10.sindikati U Medijima

Edicija SINDIK
SINDIKATI U MEDIJIMA
Za izdavae
Fondacija Fridrih Ebert Bojan Laevac
Centar za razvoj sindikalizma Sreko Mihailovi
Autori
Sreko Mihailovi (ed)
Zoran Stojijkovi
Duan Torbica
Vojislav Mihailovi
Recezent
Jelka Jovanovi
Lektura i korektura
Anelka Kovaevi
Dizajn i priprema za tampu
Marko Zakovski
tampa
Slubeni glasnik
Tira
300 primeraka
Beograd, 2012. godine
ISBN
SADRAJ
Sreko Mihailovi: Saetak istraivakih nalaza
Sreko Mihailovi: Konceptualni uvod u istraivanje relacije medija i sindikata
Vojislav Mihailovi: Obavetenost o sindikatima i poverenje u sindikate

1. Uvod
23
23
2. Obavetenost i poverenje u Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost
25
3. Poverenje u sidnikate i izborna orijentacija
40
4. Korelati obavetenosti i poverenja
43
5. Vremenska dimenzija obavetenosti i poverenja u sindikate
54
6. Zakljuak
58
Sreko Mihailovi: Koliko i kako mediji javljaju o sindikalnim i radnikim temama
63
1. Medijski prilozi o sindikatima i radnikim temama
64
2. Teme tekstova o sindikatima
76
3. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima
82
4. anrovi tekstova o sindikatima
86
5. ta se u tekstovima o sindikatima zamera sindikatima
88
6. ta sindikalni novinari kau o uticaju medija
101
7. Sindikati i mediji
104
8. Republika pie o radnicima i sindikatima
109
Duan Torbica: Subotica Kako sindikati informiu
115
1. Savez samostalnih sindikata Subotice
116
2. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine - Gradski odbor
118
3. Industrijski sindikat ATB SEVER
120
4. Alati za informisanje
122
5. Zakljuak
125
Zoran Stojiljkovi: Partnerstvom do demokratskih promena

1. Polazna dilema: ta treba znati o prirodi politike i sindikatima u procesu
odluivanja
127
127
2. Pitanje prvo: Da li su sindikati zavodljiv i atraktivan partner
132
3. Pitanje drugo: ta su razlozi nemoi sindikata
135
4. Pitanje tree: Ima li izlaza za zaposlene i sindikate
136
5. Pitanje etvrto: Kakve su anse za meusindikalnu saradnju i dijalog
137
6. Pitanje peto: Kakav smisao ima saradnja s civilnim drutvom i javne kampanje
139
7. Pitanje esto: Ima li dijalog s poslodavcima ikakvog smisla
143
8. Pitanje sedmo: Kako do realnog uticaja na polje politike
145
9. Zavrna dilema: Kako preiveti tranzicionu dramu
148
Prilozi
151
Prilozi (1) Prokleti samoupravljai
151
Prilozi (2) Tabele
159
Prilozi (3) Izbor tekstova o sindikatima i radnikim temama
173
Prilozi (4) Metodoloke napomene o istraivanju
207
Summary of the study ndings Sreko Mihailovi
209
Sreko Mihailovi
SAETAK ISTRAIVAKIH NALAZA

U naoj zemlji pripadnici radnike klase bili su nekada, u vreme komunistike
vlasti, bar na reima, idealizovani. Oni su sada zanemareni. Javnost vie interesuju
problemi srednjih slojeva, a takozvanu kvalifikovanu javnost, odnosno one koji imaju
bitne informacije, najvie interesuju meusobni odnosi tajkuna i politiara, domaih
i stranih.
Vladimir Ili - u pogovoru knjige koju je priredio Neboja Popov:
Radno mesto pod suncem. Radnike borbe u Srbiji.
Istraivanje medijskog predstavljanja sindikata situirano je u okvir traganja za
iniocima koji utiu na smanjeno poverenje graana Srbije u sindikate. Polazei
od pretpostavke za koju ima dovoljno argumenata, da je nepoverenje u sindikate
jedan od glavnih inilaca koji dovodi do nemoi sindikata, a da su potom
nepoverenje i nemo fenomeni koji se meusobno hrane i dopunjuju, posebno
smo se bavili ispitivanjem odnosa izmeu poverenja u sindikate i obavetenosti o
radu sindikata. (O tome u ovoj studiji pie Vojislav Mihailovi u radu o poverenju
u sindikate i obavetenosti o radu sindikata.) Pretpostavili smo na poetku
istraivanja da je neobavetenost o radu sindikata jedan od inilaca koji utiu na
smanjenje poverenja, pa i na samo nepoverenje u sindikate.
U istraivanju smo utvrdili da su sindikati uglavnom adekvatno predstavljeni u
medijima; ni malo, ni mnogo, mada se moe govoriti o izvesnoj potcenjenosti. U
osnovi medijska slika sindikata ne odstupa u statistiki znaajnijoj meri od realnog
uvida u stanje sindikata i sindikalizma. Ne moe se, dakle, govoriti o medijskoj
antisindikalnoj histeriji, a njeno postojanje bila je pretpostavka koju smo ispitivali u
ovom istraivanju. Indicije o antisindikalnoj histeriji namee jedan broj tekstova u
tabloidnoj tampi za koje se sigurno moe rei da nisu dobronamerni. No, priroda
veine tekstova, u veini medija, bitno je drukija i svakako dobronamerna.
Realizam medijskog predstavljanja sindikata, meutim, ima jednu za mnoge
sindikalce neoekivanu posledicu. Naime, bolja informisanost o radu sindikata
u korelaciji je s nepoverenjem u sindikate, tako da se moda moe govoriti i o
tome da bolja informisanost dovodi do smanjenja poverenja u sindikate. Sledei
ovu korelaciju moemo doi do naizgled apsurdnog zakljuka: Treba raditi na
smanjenju informisanosti o radu sindikata, jer bi time doprineli veem poverenju
u sindikate, i u krajnjoj liniji pomogli bi poveanju sindikalne moi. Ipak, ove
nalaze valja dublje analizirati i tragati o moguim iniocima koji utiu na ovo
razvoe to vie znamo o sindikatima to im manje verujemo! Prividno cinini
komentar ove suprotnosti (razvoa) obavetenosti i poverenja, mogao bi da glasi:
Znaajna korelacija izmeu obavetenosti i poverenja u sindikate u stvari je kljuni
Sindikati u medijima: 5
dokaz za realistinost medijske prie o sindikatima, jer kad javnost stekne uvid
u rad sindikata prestane da veruje u njih, umesto oekivanog sindikalnog rada
vidi se neto to samo nalii na ekasan rad! Naravno, ne previamo injenicu
da ekasan rad sindikata nije uslovljen samo kapacitetima samih sindikata, ve i
odnosom sindikalnog okruenja prema sindikatima, a pre svega odnosom drave
i njenih institucija i odnosom vlasnika kapitala.
Poenta je u tome to realni medijski prikaz sindikalnog rada omoguava uvid u
sindikalnu ne-mo, a obavetenost o nemoi generie nepoverenje. Uostalom,
kako bi se i moglo imati poverenje u organizaciju koja je malo mona i
politiki i socijalno!
U istraivanju smo utvrdili da se obavetenost o radu sindikata poveava s
pribliavanjem statusu lana sindikata. Tako je, po nalazima istraivanja javnog
mnenja iz 2010. godine, svega 14% punoletnih graana Srbije obaveteno
(osrednje ili mnogo) o radu sindikata; o sindikatima je, potom, obaveteno
22% zaposlenih radnika, kao i 48% lanova sindikata (videti sliku 1).
Slika 1: Obavetenost o sindikatima uopte po razliitim entitetima ispitanika
Ukupna populacija - 14% obavetenih o radu sindikata uopte
Oni koji su izvan radnog odnosa 10% obavetenih o radu sindikata uopte
Oni koji su u radnom odnosu

