RS Prirucnik o Navodnjavanju I Prihrani Jabuke

o
Izrada ove publikacije omoguena je uz podrku Misije Amerike agencije za meunarodni

razvoj (USAID) u Srbiji, prema ugovoru br. EDH-I-00-05-00004-00, Task Order 09.
Stavovi izneseni u ovoj publikaciji su lini stavovi autora I ne odraavaju nuno stavove
Amerike agencije za meunarodni razvoj
Grupa asocijacija SRPSKI PLODOVI AD

11070 Novi Beograd, Pariske komune 23
Tel./fax: 011/2699-198
Tel. 011/2606-158, 2602-468
Mail: hladnjacesrbije@yahoo.com
PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE
SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE I PRIHRANU:

PROJEKTOVANJE, IZGRADNJA SISTEMA, OBUKA KORISNIKA I EKSPLOATACIJA SISTEMA
IZVOD IZ LISTE PROJEKATA:
ELAREVO - DELTA 100ha; BANJA LUKA - AGROIMPEX 350ha; JUNI BANAT 200 ha;
GRADIKA - FRUITECO 78 ha; ZADAR - FRUTAS 300ha ....
Zastupnik i distributer multinacionalnih kompanija Yara (mineralna, vodotopiva,

dopunska i folijarna ubriva), Klasmann-Deilmann (supstrati i treseti), Memon
(organska peletirana i granulisana ubriva), Rijk Zwaan (semenska kua).
Takoe, nudimo frigo ivie renomiranih italijanskih kua
New Fruits i Raggi-Vivai, kao i rasad povra firme Grow Rasad.
Direktni kontakti i obilasci farmera, praktine obuke i prezentacija.
Kao posebnu uslugu nudimo uzorkovanje zemljita korienjem GPS
navigacije i davanje preporuka za ubrenje.
SADRAJ
Predgovor...................................................................................................................................................................6
NAVODNJAVANJE ....................................................................................................................................................7
SPISAK PRAVA KORISNIKA NAVODNJAVANJA ...............................................................................................7
Zemljite.........................................................................................................................................................9
pH vrednost zemljita i unoenje krea..................................................................................9
Voda u zemljitu ...........................................................................................................................10
Dozvoljeno troenje vode u zemljitu ..................................................................................11
Vodni stres...................................................................................................................................................12
Evapotranspiracija (ET)...........................................................................................................................13
Koeficijent kulture ....................................................................................................................................14
Koliine vode za primenu ......................................................................................................................14
Dostupna voda u zoni korena koja se navodnjava.......................................................................16
Interval navodnjavanja (turnus navodnjavanja) ...........................................................................18
Trajanje zalivanja ......................................................................................................................................19
Praenje efikasnosti navodnjavanja...................................................................................................20
Ispiranje sistema za navodnjavanje ...................................................................................................21
Postupci ispiranja sistema.........................................................................................................22
Unoenje kiseline u sistem....................................................................................................................23
''ok tretman'' ................................................................................................................................24
UBRENJE ................................................................................................................................................................25
Osnovni hranljivi elementi ....................................................................................................................25
Azot ...................................................................................................................................................25
Fosfor ................................................................................................................................................27
Kalijum .............................................................................................................................................27
Kalcijum i magnezijum...............................................................................................................27
Sumpor ............................................................................................................................................28
Bakar, gvoe, mangan i cink ..................................................................................................28
Gvoe .............................................................................................................................................28
Cink....................................................................................................................................................28
Bakar .................................................................................................................................................29
Mangan............................................................................................................................................29
Bor......................................................................................................................................................30
Molibden .........................................................................................................................................30
Aluminijum.....................................................................................................................................31
Sadraj azota u stablu .............................................................................................................................31
Koliina azotnog ubriva ..........................................................................................................32
Vreme primene azota .................................................................................................................33
Procena potreba za hranljivim elementima ....................................................................................35
Ishrana i ubrenje jabuke ......................................................................................................................36
Koje ubrivo i kada upotrebiti?...............................................................................................37
ANALIZA LIA .................................................................................................................................................39

Procedura uzorkovanja lia ................................................................................................................40
Vreme uzimanja uzoraka ...........................................................................................................40
Metod prikupljanja uzoraka .....................................................................................................40
Priprema uzoraka. ........................................................................................................................41
Tumaenje analize lia..............................................................................................................41
Vizuelna procena sadraja azota u stablima...................................................................................46
ANALIZA ZEMLJITA.............................................................................................................................................48
Uzorkovanje zemljita.............................................................................................................................48
Agrohemijska analiza zemljita ...........................................................................................................50
Reakcija zemljita (pH)................................................................................................................51
Kalcijum karbonat (CaCO3) ......................................................................................................51
Humus i ukupan azot..................................................................................................................52
Lakopristupani fosfor i kalijum..............................................................................................52
Lakopristupani magnezijum i mikroelementi ................................................................53
Odreivanje mehanikog sastava (mehanika analiza) .............................................................54
PRIHRANA NAVODNJAVANJEM........................................................................................................................56
Ujednaenost primene ...........................................................................................................................56
Vrste ubrizgivaa ubriva ......................................................................................................................59
Centrifugalne pumpe .................................................................................................................59
Pumpe sa pozitivnim istisnuem............................................................................................59
Metodi koji koriste razlike u pritisku..................................................................................................60
Ubrizgavanje u ispusni vod ......................................................................................................60
Tankovi za meanje pod pritiskom ........................................................................................60
Venturi ubrizgiva........................................................................................................................61
Faktori koji utiu na efikasan rad ubrizgivaa ubriva ................................................................62
Protok ubrizgivaa .......................................................................................................................62
Pritisak vode...................................................................................................................................63
Materijali koji se koriste za ubrizgivae za ubrivo..........................................................63
Kalibracija ubrizgivaa................................................................................................................63
Elektrini ubrizgivai...................................................................................................................64
Vreme prolaska ubriva kroz sistem za navodnjavanje..............................................................65
Spreavanje povratnog toka ...............................................................................................................66
Sigurnosna oprema .................................................................................................................................67
Rastvorljivost ubriva .............................................................................................................................67
Rastvaranje ubriva.....................................................................................................................68
Test sa teglom................................................................................................................................68
Odreivanje najisplativijeg ubriva ......................................................................................71
Kristalizacija rastvora ubriva ..............................................................................................................72
Potencijalni problemi kod primene ...................................................................................................72
Strategije primene....................................................................................................................................73
Koja pitanja treba razmotriti u okviru prihrane .............................................................................73
OBJANJENJA SIMTOMA NEDOSTATKA HRANIVA.....................................................................................74

Simptomi nedostatka i vika hranljivih elemenata ......................................................................75
Azot ...................................................................................................................................................75
Fosfor ................................................................................................................................................76
Kalijum .............................................................................................................................................76
Kalcijum ...........................................................................................................................................77
Magnezijum ...................................................................................................................................77
Bakar .................................................................................................................................................78
Mangan............................................................................................................................................78
Cink....................................................................................................................................................79
Bor......................................................................................................................................................79
Gvoe .............................................................................................................................................80
Molibden .........................................................................................................................................80
Toksinost uree i biureta............................................................................................................80
Predgovor
Kako bi se procenile trenutne prakse prihrane jabuke preko sistema za navodnjavanje, u

organizaciji USAID Agrobiznis Projekta u Srbiji je u septembru 2009. godine boravio prof.
Brian Boman sa univerziteta u amerikoj dravi Florida ija je ua specijalnost
navodnjavanje i prihrana voa i povra. Profesor je obilazio komercijalne zasade jabuke i
na osnovu zateenog stanja i problema koji su proizvoai tokom tih poseta iznosili
davao savete za njihovo prevazilaenje sa ciljem smanjenja trokova proizvodnje.
Konstatovano je na terenu da korisnici sistema za navodnjavanje kap po kap nisu
dovoljno upoznati sa karakteristikama i mogunostima opreme kao ni sa mogunostima
prihrane kroz sisteme za navodnjavanje.
Nedovoljna obuenost davalaca usluga: prodavaca, agronoma, savetodavne slube,
konsultanata i projektanata dovela je do nepovezanosti nauke, tehnike i dostignua sa
korisnicima opreme. Iako su na tritu Srbije prisutni svi svetski proizvoai opreme i
mineralnih ubriva, kao i teoretska znanja, nema dovoljno praktinih uputstava tako da
je korienje fertigacije minimalno.
Na kraju svog boravka u Srbiji, profesor je sastavio ovaj prirunik koji sadri osnovne
pojmove vezane za tehnologiju navodnjavanja i ubrenja i praktine savete o
odreivanju koliina ubriva za prihranu, zalivnih normi, planiranja navodnjavanja na
osnovu potreba biljaka i slino. Cilj ovog prirunika jeste da proizvoaima prui krajnje
praktine savete o navodnjavanju i prihrani jabuka koji mogu dovesti so smanjenja
trokova proizvodnje preko racionalnijeg korienja vode i ubriva, a pogotovo njihove
primene u odgovarajue vreme i na osnovu adekvatnih pokazatelja.
U pisanju ovog prirunika za izdavanje uestvovali su i predstavnici dve firme koje se bave
prometom opreme za navodnjavanje i vodotopivih ubriva koje i svojim strunim
savetima mogu imati buduu ulogu u unapreivanju tehnologije navodnjavanja i
prihrane u Srbiji.
Materijal je pripremljen i objavljen u saradnji USAID Agrobiznis projekta sa AGRO
FertiCrop doo, Aquaduct doo i Asocijacijom Srpski plodovi AD.
NAVODNJAVANJE
Da bi se ostvarile koristi od kvalitetnih mera suzbijanja tetoina, ubrenja i drugih agrotehnikih
mera, treba praktikovati i kvalitetne tehnike navodnjavanja.
Za definisanje kvalitetnog sistema za navodnjavanje neophodno je dobiti odgovore na pitanja
koja definiu karakteristike sistema i nivo usluga projketanata i prodavaca opreme. Odgovore
na ova pitanja moemo definisati kao spisak prava investitora, domaina - korisnika
navodnjavanja:
SPISAK PRAVA KORISNIKA NAVODNJAVANJA

Diskutujte o ovim pitanjima sa vaim prodavcem opreme za navodnjavanje pre nego to
kupite opremu za navodnjavanje. Razgovor e vam pomoi da napravite najbolji izbor
projektnih reenja i usaglasie vae miljenje i miljenje prodavca prilikom pravljenja sistema.
1.

2.

3.
4.

Kvalifikacije projektanta:
Koje su reference prodavca/projektanta (obrazovanje, preporuke, projektantski
sertifikat Inenjerske komore Srbije, licenca za izvoenje radova, i/ili diploma inenjera
poljoprivrede melioracije ili hidrograevine)
Performanse sistema:
Koliki je oekivani vek trajanja komponenti sistema?
Koje su sigurnosne mere ukljuene?
Koje su mogunosti za budua poboljanja?
Koja je preporuena lista rezervnih delova?
Specifini radni/projektni parametri sistema za navodnjavanje:
Koja e biti uniformnost distribucije vode na celom polju kada je sistem nov?
Kolika e biti varijacija protoka kapaljke u sitemu da li je u dozvoljenim granicama?
Da li sistem obezbeuje nezavisnost od klimatskih uslova (kie)?
Zahtevi za vodom:
Koje su najvee dnevne potrebe za vodom (mm) u normalnoj godini?
Koji je kapacitet sistema za navodnjavanje (mm) u toku 24 sata?
3
Koja je oekivana koliina vode koja e biti distribuirana (mm/m ) u toku jedne
sezone?
Ako na polju imamo biljke koje su zasaene na razliitom razmaku, biljke razliite
starosti ili razliite vrste biljaka koju proceduru preporuiti za obezbeivanje potrebnih
koliina vode (mm) na nedeljnom nivou za svaku tablu?

5.
Potronja energije:
Da li je mogue pumpati svu vodu tokom sati kada nije vrna potronja
elektrine energije?
Koja je efikasnost pumpe i motora?
Da li vam je obezbeena kriva rada pumpe na kojoj je pretstavljen odnos
protoka i pritiska?
Koja je osetljivost protoka pumpe u odnosu na promenu nivoa vode u
bunaru?
Koja je cena energije u odnosu na koliinu vode po jedinici povrine?
Filtriranje:
Da li je filtriranje vode neophodno, i ako jeste, koji nain filtriranja?
Ubacivanje hemikalija:
Koji je tip i kapacitet injektora (l/h)?
Moe li oprema u isto vreme da ubacuje hranivo i neku drugu hemikaliju?
Mera protoka:
Da li mera protoka u isto vreme meri protok i distribuiranu koliinu vode?
Da li instalacija sledi preporuku proizvoaa u odnosu na duinu pravih cevi,
dijametar cevi i suenja na ventilima?
Pritisak, vazduh i ispiranje:
Da li je uraena lokalna zatita od hidraulinog udara i dali su obezbeeni
sigurnosni elementi?
Da li ima adekvatnih vazdunih ventila, antivakum ventila i ispusta za ispiranje?
Koji je broj, vrsta i veliina ventila za brzo obaranje pritiska?
Da li je klasa pritiska elemenata sistema vea nego to je potrebno za
oekivanu temperaturu vode, vrne i normalne radne pritiske?
Garancije:
Ko obezbeuje ugradnju opreme, startovanje i podeavanje?
ta su garancije za svaku komponentu ponaosob i ko garantuje za
funkcionalnost projekta sistema?
Ko obezbeuje garancije i ta garancije pokrivaju a ta iskljuuju?
Da li su oni koji daju garancije finansijski sposobni da stanu iza garancija koje
su dali?
Koliko su dostupni rezervni delovi?
Da li paket obezbeuje literaturu, garancije i operativna uputstva za sistem?
Da li je prodavac opreme, potpuni servis tip prodavca?
Ukoliko korisnik navodnjavanja nije dovoljno informisan da moe sam da prosudi o ponuenom
reenju preporuuje se da kontaktira specijalizovanu osobu ili firmu iz navodnjavanja, za
savetovanje i pomoi oko dobijanja kavlitetnih odgovora.
Navodnjavanje treba paljivo da nadgledaju dobro informisani i obueni ljudi koji primenjuju
moderne ideje, tehnike i opremu.
Kada se dobro navodnjavanje kombinuje sa drugim agrotehnikim merama mogu se dobiti
poveani prinosi.
Zemljite
Kako bi se maksimalno unapredila proizvodnja, minimizovala upotreba resursa i zatitio kvalitet
vode, navodnjavanjem i unoenjem hranljivih elemenata treba upravljati na efikasan nain koji e
dosta zavisiti od zemljita na kojem biljke uspevaju. Karakteristike zemljita koje su vane za
upravljanje hranljivim elementima ukljuuju njegov sastav, vodni kapacitet, sadraj organske
materije, pH vrednost zemljita i kapacitet katjonske razmene.
Sastav zemljita predstavlja relativni odnos peska, praha i gline u mineralnoj frakciji
zemljita. Sastav utie na to koliko vode zemljite moe da zadri pre nego to je
gravitacija odnese putem drenae i koliko brzo e se to desiti.
Organska materija u zemljitu podrazumeva bilo koji organski materijal zasnovan na

ugljeniku, od svee nataloenih ostataka biljaka do ve raspadnutog humusa ili
komposta. Organske materije u zemljitu se brzo izgube zbog oksidacije ugljen
dioksidom tokom letnjih meseci i jabukovo drvo ih ne obnavlja u velikim koliinama.
Upotreba herbicida ispod kronji takoe smanjuje akumulaciju organskih materija. U
peskovitom zemljitu organska materija je izuzetno bitna komponenta s obzirom da
odreuje njegov vodni i kapacitet zadravanja hranljivih elemenata, a njenim
raspadanjem biljkama se obezbeuju hranljive materije.
Vodni kapacitet zemljita je u direktnoj vezi sa koliinom praha, gline i organskih materija.
Peskovita zemljita sadre samo male koliine ovih estica, pa je prema tome i njihov
vodni kapacitet vrlo mali. Stoga ova zemljita zahtevaju kratka i esta navodnjavanja
kako bi se minimiziralo spiranje hranljivih elemenata.
Vrednost pH u zemljitu utie na dostupnost hranljivih elemenata biljkama, ukljuujui

fosfor (P), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i mikroelemente. Kisela zemljita mogu
zahtevati tretman kreom pre sadnje, kao i svakih nekoliko godina posle toga, u
zavisnosti od ubriva i izvora vode za navodnjavanje. Optimalni raspon pH vrednosti
zemljita za jabuku je 6.0 do 6.5. Vrednost pH zemljita se moe izmeniti hemijskim
reakcijama izazvanih primenom krea ili ubriva.
Kapacitet razmene katjona (CEC) je merilo sposobnosti zemljita da od spiranja sauva

pozitivno naelektrisane hranljive elemente kao to su Ca, Mg, kalijum (K) i amonijum
+
(NH4 ). Uopteno govorei, kako se CEC poveava, tako se poveava i plodnost
zemljita. Glina i organske materije odgovorne su za CEC zemljita. Peskovita
zemljita imaju mali CEC, pa je upravljanje hranljivim elementima teko. Najvea
efikasnost upotrebe ubriva, slino kao i kod vode za navodnjavanje, postie se
estom primenom mobilnih hranljivih elemenata kao to su azot (N) i kalijum (K) u
malim dozama.
pH vrednost zemljita i unoenje krea

Preko pH vrednosti zemljita meri se njegova kiselost ili alkalnost, i ona slui za donoenje odluke
o potrebi unoenja krea. Merenje pH vredneosti zemljita je brzo, lako i jeftino. Kontrolisanje pH
vrednosti zemljita je vano zato to ona utie na dostupnost hranljivih elemenata, kao i onih koji
su toksini za biljke.
Vrednost pH u zemljitu se moe poveati primenom kalcitnog ili dolomitnog krea. Pored toga
to utie na pH vrednost zemljita, kalcit je i dobar izvor kalcijuma, dok dolomit obezbeuje i
kalcijum i magnezijum. Prema tome, iako se i kalcitni i dolomitni kre mogu efektivno upotrebiti,
izbor dolomitnog krea bi bio bolji za zemljita kojima je takoe neophodan magnezijum.
U vonjacima sa povoljnom pH vrednosti zemljita, ali niskim nivoom kalcijuma, kao izvori
biljkama dostupnog kalcijuma mogu se upotrebiti gips ili rastvorljivije ubrivo. Gips je izvor
delimino dostupnog kalcijuma koji nema uticaja na pH vrednost zemljita, dok je kalcijum-nitrat
ubrivo sa rapidno dostupnim kalcijumom i azotom koje ima blago alkalnu reakciju u zemljitu.
Iako primena dolomitnog krea moe da ublai nedostatak magnezijuma, odgovor stabla na
njegovo prisustvo je obino spor. Primena dolomitnog krea kao izvora magnezijuma nije
preporuljiva ako je pH vrednost zemljita u eljenom rasponu. U ovom sluaju, primena MgSO4 ili
MgO preko zemljita ili Mg(NO3)2 preko lia moe da koriguje nedstatak magnezijuma.
Voda u zemljitu
Zemljite se sastoji od vrstih estica razliite veliine i pora (prostora) izmeu njih. Ove pore
sadre vodu i vazduh koji su neophodni korenu stabla. Voda se zadrava u porama zemljita
meusobnim privlaenjem molekula vode i povrina vrstih estica. Kada je sadraj vode mali,
ona je rairena kao tanak film preko povrina svih estica zemljita. Debljina tog filma zavisi od
koliine prisutne vode i ukupne povrine svih vrstih estica. Zemljita finog sastava (glina) imaju
veu povrinu estica od zemljita grubog sastava (peskovita). Prema tome, molekuli vode se
vrsto dre vrlo blizu povrina estica. Koliina energije koja se mora potroiti da bi se uklonila
jedinica vode iz zemljita meri se barima ili atmosferama. Ova sila se naziva usisni pritisak
zemljita ili pritisak vlage zemljita.
Tokom navodnjavanja ili kie, voda ulazi u zemljite i distribuira se unutar zemljita gravitacijom i
kapilarnim silama zemljita (privlaenje vode). Kada se sav prostor pora napuni vodom, zemljite
je zasieno. U ovim uslovima, dominiraju gravitacione sile. Voda otie na dole kroz zemljite
budui da je energija koja je potrebna da se jedinica vode ukloni iz zasienog zemljita mala.
Oticanje je u poetku brzo, ali kod veine zemljita ono pada na vrlo nisku stopu posle 1-2 dana.
Oticanje inicijalno uklanja vodu iz najveih pora, tamo gde se ona najlslabije dri. Kako voda otie,
u ovim porama se stvara vazduni prostor.Voda koja ostaje je neto blia povrini estica zemljita
i dovoljno se vrsto dri da sprei brzo oticanje pod uticajem gravitacije. Ovo stanje vode, kada se
meri na terenu, zove se poljski vodni kapacitet (PVK). U ovom trenutku, voda u zemljitu u zoni
korena e se privenstveno iscrpsti kroz unos biljke ili isparavanje iz povrine zemljita.
Tokom usvajanja od strane biljaka, voda nestaje prvo iz pora srednje veliine. Sa suenjem
zemljita, male pore poslednje gube vodu. U procesu usvajanja vode, vodeni film na esticama
zemljita postepeno postaje tanji, pa je potrebna jo vea energija da se ukloni svaki sledei sloj
vode. Na poetku, promena zahtevane energije je mala i ima malo uticaja na biljku. Budui da
koren biljke ne dolazi u kontakt sa svakom esticom zemljita u zoni korena, voda mora da se
kree kroz zemljite da desegne povrinu korena. Razdaljina koju treba da pree moe da bude
samo nekoliko mm ili nekoliko cm, u zavisnosti od stanja vlage u zemljitu. Voda se kree bre
kada ini debeli film nego kada ini tanak film. Kako vodeni filmovi postaju tanji, protok se
smanjuje i na kraju postaje isuvie spor da zadovolji potrebe biljaka.
10
Fizika dostupnost vode u zemljitu jabuci je stalno promenljiva karakteristika koja umnogome
zavisi od debljine vodenog filma. U odreenom trenutku (obino na pritisku u zemljitu od oko 15
bara), vodeni film u zemljitu postane tako tanak da stablo pone da vene. Kada drvo ostane bez
vode preko noi, status vode u zemljitu je dostigao nivo koji se oznaava kao taka venjenja (TV).
Jabuka e u principu trpeti dnevni nedostatak vode mnogo pre nego to se doe do ove take i
smanjenje roda se obino deava mnogo pre to se dosegneTV.
Razlika izmeu PVK iTV se naziva pristupana voda (PV). Tabela 3.1 navodi tipine vrednosti PV za
razliite vrste zemljita.
Tabela 3.1. Tipine vrednosti pristupane vode (PV) za razliite vrste zemljita (procenat po
zapremini).
POLJSKI VODNI
KAPACITET
VLANOST
VENUA
PRISTUPANA
VODA
PESAK
ILOVASTI PESAK
14
10
PESKOVITA ILOVAA
23
14
ILOVAA
34
12
22
GLINOVITA ILOVAA
30
16
14
GLINA
38
24
14
SASTAV
Kada se dobije PV, moe se odrediti lako pristupana voda (LPV). LPV predstavlja maksimalnu
koliinu vode u zoni korena koju biljka moe iskoristiti. Ta vrednost se dobija mnoenjem PV sa
dubinom zone korena drveta.
Efektivna zona korena je mesto gde je locirana veina korenja koja aktivno uestvuje u unosu
vode u biljku. Iako korenje jabukovog drveta moe da raste prilino duboko u dobrom zemljitu,
zona korena za upravljanje sistemom kap-po-kap treba da bude ograniena na gornjih 0.5 m.
Gornji deo profila zemljita je najbogatiji organskim materijama i zbog toga najefektivniji kod
zadravanja hranljivih elemenata i dostavljanja istih korenu drveta. Ovo je zona gde je
locirano najaktivnije i najefikasnije korenje, i zona koju bi trebalo navodnjavati.
Dozvoljeno troenje vode u zemljitu

Dozvoljeno troenje vode u zemljitu je deo pristupane vode u zemljitu koja e se koristiti da se
zadovolje zahtevi evapotranspiracije. Kada se ET dogodi, voda u zemljitu poinje da se troi.
Kako se zemljite isuuje, preostala voda se vre vezuje za zemljite, oteavajui biljci da je
izvue. Iz ovog razloga, ET e poeti da se smanjuje mnogo pre se doe doTV. Manja ET generalno
za rezultat ima manje plodove i mani prinos voa. Prema tome, navodnjavanje treba da pone pre
nego sadraj vode u zoni korena dosegne nivo koji ograniava ET.
11
Kritini nivo troenja vode u zemljitu zavisi od nekoliko faktora: faktori sorte (gustina korenja i
starost/veliina drveta), faktora zemljita (PV i efektivna dubina korena) i atmosferskih faktora
(trenutna ET). Prema tome, ne moe se preporuiti jedan odreeni nivo za sve situacije.
Dozvoljeno troenje dostupne vode u zemljitu do 50% se obino koristi kod pravljenja rasporeda
navodnjavanja tokom perioda koji nisu kritini. Nii nivoi troenja treba da se koriste tokom
kritinih faza kao to su cvetanje i porasta plodova. Kao opte pravilo, zemljitu ne treba dozvoliti
da potroi vie od 33% vode od izbijanja pupljaka do opadanja u junu i 50% PV tokom drugih
perioda u godini.
Vodni stres
Vodni stres je fizioloko stanje kojem je biljka podvrgnuta kada koliina gubitka vode
ispravanjem kroz lie premai koliinu vode koju unese korenovim sistemom. Stres moe da
se dogodi kod jabuke pre nego to znaci nedostatka vode postanu jasni i oigledni. Smanjen
rast i abnormalan gubitak lia mogu da budu rezultat dozvoljavanja jabuci da bude bez
navodnjavanja sve dok znaci nedostatka vode ne postanu oigledni.
Do stresa moe da doe u sledeim sluajevima:

