Society of Astronomers of Serbia

Astronomical Observatory
Volgina 7, 11160 Belgrade, Serbia
Phone: +381 11 20 27 826
Fax: +381 11 26 38 715
http://www.das.org.rs

Astronomska opservatorija

Druxtvo astronoma Srbije

Volgina 7, 11160 Beograd

Regionalno
takmiqee
iz astronomije
29.
mart 2015.
-
Pitaa:

29. 2010.

1. (5 p.) Izbaci ueza: Venera, Zema, Mars, Jupiter, Saturn, Uran,

Neptun. Obrazloi svoj izbor.

( 5 ):

1. Odgovor:


120
. ona
nema

satelit(e).
?
Uez
je Venera
jedino
prirodni
2. , .
Zapaae:
? Ve sama qienica da u datom nizu planeta Sunqevog sistema
Merkur,
na
to
da
Merkur ima
istu os3. nedostaje
jedino

,ukazuje

obenost
kao planetauez
koju treba izbaciti.
.
?

takmiqari
su navodili Veneru kao ueza, ali iz pogrexnih raMnogi
(
25 ):
jedina
unutraxa
planeta
(a kakva
je onda
jedina
1. zloga:

. Zema?),

ima

h
m

(nije
8 40taqno,
Uran
takoe
ima
42
50` ,

retrogradnu
rotaciju
retrogradnu
rotaciju;
u odnosu

osa

77 54`.
egova
rotacije
je nagnuta
pod uglom
od oko 98
na normalu

(
na
ekliptiqku
ravan).
Neki
su !).
navodili Zemu jer jedino na oj pos2. - 1. 1997. .
toji ivot ova qienica nema nikakav astronomski znaqaj qak i da je
43,876 km/s, 0.918
taqna
(xto jox uvek ne znamo sa sigurnoxu). Neki su navodili razloge
. ,
za
svaku ili
zanekoliko
pojedinaqno
ako
bi se
meu
datim
.

planeta

?

odgovorima
naxao i
onaj
taqan,
su poeni
nesigurnosti.

oduzimani

zbog


29.765 km/s?
2.
p.)Na
kojim geografskih
xirinama
xtap poboden
verikalno
zemu
3. (5

18
cm u
ne
baca
senku
podne?
u
pravo
.

,
-20,5m.
Odgovor:
Senke nema kada se Sunce nalazi u zenitu, a Sunce moe da
4. 600 km 2,6
se nae u zenitu samo za posmatraqe unutar arkog pojasa, tj. izmeu
. 0,6, ,
severnog
i junog
povratnika,
23,
5 < .
< +23, 5 . Takoe, mogli bismo

da kaemo da xtap nee bacati senku tokom polarnih noi unutar po- 5 , iako je pravo podne (mada, tada
larnih krugova, 66, 5 > >-
+66,
nema ni Sunca iznad horizonta). Drugi deo rexee nije potreban za
dobijae punog broja poena.
Zapaae: Veinom su odgovori bili taqni. Najqexa grexka je bila
da takmiqar navede samo geografske xirine severnog i junog povratnika ne obuhvatajui arki pojas, ili navede deo arkog pojasa samo
na severnoj polulopti.
3. (5 p.) Xta su pulsari?
Odgovor: Pulsari su neutronske zvezde koje brzo rotiraju (0, 033 < P < 3 p. za
4 s), veoma su guste (1012 < < 1017 kg m3 ) i imaju jako magnetno poe neutronske
zvezde
1

(B 108 T). Nastaju u eksplozijama supernovih ili u tesno dvojnim

sistemima. Imaju izuzetno stabilne periode pulsacija mogu se porediti sa atomskim qasovnicima (108 s). Najlakxe se detektuju u radiodomenu. Radio-zraqee potiqe od elektrona koji se u jakom magnetnom
pou pulsara ubrzavaju do relativistiqkih brzina i sinhrotronskim
mehanizmom zraqe unutar uskih konusa. Sa punim brojem poena se prihvata i mnogo saetiji odgovor.
Zapaae: Za pun broj poena dovono je bilo rei da je pulsar neutronska zvezda (3 poena) veoma kratkog i stabilnog perioda rotacije (2
poena). Poeni su oduzimani ako bi se navela i neka netaqna qienica.
Na primer: zvezde u poqetnoj fazi evolucije (zapravo je to jedna od krajih faza), da su vangalaktiqki objekti (ima ih i u naxoj galaksiji),
qak je neko rekao da je to planeta, itd.
Mnogi su pulsare zamenili sa promenivim zvezdama.
Zadaci:
1. (20 p.) Koliko se Sunce u tvom mestu najvixe podigne nad horizontom
u pravo podne, a koliko najmae? Kada se to dexava? A za posmatraqa
na ekvatoru?
Rexee 1: Na podruqju Srbije Sunce uvek kulminira juno od zenita.
Gora kulminacija bilo kog nebeskog objekta, pa tako i Sunca, je data
relacijom:
h = 90 +  ,
gde je geografska xirina mesta posmatraa, a  deklinacija Sunca
koja moe da ima vrednosti 6  6 + ( = 23, 5 ). Geografska xirina
Beograda, na primer, je 45 , pa je:
90 6 h 6 90 + ,
21, 5 6 h 6 68, 5 .

