PRAVILNIK

O DIMENZIJAMA, UKUPNIM MASAMA I OSOVINSKOM OPTEREENJU VOZILA I O OSNOVNIM USLOVIMA KOJE

MORAJU DA ISPUNJAVAJU UREAJI I OPREMA NA VOZILIMA U SAOBRAAJU NA PUTEVIMA
("Sl. list SFRJ", br. 50/82, 11/83 - ispr., 4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 i 51/91 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna
povelja)

I OPTE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se dimenzije vozila, ukupne mase vozila, osovinska optereenja vozila i osnovni uslovi koje
moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima i koji na vozilima moraju biti ugraeni i
izvedeni tako da vozila mogu bezbedno uestvovati u saobraaju na putevima, kao i drugi tehniki uslovi kojima moraju
odgovarati pojedini ureaji na vozilima koji su od znaaja za bezbednost saobraaja.
lan 2
Pod dimenzijama vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila i skupa vozila i dimenzije
vozila koje su od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja na putevima.
Pod masom vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se najvea dozvoljena i sopstvena masa vozila, nosivost
vozila i masa kojom vozilo pritiska na podlogu.
lan 3
Pod ureajima na motornim i prikljunim vozilima u saobraaju na putevima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se:
1) ureaji za upravljanje;
2) ureaji za zaustavljanje;
3) ureaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova;
4) ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost;
5) ureaji za davanje zvunih znakova;
6) ureaji za kretanje vozila unazad;
7) ureaji za kontrolu i davanje znakova;
8) ureaji za odvoenje i isputanje izduvnih gasova;
9) ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila;
10) ostali ureaji od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja (karoserija, kabina za vozaa i prostor za putnike,
pneumatici, blatobrani, branici, zatitnici od podletanja sa zadnje strane pod vozilo, prikljuci za sigurnosne pojaseve
prikljuci za vuu, ureaji za obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe, ureaji za pogon na sabijeni ili teni gas i
ureaji od kojih zavisi sastav i obojenost izduvnih gasova).
lan 4
Pod opremom vozila u saobraaju na putevima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se;
1) rezervni toak;

2) aparat za gaenje poara;

3) znak za obeleavanje vozila zaustavljenog na kolovozu puta;
4) oprema za pruanje prve pomoi (kutija prve pomoi);
5) klinasti podmetai;
6) eki za razbijanje stakla;
7) rezervne sijalice;
8) sigurnosni pojasevi;
9) ue ili poluga za vuu;
10) zimska oprema;
11) druga oprema.
II DIMENZIJE VOZILA I UKUPNA MASA VOZILA
lan 5
Najvea duina vozila je rastojanje izmeu najisturenijeg prednjeg dela i najisturenijeg zadnjeg dela vozila, bez tereta.
Najvea irina vozila je rastojanje izmeu najisturenijih bonih delova vozila, bez tereta.
Najvea visina vozila je rastojanje izmeu horizontalne podloge i najvieg dela vozila u neoptereenom stanju.
lan 6
Najvea dozvoljena duina vozila iznosi, i to:
1) putnikog automobila - 6 m;
2) autobusa, teretnog vozila, specijalnog vozila i radnog vozila - 12 m;
3) autobusa, specijalnog putnikog vozila i specijalnog teretnog motornog vozila, zglobnog konstruktivnog sastava - 17
m, a autobusa za gradski i prigradski saobraaj i trolejbusa za gradski saobraaj, zglobnog konstruktivnog sastava - 18
m;
4) prikljunog vozila (sa rudom):
a) sa jednom osovinom - 6 m;
b) sa dve osovine - 10 m;
v) sa tri i vie osovina - 12 m;
5) skupa vozila:
a) tegljaa sa poluprikolicom - 16,5 m;
b) vunog vozila sa jednim ili dva prikljuna vozila, osim vozila za prevoz lica u gradskom i prigradskom saobraaju - 18
m;
v) autobusa sa prikolicom za gradski i prigradski saobraaj - 20 m;
g) putnikog automobila sa prikolicom - 15 m;
6) zaprenog vozila, ukljuujui i zapregu - 10 m.
lan 7
Najvea dozvoljena irina vozila iznosi 2,5 m.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, irina vozila ne obuhvata prekoraenja koja mogu nastati usled deformacija
pneumatika u zoni naleganja na kolovoz, postavljanja lanaca za sneg i ugradnje gabaritnih svetala, pokazivaa pravca
skretanja, spoljnjeg ogledala, svetala za osvetljavanje puta, elastinih blatobrana i druge dodatne opreme za vrstu
konstrukciju vozila.
Svi zglobno ili elastino vezani delovi iz stava 2. ovog lana, kad se preklope uz vrstu konstrukciju vozila, moraju biti
unutar propisane najvee dozvoljene irine vozila, a ostali delovi - unutar propisane irine uveane za vrednost
dozvoljenog odstupanja od najvie 1% od vrednosti iz stava 1. ovog lana.
lan 8
Najvea dozvoljena visina vozila iznosi 4,0 m.
lan 9
Motorna i prikljuna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve ureaje da prilikom vonje u krugu od 360
prebrisana povrina kruga, spoljanjeg prenika 24 m, ne bude ira od 6,7 m. Tom prilikom mora biti najisturenija taka
vozila voena po krugu prenika 24 m.
lan 10
Prepust na motornim i prikljunim vozilima moe iznositi najvie 50% razmaka izmeu osovina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, na dvoosovinskim motornim vozilima sa kabinom iznad motora i na
autobusima, prepust moe iznositi najvie 60% razmaka izmeu osovina, a na autobusima sa motorom iza zadnje
osovine i autobusima sa motorom izmeu prednje i zadnje osovine - najvie 63% razmaka izmeu osovina.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na vozila sa ugraenim ureajima za obavljanje odreenih radnji.
Pod razmakom izmeu osovina vozila na motorni pogon i prikolica, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se rastojanje
izmeu prednje i zadnje osovine.
Ako je prednja ili zadnja osovina vozila izvedena kao jednostruka, dvostruka ili trostruka, pod razmakom izmeu osovina
podrazumeva se rastojanje izmeu simetrala dvostrukih, odnosno trostrukih osovina i krajnje (prednje ili zadnje) osovine
vozila.
Za poluprikolice, umesto razmaka izmeu osovina, uzima se rastojanje izmeu vertikalne ose obrtnog postolja i
simetrale osovina, odnosno zadnje osovine poluprikolice.
lan 11
Najvea dozvoljena masa vozila na motorni pogon ili skupa vozila iznosi 40 t, s tim to osovinsko optereenje tog vozila,
odnosno skupa vozila - u stanju mirovanja, na horizontalnoj podlozi, ne sme da prelazi, i to:
1) optereenje jedne osovine - 10 t;
2) optereenje jednostruke osovine ili vie osovina sa meusobnim rastojanjem manjim od 1 m - 10 t;
3) optereenje dvostruke osovine sa meusobnim rastojanjem od 1 do 2 m - 16 t, pri emu nijedna osovina ne sme biti
optereena preko 10 t;
4) optereenje trostruke osovine sa meusobnim rastojanjem susednih osovina od 1 do 2 m - 24 t, pri emu nijedna
osovina ne sme biti optereena preko 10 t, a ni dve susedne osovine vie od 16 t.
lan 12
Najvea dozvoljena masa vozila sa tokovima bez pneumatika iznosi za vozilo koje ima tokove sa naplacima od
metala, pune gume, plastike ili slinog materijala, i to sa:
1) jednom osovinom - 1,2 t;
2) dve osovine - 3,0 t.

Naplaci od metala, pune gume, plastike ili slinog materijala moraju biti ravni. Klinci kojima su naplaci prikovani moraju
imati ravnu glavu i ne smeju da stre van ravni naplatka.
lan 13
Odnos bruto-snage motora izraene u kilovatima i najvee dozvoljene mase vozila izraene u tonama, mora biti, i to za:
1) putnike automobile, kombinovana vozila i motocikle - najmanje 14,72 kW/t;
2) autobuse, osim autobusa zglobnog konstruktivnog sastava - najmanje 8,83 kW/t;
3) teretna vozila - najmanje 7,36 kW/t;
4) autobuse zglobnog konstruktivnog sastava - najmanje 5,88 kW/t;
5) radna i specijalna vozila namenjena za obavljanje komunalnih usluga, teretna vozila namenjena za obavljanje
transporta u poljoprivredi, umarstvu, graevinarstvu i rudarstvu, kao i za skupove motornih i prikljunih vozila - najmanje
4,41 kW/t;
6) vozila sa elektropogonom:
a) sa napajanjem iz mree - primenjuju se odredbe ta. 2. do 4. ovog stava;
b) sa napajanjem iz sopstvenog izvora elektrine energije:
- za vozila namenjena prevozu lica - najmanje 5 kW/t, osim za bicikle sa elektromotorom;
- za vozila namenjena prevozu tereta - najmanje 3 kW/t.
Na pogonske tokove putnikih automobila, autobusa, trolejbusa i motocikla, ako je vozilo optereeno i u mirovanju na
horizontalnoj ravni, mora otpadati najmanje jedna treina najvee dozvoljene mase vozila, odnosno skupa vozila, a na
pogonske tokove teretnih i vunih vozila - najmanje jedna etvrtina najvee dozvoljene mase vozila, odnosno skupa
vozila.
Ukupna masa prikolice ne sme biti vea od ukupne mase vunog vozila za vie od 50%.
III UREAJI NA MOTORNIM I PRIKLJUNIM VOZILIMA
1. Ureaji za upravljanje vozilom
lan 14
Ureaj za upravljanje vozilom na svakom motornom vozilu mora biti pouzdan i izveden tako da voza moe lako, brzo i
na siguran nain menjati pravac kretanja vozila.
Ureaj za upravljanje vozilom iz stava 1. ovog lana mora biti takav da se prednji tokovi vozila koji se nalaze u poloaju
zaokretanja, pri kretanju vozila po horizontalnoj ravnoj povrini, posle oslobaanja toka upravljaa, sami vraaju ka
poloaju za pravolinijsko kretanje.
Slobodan hod toka upravljaa na vozilu ne sme biti vei od 30o.
2. Ureaji za zaustavljanje vozila
lan 15
Ureaji za zaustavljanje (u daljem tekstu: koni sistem) na motornim i prikljunim vozilima moraju biti ugraeni i izvedeni
tako da voza moe vozilo na siguran, brz i efikasan nain zaustaviti, bez obzira na stepen optereenja vozila i nagib
puta po kome se vozilo kree, kao i osigurati vozilo u nepokretnom poloaju na putu s nagibom.
Pod konim sistemom iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se:
1) radna konica;
2) pomona konica;