22% obavetenih o radu sindikata uopte
Nisu lanovi sindikata 8% obavetenih o sindik.
lanovi sindikata 48% obavetenih o sindik.
ta se moe zameriti medijima? Eventualno, moe se govoriti o tome da mediji

nisu pomogli, odnosno pomagali sindikatima da izau iz krize poverenja i uopte
u prevazilaenju nemoi. Istiemo da je ovo samo uslovno primedba koja se moe
uputiti medijima, jer se odnosi na neto to se ne moe ubrojati u medijski posao,
iako to ne znai da mediji ne mogu da se pojave i u toj ulozi. Na uvid u kapacitete
medija na ovom planu, pre svega preko komunikacije s desetak novinara koji
prate sindikate, ukazuje na znatne medijske mogunosti. Bilo bi ipak previe
oekivati da se mediji pojave i kao inicijatori rada na revitalizaciji sindikalizma u
Srbiji.
Akciju za revitalizaciju sindikalizma (akciju, a ne kampanju) mogu da pokrenu
samo sindikati, odnosno sami radnici. Prvi partner u tom poslu sindikata i
radnika, jeste civilno drutvo, tj. organizacije civilnog drutva, a potom i drava,
i politike organizacije, ali i organizacija poslodavaca u meri u kojoj oni shvataju
sveobuhvatnost uinaka socijalnog partnerstva sa sindikatima. (O tome u ovoj
6: Sindikati u medijima
studiji pie Zoran Stojiljkovi u svom radu o partnerstvu kao putu do demokratskih
promena.)
Novu (dodatnu) ulogu medija u odnosu na sindikate, vidim samo u okviru
pomenutog partnerstva za revitalizaciju sindikata. Smatram, dakle, da sindikati
treba da preispitaju svoj status i ulogu i da se orijentiu na revitalizaciju sopstvene
moi, a da se u tom poslu oslone (pa i zatrae pomo, zato da ne) na civilno i
politiko drutvo, na poslodavce i dravu, i naravno, na medije kao deo civilnog
drutva.
U drugoj ravni, u okviru istraivanja relacija sindikata i medija, bavili smo se (na
neki nain, iz drugog plana) pitanjem informisanja unutar sindikata. Pokazalo se
tokom istraivanja da smo bili u pravu kada smo osnovno istraivanje orijentisali
na polje spoljnjeg informisanja ili informisanja prema spolja, kako to imenuju
u sindikatima. Dakle, informisanje o sindikatima i obavetenost drugih o
sindikatima, a ne (samo) obavetenost lanova sindikata o radu svog sindikata.
Sve u svemu, interno informisanje u sindikatima bilo je nekako po strani u odnosu
na osnovni tok istraivanja. Ipak je interno informisanje posebna tema koja trai
istovremeno ispitivanja stepena i kvaliteta obavetenosti lanova datog sindikata
i s druge strane, puteva kojima se vri informisanje unutar datog sindikata.
Naa istraivanja su pokazala da je interno informisanje bolje od eksternog
informisanja. O tome delimino svedoi podatak da je o radu sindikata informisan
svaki drugi lan nekog od sindikata, dok je obavetenost kod radnika (bez obzira
da li su ili nisu lanovi sindikata) duplo manja, a obavetenost punoletnih graana,
manja ak tri i po puta. Meutim, treba imati na umu da na informisanost o
sindikatima ne utie samo pruena mogunost da se neko obavesti o sindikatima,
ve i zainteresovanost pojedinca da se obavesti o radu sindikata i niz drugih
inilaca.
Predstava koju mediji prezentuju javnosti jeste rezultanta kapaciteta sindikata i
sposobnosti medija da interpretira sindikalnu priu. Gledano u celini, nai podaci
sugeriu zakljuak da mediji samo reektuju sindikalnu stvarnost. Utoliko su
mediji u sluaju sindikata protoni bojler, malo ta oduzimaju i malo toga dodaju
kada je re o sindikatima. Sindikati su, izgleda, isuvie slabi da bi oni koji imaju
medije u vlasnitvu nalazili za shodno da interveniu i da umanjuju (ili iskrivljuju)
sindikalnu (ne)mo. Utoliko je medijska pria o sindikatima tana!
No, ipak neka pitanja ostaju. Zato, na primer, pria osluaju Jugoremedije ostaje
samo u okvirima Republike lista graanskog samooslobaanja; zato izvan medija
ostaju sluajevi drugih jugoremedija; zato se primeri radnikog akcionarstva
preutkuju... Zato je izvan medijske panje velika pria o zatvorenosti prema
sindikatima malih i srednjih preduzea ili pojedinih rmi u vlasnitvu inostranog
kapitala? Ili ona o dilovima sindikalnog vostva i vlasnika pojedinih rmi na
osnovnim nivoima sindikalnog organizovanja... S druge strane, pitanje je: Zato

