eo VIJENACNeumoran, sav noken fom svetom duénotéy, on fe iio nopred, prvi, po sunéanom drumu nad morem, Ja sim we vide zastajao, i kad som ga ved bio sanvim ixgublo be vb dda, ia bih ga ugledao: sedi na da bi samo zarabio progrét ugljena iz tog plamonog: 2rtvenika. Onda bih ga Tok, umoran, susiizao, blagodaredi (om kratkom odmorn ojim i prekidao evo} neumitnt hod, t Koji i nije bio ‘ulmor 24 njoga, No (ek sto bik ga stigao, a on je veé nstajao da nastavi put, neumoran £ prvi Giese 10 dogalalo? Na dalmatinsko| obali, w leo) 1928,? Ne, { onda, ali i od onda uvek, syuda, Tako smo ga sd, jo8 jeduom, svi Dili iagubill Ye vida, ne zaboravliajust inais nikada da je on pred nama, { onda smo ga odjedom ngledali, za trenut aa visoravni, Koja Ge se od danas na. svima geografakim kastama duba avati JAVNA PTICA. No tek sta dostigemo do ih vrelih zapisa urezanih w ka- vee Milan Deine potazi dalje, vet je otifao. Mi no oni nam neée ofati Kuda je pobao ispitujomo zapise pesnil Javea lanku Dugan Matié am je iepriéao Kakvim neizbegnim sudbinskim procesom su se te dve rei lspisale kao naslov jedne knjige, (Re- Ino doSanute pesniku. jedae vegeri na uliel, nehatiéno ix diktirane neznano otkuda). No ja éu, za gusak, videii a niima jedan simbol Koji Dedinae po svoj priliei ne bi hteo da sm da, { gledaéw ovu Knjigu kao abeéanje da jedna ta Janatvena ptica objavijaje svoj dolazak duhovima sviht a- “i, Cujete i glas tog blagovestenja, glas kroz srce Mi Jana Dedinca: Ptiea U. pomenntom sTa pttea dodirnuée sve redom. Evo je! ide, hoda, ja Suje ona je kao joven, dolazi preko njiva. pesmu: do nae ona ée doéi, To 0 ona ide, oh ti¥a fe od Dilja, gazica granc ua granu, pre. vija se nad brogom, — 1 Lede Gle, vetar sa grudi njenih w lice mi sleée, leden, ja ekam dodir krita, Razapet na okrStanju jave i sna, uepravtjen i vidovit 1a njthovom slivanju, eto, azljebljuj 1 reallzaciju otis ‘autik redova te plodove Zari koji sw fragmenti veé odi- gtane dusoyne drame, proslog i sadaénjeg w njemu, on je istovremeno i izvor prodvidanja, tajanstveno vrelo pronie- ivosti { prorostva, neogekivane i ofekivane buduénosti, i ‘ako razapet i na ukrSanju sinoénice 1 sutraénjeg jut. Satiruéi sudar dvostrukog izraza Koji je, u svojo} sivarn Jagkoj protivuretuosti njemu, pesniku Milan Dedincu, dodelien da ga on otclotvori. Nisam li vam rekao da. tu Hterntura, 1 njene tohnitke dovitliivosti, 1 njena. zabavna, ‘odmoroa dobronamernost, ne igraju nikakvu ulogu, Niste 11 mzumeli, pred tom velikom, nerazumljivom knjigom, niste It razameli dane mokete razumeti? I dane moteve Fwnmeti da ae ta noé u Kojo] se zbiv a ta kniiga, w kojoj Se ona odigrava, (dogadaj isto toliko stvaran koliko tronutak Kkakvog gtadanskog rata, Koliko zanosni frag- tment kakve ljubavi), da se ta noé ove poe iia? Samo we ka trenutno pojm taky stivaéene poewie poklapa 2a Wwjmom pisanog pesnista, samo tu i nigie vise. Milan Destine ne unost poezifu u pasniktve, no naprotiv uzli- Ze ovo, nadéovetanskom suagom svoje lirike, do veenih Konstelaciia poezije. Levo i desio od Milana Dostinea pos niStvo opet pada natrag uw avoje mrtve notacije, w svako- ‘duevma oblact dnevno literature, Kako je promenjen iz led Dedingeve lignosti posmatsam u tom zamabu njegove soge! Smatrali ste ga za >finog ricaras, na 2sentimen- (alnog violinists, a om je evo zadivliujucl, izabrani iza- slanite dodreden da