5 p.

Sunce se u Beogradu najvixe podigne nad horizontom na dan dugodnevice 3 p. za taqne

oko 22. juna, a najmae na dan kratkodnevice oko 21. decembra (i datume
ne samo u Beogradu, ve i u svakoj taqki severnog umerenog pojasa;
razmisli xta se dexava u arkom pojasu, a xta u ledenom).
Geografska xirina ekvatora je 0 , pa je:
90 0 6 h 6 90 0 + ,
66, 5 6 h 6 113, 5 .
Meutim, kako je visina nebeskog objekta definisana kao ugao u vertikalnoj ravni koji zahvata pravac ka horizontu i pravac vizure ka
objektu (h [0 , 90 ]), pravilan odgovor je 66, 5 6 h 6 90 . Imati u
vidu da u zavisnosti od godixeg doba, Sunce u arkom pojasu moe
da kulminira i juno i severno od zenita. Zakuqujemo: za posmatraqa na ekvatoru, Sunce se najvixe podigne nad horizontom (h = 90 )
u dane ravnodnevica, i prolene i jesee, a najmae (h = 66, 5 ) na
dan kratkodnevice kulminira juno od zenita, i na dan dugodnevice
kulminira severno od zenita.
2

3 p.
5 p. za 66, 5 6
h 6 90
4 p. za taqne
datume

Zapaae: Najqexe grexke su bile da takmiqar navede samo maksimalne ili samo minimalne vrednosti za visinu Sunca, sliqno za datume.
Ili, rexi zadatak samo za jednu od geografskih xirirna. Poeni su
oduzimani za neoqigledan postupak rexavaa, npr. date samo vrednosti
bez relacija i raquna.
2. (30 p.) Koliko je vremena proxlo od konjunkcije do opozicije planete
ako se ena prividna veliqina smaila za 0,85 zvezdanih veliqina?
Koja je to planeta? (Orbitu planete smatrati krunom.)
Rexee: Sjaj planete se mea zbog promene enog geocentriqnog rastojaa. Odnos udaenosti planete od Zeme u konjunkciji i opoziciji
izvodimo iz Pogsonovog zakona:
rmax 0,4m 0,40,85
= 10
= 10
= 1, 5;
10 p.
rmin
)
rmax = a + 1 aj
a + 1 aj = 1, 5 (a 1 aj) a = 5 aj,
rmin = a 1 aj
gde je a udaenost planete od Sunca. Na osnovu dobijene udaenosti,
zakuqujemo da je planeta Jupiter.
5 p.
Da bismo odredili vreme proteklo izmeu konjunkcije i opozicije potreban nam je sinodiqki period Jupitera (taqnije, polovina tog perioda).
Ako ne znamo period Jupiterove revolucije, P , moemo da ga izraqunamo
iz III Keplerovog zakona. Sinodiqki period Jupitera je:
1
1
1
1
1
=
=

S
T
P
1 god 12 god

S = 1, 1 god.

10 p.

