Hemioterapija - Osnovne informacije, dr. sc med.

Andrija Golubovi
Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Ekumenska Humanitarna organizacija

UVOD
Ovaj tekst je namenjen pacijentima obolelim od raka koji treba da prime hemioterapiju. Potrebu za
hemioterapijom odredjuje internista-onkolog ili komisija koju najcese ine hirurg, internista-onkolog i
radioterapeut. Na samom poetku treba znati, da najvei broj pacijenata obolelih i leenih od
zloudnog tumora u toku svog leenja dobija neku vrstu hemioterapije. Hemioterapija je metoda
leenja raka koja se primenjuje bez obzira da li se rak nalazi u organu gde je nastao ili je proiren po
telu. Kako se radi o vrlo jakim lekovima, neeljeni efekti koji se mogu pojaviti u toku leenja su
relativno esti i neprijatni. Svrha teksta koji sledi je da upozna pacijente sa delovanjem hemioterapije
na elije raka, na organizam u celosti kao i sa neeljenim efektima koji mogu da se pojave u toku
leenja. Najvanije od svega je da pacijent koji treba da primi hemioterapiju shvati njenu vanost,
kao i razloge njene primene u cilju sto boljeg leenja ili potpunog izleenja.
Ovaj tekst meutim nije namenjen da zameni uputstva i savete lekara!
Poznavajui veinu neeljenih efekata ni pacijentu, ni lekaru nije lako da se odlui za primenu
hemioterapije. Kod raka dojke ona se daje bez dvoumljenja u sluajevima kad limfni vorovi pazuha
sadre elije raka, jer je tada hemioterapija jedina ansa pacijenta da se sprei dalje proirenje
bolesti. Odluka postaje tea kad se ne moe sa sigurnosu tvrditi da se u organizmu jos nalaze
maligne elije, ili je mozda izleenje ve postignuto operacijom, otklanjanjem samog tumora. U
takvim sluajevima moemo samo da se oslanjamo na statistike podatke koji se baziraju na
posmatranju desetine hiljada pacijenata obolelih od raka, na osnovu kojih su i svetski protokoli za
leenje obolelih od raka sastavljeni. I odluka za, i odluka protiv primene ove metode leenja snose
odredjeni rizik i zato pacijent mora biti upoznat sa znaajem hemioterapije, ali i sa njenim rizicima.
Ne sme se zanemariti ni injenica da, iako je hemioterapija jedan od najmonijih naina leenja raka,
ona nije udotvorno sredstvo. Kod odredjenog broja pacijenata tumor se tokom godina ponovo
pojavi. To znai, da su se u organizmu ve nalazile elije raka pre zapoinjanja hemioterapije i da
ona nije uspela da uniti sve zloudne elije. Ni u sluaju tih pacijenata nije jo sve izgubljeno, jer,
zahvaljujui modernoj medicinskoj nauci, danas su poznati i dodatni naini leenja.
Pacijent, dakle, mora imati poverenja u tim lekara koji ga lei i prihvatiti njihovu procenu
neophodnosti predloenih metoda leenja, pa i hemioterapije, s obzirom da je zajednicki cilj svih
uesnika u leenju potpuno izleenje obolelog.

PITANJA
Pitanja koja pacijenti oboleli od raka najese postavljaju su stereotipna i uglavnom se odnose na
sam zloudni tumor i na celokupni proces leenja hemioterapijom. Sadraj ove brosure e pokuati
da odgovori na veinu tih pitanja, a koja ostanu neodgovorena, kao i Vaa lina pitanja, moete
postaviti svom internisti-onkologu. On e Vam dati sva dodatna obavetenja da biste u potpunosti bili
spremni za hemioterapiju.

Opta pitanja o hemioterapiji

ta je hemioterapija i kako ona deluje?

Koje su standardne metode leenja tipa raka koji ja imam?

Zasto je u mom sluaju potrebna hemioterapija?

Da li postoji drugi tretman za vrstu raka koju ja imam?

Kakva je korist od hemioterapije?

Koji su rizici od hemioterapije?

Koliko dugo, gde i kako u primati hemioterapiju?

Koji se lekovi daju i kako se nabavljaju?

Da li e hemioterapija uticati na moj normalan svakodnevni ivot?

Pitanja o neeljenim efektima ( nuspojavama )

Sta su to neeljeni efekti ( nuspojave )?

Zato nastaju neeljeni efekti?

Koji su najesi neeljeni efekti kod primene hemioterapije?

Koliko dugo neeljeni efekti traju?

ta ako se kod mene pojave neeljeni efekti?

Kako se nuspojave mogu ublaiti ili otkloniti?

U kojim sluajevima treba da se javim lekaru zbog nuspojava?

Pitanja o moguim posledicama hemioterapije na organizam

Da li hemioterapija ostavlja trajne posledice na organizam?

Kako u znati da li su nastupile trajne posledice u organizmu?

ta ako se utvrdi trajno osteenje nekog od organa?