Po vrelom, suvom ili vetrovitom danu, voda moe da ispari kroz lie takvom brzinom,
da korenje nije sposobno da absorbuje vodu dovoljno i nadoknadi gubitak.
Stanje male koliine vlage u zemljitu moe da smanji dostupnost vode, tako da korenje
ne moe da izvue vodu bez velike razlike pritiska izmeu sistema korenja i lia.
Zemljite moe da bude delimino suvo tako da hidraulina provodljivost zemljita
bude znaajno smanjena, poto je korenje absorbovalo vodu sa kojom je u direktnom
kontaktu. Zamena ove vode dolaskom druge iz taaka koje su na nekoj razdaljini (ove
razdaljine ne moraju da budu vie od nekoliko millimetara) nije dovoljno brza da se
zadovolje potrebe biljaka.
U nekim uslovima, mogue je da zona korena bude toliko vlana da je snabdevanje
kisonikom oteano. Adsorpcije vode od strane drveta je mnogo manja kada je nivo
kiseonika nizak, to moe da izazove stres po danu u kojem je veliko isparavanje.
Niska temperatura zemljita moe da rezultira nedovoljnim unosom vode po toplom,
vetrovitom danu na poetku sezone.
Jabuka obino ima vie plodova u prolee nego to realno moe da iznese do zrelosti. U kasno
proloe ili rano leto, slojevi za odvajanje se formiraju u osnovi stabljike i neki plodovi opadaju.
Kako bi se na najmanju meru smanjilo junsko opadanje plodova, zemljite se mora drati prilino
vlano tokom ovog perioda kako bi se izbegao stres. Pravilno upravljanje vodom je neophodno
tokom cele godine kako bi se izgradio gust, zdrav korenov sistem i snana kronja.
12
Evapotranspiracija (ET)
Vei deo vode koji se koristi da bi se zadovoljili zahtevi za vodom voa gubi se u isparavanju i
disanju biljke. Isparavanje je proces u kojem se tena voda pretvara u vodenu paru i ukljanja sa
povrine isparavanjam. Disanje biljke sastoji se od isparavanja tene vode koja je sadrana u tkivu
biljke i odstranjivanja pare u atmosferu. Kroz disanje, ugljen-dioksid se unosi kao deo procesa
fotosinteze. Kada se uzima CO2, istovremeno se vodena para gubi. Ako je disanje smanjeno, onda
je obino i fotosinteza smanjena. Zbir isparavanja i disanja od strane voa naziva se isparavanje
vode disanjem biljke (ET).
Potrebna je energija da se promeni stanje molekula vode iz tenog u gasovito stanje. Direktna
solarna radijacija i, u manjoj meri, trenutna temperatura vazduha obezbeuje ovu energiju.
Pokretaka snaga u uklanjanaju vodene pare sa povrina za isparavanje je razlika izmeu pritiska
vodene pare na povrini za isparavanje i u okolnoj atmosferi. Kako se isparavanje nastavlja, okolni
vazduh postepeno postaje zasien i proces e biti usporen a moda i zaustavljen ako se vlaan
vazduh ne izbaci u atmosferu. Stopa zamene zasienog vazduha suvljim vazduhom zavisi od
brzine vetra.
Referentna evapotranspiracija (ETo) biljke se odnosi na ET sa ujednaene zelene povrine pod
travom, koja aktivno raste, ima ujednaenu visinu, u potpunosti baca hlad na zemlju i ima dobro
navodnjavanje.
Eto standard podrazumeva da trava bude visine od 6-12 cm. Postoji nekoliko matematikih
modela koji se koriste da se izrauna ETo, ali je univerzalno prihvaena Penmanova jednaina,
koja koristi klimatoloke parametre solarne radijacije, temperature vazduha, vlanosti vazduha, i
brzine vetra kao inpute. Slika 3.1 pokazuje predvien ETo izraunat za Novi Sad koristei
Penmanov model i dugorone vremenske podatke.
Slika 3.1. Prosene (50%) i sa 95% anse stope ETo izraunate za Novi Sad od strane
New_LocClim Local Climate Estimator, FAO, Rim, Italija.
13
Koeficijent kulture
Prava ET za biljku se rauna mnoenjem ETo sa koeficijentom kulture (Kc) koji stavlja u
proporciju karakteristike korienja vode te biljke u odnosu na referentni nivo ET.
ET = Kc * ETo
gde
ET = evapotranspiracija (mm/dan)
Kc = Koeficijent kulture
ETo = referentna potencijalna evapotranspiracija
Tabela 3.2. Tipini koeficijenti biljke (Kc) za jabuku.
MESEC
Kc
April
0.5
Maj
0.7
Jun
0.9
Jul
1.0
Avgust
1.0
Septembar
0.9
Oktobar
0.6
Zamislite zreli vonjak jabuka u mesecu junu koji je topliji nego obino:
U odsustvu podataka sa lica mesta, Eto se moe proceniti sa slike 3.1 da je oko 4.7 mm/dan
IzTabele 3.2, Kc bi bio 0.9
ET jabuke = 0.9 x 4.7 mm/dan = 4.2 mm/dan
Koliine vode za primenu

Upotrebe vode i zahtevi navodnjavanja se obino predstavljaju u vidu mm. Pretvarajanje mm u
koliine po drvetu je potrebno da bi se upravljalo sistemima za navodnjavanje kap po kap koji
navodnjavaju samo deo povrine zemljita. Detaljno pretvaranje mm navodnjavanja u koliinu
navodnjavanja zahteva poznavanje gustine sadnje voa, kao i veliinu i zdravlje biljaka. ET
izraene kao mm mogu se pretvoriti u koliine na sledei nain:
14
l/stablu/dan =ET(mm)*10.000 / br. biljaka/ha l

Mesec - Jul:
3200 biljaka/ha
ETo = 4.5 mm/dan
Kc = 1.0
ET = 4.5 mm/dan
= 4.5 x 10000 / 3200 = 14 l/dan
Mesec - Maj
3200 biljaka/ha
ETo = 3.5 mm/dan
Kc = 0.5
ET = 1.8 mm/dan
= 1.8 x 10000 / 3200 = 5.6 l/dan
Konverzija treba samo da se koristi kao polazna taka dok se stvarne procene vode zasnivaju na
veliini i stanju drvea u svakom bloku. Upotreba vode po drvetu za zrelo jabukovo drvee na
gusto zasaenim vonjacima bie manja nego u manje gusto zasaenim vonjacima zbog
veliine kronji.Tabela 3.3 ilustruje efekat gustine sadnje i jednake upotrebe vode po ha zemlje na
upotrebu vode po biljci.
Tabela 3.3. Odnos gustine sadnje i dnevne upotrebe vode po biljci pretpostavljajui jednaku
upotrebu vode po hektaru.
ET
GUSTINA
ET
mm/dan
biljaka/ha
l/dan/biljka
2000
12.5
3000
8.3
4000
6.3
2000
17.5
3000
11.7
4000
8.8
2000
22.5
3000
15
4000
11.3
2.5
3.5
4.5
15
Generalno, zreli vonjaci jabuka zahtevaju oko 40-50 mm vode nedeljno tokom perioda najveeg
korienja vode. Mladi vonjaci koji jo uvek ne zauzimaju svoj predvieni prostor, koriste
znaajno manje vode. Dostupnost snabdevanja vodom varira u zavisnosti od kapaciteta zemljita
za zadravanje vode, nivoa kontrole korova tokom rane sezone, koliine pokrivke i veliine
korenja kod male jabuke.
Maksimalna neophodna koliina vode moe se grubo proceniti i na sledei nain:
Primeniti 4 l vode/biljka/dan/godinu na biljku ija starost dostie maksimum u godini u
kojoj e kronja drveta ispuniti prostor izmeu drvea.
Kod stabala saenih u maloj gustini, kronje moda nee popuniti taj prostor do 10. godine
ivota, to bi zahtevalo 40 l vode dnevno po jednom zrelom stablu.
U vonjacima velike gustine sadnje, kronje obino popune taj prostor do 5. godine, to za
rezultat ima maksimum od 20 l vode dnevno po stablu.
Dostupna voda u zoni korena koja se

navodnjava
Kako bi se izbeglo izlaganje stabala vodnom stresu tokom duih sunih perioda kada
zemljite brzo gubi vodu, od velike je vanosti obezbediti ih potrebnim koliinama vode u
odgovarajuim intervalima navodnjavanja. Ukoliko se navodnjavanje vri na pravilan nain,
najvea koliina vode koju e biljka iskoristiti poticae iz zone koju pokriva sistem za
navodnjavanje. Ta koliina vode koja je dostupna u zoni kvaenja zavisie od strukture
zemljita, sadraja organske materije i karakteristika kapljaa. irina zone vlaenja kree se od
0.6 - 1.0 m u zavisnosti od sastava zemljita (Slika 3.2, 1 in=2.5cm). Zapremina vode koju biljka
moe apsorbovati iz zone vlaenja moe se izraunati na osnovu vodnog kapaciteta zemljita,
dubine korenove zone i dubine korenove zone koja se navodnjava.
Sledei primer prikazuje uticaj dostupne vode u zemljitu, dozvoljene stope usvajanja vode, zone
korena koja se navodnjava i fizikih karakteristika zemljita (Tabela 3.3).
Slika 3.2. Infiltriranja vode u peskovitu ilovau i glinovitu ilovau (desno) (preuzeto iz Cooney
and Peterson, 1955).
16
KORAK
KRITERIJUM
OBRAUN
Zemljite je tipa peskovite ilovae sa 14% dostupne

vode (PV, Tabela 3.1)
Zona kvaenja kapljaa je prenika 1 m
Dubina zone korena koja se navodnjava je 0.5 m
Povrina vlaenja kapljaa =

(3.14*1.02)/4)= 0.785 m2
Povrina vlaenja kapljaa = (3.14*d2)/4

2
Zapremina zemljita u navodnjavanoj zoni korena

2
Volzem=0.785m *0.5m=0.39m
Volzem = povrina*dubina
3
Zapremina vode u navodnjavanoj zoni korena

Volvode = povrina * dubina vode * PV
Tokom prolea pa sve do juna meseca trebalo bi

navodnjavati tako da se ne dozvoli usvajanje vie
od 33% ukupne zapremine vode iz zone korena
Volvode = 0.39 m * 0.5 m * 14%

= 0.07 m = 27 l
27l * 33% = 9 l
Slika 3.1. Izraunavanje zapremine vode koja se nalazi u navodnjavanoj zoni korena peskovite
ilovae na 33% i 50% usvajanja dostupne vode
Od jula meseca do kraja vegetacije moe se dopustiti neto vee isuivanje zemljita izmeu dva
navodnjavanja I preporuuje se usvajanje 50% dostupne vode. U ovom primeru ta koliina bi
iznosila:
27l * 50% + 13.50 l
17
Interval navodnjavanja
(turnus navodnjavanja)
Optimalni interval izmeu navodnjavanja zavisi od:
naina na koji je sam sistem za navodnjavanje projektovan,
perioda godine,
osobina zemljita,
gustine sadnje i
veliine i zdravstvenog stanja samih stabala.
Vrednosti evapotranspiracije u velikoj meri zavise od klimatskih uslova. Evapotranspiracija i
transpiracija su intenzivnije tokom vedrih i sunanih dana u julu sa niskom vlanou vazduha i
jakim vetrom nego tokom vlanih, hladnih i oblanih prolenih dana.
Prema tome, uestalost navodnjavanja treba prilagoavati vremenskim uslovima tokom godine.
Intervali izmeu navodnjavanja e takoe biti vei kada se navodnjavaju stabla kojima je
potrebno manje vode zbog njihove veliine, zdravstvenog stanja ili napada prouzrokovanim
insektima ili uzronicima bolesti.
Tabela 3.4. Procenjena uestalost navodnjavanja za peskovitu ilovau sa 14% PV, zonom vlaenja
prenika 1 m (u zoni korena koju snabdeva rasprskiva nalazi se 27l vode), dubine 0.5 m i 33% od
ukupne dostupne vode usvaja se u periodu od marta do juna (zasenjena zona), 50% tokom
ostatka sezone, tipine vrednosti ETo i Kc sa dva raspskivaa po stablu
Eto
Kc
ET
2000 bilj/ha
3200 bilj/ha
mm/da
!#
mm/dan
l/dan
dana
l/dan
dana
Mart
1.5
0.5
0.8
3.8
4.8
2.3
7.7
April
3.3
0.5
1.7
8.3
2.2
5.2
3.5
Maj
4.0
0.7
2.8
14.0
1.3
8.8
2.1
Jun
4.5
0.9
4.1
20.3
0.9
12.7
1.4
Jul
4.5
1.0
4.5
22.5
1.2
14.1
1.9
Avgust
4.0
1.0
4.0
20.0
1.4
12.5
2.2
Septembar
2.5
0.9
2.3
11.3
2.4
7.0
3.8
Oktobar
1.5
0.6
0.9
4.5
6.0
2.8
9.6
Mesec
18
Trajanje zalivanja
Odgovarajua duina trajanja zalivanja zavisie od uobiajenog naina upravljanja sistemom
samog korisnika sistema kao i od karakteristika samog sistema za navodnjavanje, brzine
gubljenja vode iz zemljita i veliine zone korena.
Stoga, optimalna duina trajanja zalivanja je jedinstvena za svakog proizvoaa koji sistem
koristi. To pre svega zbog ogranienja koja se mogu javiti tokom samog upravljanja procesom
navodnjavanja i pored toga to su zemljite, gajene biljke i sami sistemi isti. Ova ogranienja
ogledaju se u maksimalnoj i minimalnoj duini rada sistema.
Minimalna duina rada sistema kap po kap treba da obezbedi da voda stigne u deo korenovog
sistema biljke u kome se nalazi najvei deo korenovih ila koje obavljaju usvajanje vode.
Navodnjavanje bi trebalo da traje dovoljno dugo kako bi se omoguilo unetoj vodi da prodre do
dubine gde se nalazi najvei deo zapremine korenovog sistema (navodnjavani deo korenove
zone, obino do dubine od 0.5m).
S obzirom da se sistemom kap po kap moe
navodnajvati samo deo ukupne zapremine
korenovog sistema moe se javiti potreba za
estim zalivanjima, obino svakodnevno u
uslovima dugotrajne sue. ea zalivanja
omoguavaju odravanje konstantno niske
vrednosti vodnog potencijala zemljita
(odravanje zemljine vlage) koji uticaj sue na
biljke smanjuju na najmanju moguu meru.
Maksimalna duina rada sistema kap po kap
zavisie od dubine korenovog sistema, sastava
zemljita i prethodnih uslova. Uopte,
pojedinana zalivanja trebalo bi podesiti tako da
se postigne temeljno kvaenja zemljita do dubine
zone korena koja je cilj navodnjavanja. Osim ako se
ne navodnjava vodom sa visokim procentom soli,
treba paziti da se ne primene velike koliine vode
koje e dopreti u zemlju ispod zavretka zone
korena. Navodnjavanje prevelikom koliinom
vode moe dovesti do ispiranja hranljivih Slika 3.4 Tenziometar koji pokazuje odnos
izmeu pora i estica zemljita
elemenata u zonu ispod korenovog sistema.
19
Praenje efikasnosti navodnjavanja

Pokazatelj nedostatka vode u biljci je njen spoljanji izgled. Na alost, porast biljaka se moe
zaustaviti, a prinos i kvalitet ploda smanjiti i pre nego to nastupe vizuelni simptomi venjenja
biljaka. Odreivanje vremena navodnjavanja na osnovu kalendara (Slika 3.4) zasniva se na
dugoronim podacima o prosenim klimatskim pokazateljima. Ovaj nain ne uzima u obzir
ogroman uticaj koji na korienje vode od strane biljaka ima promenljivost klimatskih uslova.
Upotreba dugoronih prosenih vrednosti moe biti neadekvatna u periodima toplih i suvih
dana. Ove vrednosti mogu dovesti i do preteranog navodnjavanju tokom hladnijih i oblanih
dana, posebno ako se ne uzima u obzir koliina padavina.
Najefikasniji program navodnjavanja
podrazumeva izraunavanje dnevnih potreba za
vodom na osnovu merenja lokalne meteoroloke
stanice, uz korienje odgovarajuih koeficijanata
biljke i rezultata merenja vlanosti zemljita kako
bi se sadraj vode u zemljitu odravao na
prihvatljivom nivou. Vlanost u zemljitu moe se
meriti i tako to e se zemlja oko stabala iskopati i
tako odrediti njen nivo, a u tu svrhu mogu se
koristiti i merni instrumenti.
Ureaji za merenje vlanosti zemljita dostupni su
na tritu ve dui niz godina. Najee se koriste
tenziometri (slika 3.4) koji registruju nivoe vode u
zemljitu i to tako to mere napon izmeu
molekula vode i estica zemlje na dubini na kojoj
su postavljeni. Kada se postave u zonu korena
tenziometri daju informacije o nivou vode u
zemljitu koji je dostupan biljkama. Nedostaci
instrumenata za merenja vlanosti zemljita su
njihova cena, trokovi oitavanja rezultata, i
njihovog odravanja i kalibracije. Pored toga,
potrebno je postaviti vei broj instrumenata kako
bi se dobili to precizniji rezultati sa jednog bloka u
vonjaku.
Slika 3.5. Kapacitivna sonda koja

meri vrednosti vlage na razliitim
dubinama zemljita.
Nije mogue odrediti jedinstvenu vrednost napona vode u zemljitu koja bi ukazivala na potrebu
za navodnjavanjem. Isto kao to ni koliina apsorbovane vode iz zemljita nije ista za sve biljke i
uslove tako i kritina vrednost napona vode u zemljitu varira u zavisnosti od samog zemljita i
biljne kulture kao i same tehnologije navodnjavanja. Nivo vlage izmeren tenziometrom zavisie i
od dubine na kojoj je ureaj postavljen. Na peskovitim zemljitima navodnjavanje bi trebalo
zapoeti pri vrednosti napona od 8-12 kPa u prolee kako bi se spreilo smanjeno zametanje
cvetova a na zemljitima finije strukture pri vrednosti od 15-20 kPa. Za to preciznije tumaenje
rezultata merenja za datu kulturu i tokom primene odgovarajue tehnike navodnjavanja
neophodno je i iskustvo.
20
Slika 3.6. Primer

merenja kapacitivne
sonde na razliitim
dubinama koji
prikazuju efekte
dnevnog
navodnjavanja na
vlanost zemljita na
10 cm (zelena), 20 cm
(tamno plava), 40 cm
(narandasta) i 60 cm
(plava)
Senzori kojima se obavljaju konstantna merenja vlanosti na razliitim dubinama zemljita
omoguavaju prilagoavanja programa navodnjavanja datim uslovima. Postoji nekoliko
proizvoaa kapacitivnih sondi (Slika 3.5) koje omoguavaju precizna i esta merenja vlanosti
zemljita.
Podaci prikazani na graficima (Slika 3.6) prikazuju korisnicima kretanja linije vlanosti u zemljitu
pomou kojih se vreme i trajanje navodnjavanja mogu prilagoavati sa ciljem postizanja najvee
efikasnosti programa navodnjavanja.
Ureaij za merenje vlage u zemljitu najefikasniji su kada se koriste u kombinaciji sa podacima o
evapotranspiraciji. Pomou ovih ureaja moe se odrediti vreme navodnjavanja, dok se podaci o
vrednostima evapotranspiracije koriste za izraunavanje zapremine vode koja je nestala od
vremena poslednjeg navodnjavanja. Na ovaj nain odreuje se koliina vode koju treba
nadoknaditi.
Ispiranje sistema za navodnjavanje

Injektori u okviru sistema za navodnjavanje treba da budu postavljeni tako da se mogu lako
isprati istom vodom. Veina injektora trebalo bi da se ispere odmah posle upotrebe. Ovako e se
produiti trajnost zaptivaa i metala i spreie se problemi sa taloenjem. Kada se injektor koristi
za ubacivanje vie od jedne hemikalije njegovo ispiranje izmeu dva injektiranja smanjie
mogunosti taloenja ili bilo kakvih reakcija izmeu razliitih supstanci. Pored toga, trebalo bi
isprati itav sistem za navodnjavanje po zavranom injektiranju kako bi se isistila sva hemijska
jedinjenja iz sistema za navodnjavanje. Ako se u cevima ili lateralima zadre ostaci neke hemikalije
e imati za rezultat neravnomeran raspored rastvorene hemijske supstance. Hranljivi elementi
koji ostanu u sistemu mogu podstai i razvoj bakterija.
21
Ispiranje cevi i laterala ima za svrhu da ukloni sve estice koje se u njima zadravaju pre nego to
njihovi talozi dostignu koliine koje dovode do zaepljenja kapljaa. estice koje se taloe u
cevima potiu od nekoliko izvora. Filterima se ne mogu ukloniti sve supstance koje su rastvorene
u vodi. Zbog visokih trokova uklanjanja sitnih estica, filteri koji se koriste u poljoprivrednoj
proizvodnji obino su dizajnirani tako da otklone estice iji je prenik za oko 20% vei od
prenika otvora kapljaa. Stoga, filterima se ne mogu otkloniti estice gline, praha i finog peska.
Iako su ove estice dovoljno male da izau kroz otvore kaapaljaa one ipak mogu da izazovu
njihovo zaepljenje ukoliko su prisutne u dovoljnom broju. Kroz filtere one mogu prolaziti
pojedinano, ali potom se mogu meusobno slepljivati ili lepiti na estice organskog porekla i
tako postati dovoljno krupne da izazovu zaepljenje kapaljke.
Sadraj organskog porekla koji se moe nai u cevima i lateralima, a posebno bakterije, veoma je
teko potpuno ukloniti iz sistema i on predstavlja ''lepak'' koji meusobno spaja sitne estice.
Mnoge vrste algi su premale da bi se mogle otkloniti pomou filtera tako da one itave ulaze u
cevi. ak iako se unite hlorinizacijom ili nekim drugim hemijskim tretmanom one e posluiti za
spajanje sitnih estica. Kako alge odumiru, njihove elije se razlau, a organski ostaci postaju
lepak za sitne estice ili grupe elija.
Talog hemijskog porekla se takoe moe nai u cevima za navodnjavanje. Mineralne materije i
soli mogu se rastvoriti u vodi a potom nataloiti zbog promena u temperaturi vode, pritisku,
izloenosti kiseoniku ili injektiranju nekih drugih materijala kao to su ubriva. Ovaj problem
najbolje se moe reiti spreavanjem stvaranja taloga s obzirom da je veoma teko, a esto i
nemogue isprati talog iz sistema za navodnjavanje pogotovo kada se on ''zalepi'' za
komponente sistema kao to su zidovi cevi ili fini kanali kroz koje prolazi voda pre izlaska iz
kapljaa. Stvaranje taloga koji nastaje kao rezultat hemijskih reakcija moe se izbei injektiranjem
vodorastvorljivih ili kiselih ubriva ili kiseline i slinih supstanci koje se koriste za hemijski tretman
vode.
Najvei broj ostataka koji se mogu nai u sistemima za navodnjavanje poinje od malih estica
koje se medjusobno spajaju i dovode do zaepljenja. Ove su estice dovoljno lagane da se
rastvore i prenose vodom kada je brzina protoka dovoljna. Meutim, brzina protoka vode u
sistemima za mikro navodnjavanje se smanjuje uporedo sa poveanjem duine laterala kroz koje
protie voda. Na samim krajevima laterala protok u cevima se izjednaava sa protokom vode u
kapljaima na kraju cevi. Najvea koliina taloga akumulira se upravo na ovom delu poto protok
nije dovoljno brz da bi mogao nositi te estice, pa se ak i veoma sitne estice taloe na dnu
laterala. Dakle, zaepljenje laterala obino poinje na njihovom kraju.
Nataloeni ostaci koji su labavo vezani za zidove laterala mogu se ukloniti ispiranjem sistema. Da
bi bilo efikasno, ispiranje treba obavljati dovoljno esto da se ovi ostaci uklone pre nego to se
nataloe u velikim koliinama koje e zaepiti kapljae. Takoe, brzina protoka vode tokom
ispiranja mora biti dovoljno velika da bi se nataloene estice otklonile i transportovale.
Postupci ispiranja sistema

Cevi i laterali sistema za navodnjavanje ispiraju se tako to se tokom rada sistema njihovi
krajevi otvore i pusti da voda istie zajedno sa nagomilanim esticama. Cilj ispiranja jeste da
voda istie sa dovoljnom brzinom protoka tako da se sve prisutne nataloene supstance
otklone iz sistema.
22
Tokom ispiranja cevi od velike je vanosti posmatrati vrstu i koliinu nagomilanih ostataka koji
izlaze iz sistema. Treba koristiti belu plastinu kantu ili neki drugi pogodan sud u kome e
sakupljati isprani materijal odmah po otvaranju ventila. Gaza ili neka slina vrsta filtera moe se
postaviti na kraju cevi i iskoristiti da zadri isprani talog. Ukoliko iz cevi izlaze velike koliine
nataloenog materijala onda je neophodno sistem ispirati ee, a ukoliko je koliina taloga mala
treba poveati intervale izmeu ispiranja. Od velike je vanosti redovno sakupljati i posmatrati
isprani talog poto se tokom vremena moe menjati i kvalitet vode to e zahtevati i izmene u
uestalosti ispiranja.
Ispiranje treba da traje sve dok iz cevi ne pone da istie ista voda. Za ovo je obino potrebno
kratko vreme minut ili dva je sasvim dovoljno poto se ostaci uglavnom taloe na krajevima
laterala. Kako bi se ispiranje izvrilo na pravilan nain protok vode koja izlazi iz sistema mora biti
dovoljno jak da se u njemu rastvore i njime nose ostaci iz cevi i laterala. Obino se preporuuje
protok brzine od najmanje 0.6 m/s. Brzina protoka moe se meriti i u vonjaku sakupljanjem vode
koja izlazi iz sistema u graduisani cilindar i merenjem vremena koje je neophodno da se taj
cilindar napuni. Ako izmerena brzina protoka nije dovoljna, treba je poveati, na primer
ispiranjem manjeg broja laterala u isto vreme.
Unoenje kiseline u sistem