sami sindikati nisu pokretali ove teme, a nema dokaza da su ih pokretali, a da su
ih mediji preutkivali!
Sve u svemu, ako je tano da postoji medijsko zamraenje vanih vesti i vanih
pria, zato taj mrak ne razbijaju sindikati, zato se tako malo koristi internet
(nedavno ponovo otkriven od malih protestnih grupa po celom svetu, ali i ne tako
malih u pojedinim delovima sveta).
Treba, dakle, odgovoriti i na pitanje ko je nadlean za skandalizaciju najvanijih
radnikih i sindikalnih problema skandalizacija je mogua i u okviru dominantnog
medijskog principa: borba za tira, gledanost, sluanost... ali oekivanje da e
mediji zaotravati drutvene protivrenosti (Oskar Negt) iluzorno je; pre je to posao
samih sindikata!
Sreko Mihailovi
KONCEPTUALNI UVOD U ISTRAIVANJE RELACIJE

MEDIJA I SINDIKATA
U zabludi su mnogi PR ideolozi kada tvrde da nije vano kako neto zaista jeste, ve
je bitno kako e se to neto predstaviti. Lana predstava, za razliku od istinite, ima
ogranieni vek trajanja. U trajanju la se izlie, tanji i nestaje u slatkoj osveti svom
tvorcu.
TEORIJSKI OKVIR ISTRAIVANJA NAZNAKE
Da li su mediji tek bezlino posredovanje, protoni bojler ili su neto vie od toga?
Izvesno je da su mediji neto vie i oni su toneto vie samim svojim postojanjem.
Mediji utiu samim objavljivanjem ili neobjavljivanjem. Mediji utiu ak i kad su
samo tehniki prenosnik informacije zato to oni objavljuju, oni selektuju, oni
mogu da dodaju i da oduzimaju! Mediji utiu i kada se taj uticaj ne ispoljava
direktno na pojavu o kojoj je re, ali se taj uticaj ogleda na deterministikom
okruenju pojave koja je u pitanju - Medij je poruka!
U zasnivanju naeg pristupa istraivanju relacije javnosti i sindikata, odnosno
medija i sindikata, oslanjamo se na teorijski koncept Stjuarta Hola, a konkretno na
njegovo razumevanje medija kao kulturne i ideoloke injenice. Za postavku naeg
projekta veoma je vano njegovo razlikovanje reektovanja i reprezentovanja.
Ideja reektovanja koja je kod nas bila tematizovana preko sintagme o medijima
kao protonom bojleru i faktiki je bila ukomponovana u ideoloku priu s kojom
se htela abolicija novinara u kontekstu njihove drutvene ne/odgovornosti.
Za nas u ovom radu mediji sa svojim statusom posredovanja, samim postojanjem,
tj. objavljivanjem ili neobjavljivanjem prevazlaze pasivnu ulogu reeksivnog
sredstva. Mediji su poruka (Makluan), mediji sa reprezentovanjem proizvode
znaenje i u krajnjoj liniji jednu novu (medijsku) stvarnost koja je najee
drukija od one autentine. Uostalom, najvei broj graana komunicira samo
s takvim konstruisanim (ili moda, re-konstruisanim stvarnostima), tj. onim
stvarnostima s kojima oni nemaju dodira, a u interpretaciji raznih posrednika
meu kojima su mediji nosioci jedne od glavnih uloga1. Tek je malo drukije s
onim stvarnostima o kojima imamo neposredno iskustvo; nama je i za te stvarnosti
potrebna pomo u interpretaciji, i tu se oslanjamo na druge, i tu bivamo izloeni
ideolokim priama...
1
Ansgar Zerfa & Henrik Oliver von Oehsen pod menadmentom politike komunikacije podrazumevaju planiranje,
sprovoenje i kontrolu kompleksnih procesa intersubjektivnog prenoenja sadraja i konstruisanja.
CILJ ISTRAIVANJA
Istraivanje i analiza sindikalnog iskustva pokazuju nepobitno postojanje dve
meusobno povezane injenice: prvo, sindikati imaju veoma malu drutvenu
