istovremeno, ovo savijanje podrazumeva da su elementi tree dimenzije u hijerarhijskom redosledu u
strukturama adjunkcije, te da se u semantikoj komponenti moe tumaiti njihov
opseg. Ovakva osnova za trodimenzionalnu analizu priloga jeste teorijski sloenija od njihove proste adjunkcije, tvrdi autor, ali kognitivna stvarnost, ako se ona
moe hipotetski identifikovati na osnovu empirijskih podataka, govori u prilog
ideji o trodimenzionalnom poreklu priloga i kasnijoj intergraciji ovih u dvodimen
zionalnu ravan klauze.
Na osnovu ponaanja ilokucione partikule mon u danskom jeziku (iji bi
najblii prevodni ekvivalent bio da li u srpskom, iako mon nije komplementizator
ve prilog), Nomi Erteschik-Shir prouava da li je red rei uobiajen za glavnu
klauzu, sa glagolom u drugom poloaju, mogu i u umetnutoj klauzi i pod kojim
uslovima. Zakljuak do kojeg dolazi jeste da se partikula mon prikljuuje (eng.
adjoin) reenici koju modifikuje, linearizuje se u prvom poloaju i formalno dopu
ta (eng. license) ili klasifikuje (eng. type) klauzu (u smislu Cheng 1991) jer predstavlja fonoloki nerealizovanu glavnu klauzu performativ, koji je prikljuen i
linearizovan. Istovremeno, sama partikula je sintaksiki nerealizovana (neaktivna je u sintaksi, jer se, kao prilog, spaja na drugoj ravni i nije deo hijerarhijski
ustrojene sintaksike strukture), pa ne uzrokuje pomeranje glagola u drugi poloaj, ali se interpretira kao partikula koja odreuje ilokucionu snagu i fonoloki se
realizuje. Unutar renice, mon se ponaa kao i ostali prilozi u danskom jeziku, s
tim to se javlja samo u upitnim reenicama.

334
Katalin . Kiss postavlja kao cilj rada iznalaenje odgovora na pitanje da li
je slobodan red rei iza glagola u maarskom jeziku sintaksika pojava ili se tie
fonoloke forme. Naime, na osnovu raznih mogunosti reanja elemenata u post
verbalnom delu reenice, odnosa reda rei i opsega adverbijalnih adjunkt, te reda
rei i opsega kvantifikator, autorka nudi novi pristup, u kome se sloboda reda
rei iza glagola u potpunosti smatra pojavom na nivou fonoloke forme, to potvruje i injenica da su jedinice koje podleu promeni redosleda fonoloke fraze.
Postverbalne fonoloke fraze se reaju u skladu sa fonolokom teinom.
O lutajuim kvantifikatorima (eng. floating quantifiers) i informacijskoj
strukturi govori Lisa Rochman i tvrdi da postoji veza izmeu upotrebe lutajueg
kvantifikatora (poput all u engeskom primeru The students have all failed the
exam.) i fokusiranog elementa iza njega, koji se nuno tumai kao (kontrastivni)
fokus. U ovom radu se analizira ponaanje lutajuih kvantifikatora u sprezi sa
glagolima sa partikulom (poput engleskih primera drink up, tear down, itd.), pri
hvatljivost ovih kvantifikatora sa predikatima koji izraavaju subjektivni stav,
kao i sa onima koji izraavaju objektivnu stvarnost, te meuodnos lutajuih kvan
tif ikatora i glavnog akcenta. Autorka zakljuuje da izbor izmeu lutajueg i nelu
tajueg kvantifikatora nije proizvoljan, niti stilski uslovljen, ve je posledica informacijsko-strukturnog statusa elemen(a)ta koji slede iza kvantifikatora. Drugim
reima, fonologija odraava, s jedne strane, odliku obeleavanja fokusa koju ima
lutajui kvantifikator, a s druge strane, ogranienja datog jezika u pogledu strukture fokusa (v. Erteschik-Shir 1997; 2007).
Slian zakljuak donosi u svom radu i Joo Costa u kojem se istie da se ve
ina autora koji prouavaju obeleavanje fokusa slae da fokus (moe) podrazu
meva(ti) prozodijsko obeleavanje i promenu reda rei, ali da ne postoji slaganje
u pogledu tane interpretacije meusobnog odnosa prozodije i sintakse, a jo manje
u pogledu mesta ili nivoa na kojem se fokus enkodira. Na osnovu podataka iz
portugalskog jezika, Costa trai odgovor na dva pitanja: da li je odriva ideja o
autonomiji sintakse ako prozodija moe posluiti kao njen okida, i ta je izvor
meujezike varijacije, s obzirom na to da prozodijski odraz fokusa varira od
jezika do jezika. Primeri konstrukcija u kojima informacijski fokus reenice nije
u oekivanom poslednjem poloaju, ve se obeleava dodeljivanjem naglaska fokusiranom konstituentu (na nain slian kao u francuskom ili engleskom jeziku),
kao i drugi konteksti u kojima se pomeranje naglaska (eng. stress shift) primenjuje
kada sintaksika komponenta iz nekog razloga ne moe da stavi neki konstituent
u poslednji poloaj, dokazuju da pomeranje naglaska ne moemo smatrati operacijom sintaksike komponente. Kao reenje veze izmeu varijacije u pogledu reda
rei i prozodije i diskursa, Costa predlae da gramatika moe da generie viestruke izlaze (eng. output), a koji e se od njih izabrati zavisi od postsintaksikih
faktora. Ukoliko nijedan od ovih faktora nije primenljiv na date izlaze, tada imamo
pravi sluaj fakultativnosti. Za ovog autora fokus nije stvar sintakse, ve diskursa,
a informacijska struktura, kao komponenta gramatike, sarauje i sa semantikom
i sa prozodijom, otud i semantiki i prozodijski znaaj fokusa.
Pomou klitika u junoslovenskim jezicima Steven Franks dokazuje da ra
vanje (eng. Spellout) podrazumeva itav niz operacija (od kojih su brisanje kopija,
linearizacija i prozodifikacija samo neke) koji su potrebni da se apstrakni, hijerarhijski poreani skupovi obeleja (sintaksa) pretvore u nizove artikulatornih