Kiselina se unosi u sistem radi rastvaranja nataloenih ostataka ili radi smanjenja pH vrednosti pre
injektiranja ubriva ili hemikalija. Meutim, pri korienju kiselina najvei problem predstavlja
lina bezbednost radnika koji vre injektiranje kiseline i ienje sistema. Mineralne kiseline su
izuzetno korozivne i mogu izazvati ozbiljne opekotine ako sluajno dou u dodir sa koom. Pri
injektiranju kiselina postoji i opasnost da one nanesu tetu biljkama bilo u vidu oegotina ili
toksinosti s obzirom da niska pH vrednost vode poveava kiselost u zemljitu.
Po pravilu, pH vode u sistemu trebalo bi spustiti na oko 2.0 kako bi se postigli najbolji efekti
injektiranja kiseline sa ciljem uklanjanja taloga. Kiselina e smanjiti pH vrednost vode tako da e
doi do razlaganja supstanci i taloga koji su vrsto vezani i nerastvorljivi u normalnim uslovima.
Kiselinom e se u vodu za navodnjavanje uneti veliki broj jako reaktivnih pozitivnih jona
vodonika. Ovi vodonikovi joni reagovae sa razloenim anjonima taloga i formirati rastvorljiva
jedinjenja koje se mogu isprati iz sistema.
Ukoliko se injektira fosforna kiselina, bie veoma teko uneti dovoljno ove kiseline koja e moi da
smanji pH vrednost ispod 2. Veoma esto e slobodni rastvoreni fosfatni joni reagovati sa
postojeim nataloenim supstancama u cevima i sa njima formirati stabilnija jedinjenja koja je
tee ukloniti. Ukoliko se injektiranje fosforne kiseline ne obavi na pravilan nain ono moe imati za
posledicu pojavu ozbiljnijeg problema.
U ostale kiseline koje se obino koriste za ovu svrhu spadaju azotna, hlorovodonina i sumporna.
Hlorovodonina kiselina je obino najefikasnija u rastvaranju najveeg broja tipova nataloenih
supstanci i njeno delovanje obino nema za posledicu tetne reakcije stvaranja precipitata. Sa
hemijske take glaedita ova kiselina je najefikasnija u razlaganju taloga.
23
Koliina kiseline koja je neophodna za smanjenje pH vrednosti vode za navodnjavanje do

eljenog nivoa obino se odreuje laboratorijskom metodom titracije uzorka vode. Ukoliko
ovako neto nije mogue moe se preduzeti i test na polju tako to e se jedno veliko bure
napuniti vodom koja se koristi za navodnjavanje. Polako dodavati malu koliinu kiseline koja e se
unositi u sistem i dobro promeati. Izmeriti pH vode i ponoviti ceo postupak dok se ne dobije
odgovarajua pH vrednost. Potrebna koliina kiseline koju treba uneti u sistem moe se izraunati
iz odnosa kiseline i vode u rastvoru koji ima ciljanu pH vrednost.
Primer izraunavanja koliine kiseline koja se injektira u sistem

KORAK
1
KRITERIJUM
TITRACIJA
3 ml / 40 l = 0.003 l / 40 l
sistem sa protokom
5.0 l/s
pH vode = 8.1
3 ml u 40 l = pH 6.5
OBRAUN
protok injektiranja =
5 l/s * 0.0003 / 40 =
0.000375 l/s =
eljena pH vode = 6.5

u cilju odravanja sistema
1.35 l/h
sistem sa protokom
5.0 l/s
16 ml / 40 l = 0.016 l / 40 l
pH vode = 8.1
pH = 2.5 za ''ok
tretman''
12 ml u 40 l = pH 2.5
protok injektiranja =
5 l/s * 0.016 / 40 =
0.0020 l/s =
7.2 l/h
'ok tretman''
Duina trajanja injektiranja kiseline u sistem treba biti najmanje koliko i vreme potrebno da
rastvor stigne od mesta injektiranja do najudaljenijeg kapljaa. Protoci injektiranja mogu se
meriti bilo pomou meraa protoka ili volumetrijski. Kada je u itavom sistemu sniena pH
vrednost, treba ga zatvoriti i ostaviti tako nekoliko sati. Kada se siitem ponovo pokrene, sve cevi i
laterale treba isprati kako bi se uklonili talozi i sedimenti koji su se oslobodili posle tretmana
kiselinom.
Uopte uzev, potrebne su prilino velike koliine kiseline da se povrati zaputeni sistem. esto se
ispostavi da su rezultati kratkog veka ili nisu zadovoljavajui, a posebno kada se uporede sa
trokovima materijala i radne snage potrebnih za ispiranje i ienje sistema. Takoe, jeftinije je i
bezbednije primeniti neke druge metode ienja sistema pre nego to se zaista ukae potreba za
injektiranjem kiseline.
24
UBRENJE
Osnovni hranljivi elementi
Azot
Primena azota (N) igra veoma vanu ulogu u odreivanju prinosa i kvaliteta jabuka.Velika koliina
azota u stablu moe dovesti do bujnog vegetativnog porasta, slabe obojenosti plodova i
poremeaja kod uskladitenog voa. Bujnija stabla podlonija su bolestima tokom vegetacije i
teti od mraza tokom zime. Na drugoj strani, nedostatak azota u zemljitu siromanom organskim
materijama moe za rezultat da ima sitne plodove, slab prinos i pojavu dvogodinjeg raanja.
Oblik u kome se azot primenjuje utie na prihranu i porast biljke. Uopteno uzevi, koren biljke
prihvata dva uobiajena oblika - nitratni (NO3) i amonijani (NH3), s tim to veini biljaka vie
odgovara nitratni oblik. Koren biljke lako apsorbuje i koristi nitrate i amonijum. Pod povoljnim
uslovima, amonijani oblik se pretvara u nitratni nitrifikacijom pomou zemljinih bakterija.
Prema tome, amonijani oblik nije tako brzo spreman za apsorbciju kao nitratni oblici. U sluaju
o
nepovoljnih uslova u zemljitu (temperature ispod 10 C, previe vlano ili previe suvo, visoke
koncentracije soli, itd.), pretvaranje amonijuma u nitrate je usporeno ili zaustavljeno, i zemljite
akumulira velike koliine amonijuma koje mogu da budu toksine za biljke. Urea je prilino
rastvorljiva i brzo se pretvara u upotrebljiv oblik azota.
Pored apsorbcije od strane biljaka, azot se takoe uklanja iz zemljita spiranjem i isparavanjem.
Spiranjem se azot uklanja iz zemljita navodnjavanjem ili preko kinice, a Ispravanjem se otputa
u vidu gasa. Nitratni azot se ponekad spira iz zemljita, dok amonijum ponekad isparava ako se
nije pretvorio u nitratni oblik. Amonijum se retko spira zato to ga obino apsorbuju estice gline
u zemljitu. Nitrati se ne vezuju tako. Stabilizovano ubrivo na bazi amonijuma se polako pretvara
u nitratni oblik. Budui da su nitrati biljkama dostupni u duem vremenskom periodu, oni su
manje podloni spiranju ili pretvaranju u gas.
Iako pH vrednost zemljita ne kontrolie direktno dostupnost azota, ona utie na aktivnost
mikroorganizama u zemljitu. Kiselo zemljite moe da ogranii aktivnost mikroorganizama i
uspori mineralizaciju azota (iz organskih materija), kao i nitrifikaciju. Visoke pH vrednosti mogu za
rezultat da imaju znaajan gubitak azota isparavanjem, naroito kada se primenjuju ubriva na
bazi uree preko povrine zemljita.
Oko 95% prirodnog azota u zemljitu povezano je sa organskom materijom. Zemljini humus
sadri oko 5% azota. Oslobaanje azota iz organskih materija zavisi od toga koliko je ima i koliko
se brzo materija raspada. Ta stopa oslobaanja azota je dovoljno velika da obezbedi rast biljke u
prirodi, ali je isuvie mala za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju na peskovitom zemljitu.
+
Bioloka amonifikacija pretvara organski azot u mineralni azot (amonijak, NH4 ). Amonijak je
takoe jedna od komponenti nekih mineralnih azotnih ubriva. Nitrifikacija, koja takoe zavisi od
+
aktivnosti mikroorganizama, pretvara NH4 u nitrate (NO3 ) u periodu od nekoliko dana do
nekoliko nedelja. Tako, rastvaranjem azota u zemljitu dominira negativno naelektrisan nitrat. Ne
postoji mehanizam da se nitrat zadri u zemljitu, pa se on lako spira.
25
Kada se pravi program ubrenja, treba uzeti u obzir odnos izmeu potreba za azotom stabla
jabuke i njegovih izvora. Postoje tri izvora snabdevanja azotom:
1. Rezerve u samom drvetu koje su se akumulirale tokom prethodnog vegetacionog
period. Ovaj azot se koristi za poetni porast tokom prolea,
2. Azot koji potie iz zemljita prirodnim procesom mineralizacije. Ovaj proces moe da
obezbedi znaajnu koliinu azota za stabla koja rastu na zemljitu bogatom organskim
materijama, I
3. ubriva koja se dodaju zemljitu ili liu.
Potreba za azotom je visoka na poetku sezone kada razvoj kronje i porast plodova zahtevaju
velike koliine azota. Ako se previe azota primeni kasno u sezoni, kvalitet voa prilikom berbe
moe biti slab. Tako, idealna ema primene azota je da stabla imaju relativno visoke koliine azota
u ranoj sezoni kako bi se potpomogao brz porast lia i ranog voa. Kako se sezona odvija, koliina
azota treba da se postepeno smanjuje da bi se garantovao dobar kvalitet voa i zrelost drveta.
U oblastima sa visokim pH vrednostima zemljita (iznad 7.4), preporuuje se upotreba ubriva
koja poveavaju kiselost, kako bi se smanjila pH vrednost zemljita kroz neko vreme. Tabela 1.1
navodi karakteristike kiselosti razliitih izvora azota. Amonijum-sulfat i MAP su preporueni izvori
azota kada pH vrednost zemljita mora znaajno da se snizi. Efekti ubrenja na smanjivanje pH
vrednost treba da se prate godinjim ispitivanjem zemljita.
Tabela 1.1. Koliina krea koja je potrebna da se smanje efekti poveavanja kiselosti azotnim
ubrivima.
MATERIJAL
N%
kgCaCO3/kgN
Amonijum nitrat
34
1.8
Amonijumsulfat
21
5.4
Kalcijum nitrat
15.5
0.5-0.1Y
Urea
46
1.8
Natrijum nitrat
16
1.8
Kalujum nitrat
13
2.0
MAP
10-11
5.0
DAP
18
3.6
koliina istog CaCO3 potrebna da neutralie reakcije formiranja kiseline 1 kg azota.

veina efekata formiranja kiseline se deavaju zbog aktivnosti bakterija u zemljitu tokom
nitrifikacije.
Z
Y
26
Fosfor
Fosfati u zemljitu su relativno nerastvorljivi, to moe da utie na njihovu dostupnost u odnosu
na biljku. Ako zemljite ima kapacitet da apsorbuje, ili da vee fosfor, onda e se pridodat fosfor
akumulirati u zoni korenovog sistema. Vezivanje fosfora se deava kada rastvorljivi fosfor formira
gotove nerastvorljiva jedinjenja sa gvoem (Fe) ili aluminijumom (Al) pri niskoj pH vrednosti
zemljita, ili kalcijumom pri visokim pH vrednostima zemljita. Na dostupnost fosfora umnogome
utie pH vrednost zemljita. Dostupnost fosfora je najvea kada je pH vrednost zemljita izmeu
5.5 i 7.5. U uslovima kiselog zemljita (pH < 5.5) dolazi do rastvaranja aluminijuma i minerala
gvoa koji se efektivno vezuju sa rastvorom fosfora. U uslovima bazne reakcije zemljita (pH >
7.5) dolazi do prekomerne pojave kalcijuma u zemljitu koji moe da se vezuje sa fosforom i
smanji njegovu dostupnost.
Peskovito zemljite moe da ima ili da nema kapacitet da zadri primenjeno fosforno ubrivo u
zavisnosti od vrste peska koji je prisutan. Pesak obloen jedinjenima gvoa ili aluminijuma moe
da vee fosfor u zoni korena, dok neobloen pesak to ne moe. Ako u zemljitu preovladava
neobloen pesak, fosfor e se spirati.
Apsorbovani fosfor moe se prenositi povrinskim oticanjem (erozijom), dok rastvorljivi fosfor
moe da se prenosi spiranjem. Do gubitka fosfora iz zemljita dolazi kada posle dugogodinjeg
taloenja fosfora poreklom iz ivotinjskog otpada ili ubriva doe do erozije zemljita i estica
organske materije ili spiranja, u zavisnosti od zemljita.
Kalijum
Jonski oblik kalijuma moe biti zadran od strane katjonskog kompleksa razmene u zemljitu, koji
odlae spiranje. Peskovita zemljita imaju prirodno nizak kapacitet katjonske razmene u zoni
+
korena, tako da se K spira skoro lako kao NO3 . Kalijum se ne vezuje u peskovitom zemljitu i ne
formira nerastvorljiva jedinjenja, tako da se lako izgubi iz zone korena. Prema tome, priimena
kalijumovog ubriva je obavezna svake godine kod vonjaka podignutim na peskovitim
zemljitima.
Kalcijum i magnezijum
Ca i Mg postoje kao vrsta jedinjenja u zemljitu (uglavnom u kombinaciji sa karbonatima i
fosfatima), a u jonskim oblicima su zadrani od strane katjonskog kompleksa razmene. vrsti
oblici Ca i Mg su neznatno rastvorljivi i mogu da borave u zemljitu mnogo godina, ako ono nije
previe kiselo. Na prisustvo Mg utie pH vrednost zemljita. Pod jakim uticajem vremenskih
prilika, zemljita niske pH vrednosti mogu da budu deficitarna po pitanju magnezijuma. Mg se
spira iz zemljita zbog prevelike koliine vodoninih jona, aluminijuma i gvoa koji se bore za
mesta u kompleksu katjonske razmene.
27
Sumpor
Oko 90% sumpora koji se prirodno javlja u zemljitu vezan je za organske materije. Humus
zemljita sadri oko 0.5% sumpora. Kao i kod azota, oslobaanje sumpora zavisi od koliine
organskih materija i stope dekompozicije. Oslobaanjem sumpora iz organske materije i iz
drugih izvora, kao to su kinica ili voda za navodnjavanje, obino se obezbeuju dovoljne
koliine ovog elementa, ak i u sluaju intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Oblik sumpora koji
je dostupan biljkama (sulfat) je negativan jon, to ga ini sklonim spiranju. Zemljite moe da
adsorbuje sulfate, ali se adsorbcija obino odvija na mnogo veim dubinama od onih do kojih
dopire korenov sistem veine biljaka. Kalcijum sulfat (gips) je teko rastvorljivo jedinjenje koje se
primenjuje kao dugotrajan izvor dostupnog kalcijuma, ali takoe obezbeuje biljkama sumpor.
Bakar, gvoe, mangan i cink

Ovi mikroelementi potiu iz jedinjenja koja su neznatno rastvorljiva u peskovitim zemljitima,
tako da su oni slabo pokretni u peskovitim zemljitima. Rastvorljivost se donekle poveava kako
pH vrednost opada, pa je vano ne uneti previe krea u zemljite. U zemljitima alkalne reakcije,
neke biljke pate od nedostatka mikroelemenata zbog njihove skoro potpune nerastvorljivosti.
Ako se u zemljite primene kao rastvorljivo ubrivo, ovi mikroelementi e se nataloiti blizu
povrine zemljita.
Gvoe
Gvoe uestvuje u razliitim procesima koji su deo fotosinteze i enzimskih sistema u biljkama.
Dostupnost gvoa u zemljitu se smanjuje kako se pH vrednost zemljita poveava. Previsoki
nivoi fosfata i karbonata u zemljitu smanjuju dostupnost gvoa stvaranjem nerastvorljivih
jedinjenja gvoa. Loa interna drenaa zemljita moe takoe za rezultat da ima smanjenu
dostupnost gvoa. Organska materija je izvor gvoa, a takoe se sa njime i jedini formira helate.
Ponekad se na liu javljaju simptomi hloroze, naroito na vodopijama, ali generalno o ovome se
ne treba previe brinuti. Kada se primete simptomi nedostatka gvoa, prvi korak je odreivanje
razloga zbog kojih je do nedostatka dolo.
Cink
Nedostatak cinka je jedan od najeih nedostataka koji se javlja u vonjacima. Cink nije mobilan
u zemljitu i mogunost da ga biljke preuzmu je ograniena visokom pH vrednou zemljita,
visokim nivoima fosfora u zemljitu, visokim sadrajem organske materije i niskom
temperaturom zemljita. Kretanje cinka kroz stablo moe biti ogranieno taloenjem
nerastvorljivih jedinjenja fosfata i cinka na povrinama korena i u provodnim tkivima stabla,
mladara i lia. Kako bi se obezbedio optimalan uinak vonjaka, obino je potrebno napraviti
program godinjeg prskanja cinkom.
28
Cink se smatra elementom rasta zbog svoje uloge u proizvodnji hormona u pupoljcima.
Nedostatak cinka prvenstveno utie na delove stabla koji su iznad zemlje, rezultirajui slabim
porastom lia i mladara, smanjenim cvetanjem i rodom voa, smanjenoj veliini ploda i loijoj
boji voa. Cink je takoe vaan za kretanje kalcijuma unutar stabla. Cink i kalijum su se pokazali
kao znaajni faktori kod ublaavanja tete na cvetovima i drvnim tkivima koju uzrokuje hladnoa.
Primena raznih oblika cinka preko zemljita nije dovoljno efektivna da bi upotreba bila
ekonomina u vonjacima. Primena raznih oblika cinka kroz fertigaciju se takoe pokazala
neefikasna i/ili skupa za optu preporuku. Folijarna primena cinka je najdosledniji i najisplativiji
metod primene ovog elementa u vonjacima. Najuobiajeniji metodi za primenu cinka ukljuuju
prskanje cink sulfatom u periodu kasnog mirovanja, letnja primena cink helata ili drugih
materijala i prskanje posle berbe.
Bakar
Bakar nije pokretljiv u zemljitu. Kao i kod cinka, dostupnost bakra u zemljitu je esto ograniena
visokom pH vrednou zemljita, visokim sadrajem fosfora i organskih materija u zemljitu.
Bakar je deo raznih enzimskih reakcija i procesa koji su u vezi sa fotosintezom. Simptomi
nedostatka bakra su abnormalan i slab razvoj lista, zakrljali mladari koji odumiru, smanjeno
cvetanje i rodnost, sitni plodovi loe boje i kvaliteta. Toksinost bakra u zemljitu za rezultat ima
odumiranje korena.
Unoenje bakra u zemljite, bilo povrinski ili kroz fertigaciju, nije dovela do ekonomski efektne
korekcije nedostataka u vonjacima. Folijarna primena bakra je stoga najefikasniji nain prihrane.
Ukoliko se folijarna prihrana bakrom obavi u periodu od poetka cvetanja pa do posle berbe
moe doi do promene boje ploda u ukastomrku Najefektivniji metod za prihranu jabuke
bakrom je primena bakarnih fungicida prema uputstvu za upotrebu. Ovo moe da ukljui
prskanja posle berbe i/ili vrlo rana prskanja pre cvetanja (ne kasnije od zelene faze od 6-mm).
Mangan
Mangan uestvuje u enzimskim reakcijama i onim koje se odvijaju u okviru fotosinteze. Primarni
faktor koji utie na dostupnost mangana u zemljitu veine vonjaka je pH vrednost. Simptomi
nedostatka mangana se esto vide u vonjacima u kojima je pH iznad 6.3, posebno na zemljitu
teeg mehanikog sastava u koje su unete velike koliine krea. Poseldice nedostatka mangana u
principu nisu oigledne, sem ukoliko se na listovima ne pojavi hloroza.
Iako se mangan na efikasan nain moe uneti preko zemljita, ovaj metod se smatra isuvie
skupim da bi bio opta preporuka. Folijarna priharana je najisplativiji nain obezbeivanja
mangana vonjacima. Obino, jedna primena mangan sulfata, 0.5 kg razblaeno na 100 L, 7 do 10
dana posle opadanja latica dovoljna je da se sprei pojava simptoma nedostatka mangana.
Prekomerne koliine dostupnog mangana koje su u vezi sa niskom pH vrednou zemljita (ispod
oko 5.6) za rezultat imaju krastavost, tj. razvoj nekrotikih oteenja na kori stabla i grana
jabukove. Reavanje ovog problema u principu podrazumeva primenu krea da bi se poveala pH
vrednost zemljita i dobar sistem drenae.
29
Bor
Biljkama dostupan oblik bora je negativno naelektrisan jon borat, koji se lako moe spirati iz
peskovitog zemljita. Borno ubrivo treba stalno primenjivati na ovakvom zemljitu, pri emu
treba imati na umu da je razlika izmeu nedostatka i toksinosti veoma mala.
Bor je vaan za normalan razvoj novog tkiva kod vrhova mladara, cvetova, plodova i korenovog
sistema. Bor je dugo bio vaan i za formiranje polena, opraivanje i rodnost. Sadraj bora u
neotvorenim cvetnim pupoljcima je obino veoma visok i kako rast napreduje sadraj bora u
mladim tkivima opada. Analiza uzorka lista i ispitivanje zemljita obezbeuju informaciju o
sadraju bora.
Iako se najprepoznatljiviji simptomi nedostatka bora javljaju u obliku raznih vrsta pukotina i
naprslina na plodu, slab razvoj korena povezan sa nedostatkom bora je znaajan faktor koji
ograniava usvajanje i korienje raznih drugih hranljivih satojaka, kao to su kalcijum i kalijum.
Folijarna primena bora efektivna je za obezbeivanje ovog elementa nadzemnih delova stabla
na koje se direktno i primenjuje. Za folijarnu primenu dostupna su razliita jedinjenja bora. U
zavisnosti od sadraja bora u uzorcima lista, prskanje treba obaviti od faze buketia do faze roze
pupoljaka, kada analiza lista od prethodne sezone pokae nizak nivo bora (manje od 35 mg/kg) ili
kada su pupoljci oteeni hladnim vremenom. Prskanja pre cvetanja su korisna za poboljanje
razvoja pupoljaka, opraivanje, rod voa, rani porast lia i mladara, a u nekim sluajevima
poboljavaju i unos kalcijuma.
Prskanja borom posle cvetanja potrebna su za odravanje odgovarajueg nivoa ovog
mikroelementa, odnosno izbegavanje problema sa nedostatkom bora u plodovima. Ova
prskanja mogu da se obave po opadanju latica, prvog reda (7-10 dana po opadanju latica) ili
treeg reda (oko 30 dana po opadanju latica). Prskanja borom kasnije u sezoni ne bi trebalo raditi
zbog mogunosti stimulacije abnormalnog zrenja i propadanja voa.
Bor se ne kree tako lako unutar tkiva stabla. Prema tome, bor ne treba primenjivati folijarno u cilju
zadovoljenja potreba korena za borom. Za odravanje odgovarajue koliine bora u zemljitu
trebalo bi jednom godinje zemljite uneti odgovarajue borno ubrivo Godinji tretman
zemljita odgovarajuim bornim ubrivom je neophodan kako bi se odrala adekvatna koliina
bora u zoni korena. Koliina bora koja se unosi u zemljite zavisie od sastava zemljita. Zemljite
finijeg sastava ima vei kapacitet ublaavanja i zahteva vee koncentracije bora za razliku od
zemljita grubljeg sastava. Treba ustanoviti sadraj bora u zemljitu kako bi se odredile stvarne
potrebne koliine. Bor je rastvorljiv u vodi i moe se stoga efektivno primeniti fertigacijom.
Molibden
Molibden je jedini mikroelement ija se rastvorljivost poveava kako pH vrednost zemljita raste.
Prema tome, to je nepokretan hranljivi element kada se uzme u obzir raspon pH vrednosti
zemljita koje najvie odgovaraju jabuci.
30
Aluminijum
Iako aluminijum nije obavezan za normalan razvoj i uinak jabuke, njegov se sadraj razmatra
zbog potencijalne toksinosti koja moe da se javi ako ga ima u prekomernim koliinama u
zemljitu. Previe aluminijuma za rezultat ima oteenje korena koje ometa unos drugih vanih
hranljivih elemenata. Niska pH vrednost zemljita i loa interna drenaa su primarni faktori koji se
dovode u vezu sa postojanjem vee koliine aluminijuma. Korigovanje ovih problema
tretmanom kreom da bi se poveala pH vrednost zemljita, izbegavanje zemljita sa loom
internom drenaom ili postavljanje adekvatnih sistema drenae, trebalo bi da rei probleme
vika aluminijuma.
Tabela 1.2. Kratak pregled potencijala pokretljivosti hranljivih sastojaka u peskovitim

zemljitima (posmatrano na osnovu njihovog jonskog oblika u zemljinom rastvoru) i njihova
sposobnost da se taloe ili budu absorbovani u zemljitu.
HRANLJIVI SASTOJAK JE HRANKLJIVI SASTOJAK JE
PODLOAN TALOENJU
POKRETLJIV U
ILI ADSORPCIJI
PESKOVITOM ZEMLJITU
HRANLJIVI
SASTOJAK
JONSKI OBLIK KOJI