3) parkirna konica.
Radna konica mora biti takva da omogui vozau da vozilo zaustavi na siguran, brz i efikasan nain, bez obzira na
brzinu kretanja vozila, optereenje vozila i nagib puta. Ta konica treba da omogui regulisanje sa vozakog mesta
intenziteta koenja, a da pri tom voza ne isputa upravlja iz ruku, i ona treba da dejstvuje podjednako na tokove koji
se nalaze na istoj osovini.
Pomona konica mora biti takva da omogui vozau da vozilo koi, odnosno zaustavi na odgovarajuem odstojanju ako
otkae radna konica. Pomona konica mora biti postavljena tako da je voza moe lako i brzo upotrebiti sa vozakog
mesta, pri emu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.
Pri upotrebi radne i pomone konice razlika sile koenja na tokovima iste osovine ne sme biti vea od 20%, pri emu
se za osnovu izraunavanja uzima procent od vee sile.
Parkirna konica mora biti takva da se pomou nje parkirano vozilo u zakoenom poloaju moe osigurati odgovarajuim
mehanikim ureajem. Ta konica mora biti postavljena u motorno vozilo tako da je voza moe upotrebiti sa vozakog
mesta, a u prikljuno vozilo tako da je voza moe aktivirati sa vozakog mesta ili lice koje je van vozila.
lan 16
Radna, pomona i parkirna konica na motornom i prikljunom vozilu, osim na motociklu, moraju biti ugraene i
izvedene tako da na pouzdan i bezbedan nain zaustave vozilo.
Radna, pomona i parkirna konica motornih vozila iz stava 1. ovog lana mogu biti kombinovane tako:
1) da postoje najmanje dve komande nezavisne jedna od druge i da komanda radne konice bude nezavisna i odvojena
od komande parkirne konice;
2) da komanda pomone konice bude nezavisna od komande parkirne konice, ako je parkirna konica takve
konstrukcije da se ne moe staviti u dejstvo pri kretanju vozila.
Radna konica motornih vozila iz stava 1. ovog lana mora dejstvovati na sve tokove.
Radna i parkirna konica moraju dejstvovati na povrinu koja je sa tokovima stalno povezana dovoljno vrstim
delovima.
Ako otkae konica na bilo kojoj osovini prikljunog vozila spojenog sa motornim vozilom iz stava 1. ovog lana kao
vunim vozilom, mora biti obezbeeno nesmetano koenje konicama postavljenim u tom vunom vozilu.
Ureaji kojima se obezbeuje neprekidno podeavanje intenziteta koenja srazmerno promeni optereenja na motornim
i prikljunim vozilima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraaj, kao i na prikljunim vozilima najvee
dozvoljene mase do 1,5 t, koja na bilo kojoj zadnjoj osovini imaju promenu optereenja "puno-prazno" veu od 40% od
najveeg osovinskog optereenja, moraju biti ugraeni i izvedeni tako da obezbeuju neprekidno podeavanje
intenziteta koenja srazmerno promeni optereenja.
Na motornim i prikljunim vozilima koja imaju elastino veanje osovina pomou gibnjeva iji je progib gibanja "punoprazno" manji od 25 mm ne moraju biti ugraeni ureaji kojima se obezbeuju neprekidno podeavanje intenziteta
koenja srazmerno promeni optereenja.
Uspora za dugotrajno usporavanje na motornim vozilima najvee dozvoljene mase preko 5 t, koja su predviena za
vuu prikolica najvee dozvoljene mase preko 7 t, odnosno poluprikolica sa sedlom ija je najvea dozvoljena masa,
koja je umanjena za masu koja optereuje sedlo, vea od 7 t i na motornim vozilima najvee dozvoljene mase preko 9 t,
mora biti ugraen i izveden tako da obezbeuje dugotrajno usporavanje vozila i da istovremeno aktivira ureaj za
dugotrajno usporavanje na prikljunom vozilu.
Struktura prenosnog mehanizma radne konice na motornim vozilima najvee dozvoljene mase preko 10 t mora biti
takva da se konice na osovinama aktiviraju pomou najmanje dva meusobno nezavisna izvora energije tako da se ako
izostane koenje na jednoj osovini, ostane nesmetano koenje na drugoj osovini ili drugim osovinama. Ostatak
efikasnosti konog ureaja za radno koenje moe da bude najmanje 30% od normativa propisanog za radnu konicu iz
lana 96. ovog pravilnika.
Struktura konog sistema za radno koenje motornih vozila koja moraju ispunjavati uslove iz stava 9. ovog lana, a
predviena su za vuu prikljunih vozila, mora biti takva da je uvek u stanju da stavi u dejstvo konice prikljunog vozila.

Kod motornih i prikljunih vozila, kao i kod skupa vozila, dejstvo konica na pojedine osovine mora biti sinhronizovano.
Koni sistem za radno koenje skupa vozila mora biti takav da obezbeuje koenje prikljunog vozila istovremeno ili pre
koenja vunog vozila. Vreme od pritiska na pedalu radne konice do aktiviranja cilindra radne konice, odnosno dok se
postigne 10% vrednosti od radnog pritiska na najnepovoljnijoj osovini ne sme biti vee od 0,2 sekunde, a ukupno vreme
da bi se postiglo 75% vrednosti od radnog pritiska - ne sme biti vee od 0,6 sekundi.
lan 17
Koni sistem na motociklima sa bonom prikolicom ili bez nje mora biti ugraen i izveden kao dva nezavisna kona
sistema sa posebnim ureajima za njihovo aktiviranje na prednji i zadnji toak, odnosno samo na prednji ili samo na
zadnji toak motocikla.
lan 18
Koni sistem na motornim vozilima na tri toka, iji su tokovi simetrino rasporeeni u odnosu na uzdunu sredinu
ravan vozila i ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1 t, mora biti ugraen i izveden kao dva nezavisna kona sistema,
od kojih jedan dejstvuje na prednji toak, odnosno na prednje tokove, a drugi na zadnji toak, odnosno na zadnje
tokove.
Na motornom vozilu iz stava 1. ovog lana mora biti ugraena i izvedena i parkirna konica tako da se pomou nje
osigura vozilo u zakoenom poloaju.
Na motorna vozila iz stava 1. ovog lana, ija najvea dozvoljena masa prelazi 1 t, shodno se primenjuju odredbe st. 1.
do 4. lana 16. ovog pravilnika.
lan 19
Koni sistem na prikljunom vozilu ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t ne mora biti ugraen i izveden tako da
ispunjava uslove iz lana 15. stav 1. ovog pravilnika, ako najvea dozvoljena masa prikljunog vozila ne prelazi polovinu
mase vunog vozila, zajedno sa vozaem.
Radna i parkirna konica na prikljunom vozilu ija najvea dozvoljena masa prelazi 0,75 t, a koje je prvi put registrovano
posle 1. januara 1972. godine, moraju biti ugraene i izvedene tako da dejstvuju na sve tokove prikolice, odnosno
poluprikolice.
Ako prikljuno vozilo ima vie od dve osovine, tokovi jedne osovine ne moraju biti koeni.
Radna konica prikljunog vozila mora biti izvedena tako da je voza moe u toku vonje staviti u dejstvo sa vozakog
mesta pomou komande kojom stavlja u dejstvo radnu konicu vunog vozila. Na prikljunom vozilu ija najvea
dozvoljena masa ne prelazi 1,5 t radna konica moe biti izvedena sa inercionom komandom.
Inerciona komanda moe biti ugraena i izvedena i na prikljunom vozilu ija je najvea dozvoljena masa do 3,5 t, ako
njegova brzina kretanja ne prelazi 30 km/h.
Koni sistem radnog koenja na prikljunom vozilu ija je najvea dozvoljena masa preko 0,75 t mora biti ugraen i
izveden sa automatskom komandom kojom se aktivira radno koenje prikljunog vozila ako se prekine ureaj za
spajanje.
Radna konica na prikolici sa jednostrukom osovinom i na jednoosovinskoj prikolici ija najvea dozvoljena masa ne
prelazi 1,5 t i koja je sa vunim vozilom spojena rudom, a kruti teret se oslanja istovremeno na vuno vozilo i prikolicu
(stabla, cevi, ine itd.), mora biti ugraena i izvedena tako da obezbeuje radno koenje prikolice, a ako je najvea
dozvoljena masa prikolice izmeu 0,75 t do 1,5 t i ako je dva puta manja od mase vunog vozila, ne mora imati ureaj
kojim se obezbeuje radno koenje na taj nain.
Na prikolici bez konice ili sa inercionom komandom mora biti ugraena i izvedena pomona unakrsna prikljuna veza
koja e, ako se glavna veza prekine, spreiti da ruda, odnosno prikolica skrene u stranu ili e aktivirati radnu konicu.
Koni sistem na prikolici ija najvea dozvoljena masa prelazi 7 t, odnosno na poluprikolici sa sedlom ija je najvea
dozvoljena masa, koja je umanjena za masu koja optereuje sedlo, vea od 7 t, mora biti ugraen i izveden kao
dvovodni pneumatiki prenosni mehanizam i mora obezbediti funkciju dugotrajnog usporavanja kad je aktiviran pomou
komande usporaa iz vunog vozila.
3. Ureaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova

lan 20
Pod ureajima za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova na motornim i prikljunim vozilima, u smislu ovog
pravilnika, podrazumevaju se:
1) ureaji za osvetljavanje puta;
2) ureaji za oznaavanje vozila;
3) ureaji za davanje svetlosnih znakova.
Pod izrazom "svetlo", u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se ureaj na vozilu koji daje svetlost.
lan 21
Ureaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova, postavljeni na prednjoj strani motornog i prikljunog
vozila, ne smeju davati svetlost crvene boje vidljivu sa prednje strane vozila niti svetlost bele boje od svetala i
reflektujuih materija postavljenih na zadnjoj strani vozila, odnosno vidljivih sa zadnje strane vozila.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na svetla za osvetljavanje puta pri vonji unazad, pokretno svetlo za
istraivanje (reflektor), svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice i registarsku tablicu prevuenu belom
reflektujuom materijom, kao i na crveno trepue svetlo na posebnim motornim vozilima koja prete vozila pod pratnjom.
lan 22
Istovetni ureaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova koji su udvojeni na motornom vozilu na tri ili vie
tokova, moraju biti postavljeni u istoj horizontalnoj ravni i simetrino u odnosu na uzdunu vertikalnu ravan vozila i
moraju biti iste veliine i boje i dejstvovati istovremeno jednakim svetlosnim intenzitetom.
Ureaji za davanje svetlosnih znakova za oznaavanje pravca kretanja vozila (pokazivai pravca) i parkirna svetla ne
moraju istovremeno dejstvovati.
Ureaji iz stava 1. ovog lana, ako su kombinovano izvedeni, moraju ispunjavati uslove propisane za svaki pojedini
ureaj.
lan 23
Ureaji za osvetljavanje puta na prednjoj strani vozila moraju biti povezani tako da se ne mogu ukljuiti dok se ne ukljue
zadnja i prednja poziciona svetla i svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice, osim kad se koriste za davanje
svetlosnih znakova.
Ureaji za osvetljavanje puta
lan 24
Pod ureajima za osvetljavanje puta na motornim i prikljunim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) glavni farovi;
2) farovi za maglu;
3) svetla za vonju unazad;
4) farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi;
5) pokretni far (reflektor).
Glavni farovi mogu biti izvedeni tako da imaju:
1) veliko svetlo;