335
uputstava (fonetika). Dok sintaksa samo stvara strukture primenom operacije ravanja, ne specifikujui pritom linearni redosled ulananih elemenata, faktori
fonoloke forme su od odluujue vanosti za linearizaciju. Franks smatra da se li
nearizacija mora deavati ciklino, putem viestrukog ravanja koje se primenjuje
u razliitim trenucima u toku derivacije i koje koristi razliite vrste informacija,
od odnosa konstituentskog upravljanja (eng. c-command) u ranim fazama linearizacije do prozodijskih odlika pojedinanih leksikih jedinica u kasnijim fazama. Budui da pre linearizacije valja odluiti na ta e se ona primeniti, odluka o
tome koja e se kopija nekog elementa izgovoriti nije sintaksiki uslovljena, ve
zavisi od potreba fonoloke i morfoloke komponente, s kojima sintaksa sarauje.
Delovi derivacije pojedinano poslati u ravanje ponovo se sastavljaju, i to tako to
svi lanovi jednog podniza (eng. subarray) kroz ravanje postaju jedna leksika
jedinica koja i sama moe posluiti kao lan nekog drugog podniza unutar iste
numeracije.
Mamuro Saito istrauje sluaj pokretljivosti strukture (eng. scrambling) u
japanskom jeziku, i tvrdi da pokretljivost strukture, iako se u prvi mah ini da je
samo stilske prirode, moe imati i semantiki i diskursni znaaj, to se moe
objasniti mehanizmom interpretacije lanaca stvorenih pomeranjem. Pokretljivost
strukture je semantiki bez efekta (eng. vacuous), ali se sva obeleja pomerenog
elementa kopiraju u mesto prizemljenja (eng. landing site) i tako ulaze u interakciju sa upravnim elementima viih funkcijskih kategorija koji utiu na interpretaciju (naroito sa upravnim elementom Pred). Element Pred, koji se uvek nalazi
iznad TP i privlai u poloaj specifikatora elemente s obelejem [arg] (argument),
ima opseg preko svega to se nalazi u poloaju komplementa TP, nominativna sin
tagma u njegovom specifikatoru tumai se kao iscrpni fokus i to je i konani
poloaj pokretljivog elementa, ali i subjekta kada pokretljivih elemenata nema.
Fakultativni, diskursom uslovljen red rei poput pokretljivosti strukture u japanskom jeziku moe se objasniti sintaksiki, bez pozivanja na fonoloku linearizaciju, tvrdi Saito.
Naredni prilog, iji su autori Mohinish Shukla i Marina Nespor, bavi se usvajanjem reda rei kod dece, naroito redosleda glagola i objekta (u onih oko 86%
jezika sveta u kojima se moe govoriti o dominantnom redu rei, v. Dryer 2005)
i razmatra hipotezu da se red rei ogleda u ritmikom obrascu govorenog jezika,
to omoguava deci da usvoje red rei karakteristian za jezik koji usvajaju i pre
nego to naue pojedinane rei. Govor nije samo niz rei, ve se sastoji od hijerarhijski ustrojenih fonolokih konstituenata koji nisu u direktnoj vezi sa sintaksikim jedinicama. Jedan nivo ove hijerarhije, fonoloka fraza, razlikuje se od
jezika do jezika, u skladu sa dubinskom sintaksom, tako to obrazac istaknutosti
(eng. prominence) fonoloke fraze odraava pravac ravanja u datom jeziku
ukoliko je istaknut inicijalni element, ravanje je u jeziku na levo (komplement
prethodi upravnom elementu, OV), a ako je istaknut finalni element, radi se o
jeziku u kome je ravanje na desno (redosled upravni element komplement, odn.
VO). Budui da mala deca reaguju na razliite ritmike obrasce na ovom hijerarhijskom nivou, a akustiki korelati gorepomenuta dva obrasca istaknutosti se
razlikuju, ovo omoguava deci da odrede pravac ravanja, a time i usvoje red rei
karakteristian za dati jezik, i to bez znanja o leksikim jedinicama u reenici.
Ovim Shukla i Nespor objanjavaju empirijsko opaanje da je i najranija produk-