preko prasia eksteorizacije sprovede nad zomaljakuoluju i Gude, I éuduo je jos vibe da on uuspeva da anafaj avoje poruke ordi tak hesprimerno.slo- odan, i kad ga prevede preko mosta, 1 kad ga zarobe ty pred nama u natprirodnim ritmovima svoga govora. Ni razumljivo je da taj govor, tija jo inspiractia tako i narna } ako nelokuéna, tadreava tu besprimerau ataaoe sferu sna, Cak i kada Je ne camo pisanjom adrian u avom Zivom proticanja, no Sta vise objavijen u jednom oblika Koji ga, poste tolikih slowpotreba, nije dostojan: u oblika Btampane kujige, To je taj uedovolini, osramocent most Kojim se za sta jo} prenosi mentalna materija na dnevnu svetlost svesnog 2ivola. { on je ipak bio dovolian Milana Deiinew da vaspostavi trenutasi vem iemedu nas | jegovih najdubljih fantasmagorija. Kako su one bile ste i siraine, kako su one morale biti neumiine pa da Gok jeziku, rit i sintaksi, namotny tn boju, (aj jedinstvent naglasak nadahnuéa koji im odgovara. Vidive njihovu moé: nerazleliivi au ostali u knjizi Dedingevoj, do. kkrajnosti logiéni, adekvatni i nepomuéens, najdubljt impul- Si th fantasmagoriia ¢ najspoljasnije njine-manifestacije rcije do ostvarenja, U napred su ‘ako. predodre ‘colina knjige i svi njeni detalii: dijalektivki razvoj te iracionalne misli, ritam kojim ae on farazava aj Hitam obrazuju, tipogratija Ek koja te red o tom dragocenom jedinsivn udestvuju i slik istim ana, dotle 9d ingp tent postale po 1 jo8 uve, nepoznatom zakonik Dedin- Sevog stvaranja, poezije koja gospodari njegovim hezako- njem. Neke njegove pesme, ranije fzdvojeno stampane (1 sPuteviimas, u 2Svedocanstvimas, ilk sVijenens) nis nam dale dovoljno da yredosetimo kakvu ée bojn ne- Zamenljivosti i fatalvosti of dobiti, Kad bud unste uw fedan organsku celia, sn nus. manifesio vala neporesnost (© nage oju emo, pre Javne Ptice avi mi motda bili malo provideli. Zio ‘mi Je nemogude da navedem ma Koji ollomak (i posresio Sam, S10 sam {o maloéas pokuso), xato treba glelatl 1 Ziva celina u neprekinutom toku svilt njenih strana, One su (1 predammnom raskriljene, ‘ako, pime sna i krvi, kei: Kova i krila, ljubavi i evega sto nema jo® imena med na ‘ma. I ja sebi zabranjujem avaki izbor, A da ne bi bilo ne sporazuma, zavrsién evojim zadivijenim uverenjem: ovo jedina knifga u celokupnoj nasoj literaturi, Koja. so, { gvojom nerazdvojnom eelinom, i syakim slovom svojim izbavlja iz kuiideynosti, da bi, Ziva 4 nadzemaliska, pri pala posi Marko Ristié (Paris) ovde u da ie MILAN DEDINAC: JAVNA PTICA. Beograd, 19%. va knjiga, 2birka lirskih kazivanja, mladog autor ra spada w one i onakve knjise, koje se ne kriti- uju samo w omjerima svidanja j nesvidanja. Ona spada u red onih ‘knjiga, koje ieazivaiu debatw 1 diskusiju. Jer M1 se ne radi samo o uspjelu i efekin jedne kojige 1 Jednog autora, {1 se radio jednom prineipu; o prineipa poamairanja umjetnosti, o prineipy ill o prineipima umjet- nidkog kazivanja uopée. Znam, da ée ideoloSkim i umjet- nitkim rodacima auforovim zizvusiti ves sami rlje® sprin- €ipe Kao neato njima strano, jer to spada uw intelektuali- stidku sfera, Koju ont gotovo { negirajv. Pa pak, ja se ne Jyih mogao sloziti ni s ovako jednostranim tmiiraujem toga vainog pitanja (umjetnitkos izrafavanja), kako ga tn ‘aft idejn! prijatelji 1 saradnict Dedingevi, kno Dusan Ma- Mie Gr >Savremenom Preglelus) i Marko Ristié w gorniem