mo2, i drugo, veoma je nisko poverenje u sindikate3. Polazei upravo od ovih
injenica i u tom kontekstu, cilj naeg rada vidimo u ispitivanju jednog od inilaca
koji utie na nedostatnu drutvenu mo sindikata i na nisko poverenje u sindikate
ispitivaemo informisanost javnosti4 o sindikatima kao iniocu koji utie
na stepen poverenja javnosti u sindikate, a posredno i na koliinu drutvene
moi sindikata. Ispitivanju samog informisanja o radu sindikata, prethodie
analiza poverenja u sindikate od razliitih javnosti: opta javnost, javnost glavnih
aktera sindikalne scene u sindikalnom okruenju (politiari, novinari...), javnost
zaposlenih radnika, javnost sindikalnog lanstva i poverenje lanova sindkata u
svoj sindikat.
Drugi cilj je osmiljen tokom poetnog rada na realizaciji istraivanja (a on
svakako nadilazi kapacitete ove faze istraivanja) i u poetku je imao status
hipoteze, da bi se s nalizacijom istraivanja transformisao u svojevrsni predlog za
dalji rad. Re je o sledeem: Ako u istraivanju utvrdimo da nai mediji konstruiu
medijsku sindikalnu realnost koja ne odstupa bitnije od stvarne sindikalne realnosti,
treba pristupiti posebnom istraivanju mogunosti medija da se pojave u ulozi
drutvenog aktera koji na dnevni red postavlja pitanje prevazilaenja aktuelne
sindikalne ne-moi i da ukau na okvire jedne takve akcije. Ili, spremnosti medija
da podre jednu takvu akciju koju bi neko drugi pokrenuo!
Potrebno je skrenuti panju na to da su kod nas istraivanja sindikata u povoju.
Malo je sindikalnih tema koje su istraivane, a malo je i istraivakih podataka o
sindikatima (parcijalni podaci mogu se pronai samo za tri-etiri teme: socijalni
dijalog, poverenje u sindikate, odnos sindikata prema politici...). U ovom
kontekstu treba rei da se pitanje relacije sindikata i javnosti, odnosno medija,
prvi put istrauje, otuda je ovo istraivanje orijentacionog karaktera, usmereno na
stvaranje fonda podataka koji moe da omogui osmiljavanje praktinih akcija
koje treba da vode poboljanju informisanja o radu sindikata. Zadovoljavamo se,
dakle, korektnom i argumentovanom deskripcijom problema, skretanjem panje
na povezanost inilaca u okviru fenomena koje istraujemo, kao i ukazivanjem na
mogue puteve za prevazilaenje datog stanja.
2
Postoje brojni dokazi za ovu pretpostavku. Ovde navodimo miljenje Bojana Laevca objavljeno u listu Danas (dodatak
Forum) od 29.9. 2011: Da je odsustvo bitnog uticaja sindikata vie nego vidljivo nije potrebno mnogo dokazivati. Ono
je prisutno u Socijalno-ekonomskom savetu, gde se na primer i minorni minimalac, s obzirom na vreme potroeno na
pregovore oko njega, moe slaviti kao uspeh. To je vidljivo i po mobilizacionoj nemoi sindikalnih centrala, koje nisu uspele
da organizuju vee zajednike proteste za sve godine stagnacije poloaja radnika u Srbiji.
3
O tome svedoe podaci iz nekoliko empirijskih istraivanja videti o tome tekst Vojislava Mihailovia u prvom poglavlju
ovog izvetaja.
4
Po pravilu, u ovom radu javnost posmatramo diferencirano kao javnost razliitih drutvenih grupa: javno mnjenje uopte,
tj. mnjenje svih punoletnih graana Srbije, javno mnjenje nezaposlenih graana, javno mnjenje zaposlenih graana, javno
mnjenje lanova sindikata, javno mnjenje lanova odreenog sindikata.
SLAGANJE OKO DIJAGNOZE AKTUELNOG STANJA SINDIKATA I RAZLIKE U