OPTI ASPEKTI LEENJA ZLOUDNIH TUMORA (RAKA)

Tumor oznaava abnormalnu masu tkiva, vor ili izraslinu. On moe da bude benigni (dobroudni) ili
maligni (zloudni). U sluaju malignih tumora (raka) neke elije u organizmu se promene i poinju
rasti nekontrolisano. elije raka napadaju i unitavaju zdrave elije tela, sto pre ili kasnije, ako se ne
zaustavi, zavrava smru obolelog. elije raka ak mogu _arc se odvoje od primarnog tumora _arc
dospevaju u bilo koji organ ili deo tela, nastavljajui da rastu. Ovaj _arcino proirenja se zove
metastaza.
Poetkom XX veka zloudni tumori su dovodili u skoro 100% sluajeva do smrti obolelog. Otuda
danas zaostalo verovanje da je rak neizleiv. S druge strane, bolesnici sumnjaju u mogunost
potpunog ozdravljenja, jer nisu dovoljno upoznati sa napretkom i dostignuima medicinske nauke u
ovoj oblasti. Danas, medjutim, 50 75% obolelih od raka na nekom organu, otkrivenim u ranom
stadijumu, se uspesno izlei, tj. Zivi duze od 5 godina nakon leenja, bez simptoma karcinoma.
Medjutim, pacijent mora znati, da je leenje u sluaju raka neophodno, da rak nikad ne nestaje sam
od sebe, svako odlaganje iz bilo kojih razloga moe biti pogubno. Leenje malignih tumora je
interdisciplinarni zadatak koji zahteva timski rad lekara raznih specijalnosti. Njihov zadatak je da
svakom bolesniku individualno odrede za njega najadekvatniju i
najdelotvorniju terapiju, primenjujui svetski prihvaene _arcinom. Bolesniku se, zavisno od vrste
raka, proirenosti bolesti, opteg stanja organizma i drugih faktora, najese odredjuju sledee
metode leenja:
-operacija ( hirurko otklanjanje tumora iz tela)
-radioterapija ( ozraivanje obolelog mesta ili mesta gde je bio tumor)
-hemioterapija ( leenje citostaticima).
HEMIOTERAPIJA U LEENJU RAKA
Hemioterapija ili citostatska terapija se primenjuje u lecenju malignih oboljenja vee vise decenija, pa
ipak je strunjaci smatraju za nepotpuno istraenu oblast. Zahvaljujei saznanjima o delotvornosti i
neophodnosti hemioterapije u leenju raka, onkolozi je danas po vanosti izjednaavaju sa
operacijom i radioterapijom.
ta je hemioterapija i kako ona deluje?
Hemioterapija predstavlja davanje lekova koji, dospevajui u elije raka ih direktno unitavaju ili pak
inhibiraju (koe) njihovu deobu, spreavajuei tako da tumor dalje raste. To spreavanje i koenje
razmnoavanja elija se zove citostaza, a po njima se lekovi kojima se taj efekat postize, nazivaju
citostaticima.
Mogli bismo rei da su citostatici lekovi protiv raka, sto bi bilo samo delimino tano, jer njihovom
iskljuivom primenom, bez ostalih metoda, samo bi se oko 5% bolesnika izleio. Ipak, pored
operacije, hemioterapija se smatra najefikasnijim metodom leenja raka. Ukoliko se odlui za njenu
primenu nakon operacije, sa hemioterapijom treba zapoeti to ranije nakon zarastanja rane od
operacije.
3

Koji su tipovi hemioterapije?

1. Neoadjuvantna hemioterapija je upotreba citostatika pre hirurke ili zrane terapije da bi se
smanjio tumor, ili pokualo zaustavljanje napredovanja ve proirenog tumora u telu. Ovaj vid
terapije moe biti izuzetno delotvoran u samom leenju razliitih tipova raka ili moe da slui za
stvaranje preduslova za operaciju.
2. Adjuvantna hemioterapija oznaava upotrebu citostatika radi unitavanja preostalih elija raka
nakon hirurkog leenja. Dodatni cilj ove terapije jeste _arc se sprei ponovni nastanak tumora, te se
ona u svakodnevnoj praksi kod velikog broja _arcinoma,pa tako i kod raka dojke, rutinski primenjuje.
3. Palijativna hemioterapija predstavlja terapiju kojom se vie olakavaju simptomi prouzrokovani
rakom, nego to se rak lei. U odmaklim stadijumima raka, kada je on proiren po telu, upotreba
citostatika je i definitivno leenje. U sluaju raka sa viestrukim metastazama ovo je praktino i
jedina metoda leenja. Ova terapija omoguuje bolesniku da ivi kvalitetnije.
4. Hemioprevencija se smatra tretmanom budunosti u leenju tumora. Sutina ove terapije nije
unitavanje malignih elija, nego uspostavljanje funkcija normalnih elija. Na taj nain, delovanjem
na elije pre nastanka tumora, spreilo bi se njegovo nastajanje. Posebno se smatra perspektivnom
u sluaju raka dojke, medjutim klinika ispitivanja jos nisu zavrena.

Od ega zavisi efikasnost hemioterapije?