2) oboreno svetlo;
3) veliko i oboreno svetlo.
lan 25
Glavni farovi na motornim vozilima na etiri i vie tokova i na motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m
moraju biti ugraeni i izvedeni kao dva ili etiri glavna fara, od kojih dva za oboreno svetlo. Glavni farovi na motornim
vozilima na dva toka i motornim vozilima na tri toka, koja nisu ira od 1,3 m, kao i na invalidskim motornim kolicima,
moraju biti ugraeni i izvedeni kao jedan glavni far ili dva glavna fara, od kojih jedan za oboreno svetlo.
Svetla za osvetljavanje puta na motornim vozilima koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veu od 30 km/h
mogu biti ugraena i izvedena samo kao oborena svetla.
Svetlost glavnih farova mora biti bele boje.
Unutranje ivice svetleih povrina farova oborenog svetla moraju biti jedna od druge udaljene najmanje 0,6 m, a spoljne
ivice - najvie 0,4 m od bono najisturenije take vozila.
Udaljenost gornje ivice svetlee povrine farova oborenog svetla ne sme biti vea od 1,2 m, a udaljenost donje ivice
svetlee povrine ne sme biti manja od 0,5 m od povrine puta.
Far velikog svetla ne sme biti postavljen blie spoljanjem gabaritu vozila od fara oborenog svetla.
U glavne farove mogu biti ugraena prednja poziciona svetla.
Kad se ukljue velika svetla za osvetljavanje puta, mora automatski da se upali kontrolna plava lampa na kontrolnoj tabli
u vozilu ili na kontrolnoj tabli motocikla.
Glavni farovi moraju biti povezani tako da prelaz sa svetlosti velikog svetla na svetlost oborenog svetla i obrnuto bude
istovremen i putem iste komande.
lan 26
Svetla za vonju unazad na vozilu mogu biti ugraena i izvedena kao jedno ili dva svetla za vonju unazad, tako da daju
svetlost bele boje.
Udaljenost gornje ivice svetlee povrine svetla za vonju unazad moe iznositi najvie 1,2 m, a udaljenost donje ivice
svetlee povrine takvog svetla moe iznositi najmanje 0,25 m od povrine puta.
Svetlo za vonju unazad mora imati prekida koji se automatski ukljuuje u momentu ukljuivanja hoda unazad, i to kad
je ukljuen sistem za putanje motora u rad.
lan 27
Farovi za maglu na motornim vozilima na etiri ili vie tokova i na motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m
mogu biti ugraeni i izvedeni kao dva fara za maglu, a na motociklima - kao jedan far za maglu tako da daju svetlost bele
ili ute boje.
Farovi za maglu ne smeju se postavljati na visinu veu od visine na kojoj su postavljeni farovi oborenog svetla.
Udaljenost donje ivice svetlee povrine fara za maglu od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m. Spoljna ivica
svetlee povrine fara za maglu ne sme biti udaljena vie od 0,4 m od bono najisturenije take vozila.
Far za maglu mora biti povezan tako da se moe ukljuiti samo kad su ukljuena poziciona, odnosno oborena svetla,
nezavisno od velikih svetala.
Far za maglu mora imati poseban prekida.
lan 28

Farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi na radnim vozilima mogu biti ugraeni i izvedeni tako da
daju svetlost bele boje i da ne ometaju ostale uesnike u saobraaju.
lan 29
Pokretni far (reflektor) sme se postaviti samo na vozilu organa unutranjih poslova, vozilu namenjenom za hitnu
medicinsku pomo, vozilu saobraajne inspekcije, vatrogasnom vozilu, vozilu namenjenom za odravanje puteva i
instalacija, kao i na vozilu namenjenom za pruanje pomoi na putu i mora biti ugraen i izveden tako da daje svetlost
bele ili ute boje i da se moe ukljuiti samo ako su ukljuena i poziciona svetla.
Ureaji za oznaavanje vozila
lan 30
Pod ureajima za oznaavanje motornih i prikljunih vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) prednja poziciona svetla;
2) zadnja poziciona svetla;
3) zadnje svetlo za maglu;
4) parkirna svetla;
5) gabaritna svetla;
6) svetla zadnje registarske tablice;
7) rotaciona i trepua svetla;
8) katadiopteri.
lan 31
Prednja poziciona svetla na motornom vozilu na etiri ili vie tokova i motornom vozilu na tri toka koja su ira od 1,3 m
i na prikljunom vozilu irine preko 1,6 m, moraju biti ugraena i izvedena kao dva prednja poziciona svetla, a na
motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m - kao jedno prednje poziciono svetlo
tako da daju svetlost bele boje.
Ako je ugraeno jedno prednje poziciono svetlo, ono mora biti postavljeno u uzdunoj srednjoj ravni vozila.
Ako su ugraena dva prednja poziciona svetla, udaljenost spoljne ivice svetlee povrine od bono najisturenije take
vozila ne sme biti vea od 0,4 m kod motornih vozila, odnosno 0,15 m kod prikljunih vozila.
Udaljenost svetlee povrine prednjeg pozicionog svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m,
a za poluprikolice ne sme biti vea od 1,8 m.
Prednja poziciona svetla mogu biti ugraena u glavne farove.
Motorna vozila na dva toka i motorna vozila na tri toka koja nisu ira od 1,3 m, ija radna zapremina motora na prelazi
50 cm3, koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veu od 50 km/h, koja nemaju akumulator i koja se
proizvedu, odnosno proizvedu i ukljue u saobraaj do 1. jula 1983. godine, ne moraju ispunjavati uslov iz stava 1. ovog
lana.
lan 32
Zadnja poziciona svetla na motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu na tri toka koja su ira od 1,3 m i
na prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena kao dva zadnja poziciona svetla, a na motornom vozilu na dva
toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m - kao jedno zadnje poziciono svetlo tako da daju svetlost
crvene boje.
Ako je ugraeno jedno zadnje poziciono svetlo, ono mora biti postavljeno u uzdunoj srednjoj ravni vozila.

Ako su ugraena dva zadnja poziciona svetla, udaljenost spoljne ivice svetlee povrine ne sme biti vea od 0,4 m od
bono najisturenije take vozila.
Udaljenost svetlee povrine zadnjeg pozicionog svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m.
Na radnim i specijalnim vozilima najvea dozvoljena udaljenost svetlee povrine zadnjeg pozicionog svetla od povrine
puta moe iznositi 2,1 m.
lan 33
Zadnja svetla za maglu na motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m mogu biti
ugraena i izvedena kao jedno zadnje svetlo za maglu, a na motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu
na tri toka koja su ira od 1,3 m i na prikljunom vozilu, ako imaju svetla za maglu, moraju biti ugraena i izvedena kao
dva svetla za maglu tako da daju svetlost crvene boje.
Udaljenost svetlee povrine zadnjeg svetla za maglu od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni vea od 1,2 m.
Zadnje svetlo za maglu moe da se ukljuuje samo putem posebnog prekidaa.
Zadnje svetlo za maglu mora biti povezano tako da se moe ukljuiti samo ako su ukljuena poziciona svetla i bar jedno
svetlo za osvetljavanje puta.
Kontrola ukljuenosti zadnjeg svetla za maglu mora biti obezbeena putem kontrolne lampe ute ili zelene boje.
lan 34
Parkirna svetla na motornim i prikljunim vozilima mogu biti postavljena i izvedena na sledei nain, i to:
1) na bonoj strani vozila - u vidu posebnog svetla koje prema prednjoj strani vozila daje svetlost bele boje, a prema
zadnjoj strani vozila svetlost crvene boje;
2) na prednjoj i zadnjoj strani vozila - u vidu svetla koja daju, i to: prednja svetla - svetlost bele boje usmerenu unapred, a
zadnja svetla - svetlost crvene boje usmerenu unazad, s tim da prednje svetlo moe biti ugraeno zajedno sa prednjim
pozicionim svetlom ili glavnim farom, a zadnje svetlo zajedno sa zadnjim pozicionim svetlom i sa stop-svetlom, ili samo
sa stop-svetlom, ili samo sa zadnjim pozicionim svetlom.
Udaljenost svetlee povrine parking svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,9 m.
lan 35
Gabaritna svetla na motornim i prikljunim vozilima koja su izgraena i izvedena sa stalnom zatvorenom nadgradnjom,
ija visina prelazi 2,8 m, moraju biti ugraena i izvedena na sledei nain, i to:
1) na prednjem gornjem delu motornog vozila ili prikolice - dva svetla koja daju svetlost bele boje usmerenu unapred;
2) na prednjem gornjem delu vunog vozila sa poluprikolicom - dva svetla koja daju svetlost bele boje usmerenu
unapred;
3) na zadnjem gornjem delu - dva svetla koja daju svetlost crvene boje usmerenu unazad, osim na vunom vozilu koje je
namenjeno za vuu poluprikolice.
Gabaritna svetla postavljaju se iznad ili ispod najvieg dela vozila, s tim da odstojanje svetleih povrina tih svetala od
najvieg dela vozila ne sme biti vee od 0,15 m. Spoljanja ivica svetlee povrine gabaritnog svetla ne sme biti vie od
0,4 m udaljena od bono najisturenije take vozila.
Gabaritna svetla na vozilima kojima se prevoze opasne materije mogu biti postavljena i izvedena tako da zadovolje
jedan od uslova iz stava 2. ovog lana.
lan 36
Svetlo zadnje registarske tablice, zavisno od propisanog tipa tablice na motornim i prikljunim vozilima, mora biti
ugraeno i izvedeno tako da daje svetlost bele boje i da se po tablici rasprostire ravnomerno, bez tamnih ili izrazito
svetlih mesta.

Svetlost koja se odbija od registarske tablice ne sme da bleti, a izvor svetlosti ne sme da bude neposredno vidljiv za
uesnike u saobraaju koji se kreu iza vozila.
Svetlost koja osvetljava zadnju registarsku tablicu mora biti takva da je nou, pri dobroj vidljivosti, mogue itati oznake i
brojeve na tablici sa udaljenosti od najmanje 20 m.
Svetlo zadnje registarske tablice mora biti povezano na isti prekida kojim se ukljuuju i poziciona svetla.
lan 37
Rotaciona i trepua svetla na vozilima mogu biti izvedena tako da daju samo svetlost ute ili plave boje i moraju biti
postavljena na najviem mestu vozila i vidljiva sa svih strana.
Rotaciono ili trepue svetlo na vozilima namenjenim za odravanje puteva i instalacija i vozilima namenjenim za
pruanje pomoi na putu mora biti ugraeno i izvedeno kao najmanje jedno rotaciono ili trepue svetlo tako da daje
svetlost ute boje. To svetlo moe biti ugraeno i izvedeno i na vozilu namenjenom za pratnju organizovanih kolona, za
pratnju vozila kojima se prevoze predimenzionisani tereti i opasne materije, kao i na vozilu namenjenom za ispitivanje na
putu.
Rotaciono ili trepue svetlo moe se postaviti samo na vozilima namenjenim za hitnu medicinsku pomo, vatrogasnim
vozilima, vozilima organa unutranjih poslova i na vozilima oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije i mora biti izvedeno tako da daje svetlost plave boje.
Trepua svetla na posebnim motornim vozilima iz lana 119. Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima
mogu biti postavljena i izvedena tako da daju trepuu svetlost crvene i plave boje.
lan 38
Katadiopteri na motornim vozilima na etiri ili vie tokova i motornim vozilima na tri toka koja su ira od 1,3 m moraju
biti ugraeni i izvedeni kao dva zadnja katadioptera crvene boje, a na motornim vozilima na dva toka i motornim
vozilima na tri toka koja nisu ira od 1,3 m - kao jedan zadnji katadiopter crvene boje i ne smeju biti trouglastog oblika.
Dva prednja bela katadioptera na prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena tako da ne smeju biti trouglastog
oblika, a dva zadnja crvena katadioptera na prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena u obliku ravnostranog
trougla, sa vrhom okrenutim navie i stranicom veliine najmanje 0,15 m.
Ako je na vozilu ugraeno vie od dva katadioptera, oni moraju biti u paru.
Katadiopter mora imati svetleu povrinu od najmanje 20 cm2.
Katadiopteri na vozilu moraju biti postavljeni vertikalno na povrinu puta.
Udaljenost svetlee povrine katadioptera od povrine puta ne sme biti vea od 0,9 m ni manja od 0,35 m, a na
prikljunim vozilima sa prednje strane ne sme biti vea od 1,8 m ni manja od 0,35 m osim kod vozila na dva ili tri toka,
kod kojih najmanja udaljenost od povrine puta moe iznositi 0,25 m.
Ako je ugraen samo jedan prednji ili samo jedan zadnji katadiopter, on mora biti postavljen u uzdunoj srednjoj ravni
vozila.
Ako su ugraena dva prednja ili dva zadnja katadioptera istog tipa, udaljenost spoljanjih ivica svetleih povrina tih
katadioptera ne sme biti vea od 0,4 m od bono najisturenijih taaka vozila, a udaljenost izmeu unutranjih ivica mora
iznositi najmanje 0,6 m.
Prednji i zadnji katadiopteri, osim trouglastih, mogu biti ugraeni zajedno sa odgovarajuim prednjim ili zadnjim svetlima.
Ureaji za davanje svetlosnih znakova
lan 39
Pod ureajem za davanje svetlosnih znakova, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) stop-svetla;