336
cija dece u skladu sa redom rei u usvajanom jeziku, i dokazuju znaaj fonoloke
fraze u otkrivanju sintaksike strukture jezika u toku usvajanja.
Prozodijske teme istrauju i Hubert Truckenbrodt i Isabelle Darcy u radu koji
zapravo predstavlja rezultate eksperimenta u kome se analizira uticaj objekatskih
klauza na frazni akcenat (eng. phrasal stress) glagola glavne klauze, u irem kon
tekstu interakcije fraznog akcenta i pomeranja u nemakom jeziku. Cilj je da se
utvrdi da li ekstraponirana objekatska klauza ima isti uticaj na akcenatski obrazac
glagola kao i objekatska imenika sintagma (DP) u smislu da je glagol nenaglaen
(eng. unaccented) kada je priloan naglaenoj leksikoj sintagmi objektu (otud
kontrast izmeu Peter hat [ein Buch] verkauft. i Peter hat es verkauft, gde podvla
enje oznaava naglaenost). Pomou zadataka percepcije i produkcije autori otkri
vaju da ekstrapozicija ne prua mogunost rekonstrukcije naglaska, tj. da glagol
mora ostati naglaen u ovim sluajevima, ime se, ini se, potvruje uticaj sintakse
na ispoljavanje prozodijske strukture.
Polazei od ranijeg rada u kojem je ukazao na potrebu da se u cilju objanjavanja alternacije kratkih i dugih vokala u bravanskom jeziku (dijalekt svahilija) reenice
posmatraju kao nizovi fonolokih fraza, Kisseberth u svom prilogu dokazuje da se
tonski akcenat (eng. pitch accent) utvruje u okviru fonolokih fraza i daje dodatne
razloge za prihvatanje stava (Selkirk 1986) da fonoloka fraza nije (nuno) i sintaksika fraza, te da je neophodan mehanizam koji bi potonje pretvorio u fonoloke
fraze. U nastavku rada, prvobitni derivacioni pristup Selkirk poredi se sa pristupom
teorije optimalnosti (eng. Optimality Theory), koja potpunije moe da objasni fonoloke fraze u bravanskom jeziku, naroito ako se pored ogranienja poravnaj-XP
(eng. Align-XP) uvede jo jedno ogranienje, Uvij-XP (eng. Wrap-XP), koje zahteva
da sav materijal unutar jedne maksimalne projekcije bude u istoj fonolokoj frazi.
Kisseberth pretpostavlja postojanje ogranienja na preslikavanje (eng. mapping) izmeu sintakse i fonologije i naglaava potrebu za rekurzivnom prozodijskom struk
turom, istiui vanost fonoloke fraze i njene uloge u obeleavanju fokusa.
Autonomiju sintakse i fonologije u izraavanju fokusa istrauje Sam Hellmuth
na osnovu podataka iz egipatskog arapskog jezika. Naime, esto se dostupnost od
reene strategije u jednoj komponenti gramatike moe predvideti na osnovu odlika druge (npr. jezici koji ne koriste reenini akcenat za kodiranje odnosa teme
i komentara ee koriste sintaksike strukture u ovu svrhu nego jezici u kojima
je reenini akcenat relativno slobodan). U ovom radu se predlae da se dostupnost
jedne strategije za izraavanje informacijske strukture moe objasniti odlikama
date komponente gramatike. Ovaj zakljuak autorka donosi izuavajui sluajeve
prividne komplementarnosti u upotrebi prozodijskih i sintaksikih strategija u egi
patskom arapskom jeziku, u kojem, slino romanskim jezicima, postoje odreene
sintaksike strategije za izraavanje informacijske strukture (npr. promena reda
rei, elizija argumenata, razdvojene strukture) ali ne postoje pojedine prozodijske
strategije (poput deakcentuacije datih elemenata, ili davanja prednosti naglaavanju argumenata u odnosu na predikat), to je nuno posledica odlika (samo) fonoloke komponente, tvrdi Hellmuth. Iz ovoga sledi da informacijska struktura nije
modul ili podsistem gramatike, ve da je njen povrinski odraz zapravo rezultat
interakcije ostalih komponenata gramatike (ukljuujui i fonologiju i sintaksu).
Trinaesto poglavlje knjige, autorke Caroline Fry, analizira u kojoj meri fokus utie na tonski akcenat u nemakom jeziku. U jezicima poput nemakog, no

