Fakultet za informatiku i menadment

Predmet: Osnovi raunarske tehnike

Predava: dr Violeta Tomaevi, vanr.prof.

Matematike osnove raunarske tehnike

II deo

PREDSTAVLJANJE PODATAKA U RAUNARU

Predstavljanje oznaenih celih brojeva
Znak i apsolutna vrednost
Komplement dvojke (opseg brojeva, aritmetike operacije)

Predstavljanje realnih brojeva

Pokretni zarez

Predstavljanje podataka znakovnog tipa

Klasifikacija podataka
Tipovi podataka

Dinamiki tipovi
struktura podataka se slobodno
menja takom rada

Statiki tipovi
unapred definisana unutranja
struktura svakog podatka

Strukturirani tipovi
sastoje se od vie komponenata
koje se nalaze u precizno
definisanom odnosu

Celi brojevi

Skalarni tipovi
tipovi ije su vrednosti skalari

Realni brojevi
Znakovni tip

Predstavljanje
oznaenih celih brojeva
Oznaavanje brojeva
U decimalnom brojnom sistemu negativni brojevi se predstavljaju
znakom - (pozitivni znakom + ili se znak izostavlja) napisanim ispred
cifara koje definiu apsolutnu vrednost broja.
U binarnom brojnom sistemu je ovakav nain predstavljanja oznaenih
brojeva nemogu, jer raunari mogu da prepoznaju samo dva znaka, a
to su 0 i 1. Samim tim je znakove - i + potrebno na neki nain
predstaviti pomou 0 i 1.
Dva naina za predstavljanje oznaenih celih binarnih brojeva:
pomou znaka i apsolutne vrednosti
u komplementu dvojke

Znak i apsolutna vrednost (1)

Ovo je najjednostavniji nain zapisivanja oznaenog binarnog broja.

Postupak zapisivanja broja

Apsolutnoj vrednosti broja se na mestu najvee teine dodaje
jedna cifra i to:
0 ako je broj pozitivan
1 ako je broj negativan

Znak i apsolutna vrednost (2)

Primer

1a

7(10) = 111(2)
+7(10) = 0111(2)
-7(10) = 1111(2)

neoznaen binarni broj

oznaen pozitivan binarni broj
oznaen negativan binarni broj

Primer 1b

12(10) = 1100(2)
+12(10) = 01100(2)
-12(10) = 11100(2)

neoznaen binarni broj

oznaen pozitivan binarni broj
oznaen negativan binarni broj

Znak i apsolutna vrednost (3)

Nad binarnim brojevima zapisanim pomou znaka i apsolutne
vrednosti teko se obavljaju aritmetike operacije (sabiranje,
oduzimanje, mnoenje i deljenje) zato to se negativan broj ne moe
tretirati na jedinstven nain.
Navedeni problem se reava predstavljanjem negativnih binarnih
brojeva u komplementu dvojke.

Komplement dvojke (1)

Postupak zapisivanja broja
Pozitivan ceo broj se dobija dodavanjem cifre 0 ispred
neoznaenog binarnog broja.
Negativan ceo broj se dobija na sledei nain:
ispred neoznaenog binarnog broja doda se cifra 0
sve cifre broja se invertuju (jedinice se zamene nulama, a nule
jedinicama)
dobijeni broj se sabere sa 1.

Komplement dvojke (2)

Primer 2

Decimalni broj -7(10) predstaviti u komplementu dvojke.

7(10 ) 111( 2 )
7 (10 ) 0111( 2)
invertuju se sve cifre dobija se 1000
dobijeni broj se sabere sa 1 dobija se 1001
7(10 ) 1001( 2 )

Komplement dvojke (3)

Pojednostavljeni postupak zapisivanja broja
Polazni binarni broj se podeli na dva dela, levi i desni, tako da
desni deo ine prva jedinica sa desne strane u broju i sve nule koje
slede iza nje, dok preostale cifre ine levi deo broja.
Komplement dvojke se dobija tako to se sve cifre u levom delu
broja invertuju (jedinice se zamene nulama, a nule jedinicama), a
desni deo broja ostaje nepromenjen.

Komplement dvojke (4)

Primer 3

Nai komplement dvojke binarnog broja 01010010010000(2).

Polazni broj

010100100 10000
= levi deo
desni deo

Komplement dvojke

10101101110000

Komplement dvojke (5)

Kao i kod zapisa pomou znaka i apsolutne vrednosti, i kod zapisa u
komplementu dvojke pozitivni brojevi poinju cifrom 0, a negativni cifrom 1.
Pozitivnim brojevima moemo dodavati vodee nule (ispred cifre najvee
teine), a negativnim vodee jedinice, a da se vrednost brojeva ne menja.

