PSIHOLOGIJA, 2008, Vol. 41 (3), str.

343-355

UDC 159.946.4.072-053.5
DOI 10.2298/PSI0803343V

NEKI INDIKATORI (NE)USPENOG ITANJA

Jasmina Vuksanovi1, Aleksandra Jovanovi i
Irena Avramovi-Ili
Dom zdravlja Zemun

Boban Petrovi
Asocijacija za promovisanje inkluzije Srbije

U ovom radu smo postavili sledei opti cilj: da utvrdimo da li su razvijenost fonemske svesnosti i obim kratkorone verbalne memorije indikatori kasnije usvojenosti itanja. Uzorak je sainjavalo 194 dece prvog razreda iz dve
osnovne kole u Beogradu, koja su prvi put testirana dva meseca nakon poetka kolske godine, a potom sedam meseci kasnije.
Rezultati naeg istraivanja ukazuju da je najznaajniji indikator uspenog, odnosno neuspenog itanja fonemska svesnost, mada i kratkorona verbalna memorija u manjoj meri moe da ukae na budui stepen usvojenosti itanja izraenog u vidu vremena potrebnog za itanje teksta i razumevanja
proitanog teksta.
Dobijeni nalazi daju osnov za razmiljanje da bi u toku tekue procene
spremnosti dece za kolu u regularnu proceduru trebalo uvesti i procenu fonemske svesnosti da bi se na vreme izdvojila deca koja imaju potrebu za stimulativnim preventivnim radom u okviru inkluzivnog programa u osnovnim kolama.
Kljune rei: usvajanje itanja, fonemska svesnost, kratkorona verbalna
memorija

: vuksaniv@nadlanu.com

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

UVOD
Razvojna disleksija je poremeaj usvajanja itanja, ili preciznije, to je poremeaj povezan sa nainom na koji se ova sposobnost razvija. Veliki broj istraivanja je
do sada sproveden sa ciljem da se rasvetli ovaj problem, da se otkriju sposobnosti
koje lee u osnovi itanja i da se, s tim u vezi, izrade najadekvatniji terapijski modeli
za prevazilaenje ovog problema. Prisutan je vei broj strukturalistikih teorija koje
imaju za cilj da objasne proces itanja od kojih se najee pominju dve. Jedan od
njih je Model dvojnog puta (Dual Route Model) Mortona (1968), koji rasvetljava
dva razliita pristupa procesu itanja, jedan direktan (leksiki) i drugi indirektan.
Prema ovom teorijskom modelu direktan pristup itanju podrazumeva da odrasle
osobe prepoznaju napisane rei kao celine, jer su ih ve mnogo puta proitale. Mnogobrojno ponavljanje rei omoguava logogenima (vizuelnim reprezentacijama rei)
da budu uskladiteni u pamenju zajedno sa slovima koja ine komponentne delove
date rei. Meutim, kada se ue nove rei onda ovaj pristup itanju nije mogu, ve
indirektan, koji se u osnovi ne oslanja na re kao celinu, ve na njene komponentne
delove, odnosno na slova. Noviji teorijski model je Balansirani model itanja (Bakker, 1990), koji podrazumeva da se u toku procesa itanja koriste oba puta. Penington (Pennington, 1999), meutim, istie da je i u Modelu dvojnog puta kao i u Balansiranom modelu fonologija, odnosno fonemska obrada teksta centralna za itanje,
jer je ne samo indirektan ve i direktan (leksiki) put itanja u odreenoj meri zavisan od fonemskog kodiranja. Ovako postavljena problematika itanja navodi na
razmiljanje da bi jedan deo odgovora zato neka deca imaju problem usvajanja itanja mogao leati u tekoama fonemske obrade materijala. Do sada sprovedena
istraivanja sa ciljem da se otkrije da li je sposobnost fonemskog kodiranja znaajno
smanjena kod dece sa razvojnom disleksijom su pokazala da su neki aspekti poremeaja usvajanja itanja povezani sa deficitima fonemske segmentacije rei (Kinsbourne i sar., 1991; Stanovich i Siegel, 1994; Kodopelji i Genc, 1996).
U okviru tekue rasprave o povezanosti fonemske segmentacije rei i uspenosti procesa itanja otvorena je i ira rasprava o vremenskoj obradi pisanog jezikog
materijala. Vei broj studija ukazuje na poremeaje vremenske obrade auditorno
prezentovanog materijala kod osoba sa disleksinim smetnjama (Tallal i sar., 1996;
Fitch i sar., 1997). Ostaje otvoreno pitanje da li se radi o poremeaju obrade iskljuivo jezikog materijala ili auditorno prezentovanog materijala uopte. U okviru ove
problematike je aktualizovana debata o kratkoronoj memoriji dece sa dijagnozom
razvojne disleksije.
Imajui u vidu tekua otvorena pitanja u ovoj oblasti, mi smo postavili tri cilja
ovog istraivanja. Prvo, eleli smo da utvrdimo koliki procenat dece pokazuje tekoe usvajanja itanja, odnosno razvojnu disleksiju i kakva je njihova fonemska svesnost i kratkorona verbalna memorija u poreenju sa ostalom decom. Drugo, eleli
smo da utvrdimo da li postoji povezanost izmeu fonemske svesnosti dece prvog
razreda na poetku kolske godine i stepena usvojenosti itanja sedam meseci kasni-