MILJENJU O ETIOLOGIJI I TERAPIJI
Dijagnoza stanja u kojem se nalaze sindikati u Srbiji nisko poverenje i mala
drutvena mo nije predmet polemika i moe se rei da postoji prilino slaganje
oko te dijagnoze. Retko ko e utvrditi da stvari drukije stoje. U tome se slau
javnost uopte, posebne javnosti (politiari i drugi), mediji, istraivai, radnici,
lanovi sindikata, pa donekle i sindikalna rukovodstva. Do razlika u ocenama
poverenja i moi dolazi tek kada sindikalne voe uporeuju mo svog sindikata s
nekim drugim sindikatima Meutim, ne treba prevideti ni nastojanje pojedinih
sindikalnih lidera da zataje svoju nemo i da se prikau znatno monijim nego to
jesu. O tome nam svedoe pretnje protestima, generalnim trajkom ili tek najave
vrue jeseni ili nekog drugog godinjeg doba. Ne znamo koliko su sindikalna
vostva, koja precenjuju svoju mo, zaista uverena u svoju potentnost a koliko su
svesni svoje ne-moi. Moda i samo plaenje javnosti i politikih aktera praznom
pukom ima nekog smisla...
Drukije stoje stvari oko pitanje etiologije krize sindikata, a posebno terapije koja
bi dovela do sanacije a potom i ozdravljenja sindikata. Ta pitanja, iako su na neki
nain stalno prisutna, daleko su od toga da budu u centru panje sindikata, a jo
manje drugih socijalnih aktera. Ta pitanja mue sindikate, a oni kao da ele da ih
potisnu. Stie se ak utisak da neka sindikalna rukovodstva vide reenje u tome
da se prave da problema nema (re je o strategiji noja - guranju glave u pesak)!
Ovome treba dodati i nau pretpostavku da po pitanjima etiologije i terapije
postoje znatne razlike izmeu aktera sindikalne scene u Srbiji, a posebno izmeu
sindikalnih rukovodstava.
S projektom Sindikati i javnost pokuavamo da bar naznaimo okvire uticaja
medija/javnosti na aktuelno sindikalno stanje, uticaj medija/javnosti na
produbljivanje sindikalne krize i uticaj medija/javnosti na moguu revitalizaciju
sindikata u Srbiji.5
POVERENJE U SINDIKATE I DRUTVENA MO SINDIKATA
Poverenje je dimenzija drutvene moi, ono uestvuje u graenju moi, ono
doprinosi stabilizaciji i poveanju moi. Smanjenje poverenja, pak, uestvuje
u razgradnji moi, pa i u njenom nestajanju. S druge strane, mo doprinosi
stabilizaciji i uveanju poverenja.
Poverenje u sindikate, odnosno kredibilitet i ugled sindikata jeste dimenzija
sindikalne moi. Tamo gde nema poverenja radnika u sindikate, nema ni kredibilnih
sindikata, sindikati su nemoni. Sve u svemu, nema sindikalne moi bez poverenja
5
Trijada sutinskih problema/pitanja sindikata dijagnoza/etiologija/terapija u fokusu je aktivnosti Centra za razvoj
sindikalizma. Dakle: (1) u kakvom su stanju sindikati Srbije danas, (2) ta je uzrokovalo to stanje, i (3) ta treba uraditi da bi
se izalo iz kriznog stanja? Ta pitanja su okosnica programa rada Centra za razvoj sindikalizma u narednom trogodinjem
periodu (2012-2014).
u sindikate; i to poverenja svih pet nivoa javnosti koje smo ve pomenuli: (1)
poverenje opte javnosti, (2) poverenje posebnih javnosti, (3) poverenje radnika
u sindikate, (4) poverenje sindikalnog lanstva u sindikate uopte, i (5) poverenje
lanova sindikata u svoj sindikat.
Generalno, poverenje u sindikate uopte i poverenje u dati sindikat od strane
njegovih lanova, zavisi od imida sindikata, od javne predstave o konkretnom
sindikatu i sindikatima uopte. Poverenje je sukus javne predstave o sindikatima.6
Poverenje jeste sastavni deo tog imida, ali je u isto vreme i rezime tog imida,
zakljuak na osnovu raspoloivih injenica, socijalnih i ideolokih uverenja,
procena o linoj i drutvenoj korisnosti. Naravno, poverenje ukljuuje i afektivni
odnos prema objektu poverenja.
OBAVETENOST O SINDIKATIMA I POVERENJE U SINDIKATE
Istraivanja su potvrdila visoku korelaciju izmeu obavetenosti i imida, odnosno
obavetenosti i poverenja. Korelacija se prvenstveno zasniva na injenici da
odsustvo obavetenosti dovodi do odsustva imida, odnosno do nemogunosti
izjanjavanja o poverenju (neobaveten ovek e pre rei niti imam niti nemam
poverenje, ne znam, nego to e rei da ima ili nema poverenja (naravno, ima
neobavetenih koji imaju pozitivan ili negativan imid, odnosno imaju ili nemaju
poverenja). Druga osnova korelacije izmeu obavetenosti i imida i poverenja,
jeste povezanost izmeu obavetenosti o pozitivnim injenicama i pozitivnog
imida i poverenja; isto kao i povezanost izmeu obavetenosti o negativnim
injenicama i negativnog imida i nepoverenja.
KARAKTER IMIDA I POVERENJA
Poverenje i imid istovremeno su afektivnog i kognitivnog karaktera; nekada
pretee jedna, nekada druga dimenzija. To praktino znai da imid i poverenje
zavise kako od racionalnih stavova, tako i od emocionalnog odnosa prema
predmetu imida, odnosno poverenja. Utoliko korelacija izmeu obavetenosti
s jedne strane, i imida i poverenja s druge strane, nije apsolutna. Obavetenost
o radu sindikata je kljuni aspekt kognitivnog karaktera imida i poverenja u
sindikate.
DETERMINISTIKI MILJE: OEKIVANJA I POVERENJE KAO DVOSTRANI
ODNOS IZMEU RADNIKA I SINDIKATA
Naa predstava o odreenom sindikatu ili sindikatu uopte, nae poverenje u
sindikate u znatnoj meri zavise od toga ta oekujemo od sindikata. Jednom
6
Matias Barner, direktor Medijskog programa za Jugoistonu Evropu Fondacije Konrad Adenauer, u predgovoru Zborniku
Menadment politike komunikacije, naglaava da je vana ona politika komunikacija koja obezbeuje poverenje. Odsustvo
ovakve komunikacije stvara samo iskrivljenu sliku politikih institucija i ojaava predrasude o demokratiji. Politiki akteri, bilo da
je to vlada ili opozicija, moraju da stave svoje poruke na raspravu, da prihvate medijska pravila igre, da poznaju vrednost slobode
i transparentnosti, i da ne doivljavaju medije kao nezgodne protivnike ve kao komplementarne aktere u demokratskom
sistemu. Samo tako se obezbeuje poteno i transparentno nadmetanje idejama. (Zerfa i Radojkovi, 2011: 7).
su oekivanja mala i lako ih je zadovoljiti tada imid nije u pitanju, a odreeni

