FAKULTET ZA MEDITERANSKE POSLOVNE STUDIJE

TIVAT

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Raunovodstvo
TEMA: Raspodjela dobiti i pokrie ostvarenog gubitka preduzea
na primjeru X

Tivat, maj 2013.

Uvod
0

Nakon to se izvre predzakljuna knjienja i tako se knjigovodstveno stanje svede

na stvarno stanje, preduzee moe pristupiti zakljuivanju poslovnih knjiga, tj.
odvajanju poslovanja jednog od narednog obraunskog perioda. Preduzee u tom
smislu sastavlja zakljuni list, koji mu omoguava da proveri promet i salda rauna
i otkloni eventualno uoene greke pre konanog zakljuivanja knjiga. Pored
ovoga, preduzee vri i formalan zakljuak rauna stanja i rezultata i sastavlja
krajnji bilans stanja (govori o imovinskom stanju pravnog lica) i bilans upeha
(govori o uspenosti poslovanja u obraunskom periodu). Obraun rezultata
podrazumjeva oduzimanje rashoda od prihoda. U sluaju da je preduzee
uspeno poslovalo (ukupni prihodi su vei od ukupnih rashoda)
javie se bruto dobitak. Kada se odbije porez na dobit i deo dobitka koji se
isplauje vlasnicima, dobitak koji ostaje u preduzeu poveava Sopstveni kapital,
dok ostvareni gubitak izaziva smanjenje Sopstvenog kapitala.Sama raspodela
se moe vriti i u tekuoj i u narednoj godini. Ukoliko se dobitak ne
rasporedi u godini u kojoj je ostvaren, u pasivi poetnog bilansa naredne godine se
javlja pozicija nerasporeene neto dobitak ili preneti neto dobitak ili periodini
rezultat (pozitivan). Sa druge strane, ako preduzee ostvari negativan periodini
rezultat (gubitak), potrebno je ovaj rezultat pokriti. Gubitak se moe pokriti
novanim sredstvima rezervnog fonda pravnog lica novanim sredstvima
rezervnog fonda na nivou drutveno-politike zajednice, na teret sopstvenog
kapitala (samo privremeno dok se ne refundira iz dobitka), smanjenjem obaveza
prema dobavljaima i sanacionim bankarskim kreditima (niska kamatna stopa i
dug period otplate).

Rezultati poslovanja i raspodela

1

Cilj osnivanja svakog preduzea kao posebnog ekonomskog subjekta jeste da

ostvari odreene rezultate (dobit). To proistie iz injenice da je preduzee osnovni
privredni subjekt, a privredna aktivnost obavlja se sa ciljem zadovoljavanja potreba
ljudi. Kao cilj poslovanja preduzeca postavlja se stvaranje proizvoda kojima se
mogu zadovoljiti drutvene potrebe. Zato se proizvod smatra rezultatom
poslovanja. Rezultati poslovanja predstavljaju odreene materijalne i finansijske
efekte ili uinke koje preduzee ostvaruje u odreenom vremenskom periodu.
Prozvod koje preduzee proizvede u odreenom vremenskom periodu iznose se na
trzite, gdje se razmenjuju za novac. Na trzitu se pojavljuju kupci za koje ovi
prozvodi imaju upotrebnu vrijednost. Time jo uvek nije postugnut cilj poslovanja
preduzea. Ukoliko je iznos novca dovoljan da se podmire ulaganja u elemente
proizvodnje, kao i da jedan deo sredstava ostane za podmirivanje obaveza prema
drutvenoj zajednici i da deo ostane za razvoj preduzea. Tek je onda ostvaren cilj
poslovanja. Raspodela ovako postignutih rezultata preduzeca predstavlja
odreivanje i usmeravanje njihove namene za odreene ekonomske funkcije i
potrebe preduzea. ire gledano, raspodela je faza procesa drutvene reprodukcije i
predstavlja vezu izmeu proizvodnje kao procesa stvaranja novih proizvoda, i
potronje kao procesa njihovog trosenja.
Sva preduzea se trude i tee da ostvare sto vece rezultate svog poslovanja uz
minimalna ulaganja i troenja. Rezultate poslovanja nije jednostavno prikazati. U
praksi preduzea oni se izraavaju odreenim merilima. Najznacajnija tri oblika
izraavanja poslovanja su: fizicki proizvod, ukupni prihod, ukupni rashodi, dobit.
Ovi oblici rezultata poslovanja meusobno su uslovljeni i povezani. Uslov sticanja
profita (dobitka) kao nato rezultata poslovanja jeste proizvodnja odreenih
upotrebnih vrednosti proizvoda ili usluga i njihova prodaja na trzistu.
Svaki od navedenih rezultata poslovanja preduzea ima specifine karakteristike.
Fizicki proizvod se javlja kao rezultat rada u procesu poslovanja preduzea.
Proizvod se kvantitativno izraava i meri fizikim jedinicama. Takav nain
izraavanja proizvoda kao rezultata poslovanja je najpogodniji, jer se radi o
upotrebnoj vrednosti odreenog materijalnog dobra kojima se mogu
podmiriti pojedine ekonomske potrebe ljudi.
Ukupan prihod predstavlja finasijski izraz prihoda preduzea u odreenom
vremenskom periodu. Prema aktuelnoj zakonskoj regulativi ukupan prihod
cine: poslovni prihodi, prihodi od finansiranja i vandredni prihodi.
Ukupne rashode ine svi ukupni materijalni izdaci i troenja koje je
preduzee ostvarilo u poslovanju u odreenom vremenskom periodu. Ove
rashode ine:
poslovni rashodi, rashodi finansiranja, vandredni rashodi.
2