344

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

je, odnosno da li je razvijenost fonemske svesnosti indikator kasnije usvojenosti itanja. Pri tome pod fonemskom svesnou2 podrazumevamo eksplicitno ili implicitno znanje o akustikoj strukturi govora (Duncan, Seymor i Hill, 1997; Seymor i
Duncan, 1997), odnosno sposobnosti koje obuhvataju manipulisanje ili diskriminisanje glasova odreenog jezika (Adams, 1990; Bowey, 1994). Ove sposobnosti podrazumevaju znanje o tome da pojedinana slova korespondiraju pojedinanim glasovima, pravilo koje se u naem pismu doslovno primenjuje. Tree, eleli smo da utvrdimo da li je obim kratkorone verbalne memorije indikator kasnijeg stepena
usvojenosti itanja.

UZORAK
Uzorak je sainjavalo 194 dece prvog razreda iz dve osnovne kole u Beogradu, prosene uzrasne dobi od 7.2 godina, koja su prvi put testirana dva meseca nakon poetka kolske godine testovima fonoloke svesnosti i kratkorone memorije, a
potom sedam meseci kasnije testom za ispitivanje itanja. Izabrana su deca prosenih intelektualnih sposobnosti na osnovu procene psihologa kola. Deca romske populacije nisu ukljuena u istraivanje zbog uticaja socio-ekonomskih faktora na njihov celokupni dotadanji razvoj. U tabeli 1. su prikazane opte karakteristike grupe,
koje se odnose na uzrast i distribuciju po polu.
Svi subjekti koji su uestvovali u istraivanju su bili dobrovoljni uesnici za
koje je dobijena saglasnost roditelja i kole.
Tabela 1. Opte karakteristike ispitivane grupe
Muki

f
%
f
%

Pol
enski
Uzrast

AS
SD

101
52.1
93
47.9
7.2
0.4

MATERIJAL I PROCEDURA
U srpskoj populaciji do sada ne postoji standardizovan test za ispitivanje sposobnosti itanja. Za nae istraivanje odlueno je da koristimo test koji su napravili
2

U radovima engleskog govornog podruja se sree termin phonological awareness, a ponekad i

termini meta-linguistic i phonological sensitivity .