Neki od citostatika se daju kod vie vrsta raka (kancera), dok se drugi koriste za odredjene tipove.
Koji e se lekovi primeniti, dakle, zavisi od vrste raka koja je prisutna, koji deo tela je zahvaen, od
uticaja raka na normalne funkcije tela i od opteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Da li e se hemioterapija primeniti u odreenom sluaju, i za koji njen vid e se internista-onkolog ili
lekarski tim odluiti, u svakodnevnoj praksi zavisi od vie faktora. Medju njima, konkretno kod raka
dojke, najbitniji su menopauzalni status pacijentkinje, stanje limfnih vorova kroz kojih se limfa iz
dojke filtrira i status receptora na elijama raka. Ovi faktori, uz mnoge druge, utiu i na izbor
citostatika koji e se davati. Retko se daje samo jedna vrsta leka, jer treba znati, da svaki citostatik
deluje napadajui drugi segment elije raka. Kombinovanjem odgovarajuih lekova se postie
optimalni spoj njihovog delovanja u procesu sto breg i efikasnijeg unitavanja celokupne maligne
elije. Posto citostatici ne utiu samo na elije raka, nego i na zdrave elije organizma, vano je da
se efekti leenja postiu pravilnom kombinacijom lekova, a ne poveavanjem doza. Na taj nain se
postie vea efikasnost u leenju, bez poveanja neeljenih efekata. Pokazalo se da, radi vee
efikasnosti, terapija se mora ciklino ponoviti nekoliko puta. Efikasnost se moze poveati i nainom
davanja leka. Neki lekovi deluju bolje ako se daju kontinuirano, a ne odjednom.
Gde, kako i koliko esto se hemioterapija daje?
Gde e se hemioterapija davati zavisi od lekova koji se koriste, od naina na koji se daju, kako
pacijent podnosi terapiju i od nekih subjektivnih faktora koji mogu bitno uticati na tok hemioterapije.
Ona se moze davati u bolnici, ukoliko to zahteva opste fiziko i zdravstveno stanje bolesnika, ali u
svakodnevnoj praksi hemioterapija se ipak nejese daje ambulantno (dnevna bolnica). To znai da
4

pacijent dolazi u zdravstvenu ustanovu gde se terapija sprovodi, primi terapiju i odlazi kui. Terapija
se u izuzetnim sluajevima moe davati i u kunim uslovima.
Kako se hemioterapija daje zavisi od vrste lekova. Veinu lekova pacijent prima preko vene (u vidu
injekcije ili infuzije), ali se neki daju u vidu injekcije u misie ili preko usta. Kada se terapija daje u
venu (intravenozno), najee na ruci, postavi se plastina cevica braunila koja slui da se lek
bezbedno ubaci u krvotok. Taj proces je, sem uboda igle, bezbolan, te ako se javi neprijatan oseaj
prilikom zapoinjanja davanja leka (peenje, crvenilo koze, bol ili otok oko braunile ili slino), to treba
odmah prijaviti osobi zaduenoj za sprovodjenje terapije.
U izuzetnim sluajevima prilikom davanja hemioterpije se koriste posebni kateteri koji se postave u
velike vene, portovi koji se hirurki postavljaju ispod koe ili se pak prikljuuju na posebne elektrine
pumpe.
Koliko esto i dugo se citostatici daju zavisi od vrste oboljenja, od cilja hemioterapije u konkretnom
slucaju, od vrste lekova koji se daju i od toga kako pacijent podnosi terapiju. Ona se moze davati u
jednom danu, tokom jedne nedelje ili u intervalima kako to internista- onkolog odredi. Po pravilu
hemioterpija se daje u ciklusima. To znai da e izmedju terapija biti vremenski period razliite
duine, obino 3-4 nedelje, koji e omoguiti organizmu pacijenta da se oporavi. Informacije o ritmu
primanja terapije moe dati lekar-onkolog, koji je kompetentan i da donese odluke o eventualnom
odlaganju ili prekidu hemioterapije.

NEELJENI EFEKTI HEMIOTERAPIJE

Veina ljudi za vreme hemioterapije se osea umornije nego obino, ali najvei broj se osea
dovoljno dobro da nastavi svoje ivotne aktivnosti. Svaki organizam, svako oboljenje i svako leenje
je razliito, tako da nije mogue precizno predvideti kako ete Vi reagovati. Ipak, treba biti
pripremljen da e se za vreme primanja terapije pojaviti znaci koji e umanjiti Vase dobro opte
stanje. U tom smislu je potrebno da isplanirate svoje aktivnosti nakon konsultacije sa onkologom.
Zasto nastaju i koliko traju neeljeni efekti ( nuspojave ) ?
Nastajanje nuspojava se moze objasniti injenicom da citostatici prvenstveno osteuju elije u
organizmu koje se brzo dele. elije raka se dele bre nego normalne elije od kojih su nastale, pa se
one prilikom primene citostatika osteuju u najveoj meri. U organizmu postoje i mnoge normalne
elije koje se po prirodi brze dele, kao sto su elije krvi, kotane sri, koe, sluzokoe usta, jednjaka,
eluca, creva, seksualnih organa, korena dlaka i sl. Pogadjajui i osteujui maligne elije, citostatici
istovremeno unitavaju i neke od ovih normalnih, zdravih elija. Neeljeni efekti prilikom primene
hemioterapije u leenju raka upravo proizilaze iz takvog dejstva citostatika. Lekari e odrediti svakom
pacijentu za njega najadekvatniju kombinaciju lekova, koji e, uz maksimalno dejstvo, izazvati
minimalne neeljene efekte, za ije ublaavanje takodje postoje lekovi.
Neki neeljeni efekti su za pacijenta subjektivno veoma neprijatni, ali nisu opasni za organizam
(munina, opadanje kose,itd.). Medjutim, pojedini citostatici ne izazivaju neprijatne simptome, ali ipak
mogu otetiti elije vitalnih organa kao sto su srce, bubrezi, mokrana beika, plua, nervni sistem,
jetra, itd.
5