 Dobit kao rezultat poslovanja preduzea moe se poistovetiti sa profitom i

pritom predstavljajui neto ekonomski rezultat preduzea.
Poslovni rezultat se uvruje periodinim i godisnjim obraunom, a predhodi
mu izrada bilansa preduzeca. On se uvek izrazava vrednosno, a moze biti
pozitivan i negativan. Kvantitativno izraena dobit preduzea predstavlja
razliku izmedju ukupnog prihoda i ukupnog rashoda u odreenom
vremenskom periodu. Moze se prikazati formulom: D = Pu Ru
D dobit /Pu ukupni prihod /Ru ukupni rashod
Velicina dobiti zavisi od ukupnog prihoda i od veliine ukupnih rashoda koje
preduzee uini za realizaciju dobiti. Porast trokova uzrokuje opadanje
dobiti, dok smanjenje trokova poveava dobit. U kvantitativnom
izraavanju dobiti, u ukupan prihod ulaze svi njegovi elementi: poslovni
prihodi, prihodi od finansiranja i vandredni prihodi. Samim tim u obraun
ulaze i sve stavke rashoda: poslovni rashodi, rashodi finansiranja i vandredni
rashodi.
Na velicinu dobiti utice veliki broj faktora koji deluju preko ukupnih prihoda ili
ukupnih rashoda. Drustveni faktori koji utiu na formiranje dobiti su: ekonomska
politika drave, monetarna politika, politika ivotnog standarda, politika izvoza i
uvoza politika cena.
Drustveni faktori ispoljavaju se bilo preko trita, delujui na visinu prodajnih
cena, bilo u vidu drave u pravcu posticanja odreenih privrednih delatnosti.
Prirodni faktori predstavljaju dejstva klime, reljefa, rudnog bogadstva I sl. Na njih
preduzee ne moe uticati merama svoje organizacije, na osnovu toga prirodni
uslovi rada imaju direktan uticaj na veliinu nastalih trokova i ostvarenje dobiti.
Sva preduzea nemaju iste prirodne uslove poslovanja tako da dolazi do odstupanja
trzinih cena i odstupanja konkretnog proizvoaa od prosenih uslova
proizvodnje.
Pod organizacionim ili subjektivnim faktorima podrazumevamo neposredni uticaj
zaposlenih u preduzeu. Na rezultate poslovanja taj uticaj moze biti preko: trita;
procesa rada i poslovanja, odnosno faze i operacije tog procesa; koriscenje
sredstava u procesu rada i poslovanja; procesa koriscenja sredstava u reprodukciji.