BILJKA USVAJA
NH4+ , NO3-
NE
DA
Po43-
DA
DA/NE*
K+
NE
DA
Ca, Mg
Ca2+ , Mg2+
DA
NE
SO42-
DA
DA/NE*
Cu, Mn, Fe, Zn
Cu2+, Mn2+, Fe3+, Zn2+
DA
NE
H3BO3
NE
DA
Mo
MoO42-
DA
NE
Sadraj azota u stablu

Odreivanje sadraja azota u stablu je od najvee vanosti za donoenje odluka o tome koliko
azotnog ubriva treba primeniti. Analiza lista se umnogome preporuuje za ovu svrhu, jer ona
pokazuje nivo azota i drugih hranljivih sastojaka koji su prisutni u liu. Ako se uzorci lista uzmu na
pravilan nain i rezultati analize pravilno protumae, analiza lista postaje dobar alat za definisanje
efektivnog programa ubrenja. Takoe je vano imati na umu da postoje razlike kod zahteva za
azotom izmeu razliitih sorti.
31
Koliina azotnog ubriva

Koliina azota koja je potrebna za novi godinji porast (ukljuujui mladare i lie, cvetove i
plodove, kao i rast viegodinjih delova) procenjuje se na oko 68-100 kg/ha za zrelo jabukovo
stablo koje ima mali ili koren srednje veliine. Od ove ukupne koliine, 30-50% potie od azota koji
je smeten u viegodinjim delovima drveta.
Koliina azota koja se obezbeuje iz procesa mineralizacije u zemljitu zavisi od sadraja organske
materije u zemljitu, temperature, vlage i ventilacije zemljita. Godinja mineralizacija organskog
azota predstavlja manje od 1% ukupne koliine organskog azota u zemljitu. Za zemljite koje ima
3% organske materije, koliina azota koja se oslobaa u procesu mineralizacije je oko 55-80
kg/ha. Meutim, jabuka u stvari unosi samo mali deo osloboenog azota, a njegov veliki deo
moe se izgubiti isparavanjem, spiranjem ili ga usvaja korov i trava u vonjaku. Pod
pretpostavkom da stablo unosi 40% azota osloboenog mineralizacijom, ovim procesom bi
moglo da se obezbedi 22-32 kg/ha azota svake godine.
Raene su studije u kojima se odreivalo koja koliina hranljivih sastojaka se prenese iz vonjaka
u plod - oko 22 kg/ha azota nalazi se u jabukama iz vonjaka sa prinosom od 50 t/ha (Tabela 1.2).
Da bi se nadoknadila samo ova koliina, uzimajui da je efikasnost upotrebe ubriva 40%, bie
potrebno oko 55 kg/ha azota. Pored ove koliine koja ulazi u sastav plodova, azot je neophodan za
porast lia, cvetova i novih grana. Budui da je zemljite u svakom vonjaku specifino i da
ispitivanja svih ubriva na terenu zavise od samog zemljita gde se vre, najbolji nain za precizno
odreivanje koliine ubriva koju treba primeniti je da se obaviti proba u individualnom vonjaku
i odredi sadraj azota, kao i da se koristi analiza lista i pokazatelji na samom stablu.
Tabela 1.2. Procena koliine hranljivih sastojaka u jabukama koja se ukloni berbom
HRANLJIVI
SASTOJAK
GRAMA PO TONI
KG NA 50 TONA
440z
22
P2O5
160z
K2O
1170z
59
Ca
48y
2.4
Mg
54y
2.7
2.0y
0.10
Cu
0.55y
0.03
Mn
0.45y
0.03
Zn
1.2y
0.05
Fe
25y
1.24
32
Izvor: J. W. Palmer and G. Dryden. 2006. Fruit mineral removal rates from New Zealand apple (Malus
domestica) orchards in the Nelson region. New Zealand J. Crop and Hort. Sci. 34(1): 27-32.
Y
izvor: Gardner, J. and P. Zwart. 2006. Nutrient Removal by an Apple Crop. Ontario Ministry of Agriculture
and Rural Affairs. http://www.omafra.gov.on.ca/english/crops/hort/news/orchnews/2006/on-1206a3.htm
Vreme primene azota

Najbolji rezultati kod primene azotnih ubriva se postiu potovanjem sezonskih potreba drveta
za azotom. Primena azota rano tokom vegetacije (od pojave pupoljaka do cvetanja) i u jesen
zadovoljava potrebe drveta za azotom u toj vegetaciji. Primena azota rano tokom vegetacije
direktno podstie razvoj mladara i lia, kao i rast plodova u tekuoj sezoni, dok primena azota
kasno u jesen pomae da se naprave rezerve azota koje e se koristiti za razvoj lia i rast voa u
narednoj godini.
Folijarna prihrana azotom moe da produi period efektivnog opraivanja i da potpomogne
deobu elija. Koncentracija azota u preparatu za prskanje mora da bude mala kako bi se izbeglo
bilo kakvo oteenje nenog lia u ranoj sezoni. Preporuuje se 0.4 kg uree na 100 L vode pre
cvetanja i 0.6-0.7 kg uree na 100 L vode u vreme opadanja latica i kod ranog prskanja. Prilikom
prskanja lia, urea se moe pomeati sa borom i cinkom.
Efektivnost koju prskanje lia ureom posle berbe moe da ima na rezerve azota u drvetu zavisi
od njegovog sadraja. Ako analiza lista pokae nizak nivo azota, onda drvo mnogo bolje regauje
na jesenje prskanje lia, nego ako je nivo azota visok. Prednost folijarne primene azota posle
berbe je da tada moe da se koristi i uree jae koncentracije, budui da je kasno u sezoni lie
manje osetljivo na oegotine. Iako su zabeleena prskanja 10%-nom ureom, najee se koristi
3%-tna urea koja je istovremeno i bezbedna.
Kada se definiu programi ishrane mikroelementima, moraju se imati u vidu problemi i
nedostatka i toksinosti (suvika) istih. Neki od estih problema koji doprinose nedostatku i
toksinosti mikroelemenata dati su u Tabeli 1.3. Preporuena prskanja hranljivim sastojcima su
data uTabeli 1.4.
33
Tabela 1.3. Faktori koji utiu na nedostatak i toksinost mikroelemenat

Mikroelement
Faktori koji utiu na simptome nedostatka
Bor
Zemljite grubljeg sastava, nizak nivo B, suvo zemljite, spiranje
Cink
Visoka pH zemljita, visok nivo fosfata i organ. mater. u zemljitu
Bakar
Visoka pH zemljita, visok nivo fosfata i organ. mater. u zemljitu
Mangan
Visoka pH zemljita, zemljite sklono spiranju
Gvoe
Visoka pH zemljita, visok nivo fosfata, loa drenaa zemljita
Molibden (retko se nalazi)
Niska pH zemljita
Mikroelement
Faktori koji utiu na simptome toksinosti
Bor
Primena prekomernih koliina bora
Mangan
Niska pH zemljita (ispod oko 5.6), loa drenaa zemljita
Alumunijum
Niska pH zemljita, loa drenaa zemljita
Tabela 1.4. Predlozi za folijarnu primenu kod jabuka
hranivo
Bakar
Bor
Mangan
Cink
zeleni vrh 6mm zeleni vrh

1.2cm zelen
zelen
zgusnuto
grupisani
ruiasti
sezonsko
prskanje
komentari
Primena kasno
tokom vegetacije ili
u uslovima mraza
izazvae oteenja
na stablima
Prskati od
srebrnog vrha do
zelenog vrha 6
mm duine i/ili
posle berbe
Pomae
Poboljava rod
obnavljanje posle voa i koriguje
zimskih oteenja nizak nivo bora u
tkivima
7-10 dana posle

opadanja latica i
20-25 dana posle
opadanja latica
Ne meati sa uljima.
Nije kompatibilan
sa jedinjenjima
rastvorljivim u vodi.
7-10 dana posle

opadanja latica
Pomae
Kada analiza lista Za postizanje
obnavljanje posle pokae deficit cinka odgovarajuih
zimskih oteenja ili kada su simptomi efekata neophodna
zimskih oteenja su 2-4 prskanja.
oigledni
neki oblici cink helata su izazivali oteenja kada su se primenjivali kroz prskanje. Tu je bio i EDTAhelat u kojem cink sulfat nije bio adekvatno obezbeen.
34
Procena potreba za hranljivim

elementima
Ishrana biljaka, pored navodnjavanja, kvalitetnog (deklarisanog) sadnog materijala, sprovoenja
redovnih mera nege, zatite od bolesti, tetoina i korova, jedan je od najznaajnijih faktora
visoke i stabilne proizvodnje jabuka.
Rezultati istraivanja brojnih autora upuuju na kompleks parametara koji se moraju imati u vidu
pri pravljenju bilansa hraniva u ishrani jabuke. Naime, potrebe u hranivima utvruju se na vie
naina:
1. prema vizuelnom izgledu biljaka;
2. na osnovu analize biljnog materijala (lisna analiza);
3. na osnovu mree ogleda sa ubrenjem na najrazliitijim tipovima zemljita u razliitim
agroekolokim uslovima;
4. na osnovu agrohemijskih analiza zemljita.
Izgled biljke, boja vegetativnih delova, razvijenost, ponekad i suenje pojedinih delova lista i/ili
stabla i grana, razne deformacije, najoigledniji su dokazi nedostatka hranljivih materija u
zemljitu. Kontrolom i praenjem prinosa i kvaliteta plodova, kao i praenje bujnosti i koliine
obrazovanih pupoljaka moe se odrediti nedostatak hraniva.
Paljivo posmatranje porasta mladara se takoe koristi za procenu statusa hranljivih elemenata u
vonjaku. Mladari na nerodnim stablima treba da imaju porast od 35-45 cm u sezoni, dok kod
rodnih stabala taj porast treba da bude 20-30 cm. Od velike je vanosti kombinovati ovakva
zapaanja sa analizama koje se sprovode. Poto je ovo posmatranje mogue sprovesti tek po
zavretku porasta za tu godinu, u toj sezoni ne mogu se obaviti nikakve korekcije. Pored toga,
posmatranja su esto pogrena i/ili nedosledna, pa ukoliko se ne vodi precizna evidencija, njihovi
rezultati se ne mogu porediti od godine do godine.
Takoe, porast mladara izvan ovih definisanih granica moe biti prouzrokovan faktorima koji nisu
u vezi sa neuravnoteenim sadrajem hranljivih elemenata kao to su sua, neki nedostaci korena
ili teta uzrokovana insekatima ili uzronicima bolesti.
Ponekad simptomi nedostatka hraniva mogu da dovedu u zabludu i najiskusnije strunjake, zbog
toga, nikako ne treba dozvoliti da se oni ispolje, a kad god je to mogue treba uzeti uzorke i
utvrditi sadraj hraniva.
Analiza lia i zemljita su najprecizniji dostupni metodi za odreivanje potreba biljke za
hranljivim elementima. Zasnivaju se na redovnom i preciznom uzorkovanju, a rezultati analize se
uporeuju sa nizom standarda koji su definisani tokom godina i za koje je dokazano da su tani.
Ispitivanje zemljita je od velike vanosti za merenje pH vrednosti i dobijanje opteg utiska o
tome koliko je hranljivih elemenata dostupno stablu u vonjaku. Analiza lia integrie sve faktore
koji utiu na status hranljivih elemenata u vonjaku ukljuujui njihov sadraj, transport kroz
stablo i koren, sposobnost korenovog sistema i provodnog tkiva da ovaj transport ostvare do
mesta gde su hranljivi elementi potrebni, kao i sposobnost stabla da iskoristi dostupne hranljive
elemente kada oni stignu do mesta gde su potrebni.
35
Postavljanje mree poljskih ogleda je najpouzdaniji metod za odreivanje potreba biljaka u

hranivima. Ovaj nain slui kao standardna metoda za sve druge do danas poznate metode
odreivanja potreba u hranivima. Kao i druge, ova metoda ima svojih nedostataka. Da bi se dolo
do pouzdanih podataka neophodan je dui niz godina, veliki broj najrazliitijih varijanti
ispitivanja na razliitim tipovima zemljita i u razliitim agroekolokim uslovima.
Nedostatak hranljivih elemenata moe za rezultat da ima lo kvalitet voa, ukljuujui: sitne i
mekane plodove, prerano opadanje plodova, fizioloke poremeaje ploda kao to su gorke pege,
staklavost ploda, plutaste pege ili senescencija kao i lo kvalitet za uvanje i slab porast stabla.
Simptomi nedostatka hranljivih elemenata mogu se pomeati sa mnogim drugim vrstama
oteenja koja imaju sline simptome. Pored toga, nedostatak jednog elementa moe da
zamaskira nedostatak drugog, tako da je u nekim sluajevima jedino mogue reavati probleme
sa jednim po jednim nedostatkom.
Na osnovu prethodno iznetog, u iroj proizvodnoj praksi, opte je prihvaeno odreivanje
potrebne koliine hraniva na bazi agrohemijskih analiza zemljita. Trenutno u Srbiji i pored
nedostataka, analiza zemljita predstavlja osnovu pravilne i racionalne primene ubriva.
Meutim, analize peskovitih zemljita na sadraj lako pokretljivih elemenata kao to su azot ili
kalijum ne mogu pruiti dovoljno informacija o njihovom statusu u zemljitu. Analiza zemljita
tee mehanike strukture moe dati poetne informacije o koliinama hranljivih elemenata koje
je potrebno uneti, ali se ne smatra dobrim pokazateljem uspenosti primenjenih tehnologija
proizvodnje. Stablima su u odreenim razvojnim fazama potrebne odreene koliine razliitih
hranljivih materija, koje ak iako su prisutne u zemljitu, moda ne mogu da se usvoje od strane
biljaka u koliini koja bi bila dovoljna za postizanje visokih prinosa.
Stoga, trebalo bi usmeriti napore ka stvaranju neophodnih uslova (obuke, laboratorijska oprema)
u kojima bi se mogle obavljati analize lista.
Potrebe u hranivima odreuju se na osnovu kontrole plodnosti zemljita, iznoenja hraniva
jedinicom prinosa i na osnovu planiranog prinosa.
Ishrana i ubrenje jabuke

Prema literaturnim podacima koliine hranljivih materija koje se apsorbuju za prinos od 1 tone su
2kg azota, 0,6kg fosfora i 2,5-3kg kalijuma. Za prinos od oko 40 t na srednje snabdevenom
zemljitu mora se raunati sa 200 kg N, 90 kg P2O5 i 250 kg K2O aktivnih materija po hektaru.
Postoje tri vane injenice u primeni ubriva tokom vegetacionog perioda:
1. Zadovoljiti potrebe biljaka za azotom, kalcijumom i mikroelementima u fazama:
cvetanja, intenzivnog rasta ploda, porasta lastara i postizanja kvaliteta plodova.
2. Optimalan sadraj i usvajanje kalijuma koji najvie utie na kvalitet plodova.
3. Optimalan, ali paljiv, unos azota tokom sezone, za bolju diferencijaciju pupoljaka i
otpornost na mrazeve i bolesti.
36
Uspena i tana ishrana biljaka je bazirana na analizama lista i zemljita. Precizan odnos izmeu
elemenata koje unosimo, je jednako vaan kao i koliina po hektaru. Posebno obratiti panju na
odnose izmeu: N/K, K/Mg, K/Ca i Ca/Mg. Kalcijum je veoma vaan za skladine osobine ploda i
osigurava ukupan kvalitet. Usvojeni kalcijum se kratko zadrava u listovima, a kasnije
transportuje u plod u obliku jedinjenja. Ishrana jabuke kalcijumom, putem korena i lista je
podjednako vana.
Najvei zahtevi za hranivima i najosetljiviji period za jabuku je od sredine juna do kraja jula. To je
period rasta i razvoja ploda, izdanaka i diferencijacije pupoljaka za narednu sezonu. Posledica loe
snabdevenosti hranivima je slab rast izdanaka, jae opadanje plodova, ukupno smanjenje celog
prinosa. Sa 200-400 kg/ha kompleksnog granulisanog ubriva u osnovnom ubrenju (na tekom
zemljitu u jesen, na lakim i peskovitom u prolee), utie se, pre svega, na rast i optimalan prinos.
Plodovi u rastu oduzimaju hranljive materije od lastara u razvoju, pupoljaka i ometaju
diferencijaciju pupoljaka.
Nizak nivo pristupanih hranljivih materija utie na prinos u sledeoj godini. Prihranjivanje sa
kompleksom ubrivima osigurava prinos za sledeu godinu. Sa ovim se moe izbei takozvani
periodini prinos.
Usled nedostatka hraniva opada otpornost na bolesti, suu, dok su biljke osetljivije. Nedostatak
kalcijuma i kalijuma negativno utie na kvalitet roda, a za vreme lagerovanja se poveavaju
gubitci.
Simptomi nedostatka elemenata i uticaj na zdravstveno stanje biljaka se lako reavaju folijarnom
ishranom. Cilj folijarne ishrane je da se predupredi nastanak teta u razliitim razvojnim fazama
useva. Tako na primer, folijarno prihranjivanje vodotopivim ubrivom (14-11-25+ ME), do
poetka rasta ploda dopunjuje mikroelemente, dok se kod malih plodova nedostatak Ca
dopunjuje preventivno korienjem kalcijum nitrata, 3-4 puta nakon cvetanja i 1-2 puta u leto
(avgust), zavisno od pojave gorkih pega. Kalijumom obogaena ubriva (10-5-26) daju bolju
obojenost ploda. Dopuna sa N (24-8-16) u letnjim mesecima poveava otpornost na suu i utie
na bolju diferencijaciju pupoljaka, a tretmanom nakon berbe, dok je list jo uvek zelen, poveava
se otpornost na mrazeve. Folijarne tretmane potrebno je sprovoditi na svakih 10-14 dana po
otvaranju pupoljaka (fazamijih uiju) do dve nedelje pre berbe.
Koje ubrivo i kada upotrebiti?

Osnovno ubrenje:
Na tekim zemljitima ubriva primeniti u jesen ili najkasnije do kraja zime, a na lakim u
rano prolee. U intenzivnim zasadima, sa manjim razmakom izmeu biljaka, aplicirati ubrivo u
redove. Kod zasada sa konvencionalnim razmakom razbaciti po celoj povrini. Za osnovno
ubrenje preporuuju se kompleksna, granulisana ubriva bez hlora koja sadre sve neophodne
makro i mikroelemente. Sa osnovnim ubrenjem treba zadovoljiti 70 % potrebe za P i K.
37
ubriva za prihranjivanje u vegetaciji:

Prihranu vriti u rano prolee pri otvaranju pupoljaka. Ako je oplodnja uspela i oekuje se
dobar rod, treba se opredeliti za ubriva sa veim sadrajem azota. Ova ubriva treba plitko
inkorporirati u zemljite, du redova pre intenzivnog rasta lastara. Za prvo prihranjivanje u
prolee koristiti kompleksna granulisana ubriva 13-13-21 i 6-12-24. Za prihranu useva azotom
preporuuje se kalcijum nitrat pogotovo ovih formulacija, koje su izvor azota. Upotreba ovih
ubriva je obavezna ako gajite sorte koje su osetljive na manjak kalcijuma (Mutsu, Jonagold). Za
prihranjivanje preko sistema kap-po-kap, fertigacija, predlae se sledea tablica prihrane:
Navodnjavanje hranljivim rastvorima
Vreme primene
Mineralno ubrivo
kg/ha
15-30-15
100
Zavrena oplodnja-opadanje latica
14-11-25
Kalcijum nitrat
150
100
Razvoj plodova do poetka jula
24-8-16
Kalijum nitrat
Kalcijum nitrat
200-400
100-300
100
Amonijum nitrat
100-150
Posle pucanja pupoljaka
Sredinom avgusta
38
ANALIZA LIA
Prilikom interpretacije rezultata analize lia

treba biti paljiv budui da mnogi faktori, a
naroito veliina roda i bujnost stabala, utiu na
sastav lia. Azota obino vie ima u listovima
rodnijeg stabla u poreenju sa stablom slabije
rodnosti. Sadraj azota u listovima je manji
tokom loe nego tokom rodne godine, zato to
bujniji vegetativni deo stabla sa slabim rodom
razreuje azot u liu. Suprotno, stabla sa veoma
ogranienim novim porastom u listovima obino
sadre vie azota nego to je poeljno, to je
rezultat akumulacije azota koju je izazvao taj
ogranien porast.
Slika 2.1. Uzorci lia i zemljita uzeti za analizu
Porast mladara, boja listova, kao i grupisanost, veliina, broj i zrelost plodova mogu takoe biti
pokazatelj sadraja azota u stablu. Stabla sa manjkom azota imaju svetlo zeleno ili uto zeleno
lie, kratke mladare (krae od 20 cm), plodovi su sitni, loe rasporeeni, jako obojeni, prerano
sazrevaju i poinju da opadaju u junu, listovi opadaju prerano u jesen i postoji pojaana
tendencija ka dvogodinjem raanju. Stabla sa prekomernim sadrajem azota imaju bujne
mladare (due od 45 cm), veliko tamno zeleno lie, velike ali slabo obojene plodove koji kasnije
sazrevaju, a listovi kasno opadaju. Stabla sa normalnim sadrajem azota imaju mladare duine 2540 cm, dobar raspored, veliinu, boju i visok prinos voa.
U trenutku kada se simptomi nedostatka ili suvika azota pojave, negativne posledice na porast
stabla, rod i kvalitet voa su se ve desile. Prema tome, pravilna procena sadraja azota u stablu se
najbolje postie kombinacijom analize lia sa paljivim ispitivanjem porasta i razvoja stabla.
Zahtevi za hranljivim elementima variraju od vonjaka do vonjaka, u okviru jedne sezone, i na
njih moe uticati svetlost, temperatura i pristupanost izvora vode. Nedostatak hranljivih
elemenata ogleda se u pojavi simptoma koji umnogome utiu na kvalitet voa i stabla. Mnogi
mikroelementi dostupni su u prirodnom okruenju, i u veini sluajeva ne zahtevaju estu
primenu. Da bi se postigao optimalan rast i rod voa, osnovni hranljivi elementi su ti koji se moraju
primenjivati u definisanim granicama. Ako ih ima premalo, onda e rezultat biti oigledni vizuelni
simptomi nedostatka opadanje kvaliteta voa i stabla. Ako ih ima previe, onda se javljaju
simptomi toksinosti, esto sa istim rezultatima kao i kod nedostataka.
39
Procedura uzorkovanja lia

Vreme uzimanja uzoraka
Nivo hranljivih elemenata u liu se menja tokom
sezone. Sadraj veine elemenata takoe varira od
lista do lista du mladara. Preporueno vreme za
uzorkovanje predstavlja kompromis izmeu
najboljih momenata za uzorkovanje razliitih
mineralnih elemenata. Uzorke lia treba uzimati
kada su koncentracije veine elemenata relativno
stabilne. Slika 2.2 pokazuje promene u procentu
hranljivih elemenata kod lia junog voa, ali efekat
je slian i za jabuke i drugo voe. Period u kome je
sadraj hranljivih elementa najstabilniji je onaj
izmeu zavretka rasta mladara i poetka slanja
hranljivih elemenata iz lia u mladare (obino od
sredine jula do avgusta) ili izmeu 60 i 70 dana posle
opadanja cvetnih latica. Uzorci lia koji se uzmu
mnogo ranije obino sadre vee koncentracije
elemenata kao to su azot i kalijum, a manje nivoe
kalcijuma. Obrnuto, uzorci koji se prikupe mnogo
kasnije obino imaju manje azota i kalijuma, a vie
kalcijuma. Posle berbe, nivo mineralnih elemenata u
liu opada. Posle 1. septembra, ova stopa opadanja
se poveava i analiza lia vie ne moe da bude
pouzdan pokazatelj koliine hranljivih elemenata.
Da bi se uporedili uzorci lia sa uspostavljenim
standardima, uzorkovano lie mora da bude Slika 2.2. Promena u sadraju
uporedivo po fiziolokoj starosti sa liem koje je hranljivih elemenata sa vremenom
korieno za definisanje standarda.
(kod citrusa)
Metod prikupljanja uzoraka