Mora se napomenuti, takodje, da pojava ili odsustvo neeljenih efekata nije pokazatelj da li lekovi
deluju ili ne. Poto su nuspojave subjektivne i individualne, a citostatici deluju nezavisno od njih,
pogreno bi bilo verovati da lekovi nemaju efekta ako ne primetite znaajniju promenu Vaeg opteg
stanja dok primate hemioterapiju.
Veina nuspojava traje kratko i nestaje nekoliko dana nakon zavretka hemioterapije, kad se
normane elije ponu oporavljati, ali je i to individualno. Vreme koje treba da protekne do potpunog
oporavka zavisi od mnogih faktora, ukljuujui i opte stanje Vaeg organizma, kao i od lekova koje
ste dobili.
Mogui neeljeni efekti prilikom primene hemioterapije
Bez obzira to citostatici razliito deluju na svaki organizam, vrlo je verovatno da ete i Vi osetiti neke
nuspojave. Dobro obavetena osoba je spremnija da se uspeno nosi sa svim mogueim pojavama u
toku hemioterapije.
Uticaj citostatika na krvnu sliku
Svaki citostatik na neki nain osteuje elije krvi. Stepen oteenja nije isti na sve elije u krvi
(crvena i bela krvna zrnca i krvne ploice). Najvie stradaju bela krvna zrnca, zatim trombociti, a u
najmanjoj meri crvena krvna zrnca. Maksimalno smanjenje broja belih krvnih zrnaca se javlja 10-15
dana nakon primene hemioterapije. Njihov broj se moe pouzdano utvrditi samo analizom krvne
slike, sto bi trebalo vriti upravo u tom periodu, kao i pre zapoinjanja sledeeg ciklusa
hemioterapije.
Bez obzira na ovakav efekat citostatika, treba izbegavati smanjenje doze lekova, jer takvim
smanjenjem hemioterapija gubi efekat, a nuspojave ostaju iste. U sluaju, ako su vrednosti krvne
slike kritino niske, preporuiee Vam se privremeno odlaganje hemioterapije.
Bela krvna zrnca, koja su odgovorna za odbranu organizma od infekcije, stvaraju se u kotanoj srzi.
Pad njihove vrednosti u krvi, usled negativnog uticaja hemioterapije na njih, dovodi do smanjene
otpornosti organizma ka infekcijama. Za vreme sprovodenja hemioterapije, broj belih krvnih zrnaca
se stalno kontrolise. Ukoliko dode do njihovog drastinog pada, lekar Vam moe odrediti terapiju,
koja e vratiti vrednosti belih krvnih zrnaca na normalu. U svakom sluaju i Vi sami morate da uinite
sve da biste predupredili nastanak infekcije u bilo kom delu tela.
Mere predostronosti za spreavanje nastanka infekcije:

Tokom dana perite ruke cese nego inae

Nakon svakog praznjenja creva operite predeo rektuma, posebno ako imate hemoroide.

Izbegavajte vei skup ljudi ili kontakt sa bolesnicima

Izbegavajte kontakte sa decom koja su skoro primila vakcine "zivim virusima".

Ukoliko ipak dodje do infekcije, lekaru treba da se javite ako imate neke od sledeih simptoma:

Povienu telesnu tempreraturu iznad 38 C

Drhtavicu
6

Znojenje

Proliv

Ucestalo mokrenje ili peenje prilikom mokrenja

Ozbiljan kaalj ili bolno grlo

Neuobiajeni sekret iz vagine ili svrab

Crvenilo, otok ili osetljivost u predelu neke rane

Bolove u sinusima

Plikove na koi ili usnama

Bolove u uhu, glavobolje ili ukocenost vrata

Ranice u ustima.

Trombociti su neophodne plocice u krvi koje omogueavaju njeno normalno grusanje. Hemioterapija
svojim uticajem na kostanu srz dovodi i do pada trombocita, tako da za vreme njenog sprovodenja
moze doei do neocekivanih i neobjasnjivih krvarenja, cak i bez povreda. Ukoliko se pojavi pad
vrednosti trombocita u Vasoj krvi za vreme primanja hemioterapije, lekar ee Vam preporuciti
odredjene lekove. Ako ni oni ne pomognu, biee neophodna transfuzija trombocita.
Lekaru treba da se javite ukoliko primetite neke od sledeeih pojava:

modricu na kozi, za koje nemate pravo objasnjenje

crvene takice pod koom

crvenkastu mokrau

crnu ili krvavu stolicu

krvarenje iz desni ili nosa

vaginalno krvarenje, koje je neocekivano ili traje duze od redovne menstruacije

glavobolje ili probleme sa vidom

oseaj da su Vam noge ili ruke toplije nego inae

Mere predostroinosti ukoliko imate niske vrednosti trombocita:

Posavetujte se sa Vaim lekarom pre uzimanja bilo kakvih vitamina, biljnih preparata ili slino,
jer mogu da sadre aspirin, koji negativno utie na trombocite.

Proverite da li smete da konzumirate bilo koju koliinu alkoholnih napitaka.

7

Koristite vrlo meke etkice za zube.

Odravajte higijenu nosne duplje koristei meke papirne maramice.

Budite vrlo paljivi kod upotrebe otrih predmeta, da ne bi dolo do povredivanja.

Vodite rauna kod peglanja ili kuvanja, da ne dode do opekotina.

Izbegavajte aktivnosti koje mogu prouzrokovati povrede, ukljuujuei i odredjene sportove.