Raspodela dobiti
Pod raspodelom rezultata preduzea podrazumevamo raspodelu njegove dobiti
prema nameni potronje sa ciljem da se zadovolje potrebe. Rasporeivanje dobiti
je aktualna tema nakon odluka o utvrivanju finansijskih izvjetaja. Odluke o
utvrivanju finansijskih izvjetaja donose se u skladu sa Zakonom o trgovakim
drutvima kako za dionika drutva tako i za drutva s ogranienom odgovornou.
Pod znaajnim utcajem pravne forme u svakom preduzeu se nalazi utvrivanje
rezultata kao i njihova raspodela. Vazno je napomenuti da raspodela dohotha
vlasnika inokosnog preduzea i drutva sa neogranienom odgovornou razlikuje
se u znaajnoj meri od raspodele dobiti u drutvima kapitala, tu se onda i stvara
potreba da se raspodela rezultata razmatra za preduzee odreenih pravnih formi
odvojeno.
Uprvo u zvisnosti od tog t se smtr korespodentnim rshodim rzlikuju se
dv osnovn oblik rezultt: finnsijski rezultt i dohodk.
Kod inokosnih preduze i drutv lic nije izvreno ni ekonomsko ni prvno
podvjnje izmeu privtne imovine vlsnik i preduze, ko poslovne jedinice.
Vlsnici odgovrju z poslovnje neogrnieno celokupnom svojom privtnom
imovinom i snose sv rizik poslovnj.
Sglsno tome, lini rshodi (zrd) vlsnik nemju u poreskom smislu krkter
trok, p se kod ovih preduze prilikom obrun rezultt iz ukupnih prihod
pokrivju trokovi: mterijl, mortizcije, plt zposlenih i pozjmljenog
kpitl.
Ovko obrunt rezultt se nziv dohodk vlsnik, koji predstvlj osnovicu z
oporezivnje, poreski obveznik nije preduzee, ve vlsnik ko fiziko lice.
Nsuprot tome, kod drutv kpitl (DOO i AD) izvreno je podvjnje
vlsnitv nd kpitlom od drutv, koje im svojstvo prvnog lic.
Vlsnici mogu d vode poslovnje i budu zposleni u drutvu, li mogu d to
povere i profesionlnoj uprvi.
Z obveze iz poslovnj odgovr smo drutvo i to u visini uloenog kpitl.
Stog line zrde zposlenih, ukljuujui i zrdu vlsnik, imju krkter
redovnih trokov i umnjie dobitk, smim tim i poresku obvezu drutv.
Rezultt koji se obrunv sueljvnjem prihod i rshod se nziv finnsijski
rezultt, koji moe d bude dobitk ili gubitk.
U osnovi ovkvog koncept rezultt lei zhtev d se ostvrenim prihodim
morju suprostviti trokovi svih resurs uloenih i utroenih rdi ostvrivnj
prihod (trokovi prouzrokovni prihodim).
4

Ostvreni dobitk povev neto imovinu preduze, ukoliko se prihodim ne

mogu pokriti ukupni rshodi ostvreni gubitk umnjuje neto imovinu.
Time je deo kpitl definitivno izgubljen, odnosno umnjen je supstnc
preduze.
Ukoliko je ostvren dobitk, osigurn je prost reprodukcij i u celosti su
ndoknen utroen sredstv, p je nkon oporezivnj tj dobitk predmet
rspodele.
Rspodel ostvrenog rezultt zvisi od prvne forme preduze, p e se
rspodel dohotk u inokosnim preduzeim ili drutvim lic rzlikovti od
rspodele dobitk u drutvim kpitl.
U inokosnom preduzeu rezultt poslovnj se utvruje ko rzlik izmeu
ukupnih prihod i rshod u koje nisu ukljueni lini rshodi vlsnik.
Rezultt je dohodk vlsnik i on se u psivi bilns stnj ne pojvljuje ko
posebn pozicij ve se njime direktno povev/smnjuje inokosni kpitl.
N krju godine se zkljuuje i privtni run vlsnik, preko kog su voene sve
isplte po osnovu njegovih linih rshod, i to tko to se umnjuje sopstveni
kpitl.
Stog se neto povenje sopstvenog kpitl vlsnik jvlj ko rzlik izmeu
ostvrenog pozitivnog rezultt poslovnj (dohotk) i uinjenih isplt po osnovu
pokri linih rshod vlsnik.
Ukoliko bi preduzee poslovlo s gubitkom, td bi lini rshodi vlsnik dodtno
umnjili inokosni kpitl.
Porez n dohodk je lini porez vlsnik i obuhvt se preko njegovog linog
run.
Kod drutv lic (ortkluk) rspodel rezultt je knjigovodstveno-tehniki
posmtrno identin, osim to je pre nje neophodno izvriti obrun podele dobiti
po ortcim.
Kriterijumi z ovu podelu se predviju ugovorom o osnivnju drutv, li se dobit
njee deli tko to se n uloeni kpitl svkog ortk obrun kmt.
Ov kmt treb d odgovr minimlnom ukmenju kpitl.
Osttk ostvrene dobiti se deli n jednke delove prem broju ortk, pri emu
mogu d se utvrde i dodtni kriterijumi z podelu, ko to je visin uloenog rd
itd.
Ko i inokosni vlsnik, ortci tkoe plju porez n dohodk, ko lini porez.
Dobit drutv kpitl podlee oporezivnju i rspodeli, on se obino ne vri u
istoj ve tek u nrednoj godini.
U psivi bilns stnj e dobit biti iskzn ko Nersporeen dobit (Dobit
tekue godine).
Uobijeno je d se pre rspodele izvri rezervisnje del dobiti u visini
5