345

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

ore Kosti, Spasenija Vladisavljevi i Mirjana Popovi i pod nazivom Prvi sneg
(Kosti, Vladisavljevi i Popovi, 1983) . Ovaj tekst se sastoji od 77 rei.
Za ispitivanje su koriene sledee mere: skor koji ini ukupni broj greaka,
vreme potrebno da dete proita tekst (u sekundama), kao i skor koji ini ukupan broj
tanih odgovora na osam postavljenih pitanja i odnosi se na razumevanje teksta.
Za ispitivanje fonemske svesnosti korien je zadatak brisanja poetnog konsonanta (De Gelder i Vroomen, 1991). Zadatak se sastojao od 10 pseudorei: 5 jednoslonih i 5 dvoslonih. Dete je imalo zadatak da izbrie prvi glas rei koja mu je
prezentovana (na primer: na zadatu re SOMA dete je trebalo da kae istu re ali bez
prvog glasa, dakle: OMA). Brisanje poetnog konsonanta u reima nikada nije rezultiralo pravom reju. Pre otpoinjanja zadatka ispitiva je dao dva primera. U toku
ispitivanja nikakva podrka nije davana detetu.
Za ispitivanje kratkoronog pamenja korien je subtest pamenja brojeva
REVISK skale (Biro, 1987). Subtest pamenja brojeva se sastoji od liste brojeva
rangiranih prema veliini brojnog niza, od tri broja do sedam brojeva u jednom
nizu. Svaki niz se moe ponoviti dva puta, ali sa drugim brojevima. Pre otpoinjanja
zadatka ispitiva je dao jedan primer. Ukupni skor predstavlja veliina onog brojnog
niza koje je dete uspelo da ponovi u pravilnom redosledu.
Ispitivanje je obavljeno individualno u posebnoj prostoriji.

REZULTATI
U tabeli 2. su prikazani rezultati dobijeni na osnovu deskriptivne statistike
analize. Izabrane su dve mere izdvajanja dece sa razvojnom disleksijom: 10., odnosno 20. percentil. Prva mera, odnosno prvi kriterijum koju smo izabrali je 10. percentil ispod kojeg se nalaze deca koja su imala 12 i vie greaka i vreme od preko 289
sekundi, kao i 3 i manje od 3 tana odgovora. Druga mera je 20. percentil, koji obuhvata i decu koja su imala 9 i vie greaka i vreme od preko 238 sekundi, kao i 4 i
manje od 4 tana odgovora. Prva mera je ona koja sasvim sigurno ukazuje na razvojnu disleksiju, jer bi ova deca i primenom standardizovanih testova pripadala grupi dece sa tekoama usvajanja itanja u vidu izrazito produenog vremena trajanja
itanja, velikog broja greaka i nedovoljno dobrog razumevanja proitanog teksta.
Smatramo, meutim, da bi i deca ije je postignue na svim merama itanja na 20om percentilu i ispod njega bila barem na nekim merama standardizovanih testova
takoe u grupi dece sa dijagnozom razvojne disleksije, odnosno sa tekoama tipa ili
veoma sporog itanja i/ili velikog broja greaka i/ili nedovoljno dobrog razumevanja
proitanog teksta.
Na osnovu prvog kriterijuma izdvojeno je estoro dece (11.6%) sa veoma usporenim usvajanjem procesa itanja, odnosno deca za koju se moe rei da imaju
razvojnu disleksiju. Ova deca su na meri kratkoronog verbalnog pamenja unapred
(Mann-Whitney U=192.0; p<.01) i na varijabli brisanja poetnog konsonanta
346

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

(Mann-Whitney U=27.0; p<.01) imala znaajno smanjeno postignue u poreenju sa

ostalom decom. Rezultati su prikazani u tabeli 3.

Tabela 2. Prikaz postignua ispitivane dece

itanje
(br. greaka)

Vreme
(sek.)

Razumevanje proitanog

Verbalno
pamenje
unapred

Verbalno
pamenje
unazad

Brisanje
poetnog
konson.