337
sioci tonskog akcenta su upravni elementi prozodijskih konstituenata, koji se pre
slikavaju iz sintakse. Visina tonskog akcenta zavisi od poloaja u reenici i informacijske strukture koja se izraava, pa se u jezicima poput nemakog ona mora
poimati relaciono, u zavisnosti od drugih tonskih akcenata u istom prozodijskom
domenu, a ne apsolutno. Tonski akcenat koji se dovodi u vezu sa uskim fokusom
dostie veu visinu nego tonski akcenat reenice koja predstavlja novu informaciju (npr. Ein Bier haben wir getrunken Popili smo pivo, u odgovoru na ta ste
popili? odnosno Da li ste posle toga izali?), a manju kada se povezuje se neim
to je ve dato u diskursu (npr. Das Bier haben wir getrunken u odgovoru na ta
ste uradili s pivom?); ukoliko u datom prozodijskom domenu nema drugih tonskih
akcenata, do prilagoavanja visine nee doi. Na osnovu podataka dobijenih testi
ranjem produkcije izvornih govornika nemakog jezika, Fry iznosi novo vienje,
u kojem se visina tonskog akcenta odreuje zavisno od susednih akcenata. Prome
na jednog dela reenice povlai za sobom promenu i u drugim njenim delovima,
ime se dokazuje da su akcenti relacioni, te da informacijska struktura ne moe
stvoriti tonske akcente, ve samo moe uticati na njihovu visinu poveati je kada
je u pitanju nova informacija, odnosno smanjiti je u sluaju date informacije.
U sledeem prilogu se takoe razmatra odnos fokusa i prozodije, i to u poku
aju da se odgovori na pitanje kako se on uspostavlja. S jedne strane, fokus utie
na gramatiko znaenje, a s druge, frazna istaknutost igra vanu ulogu u odreivanju koji e se delovi reenice tumaiti kao fokusirani, tj. nepresuponirani. U ne
kim jezicima fokus utie i na poloaj konstituenata u sintaksikoj strukturi (npr.
obavezan neposredno preverbalni poloaj fokusiranog elementa u maarskom
jeziku), dok u drugima (npr. u engleskom) to nije sluaj. Pitanje veze izmeu frazne
istaknutosti i tumaenja nekog dela reenice kao fokusiranog postaje jo zanimljivije ukoliko se uzme u obzir injenica da u standardnom modelu generativne
gramatike sintaksa posreduje izmeu fonologije i semantike. Od raznih teorija
koje su u literaturi predlagane, Emily Nava i Maria Luisa Zubizarreta opredeljuju
se za onu koja glavni frazni akcenat3 dovodi u direktnu vezu sa tumaenjem i dri
da deo reenice koji se tumai kao fokusiran mora sadrati ritmiki najistaknutiju
re, s ciljem da se dokae da se razlika u pogledu glavnog akcenta (eng. Nuclear
Stress, Zubizarreta 1998) u germanskim i romanskim jezicima moe izvesti iz
injenice da se u germanskim jezicima funkcijske kategorije mogu tumaiti kao
metriki nevidljive (pa mogu biti nenaglaene), dok to nije sluaj u romanskim
jezicima, gde se uvek cela sintaksika struktura mora metriki tumaiti. Kao drugi
cilj, autorke postavljaju isticanje modularne prirode algoritama koji generiu glavni
akcenat: pored gramatikog pravila glavnog akcenta (eng. Nuclear Stress Rule),
distribucija glavnog akcenta u germanskim jezicima zavisi i od diskursno povezanih faktora, kao to je deakcentuacija anafore,4 to se potvruje i rezultatima
3
Termin akcenat(eng. stress) odnosi se na relativnu ritmiku istaknutost unutar odreene je
dinice govora. U jezicima poput germanskih i romanskih, tonski akcenat (eng. pitch accent) odnosi
se na jedan od perceptualnih korelata naglaska, dok su ostali jaina zvuka ili intenzitet segmenata
(eng. loudness) i njihovo trajanje (eng. length).
4
Zamenice su u engleskom jeziku inherentno neakcentovane (glavni akcenat prelazi na
glagol, npr. Do we have tomatoes? No, I didnt buy them), dok se imenike sintagme deakcentuju
ukoliko su ranije implicitno ili eksplicitno pomenute (npr. Did John read Don Quixote? No, John
doesnt read books, gde se knjige impliciraju u pitanju).