2) pokazivai pravca;
3) ureaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca.
lan 40
Stop-svetla na motornom vozilu na etiri ili vie tokova, motornom vozilu na tri toka koja su ira od 1,3 m i na
prikljunom vozilu moraju biti ugraena i izvedena kao najmanje dva stop-svetla na zadnjoj strani vozila, a na motornom
vozilu na dva toka i motornom vozilu na tri toka koja nisu ira od 1,3 m - kao najmanje jedno stop-svetlo na zadnjoj
strani vozila tako da daju svetlost crvene boje.
Ako se vie od dva stop-svetla postavljaju na zadnjoj strani motornog vozila na etiri ili vie tokova, motornog vozila na
tri toka koja su ira od 1,3 m i na prikljunom vozilu, ona moraju biti u paru, simetrino rasporeena u odnosu na
uzdunu srednju ravan vozila i moraju biti istog ili slabijeg intenziteta od osnovnih svetala.
Motorna vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veu od 20 km/h ne moraju imati stop-svetlo.
Ako je na vozilu ugraeno samo jedno stop-svetlo, ono mora biti postavljeno u uzdunoj srednjoj ravni vozila.
Ako su na vozilu ugraena dva stop-svetla, udaljenost izmeu unutranjih ivica svetleih povrina ne sme biti manja od
0,6 m.
Udaljenost svetlee povrine stop-svetla od povrine puta ne sme biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m. Samo u
izuzetnom sluaju, najvea dozvoljena udaljenost svetlee povrine stop-svetla od povrine puta moe iznositi 2,1 m.
Stop-svetla mogu biti ugraena zajedno sa drugim zadnjim svetlima.
Stop-svetla moraju biti povezana tako da se ukljuuju pri upotrebi radne konice vozila.
lan 41
Pokazivai pravca na motornom vozilu na tri, etiri ili vie tokova i na prikljunom vozilu moraju biti ugraeni i izvedeni
na sledei nain, i to:
1) na motornom vozilu koje nije due od 6 m:
a) dva prednja - bona i dva zadnja pokazivaa pravca, ili
b) dva prednja, dva zadnja i dva bona pokazivaa pravca, ili
v) dva prednja i dva zadnja pokazivaa pravca;
2) na motornom vozilu koje je due od 6 m i na vunom motornom vozilu:
a) dva prednja - bona i dva zadnja pokazivaa pravca, ili
b) dva prednja, dva bona i dva zadnja pokazivaa pravca;
3) na prikljunom vozilu - dva zadnja pokazivaa pravca.
Pokazivai pravca na motornom vozilu na dva toka mogu biti ugraeni i izvedeni kao:
1) dva prednja i dva zadnja pokazivaa pravca, ili
2) dva pokazivaa pravca na upravljau, vidljiva spreda i pozadi.
Svetlost pokazivaa pravca mora biti ute boje.
Uestalost miganja pokazivaa pravca treba, po pravilu, da iznosi 90 perioda u minuti, s tim to su dozvoljena
odstupanja u tako da uestalost miganja iznosi najmanje 60, odnosno najvie 120 perioda u minuti (9030 perioda u
minuti).
Od trenutka ukljuivanja pokazivaa pravca, paljenje svetlosti mora uslediti najdocnije za jednu sekundu, a prvo gaenje
svetlosti mora uslediti najdocnije za 1,5 sekundu.

Udaljenost spoljne ivice svetlee povrine pokazivaa pravca od bono najisturenije take vozila ne sme biti vea od 0,4
m.
Na vozilima iz stava 1. ovog lana udaljenost donjih ivica svetleih povrina pokazivaa pravca od povrine puta ne sme
biti manja od 0,35 m ni vea od 1,5 m. Samo u izuzetnom sluaju, kad ih iz konstruktivnih razloga nije mogue drukije
postaviti, najvea dozvoljena udaljenost svetlee povrine pokazivaa pravca od povrine puta moe iznositi 2,1 m.
Ukljuivanje pokazivaa pravca mora biti nezavisno od ukljuivanja bilo kog drugog svetla na vozilu.
Svi pokazivai pravca, postavljeni na istoj strani vozila, moraju se ukljuivati i iskljuivati putem iste komande.
Kontrola funkcionisanja pokazivaa pravca mora biti obezbeena putem optike ili zvune kontrolne naprave.
Ureaj za istovremeno ukljuivanje svih pokazivaa pravca na motornim vozilima iz stava 1. ovog lana mora biti
ugraen i izveden tako da se moe ukljuiti posebnim prekidaem, a kontrola funkcionisanja mora se obezbediti putem
crvene kontrolne lampe koja je u vidnom polju vozaa.
4. Ureaji koji omoguavaju normalnu vidljivost
lan 42
Pod ureajima na vozilima koji omoguavaju normalnu vidljivost u saobraaju na putu, u smislu ovog pravilnika,
podrazumevaju se:
1) vetrobran i spoljna prozorska okna kabine i karoserije;
2) ureaj za brisanje vetrobrana (u daljem tekstu: brisa vetrobrana);
3) ureaj za kvaenje spoljne strane vetrobrana (u daljem tekstu: pera vetrobrana);
4) ogledalo koje vozau omoguava osmatranje puta i saobraaja (u daljem tekstu: vozako ogledalo).
lan 43
Pod vetrobranom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se okno na eonoj strani motornog vozila.
Vetrobran i sva okna na motornom ili prikljunom vozilu moraju biti ugraeni i izvedeni tako da je opasnost od telesne
povrede vozaa, putnika i prolaznika u sluaju njihovog loma svedena na najmanju meru. Vetrobran i takva okna moraju
biti otporni na atmosferske i toplotne uticaje.
Vetrobran mora, pored uslova iz stava 2. ovog lana, ispunjavati i sledee uslove:
1) da je izgraen od dovoljno providne materije, ija se providnost ne menja;
2) da ne pokazuje nikakvu znatniju deformaciju predmeta koji se kroz njega gledaju;
3) da u sluaju prskanja zadri providnost koja je vozau potrebna da bi nastavio sigurnu vonju do zaustavljanja vozila.
lan 44
Brisai vetrobrana na motornom vozilu, osim na motociklu koji ima vetrobran, moraju biti ugraeni i izvedeni tako da
budu pouzdani i da omogue brisanje to vee povrine vetrobrana pod svim vremenskim uslovima, kao i neophodnu
vidljivost kroz vetrobran.
Rad ukljuenih brisaa vetrobrana ne sme trajno angaovati panju vozaa.
lan 45
Pera vetrobrana na motornom vozilu koje ima brisae vetrobrana mora biti ugraen i izveden tako da omoguava
pranje to vee povrine vetrobrana.

lan 46
Vozako ogledalo na motornom vozilu mora biti ugraeno i izvedeno kao najmanje:
1) jedno vozako ogledalo na motociklu;
2) dva vozaka ogledala na putnikom automobilu sa etiri ili vie sedita, od kojih je jedno smeteno unutar karoserije,
a drugo izvan karoserije na levoj strani vozila;
3) dva vozaka ogledala na autobusu, putnikom automobilu koji vue kamp-prikolicu i trolejbusu sa obe spoljanje
strane prednjeg dela ovih vozila i jedno vozako ogledalo unutar karoserije;
4) dva vozaka ogledala na teretnim i kombinovanim vozilima sa obe spoljanje strane prednjeg dela tih vozila.
Vozako ogledalo mora biti postavljeno tako da vozau omoguava osmatranje puta i saobraaja iza vozila i kad se u
vozilu nalazi najvei dozvoljeni broj lica, odnosno i kad je vozilo natovareno. Vozako ogledalo mora biti zglobno vezano
za leite svog nosaa tako da se moe postaviti u bilo koji poloaj radi osmatranja puta i saobraaja iza vozila i da u
zauzetom poloaju ostane i pri normalnim potresima za vreme kretanja vozila. Vozako ogledalo postavljeno unutar
karoserije putnikog automobila mora se nalaziti na mestu na kome ga voza sa svog sedita moe podeavati rukom.
Povrina vozakog ogledala mora imati takve optike karakteristike da ne prouzrokuje znatniju deformaciju slike i boje
predmeta i da nije podlona tetnom dejstvu atmosferskih prilika.
Povrina vozakog ogledala koja reflektuje sliku moe biti ravna ili blago ispupena (konveksna) ili kombinovana.
Radijus ispupenosti konveksne povrine vozakog ogledala ne sme biti manji od 80 cm.
Povrina vozakog ogledala mora iznositi, i to:
1) ogledala smetenog unutar karoserije i izvan karoserije putnikog automobila - najmanje 60 cm2;
2) ogledala smetenih izvan karoserije ostalih motornih vozila - najmanje 150 cm2 ako im je povrina ispupena,
odnosno najmanje 300 cm2 ako im je povrina ravna;
3) ogledala na motociklu - najmanje 50 cm2.
Ako na putnikom automobilu postoji samo jedno vozako ogledalo, ono se postavlja na odgovarajue mesto unutar
karoserije vozila, a ako je to, s obzirom na konstrukciju karoserije neizvodljivo, postavlja se sa leve strane vozila.
Ako vozako ogledalo smeteno izvan karoserije vozila prelazi najveu dozvoljenu irinu motornog vozila (2,5 m), ono
mora biti postavljeno na nosa sa zglobom koji omoguava da se pritiskom na nosa ogledala ono vrati u dozvoljenu
irinu vozila.
5. Ureaji za davanje zvunih znakova
lan 47
Ureaj za davanje zvunih znakova na motornom vozilu mora biti ugraen i izveden kao najmanje jedan ureaj tako da
daje jednoline zvuke nepromenljivog intenziteta.
Osim ureaja za davanje zvunih znakova iz stava 1. ovog lana, na odreena motorna vozila namenjena za hitnu
medicinsku pomo, vatrogasna vozila, vozila organa unutranjih poslova i vozila oruanih snaga Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije, moe biti ugraen i izveden i poseban ureaj za davanje znakova od niza
naizmenino proizvedenog zvuka od dve razliite frekvencije.
Komanda ureaja za davanje zvunih znakova mora biti postavljena tako da je pristupana vozau sa njegovog sedita.
6. Ureaji za kretanje vozila unazad
lan 48
Ureaji koji omoguavaju kretanje vozila unazad, pored ureaja za kretanje vozila unapred, na svakom motornom vozilu,
osim na motociklu i motornom vozilu na tri toka, koji su simetrino rasporeeni u odnosu na uzdunu osu vozila, ako