stepen poverenja je zagarantovan. Meutim, problem nastaje onda kada su
oekivanja velika, a sindikati ne mogu da ih zadovolje. U takvim situacijama
imaemo negativni imid, a nepoverenje e zameniti poverenje.
Poverenje i imid su, dakle, dvostrana relacija. Oni ne zavise samo od objekta
(sindikata) ve i od nas samih: od nivoa naih oekivanja i od moi sindikata da ta
oekivanja zadovolji.
Sindikat je u krajnjoj liniji medijum izmeu realnog stanja stvari, ukljuiv i
povreena radna prava i promene realnog dohotka, i poeljnog, odnosno
oekivanog nivoa ostvarivanja radnih prava i oekivanog dohotka.
Nesumnjivo je da naa oekivanja nisu uvek ista. Postoje drutvene situacije u
kojima je nivo zadovoljavanja naih potreba u kontekstu rada, radnih odnosa
i prihoda od rada, zadovoljavajui. Ali, postoje situacije s obratnim ishodom. U
ovom drugom sluaju javlja se vei raskorak izmeu potreba i optih oekivanja,
i shodno tome javlja se potreba za posredovanjem sindikata (jer je, kao to je
reeno, poremeen nivo realizacije naih oekivanja u pogledu radnih prava i/ili
u pogledu oekivanih prihoda od naeg rada). Sindikati mogu da odgovore tim
naim novim oekivanjima, a mogua je, i znatno je ea, situacija kada oni ne
mogu da odgovore tim (novim) potrebama. Varijabilnost sindikalnih kapaciteta i
njihove ukupne drutvene moi znatno je manja od varijabilnosti situacija u kojima
se mogu nai lanovi sindikata. Sve u svemu, problema nema kada su oekivanja
od sindikata mala i kada sindikat(i) mogu da zadovolje oekivanja radnika.
Problemi se javljaju kada su oekivanja od sindikata velika, a sindikat(i) ne mogu
da ih zadovolje. A upravo je to, u ovim vremenima, najea situacija. Stvar je u
tome to su, po pravilu, u visokoj korelaciji (1) poremeena radna prava i naruena
oekivanja prihoda od rada; (2) visoka oekivanja koje radnik ima u odnosu na
okruenje i posebno u odnosu na sindikat; i (3) niski sindikalni kapaciteti, odnosno
mala drutvena mo sindikata. Te situacije tipine su za vreme velikih drutvenih
kriza. O tome nam svedoi injenica da se mnogi radnici prisete sindikata tek
kada im dogori do noktiju (re je o iznuenoj sindikalizaciji), tada mnogi radnici
u sindikatima vide slamku spasa. A obino je prekasno za sve!
Ukupno uzev, naa potreba za sindikatima obrnuto je proporcionalna drutvenoj
moi sindikata. Sindikata nema onda kad nam je najpotrebniji, tj. sindikat ima
najmanje moi, onda kada nam je njegova mo najpotrebnija.
SINDIKAT KAO ALTER I SINDIKAT KAO PROSTOR RADNIKOG AKTIVITETA
Danas meu radnicima (pretpostavljamo) dominira administrativno razumevanje
sindikata. U sindikatu se vidi alter pred koji se dolazi kad zagusti. Na tom alteru
oekujemo reenja naih esto egzistencijalnih problema. Po ovom razumevanju
stvari, aktivnost radnika se iscrpljuje u dolasku pred alter i iznoenju zahteva koje
treba da ispuni onaj iza altera.
Nasuprot ovom iskustveno estom konceptu, stoji (iskustveno rei) aktivistiki

koncept u tom konceptu sindikat(i) se vidi kao prostor radnikog aktiviteta, a
snaga ili slabost sindikata vidi se kao snaga ili slabost samog radnikog aktiviteta
i kvaliteta njihovih organizacijskih sposobnosti.
Ova dva bitno razliita razumevanja i shvatanja sindikata povezana su s dva
bitno razliita tipa sindikata. Jednom je on tek organizovana grupa sindikalnih
profesionalaca, a drugi put, organizovana radnika aktivnost.
Dva razliita tipa informisanja radnika i lanova sindikata karakteriu ova dva
razliita tipa sindikata. Jednom je to obavetenje o ponudi na alteru, a drugi put
je to informisanje uz aktivitet i iz aktiviteta...
INFORMISANJE O SINDIKATIMA U DETERMINISTIKOM NIZU
Nae istraivanje s naglaskom na informisanje o sindikatima, u krajnjoj liniji je
pokuaj da se povea znanje o funkcionisanju jednog dela deterministikog
spleta koji poinje sa sindikalnom realnou (onakvom kakva ona objektivno
jeste i onakvom kako se subjektivno poima od strane relevantnih aktera
deterministikog spleta), a zavrava se u prethodnim momentima denisanoj
koliini sindikalne moi (videti sliku 2).
Slika 2. Jedna od linija generisanja sindikalne moi7
SINDIKALNA REALNOST INFORMISANJE FORMIRANJE IMIDA FORMIRANJE POVERENJA SINDIKALNA MO
Naravno, poverenje u sindikate kao i sama sindikalna mo rezultante su niza

okolnosti i niza raznovrsnih aktivnosti kako samih sindikata, tako i uticaja drugih
relevantnih inilaca iz okruenja. Mi, pak, ovde istraujemo samo jedan od
nekoliko puteva generisanja sindikalne moi, onaj koji ide preko poverenja u
sindikate posredovanog informisanjem o sindikatima i informisanou o radu
sindikata.
INFORMISANJE O SINDIKATIMA REZULTAT STIHIJE ILI PLANSKOG I
SISTEMATSKOG RADA
Da li status neke organizacije u javnosti zavisi od moi te organizacije? Normalna je
pretpostavka da jaa organizacija poseduje resurse pomou kojih moe poveati
prisutnost u javnosti i poboljati imid i druge ozbiljnije predstave i stavove o
sebi. Meutim, ako je organizacija slaba, to ne znai da ne moe imati primeren
status u javnosti, pogotovo u smislu kvantiteta, dok kad je kvalitet u pitanju, javni
tretman moe da bude u ravni realnog stanja stvari, ali moe da potcenjuje inae
slab status sindikata ili da ga precenjuje.
7
Re je o idealno-tipskim relacijama naznaene relacije tek su jedna dimenzija meuodnosa izmeu navedenih entiteta, i to
ona dimenzija koja je fokusirana na informisanje i informisanost o radu sindikata (bez ulaenja u intenzitet uticaja informisanosti
na poverenje u sindikate i sindikalnu mo).
Bez obzira kakva je organizacija u pitanju, vano je razlikovati organizacije koje