338
eksperimenta u kojem se ispitivalo usvajanje deakcentuacije anafore i pravila
glavnog akcenta (u germanskim jezicima) kod izvornih govornika panskog jezika kojima je engleski drugi jezik.
Kriszta Szendri koristi psiholingvistiku metodologiju za prouavanje obeleavanja fokusa (eng. focus marking) i dokazuje da obeleavanje fokusa nije samo
komunikativno sredstvo, ve i pravilo usko vezano za pojedinani jezik. Naime,
njen ispitanik je trinaestogodinje autistino dete sa potpuno normalnim koeficijentom neverbalne inteligencije, ija je jezika sposobnost vrlo dobra: esto gradi
sloene reenice, ima veliki fond rei i retko pravi gramatike greke u spontanom
govoru, ali pokazuje nedostatak u sposobnosti funkcionalne mentalizacije (kao to
je npr. razumevanje sujeverja, zabrinutosti zbog neega to (bi) se moglo desiti a
nije, itd.). Ipak, ovaj ispitanik je obeleavanje fokusa koristio bez ikakvih problema, to nesumnjivo sugerie (iako ne potvruje konano) da obeleavanje fokusa
nije vanjezika kategorija, ve deo gramatike.
Za razliku od arhitekture sistema koju Chomsky zagovara u raznim modelima
jo od ezdesetih godina prolog veka, i u kome morfosintaksa daje ulaz fonolokoj
i logikoj formi, u zakljunom poglavlju Tobias Scheer istrauje interakcionali
stiki stav, po kojem su konkatenacija (nizanje elemenata) i interpretacija ispre
pletane. Autor dokazuje da uslov neprobojnosti faze (eng. Phase Impenetrability
Condition), jedno od najvanijih ogranienja u modernoj sintaksikoj teoriji faza
(eng. phase theory), igra izuzetno vanu ulogu u odreivanju valjanosti fonoloke
teorije. Meu raznim pristupima afiksima u engleskom jeziku, koji se mogu grubo
podeliti u one koje se zasnivaju na specifinostima morfema i one koje se zasniva
ju na selektivnom ravanju (u smislu Halle Vergnaud 1987), Sheer pokazuje
da su u prednosti potonje, naroito sistem koji predlae Kaye (K aye 1992; 1995),
koji primenjuje i uslov neprobojnosti faze. Fonologija i sintaksa biraju iste interpretacijske jedinice, tvrdi ovaj autor (kao i Kaye), i koriste iste mehanizme ravanja, to predstavlja stav o saradnji razliitih modula gramatike koji zauzima vei
na autora iji su prilozi ovde ukratko predstavljeni.
Kao dvadeset i deveta knjiga u seriji pod naslovom Oxford Studies in Theoretical Linguistics izdavaa Oxford University Press, Glasovne strukture sintakse
na 385 strana (sa objedinjenim popisom literature i tematskim registrom) donosi
odgovore na mnoga pitanja koja se tiu veze izmeu sintakse, fonologije i informacijske strukture, u najrazliitijim jezicima sveta. Iako je knjiga prvenstveno na
menjena strunjacima u oblasti lingvistike (pre svega fonologije i sintakse), ona
istovremeno predstavlja izuzetno zanimljivo tivo svima onima koji ele da sazna
ju vie o ovoj oblasti nauke o jeziku, a imaju prethodnog lingvistikog znanja.

Citirana literatura
Bobaljik, Jonathan David. -chains at the PF-interface: Copies and covert movement. Natural
Language and Linguistic Theory 20/2 (2002): 197267.
Bokovi, eljko. On the Nature of the SyntaxPhonology Interface: Cliticization and Related Phenomena. Amsterdam: Elsevier, 2001.
Bokovi, eljko. 2002. On certain differences between Bulgarian and Serbo-Croatian C(P). Balkanistica 15 (2002): 3548.