njihova najvea dozvoljena masa ne prelazi 0,6 t, moraju biti ugraeni i izvedeni tako da omogue pouzdano i bezbedno
kretanje vozila unazad.
7. Ureaji za kontrolu i davanje znakova
lan 49
Pod ureajima za kontrolu i davanje znakova na motornim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se, i to:
1) na putnikim automobilima:
a) brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje;
b) kontrolna plava lampa za veliko svetlo;
v) svetlosni i zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa pravca;
2) na autobusima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraaj:
a) brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje, ako nije ugraen u tahograf koji pokazuje i registruje brzinu,
vreme i preeni put vozila du celog puta;
b) kontrolna plava lampa za veliko svetlo;
v) svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa pravca;
g) tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i preeni put vozila du celog puta;
d) pokaziva raspoloivog pritiska pneumatikog ureaja radne konice, ako je taj ureaj stalno pod pritiskom;
3) na autobusima za gradski i prigradski saobraaj:
a) svi ureaji predvieni za autobuse u taki 2. ovog stava;
b) svetlosni znak za kontrolu zatvorenosti vrata koja nisu u vidnom polju vozaa;
v) ureaj za davanje i primanje znakova od konduktera ili putnika;
4) na trolejbusima za gradski saobraaj:
a) svi ureaji za autobuse za gradski i prigradski saobraaj predvieni u taki 3. ovog stava;
b) ureaj za kontrolu izolovanosti od elektrinog napona;
5) na teretnim vozilima:
a) brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje, ako nije ugraen u tahograf koji pokazuje i registruje brzinu,
vreme i preeni put vozila du celog puta;
b) kontrolna plava lampa za veliko svetlo;
v) svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa pravca;
g) pokaziva raspoloivog pritiska pneumatikog ureaja radne konice, ako je taj ureaj stalno pod pritiskom;
d) tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i preeni put vozila du celog puta, ako teretno vozilo ima najveu
dozvoljenu masu preko 5 t;
) ureaj za davanje znaka nedovoljnog pritiska pneumatika na onim tokovima koji nisu udvojeni, ako je razmak
osovina vei od 2 m na prikljunim vozilima ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t, a brzina kretanja 30 km/h;
6) na specijalnim i radnim vozilima:
a) kontrolni ureaji predvieni za teretna vozila u taki 5. ovog stava. Izuzetno, tahograf ne moraju imati specijalna i
radna vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja veu od 30 km/h;
b) ureaj za kontrolu rada radnih sistema ugraenih na vozilu;
7) na motociklima:
a) brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje;
b) kontrolna plava lampa za veliko svetlo, osim na motociklu sa motorom radne zapremine do 50 cm3;
8) na svim vozilima koja imaju poseban ureaj koji proizvodi energiju za rad konica:
a) standardizovan prikljuak za kontrolu pritiska konog fluida na rezervoaru energije, konim cilindrima i ureajima u
kojima se vri bilo kakva transformacija energije.

8. Ureaji za odvoenje i isputanje izduvnih gasova

lan 50
Izlaz (izvod) izduvne cevi ureaja za odvoenje i isputanje izduvnih gasova ne sme biti usmeren vie od 30o nanie niti
u desnu stranu motornog vozila.
Na izduvnoj cevi iz stava 1. ovog lana mora se nalaziti ureaj za priguivanje zvuka izduvnih gasova, koji se ne moe
iskljuiti, osim za potrebe ienja.
Izlaz izduvne cevi na radnim i specijalnim vozilima namenjenim za trajnu upotrebu u naseljenim mestima, kao i na
autobusima namenjenim za prevoz putnika u naseljenim mestima, moe biti ugraen i izveden na najvioj taki vozila ili
na levoj zadnjoj strani, na najnioj taki vozila.
9. Ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila
lan 51
Ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila, osim kod motocikla sa bonom prikolicom, moraju biti postavljeni u
uzdunoj simetrinoj vertikalnoj ravni vozila i izvedeni zglobno tako da omoguavaju pokretljivost ureaja u svim
pravcima u prostoru.
Osovinica ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila, pomou koje se spaja vozilo, mora imati osigura koji
onemoguava, pri normalnoj upotrebi, razdvajanje spojenih vozila.
Ureaji za spajanje vunog i prikljunog vozila moraju biti privreni za ojaani deo vunog vozila.
10. Ostali ureaji vozila od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja
lan 52
Karoserija na motornim i prikljunim vozilima mora biti ugraena i izvedena tako da po svojoj konstrukciji, kvalitetu i vrsti
materijala, kao i opremljenosti, odgovara nameni vozila i da obezbeuje sigurnost putnika i vozaa za vreme vonje.
Zadnja strana karoserije autobusa kojima se vri prevoz lica u gradskom i prigradskom saobraaju i trolejbusa kojima se
vri prevoz lica u gradskom saobraaju, kao i trolna oprema trolejbusa, moraju biti izvedene tako da se niko ne moe
popeti na zadnju stranu vozila i visiti za vreme vonje.
Stepenici na vozilima kojima se vri prevoz putnika moraju biti izvedeni tako da obezbeuju siguran ulaz i izlaz putnika.
Istureni delovi i ukrasni predmeti na prednjem delu vozila ne smeju imati otre ivice. Ako postoji ukrasna figura na gornjoj
povrini prednjeg dela vozila, ona mora biti elastino privrena za vozilo.
Reklamne table i natpisi ne smeju se stavljati na prednjoj i zadnjoj strani vozila.
Oslonci za noge vozaa na motociklu moraju biti ugraeni i izvedeni sa obe strane motocikla, a kod motocikla sa
seditem za putnika mora biti ugraen dra, a oslonci za noge putnika moraju biti ugraeni i izvedeni sa obe strane
motocikla.
lan 53
Slobodna povrina namenjena za jedno mesto za stajanje putnika u autobusima, trolejbusima i prikljunim vozilima,
kojima se prevoz putnika vri i u stojeem stavu, mora iznositi najmanje 0,15 m2.
Unutranji prostor kabine za vozaa i prostor za putnike moraju biti opremljeni tako da je pod normalnim uslovima u toku
vonje ili za vreme mirovanja vozila iskljueno nanoenje povrede vozau, odnosno putnicima u vozilu. Pribor, alat,
ureaji i oprema moraju biti dobro privreni.
Prostor za vozaa i putnike u motornim i prikljunim vozilima mora imati unutranju rasvetu.
Otvor nalivka za punjenje rezervoara gorivom ne sme se nalaziti u prostoru za vozaa ili u prostoru za putnike.

lan 54
Vrata na autobusima, trolejbusima i prikljunim vozilima sa vie od 25 mesta, kojima se prevoze putnici, moraju biti
ugraena i izvedena kao najmanje dvoja vrata na desnoj strani tih vozila, i to tako da je onemogueno njihovo
nenamerno otvaranje za vreme vonje i da obezbeuju putnike od povrede, odnosno od eventualnog ispadanja iz vozila.
Pomona vrata za izlaz putnika u sluaju opasnosti, odnosno druge neophodne potrebe na vozilima iz stava 1. ovog
lana moraju biti ugraena i izvedena na levoj strani vozila, na mestu koje je putnicima pristupano u sluaju opasnosti,
odnosno druge neophodne potrebe, s tim da njihova irina ne sme iznositi manje od 0,6 m, a visina manje od 1,2 m.
Konstrukcija pomonih vrata mora biti takva da se ona ne mogu nenamerno otvoriti.
Na vozilima iz stava 1. ovog lana ne moraju biti izvedena pomona vrata, ako ta vozila sa obe bone strane imaju po
jedan prozor povrine najmanje 0,8 x 0,6 m i ako su ti prozori podesni za izlaz u sluaju opasnosti. Ti prozori moraju
imati natpis da slue za izlaz u sluaju opasnosti.
Ako bona vrata na motornim vozilima, osim na teretnim vozilima, izlaze pri otvaranju van gabarita tog vozila, moraju
imati bravu postavljenu prema zadnjem delu vozila, a arke vrata postavljene prema prednjem delu vozila.
lan 55
Brave na vratima vozila moraju biti dvostepene i ugraene i izvedene tako da drugi stepen brave spreava otvaranje
vrata, ako vrata nisu potpuno zatvorena. Brave moraju imati napravu kojom se osiguravaju sa unutranje strane tako da
se lako fiksiraju u sigurnosni poloaj. Brava na vratima koja se nalazi pored vozaa, kao i brave na vratima teretnih
vozila, ne moraju na takav nain biti osigurane.
Vrata, poklopci i druge vrste zatvaraa na otvorima zatvorenih karoserija, iji su slobodni otvori vei od minimalnih
dimenzija za ulaz jednog lica, moraju biti izvedeni tako da se mogu otvoriti i sa unutranje strane.
Poklopci na svim spoljanjim stranama motornih i prikljunih vozila moraju biti izvedeni, odnosno osigurani tako da je
onemogueno da se sami otvore za vreme vonje, pa ni pri jaim potresima.
lan 56
Ureaj za provetravanje u autobusima, trolejbusima i prikljunim vozilima, kojima se prevoze putnici, mora biti ugraen i
izveden tako da za vreme vonje pritisak vazduha u unutranjosti karoserije ne moe biti nii od spoljanjeg
atmosferskog pritiska.
Prostor zatvorenih karoserija namenjen vozau i putnicima mora biti izgraen tako da je obezbeen od prodiranja i
nagomilavanja gasova tetnih za zdravlje ljudi.
lan 57
Akumulator na vozilu mora biti dobro privren u svom leitu i mora imati odgovarajuu spoljanju oduku van prostora
za vozaa i putnike, osim akumulatora koji su izvedeni tako da ne isparavaju.
Autobusi i trolejbusi sa vie od 25 mesta, kojima se prevoze putnici, moraju na glavnom kablu elektrine instalacije imati
prekida kojim se prekidaju sva strujna kola u vozilu. Ruica prekidaa mora biti u domaaju ruke vozaa.
lan 58
Prednja sedita i nasloni tih sedita u putnikim automobilima, koji su pokretni, moraju imati osigurae za uvrenje koji
se mogu samo runo iskljuiti.
lan 59
Kabina za vozaa na motornim vozilima mora ispunjavati sledee uslove:
1) da u pogledu dimenzija, vidljivosti, stepena vibracije, izolacije od buke, grejanja, ventilacije i zaptivenosti ispunjava
uslove koji obezbeuju normalan rad vozau i njegovim pomonicima;
2) da je sedite vozaa iroko najmanje 0,45 m i da po svojoj konstrukciji i materijalu od kog je izraeno omoguava
vozau udobno sedenje za upravljaem;

3) da su okna prednje i bone strane kabine izraena od providnog materijala.