Uzorci treba da se sastoje od 100 pojedinanih listova koji su prikupljeni sa vie stabala u oblasti
koja se uzorkuje. Stabla se mogu nasumino izabrati ili se moe pratiti prethodno definisan
obrazac.
Uzorkovana stabla trebaju da ujednaeno predstavljaju opte stanje vonjaka u smislu bujnosti,
veliine roda, stepena rezidbe itd. Treba izbei delove sa vidljivo razliitim stanjem zemljita ili
bujnosti stabala. Ako se trae konkretnije informacije o takvim delovima vonjaka, njih treba
posebno uzorkovati. Uzorke treba sakupljati sa povrina ne veih od 2.5 ha. Na problematinim
mestima, treba uzeti odvojene kombinovane uzorke sa pet obolelih i pet zdravih stabala i na
odgovarajui nain oznaiti kese sa uzorcima.
Listovi se sakuplaju samo sa sredinjeg dela ovogodinjih mladara na periferiji kronje. Sa jednog
mladara ne bi trebalo uzeti vie od dva lista. Na veim stablima, uzorkovani mladari treba da budu
na oko 1.2-2 m iznad nivoa zemlje. Mladari mladog stabla koje se uzorkuje, kao i oni sa stabala iz
guste sadnje, treba da imaju reprezentativne primerke lia.
40
Lie razliitih sorti moe umnogome da se razlikuje po sastavu hranljivih elemenata. Treba
uzorkovati glavnu sortu u vonjaku i paziti da se ne pomea lie dve sorte zato to uzorak onda
nee biti reprezentativan ni za jednu sortu. Ako su potrebne detaljnije informacije po pitanju
razlika u odnosu na sorte, onda ih treba uzorkovati posebno.
Od najvee je vanosti da se vodi paljiva evidencija. U vreme prikupljanja uzoraka lia,
evidentirajte opaanja u vezi sa faktorima kao to su porast mladara (duina i debljina), relativna
veliina i izgled lia, obim oteenja od bolesti i insekata, vizuelni simptomi nedostataka
hranljivih elemenata, veliina roda, obim orezivanja i efikasnost suzbijanja korova. Ovi faktori su
vani za tumaenje rezultata analize lia.
Priprema uzoraka
U veini sluajeva, pranje uzoraka pre suenja ne utie znaajno na sadraj elemenata kao to su
azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum ili bor. Sa druge strane, povrinska kontaminacija
prainom, zemljom, pesticidima ili ubrivima za folijarnu primenu moe da dovede do znaajno
veih nivoa gvoa, mangana, cinka i bakra kod uzoraka koji nisu oprani pre suenja. Na primer,
lie koje je tretirano fungicidima koji sadre mangan esto imaju povean nivo ovog elementa,
pa je tumaenje oteano bez direktnog posmatranja vonjaka da bi se uoilo nizak nivo pH
vrednosti, loa drenaa ili vizuelni simptomi kao to su kraste koje su simptom visokog sadraja
mangana.
Pranjem uzoraka u blagom rastvoru deterdenta (pogodan je obian deterdent za pranje
sudova) a potom ispiranjem u destilovanoj vodi tri puta moe smanjiti povrinska kontaminacije.
Neki izvori vode sadre i male koliine mangana, bakra i cinka, pa takvu vodu ne bi trebalo
koristiti. Iz tog razloga se za ispiranje koristi destilovana voda. Posle poslednjeg ispiranja uzorke
treba ocediti (rairiti po papirnim salvetama) pre nego to se premeste u papirne vree kako bi se
osuili. Ove papirne vree trebalo bi postaviti na mesta pogodna za brzo suenje i ostaviti
otvorene kako bi se spreila pojava bui. Do momenta obrade, uzorke treba uvati na suvom
mestu kako bi se spreila njihova ponovna hidratacija.
Tumaenje analize lia

eljeni sadraj azota u stablu zavisi od njegove starosti, vrste voa i ciljanog trita. Budui da je
zbog razvoja kronje koja bi upijala sunevu svetlost i tako podstakla ranu rodnost, poeljan brz
porast mladih stabala, optimalni nivo azota za mlada stabla je oko 2.4-2.6%. Sa starenjem stabla,
poeljno je da bude manje vegetativne mase, pa je i optimalni nivo azota manji. Nii sadraj azota
u liu dovodi do poboljane boje i vrstine plodova i do boljeg kvaliteta potrebnog za uvanje.
Sortne razlike po pitanju boje i vrstine, kao i kvaliteta ploda potrebnog za uvanje su takoe
vani faktori. Sorte jabuke se mogu kategorizovati u dve grupe na osnovu optimalnog nivoa
azota od koga zavisi kvalitet voa. Meke sorte su Zlatni delies, Jonagold i rane sorte. Tvrde sorte
su na primer, Crveni delies, Ajdared, Greni Smit i sorte namenjene preradi.
Prvi korak u oceni stanja hranljivih elemenata u vonjaku je uporeenje rezultata analize lia sa
setom standardnih vrednosti (Tabela 2.1).
41
ELEMENT
MANJAK
NIZAK
NORMALAN
VISOK
AZOT
<1.6 %
<1.8 %
1.8 - 2.8 %
>2.8 %
FOSFOR
<0.11 %
<0.15 %
0.15 - 0.30 %
> 0.30 %
KALIJUM
<0.70 %
<1.2 %
1.2 - 2.0 %
> 2.0 %
KALCIJUM
<0.31 %
< 1.3 %
1.3 - 3.0 %
> 3.0 %
MAGNEZIJUM
<0.03 %
<0.20 %
0.20 - 0.40 %
>0.40 %
MANGAN
<5 mg/kg
< 22 mg/kg
22 -140 mg/kg
> 140 mg/kg
GVOE
<25 mg/kg
<40 mg/kg
40 - 100 mg/kg
> 100 mg/kg
BAKAR
<4 mg/kg
<6 mg/kg
6 - 25 mg/kg
> 25 mg/kg
BOR
<11 mg/kg
<35 mg/kg
35 - 80 mg/kg
> 80 mg/kg
CINK
<6 mg/kg
<20 mg/kg
20 - 200 mg/kg
>200 mg/kg
Tabela 2.1. Rasponi nivoa hranljivih elemenata koji se koriste za tumaenje vrednosti analize
lia za zrelo stablo jabuke na bazi teine suve materije (prilagoeno iz: Pennsylvania Tree Fruit
Production Guide 2008-2009).
Tabela 2.2. Preporueni nivoi azota u liu za sorte jabuka po starosti (prilagoeno iz:
PennsylvaniaTree Fruit Production Guide 2008-2009).
SORTA
NERODNO
STABLO
RANO
ZRELO
Zlatni delies, Gala, Jonagold I druge

meke sorte
2.4 - 2.6
2.0 - 2.4
1.8 - 2.1
Crveni delies, Fudi, Ajdared, Greni

smit, I druge tvrde sorte I jabuke za
preradu
2.4 - 2.6
2.2 - 2.4
2.2 - 2.25
Nivo azota (N) se mora posmatrati u odnosu na vrstu, starost, sortu i snagu stabla, veliinu
roda,kao i u odnosu na trite kome je voe namenjeno. Najbolji program za kontrolu sadraja
azota dozvoljava relativno visok nivo azota rano tokom sezone, kako bi se podstakao brz razvoj
lia, raspored plodova i formiranje pupoljaka, a onda omoguava azotu da opada postepeno
kako sezona odmie, to povoljno utie na razvoj boje ploda i zimsko kaljenje stabla. Optimalni
porast mladih stabala je povezan sa vrednostima azota u liu od oko 2.4 do 2.6%.
42
Sa sazrevanjem stabla zahteva se slabiji vegetativni razvoj, pa se nivo azota obino smanjuje kako
bi se poboljala bojaj i vrstina ploda. Ono o emu treba razmiljati kod ocene stanja azota u
okviru analize lista je:
1. Brz rast mladih stabala potreban je za razvoj reproduktivne snage i podsticanja ranog
raanja. Tokom njegovog perioda razvoja, stopa porasta stabla je u direktnoj korelaciji
sa sadrajem azota, ali se prekomerni rast kasno u sezoni mora izbei da bi se stablu
omoguilo da se pripremi za niske temperature.
2. Razvoj boje ploda rodnih stabala (crvene i ute sorte) kasni kada je nivo azota isuvie visok.
Ako su drugi faktori ne menjaju, procenat crvene boje se smanjuje za oko 5% za svako
poveanje sadraja azota u liu od oko 0.1%. Ova povezanost je naroito vana kod
sorti i vrsta voa koja inae nisu jarkih boja. uta boja kod Zlatnog deliesa na slian
nain smanjuje svoj intezitet kako se nivo azota u liu poveava.
3. Veliina i vrstina mesa ploda su obino u obrnutoj korelaciji, a na oba utie status azota u
stablu. Veliina ploda se obino poveava sa poveanjem sadraja azota, pod uslovom
da veliina roda nije prekomerna i da drugi faktori nisu ograniavajui. Budui da se
vrstina mesa ploda smanjuje kako se njegova veliina poveava, optimalan nivo azota
bi bio onaj koji obezbeuje najbolju kombinaciju veliine i vrstine koja je odreena
zahtevima trita.
4. Sortne razlike u boji i/ili vrstini mesa ploda moraju da budu neto ime se treba rukovoditi
kod ocenjivanja sadraja azota u liu. Da bi smo se prilagodili takvim razlikama,
razliite sorte voa su grupisane u dve opte kategorije radi tumaenja sadraja azota u
liu kod zrelih stabala. Lie rodnih stabala mekih sorti koje su namenjene upotrebi u
sveam stanju treba da sadri od 1.8-2.1% azota, dok listovi rodnih stabala tvrdih sorti
koje su namenjene za trite sveeg voa ili za preradu, tvrde sorte namenjene bilo za
trite sveeg voa bilo za preradu treba da sadri 2.2-2.4% azota.
5. Tendencija zrelog stabla jabuke ka alternativnom raanju se pojaava kada nivo azota
padne ispod vrednosti od oko 2.2%. Kada se, radi dobijanja odgovarajue boje ploda
kod Zlatnog deliesa, nivo azota u stablima smanji na 1.8-2.0 %, veliku panju treba
posvetiti proreivanju plodova kako bi se smanjila tendencija ove sorte ka
alternativnom raanju.
6. Kada su svi ostali elementi adekvatno zastupljeni, intenzitet porasta mladara predstavlja
dodatan pokazatelj. Prekomerni rast esto je rezultat preteranog orezivanja,a naroito
vrhova, i nije pouzdan pokazatelj snage rodnih mladara. Tumaenje nivoa azota u liu
stabla sa vrlo ogranienim novim porastom treba paljivo da se uradi. Zbog
ogranienog porasta ovakvih stabala, azot se u njima akumulira u odgovarajuim ili
prekomernim koliinama. Ovo stanje je esto povezano sa nedostacima metala kao to
su bakar i cink.
43
Nivo fosfora (P) u uzorcima lia varira prema vrsti i sorti voa. Nivo fosfora u liu koji je iznad
0.13% obino ukazuje na postojanje nejgove adekvatne koliine u samom stablu. Uzorci lia
sorte Mekinto u principu sadre manje koncentracije fosfora nego uzorci sorte Delies. Budui da
na dostupnost fosfora umnogome utie pH vrednost zemljita, male vrednosti fosfora u liu
esto ukazuju na stanje niske pH vrednosti zemljita koje ograniava unos fosfora. Sa druge
strane, visoke vrednosti esto su rezultat nagomilavanja fosfora kada su rast i irenje lia
ogranieni nedostatkom drugih elemenata kao to je cink.
Vrednosti kalijuma (K) u rasponu od 1.3 do 1.8% generalno se smatraju adekvatnim za sve vrste
voa. Raspored plodova na stablima kojima nedostaje kalijum moe da bude normalan, ali su oni
sitniji, loe i slabije obojeni i bljutavog ukusa usled nedostatka kiselosti. Stabla koja sadre malo ili
nimalo kalijuma podlonija su oteenjima od zimskih temperatura i tetama na pupoljcima i
cvetovima od prolenih mrazeva. Kalijum u liu pokazuje obrnutu korelaciju sa veliinom roda.
Tako, vrednost kalijuma od 1.3% moe da bude adekvatna kod uzorka uzetog iz vonjaka koji
dobro raa, ali moe da ukazuje na nedovoljan unos kod vonjaka koji slabo raa ili ne raa
uopte. Nivo kalijuma u liu od 2% ili vie uobiajen je za mlada nerodna stabla; taj nivo opada
kako drvo postaje zrelije, a rodnost vea. Veliina i boja plodova su u pozitivnoj korelaciji sa
sadrajem kailijuma u liu, koji se mora odravati izmeu 1.5-1.8% kako bi se postigla optimalna
proizvodnja, veliina i boja ploda. Visoka proporcija N i K obino pokazuje da je koliina kalijuma
neadekvatna, dok nizak odnos moe da ukae da ili je koliina azota previe mala ili da je koliina
kalijuma previe velika.
Pored starosti stabla i veliine roda, nivo vlage u zemljitu i agrotehnike mere utiu na stanje
kalijuma u liu. Ako je koliina kalijuma u zemljitu adekvatna, nedostatak vlage u zemljitu
moe da ogranii dostupnost kalijuma i da dovede do njegovog niskog sadraja u liu.
Agrotehnike mere kao to je ''ista'' kultivacija, upotreba herbicida u meurednom prostoru ili
maliranje u principu dovode do vieg nivoa kalijuma u uzroku lia. Svako smanjenje vlanosti i
temperature zemljita podstie unos kalijuma.
Sadraj kalcijuma (Ca) u uzorku lia koji se smatra adekvatnim je u rasponu od 1.3 do 2.0%.
Nizak nivo kalcijuma je esto, ali ne uvek, povezan sa nedostatkom kalcijuma u zemljitu i malom
pH vrednou, naroito u pod-oraninom sloju zemljita. Ovo obino oslikava neadekvatnu
primenu krea pre sadnje vonjaka i/ili neuspenu primenu adekvatnog programa aplikacije
krea tokom ivotnog ciklusa vonjaka. Kada u zemljitu ima dovoljno kalcijuma, nizak nivo
kalcijuma u liu moe da bude rezultat nedostatka bora i/ili cinka. Normalna primena kalijuma ili
magnezijuma ima malo uticaja na kalcijum, osim ako kalcijuma nema dovoljno u zemljitu.
Kalcijum u liu je u pozitivnoj korelaciji sa azotom u liu pod normalnim uslovima rasta. Ovaj
odnos postoji zato to se veliki deo kalcijuma i azota unosi u stablo i prenosi do lia kao rezultat
kretanja vode transpiracijom. Poveanje sadraja azota kao posledica poveanja porasta i veliine
lista, podie i nivo transpiracije. Meutim, prekomerni sadraj azota esto podstie i velike razlike
u koliini lia i plodova koja ujedinjuje probleme povezane sa niskim nivoom kalcijuma u plodu.
Ovo je naroito vano kada je vlanost zemljita neodgovarajua zato to se tada kalcijum povlai
iz ploda zajedno sa vodom koja odlazi ka liu zbog nedostatka vlanosti.
Koncentracije magnezijuma (Mg) koje se kreu u rasponu od 0.35-0.50% su obino
zadovoljavajue, ali sadraj Mg treba posmatrati zajedno sa sadrajem kalijuma. Sa poveanjem
sadraja kalijuma u stablu, rastu njegovi zahtevi sa magnezijumom. Praktino govorei,
procentualni odnos kalijuma i magnezijuma u uzorku lista od 4:1 ili vei obino ukazuje da
koliina magnezijuma nije dovoljna.
44
Prerano sazrevanje i izraeno opadanje plodova pre berbe su esto povezani sa nedostatkom
magnezijuma. Pojava nerodnog drveta, slab razvoj pupoljaka i slabi, lomljivi mladari takoe su
esto rezultat nedostatka magnezijuma.
U vonjacima se esto javlja nedostatak bora (B), a naroito na zemljitu grubog mehanikog
sastava i tokom sune sezone. Za normalan porast stabla zahtevaju se koncentracije bora u liu
od 30 do 50 mg/kg. Nizak nivo bora se esto dovodi u vezu sa problemima nedostatka kalcijuma.
Tumaenje vrednosti bora u liu mora da se uradi tako da se na umu imaju prethodne prakse
primene bora. Ako lie nije prskano borom pre prikupljanja uzorka lia, nivo od 30 do 50 mg/kg
bora u liu obino ukazuje na njegov adekvatan sadraj. Meutim, ako je bilo prskanja borom
posle opadanja cvetova, njegov sadraj u rasponu od 30 do 50 mg/kg ukazuje na potrebu da se
nastavi sa aplikacijom bora, i to kombinacijom tretmana zemljita i lia. Analiza ploda se smatra
najpouzdanijim sredstvom za odreivanje sadraja bora.
Cink (Zn) je bitan za regulaciju porasta i rodnosti, a najvaniji element koji ulazi u sastav biljnih
hormona rasta; takoe je dokazano i da igra ulogu u razvoju polenove cevi i da utie na
metabolizam kalcijuma. Cink dokazano utie i na stepen otpornosti stabala na hladnou i
otpornost cvetova na mraz.
Tumaenje sadraja cinka u liu komplikuju materijali koji sadre cink, a koji se nalaze u
sredstvima za folijarno tretiranje, kao i interakcije sa fosforom. Ako lie nije prskano sredstvima
koja sadre cink, nivoi od 35-50 mg/kg ukazuju na adekvatnu koliinu cinka; nivoi od 20-35 mg/kg
ukazuju na nizak status cinka; nivoi manji od 20 mg/kg ukazuju na nedostatak cinka. Oslanjanje
striktno na ove vrednosti kod ocene statusa cinka moe da prui pogrenu sliku iz dva razloga: 1)
sa smanjenjem sadraja cinka smanjuje se i porast, a ogranien porast dovodi do veeg sadraja
cinka od onog koji bi bio da je rast normalan; i 2) visoki nivoi fosfora obino smanjuju dostupnost
cinka u stablu, to je rezultat formiranja neaktivnog taloga cink fosfata. Kada je cink u ogranienim
koliinama, smanjen porast takoe dovodi do veih koncentracija fosfora u tkivu lista, to jo vie
pogorava problem. Ocena proporcije fosfora i cinka u tkivu lista predstavlja drugi nain
odreivanja relativnog statusa cinka. Ova proporcija se rauna tako to se vrednost fosfora u
mg/kg podeli vrednou cinka u mg/kg. Ako je rezultat te proporcije 150 ili vei, onda postoji
nedostatak cinka, dok 35 mg/kg ili vie cinka sa proporcijom P/Zn od 100 ili manje obino ukazuju
na adekvatne koliine cinka.
Nedostatak mangana (Mn) se ee javlja na zemljitima sa visokom pH vrednou i na
zemljitima grubog mehanikog sastava. Prva posledica nedostatka mangana je smanjena
fotosinteza. Na dostupnost mangana veoma utie pH vrednost zemljita. Toksinost (krastavost
stabla kod deliesa) se javlja pri niskoj pH vrednosti, obino je to blizu 5.0 ili nie, u zemljitu koje
nije tretirano kreom na odgovarajui nain. Mangan je obino dostupniji u zemljitu sa loom
drenaom gde je provetravanje ogranieno. Na primer, moe biti previe mangana u loe
dreniranom zemljitu sa pH vrednou od 5.5, ali ga moe biti u normalnim koliinama u dobro
dreniranom zemljitu pri istoj pH vrednosti. Nekroza floema kao rezultat toksinosti manganom
se esto mea sa drugim problemima kao to je oteenje od prskanja uljem ili nedostatak bakra ili
bora. Koncentracije mangana od 50 do 150 mg/kg ukazuju na postojanje adekvatnih koliina
ovog elementa u uzorcima lia uzetih sa stabala koje nije prskano preparatima koji sadre mangan. Kada se previsoki nivoi mangana pronau u uzorcima lia, savetuje se da se proveri da ovo
nije povezano sa problemom niske pH vrednosti
45
Sadraj gvoa (Fe) u uzorcima lia varira u velikom rasponu, to je esto odgovor na varijacije
u zemljitu i vremenske uslove, kao i na kontaminaciju uzoraka prainom.
Nedostatak bakra (Cu) moe da bude problem na zemljitima grubog mehanikog sastava i na
zemljitima gde je pH vrednost 6.3 ili vea. Nivoi od 7-12 mg/kg u uzorcima lia generalno
ukazuju na zadovoljavajui nivo bakra. Nedostatak bakra je prisutan ako je njegov sadraj u liu
3.5 mg/kg ili manje.
Viestruki nedostatak dva ili vie elemenata nije neuobiajen. Kalijum-magnezijum, kalcijummagnezijum, bor-cink, cink-mangan, cink-bakar i druge kombinacije su ve viene u praksi. U
mnogim takvim sluajevima porast stabla je ogranien, iako je sadraj svih elemenata u uzorcima
lia u granicama normale. Mogu biti neophodni vizuelni pregled stabala, analiza prethodnog
uinka, ispitivanja zemljita, kao i probne aplikacije elmenata na koje se sumnja da su
problematini pre nego to se odredi uzrok ili uzroci tih problema. Kada su koliine dva ili vie
elemenata marginalne, korigovanje jednog nedostatka obino naglaava pojavu simptoma
nedostatka drugog(ih) elemen(a)ta.
Drugi faktori kao to su stanje korena i provodnog tkiva, abnormalno stanje zemljita i oteenje
korena koje izazivaju nematode ili bolesti mogu uticati na rezultate analize uzorka lia i treba ih
prilikom tumaenja uzeti u obzir. Fiziko oteenje grana, stabla ili korena, bilo da je mehaniki
izazvano, naneto od strane glodara ili je posledica problema sa insektima ili sa boleu, moe
takoe da utie na unos hranljivih elemenata ili njihovo kretanje unutar stabla. Isto tako, oteanja
pupoljaka ili lia od niskih zimskih temperatura, prolenih mrazeva, herbicida ili nekih drugih
pesticida mogu da utiu na na rast i sadraj hranljivih elemenata u uzorcima lia.
Vizuelna procena sadraja azota u

stablima
Najbolje je da se programom kontrole sadraja azota obezbedi relativno visok nivo azota rano u
sezoni, kako bi se podstakao brz razvoj lista, dobar raspored plodova i formiranje pupoljaka, ali i
postepeno opadanje sadraja azota kako sezona odmie. Ovako se obino poboljava ukus i boja
ploda, kao i otpornost drveta. Za procenu sadraja azota u stablu jabuke mogu se koristiti sledei
pokazatelji (Tabela 2.3), iako nijedan od njih ne moe da zameni godinju analizu lista.
Boja ploda: Kod rodnih stabala, razvoj boje na plodu kasni kada su nivoi azota previsoki. Ako su
drugi faktori isti, procenat crvene boje se smanjuje za oko 5% za svako poveanje azota u liu od
oko 0.1%. Ova povezanost je naroito vana kod sorti i vrsta voa koja inae nisu jarkih boja. uta
boja kod Zlatnog deliesa na slian nain smanjuje svoj intezitet kako se nivo azota u liu
poveava.
Veliina i vrstina ploda: Ove dve karakteristike su obino u obrnutoj korelaciji, a na obe utie
status azota.Veliina ploda se u principu poveava sa veim sadrajem azota, ukoliko veliina roda
nije prekomerna, to obino dovodi do manje vrstih plodova.
Sortne razlike: Razlike u boji voa i vrstini ploda takoe predstavljaju smernice za ocenjivanje
statusa azota. Meke sorte i jabuke koje su namenjene tritu sveeg voa imaju manji optimalni
sadraj azota od onih koje se uzgajaju da budu vre ili su namenjene za preradu.
46
Dvogodinja proizvodnja voa: Neke sorte jabuka imaju tendenciju ka dvogodinjem raanju.
Nedostatak azota e poveati mogunost dvogodinjeg raanja kod mnogih sorti, naroito kod
Zlatnog deliesa i Mekintoa. Smanjivanje azota kod ovih sorti da bi se pojaao razvoj boje moe
da izazove dvogodinje raanje ovih i drugih sorti.
Snaga porasta mladara: Azot je glavni faktor koji utie na vei unos azota kao podsticaj stablu da
proizvodi due godinje mladare. Ovo je poeljno kod mladih zasada, ali ne i kod rodnih stabala.
Dovoljna snaga se takoe vidi i po godinjem rastu mladara od 20-30 cm kod sorti koje nemaju
kratke grane, i 15-20 cm kod sorti koje imaju kratke grane.
Opte korelacije po pitanju azota: Azota u liu obino ima vie u uzorcima uzetim sa stabala
velike rodnosti. Drvee u looj godini generalno ima manji sadraj azota u liu. Ovaj uslov se
oslikava u obrnutoj korelaciji izmeu porasta mladara i roda; stabla koja ne nose veliki rod
proizvode vie mladara. Pod takvim uslovima, koncentracija azota po jedinici suve materije lista je
manja, iako ukupna koliina azota u liu moe da bude slina onoj u stablima koja daju veliki rod.
Sadraj azota u liu takoe moe biti umanjen zbog sue, kao i zahvaljujui takmienju izmeu
trave i korova.
Uopteno govorei, 10% poveanja ili smanjenja stope primene azota se obino oslikava kao
promena koliine azota u liu od 0.1%.
Tabela 2.3. Standardi za vizuelno procenjivanje statusa azota u stablima (prilagoeno iz: Spectrum
Analytic Inc. Fertilizing Apples.
http://www.spectrumanalytic.com/support/library/pdf/fertilizing_apple_trees.pdf ).
47
ANALIZA ZEMLJITA
Za odreivanje vrsta ubriva, kao i potrebnih koliina za prihranu, najsigurniji metod predstavlja
lisna analiza. Meutim, s obzirom u Srbiji ova analiza jo uvek nije nala iru primenu, u nastavku
teksta dajemo krai pregled analize zemljita, kao trenutno najzastupljenije, iako ne i
najefikasnije, metode za odreivanje potreba biljke za hranivima, kao i krai osvrt na tehniku
pravilnog uzimanja uzorka zemljita za analizu.
Uzorkovanje zemljita
Cena ubriva je znaajan segment u ukupnim trokovima proizvodnje. Stoga je od izuzetnog
znaaja odrediti vrstu i tane doze potrebnog ubriva. Za dobijanje korektnih i objektivnih
rezultata analize zemljita potrebno je pravilno uzeti uzorke sa parcele. Pravilo je da se svaka
pojedinana parcela uzorkuje posebno. Uzorak se uzima na taj nain to se parcela (vea od 5 ha)
podeli na delove od po 5 ha (ukoliko se na samom terenu ne odlui drugaije) i sa svakog od tih
delova uzme jedan prosean uzorak. Jedan prosean uzorak se dobija sa 20-30 pojedinanih
uboda sondom na deli od 5 ha. Za parcele koje su manje od 5 hektara uzima se jedan prosean
uzorak (t.j. 20-30 pojedinanih uboda sondom na toj prarceli).
Uzorak koji se uzima sa parcele treba da bude reprezentativan, to jest da
verodostojno prikae obezbeenost cele parcele sa hranivima. esto se u
praksi sreu greke u ubrenju, koje su direktna posledica greaka
prilikom uzorkovanja parcele. Zato je prilikom uzorkovanja potrebno
napraviti plan uzorkovanja i greke svesti na minimum, a subjektivnost,
koja je esta kod runog uzorkovanja eliminisati. Danas se u svetu koriste
razni naini mehanizovanog uzorkovanja koji u mnogome olakavaju
uzimanje uzoraka.
Posebna usluga koja je dostupna proizvoaima u Srbiji je uzorkovanje i
analiza zemljita korienjem najsavremenije tehnologije (GPS
navigacije), kao i struni saveti o ubrenju. Za uzorkovanje zemljita se
koristi automatski uzorkiva, smeten na terenskom vozilu, koje je
opremljeno sa GPS navigaciom. Uzorkovanje je, na ovaj nain, daleko bre
i lake, a uzorci su kvalitetnije i objektivnije uzeti, to doprinosi da analiza
bude realna i konkretna.
Sonda za uzorkovanje je ugraena na terensko vozilo, a
uzorkovanje se vri automatskim uzorkivaem. Dubina
uzorkovanja moe da se podeava od 0 do 90 cm, ime je
omogueno uzorkovanje zemljita za sve vrste hemijskih
analiza, a u cilju nadoknade pojedinih elemenata u zemljitu.
Dubina uzorkovanja za ratarske i povrtarske useve je 0-30 cm.
Za vonjake i vinograde kao i za odreivanje mineralnog azota i EUF analize uzorkovanje se vri na
dubinama od 0-30, 30-60 i 60-90 cm. Vano je istai, da je prilikom automatskog uzorkovanja
dubina i koliina uzorka stalna, dakle, ne zavisi od osobe koja uzorkuje kao pri runom
uzorkovanju.
48
Obeleavanje granice
parcele
Izrada mree (5
hektara)
Priprema plana za
uzorkovanje
Prilikom uzorkovanja vri se i snimanje same parcele, pomou GPS prijemnika, i dobija se tana
povrina i oblik, kao i kordinate same parcele. Za svaku pojedinanu parcelu se pravi plan
uzorkovanja, to jest na osnovu povrine se odreuje broj uzoraka koji e biti uzet, kao i putanja
kretanja vozila (navoeno GPS prijemnikom) prilikom vaenja uzoraka. Uzorci se transportuju do
akreditovane laboratorije.
Zahvaljujui visokoj tehnologiji i strunim iskustvima, mogua je izrada preporuka za ubrenje
kako oranica, tako i vonjaka i vinograda kao i izrada zemljinih mapa (svake pojedinane
parcele za humus, fosfor i kalijum) koje omoguuju racionalno ubrenje i znaajnu utedu.
Proizvoai dobijaju kompletnu dokumentaciju analize zemljita i preporuku za ubrenje.
Uzorkovanje se vri kako ratarima tako i voarima, vinogradarima i povrtarima na veim
povrinama. Za manje njive i plastenike koriste se rune sonde za uzorkovanje.
Zemljina mapa za
humus
Zemljina mapa za fosfor
Zemljina mapa za
kalijum
Plodnost zemljita. Plodnost zemljita je njegova sposobnost da istovremeno obezbeuje