AS

5.68

170.74

6.06

4.92

2.78

5.56

SD

5.87

112.60

2.04

.872

.81

2.91

Minimum

40

Maksimum

Percentili

42

767

10

10

12

289.20

20

238.40

80

95.00

90

76.40

Tabela 3. Prikaz postignua izdvojene dece koja su na merama itanja na 10-tom percentilu
itanje (br.
greaka)

Vreme
(sek.)

Razumeva
nje proitanog

Verbalno
pamenje
unapred

Verbalno
pamenje
unazad

Brisanje
poetnog
konson.

AS

25.17

486.17

SD

13.78

156.33

1.67

3.00

.67

1.37

.00

1.10

.81

Min.

12

Maks.

42

299

767

Na osnovu drugog kriterijuma je izdvojeno jo troje dece te je ukupno 9 dece

(17.5%) ije je postignue na merama itanja na 20-tom percentilu. Slika se, zapravo, mnogo ne menja ni na varijablama koje se odnose na itanje ni na varijablama
koje se odnose na pamenje i na fonemsku svesnost. Ova deca su na meri kratkoronog verbalnog pamenja unapred (Mann-Whitney U=274.5; p<.01) i na varijabli
brisanja poetnog konsonanta (Mann-Whitney U=37.5; p<.01) imala znaajno smanjeno postignue u poreenju sa ostalom decom. Rezultati su prikazani u tabeli 4.

347

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

Tabela 4. Prikaz postignua izdvojene dece koja su na merama itanja na 20-tom percentilu
itanje
(br. greaka)

Vreme
(sek.)

Razumeva
nje proitanog

Verbalno
pamenje
unapred

Verbalno
pamenje
unazad

Brisanje
poetnog
konson.

AS

20.89

464.44

1.89

4.00

2.78

.56

SD

12.74

196.94

1.36

.00

.97

.73

Min.

10

245

Maks.

42

767

Korelaciona analiza izmeu pojedinih varijabli pokazuje da su sve tri varijable

koje se odnose na itanje nisko ali znaajno povezane sa kratkoronom verbalnom
memorijom, a visoko i znaajno povezane sa brisanjem poetnog konsonanta. Rezultati su prikazani u tabeli 5.
Tabela 5. Prikaz znaajnih korelacija izmeu kratkoronog pamenja, brisanja poetnog konsonanta i varijabli koje se odnose na itanje
Prediktorske
varijable
Kriterijumske
varijable
Broj greaka
Vreme (u sek.)
Razumevanje proitanog teksta
*

Verbalno
pamenje
unapred

Verbalno
pamenje
unazad

Brisanje
poetnog
konsonanta

-.272(**)
-.216(**)
.301(**)

-.222(**)
-.271(**)
.206(**)

-.787(**)
-.649(**)
.597(**)

Korelacija znaajna na nivou 0.05; ** Korelacija znaajna na nivou 0.01

Rezultati dobijeni na osnovu kanonike korelacione analize u skupovima varijabli u ovom istraivanju pokazuju da je ekstrahovana jedna statistiki znaajna kanonika funkcija sa koeficijentom kanonike korelacije od .81 (lambda=.336; hi
kvadrat=185.106; df=9; p<.000). U okviru levog skupa varijabli ispostavilo se da
sve varijable doprinose kanonikoj funkciji (broj greaka, vreme i razumevanje proitanog teksta). U okviru desnog skupa varijabli najvei doprinos ima varijabla brisanje poetnog konsonanta, dok varijable kratkorone memorije imaju znatno manju
ulogu u definisanju ovog kanonikog faktora (Tabela 6).