lan 60
Ureaji za odmrzavanje i odmagljivanje vetrobrana i ureaji za grejanje i provetravanje na motornom vozilu moraju biti
ugraeni i izvedeni tako da se njihovom upotrebom obezbedi i omogui potrebna vidljivost kroz vetrobran i unutranja
zagrejanost i provetravanje prostora za vozaa i putnike.
Otvori za ulaz vazduha u kabinu za vozaa, koji su u sastavu ureaja za grejanje i provetravanje, moraju biti izvedeni
tako da se onemoguuje zagaivanje vazduha sagorelim gasovima i prainom koje prouzrokuje samo vozilo.
lan 61
Pneumatici na vozilima moraju biti deklarisanih dimenzija od strane proizvoaa, zavisno od najvee dozvoljene brzine
kretanja vozila i najvee dozvoljene mase vozila na kome su pneumatici postavljeni.
Pneumatici na istoj osovini vozila moraju biti jednaki po vrsti (letnji, zimski), konstrukciji (radijalni, dijagonalni i sa
ukrtenim pojasevima), nosivosti i dimenzijama.
Dubina ara pneumatika po obimu i irini protektora ne sme iznositi manje od 1 mm za putnike automobile i
kombinovana vozila, odnosno manje od 2 mm za autobuse i teretna vozila.
Na naplatku rezervnog toka ne mora se nalaziti pneumatik iste vrste i konstrukcije.
Obnovljeni pneumatici mogu se koristiti na vozilima pod uslovom da imaju deklaraciju proizvoaa ili izvoaa
protektiranja.
lan 62
Blatobrani na motornim i prikljunim vozilima koja mogu razviti brzinu kretanja veu od 30 km/h, osim na terenskim i
teretnim vozilima koja se automatski istovaraju (samoistovarivai), moraju biti ugraeni i izvedeni iznad svih tokova.
Tokovi skupa vozila na prvoj osovini prikljunog vozila ne moraju sa prednje strane biti pokriveni blatobranima. Gornja
etvrtina prenika zadnjih tokova tegljaa sa poluprikolicom ne mora biti pokrivena blatobranima. Blatobrani
vieosovinskih vozila mogu biti zajedniki za skup tokova na istoj strani vozila.
Blatobrani moraju biti postavljeni tako da pokrivaju irinu toka vozila. Blatobrani ne smeju imati otre ivice. Poloaj i
veliina blatobrana moraju biti takvi da spreavaju odbacivanje blata ka prednjoj gornjoj strani, raunajui od osovine
tokova vozila. S prednje strane, u pravcu kretanja vozila, blatobran mora pokrivati najmanje gornju treinu prenika
toka. Sa zadnje strane blatobran mora pokrivati najmanje polovinu prenika toka optereenog vozila.
Na motornim vozilima koja ostavljaju jedan trag, prednji blatobran mora da pokriva toak u luku od najmanje 15 ispred
vertikale povuene kroz osovinu prednjeg toka.
lan 63
Branici na putnikim automobilima i kombinovanim vozilima moraju biti ugraeni i izvedeni na prednjoj i zadnjoj strani
vozila, a na drugim motornim vozilima na etiri ili vie tokova - najmanje na prednjoj strani tih vozila.
Branici ne smeju imati otre ivice i moraju biti postavljeni tako da predstavljaju najisturenije delove vozila, osim ako vozilo
ima ugraenu kuku za vuu.
Visina prednjih i zadnjih branika vozila, merena od povrine puta, mora biti jednaka na prednjoj i zadnjoj strani pri
ravnomernoj optereenosti vozila u stanju mirovanja, s tim to se dozvoljava odstupanje u granicama dimenzije jedne
irine prednjeg branika.
Zatitnik od podletanja sa zadnje strane pod vozilo na motornim i prikljunim vozilima koja na ravnom putu mogu razviti
brzinu kretanja veu od 30 km/h, kod kojih je rastojanje od zadnje najisturenije take vozila do ose poslednje po redu
osovine vozila, u neoptereenom stanju, vee od 1000 mm, kao i kod kojih zadnji deo asije u svojoj celoj irini ili glavni
delovi karoserije, u neoptereenom stanju, imaju slobodnu visinu veu od 700 mm iznad povrine kolovoza, mora biti
ugraen i izveden tako da onemogui podletanje drugog vozila pod vozilo na kome je izveden taj zatitnik.

Zatitnik od podletanja sa zadnje strane pod vozilo na mestima za privrivanje ne sme prei najveu dozvoljenu irinu
vozila i ne sme biti krai ni na jednoj strani vozila za vie od 100 mm. Krajevi zatitnika od podletanja sa zadnje strane
pod vozilo ne smeju biti povijeni unazad.
Zatitnik od podletanja sa zadnje strane pod vozilo mora biti otporan na savijanje elinog nosaa iji popreni presek
obezbeuje otporni moment na savijanje od 20 cm3.
Odredbe st. 4. i 5. ovog lana ne odnose se na vuna vozila namenjena za obavljanje transporta u poljoprivredi i
umarstvu, tegljae sa sedlom i prikolice sa jednostrukom osovinom, odnosno jednoosovinske prikolice namenjene za
prevoz dugakih tereta, kao i na vozila kod kojih postavljanje zatitnika od podletanja sa zadnje strane pod vozilo
onemoguava njihovu radnu funkciju.
lan 64
Prikljuci za vezivanje sigurnosnih pojaseva u putnikim automobilima moraju biti ugraeni i izvedeni najmanje za prvi
red sedita.
Prikljuci za vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilima iz stava 1. ovog lana, osim u kombinovanim vozilima, moraju biti
ugraeni i izvedeni i za sva ostala sedita za koja je to naznaeno u deklaraciji proizvoaa.
Bona sedita u vozilu moraju imati prikljuke za vezivanje sigurnosnih pojaseva na tri take, odnosno dve take, a
sedite u sredini vozila najmanje na dve take vezivanja.
Prikljuci za vezivanje sigurnosnih pojaseva u putnikim automobilima moraju, u pogledu prikljuivanja, odgovarati
prikljucima na sigurnosnim pojasevima iz lana 65. stav 2. ovog pravilnika.
Nasloni za glavu u putnikim automobilima moraju biti ugraeni i izvedeni za sva sedita za koja imaju ugraene
sigurnosne pojaseve.
lan 65
Putniki automobili, osim kombinovanih vozila, koji imaju ugraene prikljuke za vezivanje sigurnosnih pojaseva na tri
take vezivanja moraju imati ugraene sigurnosne pojaseve za prvi red bonih sedita.
Sigurnosni pojasevi u putnikim automobilima, koji su proizvedeni, odnosno proizvedeni i ukljueni u saobraaj posle 1.
januara 1977. godine, moraju biti izvedeni prema uslovima propisanim u Pravilniku broj 16 - Jednoobrazni propisi koji se
odnose na homologaciju sigurnosnih pojaseva za odrasla lica koja se nalaze u motornim vozilima (Uredba o ratifikaciji
Pravilnika broj 16 i broj 17 uz Sporazum od 20. marta 1958. godine usvojen u enevi, koji se odnosi na usvajanje
jednoobraznih uslova za homologaciju i reciprono priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, "Slubeni
list SFRJ" - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 47/74) i imati odgovarajuu oznaku homologacije, odnosno
moraju odgovarati normativima propisanim u odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
lan 66
Prikljuci za vuu na vozilima na motorni pogon moraju biti ugraeni i izvedeni sa prednje strane vozila na pristupanom
mestu tako da omogue spajanje ueta ili poluge za vuu i da osiguraju bezbedno vuenje tog vozila pomou ueta ili
poluge za vuu.
lan 67
Ureaj za obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe na putnikim automobilima i kombinovanim vozilima mora biti
ugraen i izveden tako da sprei okretanje toka upravljaa ili pomeranje ruice menjaa, ili da deluje na sistem prenosa
i sprei okretanje pogonskih tokova (osim konih sistema), ili da ima poseban sistem kojim se spreava putanje
motora u rad.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora biti stalno ugraen u vozilu i mora biti izveden tako da se ne moe ukljuiti kad se
vozilo nalazi u pokretu.
lan 68
Ako je na motornom vozilu ugraena oprema za pogon na sabijeni ili teni gas, rezervoar sa gasom sme se postaviti
samo iza prostora za vozaa, odnosno putnike.

Prostor za smetaj rezervoara sa gasom mora biti odvojen metalnom pregradom od prostora za vozaa, odnosno
putnike, kao i od prostora za smetaj motora.
Rezervoar za sabijeni ili teni gas mora imati ugraene ureaje i opremu za utakanje i isticanje gasa prema motoru,
shodno propisima o tehnikim normativima za ureaje i opremu za teni naftni gas koji se ugrauju na motorna vozila.
Rezervoar iz stava 3. ovog lana mora biti privren za vozilo tako da je onemogueno njegovo pomeranje.
Ureaji za pogon na sabijeni ili teni gas na motornom vozilu mogu se ugraivati i upotrebljavati samo po prethodno
izvrenom ispitivanju i proveri ispravnosti ugradnje tih ureaja na vozilu od strane za to ovlaene organizacije.
IV UREAJI NA TRAKTORIMA I NJIHOVIM PRIKOLICAMA
1. Traktori
lan 69
Odredbe o ureajima na traktorima odnose se samo na one vrste traktora koji na ravnom putu ne mogu razviti brzinu
kretanja veu od 30 km/h i koji imaju dve osovine i tokove sa pneumaticima (u daljem tekstu: traktor).
Na traktore koji na ravnom putu razvijaju brzinu kretanja veu od 30 km/h shodno se primenjuju odredbe l. 5. do 68.
ovog pravilnika.
lan 70
Radna i parkirna konica na traktoru moraju biti ugraene i izvedene tako da ispunjavaju uslove iz lana 15. st. 3, 5. i 6.
ovog pravilnika.
Koni sistem na traktoru moe biti ugraen i izveden samo na dva toka iste osovine, pod uslovom da je sila koenja
ravnomerno rasporeena na oba toka.
lan 71
Pod ureajima za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova na traktorima, u smislu ovog pravilnika,
podrazumevaju se:
1) glavni farovi sa oborenim svetlom;
2) poziciona svetla;
3) stop-svetla;
4) katadiopteri;
5) pokazivai pravca;
6) svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice.
Osim ureaja iz stava 1. ovog lana, na traktorima mogu biti ugraeni i izvedeni i:
1) farovi za veliko svetlo;
2) farovi za maglu;
3) farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi;
4) svetla za vonju unazad;
5) zadnja svetla za maglu.

Za oborena svetla za osvetljavanje puta, poziciona svetla, stop-svetla, katadioptere, pokazivae pravca i svetla za
osvetljavanje zadnje registarske tablice iz stava 1. ovog lana, shodno vae uslovi propisani za takve ureaje na
motornim vozilima u l. 21. do 24, lanu 25. st. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8. i 9, l. 31. i 32, lanu 36, lanu 38, l. 40. i 41. i lanu
99. ovog pravilnika.
Ako su na traktoru ugraena i svetla iz stava 2. ovog lana, shodno vae uslovi predvieni za takva svetla u l. 25. do
28. ovog pravilnika.
lan 72
Bezbednosna kabina ili ram na traktoru moraju biti ugraeni i izvedeni tako da tite vozaa od povrede u sluaju da se
traktor prevrne i da odgovaraju normativima propisanim u odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
lan 73
Ureaji za kontrolu rada pokazivaa pravca na traktorima moraju biti ugraeni i izvedeni kao svetlosni ili kao zvuni znak
za kontrolu rada pokazivaa pravca, ako voza ne moe direktno videti najmanje po jedan pokaziva pravca sa svake
strane vozila.
lan 74
Ureaj za davanje zvunih znakova na traktoru mora biti ugraen i izveden tako da ispunjava uslove propisane za takve
ureaje na motornim vozilima u lanu 47. ovog pravilnika.
lan 75
Ureaj za odvoenje i isputanje izduvnih gasova na traktoru mora biti ugraen i izveden tako da ispunjava uslove
propisane u lanu 50. stav 3. ovog pravilnika.
lan 76
Vozako ogledalo na traktoru koji ima zatvorenu kabinu za vozaa mora biti ugraeno i izvedeno kao najmanje jedno
vozako ogledalo postavljeno na levoj strani kabine.
Ako na traktoru postoje vetrobran, spoljanja okna i brisai vetrobrana, za njih shodno vae uslovi propisani za takve
ureaje na motornim vozilima u l. 43. do 45. ovog pravilnika.
lan 77
Ureaj za kretanje traktora unazad na traktoru ija masa prelazi 0,35 t mora biti ugraen i izveden tako da sa
odgovarajuim stepenom prenosa omogui pouzdano i bezbedno kretanje traktora unazad.
2. Prikolice
lan 78
Radna i parkirna konica na prikolicama koje vuku traktori, osim na prikolici ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1,5
t, odnosno ija najvea dozvoljena masa nije vea od mase traktora za koji je prikljuena, moraju biti ugraene i
izvedene tako da ispunjavaju uslove propisane u lanu 19. st. 2. do 5. ovog pravilnika.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na prikolice sa ugraenom inercionom komandom koenja koje vuku
traktori, a koje su proizvedene, odnosno proizvedene i ukljuene u saobraaj do 2. maja 1975. godine, pod uslovom:
1) da traktor vue jednu prikolicu;
2) da najvea dozvoljena masa prikolice ne prelazi 5 t;
3) da se traktor sa prikolicom ne kree po putu sa uzdunim nagibom veim od 5%.
lan 79