biljku vodom, hranljivim materijama i kiseonikom, uz odgovarajuu toplotu u toku itavog
vegetacionog perioda.
Plodnost je kompleksna osobina zemljita i uslovljava je veliki broj inilaca. Jedno isto zemljite
moe da predstavlja zemljite visoke plodnosti za razvoj nekih biljnih vrsta, a istovremeno
zemljite niske plodnosti za neke druge biljne vrste. Pri proceni pogodnosti, odnosno
plodnosti nekog zemljita za gajenje odreene kulture neophodno je poznavati zahteve te
biljne vrste u odnosu na tip i osobine zemljita. Poto su svi inioci plodnosti od podjednakog
znaaja, nedostatak jednog inioca ne moe biti zamenjen i nadoknaen drugim faktorom, to
znai da, na primer, nedostatak vode ne moe biti nadoknaen ubrenjem.
49
Analiza zemljita je jedan od naina za utvrivanje potreba u hranivima (ubrivima) i krenjaku,

kao i nain za tano utvrivanje plodnosti zemljita (Melsted i Peck, 1973; Jones, 1983; Peck i
Soltanpour, 1990; Campbell, 1994; 1998; Voss, 1998). Bez rezultata analize zemljita i preporuke za
ubrenje koja prati ovu analizu, upotreba krenjaka i ubriva moe biti tetna za ostvarivanje
visokog prinosa narednog useva. Na alost, ovo se esto deava u praksi. Na svetskom nivou, blizu
jedne etvrtine obradivih povrina je pod uticajem neke vrste stresa u pogledu ishrane (Dudal,
1976; Gardnes, 1996; Brown, 1997). Intenzivnom proizvodnjom, ak i na najplodnijim zemljitima
dolazi do odreene vrste degradacije, stresa ukoliko se ne potuju pravila:
1) da se ubrenjem nadoknauje koliina hraniva izneta prethodnim prinosom;
2) da se ubrenjem sprei eventualna acidifikacija zemljita i
3) da se ouva odgovarajui balans hraniva u zemljitu za optimalan rast i razvoj biljaka.
Postupak analize zemljita (J. Benton Jones, 2001).
Slika19.tif
Agrohemijska analiza zemljita

Laboratorijskom analizom zemljita se odreuju:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Reakcija zemljita (pH vrednost) u KCl i u H2O

Sadrzaj kalcijum karbonata (CaCO3)
Sadraj humusa
Sadraj ukupog azota
Sadraj lakopristupanog fosfora
Sadraj lakopristupanog kalijuma
Pored ovih elemenata analiza zemljita moe da obuhvati i odreivanje sadraja magnezijuma,
mikroelemenata (bor, cink, bakar, molibden, kobalt), kao i odreivanje mehanikog sastava u
zemljitu.
50
Po dobijanju rezultata agrohemijske analize zemljita pristupa se tumaenju rezultata analize,

odnosno poreenje sa graninim vrednostima analiziranih svojstava zemljita. Tumaenjem
rezultata moe se odrediti vrsta i koliina ubriva potrebnih za ubrenje, kao i nain i vreme
aplikacije.
Reakcija zemljita (pH)

Reakcija zemljita (pH vrednost) je jedno od osnovnih svojstava zemljita koja se odreuju
prilikom analize zemljita. Reakcija zemljita, u stvari oznaava odnos vodonikovih (H+) i
hidroksilnih (OH ) jona u zemljitu. Reakcija zemljita direktno utie na rast i razvoj biljaka, kao i na
mnoge reakcije i procese u zemljitu i od presudne je vanosti za ishranu biljaka. Prilikom analize
zemljita odreuju se: pH vrednost u KCl i pH vrednost u H2O. Za kontrolu plodnosti zemljita i
izbor ubriva koristi se pH vrednost u KCl-u. Na osnovu pH vrednosti u KCl-u zemljita su
podeljena u pet grupa. pH vrednost zemljita direktno utie na rast i razvoj biljaka. Veini biljaka
najvie pogoduje neutralna reakcija, ali ima biljaka koje trae kiselu ili alkalnu sredinu. Reakcija
zemljita takoe utie i na pristupanost makro i mikroelemenata. Na osnovu pH zemljita se
odreuje vrsta i koliina potrebnog hraniva. Na alkalnim zemljitima u ishrani treba koristiti kisela
mineralna ubriva (AN, Urea) i obrnuto na slabo kiselim zemljitima za dovoenje pH vrednosti na
optimum treba koristiti kreni amonijum-nitrat (KAN), a na jako kiselim i kiselim zemljitima je
neophodno obaviti kalcifikaciju.
pH vrednost zemljita u KCl-u
<4.5
Jako kisela zemljita
4.51-5.5
Kisela zemljita
5.51-6.50
Slabo kisela zemljita
6.51-7.20
Neutralna zemljita
>7.20
Alkalna zemljita
Kalcijum karbonat (CaCO3)

Zemljita se prema sadraju kalcijum karbonata mogu podeliti u etiri grupe. Kalcijum
karbonat ima veliku ulogu prilikom izbora i korienja kako organskih tako i mineralnih ubriva.
Direktno utie na dejstvo ubriva. Takoe, sadraj kalcijum karbonata utie i na pH vrednost
zemljita. Pristupanost fosfora i nekih mikroelemenata (cink, gvoe,...) je uslovljena sadrajem
kalcijum karbonata u zemljitu. Prilikom podizanja zasada treba voditi rauna o sadraju kalcijum
karbonata, koji je esto i ograniavajui faktor u izboru parcele
pH vrednost zemljita u KCl-u
0
Beskarbonatno zemljlite
0-5
Slabo karbonatno zemljite
5-10
Srednje karbonatno zemljite
> 10
Jako karbonatno zemljite
51
Humus i ukupan azot

Humus predstavlja deo organske materije u zemljitu biljnog i ivotinjskog porekla. Humus je
znaajan parametar u analizi zemljita i predstavlja jedan od glavnih faktora plodnosti zemljita.
Zemljita sa veim sadrajem humusa su plodnija zemljita. Prema sadraju humusa zemjlita se
mogu podeliti u tri grupe. Od sadraja organske materije, pre svega humusa, zavisi i sadraj
ukupnog i mineralnog azota u zemljitu. Mineralizacijom se u zemljinom rastvoru oslobaa NO3 i
NH4 jon. Sadraj humusa i ukupnog azota u zemljitu e nam posluiti kao podatak za izradu
preporuke koliko od iznetih koliina hraniva treba vratiti u vidu organskih i mineralnih ubriva.
Analizom uzorka zemjlita moe se odrediti ukupan i mineralni (lako pristupani) azot. Na osnovu
sadraja ukupnog azota zemljita se mogu odeliti u tri grupe. .
SADRAJ HUMUSA UZEMLJITU (%)
PESKOVITA
ZEMLJITA
ILOVASTA
ZEMLJITA
GLIONOVITA
ZEMLJITA
visok
>2.5
srednji
1.0 - 2.5
nizak
<1.0
visok
>4.0
srednji
1.5 - 4.0
nizak
<1.0
visok
>5.0
srednji
2.0-5.0
nizak
<2.0
SADRAJ UKUPNOG AZOTA (%)

<0.1
Siromana zemljita
0.10-0.20
Srednje obezbeena
zemljita
>0.20
Dobro obezbeena
zemljita
Lakopristupani fosfor i kalijum

Prema sadraju lako pristupanog fosfora (AL-P2O5 mg/100g) i kalijuma (AL-K2O mg/100g) sva
zemljita mogu da se podele u sedam grupa i to:
52
Lakopristupani magnezijum i mikroelementi

Granine vrednosti obezbeenosti zemljita u lako pristupanom Magnezijumu
mg Mg /100 g zemljita - Gruppe 1970
Nivo
obezbeenosti
zemljita
nizak
pesak
ilovaa
glina
<6
<8
<10
srednji
8 - 10
8 - 15
10 - 18
visok
>10
>15
>18
zemljite
Klasifikacija zemljita na osnovu sadraja lako pristupanog Bora (ppm)

po Berger - Trougu
po Rinkisu
Vrlo nizak
<0.10
Nizak
<0.35
0.10 - 0.20
Srednji
0.35 - 0.60
0.30 - 0.50
Visok
0.61 - 2.00
0.60 - 1.00
Vrlo visok
> 2.0
>1.00
Granine vrednosti za sadraj lako pristupanog Bakra u zemljitu (ppm)
po Pejveu
po
po Westerhoffu po Rinkisu
Henhiksenu I
<0.3
Vrlo nizak
<0.3
0.3-1.5
0.3-1.5
<1.5
Srednji
<2.0
2.0-4.5
1.6-3.0
2.0-3.0
1.5-2.5
Visok
>4.5
3.1-7.0
3.0-7.0
>2.5
Vrlo visok
>7.0
>7.0
Toksian
>50
Nizak
Granine vrednosti za sadraj lakopristupanog Cinka u zemljitu (ppm)

Po Klemmu - Bergmannu
Po Rinkinsu
Vrlo nizak
0.2
Nizak
<1.0
0.2 - 1.0
Srednji
1.0 - 2.5
2.0 - 3.0
Visok
>2.5
4.5
Vrlo visok
>5.0
53
Granine vrednosti obezbeenosti zemljita u lako

pristupanom Mn (ppm)
Po
Po Rinkisu
Schachtschabelu
Po Pejveu
Vrlo nizak
<1.0
<1.0
Nizak
<30
1 - 10
1 -10
Srednji
30 - 50
20 -50
10 -50
Visok
> 50
60 -100
50 -100
Vrlo visok
>60
>100

pristupanom Molibdenu (ppm)
Po Griggu
Po Rinkisu
Vrlo nizak
0.05
Nizak
0.06
0.05-0.15
Srednji
0.06 - 0.7
0.2-0.25
Visok
>0.7
0.3-0.5
Vrlo visok
>0.5

pristupanom Kobaltu (ppm)
Po Rinkisu
Vrlo nizak
<0.2
Nizak
0.2 - 1.0
Srednji
1.5 - 3.0
Visok
4.0 - 5.0
Vrlo visok
>5.0
Odreivanje mehanikog sastava

Mehaniki (granulometrijski) sastav zemljita tekstura zemljita predstavlja udeo pojedinih
mehanikih elemenata (estica) razliite veliine u zemljitu. Mehaniki sastav direktno utie na
fizika, mehanika, hemijska, bioloka svojstva zemljita, kao i na vodni i vazduni reim. Na
osnovu mehanikog sastava zemljita, odnosno, na osnovu sadraja pojedinih frakcija
mehanikih elemenata zemljita, moe se izvriti klasifikacija zemljita
54
Glinovito zemljite (teko zemljite) je slabo aerisano i slabo vodno propustljivo. Odlikuje se
slabom razgradnjom organske materije. Podlono je zaslanjivanju i zabarivanju. Obrada ovakvog
zemljita je oteana.
Peskovito zemljite (lako zemljite) je dobro aerisano, veoma vodno propustljivo (ispiranje
materija veoma intenzivno), slaba dreniranost. Razlaganje organske materije je veoma
intenzivno. Ovo zemljite je lako za obradu.
Ilovasto zemljite ima najpovoljnije osobine za proizvodnju. Ilovaa poseduje povoljan vodni i
vazduni reim, odline fizike, hemijske i bioloke osobine.
55
PRIHRANA
NAVODNJAVANJEM
Fertigacija je primena ubriva rastvorenih u vodi preko sistema za navodnjavanje kap po kap.
Fertigacijom se najee unose azot, fosfor, kalijum i magnezijum, ali i mikroelementi kao to su
bor, cink, gvoe, kalcijum, mangan i bakar se takoe mogu primeniti preko sistema za
navodnjavanje.
To je precizna primena hranljivih elemenata u zonu korena. Ako se navodnjavanje vri primenom
odgovarajuih koliina vode, rastvoreni hranljivi elementi dospevaju tano u zonu
korena.Hranljive elemente tada koren adsorbuje direktno iz zemlinog rastvora ili ili ih mogu
adsorbovati estice gline u zemljitu za kasniji unos od strane biljke. Budui da se hranljivi
elementi precizno i efikasno dopremaju u zonu korena drveta, ova tehnika moe znaajno da
smanji koliinu ubriva koja je obavezna za odravanje nutricionog statusa biljke. Nekoliko
istraivaa je pokazalo da fertigacija moe da dovede do znaajnih smanjenja u koliini ubriva
koja je potrebna, u poreenju sa povrinskom primenom suvih ubriva, ako se fertigacija uradi
pravilno.
Aplikacija hranljivih elemenata u pravo vreme. Konvencionalna povrinska primena ubriva na
poetku sezone dovodi do njegove velike koncentracije u zemljitu, posle ega dolazi do manjih
koliina od potrebnih kako sezona napreduje. Fertigacija omoguava aplikaciju skoro tano
onoga to biljci dnevno treba. Ona takoe omoguava aplikaciju razliitih hranljivih elemenata u
zonu korena tokom razliitih perioda sezone.
Smanjeno ispiranje i oticanje hranljivih elemenata. Kod konvencionalne povrinske primene
ubriva, znaajan deo primenjenog ubriva se izgubi ispiranjem van zone korena. Isprani
hranljivi elementi onda kontaminiraju podzemne vode ili ih odnese povrinsko oticanje vode
kada kontaminiraju povrinske vodene resurse kao to su potoci, bare i jezera. Fertigacija, ako se
pravilno uradi, moe da ogranii ispiranje i oticanje hranljivih elemenata. Uspeh fertigacije u
smanjivanju ispiranja i oticanja zavisi od precizne aplikacije odgovarajue koliine vode, tako da
hranljivi elementi ne odu isuvie duboko u zeljite. Prema tome, koliina vode za navodnjavanje i
uestalost zalivanja su kljuni delovi strategije fertigacije.
Ujednaenost primene
Najvaniji zahtev bilo kog sistema za navodnjavanje koji se koristi za fertigaciju je da taj sistem
ima dobru ujednaenost distribucije (tj. razlika u protoku vode kroz emiter koeficijent
uniformnosti treba da bude 15%). Ako je ujednaenost slaba, neki delovi vonjaka e dobiti
previe vode i previe ubriva, dok e drugi dobiti mnogo manje vode i ubriva. Ovo moe da
dovede do znaajnih razlika u razvoju, koliini i kvalitetu voa u jednom vonjaku.
Jnavodnjavanja je Ujednaenost distribucije (DU), statistiko predstavljanje protoka merenog na
nekoliko rasprskivaa na polju. Du se definie kao:edan od kljunih elemenata za efikasno
56
navodnjavanje je ujednaena distribucija vode. to se ujednaenije voda distribuira, to je vei

potencijal efikasnosti navodnjavanja. Razlike protoka kroz emiter mogu da se jave zbog varijacije
pritiska u cevovodu, varijacija u protoku od jednog do drugog emitera zbog proizvoakih
razlika ili zbog zapuenoti emitera. Kada je ujednaenost protoka vode loa, neke biljke mora da
bude previe navodnjavano da bi ono drvee gde je stopa protoka vode manja dobilo dovoljno
vode. Kada bi svaki emiter proputao vodu po istoj stopi, ujednaenost bi bila 100 odsto.
Meutim, ovo nije ekonomski ostvarljivo. Obino, minimalno prihvatljiva ujednaenost za
sisteme mikronavodnjavanja je oko 85 odsto. Mera ujednaenosti
DU =
Lq
x 100
Xm
gde je,
Lq = prosek donje etvrtine merenja
Xm = prosek svih merenja
toperica, sud za prihvat i menzura su potrebni da bi se izveo DU test na polju. Za brzi test
neohodno obaviti 16 merenja. Merenja treba obaviti nasumino irom cele zone. To nije
sluajan uzorak u pravom smislu, ali konkretne emitere treba izabrati bez prethodnog
prouavanja karakteristika njihovog protoka.
Br.
ml
1
2
192
178
214
184
237
217
192
228
214
10
204
11
176
12
242
13
210
14
198
15
207
16
215
SUM
3307
pros.
207
57
Take merenja treba da budu karakteristine za celu zonu: neka merenja treba da budu blizu
ulaza, a neka na kraju bonih laterala i celog cevovoda. Ako postoje visinske razlike, onda uzmite i
to u obzir kada birate merne take. to je vie merenja, to e rezulati biti precizniji. to je sistem
stariji, to e biti potrebno da se obavi vei broj merenja kako bi dobili precizne rezultate.
Za sistem sa sledeim podacima, koji su prikupljani i izmereni tokom 5 minuta sa svakog od
mesta, DU moe biti izraunat ovako:
Zbir sve zahvaene tenosti = 3307 ml
Xm = 3307/16 = 207 ml
Prosean protok = 0.207 l / 5 min x 60 min/h = 2.48 l/h
Prosean protok na etiri najloije lokacije
Lq = (176+178+184+191)/4 = 182
DU = (182/207) x 100 = 88%
Iz tabele 4.1 vidimo da je DU 88% i u da je ocenjen kao odlian. Ako sistem DU upadne u
kategoriju dovoljan ili loiju, treba da se preduzmu koraci da se ree problemi koji za rezultat
imaju nizak DU pre prihrane.
Neki uzroci niskog DU su :
o
o
o
o
o
o
Prenik cevi cevovoda i laterala

Promene u nadmorskoj visini
Razmak izmeu kapaljki i protoka kapaljke
Promene performansi kapaljke tokom vremena
Promene kod komponenti sistema kao to je efikasnost pumpe ili regulacija pritiska
Zapuenje i habanje kapaljke
Tabela 4.1. Ocenjivanje kriterijuma

za procenu DU.
Ocena
DU
Odlian
Dobar
Dovoljan
Ne zadovoljava
> 87%
75-87%
62-75%
< 62%
58
Vrste ubrizgivaa ubriva

Koristi se nekoliko vrsta ubrizgivaa, ukljuujui ubrizgivae na pogon vode, tankove sa smeom,
Venturi ubrizgivae i pumpe sa pozitivnim istisnuem. Protok ubrizgavanja ubriva je obino
najmanje 0.1% od protoka sistema. Protok ubrizgavanja za kiseline, neke pesticide moe da bude
manja za 10% od ptotoka za ubriva, to ini nemoguim upotrebu istog ureaja za ubrizgavanje
kod obe primene.
Kada se ugrauje sistem za ubrizgavanje hemikalija, on mora biti konstruisan tako da se istom
vodom mogu lako isprati ubrizgivai i oprema. ivotni vek veine ubrizgivaa e biti produen
ako se ispiraju posle upotrebe. esta ispiranja pomau da se ouvaju zaptivai i metalni delovi,
kao i da se sprei formiranje korice unutar ubrizgivaa.
Naravno, poeljno je da se hemikalije ubrizgaju pre filtera. Filteri treba da zadre sve
kontaminirajue materije ili talog koji nastaje kao rezultat ubrizgavanja. Meutim, zbog svog
korozivnog delovanja, kiseline treba ubrizgati posle filtera. Takoe je neophodno prekinuti sa
ubrizgavanjem tokom ciklusa ispiranja filtera. Kod sistema filtera sa kontrolama za automatsko
ispiranje filtera, treba da se ugrade kontrole koje e nadgledati i ciklus ispiranja ubrizgivaa.
Centrifugalne pumpe
Male centrifugalne pumpe sa radijalnim protokom (pumpe
pojaivai) mogu da se koriste za ubrizgavanje hemikalija u sisteme
za navodnjavanje (Slika. 4.1). Da bi centrifugalna pumpa radila kao
ubrizgava, neophodno je da pritisak koji proizvodi pumpa bude vei
od pritiska u cevodu za navodnjavanje. Meutim, protok hemikalija iz
pumpe zavisi od pritiska u glavnom vodu za navodnjavanje. to je
vei pritisak u u cevima, manji je protok iz pumpe za ubrizgavanje.
Prema tome, centrifugalne pumpe zahtevaju kalibrisanje tokom rada.
Nije preporuljivo da se ova vrsta pumpi koristi kada protok
ubrizgavanja mora da bude veoma precizno kontrolisan.
Pumpe sa pozitivnim istisnuem
Slika 4.1. Centrifugalna

pumpa koja se koristi za
ubrizgavanje u sistem za
navodnjavanje
Pumpe sa pozitivnim istisnuem se esto koriste za ubrizgavanje

hemikalija u sistem za navodnjavanje pod pritiskom. Uopteno,
zapremina tenosti koja se upumpa ne zavisi od pritiska koji se
javlja u potisnoj taki.
Klipne pumpe imaju klip ili dijafragmu koja istiskuje odreenu
koliinu rastvora sa svakim pokretom. Klipne pumpe obino
obezbeuju konstantnu stopu protoka nezavisno od potisnog
pritiska. Meutim, ak i kod ovih pumpi, prekomerni potisni Slika 4.2. Pumpa sa klipnim
pritisak treba da se izbegne (tj. zatvoren ventil na potisnom ubrizgaem
vodu) budui da moe da dovede do oteenja pumpe.
59
Proporcionalni ubrizgivai koriste vodu koja ulazi u sistem da

pokrene ubrizgiva (Slika. 4.3).
Volumetrijski hidraulini motor pokree volumetrijsku dozirajuu
pumpu. Hidraulini motor se satoji od klipa, gornje i donje ravni
koje su naizmenino povezane sa ulazom i izlazom dotoka vode
preko etvorokrakog ventila. etvorokraki ventil je povezan sa
ureajem za centrisanje koji pokreu dve ipke koje se nalaze na
telu klipa. Prema tome, hidraulini motor se pokree gore-dole
svaki put kada se cilindar napuni (sa poznatom zapreminom).
Dozirajua pumpa koju pokree klip usisava i ubrizgava
neophodnu zapreminu orbastog rastvora. Ubrizgana koliina se
prilagoava promenom slobodnog hoda dozirajueg klipa,
pomeranjem ruice za regulaciju koja se nalazi sa spoljne strane Slika 4.3. Proporcionalni
ubrizga na vodu.
klipa
Metodi koji koriste razlike u pritisku

Koncept razlike u pritisku za ubrizgavanje je prilino jednostavan, budui da ako je pritisak u taki
ubrizgavanja manji od onog u taki unosa rastvora, rastvor e ui u sistem. Ima nekoliko tehnika
ubrizgavanja koje koriste ovaj princip. One mogu biti podeljene u dve karakteristine grupe na
osnovu toga na kojoj strani pumpe se deavaju: usisnoj strani ili ispusnoj strani.
Ubrizgavanje u ispusni vod