348

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

Tabela 6. : Kanoniki faktori u levom i desnom skupu varijabli
Levi skup
itanje

Faktor

Faktor

-.976
-.814

Desni skup
Kratkorona memorija i
fonemska svesnost
Pamenje unapred
Pamenje unazad

Broj greaka
Vreme
Razumevanje

.753

Brisanje konsonanta

.991

.379
.302

Rezultati analize prepokrivanja (Tabela 7.) pokazuju da levi skup varijabli objanjava 26% ukupne varijanse desnog skupa varijabli, dok desni skup varijabli ekstrahovanog kanonikog faktora objanjava 47% ukupne varijanse levog skupa varijabli. U okviru postavljenih ciljeva, ovakvi rezultati ukazuju da je ovaj skup varijabli, u kome dominantnu ulogu ima brisanje poetnog konsonanta, kao mera fonemske
svesnosti, zapravo indikator uspenosti itanja izraene kroz navedene tri mere.

Tabela 7. Analiza prepokrivanja

Faktori
Levi skup
Desni skup

Varijansa
.728
.406

Redundanca
.473
.264

Kao to se iz napred reenog vidi, iako dominantnu ulogu u indikovanju uspenosti itanja ima fonemska svesnost, ipak postoje indicije i da mere kratkorone
memorije mogu imati izvesnu ulogu, bar kao indikatori nekih od pokazatelja uspenosti itanja. Iz tog razloga, podacima se pristupilo i sa aspekta multiple regresione
analize. U sva tri sluaja mera uspenosti itanja ispostavilo se da su koeficijenti
multiple korelacije znaajni.
Kada je kao kriterijum koriena mera broja greaka, koeficijent multiple korelacije iznosio je R=.79 (R2 =.63; korigovano R2=.62; df=3; F=100.28; p<.001). U
ovom sluaju ispostavilo se da regresionoj funkciji znaajno doprinosi samo mera
fonemske svesnosti, dok mere kratkorone memorije ne koreliraju znaajno (Tabela
8.).

349

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

Tabela 8. Rezultati multiple regresione analize za broj greaka kao meru uspenosti itanja
Standardizovani koef.
Varijable

Korelacije
t

Beta
Verbalno pamenje
unapred
Verbalno pamenje
unazad
Brisanje konsonanta

Nulta

Parcijalna

Semiparcijalna

-.061

-1.265

.208

-.272

-.094

-.058

-.051

-1.070

.286

-.222

-.080

-.049

-.761

-15.926

.000

-.787

-.766

-.727

Kada je kao kriterijum koriena mera vremena potrebnog za itanje, koeficijent multiple korelacije iznosio je R=.67 (R2 =.44; kor. R2=.43; df=3; F=47.20;
p<.001). U ovom sluaju, regresionoj funkciji u najveoj meri doprinosi mera fonemske svesnosti, ali i mera pamenja unazad, dok mera pamenja unapred ne korelira znaajno (Tabela 9.).

Tabela 9. Rezultati multiple regresione analize za vreme itanja (u sekundama) kao meru uspenosti itanja
Standardizovani koef.
Varijable

Korelacije
t

Beta
Verbalno pamenje
unapred
Verbalno pamenje
unazad
Brisanje konsonanta

Nulta

Parcijalna

Semiparcijalna

-.020

-.329

.742

-.216

-.025

-.018

-.140

-2.399

.017

-.271

-.176

-.134

-.615

-10.531

.000

-.649

-.618

-.588

U sluaju razumevanja proitanog teksta kao kriterijuma, koeficijent multiple

korelacije iznosio je R=.62 (R2 =.38; kor. R2=.37; df=3; F=34.89; p<.001). U ovom
sluaju, regresionoj funkciji u najveoj meri doprinosi mera fonemske svesnosti, ali
i mera pamenja unapred, dok mera pamenja unazad ne doprinosi znaajno (Tabela
10.).

350

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

Tabela 10. Rezultati multiple regresione analize za razumevanje proitanog kao meru uspenosti itanja

Varijable

Standardizovani koef.