339
Bokovi, eljko. Topicalization, focalization, lexical insertion, and scrambling. Linguistic Inquiry
35/4 (2004): 613638.
Cheng, Lisa. On the typology of wh-questions. Doktorska disertacija, MIT, 1991.
Chomsky, Noam. The Minimalist Program. Cambridge, MA: MIT Press, 1995.
Chomsky, Noam. Minimalist Inquiries: The Framework. Roger Martin, David Michaels, Juan Uriagereka (eds.). Step by Step: Essays on Minimalist Syntax in Honor of Howard Lasnik. Cambridge,
MA.: MIT Press, 2000, 89155.
Chomsky, Noam. Derivation by Phase. Michael Kenstowicz (ed.). Ken Hale: A Life in Language.
Cambridge, MA.: MIT Press, 2001, 152.
Dryer, Matthew. S. Order of subject, object and verb. Martin Haspelmath et al. (eds.). The World
Atlas of Language Structures Online. <http://wals.info/feature/81.> 28.3.2011.
Erteschik-Shir, Nomi. The Dynamics of Focus Structure. Cambridge: CUP, 1997.
Erteschik-Shir, Nomi. Sound Patterns of Syntax: Object Shift. Theoretical Linguistics 31 (2005a):
4793.
Erteschik-Shir, Nomi. What is Syntax? Theoretical Linguistics 31 (2005b): 263274.
Erteschik-Shir, Nomi. Information Structure: The Syntax-Discourse Interface. Oxford: OUP, 2007.
Halle, Morris, Jean-Roger Vergnaud. An Essay on Stress. Cambridge, MA: MIT Press, 1987.
K aye, Jonathan. On the interaction of theories of Lexical Phonology and theories of phonological
phenomena. Uli Dressler et al. (eds.). Phonologica 1988. Cambridge: CUP, 1992, 141155.
K aye, Jonathan. Derivations and interfaces. Jacques Durand, Francis Katamba (ed.). Frontiers of
Phonology: atoms, structures, derivations. Harlow, Essex: Longman, 1995, 289332.
Pesetsky, David. Optimality theory and syntax: Movement and pronunciation. Diana Archangeli, D.
Terence Langedoen (eds.). Optimality theory: An overview. Malden, MA: Blackwell, 1997,
134170.
Selkirk, Elisabeth. On derived domains in sentence phonology. Phonology Yearboook 3 (1986):
371405.
Stjepanovi, Sandra. What do Second Position Cliticization, Scrambling, and Multiple Wh-fronting
Have in Common. Doktorska disertacija, University of Connecticut, Storrs, 1999.
Stjepanovi, Sandra. A word order paradox resolved by copy deletion at PF. Pierre Pica (ed.). Linguistic
Variation Yearbook 2003. Amsterdam Philadelphia: John Benjamins, 2004, 139177.
Stjepanovi, Sandra. Free word order and copy theory of movement. Norbert Corver, Jairo Nunes (eds.).
The Copy Theory of Movement. Amsterdam Philadelphia: John Benjamins, 2007, 219248.
Zubizarreta, Maria Luisa. Prosody, Focus, and Word Order. Cambridge, Mass.: MIT Press, 1998.
Sabina Halupka-Reetar
Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za anglistiku
Novi Sad
halupka.resetar@ff.uns.ac.rs
UDC 811(049.32)

Claudia Leah. Sinonimia i elementul slav n sistemul sinonimic al limbii romne.

Oradea: Editura Universitii din Oradea, 2005, 320 .
Sinonimia i elementul slav n sistemul sinonimic al limbii romne

. (lementul slav
n sistemul sinonimic al limbii romne),

, ,
- .

340
I Relaia semasiologic de sinonimie (33
119), II Elementul slav n limba romn (120195), III Elementul slav component
n serii sinonimice (196268),
Consideraii preliminare (832) Consideraii finale (269274),
(277320). , ,
,
, , ,
. , ,
,

.
t
(sens, semnificaie, sinonimie, sinonime, sistemul sinonimiei
.). T ( ),

, , ,
. :
,
, .
, Relaia semasiologic de sinonimie,
,
.
,
.
,
, , .
.
, .
(. Vineler),
:

.
,
.
,
,
: ,
, .
, : , ,
, , , ( ,
.), , , / /
, / ; ( ),
/ , / / .
tt (pt)
, (t) .
,
() .

341

.
, ,
/ gp. : p / t, g / ,
, t ; pt , ,
t ( : t t p
t), .

( t t,
), ( : t
tt, t,
-), (
g ), (
) (
).

,
, , .

,
.
,
,
, ,
, ,
, , .
, Elementul slav n limba romn,
,
.
,
, .
,
,
, V VII X XII .
(bab, coas, izvor,
lopat, nevoie) X ,
, XII
,
.

,
, 200 .

,
,
.

342
slavon slavic slav. , XIX ,
, ,
slavon
. slavic
slav. ( limba slav veche)
: limba paleoslavic, limba paleoslav, paleoslav
veche, veche slav bisericeasc, veche bulgar .,
: limb srbeasc, srbie, srbie cea veche, limb
sloveneasc, slovenete, slavonete, slavon .