Odreivanje decimalne vrednosti broja

Decimalna vrednost X oznaenog binarnog broja zapisanog u
komplementu dvojke sa n+1 cifara nalazi se primenom sledee
formule:

X an 2 n an 1 2 n 1 .... a1 21 a0 20

Komplement dvojke (6)

Primer 4
Odrediti decimalne vrednosti brojeva zapisanih u komplementu dvojke.

5(10 ) 0101( 2 ) 0 23 1 2 2 0 21 1 20 4 1 5
5(10 ) 1011( 2 ) 1 23 0 2 2 1 21 1 2 0 8 2 1 5
6(10 ) 0110 ( 2 ) 0 23 1 2 2 1 21 0 20 4 2 6
6(10 ) 1010( 2 ) 1 23 0 2 2 1 21 0 20 8 2 6
6(10 ) 11010 ( 2 ) 1 2 4 1 23 0 2 2 1 21 0 20
16 8 2 6

Opseg neoznaenih brojeva

Opseg neoznaenih brojeva zapisanih sa n cifara u binarnom obliku
dobija se po sledeoj formuli:

0 x 2 1 x 0,1,...,2 1
n

Opsezi brojeva koji se mogu predstaviti pomou 4 odnosno 8 binarnih

cifara su:

n 4 0 x 15 x 0,1,...,15

n 8 0 x 255 x 0,1,...,255

Opseg oznaenih brojeva

Opseg oznaenih brojeva zapisanih u komplementu dvojke sa n cifara
dobija se po sledeim formulama:

x 2 1 za x 0,
n -1

x 2 n -1 za x 0 x 2 n 1 ,...,1,0,1,...,2 n 1 1

Opsezi brojeva koji se mogu predstaviti pomou 4 odnosno 8 binarnih

cifara su:

n 4 8 x 7 x 8,...,1,0,1,...,7

n 8 128 x 127 x 128,...,1,0,1,...,127

Sabiranje brojeva zapisanih

u komplementu dvojke (1)
Postupak sabiranja
oba sabirka se predstave u komplementu dvojke
ukoliko nemaju isti broj cifara, sabirak sa manjim brojem cifara se
dopuni vodeim nulama (ako je pozitivan) ili jedinicama (ako je negativan)
do broja cifara drugog sabirka
tako dobijeni brojevi se saberu po pravilima binarnog sabiranja ne
vodei rauna o znaku
dobijeni rezultat (zbog raunarske implementacije, uzima se isti broj
cifara kao kod sabiraka) je takoe u komplementu dvojke
Vano!
Rezultat sabiranja mora biti u dozvoljenom opsegu brojeva koji se mogu
predstaviti datim brojem cifara da ne bi dolo do prekoraenja i greke
prilikom izraunavanja.

Sabiranje brojeva zapisanih

u komplementu dvojke (2)
Primer 5

Sabrati navedene decimalne brojeve u komplementu dvojke.

2
3
5

0010
0011
0101

2
6
4

0010
1010
1100

5
1
6

1011
1111
11010

6
7
13

0110
0111
1 1 0 1 3

Oduzimanje brojeva
zapisanih u komplementu dvojke
Oduzimanje brojeva se svodi na sabiranje po sledeoj formuli:

A B A ( B)

Primer 6

Oduzeti navedene decimalne brojeve u komplementu dvojke.

4
2
2

0100
0010

7
3
4

1001
1101

0100
1110
(1) 0 0 1 0

1001
0011
1100

Predstavljanje realnih brojeva

Za predstavljanje realih brojeva (brojeva sa decimalnom takom) koristi
se

pokretni zarez floating point

Zapis u pokretnom zarezu ima 3 komponente:
znak
eksponent
mantisu

31
Znak Eksponent

0
Mantisa

Pokretni zarez
Decimalna vrednost broja zapisanog u pokretnom zarezu dobija se po
formuli:
(ZNAK)MANTISA2EKSPONENT
Postoje razni standardi koji definiu koliko se bita koristi za koju
komponentu i u kom formatu su komponente zapisane.
Opteprihvaeni standard za zapis brojeva u pokretnom zarezu je
standard IEEE 754.