rade na svom statusu u javnosti i organizacije koje se preputaju da ih vode
nose, tj. one koje nita posebno ne ine da bi poveale broj informacija o sebi i
poboljale kvalitet javnog predstavljanja. Poznata je tvrdnja da se dobri odnosi s
javnou u 90% sluajeva zasnivaju na radu na ovom pitanju i u 10% sluajeva na
radu na samim informacijama koje se plasiraju medijima. U svakom sluaju, treba
razlikovati sindikate koji rade na svom imidu i sindikate koji svoj imid preputaju
stihiji dogaaja.
U okviru samog rada na svom imidu treba razlikovati propagandu svog rada
od javne promocije aktivnosti sindikata onako kako Britanski institut za odnose
s javnou denie PR: Aktivnosti odnosa sa javnou predstavljaju smiljeno,
planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrava meusobno razumevanje
izmeu organizacije i njenog okruenja.
Drugostrano pitanje je: da li neki medij neto preduzima kako bi o sindikatima
pisao vie, objektivnije i analitinije?8 Da li su mediji skloniji slabim ili jakim
sindikalnim organizacijama? ta iz sindikalnog miljea privlai medije? Abreakcija
na dogaaj ili posebna, niim posebnim motivisana akcija predstavljanja? Dakle,
i ovde je u pitanju razlikovanje stihijnog rada i planskog i sistematskog rada na
informisanju o sindikatima.
IMAJU LI SINDIKATI POTREBE ZA JAVNOU?
Jedna serija startnih pitanja prilikom konceptualizacije ovog istraivanja, glasila
je: Imaju li sindikati potrebu da budu predstavljani u medijima? Imaju li mediji
potrebu da piu o sindikatima? Imaju li mediji potrebu da grade javnost na
sindikalne teme? Imaju li sindikati potrebu za javnou? Ta pitanja bila su u funkciji
projektovanja istraivanja, bez posebnog usmeravanja na davanje potpunih
istraivakih odgovora na svako od tih pitanja.
U razgovorima sa sindikalnim aktivistima, na nae pitanje: Ima li va sindikat
potrebu za javnou, sagovornici su najee reagovali kao na neku uvredu. Njihov
8
U ovom kontekstu je zanimljivo pitanje rada sindikata u medijskim kuama. Evo dva miljenja o ovom pitanju:
U veini privatnih medija u Srbiji ne postoji sindikalno organizovanje zaposlenih, a poslodavci samo na osnovu ugovora o
radu odluuju koga e da otpuste i kako e i koliko da plaaju zaposlene /.../ sindikalno organizovanje postoji uglavnom u
glasilima u ijem vlasnitvu drava ima udeo, a funkcioniu u okviru granskih sindikata neke od veih organizacija /.../ Rajko
Simi, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grakoj, izdavakoj, informativnoj delatnosti i kinematograji Srbije,
kae za Danas da u oko 65 odsto medija u Srbiji postoji sindikalno organizovanje, ali da je ono mnogo manje zastupljeno u
privatnim, ali i elektronskim medijima. On dodaje da oni funkcioniu uglavnom u okviru dve sindikalne organizacije, a da je
veoma mali broj nezavisnih sindikata. /.../ Na pitanje zato medijski radnici ne organizuju proteste i trajkove kao zaposleni u
drugim oblastima, on istie da je medijska sfera vrlo podeljena i kontrolisana, ali i da se zaposleni plae da bi to moglo da ima
pogubne posledice. (B. Cveji, Privatni mediji bez sindikata, Danas, 16.3.2011).
U Srbiji nema granskog kolektivnog ugovora, nema ni dijaloga izmeu poslodavakih i sindikalnih organizacija jer ga opstruiu
ugledna novinarska imena rasporeena u est relevantnih udruenja i asocijacija. /.../ U medijima iji su elnici decenijski
deklarativni borci za slobodu profesije - nema sindikata, iz ega sledi zakljuak da je kolegama toliko dobro da jedini u Srbiji
ne koriste zakonsko pravo na sindikalno organizovanje i angaovanje. Istina je, meutim, da je strah od otkaza glavni razlog
nepostojanja sindikata u privatnim medijima. (Dragana abarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije Politika, 12.7.2011).
najei odgovor bio je da se potreba za javnou podrazumeva. Meutim,

