PREGLED Sv. HH, Knj. i, God. i, LH 1947 GOST RADIN 1 NJEGOV TESTAMENAT Problem »bosanske crkvec postao je narogito aktuelan a poste dinjim decenijama. Nekad je Fr. Rath; (1868 g.) dokazivao da je ona bila jeretitka i stavio jé u vezu sa pokretom bogomila ma Balicany i patarena -- katara u Lombardiji i Juénoj Francuskoj, To su. miiljenje delili mnogi nasi istorigari, od Vj. Klaiéa do Vi, Coroviéa 1 A. Babida. Jstog su mitljenja i evropski istorifari, potey od K, Smita koji je pisao pre Ratkog (1819) do francuskog pisca Giro-a (1935) i engle- skog balkanologa Ransimana.’) Ali se kod nas lo j drugim putem. Lokalne polititke simpatije i raspre izbacivale su raziitita misljenja, od kojih d-r Vaso Glusac naroéito uporno brani tezu da je sbosanska erkvac bila pravoslavna, nepravedno klevetana od papske kurije, S druge strane dokazivalo se da su Bosna i Hum uvek spadale. u jurisdikciju rimske erkve: iz toga su neki izvodili da »bosansku erkvuc mozemo smatrati »katolicima grekog obredac (Al. Hofer). Der Jarosiay Sidak koji je w poslednje vreme pet puta pisao o verkvi bosanskojs, veli da je prougavanju tog pitanja pri§ao »bez ikakvih aprioristiGkih mislia joS 1932 g, On se posluzio uglavnom argumentima d-ra Gluica, da dokaze kako bosenska erkva nije bila jeretitka. Ati je iz istih argumenata j2veo zakljutak da -je to bila ssasvim samostelia krSéanska crkv2 Koja nije priznavala papin pri- mat, ati se nije smatrala ni dizlom istogne craves, dakle nesto naitk: na sstarokatolikes XIX veka. Ciro Truhelka koji je ranije smatroo scrkve bosansku« bego- niilskom, priSao je pod ‘nlicajem istih argumenata mifljenju da: se eval Manichee-Cambridge 1947. 5 Steven Runciman, The32 Pregied dadu svetano obeganje (convenienza) de ée u svemu sluSati ssavrSenee {da ée se pred smrt pokajati i primiti duhovno krétenje (consolamen- tum). Tada oni prelaze u red savrsenih, i njibove ée daze biti spasene. To Je utenje bilo rado prinvageno od provansalskz viastele; ono je ju oslobodavalo od katolitkog morala, a nije sputavalo ni katarskim moralom koji obavezuje samo elitu Kojoj ce se feudalac pridrutiti pred: smrt.*) _ |. $¥@ se to moze primeniti i na »bosansku erkvus i objasniti, zaSta_ se bosanska viastela tvrdokorno drii te erkve, za8to, je unistila | erkeyeni zeriljeposed nekad darovan o¢ bana Matije Ninosiava kato- | Wiki crkvama, zaSto ona ratuje, ide w'tov, stibe imanja } potvrduje | svoie ugovore 3 povelie ortodaksnim.zakletxam. Isto tako au radi Ji métir gr6fow od Tuluze i od Foa (Foix). ‘Oni su obiéni »mrsni djudic, prema izrazu Radinova testamenta, kojima je sve dozvotjeno. } Oni se testo prikazuju kao pravi katolici. Samo izabrane »krstjane prave apostolske vere obavezuje strogi askelski moral palarensiiog ukenja. To su aded, east staret« Kai Se ratunaju u »strojnikec (svestenstvo), i savtSeni skristjani«, Nilhov broj nije velik. Prema tatnim podacima Rajnera Sakonija g, 1230, u svakoj od patarenskit eparhija bilo je po nekoliko stoti Senthe (perfecti). Najvise ih je bilo u lombardskoj eparhiji de Conco- rezzo — 1500, snainia Albidanska eparhija imala je samo 500 savrse~ nih, a