, ,
, , , ,
, ,

,
.
,
,
.

,
,

.
, ,
:
.

, , , ,
, , , , .,
. , , ,
.
, ,
, ,
. ne-, po-,
pro-, rs- prea-, -eal ( ), -c (
), -i ( )
.


.
,

, -.

, ,

343
(. veac < . vk; drag < . drag).
, ,
, - .
, ,
,
.
,
-
.

,
.
.

, .
.

, ,
, . , o

: ) ,
, )

.


- ,
,
.
, Elementul slav component n serii sinonimice,

. miros putoare mireasm duhoare iz miasm
mirodenie condiment parfum arom aromat balsam
miros,

.
.
nevast soie muiere cucoan dam

: g, p t
g; t g t.
,
.

t , pt , tt
ptt tp pt.

344
.
,
,
.
,
, , ,
, cuvnt vorb.
,

, . purttor de cuvnt, joc de cuvinte, nici vorb, a las vorb.

vorb cuvnt .
,
. a schimba cteva cuvinte / dou vorbe, n cteva cuvinte / vorbe.


. , , pace (.)
rzboi (.), gras (.) slab (.), sntate sntos (.) boal bolnav
(.), prieten (.) duman (.), gin (.) coco
(.), capr (.) ap ()
: a scrie (.) a citi, ctun () sat (.) trg
(.) ora (.) municipiu (. .).

,
. . (G. Mihil)

: 1. ; 2.
; 3. // ; 4.
.
.
,
, , ,
, ,
.

. ,
,
, . bour (< . bubalus)
/ bivol (< . bivol < buvalus, . . bubalus), cruce (< . crux) / crj
(< . kry < crux) / cross (< . cross ).
,
, , ,
.
.
.
,
,

345
.
,
, ,
.
, , :
sfat popular (.) primrie (.), prefect (.) ispravnic (.).


: cursant (.) cursist (.), exponat (.) obiect expus
(.).


- , .
, , , . blagoslovenie, oblu,
zapis, , ,
peve (.) cntare (.)
, , . finit (.) cone (.) otpust (.) sfrit
(.).
(pop, slav .),
(prealuminat prsvtl).


,
. .
, ,
lege (.) pravil (.), rod (.) plod (.), plnge (.) jeli
(.), sfat (.) sobor (.) gloat (.).
XVI ,
, .
, . ciud (.)
minune (.), jale (.) pofta (.), lege (.) obicei (.), nrav (.)
obicei (.).

, 981 ,
.
3.368 ,
312 .
t .

,
.
.

346
,
,
.

zosim04@yahoo.com

UDC 811.163.4128(049.32)

, . g p: .
LVI. :
, 2009, . 275.
g p:
,
.
,
.
: g (. 510), (.
1117), g p (. 1844), t (. 4590),
(. 91165), : t (. 166264), :
ptp p (. 265269),
(. 270274), t p (. 275). .
g ( )
,

.
.
g p
,
,
.
. , . . . ( ),
( ) ,
. (. 1821).
, (. 19: ,
pt), (. 19: -g);
(.
19: pt).
(. 2021:

347
, p).
( )
,
,
(. 19: , -t, , /; t,
). (. 1920:
t). . (. 20).
(. , t, :
, 2005, . 6264), (.
, g, IX, 1940, . 380),
; .
. : , , , ,
, ; , ; t;
, p , , p ; ,
; , , g ; g, ; t, . (
, t g t ,
LV, 2008, . 8990).
: , g, ;
p, pt, p, ,
, t ( , p p,
. ,
, 2005, . 6162).
,
,
(. 2122: , ),
,

(. 22).

(. 23: y s, g).
, (. 23
37).
,
,

,
(. 23). : - (< -)>
- (p, p); -(<)> (p, g); py, y; y (. 2627).
.
: , (. 2930:
. . , .) > (. 28: , t)
: (. . . 31: , t,

348
., ),
( , t,
XVIII, 1969, . 156162). . (. 32)

,
(. , g,
IX, 1940, . 278282)
(/ y/; ,
gg t ppg g, , ,
1965, . 113116). /s/: s,
ss, s, [, ] , : t, ,
, t (. 34);
(. 3537: , ; p, ; pt, y; t p,
; ; g; ; ; (), ; , ; t
t , ; ; ptt; ; ; ).
, , (. 3839), (39), (3940), (41),
(4142) (4244).
(. 44).
(
, p )
( , t),
- .
(. pt , ; -
; t- , , -
, p ,
, . , luty
; ,
wrzesie padziernik .).
t ( )
:
(, , , , ,
g, t, , )
;
, (4578);
(7881), (82)
(8290).
,
: t
. . [ ]
, , .
(. 8). ,
( -)
2.000 ( ),
, ( ,
)

349
,
() (. 44), , ,
,
( ) . ,
, , ,


, , (
, ),
. .