Polovina sinodiqkog perioda Jupitera je oko 6,5 meseci, tj. to je vreme

proteklo izmeu konjunkcije i opozicije.
5 p.
Zapaae: Neki takmiqari nisu znali definicije pojmova konjunkcija
i opozicija. Takoe, da unutraxa planeta ne moe doi u poloaj
opozicije. Neki su u III Keplerov zakon uvrstili geocentriqna rastojaa umesto heliocentriqnih. Mnogi nisu shvatili da treba izraqunati polovinu sinodiqkog perioda planete raqunali su sideriqki (period revolucije).
3. (20 p.) Rastojae do jedne dvojne zvezde iznosi 10 pc. Prividna duina
velike poluose za relativnu orbitu (orbita jedne komponente oko druge)
je = 200 ; period obilaska iznosi 70 godina. Kolike su pojedinaqne mase
komponenata ako se zna da je masivnija komponenta u svakom trenutku dva
puta blia centru mase od mae masivne?
Rexee: Iz relacije a = s gde je s heliocentriqno rastojae, na- 5 p. za
lazimo da je duina velike poluose jednaka 20 aj. Primenom treeg a = 20 aj
Keplerovog zakona:
a3
M = 2 = 1, 63 M .
5 p.
T
S obzirom na to da je u pitau relativna orbita, ovo e biti ukupna 5 p. za
masa, M = m1 + m2 . Okolnost da je masivnija zvezda u svakom trenutku M = m1 + m2
dva puta blia centru mase od mae masivne (r2 = 2r1 , a iz definicije
5 p. za mase
centra masa znamo da je m1 r1 = m2 r2 = const), znaqi da je ena masa
zvezda
3

jednaka dve treine ukupne mase, dakle 1,09 Sunqevih masa. Masa mae
masivne zvezde iznosi onda 0,54 Sunqevih masa.
Zapaae: Vrlo qesto je relativna orbita aproksimirana krunicom
(xto nije dato u postavci zadatka), pa se iz centripetalnog ubrzaa
dobija ukupna masa sistema. Na ovaj naqin se dobija dobar red veliqine,
ali u ovom sluqaju (i uopxte za dvojne sisteme) mora da se koristi III
Keplerov zakon jer nam ekscentricitet relativne orbite nije poznat.
Za sve eliptiqne putae koje imaju iste velike poluose, bez obzira na
ihov ekscentricitet, period je isti!
Neki takmiqari se uopxte ne zabrinu ako zbog grexaka u raqunu dobiju
veoma male mase zvezda (kao asteroidi).
4. (30 p.) Spektrografska posmatraa kvazara ugaonog preqnika = 0, 0300
pokazala su da je u egovom spektru emisiona linija vodonika H qija je
talasna duina 486, 1 nm pomerena na 542, 1 nm. Izmerena je i prividna
fotografska veliqina kvazara, mph = 15, 5 zvezdanih veliqina, dok je za
Sunce odreena apsolutna Mph = 5, 36. Odredi radijalnu brzinu, udaenost, luminoznost i linearni preqnik posmatranog kvazara. Za ocenu
rastojaa do kvazara, r, primeni najjednostavniji kosmoloxki model
z
vasione (zatvorena, oscilujua) u kome vai r = Hc0 1+z
, gde je c brzina
svetlosti, H0 Hablova konstanta, a z crveni pomak.
Rexee: Razlika izmerene i emitovane talasne duine spektralne linije vodonika je:
= 0 = 542, 1 nm 486, 1 = 56, 0 nm,
dok je crveni pomak:
z=

56, 0 nm
=
= 0, 115.

486, 1 nm

5 p.

Vrednost crvenog pomaka (z > 0, 1) sugerixe korixee relativistiqke

formule za izraqunavae radijalne brzine kvazara:
vr =

(z + 1)2 1
c = 0, 108 c.
(z + 1)2 + 1

10 p.

Udaenost do kvazara raqunamo po relaciji datoj u postavci zadatka:

r = 442 Mpc.

2 p.

Linearni preqnik kvazara je:

D = r[pc]

[00 ]
= 64, 3 pc.
206 26500

3 p.

Primenom Pogsonovog zakona dobijamo apsolutnu fotografsku veliqinu:

Mph = mph + 5 5 log r = 15, 5 + 5 5 log 442 106 = 22, 7.
5 p.
Ako za jedinicu luminoznosti upotrebimo luminoznost Sunca, Lph ,
tada je:
log Lph = 0, 4 (Mph Mph ) = 0, 4 (5, 36 + 22, 7) = 11, 224,
pa je Lph 167 109 Lph .

5 p.
4

Zapaae: Uobiqajeno je da se za raqunae radijalne brzine objekta

koristi relativistiqka formula ako je z > 0, 1 oduzimana su 2 poena za
upotrebu nerelativistiqke. Pokuxajte da nacrtate grafik zavisnosti
vr
= f (z) sa relativistiqkom popravkom i bez e, moda se iznenadite.
c
Neki takmiqari se uopxte ne zabrinu ako zbog grexaka u raqunu dobiju
da je kvazar slabiji od obiqne sijalice!
Iako je u postavci zadatka dat ugaoni preqnik kvazara, neki takmiqari
ga tretiraju kao polupreqnik i dobijaju pogrexan rezultat za linerani
preqnik kvazara.