u éetiri Daikanske eparhije, u koje. on ratuna i Bosny, bilo je ukupno 500 (on veli: >taj smo raéun proveravall, nekoliko’ putac). (ne je, u Bosni bilo je nekoliko stotina savrSenih skrstjanac; avi su ‘ostali bili greSni vernici, Prema tome, polpuno otpada »ekonomskt razloge d-ra Sidaka koji dokazuje da’ »bosanska crkvac nije mogla biti bogomilska, jer u stotarskom kraju, kao Sto je Bosna, ne bi mogao narod da posti.') { Provansa je bila’ pretezno stotarska zernlja, ali narod je mrsio, dk su samo nekoliko stotina skrstjanae postili, sali ipak jeli ribu, kao Sto tatno navodi Giro. U le izabrane >krstjane« spadao je i gost Radin, taj ugledai pret- stavnik »bosanske erkvec, éiji se testamenat (objavijen g. 1911 od ¢. Truhelke) toliko esto spominie u poslednje vreme. Litnost gosta Radina je tipiéna 2a poslednjl vek Zivota sbosanske crivec, kada je ona potpuno izgubila svoj prvobitni-socijalni zamah i, vezavéi se 2a Idasne interese feudalne viastele, postala njezin savez- nik w borbi protiv Kraljeva i savetnik ne samo u moralnim nego | u novéanim pitanjima.*) os Ligeni ekonomske haze — snafnog manastirskog i crkvenog zemijeposeda, bosanski »stzojnicie. su u XV. veky. testo boravili na feudalaim_dyvorovima, izdrZavali se od poklona velika’a i pravili | mhoge Kompromise, otstupaiuéi od strogog asketskog moral %) G. 1200 vitez Ort de Niorth beSe smrino ranjen. Katarsici biskup je 08:0 sa nekokiko skrsijanae da mu podeli duhovno krstenie. Ali kad je videu da ranienik moze da ozdtavi, proveo je & dana uz njegov Krevet | ofikao, ne POKESLYAT gay Jer oxdravell vite moze opet da greit. Cura, sr, 125, 7) 4. Sidak, Crlwa bosansles, 126-—127. +) G tome vidi podsobniie w nagem Hanky »Postanak i pad bosanske crkvee u aProsyieinom Radnikue Sarajevo 1947, br. 6! 7Gost Radin i niegov testamenat 31 Gost Radin spominje se prvi put g. 1422 u Dubrovniku, gde ga je poslao vojvoda Radoslav Pavlovié kao svog sslugu Radina krstja- inas u vezi sa. pregovorima o prodaji Konavala sa seljacima dubro- vatkoj viasteli) Ferner G. 1425 Gi’ obet dolazi u Dubrovnik kao poklisar u druswa >krstjaninas Tumarka j dvaju humskih Knezova da okonta tu prodaju i da primi poveljy kojom su Dubrovéani podelili Radoslavu svoje plemstvo. »Znatajno je, veli Truhelka, da se medu litnostima, koje s¢ sa vojvodom Radosiavom na Boréu zaklese na povelji izdato{ Dubrovéanima, nalaze uz ostatu viastetu i oba poklisara laika, docim se oba krstjanina Tumarko i Radin tu ne spominju, a to kao da zasvjedotava muijenje da je palarenima (kao redovnicima) zakletva bila zabranjena, dotim je laicima bila dozvoljenas (nav. a. 359). To Je razlika izmedu vernika koji mogu da gree, i patarenske elite dlerstjanae. Tim povodom je krstjanin Radin dobio od dubrovatke vlastele, sretne &to je povetala svoj feudalni zemljeposed, kao poklon 15 Jakata finog firentinskog sukna. Posle toga Radin opet dolazi g. 1432 kao poklisar da vodi pre- ‘ovore; tim povodom dobija od Dubrovnika sukna u vrednosti od (0 dukata, Od g. 1437 Radin je veg 2 tarace (Sto odgovara sveSteniktu) i sve éeSée posecuje Dubrovnik kao poslanik novog gospodara, vojvode