Beta
Verbalno pamenje
unapred
Verbalno pamenje
unazad
Brisanje konsonanta

Korelacije

p
Nulta

Parcijalna

Semiparcijalna

.168

2.607

.010

.301

.196

.157

-.052

-.816

.416

.122

-.062

-.049

.564

8.913

.000

.597

.564

.538

DISKUSIJA I ZAKLJUAK
U ovom radu smo postavili sledee ciljeve: da utvrdimo koliki procenat dece
pokazuje tekoe usvajanja itanja, odnosno razvojnu disleksiju, kakva je njihova
fonemska svesnost i kratkorona verbalna memorija u poreenju sa ostalom decom,
kao i da utvrdimo da li su razvijenost fonemske svesnosti i obim kratkorone verbalne memorije indikatori kasnije usvojenosti itanja.
Rezultati naeg istraivanja imaju tri znaajne implikacije. Kao prvo, kanonika analiza ukazuje da je izdvojen jedan kanoniki faktor, iji se jedan par sastoji od
varijabli usvojenosti itanja, iskazan sa tri funkcije (broj greaka, vreme potrebno za
itanje i razumevanje proitanog materijala), dok drugi par, par indikatora usvojenosti itanja ini u najveoj meri fonemska svesnost. Kao drugo, rezultati dobijeni
na osnovu kanonike analize pokazuju da je razvijenost fonemske svesnosti, zapravo, jasan indikator kasnije usvojenosti itanja. Ovaj rezultat je u saglasnosti sa tvrdnjama nekih autora (Shaywitz i sar.., 1992; Fletcher i sar., 1994) da fonemska obrada zauzima centralno mesto u procesu itanja i da deficiti fonemske obrade nisu
specifini samo za odreeni tip poremeaja itanja, ve igraju znaajnu ulogu u poremeaju itanja uopte, to je dovelo do postuliranja tzv. hipoteze o fonemskom
deficitu (phonological deficit hypothesis). Prema ovoj teoriji deca sa siromanom
fonemskom svesnou imaju slabu sposobnost itanja i obrnuto, deca sa slabo usvojenom sposobnou itanja imaju slabu fonemsku svesnost (Stanovich i Siegel,
1994). Poslednjih godina vei broj radova koji su razmatrali pitanje odnosa fonemske svesnosti i itanja su nali da je fonemska svesnost sposobnost koja je povezana
sa tekuom ili buduom sposobnou itanja (De Gelder i Vroomen, 1991; Kodopelji i Genc, 1996; Macmillan, 2002; Roberts i McDougall, 2003; Beaton, 2004),
kao i da je razlika u fonemskoj svesnosti dece znaajan prediktor razlike u modanoj
aktivnosti tokom itanja teksta, a modana aktivnost znaajan prediktor tekue ili
budue sposobnosti itanja (Turkeltaub i sar., 2003; Noble i sar., 2006). Rezultati
351