pretpostvljenog porez n dobit (ukoliko se obrun i plnje porez vri

ksnije).
Osttk dobiti se deli n dividende (kod AD) ili ue u dobiti lnov (kod
DOO), ko i n rezerve, pri emu moe d se jvi i neki nersporeeni osttk.
Ovkv rspodel zni d se sopstveni kpitl drutv kpitl fktiki povev
z iznos povenj rezervi, dok osnovni kpitl (ko bzin komponent
sopstvenog kpitl) ostje nepromenjen.
U visini sredstv izdvojenih u rezerve treb prebciti novn sredstv s tekueg
run n run novnih sredstv rezervi jer on imju tno odreenu nmenu.
Treb rei d se u prksi obrun i rspodel rezultt vre i u krim periodim od
godine dn i oni imju privremeni krkter sve do konnog godinjeg obrun.
Z te potrebe slui privremeni run Rspodel dobiti koji se n krju godine kod
konnog obrun gsi.
Primjeri:
1) Inokosno preduzee D ostvarilo je u toku poslovne godine ukupan prihod
od 26.350 . Rashodi koji korespondiraju ovim prihodima iznose 22.180
. U toku obraunskog perioda vlasniku preduzea je na ime pokria linih
prihoda isplaeno 2.100. Zakljuiti raun vlasnika i raun dobitka i
gubitka. U glavnom denvniku se knjii ovako:

Opis
1)

Duguje

Inokosni capital

2100.00

Raun vlasnika
1a)

Raun dobitka i
gubitka
Inokosni kapital

Potrazuje

2100,00

4170.00
4170,00

2) Drutvo sa neogranienom odgovornou ostvarilo je dobit od 18.300 .

Ukupan uloeni kapital u drutvo iznosi 100.000- od tog ulog ortaka A
iznosi 65.000 a ulog ortaka B 35.000. U toku obraunskog perioda
ortaku A je isplaeno 4.500, a ortaku B 2.200 na ime pokria linih
rashoda. Na uloeni kapital se obraunava 8% kamate, a ostatak dobiti se
dijeli na jednake djelove.

Ortak

Udio u
kapital

Kamata 8%

ostatka
dobiti

Dobit

65000,00

5200,00

5150,00

10350,00

35000,00

2800,00

5150,00

7950,00

100000,00

8000,00

10300,00

18300,00

Ukupno

U dnevniku se knjii:

1)

Opis
Dobit

Duguje
10350,00
Kapital orataka A

1a)
2)
2a)

Potrauje

Dobit

10350,00
7950,00

Kapital oratka B
Kapital oratka A
Raun vlasnikaA
Kapital oratka B
Raun vlasnika B

7950,00
4500,00
4500,00
2200,00
2200,00

3) Akcionarsko drutvo P ostvarilo je u toku poslovne godine dobitak od

83.000 . Obraunati porez na dobit iznosi 12.900 . Dobit nakon
oporezivanja se prema odluci uprave i glavne skuptine akcionara dijeli za
dividende 50.000 i za rezerve 20.100 . U dnevniku se knjii:

Opis
1)