Standard IEEE 754

Zapis broja u pokretnom zarezu po standardu IEEE 754
1 bit za znak
8 bitova za eksponent
23 bita za mantisu

Znak
Broj je pozitivan ako binarna cifra koja predstavlja znak ima vrednost 0,
a negativan ako ova cifra ima vrednost 1.

Eksponent
Po IEEE 754 standardu, 8-bitni eksponent se uveava za 127 prilikom
generisanja zapisa. Zato se naziva i uveani eksponent.
Razlog za uveanje eksponenta je u tome to to prua mogunost da
eksponent ima i negativnu vrednost.
pomou 8 bita mogu se zapisati decimalni brojevi od 0 do 255
umanjivanjem navedenog opsega brojeva za 127 dobija se da
vrednost eksponenta moe biti u opsegu od -127 do 128
Pri odreivanju decimalne vrednosti zapisa, prava vrednost eksponenta
dobija kada se od decimalne vrednosti 8-bitnog eksponenta u zapisu
oduzme 127.

Mantisa
Po IEEE 754 standardu, mantisa se predstavlja pomou 23 bita koji se
mogu obeleiti sa m1, m2, ..., m23, poevi sa leva na desno.

Decimalna vrednost mantise odreuje se formulom:

MANTISA(10) 2

m1 2 1 m2 2 2 .... m22 2 22 m23 2 23

Vrednost mantise mora biti izmeu 1 i 2.

Po IEEE 754 standardu, decimalni broj 0 se zapisuje
pomou 32 nule
pomou jedinice i 31 nule

Odreivanje
decimalne vrednosti
Primer 7 Odrediti decimalnu vrednost broja zapisanog u pokretnom zarezu.

01000001011100000000000000000000
Reenje:

0 10000010 11100000000000000000000
Znak: cifra znaka je 0

broj je pozitivan

Eksponent: 10000010(2) = 128+2-127 = 3

Mantisa: 20+2-1+2-2+2-3 = 1+1/2+1/4+1/8 = 15/8
Vrednost broja: +15/8 23 = +15/8 8 = +15

Predstavljanje
podataka znakovnog tipa
Skup znakova ine:
velika i mala slova abecede
decimalne cifre
specijalni znaci (znaci na tastaturi koji nisu ni slova ni cifre i
mogu se tampati: !, #, $, %, =, + itd.)
kontrolni znaci (ne mogu se tampati, niti prikazati na ekranu,
ve slue za upravljanje ulazno/izlaznim ureajima: zvuni
signal i sl.)

ASCII standard
Postoji vie metoda za binarno predstavljanje znakova u raunaru.
Najpoznatiji od njih je
ASCII American Standard Code for Information Interchange.

Po ASCII standardu, znakovi se u memoriji raunara pamte u vidu

odgovarajueg 8-bitnog binarnog broja.
ASCII tabela daje jednoznanu vezu izmeu znakova i njihovih
kodova datih u vidu 8-bitnih binarnih brojeva.

ASCII tabela (prvih 128 vrednosti)

Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII Hex ASCII

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
A
B
C
D
E
F

NUL
SOH
STX
ETX
EOT
ENQ
ACK
BEL
BS
TAB
LF
VT
FF
CR
SO
SI

10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
1A
1B
1C
1D
1E
1F

DLE
DC1
DC2
DC3
DC4
NAK
SYN
ETB
CAN
EM
SUB
ESC
FS
GS
RS
US

20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
2A
2B
2C
2D
2E
2F

#
$
%
&

(
)
*
+
,
.
/

30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
3A
3B
3C
3D
3E
3F

0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
:
;
<
=
>
?

40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
4A
4B
4C
4D
4E
4F

@
A
B
C
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
O

50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
5A
5B
5C
5D
5E
5F

P
Q
R
S
T
U
V
W
X
Y
Z
[
\
]
^
_

60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
6A
6B
6C
6D
6E
6F

`
a
b
c
d
e
f
g
h
i
j
k
l
m
n
o

70 p
71 q
72
r
73
s
74
t
75 u
76 v
77 w
78 x
79 y
7A z
7B {
7C
|
7D }
7E ~
7F DEL

Informacije u binarnom obliku

1 bit [1b] informacija od jedne binarne cifre
1 bajt [1B ] informacija od 8 bitova
1 kilobajt [1KB] informacija od 1024 bajta
1 megabajt [1MB] informacija od 1024 kilobajta, odnosno
1024x1024=1 048 576 bajtova
1 gigabajt [1GB] informacija od 1024 megabajta, odnosno
1024x1024x1024=1 073 741 824 bajta