U pogledu svetla za oznaavanje prikolice, stop-svetla, pokazivaa pravca i katadioptera na prikolici koju vue traktor
shodno vae odredbe l. 31, 32, 36, 38, 40. i 41. ovog pravilnika.
V UREAJI NA ZAPRENIM VOZILIMA
lan 80
Svetla na zaprenom vozilu moraju biti izvedena kao najmanje jedno belo svetlo postavljeno na prednjoj strani vozila
tako da je svetlost koju daje vidljiva samo za uesnike u saobraaju koji se nalaze ispred zaprenog vozila i kao
najmanje jedno crveno svetlo postavljeno na zadnjoj strani vozila tako da je svetlost koju daje vidljiva samo za uesnike
u saobraaju koji se nalaze iza zaprenog vozila.
Svetla na zaprenom vozilu moraju biti izvedena tako da se svetlost koju ona daju, nou pri dobroj vidljivosti, moe videti
na udaljenosti od najmanje 150 m.
lan 81
Katadiopteri na zaprenim vozilima moraju biti ugraeni i izvedeni kao dva katadioptera crvene boje, koja nisu
trouglastog oblika, simetrino postavljena na zadnjoj strani vozila, tako da su nou, pri dobroj vidljivosti, vidljiva sa
udaljenosti od najmanje 100 m kad su osvetljena velikim svetlom motornog vozila.
Reflektujua povrina katadioptera ne sme biti manje od 0,3 m ni vie od 1 m udaljena od povrine puta. Meusobno
rastojanje reflektujuih povrina katadioptera ne sme biti manje od 0,5 m. Reflektujua povrina pojedinih katadioptera
mora iznositi najmanje 20 cm2 .
VI UREAJI NA BICIKLIMA I BICIKLIMA SA MOTOROM
lan 82
Konice na biciklima i biciklima sa motorom moraju biti ugraene i izvedene za svaki toak, i to najmanje po jedna
konica tako da su meusobno nezavisne, s tim to konica na prednjem toku mora biti runa.
lan 83
Jedno svetlo za osvetljivanje puta na biciklima i biciklima sa motorom mora biti izvedeno i privreno na prednjoj strani
vozila.
Svetlost koju daje svetlo iz stava 1. ovog lana mora biti bele boje, a udaljenost svetlee povrine tog svetla od povrine
puta ne sme biti manja od 0,4 m ni vea od 1,2 m.
Jedno zadnje poziciono svetlo crvene boje na biciklima i biciklima sa motorom mora biti izvedeno i privreno na
zadnjoj strani vozila.
Udaljenost svetlee povrine svetla iz stava 3. ovog lana od povrine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni vea od 0,9
m.
Svetlo iz stava 3. ovog lana moe biti izvedeno zajedno sa katadiopterom.
lan 84
Jedan katadiopter crvene boje na biciklima i biciklima sa motorom mora biti ugraen i izveden na zadnjoj strani bicikla, a
po jedan katadiopter ute ili narandaste boje - na svakoj strani pedale (sa prednje i zadnje strane).
Udaljenost reflektujue povrine katadioptera crvene boje na zadnjoj strani vozila od povrine puta ne sme biti manja od
0,25 m ni vea od 0,9 m.
Reflektujua povrina katadioptera crvene boje na zadnjoj strani vozila mora biti najmanje 8 cm2 .
Na bonim stranicama prednjeg i zadnjeg toka bicikla moraju biti izvedena reflektujua tela koja reflektuju svetlost bele
ili ute boje.
lan 85

Ureaj za davanje zvunih znakova na biciklima i biciklima sa motorom mora biti ugraen i izveden tako da ispunjava
uslove propisane u lanu 47. stav 1. ovog pravilnika.
VII OPREMA VOZILA
lan 86
U motornim i prikljunim vozilima, osim u motociklima, motornim vozilima na tri toka, traktorima, traktorskim prikolicama,
prikolicama sa jednostrukom osovinom i jednoosovinskim prikolicama, autobusima za gradski i prigradski saobraaj,
trolejbusima za gradski saobraaj i vozilima namenjenim za komunalne usluge (za pranje i ienje ulica, odvoz smea i
fekalija i dr.), mora postojati rezervni toak na vidnom mestu tako da ga voza moe, po potrebi, koristiti.
lan 87
U motornim vozilima, osim u putnikim automobilima kojima se ne vri javni prevoz lica u saobraaju na putevima,
motociklima, motornim vozilima na tri toka i traktorima, mora postojati aparat za gaenje poara i biti postavljen na
vidnom mestu tako da se u sluaju opasnosti moe upotrebiti.
lan 88
U motornim i prikljunim vozilima, osim u motociklima bez bone prikolice, mora postojati, na vidnom mestu, poseban
standardizovan znak za obeleavanje vozila zaustavljenog na kolovozu puta tako da ga voza moe po potrebi koristiti.
Po dva znaka iz stava 1. ovog lana moraju postojati u:
1) teretnom vozilu i autobusu - ako vuku prikljuno vozilo;
2) motornom vozilu koje se nalazi na zaelju kolone - ako se motorna vozila kreu u organizovanoj koloni.
Znak iz stava 1. ovog lana ima oblik ravnostranog trougla, sa ivicama crvene boje ija duina iznosi 40 cm, a irina
najmanje 5 cm. Ivice znaka moraju biti prevuene reflektujuom materijom ili crvenom katadiopterskom optikom u irini
od najmanje 2 cm, ili izraene tako da se mogu po itavoj duini osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti. Znak mora da
bude izraen od vrstog materijala i na nain koji mu omoguava da stabilno stoji u vertikalnom poloaju.
lan 89
U motornim vozilima, osim u motociklima radne zapremine motora do 50 cm3, mora postojati, na vidnom mestu, oprema
za pruanje prve pomoi (kutija prve pomoi) tako da je voza moe, po potrebi, koristiti.
lan 90
U motornim i prikljunim vozilima, ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t moraju postojati dva klinasta podmetaa, na
vidnom mestu, tako da ih voza moe, po potrebi, koristiti.
eki za razbijanje stakla u autobusima i trolejbusima iz lana 54. stav 1. ovog pravilnika mora postojati, na vidnom
mestu, tako da se u sluaju opasnosti moe upotrebiti.
lan 91
U motornim vozilima, osim u motociklu, traktoru, trolejbusu za gradski saobraaj i autobusu za gradski i prigradski
saobraaj moraju postojati, na vidnom mestu, rezervne sijalice najmanje za polovinu sijalinih mesta udvojenih ureaja
za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova i po jedna sijalica za neudvojena sijalina mesta za koja je
moguna zamena samo sijalica.
lan 92
Broj okvira vozila mora biti utisnut na samom okviru ili na ma kom delu vozila koji se ne moe skinuti.
Broj motora mora biti utisnut na uoljivom mestu kuice motora.
Broj motora i broj okvira vozila moraju biti utisnuti na vozilu na vidnom mestu, na nain propisan jugoslovenskim
standardom.

lan 93
U putnikim automobilima i vozilima namenjenim za prevoz opasnih materija mora postojati, na vidnom mestu, ue ili
poluga za vuu tih vozila, koji moraju odgovarati normativima propisanim u odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
Ostala motorna i prikljuna vozila mogu imati ue ili polugu za vuu.
lan 94
Pod zimskom opremom motornih i prikljunih vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se pneumatici za zimsku
upotrebu (M+S) na pogonskim tokovima, odnosno radijalni pneumatici na svim tokovima, ili pneumatici sa letnjim
profilom ako vozilo u priboru ima lance za pogonske tokove, a pod zimskom opremom autobusa i teretnih vozila
podrazumeva se jo i lopata.
Na pneumaticima iz stava 1. ovog lana dubina ara gazeeg sloja, po obimu i irini, mora iznositi najmanje 4 mm.
Na vozila se ne smeju postavljati pneumatici sa ekserima.
VIII UREAJI OD KOJIH ZAVISI SASTAV I OBOJENOST IZDUVNIH GASOVA NA MOTORNIM VOZILIMA
lan 95
Motori sa unutranjim sagorevanjem na motornim vozilima, osim na motociklima, ne smeju da isputaju u atmosferu, i to:
1) benzinski motori - ugljen-monoksid ija je koncentracija vea od 4,5% zapremine izduvnih gasova pri radu zagrejanog
motora u praznom hodu;
2) dizel-motori, pri najmanje est uzastopnih slobodnih ubrzavanja neoptereenog normalno zagrejanog motora izduvne gasove iji koeficijent apsorpcije svetlosti, izmeren dimometrom (opasimetar), prelazi vrednost K = 3,22 m -1 za
motore do nominalne snage Pe = 73,50 kW, odnosno vrednost K = 2,44 m-1 za motore preko Pe = 73,50 kW. Pri
slobodnom ubrzavanju mora se postii maksimalni broj obrtaja motora.
IX TEHNIKI USLOVI KOJIMA MORAJU ODGOVARATI POJEDINI UREAJI NA VOZILIMA
lan 96
Pod tehnikim uslovima kojima moraju odgovarati pojedini ureaji na vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se tehniki normativi koji se propisuju za pojedine vrste tih ureaja.
Tehniki normativi efikasnosti konih sistema motornih i prikljunih vozila dati su u sledeoj tabeli i iznose:
Tabela 1

Najvea sila aktiviranja (daN)

Koni koeficijent*)

Autobusi i trolejbusi

Traktori

Motocikli

Putniki automobili

Teretna vozila

Autobusi i trolejbusi

Prikljuna vozila

Traktori

Traktorske prikolice

25

Teretna vozila

50

Putniki automobili

Radna konica

Sila na runoj komandi

Vrsta konog
sistema

Sila na nonoj komandi

Motocikli

50

70

70

60

35

55

45

50

45

25

25

Pomona konica

40

60

60

30

25

20

25

20

15

15

____________
* Koni koeficijent predstavlja odnos usporenja vozila i ubrzanja zemljine tee, izraene u procentima.
Normativi iz stava 2. ovog lana primenjuju se za vozila koja se kreu, i to pod sledeim uslovima:
1) da je povrina po kojoj se vozila kreu vodoravna, ravna, suva i sa savremenim kolovoznim zastorom;
2) da za vreme kretanja vozila brzina vetra nije vea od 3 m/s;
3) da temperatura diska ili spoljne povrine doboa ne iznosi vie od 100 oC;
4) da brzina na poetku koenja iznosi najmanje 50 km/h - za putnike automobile, najmanje 40 km/h - za druga motorna
vozila, a za motorna vozila koja ne mogu postii te brzine - 80% od njihove najvee brzine.
Normativi iz stava 2. ovog lana primenjuju se i kad se ispitivanje motornog ili prikljunog vozila vri u mestu. U tom
sluaju odnos zbira sila koenja, na obimu svih tokova, koenih radnom konicom, i ukupne mase vozila, mora da bude
vei ili jednak propisanim vrednostima konog koeficijenta. Normativi na pojedinoj osovini moraju iznositi najmanje 30%
od propisanog konog koeficijenta za pojedina vozila.
Normativi za pomonu konicu iz stava 2. ovog lana mogu biti manji za 25% od propisanih - za vozila koja su
proizvedena, odnosno proizvedena i ukljuena u saobraaj do 1. januara 1980. godine, osim za putnike automobile.
Koni sistem radne konice mora biti takav da izdri minimalnu silu na pedalu radne konice od najmanje 100 daN.
Na svim vozilima koja imaju ugraene ureaje za neprekidno podeavanje intenziteta koenja srazmerno promeni
optereenja moraju biti, na vidnom mestu, postavljeni svi tehniki podaci za podeavanje tog ureaja.
lan 97
Parkirna konica motornog, odnosno prikljunog vozila, kad je ono odvojeno od vunog vozila, mora obezbediti
nepokretnost vozila optereenog do najvee dozvoljene mase pri nagibu od 16%, a da pri tom vozilo nije koeno na
drugi nain.
Parkirna konica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila pri nagibu od 8%, a da pri tom skup
vozila nije koen na drugi nain.
Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne konice ne sme biti vea od 40 daN za putnike automobile i traktore, ni
vea od 60 daN za druga motorna vozila.
lan 98
Uspora motornog vozila iz lana 19. stav 9. ovog pravilnika mora obezbediti funkciju dugotrajnog usporavanja
prikljunog vozila sa konim koeficijentom koji odgovara vrednosti od najmanje 10% od najvee dozvoljene mase
prikljunog vozila.
lan 99
Svetlosni snop oborenog svetla mora biti u stanju da osvetli najmanje 40 m, a najvie 80 m puta, a svetlosni snop velikog
svetla - najmanje 100 m puta ispred vozila nou, pri normalnoj vidljivosti, i to pri ravnomerno optereenom motornom
vozilu na vodoravnoj povrini.
Farovi za maglu na motornom vozilu moraju biti izvedeni i podeeni tako da osvetljeni deo ravnog puta nije dui od 35 m.
Oboreno svetlo na biciklu ili biciklu sa motorom mora biti izvedeno i podeeno tako da osvetljeni deo ravnog puta nije
dui od 50 m ni krai od 10 m.
lan 100