Posavetujte se sa lekarom u vezi sa seksulanim ivotom.

Koristite elektrini brija umesto obinog.

Crvena krvna zrnca imaju funkciju da raznose kiseonik po telu. Hemioterapija moze smanjiti
sposobnost kotane sri da stvara crvena krvna zrnca. Ukoliko dodje do pada njihove vrednosti, tkiva
nemaju dovoljno kiseonika za funkcionisanje. Ovo se stanje naziva anemija (malokrvnost). Anemija
moe uzrokovati nedostatak daha, slabost, malaksalost, vrtoglavicu, ubrzan srani rad, itd. Ukoliko
primetite neke od ovih simptoma, treba da se javite svom lekaru. U sluaju veoma izraene
malokrvnosti lekar moe da odredi transfuziju krvi ili transfuziju samih krvnih zrnaca.

Uticaj citostatika na sluzokou digestivnog trakta(organa za varenje)

Neeljeni efekti koji se javljaju zbog negativnog uticaja citostatika na sluzokozu organa za varenje su
za pacijente subjektivno najneprijatniji, ali su mahom bezopasni za organizam. Ishrana za vreme
hemioterapije je veoma vana. Ouvanje vitalnosti organizma, obnavljanje terapijom osteenih
normalnih elija, odravanje telesne teine, kao i smanjenje nekih nuspojava u mnogome zavise od
pravilne ishrane. Jai organizam se uspenije brani i od infekcija.
Hemioterapija ponekad izaziva gubitak apetita. Vano je, medjutim, razgraniiti, da li Vam se ne jede
zbog gubitka apetita ili zbog izraenih nuspojava u vidu munine, gaenja, povraanja, problema sa
usnom dupljom,itd.
Munina i povraanje:
Mnogi pacijenti se plase da ee imati muninu, povraanje ili totalni gubitak apetita za vreme
primanja hemioterapije. Takvi strahovi su vrlo cesto i opravdani, mada mnogi novi citostatici uzrokuju
ove nuspojave znatno ree i blae, nego oni koji su se ranije primenjivali. Danas postoje razni, vrlo
efikasni antiemetici (lekovi protiv povraanja), kojima se veina ovih simptoma moze svesti na
tolerantnu meru, ili cak i preduprediti. Preporuuje se, da pacijent nabavi neki od pomenutih lekova
pre poetka hemioterapije, da bi se sa njihovim uzimanjem poelo u trenutku kada se utvrdi, da e
se neeljeni efekti zaista pojaviti. Odredjeni antiemetici se mogu dati istivremeno sa citostaticima, u
ambulanti gde se terapija prima.
Tei oblici trajnog osteenja sluzokoe organa za varenje su retki i takodje se mogu uspeno leiti,
ukoliko se i pojave.
8

Kako smanjiti muninu i povraanje?

Pijte tenost najmanje sat vremena pre ili nakon jela, a ne za vreme orboka. Pijte cesee, a
malo.

Jedite i pijte polako.

Umesto jednog ili dva velika obroka, jedite u vie navrata po malo u toku dana.

Hranu jedite hladnu ili mlaku, da Vam ne bi smetali njeni mirisi.

Dobro savaite hranu pre gutanja.

Ako se munina pojavljuje ujutru, pojedite nesto suvo, kao zitarice, tost ili keks, pre ustajanja
(sem ako su Vam suva usta). Pijte hladna, bistra, nezaslaena pia ( sok od jabuke ili groza)

Sisajte mentolne ili kisele bombone (sem ako imate ranice u ustima).

Unapred pripremite hranu za period kada dobijate hemioterapiju, da je ne biste morali tada
pripremati .

Nosite komotnu odeu, koja Vam nee stezati predeo trbuha.

Diite duboko i polako kada osetite muninu.

Da biste skrenuli panju sa svojih problema, askajte sa Vama dragim osobama, sluajte tihu,
relaksirajuu muziku, gledajte zabavne filmove ili TV emisije.

Izbegavajte jake mirise koji Vam smetaju, kao to su mirisi hrane, dim od cigareta ili jaki
parfemi.

Izbegavajte jako slatku, prenu ili masnu hranu.

Odmarajte se, ali izbegavajte da legnete ravno, bar dva sata nakon obroka.

Ako se munina javlja ba za vreme primanja terapije, izbegavajte da jedete bar nekoliko sati
pre terapije. Uzmite samo nekoliko zalogaja, da Vam eludac nije prazan.

Neeljeni efekti koji su spomenuti mogu biti neprijatni, ali e oni nestati odmah ili nakon par dana po
zavretku terapije. Nemojte zaboraviti, da je njihov uinak ogroman i vredi trpeti i neprijatne stvari
radi oporavka ili izleenja od raka.

Zamor i iscrpljenost:
Taan razlog za nastanak zamora se ne zna, ali je on najesi simptom na koji se pacijenti ale.
Smatra se, da na njegov nastanak i intenzitet utiu mnogi faktori, kao to su samo oboljenje,
hemioterapija, zraenje, hirurka intervencija, malokrvnost, nedostatak sna, bol, stres, lo apetit, itd.
Zamor uzrokovan hemioterapijom nastaje naglo, nije poput obinog svakodnevnog umora i esto ne
nestaje ni posle odmora. Oseaj varira od blagog umora do totalne isrpljenosti.
Kako otkloniti zamor i iscrpljenost?
9

Isplanirajte svoje dnevne obaveze tako, da imate vremena za odmor. Bolji su vie kratkih
perioda odmora, nego jedan dui .