Stefana Kosate, On podiZe veliko nasledstvo koje je Stefanu ostalo od vojvode Sandalja — do 15 hiljada 2latnih dukata, zlatno i srebrno posude. On ostavlja hiljade vojvodinih dukata na kamatu u Dubrov- niku, kao poverljiv finansiski agent, Te hiljade zlatnih dukala koje ‘on prenosi u ssakulamae (vrecama) na mazgama preko hercegova- %kih brda, koje on izbrojava pod svodovima dubrovatke blagajne, mame ga i opéinjavaju. On’ postaje gramziv i Zeljan zlata, Najbligi savetnik vojvode Stefana, on postaje podmitljiv. Dubrovéani mu po- Klanjaju tajno tas 200, das 400 dukata s time da bi on visio uticaj na vojvodu, docnije hercega Stefana i zastupa dubrovatke interese u medunarodnim pregovorima, G, (445 on dolazi u Dubrovnik sa dva humska kneza, zahtevajuéi w ime vojvode, da se u Konavlje ne primi nikakay iseljenik iz Trebinja’. i Dratevice, nego da se svaki prebeglac vrati. Vidi se da on u tim slugaju Siti interese feudalne viastele protiv eksploatisanih seljaka. G. 1450 on se javija u Dubrovniku veé kao 2gost« (to odgovara od prilike egzarhu ili vikarnom episkopu) opet kao hercegov poklisar, Herceg se setio da on ima u Konavljima kmetove, kao nasledstvo od vojvode Sandalja, i trazi da osim drugih daéa ubere od njih porez — po dukat godiinje od kmetske kuée. Ali su Dubrovéani nagli nagina da uplivigu na tog sgtavnog savetnika« hercegova, taino su ses niim sastali i nagovorili da stiti njehove interese. Sledeée godine herceg Stefan ratuje s Dubrovnitom, ali gost Radin stavio se sasvim u sluzbu Dubrovéana. Oni pisu 6 jula 1451 g. svome poklisaru, neka se zahvali Radinu gost za Ijubav Sto je iskazuje Dubrovniku i neka mu obeca ") C. Truhelka, Testamenat gosta Radina. Prinas patarenskom pitanju. — Giasaile Gemaliskon Muzeja XAII (1911), 355-978. fi Jose Radina 10: patarenims, Glasnik XXV (1613, s62—aal.” Testament gosta 3alt Pregled ene u ime place, nego u znak prijatelistvac 200 dukata i neka ga nje~ gove kuéane i slugec, ako mu bude potreba da se skloni a Du- brovaik™ Gost Radin se nastani u Dubrovnilu i piSe tamo svoj testamenat 5 januara 1466 g. all-oslaje savetnik hercegov do same njegove smrtt 7 spominje se kao svedok na hercegovom testamentu pisanom 3 fe- briara iste godine u Hercegnovom. U Dubrovniku gost Radin umire potetkom 1467 g. Onda su ajegovi naslednici uneli u notarsku knjigu njegovo zavestanje koje nam prikazuje neotekivano veliko bogatstvo. Taj stareSina pataren- eke érkve koja je nekada propovedsia siromastvo i odricanje od zemeljskih blaga, ostavija 8640 ziatnih dukata,"*) lepu kucu, Konje, bogsta odela vezena zlatom i postavijena samutom i kovano (sre- brena i zlatno?) posude. pApostolsko siromastvas postalo je prazna fraza_pez sadrZine, kao Sto je primetio Ciro Truhelka. TT tame festamentu Radin se prikazuje kao veliki gospodin, koji se brine za svoju porodicu i okruzen je mnogobrojnim slugama, “Taj hercegovatki sstrojnike pripada redu ssavréenih krstjanac Kofi su negirali Zenidbu ¢ poroditne veze, a ostavija 2000 dukata jecinoj snaji sa 3 unuka, jednoj cerci — 200 dukata, drugoj éerct — 100 dukata, sinoveima — 1000 dukata.