. .
( ,
), , , () (p , , . 35; )
, , > (. . , p , p,
), t> (), t> (pt), t>
(t, t), t> (, ; ), p>p (pt),
> (), >g (gt), > (t) .
, ( )
( ).
, .

,
. ,
.
. (. ), (
), t, t ( t, t), (),
( ), (, ), p ( , ),
( ), p, pt (), p (
) .
, , (
, ), ,
, ,

.
g

saraluka@eunet.rs

350
UDC 821.133.1.09 Jumas A.=163.41

. p pt
p . : , 2010, 210 .
p pt a p
,
, .
,
.
,

. , ,

t p p
(17751843).
,
: I t tt , II t
tt , III
p IV. t, V. .

,
,
.

. .
, ,
, .
.
p
pt 135
. , , : 1. t p, 2. ,
3. pt , 4. t
tt 5. t p.


(. ),
(.
).
.
-

351
,
(. ), (.
).
, . / ,


, , , .
,
, . , ,
,
.
,
. , , ,
. .

,
. ,
, .
,
. ,


,
.

,
. , , ,
,
. , , ,
.
, . . , ,
. , ,

, , .
.
, .
. , ,
. , , -

352
,
, . , , ,
,
, .
,
, .
, ,
.
,
. ,

.

. , . ,
, , ,
.

.
,
, - , . ,

.
, . ,
,
.

.

.

, ,
, .
, , , .
XIX , .
,
XIX , ,
,
.
,
, .
. ,

353
,
,
.
,

.

.
, .

.
,
.

. ,
,
, .
,

. , ,
XVIII
XIX , : , ,
, , .
, XIX .

,
p pt ,
. ,
, , ,

. ,
, ,
XIX .
t

veranva@sbb.rs

354
UDC 8142(049.32)

(.). . t .
: , 2010, 415 .

,
, ,
(, , ).
, ,
,
.
, , , ,
, , ,
, -
() . , ,
,
, , /
/ . ,
,

, .
, , ,
,
.

, ,
,
, ,
, , . , ,
,
(Shiffrin
Tannen Hamilton 2001: 5).
,
.
,

. ,
, ,
80- XX
. ,

355
(
),
.
,
(19602010). .
, ,
,
, 20. .
,
, (
) .
. ,
( )
,

. , ,
,
,
.
*
, ,
,
: gt ; t, t ; ;
; p gt .
,
.
, t ,
. , , ,
,
.
: ( ) .

.

,

,
.
,
, e .

356
. ,
, ,
.

, . ,
, .
,
, gp t
( , . going to gonna, want
to wanna), gt pt tt ( ,
, , . in spite of ), ptp p ttt t
t tg (
,
. of in spite of ). ( . , .), .
,
.
, :
, ,


16. 19. .

,
(1578), (1762), (1872)
(1890).
. ,

, .
, , ,
. ,

.
, t, t
, . , ,
,
.

357
, , ,
, ;
, , ,
.
,
: ,
, , .

, , . ,
,

.
,
,
. , . ,
, ,
, ,
. , ,

.

, - .
,
, -
. gt
pt pt p (
, , ,
), t pt pt p p
( - ), p
pt p (

). ,
, .
,
, , .
, ,
.
, ,

358
,
.
, ,
, ,
. ,
, Guardian,
Independent Times 1999.
, ,
; ,
- ( t 1999. ),

.


, . ,
,

, .
.
t,
. ,
, t pt ( :
t , t ,
p , p ); ppt
( tt) t
( : pt t
, p p t ,
47 , ).
tg t
( ) ,
, ,
() .
,
,
. ,
,

,
,
.

359
. , , gt- t t
tt
(. )
(. ,
, .); p ttt

(
).

, .
,
.

,
.
, g
t , . ,


, - ;
?
,
,
; . , , ROMLEX

,
,
.
, - .
270 , .
,
,
.
,
, .
- .
, .
15 ,
. ,
, speech act (g ) :
locution (), illocution (), illocutinary force indicating device

360
(t g), felicity condition = happines condition (1.
pt, 2. pt) , : general condition
(pt ), content condition ( ), preparatory condition
(pp ) . ,

, .
. , ( ,
),
, , ,
,
, .

Shiffrin, Deborah, Deborah Tannen, Heidi E. Hamilton (eds.). The Handbook of Discourse
Analysis. Oxford: Blackwell, 2001.

nenad.ivanovic@isj.sanu.ac.rs