Ubrizgavanje u ispusni vod zahteva da se napravi razlika u pritisku nizvodno od pumpe. Ovo se
obino postie preusmeravanjem dela toka u glavnom cevovodu kroz tank sa hemikalijama i
istovremenim obaranjem pritiska u sistemu izmeu take gde se uzima voda i take gde rastvor
ulazi u sistem za navodnjavanje. Pad pritiska se postie korienjem neke vrste prepreke u
cevovodu kao to je ventil, otvor, regulator pritiska ili drugo sredstvo koje moe da dovede do
obaranje pritiska. Upotreba ventila omoguava podeavanje pada pritiska koji takoe
omoguava odreeno prilagoavanje protoka ubrizgavanja.
Tankovi za meanje pod pritiskom

Ubrizgiva tanka za meanje funkcionie na ispusnom
vodu po principu razlike u pritisku.Voda se preusmerava iz
glavnog toka, mea sa ubrivom i ubrizgava ili vraa u
glavni tok sistema (Slika 4.4). Izmerena koliina ubriva
koja je neophodna za jedno ubrizgavanje se stavlja u
cilindar. Vraanje u glavni vod se esto kontrolie
ureajem za merenje koji je instaliran na ulaznoj strani
ubrizgivaa. Koncentracija ubrizganog rastvora se menja
kada voda ue u tank tokom ubrizgavanja i razblai
rastvor. Da bi to funkcionisalo, mora da postoji razlika u
pritisku u liniji za navodnjavanje izmeu ulaza i izlaza
ubrizgivaa.
Slika 4.4. Tank za meanje pod

pritiskom koji koristi ventil da stvori
razliku u pritisku.
60
Venturi ubrizgiva
Hemikalije se mogu ubrizgati u cev pod pritiskom primenom venturi principa. Venturi ubrizgiva
je zailjeno suenje (Slika. 4.5) koji funkcionie na principu da je pad pritiska rezultat promene
brzine vode dok prolazi kroz suenje. Pad pritiska kroz venturi mora da bude dovoljan da stvori
negativni pritisak (vakuum) u odnosu na atmosferski pritisak da bi rastvor potekao iz tanka u
ubrizgiva
Venturi ubrizgiva za rad ne zahteva spoljni izvor
napajanja. On nema pokretnih delova, to produava
njegov ivotni vek i umanjuje verovatnou da e se
pokvariti. Ubrizgivai se obino prave od plastike, to ih ini
otpornim na veinu hemikalija. On zahteva minimalno
odravanje i panju rukovaoca. Budui da je ureaj vrlo
jednostavan, njegova cena je mala u poreenju sa drugom
opremom slinih funkcija i mogunosti. Njega je lako
prilagoditi veini novih i postojeih sistema, pod uslovom
da se moe stvoriti dovoljna razlika u pritisku.
Venturi ubrizgivaa ima u razliitim veliinama i oni mogu
funkcionisati pod razliitim uslovima pritiska. Capacitet
usisavanja (protok ubrizgavanja), zahtevani gubitak
pritiska i raspon radnog pritiska e zavisiti od modela.
Vano je napomenuti da kako nivo u tanku pada, tako
opada i protok ubrizgavanja.
Slika 4.5. Venturi na bonom

cevovodu upotrebljen sa
ventilom za smanjivanje
pritiska da bi se ubrizgale
poljoprivredne hemikalije
Veina venturi ubrizgivaa zahtevaju minimum od 20% razlike pritiska da bi stvorili vakuum.
Ako u cevovodu za navodnjavanje postoji samo mali diferencijalni pritisak, veliki venturi moe
da se upotrebi da stvori pad pritiska (Slika. 4.6). Veliki venturi se moe instalirati ili na glavnom
ili na bonom vodu. Razlika u pritisku izmeu ulaza i grla velikog venturija moe da se upotrebi
da pokrene ubrizgavanje hemikalija u manjem venturiju.
Slika 4.6. Upotreba velikog i malog venturija uz pomo booster pumpe da bi se stvorila adekvatna
razlika u pritisku kako bi oba venturija posluila za ubrizgavanje razliitih koliina i koncetracija
hemikalija
61
Tabela 4.2. Poreenje raznih metoda ubrizgavanja hemikalija
Ubrizgiva
Prednosti
Centrifugalna
pumpa
Mala cena
Moe se prilagoditi tokom rada
Veoma visok pritisak
Velika preciznost
Klipna pumpa
Linearna kalibracija
Kalibracija nezavisna od pritiska
Srednje-niska cena
Proporcionalni Kalibracija tokom rada
mikseri
Precizno kontrolisane stope
ubrizgavanja
Tankovi za
meanje pod
pritiskom
Srednja cena
Jednostavni za upotrebu
Precizno kontrolisana ukupna
koliina hemikalija
Venturi
Niska cena
Radi na vodu
Jednostavni za upotrebu
Kalibracija tokom rada
Nema pokretnih delova
Nedostaci
Kalibracija zavisi od pritiska u sistemu
Visoka cena
Mora da se zaustavi da se podesi kalibracija
Protok hemikalija nije stalan
Obavezna je razlika u pritisku
Koliina koja treba da se ubrizga je ograniena
veliinom ubrizgivaa
esto mora da se dopunjava
Obavezna je razlika u pritisku
Variabilna koncentracija hemikalija
Ne moe se kalibrisati za konstantnu stopu
ubrizgavanja
esto mora da se dopunjava
Stvara se pad pritiska u sistemu
Kalibracija zavisi od nivou rastvora u tanku
Faktori koji utiu na efikasan rad

ubrizgivaa ubriva
Postoje tri kljuna faktora koji se moraju razmotriti da bi se osiguralo efikasno funkcionisanje
ubrizgivaa:
zahtevani protoka ubrizgivaa,
pritisak vode,
materijali od kojih je ubrizgiva ubriva napravljen
Protok ubrizgivaa
Zahtevani protok ubrizgivaa ubriva zavisi od:
protoka navodnjavanja
traenog nivoa ubrenja
koncentracije rastvora ubriva
Za postizanje odreenog nivoa ubrenja, vei protok navodnjavanja zahteva ubrizgivae
ubriva sa veim protokom. Na primer, ako elite da ubrizgate 5 litara tenog rastvora ubriva u 1
3
3
m vode, a protok sistema za navodnjavanje je 30 m /h, trebae vam ubrizgiva ubriva sa
3
3
minimalnim protokom od 150 l/h (30 m /h x 5 l/m = 150 l/h). Bilo bi nemogue da ubrizgiva
ubriva sa manjim protokom dostigne eljeni nivo ubrenja.
62
Da bi saznali da li ubrizgiva ubriva moe da obezbedi zahtevane koliine ubriva, podelite

protok ubrizgivaa ubriva sa protokom navodnjavanja i dobiete stopu ubrizgavanja. Na primer,
3
ako se ubrizgava 150 l/h ubriva, a protok sistema navodnjavanja je 30 m /h, onda maksimalna
3
mogua stopa ubrizgavanja je 5 l/m (150/30), ili 0.5%.
Pritisak vode
Protok vode kroz ubrizgiva ubriva i pritisak vode u cevima za navodnjavanje moraju biti
adekvatni za efikasno funkcionisanje ubrizgivaa ubriva. Ako je pritisak vode u cevima za
navodnjavanje vei od maksimalnog pod kojim ubrizgiva ubriva moe da radi, rastvor ubriva
moda nee biti efikasno ubrizgan, a moda ubrizgiva ubriva ak ne ubrizga nimalo ubriva.
Proporcionalni ubrizgivai koriste pritisak vode da bi radili i postoji odreen raspon vrednosti
protoka vode u kojem mogu efikasno da funkcioniu. Ako je vrednost protoka vode kroz
ubrizgiva van ovog raspona, ubrizgiva verovatno nee funkcionisati na ispravan nain.
Materijali koji se koriste za ubrizgivae za ubrivo

Dodatni aspekt o kome treba razmiljati kada se bira ubrizgiva ubriva je vrsta hemikalija koja e
ubrizgavati njime. Ubrizgivai ubriva koji se koriste za ubrizgavanje kiseline moraju biti otporni
na koroziju, a i u zavisnosti od vrste kiseline postoje razlike. Delovi ubrizgivaa ubriva koji dolaze
u kontakt sa sumpornom kiselinom moraju biti izraeni od gume otporne na kiselinu, dok delovi
koji dolaze u kontakt sa fosfornom kiselinom moraju biti od izraeni od nerajueg elika. Kod
ubrizgivaa ubriva koji se stalno koriste za ubrizgavanje pesticida, plastini delovi ne bi trebalo
da dou kontakt sa rastvorom zato to mnogi pesticidi sadre hemikalije koji oteuju PVC.
Kalibracija ubrizgivaa
Mehaniki ubrizgivai koje pokree pritisak vode
Ovi ubrizgivai omoguavaju podeavanje proto
ka ubrizgavanja na eljeni nivo, izraavajui to u procentima ili u razmeri (npr. 0.3% ili1:300).
1. Podesite ubrizgiva na zahtevanu koncetraciju ubrizgavanja.
2. Sipajte izmerenu koliinu vode ili rastvora ubriva u mernu posudu za prihranu.
3. Stavite usisnu cev ubrizgivaa u mernu posudu. Budite sigurni da nema vazdunih
mehura u crevu.
4. Ako postoji vodomer u vaem sistemu, oitajte stanje brojila pre navodnjavanja, pa onda
ponovo posle navodnjavanja u trajanju od 10 minuta.
5. Ako nemate vodomer, izmerite koliinu vode koja ulazi u sistem preusmeravanjem vode
u tank za navodnjavanje.
6. Izmerite koliinu vode u posudi posle 10 minuta navodnjavanja.
7. Budite sigurni da koristite iste jedinice mere i za mernu posudu i za vodomer ili za vodu
koja se skuplja u tanku.
8. Sada, upotrebite ta merenja i oitavanja da izraunate odnos ubrizgavanja (u
procentima) na sledei nain:
9.
KONCETRACIJA koliina vode u mernoj posudi pre prihrane - koliina posle prihrane
PRIHRANE = ---------------------------------------------------------------------------------------* 100
oitavanje u tanku posle navodnjavanja - vrednost pre navodnjavanja
63
10. Uporedite rezultat sa podeenom stopom ubrizgavanja na ubrizgivau. Ako su to iste

vrednosti, va ubrizgiva je pravilno kalibrisan.
Elektrini ubrizgivai
Ovi ubrizgivai su podeeni prema odreenom protoku, a ne prema proporciji. Svaki ubrizgiva
ima definisan raspon protoka i maksimalni pritisak pod kojim moe da ubrizgava. U mnogo
sluajeva, ove ubrizgivae pokreu kontroleri ubrenja i navodnjavanja. Veina automatike
kontrolie koliinu ubrizganog ubriva na osnovu prorauna trajanja ubrizgavanja ili oitavanja
meraa ubriva.
1.
Podesite ubrizgiva na eljeni protok.
2.
Budite sigurni da su definicije protoka

ubrizgivaa u kontroleru identine
protoku koji ste podesili na ubrizgivau.
Ovo je naroito vano u sluaju da
kontroler koristi vremensko podeavanje
da bi izraunao koliinu ubrizganog
ubriva.
3.
Podesite proporciju ubrizgavanja za

program ubrenja u kontroleru.
4.
Sipajte izmerenu koliinu vode u

mernu posudu i stavite usisnu cev
ubrizgivaa u ovu posudu. Budite sigurni
da nema vazdunih mehura u crevu.
Slika 4.7. Electrina klipna merna pumpa.
5.
Ponite navodnjavanje sa regulatorom podeenim na 10 minuta, ili navodnjavajte sa

prethodno odreenom koliinom vode.
6.
Odredite koliinu vode koja je upotrebljena za navodnjavanje i koliinu koja je ubrizgana

iz merne posude.
7.
Upotrebite formulu detaljno prikazanu u prethodnom tekstu za mehanike ubrizgivae

da bi izraunali koncetraciju ubrizgavanja.
64
Ako ste navodnjavali sa 0.5 m3 i 0.6 litra je ubrizgano iz merne posude, proporcija ubrizgavanja je
3
0.6 / 0.5 = 1.2 l/m . Ovo bi bila proporcija navodnjavanja koja bi trebalo da bude identina sa onom
koju ste podesili na regulatoru navodnjavanja. Napomena: Ovaj test bi uvek trebalo raditi u
uslovima stvarnog navodnjavanja, sa uobiajenim pritiskom vode u cevima. Testiranje bez
pritiska vode u cevima za navodnjavanje e dati lano visoke rezultate. Ako je pritisak vode za
navodnjavanje previsok ili je pritisak ubrizgavanja prenizak, manje ubriva e biti ubrizgano, a u
nekim sluajevima, nee nimalo.
Vreme prolaska ubriva kroz sistem za

navodnjavanje
Vano je znati koliko je vremena potrebno da ubrizgano ubrivo proe kroz glavni cevovod,
sekundarni cevovod i laterale sa kapaljkama da bi dolo do najudaljenijeg drveta u svakom bloku.
Kao to se moe videti u Tabeli 4.3, vreme ovog puta kroz cevi moe da bude jako dugako, u
rasponu od 32 do 75 minuta, u ocenjenim sistemima. Budui da e se ubrizgana ubriva donekle
raspriti tokom puta kroz sistem, ispiranje sistema treba due da traje nego to traje samo
ubrenje kroz taj isti sistem.
Jedan od naina da se odredi vreme prolaska ubriva kroz sistem je da se podigne pritisak u
sistemu i omogui njegova stabilizacija. Ubrizgajte teni rastvor deterdenta pod istim pritiskom i
uslovima kao i to bi normalno uradili za ubrizgavanje ubriva. Merite koliko je vremena
potrebno da se pojave prvi mehuri na emiterima na raznim mestima u sistemu. Takoe zabeleite
kada e se ponovo pojaviti ista voda. Ove vrednosti e vam dati naznaku koliko je vreme prolaska
ubriva kroz sistem i koliko je vreme ispranja sistema koje je potrebno za tu zonu. Dobro je vreme
ispiranja poveati za 25% kako bi se obezbedilo potpuno ispiranje hranljivih elemenata iz
sistema.
Drugi nain za merenje vremena
prolaska ubriva je da se proveri EC
vode na odreenim emiterima. Kada EC
pone da se poveava, ubrivo je stiglo
do te take. Jo jednom, obavezno
nastavite da proveravate nivo EC sve
dok se ne vrati na onaj koji vai za
obinu vodu za navodnjavanje kako bi
odredili zahtevano vreme ispiranja.
Slika 4.8. Spreavanje povratnog toka sa nepovratnim ventilom, anti vakuum i drenanim
ventilom.
Za sistem sa vremenom prolaska od 30 min, vreme ispiranja treba da bude oko 40 min., to
znai da je ukupno vreme najmanje 70 minuta od poetka ubrizgavanja
65
Tabela 4.3. Izmerena vremena prolaska ubrizganih ubriva u razliitim sistemima za

navodnjavanje vonjaka
glavni & sekundarni cevovod
laterali sa emiterima
vreme (min)
duina (m)
vreme (min)
Duina (m)
ukupno vreme
(min)
22
305
10
53
32
30
457
10
104
40
65
1524
10
104
75
15
427
30
192
45
213
25
194
33
17
244
28
183
45
mesto
Spreavanje povratnog toka

Moguu opasnost kod primene hemijskih sredstava predstavlja vraanje hemikalija u izvor vode i
izazivanje kontaminacije, kao i vraanje vode u tank sa hemikalijama. Povratni tok u tank moe da
izazove pukotinu u tanku ili da dovede do prelivanja, kontaminirajui tako povrinu oko tanka a
moda i izvor vode. Sigurnosna oprema postoji i ona e, kada se pravilno koristi, zatiti i izvor vode
i istou i koncetraciju hemikalija u tanku.
Postoje tri glavna naina da doe do zagaenja izvora vode za navodnjavanje.To su:
Hemikalije u tanku i u cevima za navodnjavanje se vrate ili uu u izvor vode kada se sistem
za navodnjavanje iskljui.
Sistem za navodnjavanje se iskljui, ali sistem za prihranu/primenu hemijskih sredstava
nastavi da ubrizgava hemikalije u izvor vode za navodnjavanje.
Sa gubitkom pritiska u sistemu ili sa redukcijom protoka vode, u smislu nepovoljnog
uticaja na primenu, blokada sistema mora da obustavi ubrizgavanje sredstva.
Sistem za primenu hemijskih sredstava se iskljui dok sistem za navodnjavanje nastavlja
da radi, terajui vodu u tank sa hemikalijama. Ovo moe da dovede do prelivanja tanka
sa hemikalijama i njihovog izlivanja na zemljite.
Korektivna akcija za dekontaminaciju bunara ili otvorenog sistema vodosnabdevanja zbog

vraanja poljoprivrednih hemikalija je ograniene prirode i moda nee biti mogua. Izuzev
proglaenja izvora vode nepodesnim za ljudsku upotrebu, potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje i
ivotnu sredinu moe biti katastrofalan.
66
Sigurnosna oprema
Svaki sistem za navodnjavanje koji je projektovan ili koji se koristi za primenu hemikalija treba da
bude opremljen sledeim komponentama (vidi Sliku 4.8):
Funkcionalni nepovratni ventil koji je smeten na dovodnoj cevi za

navodnjavanje, izmeu pumpe za navodnjavanje i take ubrizgavanja
hemikalija, je obavezan. Nepovratni ventil e spreiti vodu da se sa vee visine ili
zbog pritiska u sistemu za navodnjavanje vraa u bunar ili povrinski izvor
vodosnabdevanja. On e takoe spreiti vodu da bude izvuena iz sistema i
vraena u izvor vode.
Odvod niskog pritiska je obavezan na donjem delu horizontalne cevi izmeu
nepovratnog ventila i izvora vode. Mora da bude postavljen tako da voda ne otie
nazad u izvor vode.
Anti vakuum ventil treba da bude ugraen na vrhu horizontalne cevi izmeu
kontrolnog ventila i pumpe za navodnjavanje, a nasuprot odvoda niskog pritiska.
Anti vakuum ventil e omoguiti vazduhu da ue u cev kada se pumpa zaustavi,
tako da voda koja potee unazad ka pumpi nee dovesti do usisavanja i
povlaenja dodatne vode i hemikalija iz sistema za navodnjavanje sa sobom.
Moraju takoe da postoje nepovratni ventili na liniji za ubrizgavanje hemikalija kako bi spreili da
voda za navodnjavanje ue u tank sa ubrivom. Ako se koriste ubrizgiva pumpe, one moraju da
budu instalirane tako da kada voda prestane da protie, ubrizgiva pumpa prestaje da radi.
Rastvorljivost ubriva
Kada se ubriva primenjuju kroz vodu za navodnjavanje, vrlo je vano znati kakva je rastvorljivost
ubriva. Rastvorljivost ubriva predstavlja maksimalnu koliinu ubriva koja se moe u
potpunosti rastvoriti u datoj koliini destilovane vode na datoj temperaturi. Na rastvorljivost
suvog materijala za ubrenje utie temperatura vode (Tabela 3.2). Prema tome, do problema
moe da doe kada se pokua rastvaranje ubriva u hladnoj vodi. Moda e biti neophodno da se
pronae nain da se voda zagreje kada se prave teni rastvori ubriva.
Proizvoai mogu na va zahtev da vam obezbede informacije o rastvorljivosti svojih ubriva.
Razliiti proizvoai mogu da vam daju donekle razliite podatke o rastvorljivosti za ista ubriva,
a to zato to koriste razliite aditive u svojim proizvodima i nekim ubrivima koja mogu da sadre
nerastvorljivi talog. U odsustvu konkretne informacije od proizvoaa, podaci iz tabele 4.3 se
mogu koristiti.
Tabela 4.2. Okvirne vrednosti rastvorljivosti ubriva (g proizvoda po L vode).
Temperatura
KNO3
KCl
K2SO4
NH4NO3
Urea
10C
210
310
90
1580
840
20C
310
340
110
1950
1050
39C
460
370
130
2420
1330
prilagoeno iz: J.O. Hardesty, G.F. Dickey i B.M. Olive. 1961. Production Methods - Potassium Nitrate in
Mixed Fertilizers, Farm Chemicals, February.
67
Rastvaranje ubriva
Kada rastvarate ubrivo, ne bi trebalo da prekoraite njegovu rastvorljivost. Inae, moe da se
formira talog i moe da zapui sistem za navodnjavanje. Na primer, na osnovu tabele 4.2,
o
rastvorljivost kalijum-nitrata na 20 C iznosi 310 g/L. Ako pokuate da rastvorite 400 g/L u
tanku za rastvor ubriva, dobiete 310 g/L koji mogu da se rastvore i ostatak od 90 g/L koji e se
nataloiti i nee moi da se koriste.
Kada se zajedno rastvaraju dva ili vie ubriva koji sadre zajedniki element (na primer kalijumnitrat zajedno sa kalijum-sulfatom), rastvorljivost ubriva se smanjuje. U tom sluaju, ne moemo
da se oslanjamo samo na podatke o rastvorljivosti ubriva. Obino se ovo ne izraunava na polju,
ve je uobiajeno da se vre probe i nainjene greke otklanjaju tokom primene.
Ako koristite MAP ili DAP, znajte da se ova ubriva ne rastvaraju potpuno, pa e vam trebati
sredstvo za ienje nerastvorenog taloga koji se skuplja na dnu tanka za pravljenje rastvora.
Test sa teglom
Neka ubriva ne bi trebalo da se meaju zajedno u jednom tanku zato to se vrlo brzo moe
formirati nerastvorljiva so. Primer za takvu nekompatibinost predstavlja meanje ubriva koja
sadre kalcijum sa onima koja sadre fosfat ili sulfat.
Da bi se izbegao neeljeni talog, uobiajena preporuka je da se sprovede test sa teglom. U
ovom testu, ubriva se inicijalno meaju u tegli koja sadri istu vodu koja se koristi za
navodnjavanje. ubriva treba dodati u tano istoj koncentraciji u kojoj se nameravaju koristiti
u tankovima za rastvor. Ako se formira talog ili rastvor dobije izgled nalik na mleko, test treba
ponoviti sa manjom koncentracijom ubriva.
Slika 4.6. Test sa teglom za odreivanje

kompatibilnosti ubriva. Obratite panju na
zamuenost i formiranje taloga u tegli desno
68
Tabela 4.3. Rastvorljivost, pH vrednost i druge karakteristike ubriva koja se koriste u prihrani.
(Izvor: New South Wales Australia Dept. of primary Industries.
http://www.dpi.nsw.gov.au/agriculture/resources/water/irrigation/crops/publications/fertigation)
Maksimalna
Vreme za
pH
koliina (kg)
Nerastvoreno
Proizvod
rastvaranje vrednost
Komentari
rastvorena u
(%)
(min)
rastvora
100 L na 20C
Rastvor se hladi dok se
Urea
105
20Z
9.5
Zanemarljivo
urea rastvara.
Korozivan za
galvanizovano gvoe
Amonijum-nitrat
195
20Z
5.62
Zanemarljivo i mesing. Rastvor se
(NH4NO3)2
hladi dok se proizvod
rastvara.
Amonijum-sulfat
[(NH4)2SO4]
43
15
4.5
0.5
Korozivan za topljeni
elik
Mono-amonijum
fosfat [MAP]
40
20
4.5
11
Korozivan za
ugljenini elik
Di-amonijum fosfat
[DAP]
60
20
7.6
15
Korozivan za
ugljenini elik
Korozivan za mesing i
topljeni elik
Sulfat kalijuma
11
5
8.59.5Y
0.44Y
[K2SO4]
elik
Kalijum-sulfat
11
1
8.59.5Y
0.44Y
[K2SO4]
elik
Rastvor se hladi dok se
Kalijum-nitrat
31
3
10.8
0.1
proizvod rastvara.
[KNO3]
Korozivan za metale.
Z
Temperatura rastvora pada na 0C, prema tome treba vie vremena da se materijal rastvori.
Y
Ove cifre potiu iz razliitih izvora.
Kalijum-hlorid [KCl]
34
7.09.0Y
0.5
Primer koji sledi je kalkulacija za odreivanje koliine za prihranu gde se koriste isti materijali
koji zahtevaju meanje da se dobiju odgovarajue koncentracije N i K2O.
69
Korak
1
Kriterijum
Ceo sistem
? Povrina 10 ha
? Blok navodnjavanja od 2 hektara
? 2000 voaka/ha
? protok kapljaa 2.25 l/h,
? 2 kapljaa/stablu
Godinje ubrenje
? N = 60 kg/ha koristei ureu
? K2O = 80 kg/ha koristei kalijum-hlorid
(KCl)
? 15 primena N & K (4.0 kg/primena) do
sredine jula
? 5 dodatnih primena sa samo K2O (4.0
kg/primena)
Izvrenje
? eli se primena N u
programa
iznosu od 4 kg/ha
? Urea - 46% N
?
pojedinana
Rastvorljivost 1.05
primena
kg/l pri 20oC (Tabela
prihrane (15+5)
4.3)
Obraun
2000 voaka/ha x 2.25 l/h / 3600 s x 2
kapljaa/stablu x 2 ha = 5.0 l/s
Protok sistema Q = 5.0 l/s
Potrebne koliine po bloku = 8.7 kg/ha x 2 ha =

17.2 kg
4.0 kgN/ha / 46 % = 8.7 kg uree

Potrebne koliine po bloku = 8.7 kg/ha x 2 ha =
17.2 kg
Koliina rastvora = kg za primenu / stopa
rastvorljivosti
= 17.2 kg / 1.05 kg/l
= 17 l
? eli se primena 4
kg/ha K2O
? KCl - 60% K2O
?
Rastvorljivost 34 kg/l
(Tabela 4.3)
4.0 kgK2O / ha / 60% = 6.7 kg KCl/ha