\*) Uopste, -podelio je svojim rodacima 3710 dukata, 2) Trohetka, nav. d, 962. on gba ne bude iesilovan od nikonar Wil te, vite koju vierujes, Mikiosich, fon. Seri HP Jct fe da Radin nie skatolik slovenskog ‘obredae Kojib je bilo ‘unroxmst, Mego prisbalica posebne vere, +2) Tq suing vredt po.3¥o}0) kupovno] snazi ol 10 miltona, sadagnith dingra. rena’ Dor J biteke cbecae Je >Ubkazat) drugom prikom da migienie, Tray hate 0 braku’ »gostovae irvedeno tz wekata Radinowa tetaments, nile ey ovis Cris tosemsiea str 110), Moade se Rad 2aredie heap uovgc? U gvakor shi- iu, je li on bio oBenjen tii nije, on se brine za svoje nattte rodaice ekGost Radin i niecoy testamenat 315 Zauzimanje polozaja u sbosanskoj erkvie izgieda da je postalo porodiéna stvar: jedan je neeak Radinov opet »goste, jedan bratuted — isto. 1 oni respotatd stotinama zlataih dukata koie su dali gostu Radinu na érvanje ili th primaju od njega kao legate. Pada u ofi veliki braj slugu u bogatoj kudi gosta Radina: on ima skomornikac (kome zaveStava 100° dukata), poverljiva sluzavku vmlaiku mojue (kojoj zavektava 60 dukata), éitay niz muskih slug (svakome ostavija po 30 ili 20 dukata); zasebne sluge sluée njegovu sestru i’ snaju, Truhelka je netacno izbrojao Radinove sluge. Prema nasem ratunu, u patrijachalnoj kuéi gosta Radina bilo “je, pored komosnika, 13 slugu za njega i niezovu porodicu. Gost Radin ostavlja novac i sirotinji da se ona moli za njegovu duu.) Namenio je za iu svrhu 600 dukata koje je podelio u dva dela: L Njegov neéak gost Radin Seonigain ima da primi od izvrSi- laca testamenta dubrovatkog vlastelina Tadije, Marojevica i sinovea mu Maroja Naokoviéa 300 dukata j da podeli opet u dva dela: a) »pravim krstjanima kmetem i pravim kmeticam, prave vere apostotskee i ubogim, slepim ili hromim vod naXega zakonae — po 3, 5,6, 7 ili 8 perpera, by stakoder i mrsnim Ijademe (bolesnim, slepim, hromim, glad- nim i Zednim j starcem i staricama) ima da podeli isto gost Radin Seoniganin na velike blage dane — nije naznateno, Koliko ima da podeli svakome. Hi, Drugih 300 dukata imaju da prime dva dubrovatka viastelina — Andrija’ Sorkoéevié i Tadija Marojevié, da razrede i podele anistim | ubogim, slepim i hromim, sirotam i udovicam da dele kaka koga videe po 3, 5, 6, 7 i 8 dinara svakome, ¢. j, 12 puta manije nego Sto je obedano >pravim krstjanimas. Jasno je da dubrovatka viastela ima da deli milostinju dubrovatkoj, katoliékoj sirotinji, @ gost Radin Seoni¢anin — »pravim krstjanimac i >mrsnim Ijudeme u Hereegovini, Iz te odredbe vidimo da se u bosanskoj crkvi dréala do samog njenog pada ona podela na dva sloja: sizabranee (clecti ili perfect) i obigne vernike (credentes) koja je dobro poznata kod francuskih i lombardskih patarena. Pristalice bosanske crkve krajem XV veka strogo su podeljent u dve klase: prva je clita >pravi krstjani koji greha ne ljubee — to su oni koji vrse sve propise patarenskog ugenja, ne Zene sei ne udaju se, ne polazu zakletvy i t, sl. Oni su »prave vere apostolske«. Druga je Klasz — >mrsni Ijudi« koji ne poste i mogu da se ‘zaklinju i da se dene. Vidimo da broj savrSenih »krstjanae nije velik, Njima je name- ajena potovina prvth 300 dukata, t. j. 150 dukata po 3 perpera = 15 Teche dese zoustavimo na tome jer ig d-t V. Glusae pogretna protiteo tekst zevettanja 5 izveo iz nicga sasvim netatne zokdjutke. V. GluSae, Istina 0 bogemilima, Beograd 1945 str. M4a— 14% %) Kada suse patareni pojavili g. 1160 u Oksfordy, oni su na pitenic gabors odgovorili: »Christianos se esse et doctrinam. epostolicam venerare.