Napravite selekciju vaih dnevnih obaveza po vanosti.

Idite u kratke etnje uz lagane vebe .

Jedite kvalitetnu hranu u malim obrocima i uzimajte dosta tenosti.

Dozvolite drugima da Vam pomognu u redovnim dnevnim aktivnostima.

Uticaj citostatika na usnu duplju, desni i grlo

Neki citostatici, za vreme davanja, mogu uzrokovati upalu ovih regija praenu naslagama. Sluzokoa
moe postati suva i nadraena, a lako moe doi i do krvarenja. Sluzokoa usne duplje se lako
inficira, s obzirom da su usta izrazito bogata mikroorganizmima.
Kako spreiti probleme usne duplje, desni i grla ?

Bilo bi dobro da posetite stomatologa pre zapocinjanja hemioterapije i da otklonite sve

kvarove

zuba ili nedostatke proteze.

Operite zube posle svakog jela. Koristite meke etkice za zube. Usta ispirajte mlakom slanom

vodom nakon obroka i pre spavanja.

Operite svoju etkicu za zube posle svake upotrebe i drite je na suvom.

Izbegavajte grubu i tvrdu hranu koja moze ozlediti sluzokozu usta, kao i jako topla i intenzivno
kisela jela. Ako ve imate poetne znake infekcije, koristite kaastu, meku, rashlaenu hranu i
meko voe, da ne biste dodatno iritirali sluzokou usne duplje.

Kako ublaiti suvou usta?

Pijte puno tenosti

Koristite zvakau gumu bez seera i jedite sladoled

Jedite meku, sonu hranu

Omekajte suvu hranu dodajui joj buter, margarin ili prelive.

Spreite suenje usana mazui ih adekvatnim kozmetikim sredstvima.

Opadanje ili potpuni gubitak kose

10

Potpuni gubitak ili proredjivanje kose je esta nuspojava kod primene hemioterapije, iako je svi
citostatici ne izazivaju. Od svih neeljenih efekata opadanje i gubitak kose su najmanje opasni, ali
imaju najtee psihike posledice kod osoba tretiranih citostaticima.
Kosa je kod enskih osoba simbol enstvenosti, line ari i privlanosti. Ostajui bez kose,
pacijentkinje stiu utisak obeleenosti i bolovanja od smrtne bolesti. Gubitak kose se moe pojaviti
naglo, tako da kosa opadne za kratko vreme, ili pak kosa postaje sve tanja, pa je nestanak postepen.
Ako kosa i ne opadne u celini, ona postaje krhka i bez sjaja. Stepen opadanja ili proredjivanja kose
verovatno zavisi i od prirodne jaine i gustine kose pre bolesti.
Gubitak dlaka se moe pojaviti i na svim drugim kosmatim delovima tela (obrve, pod pazuhom, stidni
predeo, na rukama, nogama, itd.).
Ponovni rast kose obicno zapoinje kada se terapija zavri ili nesto kasnije, ali kod nekih pacijenata
ona pone da raste ak i pre zavretka hemioterapije. Ponovo narasla kosa moe imati druge
karakteristike u boji ili kvalitetu.
Briga o kosi i poglavini

Koristite blage ampone za pranje kose

Koristite mekanu etku za kosu

Izbegavajte suenje kose vazduhom visoke temperature

Kratka kosa izgleda deblje i kvalitetnije

Izbegavajte upotrebu elektrinih aparata za uvijanje kose

Izbegavajte farbanje ili nijansiranje kose

U sluaju potpunog gubitka kose treba nositi zatitu od sunca u vidu perike, marame, kape,
eira ili sl. Za ta ete se odluiti u sluaju potpunog opadanja kose zavisi iskljuivo od toga,
sta e Vam ublaiti nezadovoljstvo i psihiko optereenje. Ukoliko se u Vaem sluaju oekuje
potpuno opadanje kose, odluite se za noenje perike i nabavite je pre nego to Vam kosa
opadne.

Na kraju, nemojte zaboraviti da je gubitak kose prolazna pojava, koja e Vas prestati optereivati
nakon hemioterapje.
Bol
Ponekad hemioterapija moe uzrokovati bol u vidu kratkotrajnih probadanja, peenja, utrnutosti,
glavobolje, miinog bola, trbunih bolova, itd. Bolovi mogu biti uzrokovani osteenjem nerava zbog
upotrebe lekova, ali i drugim razlozima, koji ne moraju biti povezani sa upotrebom citostatika. Ukoliko
bol nije postojao pre primene hemioterapije, posavetujte se sa Vaim onkologom. Po potrebi, u
sluaju bola koji se ne moze otkloniti uobiajenim analgeticima, Va onkolog e ukljuiti i
anesteziologa, neurologa, neurohirurga, farmaceuta ili drugog specijalistu koji se bavi terapijom bola.
11

Uticaj citostatilka na centralni nervni sistem

Hemioterapija moze uticati na centralni nervni sistem (funkcije mozga) uzrokujui oseaj umora,
depresije ili dezorijentisanosti. injenica je, medjutim, da citostatici koristeni u leenju raka dojke
najese ne utiu znaajno na nervni sistem. Pomenuti simptomi takoe nestaju kada se
hemioterapija zavri. Ukoliko doe do pojave nekih od simptoma, treba obavestiti Vaeg onkologa.