Duguje
83000,00

Dobit

Potrauje

Obaveze za porez

12900,00

Obaveze za dividend

50000,00

Rezerve

20100,00

Pokrie gubitk
Gubitk je deo sredstv koji je zbog loeg poslovnj definitivno izgubljen i
predstvlj rzliku izmeu viih rshod i niih prihod obrunskog period.
U drutvim lic i inokosnim preduzeim gubitk nije zsebn bilnsn pozicij,
ve se z iznos gubitk odmh umnjuje inokosni ili ortki kpitl.
Podel gubitk n ortke se ko i kod dobitk vri sglsno odredbm ugovor o
osnivnju, li se u prksi njee vri srzmerno uloenom kpitlu.
Kod drutv kpitl, obzirom n stlnost osnovnog kpitl, gubitk se iskzuje
ko zsebn bilnsn pozicij: n strni ktive, ime posredno predstvlj
korektivnu poziciju kpitl ili n strni psive, ko odbitn pozicij sopstvenog
kpitl.
Z pokrie gubitk se prvenstveno koriste rezerve, koje se u tu svrhu i formirju,
li i nersporeen dobit rnijih godin, io ili, u krjnjoj liniji osnovni kpitl.
Sredstv z pokrie gubitk mogu d dju i poslovni prtneri ili bnke ukoliko
imju interes u dljem egzistirnju preduze.
Ukoliko su sv nveden sredstv nedovoljn z pokrie gubitk, njegov
nepokriveni deo se nredne godine iskzuje n runu Nepokriveni gubitk, kko
bi bio pokriven iz eventulnog budueg dobitk.
Meutim, drutv kpitl mogu d odlue d nstli nepokriveni gubitk, koji se
nije mogo ndoknditi iz rezervi, ne prenose u nrednu godinu, ve d g pokriju
n run osnovnog kpitl (d smnje osnovni kpitl z iznos gubitk).
Ovkv odluk zbog insistirnj n stlnosti osnovnog kpitl moe d bude
donet smo veinom glsov kcionr ili lnov drutv (kod DOO).
Tehniki, sprovoenje ove odluke se vri smnjenjem nominlne vrednosti kcij
(zmenom kcij s viom z kcije s niom vrednou).
Ovkvim smnjenjem kpitl se gubitk fktiki prenosi n kcionre.

emacki prikaz pokrivanja gubitka:

Primer:
1) Gubitak akcionarskog drutva P iznosi za poslovnu godinu 20.100. Za
pokrie gubitka koriste se sredstva rezervi. U dnevniku se knjii:

1)

Opis
Rezerve

Duguje
20100,00

Raun dobitka i
gubitka
1a)

Tekui raun
Novana sredstva
rezervi

Potruje

20100,00
20100,00
20100,00

10

Primjer preduzea Baja

11

12

13

14

- Iz zakljucnig lista mozemo da vidimo da je preduzece poslovalo sa

dobitkom koji iznosi 6000,00 . Ta dobit se mora rasporediti, kao sto smo u
prethodnim primjerima prikazali. Obaveze za porez su 9%, obaveze za
dividende su 4000,00 a za rezerve su 1460,00.
Opis

Duguje

Dobit

6000,00

Obaveze za porez
Obaveze za dividende
Rezerve

Potrazuje

540,00
4000,00
1450,00

- Od prosle godine preduzece ima nepokriveni gubitak 1000,00 . Za pokrice

gubitka koriste se sredstva rezervi.
Opis
1)

Duguje

Rezerve
1000,00
Racun dobitka i
gubitka

1a) Tekuci racun

1000,00
Nenovcana sredstva
rezervi

Potrazuje

1000,00
1000,00

15

Zakljuak
Uloga kolektivnih ugovora u regulisanju raspodele preduzeca
Kolektivni ugovori regulisu pitanja vezana za oblast raspodele, prava zaposlenih i
poslodavaca. Kolektivni ugovori svrstavaju se u:
Opste kolektivne ugovore koje zakljucuju predstavnici sindikata, privredne komore i
vlade. Oni uredjuju radno vreme, najnizu cenu rada za najednostavniji rad, osnovnu
cenu rada, primanja zaposlenih i pitanja iz rada i po osnovu rada. Ovim ugovorom
utvrdjuje se najniza cena rada (za najednostavniji rad) i za puno radno vreme.
Posebni kolektivni ugovori zakljucuju se za grane i grupacije. Za preduzeca ove
ugovore zakljuciju ovlascena organizacija sindikata i odgovarajuce komorsko
udruzenje. Dok za ustanove i drzavne organe zakljucuju ovlascena organizacija
sindikata I predstavnici vlade.
Pojedinacni ugovori zakljucuju se za svako preduzece u njime se regulisu prava i
obaveze zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa koja nisu uredjena
Opstim i posebnim kolektivnim ugovorom. Njime se ne moze utvrdjivati manji obim
prava i obaveze nego sto je to utvrdjrno posebnim kolektivnim ugovorom. U
preduzecima ih zakljucuju ovlasceni sindikati, direktori I poslodavci dok za javna
preduzeca ugovor zakljucuje vlada.

16

Sadrzaj:
Uvod
Rezultati poslovanja i raspodela

Raspodela dobiti
Raspodela gubitka
Primer preduzeca Baja
Zakljucak

17

Literatura
- Finansijsko racunovodstvo - Prof. dr Radisa Radovanovic, Prof. dr Kata
Saric/ Jovanovic (Beograd 2003)
- Poslovna ekonomija -Prof.dr Rajko Uncanin
- Internet

18