« Guiraud p. 20. 38) Giro navodi poutan slutaj koko su dva sizabranae sa svojim pratiocima vernieima tual u provanzalsko} erémi: sami su oni postili, a svoje vernike falill zetevinom, 3e= 450 perpera. Svakome se obecava proseéno po 5 perpera, tj. ta Sima bia bi dovoljna za 150 lica, ako svako primi milostinja samo jedan put, Mj je gost Radin racunao s tim da Se milostinja deli iz Zodine u godinu istim licima, dakte radi se o 20-39 »krstjanac, Medutim dubrovatkoj sirotinji obeéava se od 3 do 8 dinara svakome (u pérperu se broji 12 dinara). Suma od 300 dukata t. j. 10800 dinara moze da zadovolji 2160-siromahs, ako se svakome da proseéno po dinara, Naravno, u Dubrovniku nije bilo toliko siro- Yinje, nego su izvrSioci testamenta delili milostinju godinama >u velike ‘lage danec, Tako je Andrija Menteti¢ izjavio g. 1472 da je podelio 100 dukata od Radinova novea, a g. 1477 — jo8 50 dukata. Ista stroga razlika izmedi sizabranihe j obiénih vernika je spro- vedena i u odndsu na rodake i sluge gosta Radina. »Naipree ostavija legate >krstianimas, i to ovim redom: 7 1 »Naiprvoe: 1) Vaskavi »krstjanicle bratudedu mio ee + + 150 dukate gosta Radin Seoniteninu, netiu mi LiL lle 3) drugod Wukovi krstimici »mlajtes Vokninoje 2 <<< +. 100d 4D Slojisavi smlaiSo} mojoke - - : 60 8) Vutier eerci mojo) 200 4, 5) Vukni sestri mojoj < ° oe. 4. B) Radoju so oa 9) MAisavi kcrstjanich < ° De 10) a Radanu krstjaning 50 4. a Takata Sva su navedena lica nesumnjivo izbrani »pravi krstjani«. Pada u oti Sto izmedu njih ima najmanje Radinovih rodaka: samo Vukava akrstjanicac, neéak Radin Seonitanin, posto je on »goste, jedna sestra i jedna éerlea: obe su one neydate, nemaju dece i stoga dobi- jaju_maie legate; ali poSto su one prave skrstjanicee koje tuvaju Svojé devitansivo, one se navode na prvim mestima, dok udata i OFenjena rodbina dolazi mnogo docnije: ona utiva’ mani ugled ali dobija vece legate. Ta rodbina navodi se izmedu sprotine t. j. ostalih, obinih vernikca. IL 2A od protijihe a) anajprijex (rodacima): 2 Pav] nevesti mojol 3, tx sinovt ya éerci mi Alinct (udatoi) . . 3 a sinoves ti Viadisiavy 6 sino 4) a nevesti mi Kitavi |... i Sis slaee; b) 2a slugam moiim koji su 2a mnom posiic: 2 nsiprife Valea. komoraiy : 23) Radosavu t bratw mu Vukiée 4 Radovanu_Ostojié. . . « 5) Cetirem Goitanovicem |. 9) Radonli Vukoticn 10} Vukiew Vukatinoviéu”. M12) Obrada 5 Miltei, ‘siugam’ Pavinijei 114 Dareon iM SSesesss SpAeeas. 3 bsGost Radin i_njegov testamenat 37 Dakle »protijic, obitni vernici podedjeni'su u dva razreda: u pryom su rodaci-svetovnjdci. Tim rodacima Radin zaveStava ne samo 3200 dukata, nego i Konje i svite (odelo)") ostalo pokuéstvo i imanje xu sudovima ili u Kovus. Ti su njegovi rodact, bogeto obuteni i snabdeveni zlatnim dukatima, prava vlastela u emigraci; Mozemo tvrditi da i sam gost Radin potite iz viasteoske porodice: ‘njegovi rodaci nose gospodska imena: Tvrtko, Juraj, Radi j Viadislav."