Dijareja (proliv)
Dijareja predstavlja pojavu izrazito meke ili tene stolice. Ona se za vreme hemioterapije javlja zbog
delovanja citostatika na sluzokozu, koja oblaze unutranjost eluca i creva. Ukoliko traje due od 24
sata, neophodno je njeno energino leenje, te svakako treba da se javite svom lekaru.
Kako otkloniti dijareju?

Pijte puno tenosti koja treba da bude sobne temperature. Izbegavajte gazirana pia i pijte
polako.

Podelite obroke u vie manjih.

Jedite hranu bogatu kalijumom, kao sto su banane, narandze i krompir, jer se prolivom taj
vaan mineral gubi iz organizma.

Jedite hranu siromanu celulozom, kao sto su beli hleb, beli pirina, zrele banane, kuvano
voe bez ljuske, pire od krompira ili drugog povra, jogurt, jaja, piletinu ili puretinu, ribu i sl.
Izbegavajte hranu sa mnogo celuloznih ostataka, kao sto su integralni hleb, itarice, pasulj,
semenke, lenik, kokice i sveze voe i povre.

Izbegavajte suvie tople ili hladne napitke.

Izbegavajte kafu, aj, alkohol, slatkie i zaine, jer oni dodatno nadrauju creva i izazivaju
stomane bolove i greve.

Izbegavajte mleko i mlene proizvode, ukljuujuei i sladoled.

Zatvor
Neki citostatici, ali i neki lekovi protiv bolova, mogu izazvati izostanak stolice za dan, dva ili
duze. Zastoju doprinosi Vaa fizika neaktivnost ili ishrana bez dovoljno celuloze i tenosti.
Kako otkloniti zatvor?

Pijte puno tenosti, posebno tople ili mlake (asa tople vode cesto pomaze)

Uzimajte hranu sa dosta celuloznih vlakana

Praktikujte svakodnevne vebe ili druge fizike aktivnosti

U sluaju upornog zatvora obratite se lekaru, da bi se stolica regulisala pomou lekova.

12

Uticaj citostatika na seksualne organe

Hemioterapija moze, mada ne uvek, uticati na seksualne organe ( na vaginu ili jajnike kod ena,
odnosno na testise kod mukaraca).
ene
Hemioterapija utie na polne organe, prvenstveno na jajnike, dovodei do smanjene produkcije
hormona. Mnoge ene konstatuju promene u svom organizmu za vreme hemioterapije.One mogu biti
prolazne ili trajne.
Sterilnost, nemogunost zacea, zbog primene hemioterapije moe biti privremena ili stalna. Ona
zavisi, izmedju ostalog, od primenjenog leka, njegove doze i Vae ivotne dobi.
Uticaj hemioterapije na menstrualni ciklus ene se ne moe u potpunosti predvideti, kao to se ne
moe unapred znati kod koje ene e se takvi uticaji u kom obliku manifestovati. Kao privremeni
neeljeni efekat moe da se pojavi neredovna menstruacija, koja e se kod mladjih ena regulisati
nakon zarvetka terapije. Kod starijih ena ona moe da dovede do trajnog prestanka menstruacije
(menopauza ili klimakterijum). Tegobe, poput toplotnih talasa, vrtoglavica i suvoe vaginalne
sluzokoze, uglavnom ukazuju na to.
Trudnoa za vreme hemioterapije se nikako se ne preporuuje. Sreom, rak se znatno ree javlja
kod mladih zena sposobnih za radjanje. Kod primene hemioterapije se mora voditi rauna ne samo o
budueoj majci, nego i o plodu, koji treba da se razvije pod takvim okolnostima. Citostatici deluju
dvostruko. Prvo, direktno oteuju plod, a zatim, oteujui jajne elije, i neke kasnije trudnoe mogu
dovesti do radjanja dece sa genetskim anomalijama (osteenjima). Zato, kod zapoinjanja
hemioterapije ve postojeu trudnou u prvom tromeseju treba prekinuti, ako je hemioterapija
neophodna za preivljavanje majke. Prema tome, treba voditi rauna, da ena ne zatrudni za vreme
sprovodjenja hemioterapije, i barem jos 6 meseci posle njenog zavretka. I kasnije, u sluaju
trudnoe, treba sprovesti genetsko ispitivanje analizom plodove vode ili drugim metodama. Za vreme
trajanja hemioterapije se savetuje koritenje raznih sredstava protiv zaea. Kod karcinoma dojke se
za spreavanje trudnoe ne preporuuju hormonalne tablete.
Mukarci
Citostatska terapija moe dovesti do smanjenog broja spermatozoida ili njihove smanjene
pokretljivosti, to moe uzrokovati privremenu ili trajnu sterilnost (nemogunost oplodnje). Pogreno
je verovanje da ovi lekovi mogu direktno uticati na mogunost odravanja seksualnih odnosa. Gore
navedene nuspojave mogu, medutim, indirektno uticati na njih. Citostatici mogu imati tetan uticaj na
spermatozoide, to moe dovesti do oteenja ploda. Iz ovih razloga bi bilo poeljno, ukoliko se eli
dete nakon hemioterapije, sauvati semenu tenost u adekvatnim ustanovama. Za vreme primanja
hemioterapije je poeljno koristiti sredstva protiv zaea.
Uticaj citostatika na nerve i misie
Citostatici, utiui na nerve toksino, mogu uzrokovati neprijatne neeljene efekte. Simptomi se
javljaju u vidu peenja, slabosti ili utrnutosti aka ili stopala, bola za vreme hodanja, bolova u nekim
13

misiima, gubitka ravnotee, drhtavice, slabljenja sluha, eludanih bolova, nespretnosti prilikom
hvatanja i dranja predmeta, bolova u vilicama,itd.
Pomenuti nezeljeni efekti su najese vrlo neprijatni, ali bezopasni. Ako ipak dodje do ozbiljnijih
problema u vezi sa nervima ili misiima, lekar e Vam preporuiti adekvatan tretman. U veeini
sluajeva nuspojave brzo nestaju, medjutim, ponekad vraanje na normalno stanje zahteva dui
vremenski period.