Ureaj za davanje zvunih znakova ugraen na motornom vozilu mora da proizvodi zvuk jaine najmanje:
1) na motornim vozilima A i B kategorije - 76 dB (A);
2) na motornim vozilima C kategorije - 89 dB (A);
3) na motornim vozilima D kategorije - 93 dB (A).
Jaina zvuka zvunih znakova ugraenih na motornom vozilu utvruje se na otvorenom i ravnom prostoru prenika
najmanje 20 m, pri emu se mikrofon fonometra mora nalaziti na visini od 0,5 m do 1,5 m i na udaljenosti od 7 m ispred
vozila, a motor ne sme biti u radu.
Ureaji za davanje zvunih znakova, kao to su zvonce, truba ili sirena na biciklima i biciklima sa motorom, moraju biti
ugraeni i izvedeni tako da im jaina zvuka ne sme iznositi manje od 70 dB (A).
Ureaj za davanje zvunih znakova na motornim vozilima ne sme proizvoditi zvuk jaine preko 104 dB (A).
lan 101
Najvie granice dozvoljene spoljne buke koju pojedine vrste vozila smeju proizvoditi jesu:
1) za vozila na dva toka, i to za:
a) bicikle sa motorom - 78 dB (A);
b) motocikle sa dvotaktnim motorom radne zapremine do 125 cm3 - 82 dB (A), a za motocikle radne zapremine motora
preko 125 cm3 - 84 dB (A);
v) motocikle sa etvorotaktnim motorom radne zapremine do 125 cm3 - 82 dB (A), zapremine od 125 do 500 cm3 - 84 dB
(A), a zapremine preko 500 cm3 - 86 dB (A);
2) za motorna vozila na tri toka - 85 dB (A);
3) za motorna vozila na etiri ili vie tokova, i to za:
a) putnike automobile i kombinovana vozila - 84 dB (A);
b) teretna vozila i autobuse najvee dozvoljene mase do 3,5 t - 85 dB (A), preko 3,5 t i sa motorom snage do 147 kW 89 dB (A), a sa motorom snage preko 147 kW - 92 dB (A).
Za vozila koja su u eksploataciji due od jedne godine najvia granica dozvoljene spoljne buke iznosi za 3 dB (A) vie od
najvie granice predviene u stavu 1. ovog lana za odnosnu vrstu vozila.
Spoljna buka novih vozila koja su u eksploataciji do jedne godine, utvruju se na nain predvien Pravilnikom broj 9 Jednoobrazni propisi za homologaciju vozila u pogledu buke (Uredba o ratifikaciji Pravilnika broj 9 i Pravilnika broj 10 koji
se odnose na homologaciju vozila u pogledu buke i u pogledu spreavanja radio-smetnji - "Slubeni list SFRJ" Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 16/72), odnosno prema normativima propisanim u odgovarajuem
jugoslovenskom standardu.
lan 102
Ureaji i oprema koji se ugrauju u vozila moraju biti odobrenog tipa (homologovani) po vaeim normativima za
pojedine vrste tih ureaja i opreme.
X PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 103
Nie navedene odredbe ovog pravilnika primenjuju se na vozila koja su proizvedena, odnosno proizvedena i ukljuena u
saobraaj, i to:
1) posle 1. januara 1970. godine:
a) odredba lana 38. stav 2;

b) odredba lana 46. stav 1. taka 1;

2) posle 1. aprila 1971. godine:
a) odredba lana 14. stav 2;
b) odredba lana 16. stav 5;
v) odredba lana 19. stav 7;
g) odredba lana 31. stav 3;
d) odredba lana 35;
) odredba lana 41. st. 2. i 4;
e) odredba lana 43;
) odredba lana 44;
z) odredba lana 45;
i) odredba lana 46. st. 4. i 5;
j) odredba lana 49. stav 1, koja se odnosi na svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa pravca i brzinomer sa
putomerom i svetiljkom za osvetljavanje na motociklu;
k) odredba lana 50. stav 1;
l) odredba lana 52. st. 2. i 6;
lj) odredba lana 55. stav 2;
m) odredbe l. 56. do 58;
n) odredba lana 60. stav 1;
nj) odredba lana 62;
o) odredba lana 64. stav 1;
p) odredba lana 67. st. 1. i 2. - u odnosu na putnike automobile;
r) odredba lana 84. st. 1. do 3;
3) posle 1. januara 1972. godine:
a) odredba lana 53. stav 4;
b) odredba lana 54. st. 2. do 4;
v) odredba lana 63. stav 3;
g) odredba lana 101. stav 1;
4) posle 1. januara 1973. godine:
a) odredba lana 10. st. 1. i 2;
b) odredba lana 13, osim stava 1. taka 2;
v) odredba lana 16. st. 6. i 9. (za teretna i prikljuna vozila preko 10 t i za autobuse preko 7 t najvee dozvoljene mase);
5) posle 1. januara 1976. godine - odredba lana 16. stav 6. u odnosu na motorna i prikljuna vozila namenjena prevozu
putnika, najvee dozvoljene mase preko 7 t;
6) posle 1. januara 1978. godine:
a) odredba lana 16. stav 10;
b) odredba lana 19. stav 9;
v) odredba lana 41. stav 1. taka 2, a do tog roka primenjivae se odredba take 1. stava 1. tog lana;
g) odredba lana 83. stav 3;
7) posle 15. marta 1979. godine:
a) odredba lana 41. stav 11. - u odnosu na motorna vozila na tri, etiri ili vie tokova i na prikljuna vozila;
8) posle 1. januara 1980. godine:
a) odredba lana 13. stav 1. taka 2;
b) odredba lana 16. stav 6. - u odnosu na motorna i prikljuna vozila - autobuse najvee dozvoljene mase do 7 t i
teretna i prikljuna vozila najvee dozvoljene mase do 10 t;
v) odredba lana 16. stav 8;
g) odredba lana 31. stav 1. - u odnosu na motorna vozila na dva toka i motorna vozila na tri toka koja nisu ira od 1,3
m, i u odnosu na prikljuna vozila irine vee od 1,6 m;
d) odredba lana 50. stav 3;
) odredba lana 64. stav 2.

Nie navedene odredbe ovog pravilnika primenjivae se na vozila koja se proizvedu, odnosno proizvedu i ukljue u
saobraaj, i to:
1) posle 1. januara 1983. godine:
a) odredba lana 19. stav 8. - u odnosu na pomonu unakrsnu prikljunu vezu koja e spreiti da ruda, odnosno prikolica
skrene u stranu;
b) odredba lana 26. stav 3. - u odnosu na prekida koji se automatski ukljuuje u momentu ukljuivanja hoda unazad;
v) odredba lana 27. stav 4. - u odnosu na oborena svetla;
g) odredba lana 49. stav 1. taka 3v - u odnosu na ureaj za davanje i primanje znakova od putnika;
d) odredba lana 72;
2) posle 1. januara 1984. godine:
a) odredba lana 49. stav 1. taka 8. pod a - u odnosu na rezervoar energije;
b) odredba lana 67. st. 1. i 2. - u odnosu na kombinovana vozila;
v) odredba lana 84. stav 4;
3) posle 1. maja 1985. godine:
a) odredba lana 46. stav 1. ta. 2. do 4. - u odnosu na putnike automobile do etiri sedita i kombinovana vozila;
b) (brisana);
v) (brisana);
g) odredba lana 66. - u odnosu na prikljuke za vuu sa prednje strane vozila;
4) posle 1. januara 1987. godine:
a) odredba lana 55. stav 1;
b) odredba lana 63. stav 4;
v) odredba lana 64. stav 5.
5) posle 1. januara 1992. godine:
a) odredba lana 64. stav 5. u odnosu na vozila ija je radna zapremina do 750 cm3.
lan 103a
Odredba lana 13. stav 1. taka 1. ovog pravilnika ne primenjuje se na putnike automobile sa malolitranim motorima
radne zapremine manje od 500 cm3.
Za putnike automobile iz stava 1. ovog lana odnos bruto-snage motora izraene u kilovatima i najvee dozvoljene
mase vozila izraene u tonama mora biti najmanje 10 kW/t.
lan 104
Izuzetno od odredbe lana 25. stav 3. ovog pravilnika, na vozilima koja su proizvedena, odnosno proizvedena i ukljuena
u saobraaj do 1. oktobra 1982. godine svetlost glavnih farova moe biti bele ili ute boje.
lan 105
Odredba lana 65. stav 1. ovog pravilnika ne primenjuje se na putnike automobile koji su proizvedeni, odnosno
proizvedeni i ukljueni u saobraaj pre 1. januara 1971. godine.
lan 106
Izuzetno od odredbe lana 67. ovog pravilnika, na vozilima koja su proizvedena, odnosno proizvedena i ukljuena u
saobraaj do 2. maja 1975. godine, ureaj za obezbeenje vozila od neovlaene upotrebe, kojim se spreava okretanje
toka upravljaa ili pomeranje ruice menjaa, moe biti posebno izveden i ne mora biti ugraen u vozilo.
lan 107

Na vozila koja su proizvedena, odnosno proizvedena i ukljuena u saobraaj do dana stupanja na snagu ovog pravilnika,
odredbe lana 68. stav 5. primenjivae se poev od 1. januara 1984. godine.
lan 108
Izuzetno od odredbe lana 95. stav 1. taka 2. ovog pravilnika, za vozila koja se proizvedu, odnosno proizvedu i ukljue
u saobraaj pre 1. januara 1980. godine, koeficijent apsorpcije svetlosti moe da iznosi najvie K = 3,52 m-1, ili da pri
radu optereenog motora ne proizvodi izduvne gasove tamnije od boje koja je obeleena brojem 2 Ringelmanove skale
ili brojem 5,5 Boove skale, ili odgovarajuim vrednostima dobijenim merenjem drugim aparatima.
lan 109
Na motorna i prikljuna vozila oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ne primenjuju se odredbe
l. 6, 7, 8, 10, 11, 12, 13, 16, 19, 23, 29, 35, 49, 60. i 61, lana 63. st. 4. i 5. i l. 67. i 94. ovog pravilnika.
lan 110
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o ureajima, opremi, dimenzijama i ukupnim
teinama vozila u saobraaju na putevima ("Slubeni list SFRJ", br. 20/75, 58/76, 20/78 i 4/80).
lan 111
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".

Samostalni lan Pravilnika o izmeni

Pravilnika o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom
optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da
ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju
na putevima
("Sl. list SFRJ", br. 4/85)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Samostalni lan Pravilnika o izmeni i dopuni
Pravilnika o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom
optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da
ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju
na putevima
(Sl. list SFRJ", br. 65/85)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".