} Testament gosta Radina je znaéajan po tome Sto nam on pri- kazuje podelu pristatica »bosanske cricve« u dve klase: skrstjana Koli greha ne Ijube« i obitnih, gre’nih »mesnihg, Ijudi. Znatajan je i po tome Sto nam prikazuje i moralni lik tog herce- govatkog :Tartifa — propovednika »apostolskoge asketizma koji Post! kroz ceo Zivot i zaklinje svog necaka — gosta »postom kojin on postic, a medutim Zudno gomila zlatne dukate primijene kao mito od Dubrovéana ili kao poklon od velikaSa, dukate polivene seliatkim znojem (+dukat od kmatske ku¢e godi§njec). Tai staresina bosanske crkve bio je dvolitan kroz ceo svoj Hivot:’ prema sistemu »duplog moralax’ dozvoljavao je velikalima da gre8e koliko hote, samo da ga slud vodio je cupiu igri i s@ hercegom kao njegov savetnik, i sa Dabroveanima ao njihovo poverljivo lice. ‘U Dubrovniku, u strogo katolitkoj sredini, hteo je da se prikade kao dobar hrifanin. Stoga ostavija veliku svotu novea katolickoj sirotinji, moli da ona pali svece u dubrovatkim crkvama za njegova duu, jez se boji stra&nog suda.) Stoga nareduje da se na njegovorn grobu u Dubrovniku podigne kapela (ostavija 140 dukata »za hram iza grobe), Stoga dozvoljava da se na potetku njegovog testamenta stavi znak krsta”) Koji inate ne nalazimo na steccima dosanskim dedova i gostova, samo na viasteoskim. Sve su to sporedine pojave, posledice predsmrtnih kompromisa gretnog gosta Radina. iz njih se ne mogu izvoditi nikakvi daleko- seZni Zakijuéci_o »pravoverju bosanske crkves kao &o to dine dr GluSac i dr Sidak. Isto tako i Hvalov rukopis iz g. 1404 je plod Kompromisa. Treba se potsetiti da je g. 1403 vojvoda Hryoje postao herceg splitski, da *) Jediu je sSubu postavijen’ samurome Radin dobi ja Mati ori takaw polo os eal aobio ie afte! Steen Kralle Mebie 38)'S teotamentom gosta Radina valja uporediti test 5 grant Pebisiaya Yonoue, blaeaicika hercegove pean TATE: fw Mttelna, ‘Taj viastelin pobrino Sei 0 svOjoj blaeaini —- ostavija porodici oko 4400 duc kate, maogo dragulja, ima. Nije saguvao svoju snarodnue veru, nego. eet ato , ret ga Mavode se dva njegova sprijateljne — dubrovacki go- spodari, Jednome — knecu Tais, Marojevieu ostavlla. 200 dakaty | Subu, dtu. gome — keezu Andrugku (Sorkotevicu) — 100 dukata. Opet, isto kao govedom Soret Pristalice bosansie crkve, eae i obitm vernici, spominju se 3%) Patareni su verovali uw stragni sud i rade ¢itali Apokalipsu ko} a, pris evuig) gi pi reovall« uskremuée tla, samo due pokaipss Kola BaP 4) Prvi testamenat gi lina bio je pisan od njezovog prijatelia Dubrovéanina 'T, Marofevigs. Verovatno isto Je lice pisalo drug? ducavlient festament, sudedi po jexiku, Uostaiom, on fe Sutuven' ul notacskem prepisu,Aperaea 318 ae _, dosao u Split i tu se prikazivao kako ée postati dobar katolik i je dor prijatelj splitskog nadbiskupa.