Uticaj citostatika na kou i nokte

Za vreme hemioterapije se mogu pojaviti crvenilo koze, osip, svrab, ljustenje, suvoa koe, akne,
pojaana osetljivost na suneve zrake,itd. Ponekad se javlja i tamna pigmentisanost du vene kojom
se hemioterapija daje. Nokti mogu postati tamniji, zukasti, lomljivi ili se na njima mogu pojaviti
vertikalne linije. Svi ovi simptomi nisu od vee vanosti i imaju prolazni karakter.

Uticaj citostatika na bubrege i mokranu besiku

Citostatici se najese izluuju preko mokrae (putem bubrega). Izluivanje se moe odvijati i preko
uci i stolice, u emu odluujuu ulogu ima jetra. Ponekad je izluivanje kombinovano. Brzina i nain
izluivanja citostatika iz organizma varira u zavisnosti od vrste upotrebljenih lekova, njihovih doza,
naina primene i drugih faktora. Mogu da se izlue nepromenjeno, delimino promenjeno, u obliku
nekih metabolita ili u drugim oblicima.
Citostatici koristeni u leenju raka dojke, za razliku od veine ostalih, ne osteuju bubrege, ili samo u
retkim sluajevima, i to u neznatnoj meri. Kontrola rada bubrega, analizom krvi ili mokrae, je ipak
vana, i to vie zbog toga, sto bilo kakva smanjena funkcija bubrega moe da povea toksinost
citostatika. Neki citostatici utiu na rad bubrega menjajui boju mokrae od ute u narandastu ili
crvenkastu i uz to, urin moe da ima miris na lekove, obicno u trajanju od 1 - 3 dana.
Neprijatna i bolna upala mokrane beike, koja se ponekad javlja, manifestuje se estim nagonom za
mokrenjem ili pojavom krvave mokrae. Blai oblici upale se mogu regulisati uzimanjem velikih
koliina tenosti, a u teim sluajevima e biti potrebno leenje raznim lekovima. Jednostavnija je,
ipak, preventiva upale mokrane beike kombinovanjem citostatika sa velikom koliinom infuzije, po
potrebi uz dodavanje uroprotektivnih sredstava (sredstva koja tite sluzokozu mokranih puteva).
Za vreme trajanja hemioterapije potrebno je piti mnogo tenosti, da bi se obezbedila obilna mokraa i
da bi se izbegli problemi sa bubrezima ili mokranom beikom.
Kako efekti na bubrege i mokranu beiku mogu biti prolazni, ali i trajni, simptome kao sto su bolovi i
peenje prilikom mokrenja, uestalo mokrenje, nemogunost mokrenja, crvenkast ili krvav urin,
groznicu ili drhtavicu, treba ozbiljno shvatiti i odmah se javiti lekaru.

14

Povratni efekat zraenja

Nekada se nakon zavrene zrane terapije, a po zapoinjanju hemioterapije, moe razviti ovaj
fenomen, koji podrazumeva pojavu crvenila, zategnutosti i ljutenja koe koja je predhodno bila
zraena, uz oseaj peenja. Ukoliko se ovo desi, hladni vlani oblozi mogu pomoi u otklanjanju
tegoba.

Nakupljanje tenosti

Nakon zapoinjanja terapije moe da se javi otok lica, ruku, stopala ili trbuha. Ukoliko tegobe nisu
izraene, dovoljna je dijeta sa smanjenim unosom soli, a ukoliko se radi o teem poremeaju, mogu
se davati i lekovi za izbacivanje tenosti.

Simptomi koji podseaju na grip

Nekoliko sati do nekoliko dana nakon zapoinjanja hemioterapije, mogu se javiti znaci u vidu bolova
u misiima i zglobovima, glavobolje, umora, munine, temperature, drhtavice i loeg apetita. Ovi
simptomi obino traju 1-3 dana. Ovakvi simptomi takoe iziskuju konsultaciju sa onkologom.

ZAKLJUAK
Hemioterapija, iako nesavrena, ostaje jedan od najvanijih vidova leenja malignih tumora. Svetska
klinika ispitivanja, koja se bave usavravanjem metoda leenja raka, sve vise obuhvataju i
ukljuivanje dostignua molekularne biologije. Istraivanja u onkologiji idu ka cilju spreavanja
nastanka nekih malignih tumora uticajem na faktore koji dovode do njihovog nastanka. Ali, dok do
toga ne doe, pacijentima obolelim od raka ostaje ansa za preivljavanje kao i poboljanje kvaliteta
ivota primenom do sada prihvaenih metoda leenja: hirurgije, zrane terapije i hemioterapije.

15