Potrebna koliina = 6.7 kg/ha x 2 ha = 13.4 kg
Koliina rastvora = kg za primenu / stopa
rastvorljivosti
= 13.4 kg / 0.34 kg/l
= 39 l
1. Pomeati ureu i KCl sa 60 l vode

2. Primeniti za 1 sat
3. Protok ubrizgavanja = koliina ubriva / minuti
= 60 l / 60 min = 1.0 l/min
4. Podesite koliinu vode da zadovoljite zahteve ureaja za ubrizgavanje.
70
Primer koji sledi je kalkulacija koja slui da se odredi koliina za fertigaciju koji koristi meana
ubriva.
Korak
1
Kriterijum
Ceo sistem
? Povrina 10 ha
? Blok navodnjavanja od 2 hektara
? 2000 voaka/ha
? protok kapljaa 2.25 l/h,
? 2 kapljaa/stablu
Godinje ubrenje
? N = 60 kg/ha koristei ureu
? K2O = 80 kg/ha
? 15 primena N & K (4.0 kg/primena) do
sredine jula
? ubrivo sa 16-8-22 analizom
Obraun
2000 voaka/ha x 2.25 l/h / 3600 s x 2
kapljaa/stablu x 2 ha = 5.0 l/s
Protok sistema Q = 5.0 l/s
Da se dobije 60 kg/ha N
60/16% = 375 kg/ha ubriva 16-8-32 e biti
potrebno
375 x 22% = 82.5 kg/ha K2O
375 x 8% = 30 kg/ha P2O5
Izvrenje
programa
pojedinana
primena
prihrane (15)
? eli se primena N u
iznosu od 4 kg/ha
? ubrivo - 16% N
4.0 kgN/ha / 16 % = 25 kg ubriva 16-8-32
Potrebna koliina = 25 kg/ha x 2 ha = 50 kg
1. Pomeati 50 kg 16-8-22 sa 60 l vode

2. Primeniti za 1 sat
3. Protok ubrizgavanja = koliina ubriva / minuti
= 60 l / 60 min = 1.0 l/min
4. Podesite koliinu vode da zadovoljite zahteve ureaja za ubrizgavanje.
Odreivanje najisplativijeg ubriva

Kada se bira ubrivo za upotrebu, treba razmotriti cenu po jedinici hranljivog elementa,
budui da cene materijala mogu znaajno da variraju.
Na primer, ako je cena uree (46-0-0) 34.000 din po toni, a cena amonijum-nitrata (34-0-0)
30.000 din po toni, koji je ekonominiji od ova dva materijala?
Cena hranljivog elementa (din/kg hran. elem.) = Cena po toni materijala
Klasa ubriva X 10
Urea: 34.000 din po toni (46 x 10) = 74 din /kg N
Amonijum-nitrat: 30.000 din po toni (34 x 10) = 88,2 din /kg N
Prema tome, urea bi bila najjeftiniji izvor azota
Po ovoj kalkulaciji, azot iz uree e kotati (57.900 din/460) = 126 din/kg. Koristei istu kalkulaciju,
amonijum-sulfat e kotati 217 din/kg, pa je urea jo uvek jeftinija.
71
Kristalizacija rastvora ubriva

Kristalizacija rastvora ubriva u tankovima moe da bude problem tokom hladnog vremena. to
je kompleksnija formulacija, to je vea tendencija kristalizacije.
Najvaniji faktor koji utie na temperaturu kristalizacije rastvora ubriva je njegova koncentracija
azota i kalijuma. to je via analiza rastvora, to je via temperatura kristalizacije. Na primer, rastvor
ubriva 10-0-10 koji se pravi od amonium-nitrata i kalijum-hlorida e kristalisati na oko 16 C, dok
e rastvori 8-0-8 i 6-0-6 napravljeni iz istih izvora kristalisati na oko 5 C, odnosno -3 C.
Rastvori napravljeni sa kalijum-nitratom e kristalisati na nekoliko stepeni nioj temperaturi nego
rastvori napravljeni sa kalijum-hloridom. Dodatak mikrohranljivih elemenata rastvoru ne menja
znaajno temperaturu kristalizacije.
Ako se oekuju temperature koje su ispod temperatura kristalizacije u duem vremenskom
periodu, kristalizacija treba da bude spreena razblaivanjem rastvora vodom. Dodavanje
dovoljne koliine vode da bi se smanjile analize N i K2O na manje od 5% e spreiti kristalizaciju u
najveem broju sluajeva.
Potencijalni problemi kod primene

1) Primarni problem koji se javlja kod fertigacije je inkompatibilnost hemikalija koja dovodi
do stvaranja taloga koji moe da zapui kapaljku sistema kap-po-kap.
2) Kalcijum, magnezijum, gvoe, cink i bakar ne bi trebalo da se meaju sa fosfatima ili
sulfatima zato to se formira nerastvorljiv talog.
3) Uvek kada se koriste fosfati, kiselina treba da se ubrizga u sistem distribucije kap-po-kap
30 do 60 minuta na kraju ciklusa fertigacije da bi rastvorila talog. Hlorovodonina (sona)
kiselina se u principu preporuuje za ovu svrhu.
4) Da bi se izbegli problemi inkompatibilnosti, primenite inkompatibilne materijale svaki
zasebno, obezbeujui da se sistem detaljno ispere izmeu ubrizgavanja svakog seta
razliitih materijala. Takoe, koristite posebne tankove za meanje i glave ubrizgivaa
za materijale koji mogu da budu inkompatibilni, a onda primenite materijale jedan
posle drugog.
5) U nekim sluajevima bunarska voda ima visok sadraj gvoa.Voda koja sadri vie od 0.1
mg//kg gvoa moe da bude problem.
a Da bi se izbegli problemi sa talogom gvoa, voda moe biti zasiena vazduhom
kako bi oksidisala gvoe u nerastvorljiv oblik koji moe da se izdvoji. Ovo zahteva
sud za tretman vode pre nego ona ue u sistem kap-po-kap.
b. Drugo reenje je da se voda moe tretirati hlorom (1 mg/kg na 0.7 mg/kg gvoa) i
onda se talog moe ukloniti sa filtera. Ovo e zahtevati esta ispiranja filtera. Pored
toga, sistem treba tretirati kiselinom (hlorovodoninom, sumpornom, fosfornom ili
azotnom kiselinom).
72
Strategije primene

U klimatskim uslovima gde je koliina potrebne vode za navodnjavanje promenjiva i

zavisi od koliine padavina svake nedelje, najbolja strategija je da se napravi kalkulacija u
kojoj koliina ubriva koja treba da se primeni na godinjem nivou se podeli brojem
nedelja kada hranljivi element treba da se primeni.
Ovo vam daje ciljnu koliinu koja treba da se primeni svake nedelje za svali hranljivi
element.
Nedeljna doza se onda primenjuje u jednom ciklusu navodnjavanja u jednom danu u
nedelji.
Ostala navodnjavanja tokom te nedelje nee sadrati ubriva. Ako kia poremeti
raspored, prihrana treba da se odloe na dan-dva da bi se zemljite osuilo.
Budui da se primenjeni azot kree sa vodom u zemljitu, doputanje zemljitu da se
osui omoguava efikasnije fertigacije u odnosu na one kada je zemljite natopljeno.
Tamo gde je nivo bora u liu nizak, male koliine bora se mogu veoma efektivno
primeniti kroz fertigaciju. Ovaj element se efikasno unosi korienjem ovog metoda.
Koliina od 1.5 do 2 kg/ha istog bora trebalo bi da bude adekvatna koliina za
odravanje. Ovo bi se znailo 0.15 do 0.2 kg/ha bora nedeljno.
Drugi elementi, kao to su magnezijum, cink i bakar, se takoe mogu primeniti kroz
fertigaciju, ali ovo je skuplji metod u odnosu na primenu ovih elementa preko lia
folijarno.
Koja pitanja treba razmotriti u okviru

prihrane
Kod navodnjavanja ili fertigacije kap-po-kap, sledee pitanja treba razmotriti:
1. Da bi se maksimalno podstakao rast voaka, sistem navodnjavanja kap-po-kap treba
instalirati posle sadnje to je pre mogue. Ovo je naroito potrebno kod stabala velike
debljine koja ija je kronja velika u odnosu na korenov sistem.
2. Sistemi navodnjavanja i prihrane kap-po-kap imaju najvei uticaj na rast voke i prinos od
prve do etvrte godine. Ako sistem kap-po-kap nije instaliran u prvoj godini, gubitak
potencijalnog rasta stabla e sigurno ograniiti rane prinose.
3. Azot i kalijum se mogu efektivno primeniti kroz sistem kap-po-kap.
4. Magnezijum i bor se mogu efektivno primeniti kroz sistem kap-po-kap ili folijarnom
primenom
5. Cink i kalcijum su najbolje primenjeni ako se to uradi folijarno prskanjem lia.
6. Azot treba primeniti tokom prve polovine sezone
7. Kalijum se moe primenti tokom cele sezone ili samo u drugoj polovini sezone.
8. U svakom sluaju, ukupna godinja koliina azota ili kalijuma treba da se podeli u jednake
koliine, za svaku nedelju, u vremenskom periodu kada se taj hranljivi element primenjuje.
9. Navodnjavanje sistemom kap-po-kap treba da se sprovode dvaput nedeljno tokom
hladnijih perioda sezone rasta, a tokom toplijih perioda u godini svakog dana.
73
OBJANJENJE SIMPTOMA
NEDOSTATKA HRANIVA
(Prilagoeno iz knjige Prihrana voa, 1966. Publikacije hortikulture, N. F. Childers, urednik)
Mnogi simptomi nedostatka hranljivih sastojaka su karakteristini i mogu biti dijagnozirani
vetim opaanjem bez analize lia. Poetni simptomi nedostatka hranljivih elemenata mogu biti
prolazna pojava. Kada postanu ozbiljniji, simptomi poinju da se pojaavaju i postaju stalni sve
dok se ne isprave. Ozbiljni nedostaci se u veini sluajeva ne mogu lako ispraviti na liu i rodu u
tekuoj sezoni, pa je korekcija moda tek mogua kada pone nova sezona. Neuvebano oko
moe pomeati oteenje od ostatka herbicida ili drugih hemikalija koje se primenjuju preko
zemljita sa poremeajem u prihrani. Viestruki nedostaci se mogu javiti tako da se karakteristini
obrazac ne moe lako prepoznati. Za tumaenje ovakvih stanja analiza lia je od kljune vanosti.
1. Simptomi nastaju samo kod novog porasta, ali esto istraju i do faze zrelog rasta.
a) Lie je ujednaene boje; rast je smanjen; internodije su krae, to mladarima daje
bunast izgled.
i) Lie obino veliko i tamno zeleno. Mladari su dugaki i savitljivi u ranim fazama,
moe se javiti kratak i bunast sekundarni rast posle odumiranja dugakih mladara;
du snanih mladara moe se formirati smola u osnovi svake peteljke; viestruki
pupoljci ili mladari se mogu formirati na nodusima; u upljinami ispod peteljke ploda
moe se javiti smola ili braonkaste pege na povrini koreBAKAR
ii) Novo lie bledo zeleno, prelazi u uto-zeleno kako se poveava; porast je slab
AZOT
iii) Nov porast je ukasto-smee-zelen, bez sjaja, redak, a listovi su nepravilnog oblika;
voe ima naslage smole na unutranjem omotau ispod koreBOR
b) Lie sa hlorotinim arama
i) Lie je smanjene veliine, iljato, usko, sa otrim kontrastom svetlo utih ara na
zelenoj pozadini CINK
ii) Lie je priblino normalno po veliini i obliku.
(1) Bledo zelena ara preko celog lista; ili, simptom se moe biti i u vidu tamno zelene
boje du lisnih nerava, dok je izmeu nerava tkivo svetlo zelene boje
MANGAN
(2) Lisni nervi su zelene boje, nalik na perje, na svetlo zelenoj ili utoj podlozi; u
tekim sluajevima, lie moe biti potpuno uto, smanjene veliine, a manje
granice mogu odumreti na spoljnom delu veih grana GVOE
1) Simptomi nastaju na starijem liu, dok mlado lie izgleda normalno ili skoro tako
a) Formirana ara od izbledelog hlorofila u nekim delovima, koja se postepeno poveava.
I) Hlorofil poinje da bledi u baznom delu lista, izmeu srednjeg dela i bonih ivica lista;
obino se iri ka spoljnim delovima, ostavljajui zelenu klinastu aru u osnovi lista;
meutim, moe da se iri i ka unutra, stvarajui uti klin; ceo list moe da izbledi do
zlatno bronzane boje MAGNEZIjUM
74
ii) Gubitak hlorofila poinje du bonih ivica lista i pomera se ka unutra, dolazi do na
pola puta do sredine sa nepravilnom prednjom ivicomKALCIJUM
iii) Bleenje hlorofila poinje kao mrlje u distalnoj polovini lista; pege su bledo ute u
poetku, ali vremenom dobijaju bronzanu boju kako se ire i sjedinjuju; lie je
ukastosmee, voe je dosta manje ali dobrog kvalitetaKALIJUM
iv) Nasumino po povrini lista javljaju se hlorotine pege; centralni deo pega dobija
smeu boju sa utim i narandastim oreolom; pege su prenika 8 - 12 mm i pojavljuju
se samo u jesenMOLIBDEN
b) Gubitak hlorofila nije lokalizovan.
i) List postepeno bledi do mutno zelene boje a na kraju do narandasto-ute; u
ekstremnim sluajevima mogu se pojaviti nekrotine pege ili vrhovi listova; kora voa
je debela i hrapava, tkivo sunerasto i upljikavo u sredini, a sadraj kiselina je vei od
uobiajenog FOSFOR
ii) Generalno svetlo zelena do uta boja lia sa beliastim nervima; broj plodova je
smanjen, a obojenost spoljanjeg i unutranjeg dela ploda loa; kvalitet je dobar, ali je
sadraj soka mali AZOT
Simptomi nedostatka i vika hranljivih

elemenata
AZOT
Nedostatak
Simptomi se javljaju u vidu smanjenog vrnog porasta sa
tankim mladarma koji imaju bledo zeleno i uto lie.
Generalno, simptomi prvo postaju oigledni na starijem
liu koje je u osnovi mladara. Plodovi su obino sitniji i
ranije sazre. Lie je malo i bledo, sa neznatnim rast om
Viak
Prekomerni porast mladara sa tamno zelenim liem i
odloenim opadanjem lia u jesen. Boja ploda je slabija,
zrenje kasni i rok uvanja je smanjen. Plodovi crvenih sorti
su manje crveni a utih obino ostanu zeleni. Mogu se
pojaviti i drugi problemi kao to su oplutnjavanje i gorke
pege jer nivo azota nije u ravnotei sa nivoom kalcijuma
75
FOSFOR
Nedostatak:
Ozbiljni nedostaci koji su dovoljni da izazovu vizuelne
simptome su retki na vou. Kada do njih doe, simptomi su
u vidu ogranienog i vitkog porasta mladara sa mladim
listovima koji su neuobiajene tamno zelene boje. Donja
strana mladih listova, naroito du ivica i glavnih nerava,
esto je ljubiasta i polako gubi boju. Lie moe da ima
teksturu nalik na kou i da bude pod abnormalno otrim
uglom u odnosu na stabljiku. Simptomi na liu se najee
uoe na poetku nove sezone i slabe kasnije tokom sezone.
Kada je vlanost zemljita niska, niske vrednosti fosfora su
uobiajene kod rezultata analize lia.
Viak:
Simptomi suvika fosfora su obino izraeni kao pokazatelji
nedostataka jednog ili vie znaajnih tekih metala, kao to
su cink, bakar, gvoe i mangan. Budui da simptomi
nedostatka ovih elemenata mogu takoe da se pojave
zbog vika fosfora, vizuelni simptomi toksinosti fosfora na
liu nisu pouzdani.
KALIJUM
Nedostatak:
Simptomi se generalno javljaju prvo na starijem liu u
osnovnom delu ovogodinjih mladara. Ivice listova
izgledaju kao da su oprljene. Kod kotiavog voa,
pored oprljenosti, moe doi i do kovrdavosti bonih
ivica lista i pojave hloroze.Veliki rod voa obino naglasi
pojavu simptoma. Istraivanja upuuju na to da postoji
obrnuta srazmera izmeu kalijuma u listu i veliine roda.
Prema tome, to je manji rod to su vei zahtevi
kalijumom. Kao i sa fosforom, u uslovima niske vlanosti
u zemljitu, nii nivoi kalijuma su uobiajeni kod
rezultata analize lia.
Viak:
Nema poznatih vizuelnih simptoma koji se direktno mogu
pripisati visokom nivou kalijuma. Meutim, nedostatak
magnezijuma obino se javlja istovremeno sa visokim
nivoom kalcijuma.
76
KALCIJUM
Nedostatak:
Konkretni simptomi nedostatka kalcijuma na liu retki su
u vonjacima. ei su simptomi koji su podstaknuti
visokim nivoima drugih hranljivih elemenata. Ako postoji
nedostatak, onda se simptomi prvo ogledaju na mladom
liu uvijanjem spoljanjih ivica i pojavom ravnomerne
hloroze izmeu nerava listova koji rastu. Voe esto
pokazuje simptome koji su u vezi sa niskim nivoom
kalcijuma ak i kada ga moda ima dovoljno u liu.
Gorke pege kao posledica nedostatka kalcijuma
Viak:
MAGNEZIJUM
Nedostatak:
U najgoroj fazi, simptomi mogu biti takvi da ivica lista
lista izgleda oprljeno, to se moe povezati i sa
nedostatkom kalijuma. Karakteristinije je bledilo
zelene boje na ivicama starijeg lia, koje se dalje iri na
tkivo izmeu nerava prema donjem i srednjem delu
lista, dajui tako tipian izgled are riblja kost. Kako
sezona odmie, simptomi se javljaju na mlaem liu
dok straije lie otpada.
Viak:
Simptomi prekomernog nivoa magnezijuma nisu
konkretni, ve se obino pojavljuju kao nedostatak bilo
kalijuma ili kalcijuma.
77
BAKAR
Nedostatak:
Mlae lie izgleda krljavo ili deformisano, usko je,
malo izdueno sa talasastim ivicama. Moe da se javi
odumiranje mladara. Simptomi nedostatka bakra i cinka
se esto javljaju istovremeno i pogorani su ukoliko
zemljite ima visoku pH vrednost.
Viak:
Simptomi suvi+ka bakra se skoro nikada ne javljaju u
voanjacima, a ukoliko se pojave onda su slini onima koji
su karakteristini za nedostatak cinka.
MANGAN
Nedostatak:
Prvi simptomi javljaju se u vidu hloroze izmeu glavnih
nerava, u blizini ivice lista i ire se ka srednjem delu.
Simptomi mogu esto da se pomeaju sa onima koji
ukazuju na nedostatak gvoa i magnezijuma. Ali, suprotno
nedostatku magnezijuma, simptomi nedostatka mangana
retko se razviju toliko da dovedu do hloroze izmeu nerava,
ve se ona obino zadrava na ivicama lista. Druga bitno
razliita karakteristika je da se nedostatak mangana prvo
javlja na najmlaem liu i najtanji nervi lista ne zadravaju
zelenu boju kao to je sluaj kod nedostatka gvoa.
Viak:
"Krastavost kore" je vrsta poremeaja koji se javlja kod
jabuka, naroito kod sorti Delies i Jonatan. Njega
delimino izaziva viak mangana zajedno sa niskim nivoom
kalcijuma.
78
CINK
Nedostatak:
Simptomi su esto opisivani kao "rozetavost" lista ili "sitni
listovi" Novo-razvijeni listovi su manji od normalnih. Smanjen
porast mladara u duinu dri listove na manjoj udaljenosti,
to mladaru daje izgled rozete. U teim sluajevima, starije
lie moe da opada, dovodei do jo naglaenije pojave
rozeta. U rano prolee, posmatra moe da uoi zakasnelu
pojavu bonih listova na prologodinjim mladarma. Ovaj
simptom moe se pomeati sa simptomima od oteenja od
niskih temperatura, ali karakteristika po kojoj se razlikuje
zimska povreda je ta da ona dovodi do pojave smee boje na
kambijalnom tkivu.
Viak:
Simptomi su retki i najverovatnije maskirani sekundarnim
simptomima koji podseaju na one koji se javljaju kao rezultat
nedostatka drugih mikroelemenata.
BOR
Nedostatak:
Kod veine vrsta voa, nedostatak bora uoava se prvo na
plodu, pa tek onda na listovima. Simptomi se ogledaju u vidu
deformacija na plodu koje potiu od ulegnua ispod koga je
tvrdo i plutasto tkivo. Ovaj simptom se esto mea sa gorkim
pegama ili oplutnjavanjem koji su posledica nedostatka
kalcijuma. Istraivai se ne slau po pitanju da li se ova dva
simptoma mogu vizuelno razlikovati. Izmeu simptoma
nedostatka bora i gorkih pega moe se napraviti razlika na
osnovu prisustva ulegnua od kore do jezgra ploda, dok se
kod gorkih pega ovo ulegnue javlja samo kod aice i samo
u blizini kore. U nekim sluajevima nedostatka bora, itava
povrina ploda pokrivena je naprslinama na kori koje su
zadebljale i koje plodu daju crvenkasto smeu boju.
Viak:
Simptomi ukljuuju odumiranje grana, znatno poveanje nodusa
na jednogodinjim i dvogodinjem granama, preranu zrelost,
pucanje unutranjeg thiva i opadanje plodova. Simptomi na liu
se prvo javljaju na starijem liu i predstavljeni su utilom du
glavnog i bonih nerava. Kod breskve simptomi na vegetativnoj
masi ogledaju se u vidu nekroza na liu, uvijanja ivica i vrhova
listova, formiranje manjeg broja pupoljaka i smanjeno zametanje
plodova, kao i razdvajanje kotice.
79
GVOE
Nedostatak:
Nedostatak gvoa je vrlo est javlja kod biljaka. Inicijalni
simptomi su gubitak zelene boje na vrlo mladom liu. Dok
tkivo izmeu nerava postaje bledo zeleno, uto ili ak
belo,sami nervi ostaju tamno zeleni. Na mladom liu moe
doi do potpunog nedostatka boje, ali sami lisni nervi
dobijaju kasnije zelenu boju.
Viak:
Mada se to retko deava u vonjaku, Viak gvoa
obino izaziva simptome sline onim kod nedostatka
mangana
MOLIBDEN
Nedostatak:
Hlorotine pege nasumino su rasporeene po povrini
lista; u sredini pega formiraju se smei krugovi sa utim ili
narandastim aurama; pege su od 6-12 mm u preniku i
javljaju se u jese
TOKSINOCT UREE I BIURETA

Ako se urea primenjuje folijarno, za prskanje treba koristiti
samo materijal sa niskim procentom biureta (manje od
25%) kako bi se izbegla njegova toksinost.
80

RS Prirucnik o Navodnjavanju I Prihrani Jabuke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

RS Prirucnik o Navodnjavanju I Prihrani Jabuke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

o

Izrada ove publikacije omoguena je uz podrku Misije Amerike agencije za meunarodni

Grupa asocijacija SRPSKI PLODOVI AD

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE I PRIHRANU:

Zastupnik i distributer multinacionalnih kompanija Yara (mineralna, vodotopiva,

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

ANALIZA LIA .................................................................................................................................................39

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

OBJANJENJA SIMTOMA NEDOSTATKA HRANIVA.....................................................................................74

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Kako bi se procenile trenutne prakse prihrane jabuke preko sistema za navodnjavanje, u

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

SPISAK PRAVA KORISNIKA NAVODNJAVANJA

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Organska materija u zemljitu podrazumeva bilo koji organski materijal zasnovan na

Vrednost pH u zemljitu utie na dostupnost hranljivih elemenata biljkama, ukljuujui

Kapacitet razmene katjona (CEC) je merilo sposobnosti zemljita da od spiranja sauva

pH vrednost zemljita i unoenje krea

Dozvoljeno troenje vode u zemljitu

Do stresa moe da doe u sledeim sluajevima:

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Koliine vode za primenu

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

l/stablu/dan =ET(mm)*10.000 / br. biljaka/ha l

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Dostupna voda u zoni korena koja se

Zemljite je tipa peskovite ilovae sa 14% dostupne

Povrina vlaenja kapljaa =

Povrina vlaenja kapljaa = (3.14*d2)/4

Zapremina zemljita u navodnjavanoj zoni korena

Zapremina vode u navodnjavanoj zoni korena

Tokom prolea pa sve do juna meseca trebalo bi

Volvode = 0.39 m * 0.5 m * 14%

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Praenje efikasnosti navodnjavanja

Slika 3.5. Kapacitivna sonda koja

Slika 3.6. Primer

Ispiranje sistema za navodnjavanje

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Postupci ispiranja sistema

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Unoenje kiseline u sistem

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Koliina kiseline koja je neophodna za smanjenje pH vrednosti vode za navodnjavanje do

Primer izraunavanja koliine kiseline koja se injektira u sistem

eljena pH vode = 6.5

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

koliina istog CaCO3 potrebna da neutralie reakcije formiranja kiseline 1 kg azota.

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Bakar, gvoe, mangan i cink

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Tabela 1.2. Kratak pregled potencijala pokretljivosti hranljivih sastojaka u peskovitim

JONSKI OBLIK KOJI

Cu, Mn, Fe, Zn

Cu2+, Mn2+, Fe3+, Zn2+

Sadraj azota u stablu

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE

Koliina azotnog ubriva

PRIRUNIK O NAVODNJAVANJU I PRIHRANI JABUKE