®) Bas posle toga je taj siloviti ostay ¢ naruao krs\janinu Hvalo jevandelje na narodnom jeziku eudereams, verovatno za dvorsku Kapelu u Splitu, jevandelje -po 28 bi mogao da Gta j katolitki kapelan. Istovremeno ili malo weaiie Je herceg Hrvoje narutio u Splitu glagotski misal, bogato dorasen siikama svetaca, samog Hrvoja i njegovim groom, a taj je uisal pisan »po zikonu imskomes. Silovit i prevrtlliv, herceg Hrvoje bio je »dvojeverace kao grof Rajmundo, VI od Tuluze, Koil se orikazivao kao katolik kads mu je ila. potreba. bile Fe veal sa svojim prilagodavanjem splitskom ambijentu_mogao je herceg da naredi da se Hvalovom jevandelju doda Sto vise slilca Jetaca kakve je vidio u Splitu, Gre’ni je Hval na to pristao i tak je rodostov Isusov (u I glavi jev. po Mateju) preradio u katolitkam dubu, Ali ipak mu je dalje u sOtenaSue (jev. po Luci XI, 8) ostao mistitki izraz shelb na¥ inosuSnie (panem nostrum supersubstanti- alem) koji ima toliki znataj za versko uéenje patarenske erkve. Hyslov rekopis, pisan za splitskog hercega, moZda tak u samom Splitu,*) i Radinov ‘testament pisan od Dubrovéanina u Dubrovniku, u mnogom su izraz prilagodavanja katolizkoj sredini. Stoga njthovi podatci ne mogu bitg odluéni u pitanju verskog utenja sbosanske erkvee, Cisto njeno, beskompromisno ucenfe nalazi se u spomenutim hosanskim jevandeljima i a njihovim glosama, pa i u beékom ruko- pisu >tajne knjigee) i u znatajnom objektivnom prikazu verske raspre izmedu nakitanog bosanskog jeretika i katolika, davno obja., viienom*) @ nedovoljno neiskorisenom. Sto se tie testamenta gosta Radina, on nema toliko dogmatski koliko sociologki znataj. Ekonomski uspon i moraini_ pad Radina gosta rasvetljavaju nam raspad i propast sbosanske erkvee, Nekad Tevolucionarno, patarensko udenje koje je u Xi veku zatalasalo mase radnog naroda (otud nazivi: les tisserands —— tketi, patareni — prnjari), posteptno je prema dijalektici istoriskog zbivanja presio u svoju negaciju. Isto kao i u Provansi, ono je u Bosni postala wenje sgospodske crkvec, Njene su stareSine postale finansiski i diplomatski agenti feudainih velikaa i fak zaStitnici njihovih inte- resa protiv seljaka."*) Narod je postao ravnodugan prema toj crivi U odsudnom gasu gost Radin je pobegao sa svojim skrstjanimac w Dubrovnik, a narod je brzo poteo da prefazi u druge vere — pra- voslavnu, katolidku i na (slam. »Bosanska crkvac je nestala zajedno sa feudalnom drZavom za koju se bila tesno povezala, D-r Aleksandar Solovjey Ke 1 pove " Siié, Voivoda Hrvoje Vukkic-Hrvatinié. Zagreb 1902 str, 154, *) Upor. B. Prohaska, Das keostisch-serbiaches Scheifttum’ ia Bosnien und Herzegowina. Zageet 1911, str, 42. *) J. Ivanov, Bogomilski knjigi i legendi, Sofija 1925, str. 60 sled. ®) Stampao Fr. Ratki u »Statinamac 1 (1869), 109—138. %) Sluta} gosta Rad:na. nije uswlien, Mnogi drug: skrstianic dolaze Dubrovnik Keo (poldisari feudalacg, A nedavao provaden! grod gosta. Milutioa otuvao je ostatke bogatog odela od brokata vezenog zlatom; na stecku tog xosta ne velitaja se nikakve njeove Driscanske rasldge, nego se on aval samo tim: »a iih u fasti bosanske gospede, primin derove od bosanske: velike wospade i vlasteo 1 od grtke gospodec.