lawka, Nagin Dedingeva izrazavanja uzimaju oni kao stvar : 119‘po scbi razumijivu, © kojoj oe nema sta dickulovali, ier Jo aj natin iera2avonja uujueposredalji, najmanje reeionsi- stigan i zato mnjumjetniskyj. De J mauje upuéenimn bude jamie, moran zapome- aut, dase lineko skazivanie Dedinéevo Kuo i principt Gpsk ponavijam tu rijeé) njegovih prijatelja poklapaju nim umjetuitkim pokzeiom, S10 so naziva nadrealizmom, 40 Kome je u nadem list ves bilo govora. Sad ¢o vam. iti jasno, Kakva Bl se diskusija mogla raaviti ina ove njige, Tu se radi © prvotnom i podctnom pitanja svake ‘umjetnoat!: 9 pitanja formiranja umjetnickih dozivijaja. Zndw, da Go autor i njegove pristate sada pomisliti, a uot | ustvediti, da ovo znaél uvlagenje 1 stiskanje ne- Beg Fivos i divolnog u subi i Konvencionalni okvir-ncke Aoktorake disertacije. Medutim bez takvog stvarnog i 0% Diljnog raspravlianja no moze se doéi mi do jasnib) pogled ni do sporazunijevanja, Ostavljam 2a drugu prill- Jeu, dau posebnom dlanku (oRijet w umjetostic) rigora nije raspravim ti stvar, ovdje bik spomenuo samo jeduo, Naime, autor i njegoye pristase (Iako ig. Ristié u gor njem Glsok) rive imaju, go mom mailjenju, Kad misto, da je umjotnidko serazavanje najeavrsenije i najapsolut- aie u odsustyu logizma i evih Konvencionalnih: racional- nodeskriptivaih form Nijedua forma umjetnickog izra- davanja (ai slikurstvo, ni Kiparstvo, pa Gak ni nojiracio- valnjja muzika) ne poduose ‘potpunu alogitnost i traci nalnost. Najmanle se to moze regi za ont vrsiy urnjeino- sti, Koj so sludi najracionalnijim 4 najracionalistiki sredstvom, a to je rije&. Rijeé Je 1 po evom porsjaklu i po syojoj biti iracionalnog Karaktera 4 tu Syoju iracionalnu i subjektivma primjesu ne gubi ona wikada, pa ak ni x nim najbetivotaljim skolastiditia ailogigmima, Ali ten- iencija je syake rijedi, da kasivan od jednog eubjekia ‘irugom ili drugim subjektima tradi od tog ili od tih si Djekaia 1 razumijevanje, da bi doslo do shvataiija i do spo razuma, Dnevnom { utilitarnom uperabom, rije6i su ce eve vise racionalizovale, Sabloniairale 1 konvenoionalizirale mi smo Gitavim Zivoiom upuéeni na tu racionalau strom jens U amjetnickom i sporedmi ulogi arenju, gdje Ratio igra dragotnd moZe co ta strana eapostaviiati, ali ai: kako negirati. Tagno jo, du so u doskriptivaim zazunushiui formulama ne moze izraziti Zivot u svom opéem 4 ma): ubljem smishu, niti se njegova bit moze vacionalnim pu: tem obujmiti, kako eu to dobro dokazali 1 antiraclouali= sticki filozofl; ali { objayljivanje intuitivaih dozivljaja ne moze biti ono pravo, kada so zapliée u kusine alogi¢k’ poredanih rijeti. Organizacija make patho je taka, dn pot hos samo relativny, « nikako apsolutu. alogiénost, Jati- na je, do ce je naéin umjetnidkog izrazavanja éabloniziran, U pretineima poetiGkih { atilisti@kth pravila 4 kelupa, 1 da to izraavanje gubiw to} Snbloni svo} Zivotal sok, Radi toga 1 nastaju uvijok w pojedinim strnjama proolerett i re- orijentacije. Ali to jo8 aviiek me znati, da treba poe u Grugu krajnost Su principy negirats evalu logiku i evalua racionaluost. Ni, tako 2vans, >8ists poessiac, kako je zi: mislja Bremond, ne move Ua postoji bea fe logibke Xiéme, Pr onla nestaje raclike iamedu muzike i lrike, ma Stet i jedne i druge. Rijedi poredane ber logiSkox smisla moss ‘6x daju same potrgane 2vukove i iepunjaju camo musickw