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

dobijeni kanonikom analizom upravo pokazuju da je fonemska svesnost najznaajniji indikator faktora itanja. Pored toga, rezultati dobijeni poreenjem dece sa postignuem na merama itanja na 10-tom, odnosno 20-tom percentilu i ostale dece
dodatno ukazuju da oko 17% dece iz opte populacije imaju izrazito usporen proces
usvajanja itanja i da ova deca nemaju razvijenu fonemsku svesnost.
Rezultati koji se odnose na ispitivanje odnosa kratkorone verbalne memorije i
budueg stepena usvojenosti itanja ukazuju da je u odreenoj meri i kratkorona
verbalna memorija indikator kasnijeg stepena usvojenosti itanja. Na ovo ukazuju
rezultati korelativne analize, koji daju informaciju o niskoj ali znaajnoj vezi izmeu
obima kratkorone verbalne memorije i kasnije usvojenosti itanja, znaajna razlika
izmeu grupe dece sa veoma usporenim usvajanjem itanja i ostale dece u pogledu
obima kratkorone verbalne memorije, kao i rezultati multiple regresione analize.
Sims i Rapoport (Symmes i Rapoport, 1972), a potom dvadesetak godina kasnije i
Tarner (Turner, 1997) su ukazali da subtest pamenja brojeva Vekslerove skale inteligencije ima znaajnu ulogu u dijagnostikovanju disleksija. Na osnovu naih nalaza
dobijenih multiplom regresionom analizom, odnosno analizom parcijalnih korelacija, dobija se podatak o odreenom stepenu povezanosti izmeu fonemske svesnosti i
kratkorone verbalne memorije. Neka istraivanja upravo ukazuju da su deficiti
pamenja prisutni kod osoba sa problemima fonemske obrade (Share, 1995). Jedno
od moguih objanjenja bi moglo biti da problemi memorije uestvuju u problemima fonemske obrade, koja sa svoje strane kasnije dovodi do smanjene uspenosti
itanja. Ova veza izmeu obima memorije i budue uspenosti itanja preko fonemske obrade je potvrena nekim istraivanjima (Palmer, 2000).
Na kraju se moe zakljuiti da fonemska svesnost ima dominantnu ulogu kao
indikator kasnije uspenosti itanja, dok mere kratkorone memorije mogu u odreenoj meri biti indikatori vremena itanja i razumevanja proitanog.
Ovo istraivanje nije zavreno i u daljem toku ima za cilj da obuhvati i uenike
drugog, treeg i etvrtog razreda, ali i ovi podaci, smatramo, sugeriu da oko 15%
dece iz opte populacije imaju izrazite tekoe usvajanja procesa itanja i daju osnov
za razmiljanje da bi u toku tekue procene spremnosti dece za kolu u regularnu
proceduru trebalo uvesti i procenu fonemske svesnosti da bi se na vreme izdvojila
deca koja imaju potrebu za stimulativnim preventivnim radom u okviru inkluzivnog
programa u osnovnim kolama.

352

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

LITERATURA
Adams, M. J. (1990). Beginning to read: thinking and learning about print. Cambridge (MA), MIT Press.
Bakker, D. J. (1990). Neuropsychological treatment of dyslexia. New York, Oxford
University Press.
Beaton, A. A. (2004). Dyslexia, reading and the brain: a sourcebook of
psychological and biological research. New York, Psychology Press.
Biro, M. (1987). REVISK: Revidirana skala za merenje inteligencije po principima
Wechslera. Beograd, Savez drutava psihologa Srbije.
Bowey, J. A. (1994). Phonological sensitivity in novice readers and nonreaders. Journal of Experimental Child Psychology, 58, 134-159.
De Gelder, B., & Vroomen, J. (1991). Phonological deficits: Beneath the surface of
reading acquisition problems. Psychological Research, 53, 88-97.
Duncan, L. G., Seymor, P. H. K., & Hill, S. (1997). How important are rhyme and
analogy in beginning reading? Cognition, 63, 171-208.
Fitch, R. H., Miller, S., & Tallal, P. (1997). Neurobiology of speech perception. Annual Review of Neuroscience, 20, 331-353.
Fletcher, J. M., Shaywitz, S. E., Shankweiler, D. P., Katz, L., Liberman, I. Y., Stuebing, K. K., Francis, D. J., Fowler, A. E., & Shaywitz, B.A. (1994). Cognitive
profiles of reading disability: comparisons of discrepancy and low achievement
definitions. Journal of Educational Psychology, 86, 6-23.
Gottardo, A., Siegel, L. S., & Stanovich, K. E. (1997). The assessment of adults with
reading disabilities: what can we learn from experimental tasks? Journal of Research in Reading, 20, 42-54.
Kinsbourne, M., Rufo, D. T., Gamzu, E., Palmer, R. L., & Berliner, A. K. (1991).
Neuropsychological deficits in adults with dyslexia. Developmental medicine
and child neurology, 33, 763-775.
Kodopelji, J. i Genc, L. (1996). Fonemska svesnost kao faktor usvajanja itanja.
Linost u viekulturnom drutvu, 3, 45-54.
Kosti, ., Vladisavljevi, S. i Popovi, M. (1983). Testovi za ispitivanje govora i
jezika. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Morton, J. (1968). Grammar and computation in language behavior. CR1113 Progress Report No. VI. University of Michigan.
Noble, K. G., Wolmetz, M. E., Ochs, L. G., Farah, M. J., & McCandliss, B. D.
(2006). Brain-behavior relationships in reading acquisition are modulated by socioeconomic factors. Developmental Science, 9, 642-654.
Palmer, S. (2000). Phonological recoding deficit in working memory of dyslexic
teenagers. Journal of Research in reading, 23, 28-40.
Pennington, B. F. (1999). Toward an integrated understanding of dyslexia: genetic,
neurological, and cognitive mechanisms. Development and Psychopathology,
11, 629-654.
353

Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili, Boban Petrovi

Robertson, J. (2000). Dyslexia and Reading: A Neuropsychological Approach. London, Whurr Publishers.
Roberts, L., & McDougall, S. (2003). What do children do in the rime-analogy task?
An examination of the skills and strategies used by early readers. Journal of
Experimental Child Psychology, 84, 310-337.
Seymor, P. H. K., & Duncan, L. G. (1997). Small versus large unit theories of reading acquisition. Dyslexia, 3, 125-134.
Share, D. L. (1995). Phonological recoding and self-teaching: sin qua non of reading
acquisition. Cognition, 55, 151-218.
Shaywitz, B. A., Fletcher, J. M., Holahan, J. M., & Shaywitz, S. E. (1992).
Discrepancy compared to low achievement definitions of reading disability: results from the Connecticut longitudinal study. Journal of Learning Disabilities,
25, 639-648.
Stanovich, K. E., & Siegel, L. S. (1994). Phenotypic performance profile of children
with reading disabilities: a regression-based test of the phonological-core variable-difference model. Journal of of Educational Psychology, 86, 24-53.
Symmes, J. S., & Rapoport, D. (1972). Unexpected reading failure. American Journal of Orthopsychiatry, 42, 82-91.
Tallal, P., Miller, S. L., Bedi, G., Byma, G., Wang, X., Nagarajan, S. S., Schreiner,
C., Jenkins, W. M., & Mercenizh, M. M. (1996). Language comprehension in
language-learning impaired children improved with acoustically modified speech. Science, 271, 81-84.
Turkeltaub, P. E., Gareau, L., Flowers, D. L., Zeffiro, T. A., & Eden, G. F. (2003).
Development of neural mechanisms for reading. Nature Neuroscience, 6(6),
767-773.
Turner, M. (1997). Psychological assessment of dyslexia. London, Whurr Publishers.

354

Neki indikatori (ne)uspenog itanja

ABSTRACT
SOME INDICATORS OF (UN)SUCCESSFUL READING
Jasmina Vuksanovi, Aleksandra Jovanovi, Irena Avramovi-Ili
Health Center Zemun

Boban Petrovi
Serbian Association for Promoting Inclusion
In the paper we set the aim to determine whether phonological awareness and
short-term verbal memory are indicators of a subsequent reading acquisition. The
sample consisted of 194 first graders from two primary schools in Belgrade.
The results of our research showed that the most significant indicator of the
subsequent (un)successful reading was phonological awareness. The short-term verbal memory is, to a lesser extent, an indicator of the subsequent reading acquisition
defined by the time needed for reading the text and by the text comprehension.
Our findings offer basis for proposing that the phonological awareness assessment should be implemented into the regular procedure of assessing childs readiness for school. In this way children in need for preventive stimulation within the
inclusive programme in primary schools could be identified.
Key words: reading acquisition, phonological awareness, short-term verbal
memory

RAD PRIMLJEN: 14.06.2008

355