Strantt poezije, ali ne mogu nikako da stvore jedan sinte- HEI dojam, kako trati same bit poesije ‘Toliko sam smatrao potrebnim da retom (za sada sa- mo nabaéono) kao odgovor na ove rijet olvierlienja Rictiéa 0 Dedintevo) pocsii, pogotove jer so ne slatem sa Stajolistem autora i njegova. glorifikatora. Ipak 66 preko ovih stvari ne smije prelagiti ea suijeskom 1 nerazum) 120 a autor ove kafige: Al js ipok snorom prizaal, do Tolley misysliin ae a ae Aivjell oom pravn like, koj dpe saa ‘no troba edgonetati a ale saute tease, Jo Dedinéevih pjesama, Stampanih po ioe Oe ‘mo je svojim linianom, dai eaporiatiry govern 8 ova autor, ali ova Kaji nije mogle de mea takay dojam Po ni mzvoja fu se aadam, da tor ove knfige rleiti svoe sparipoge,cka¥inavm go namy yeni na ovvore. Pat lta Sokunente ogy tant, MOMGILO NASTASIJEVIC: Novele\ kdenje 63. Grisanovas Reg te ol. tim simboliékin aaslovom iauo Jo mia, Jgotove nepoznti, autor dvanaest. pripoviedaka. am odinah istoknuti, da je ova Knjiga rijedak otak u danainjo} nagoj knjizovno} produkelj, jer se 4 Po njoj Jedan prije nepoznat autor afiemirao’ kao pola umjethik. Neslor kajige je dvostniko simboliéan. 12 tam ‘nog vilajeta znavi iz tammog svijet, a to 60 da dvojako tumaditi Ta taamog evijela moze zaasiti: 12 svijeta's ont stranu Tndne i zacionalne svijesti, ili iz zatepanog i por ruienog, athuiéaog evijea, U ovom ludaju si taba ob tumagenia, Autor je ® ovim svofim novelama “pokusan (Grijesno ali nosvjesno, svejedno) da dade primjere sive yanja nadrealistifice. prose. AK taj pokuiaj nije ‘ata samo polnisjen, jor <6 auior ne aadovojava samo prazaim verbalieitkim doakosicama \ neproosjecanim ek ‘perimentima; nego nemdovoljan koavencionalnim ac Dima izazavenja, trazi nov satin i nalael ga jedno) ‘svojo} Liénoj 4 uspjeloj formulae. Protagonist, uulreal- ama mogli sa autora da budu samo podstrek, da. se sumo ofivi 1 probuli w svijesti ono, slo 86 prije w instinkta fsjoéalo. A ova Kniiza je dokaa, du nadvealizan: inm svoje cpravdanje nije, gije levine iz dstinske potrebe iskre~ fog onjeGao, 1 guje se kroz doaivijavanje talente odupire o Bivu osovinu zivota. Eto, radi toga toa ora knjiga Je dao, gotovo prograimateki, a svakiko avaatgordicticki Kax rakise 4 Nasinsijovié so no aadovollava Konvoncionatnom grade njom prove, on se ne sluti nt Sablonskim meterijaiom. — ‘Tamni vilejet, to ou ona dadorns stanja nama, Koja ne oligravaju ui 1 ecutry nina porriiat evijst, nego at Zupretans nogdje u polzemlju nase dasernontt i sebijfu Evrewons na vrijeme w nekim newviesnsn privideajins Bjetnnjina {-etovima, Nepovezana i anachica, ta. atanja Zaviadavaju nama Gasovina ofustva.kontrolora male Draktitnog 2ivots, Rezuna, Kada, se volia ne dixigiew uz Gama svijeeno postavilenog cla, razuzlavaju se 1 nama ‘oni nikad potpuno spomali clemonti 1 prenose aq w stae die strana masom prukticnom Fact aire onibexaltiranih mistiéara, pu da se wemogne osvk jetlitt taf Eulni svijet, Koji, jako jo w nama, igleda Ko Qe | aije nas. ijt au omjtoiet uapjolt da probij, vrata tog stainang vilajtae, jer ik si samo Kopirali nawéne’ me foe (Borgaon, Freud) ili au se sputevalt w_akeletinn Fatloniriranasimbola. Nastasiforié ward w taj-tomat vilajet 6 nekom p rom poboPnosés, on bi mogao za se resi, da Je samo Cum, kev Koj! govor! ona} podgomnt aeforirant 1 neu formirant five. On je kao eki osjeljiv solsmogral