pokazalo se da sindikati imaju ambivalentan odnos prema javnosti, nekada im je
neophodna, a u nekim situacijama, po njihovim procenama, javnost moe i da teti
sindikatima. Na je zakljuak da je generalni odnos sindikata prema javnosti isti kao
i odnos radnika prema sindikatima. Naime, javnost je potrebna sindikatima kada
im dogori do noktiju, isto kao to su radnicima potrebni sindikati, kada im dogori
do noktiju. O tome svedoi Republika glasilo graanskog samoosloboenja i
njen angaman u sluajevima Jugoremedije, invoza, BEK-a i drugih preduzea i
pokuaja radnika da odbrane svoje fabrike (svoje akcije).
OPTE INFORMISANJE PREKO OPTIH MEDIJA I INTERNO INFORMISANJE9
U ovom istraivanju, interno informisanje obuhvaeno je uglavnom onoliko koliko
se ono odvija preko optih medija. Radi se o tome to se u situacijama kada ne
postoji interno informisanje (u okviru jedne sindikalne organizacije), celokupno
informisanje sindikalnog lanstva odvija iskljuivo preko medija. Dodajmo da u
javnomnjenjskim istraivanjima informisanosti o radu sindikata nije postojalo
pitanje o izvorima informacija o sindikatima, tako da mi ne znamo da li je utvreni
nivo informisanosti lanova sindikata (i zaposlenih uopte) rezultat internog ili
opteg informisanja.
U stvari, najvei deo informisanja o radu sindikata odvija se preko medija
i optih formi obavetavanja, jer se interno informisanje odnosi samo na
lanove jednog sindikata, a jo ee sindikalaca jedne firme, a najee jedne
sindikalne organizacije u okviru jedne firme! Utoliko sve vie dobija na vanosti
onaj segment krovnih sindikalnih organizacija koji je nadlean za eksterno
informisanje (PR u nekim sindikatima). S druge strane u senci ostaju sindikalna
glasila i ona postepeno nestaju (u pojedinim sluajevima tampana glasila
bivaju zamenjena elektronskim izdanjima, a negde nema ni toga). Na primer, sa
sindikalne scene nestali su Nezavisnost, Radnika re10, Glas radnika... 11
9
Naveu jedan primer dobrog razumevanja razlike izmeu informisanja lanstva i informisanja javnosti. U programskim
zadacima Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zatiti Vojvodine, meu 18 stavki nalazi se i stavka pod rednim brojem
8: Informisanje, komunikacija i marketing: Saznanja o informisanosti zaposlenih lanova sindikata govore da je to najslabija
karika sindikata. Nain informisanja je spor i neadekvatan. Informisanje podrazumeva dve oblasti: lanstvo i javnost.
Informisanje lanstva: Internet nas povezuje. Uredjivanje sajta aurno. Redizajniranje sajta: Svi znaajni zakoni za oblast
zdravstva i socijalne zatite dostupni na sajtu; Kalendar aktivnosti; Sednice; Pogodnosti koje obezbedjuje Sindikat.
Informisanje javnosti mi u medijima: Saoptenja za javnost o svim aktuelnim pitanjima u sindikatu; Redovno odravanje
konferencija za tampu; Korienje lokalnih radio stanica i listova; Nastupi na lokalnoj i nacionalnoj televiziji,
Sindikalni marketing: Promocija programskih ciljeva Sindikata; Prezentacija ostvarenih rezultata rada; Promocija pogodnosti za
lanove Sindikata; Objavljivanje publikacija, postera, ajera; Prepoznatljiv nastup - sa jasnim obelejima Sindikata. (http://www.
szv.org.rs/index.php/ciljevi-i-zadaci - pristupljeno 20.12.2011)
10
Na sajtu ASNS pie: Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, u cilju redovnog i celovitog informisanja lanstva, izdaje list
Radnika Re. Tira Radnike Rei je 10.000 primeraka i besplatno se deli lanovima sindikata. Inae, poslednji elektronski
dostupan broj Radnike rei potie iz juna 2008. godine (br. 42).
11
Glas radnika je besplatna publikacija koju je Pokret za slobodu prireivao i tampao u dogovoru sa trajkakim odborima i
radnikim grupama iz fabrika irom Srbije. Tira je varirao izmeu 3-10.000 primeraka. Od juna 2009. izlazi u okviru lista Pokret,
koji je u avgustu 2009. postao zvanino glasilo Koordinacionog odbora radnikih protesta. (http://pokret.net/cms/index.
php?page=glas-radnika pristupljeno 12.1.2012).
KARAKTER NE/POVERENJA U SINDIKATE 1

Da li nepoverenje u odreenu organizaciju/instituciju podrazumeva negativan
odnos prema njima ili je tek dimenzija (moda i centralna) negativnog odnosa? Ili
je to tek neka vrsta skepticizma.
Da li je reputacija isto to i poverenje; da li je reputacija isto to i kredibilitet ili
je neto vie; ini mi se nesumnjivim da je reputacija neto vie od poverenja, isto
kao to je i kredibilitet neto vie od poverenja. Moda se to da obrazloiti time
to je poverenje vie zasieno afektivnim sadrajima, za razliku od kredibiliteta i
reputacije koji, barem u principu, treba da sadre vie kognitivnih stavova.
Istraivanja ukazuju na veliki broj onih koji nemaju ni poverenje ni nepoverenje
u sindikate, a imaju dovoljno predispozicija da se o njima izjasne oni ili ne
mogu da se odlue ili nemaju dovoljno interesa za izjanjavanje. Skloni smo da
ovaj tip odnosa prema sindikatima sa stanovita ne/poverenja, imenujemo kao
skepticizam, odnosno kao skeptini odnos prema sindikatima. Naravno, ovu
kategoriju sindikalno skeptinih radnika razlikujemo od onih koji nisu odgovorili
na pitanje (BO bez odgovora). Ima, pak, dilema oko svrstavanja onih koji su
odgovorili sa ne znam.
Dodue, postoje autori koji skepticizam upotrebljavaju kao deminutiv za
nepoverenje (npr, u sintagmi evroskepticizam u kojoj se skepticizmom zamenjuje
odbacivanje objekta ili negativnan odnos prema objektu!). No, vrednovanje
koje proistie iz logike sintagme Ko nije sa nama taj je protiv nas! nema nekih
ozbiljnijih dometa, barem u rezonovanju koje pretenduje na nauni status.
KARAKTER NE/POVERENJA U SINDIKATE 2
Viedimenzionalno shvatanje poverenja izmeu ljudi ukljuuje sledee
dimenzije: (a) dobronamernost, (b) pouzdanost, (c) kompetentnost, (d) iskrenost
i (e) otvorenost. Uvereni smo da su procene zastupljenost ili tek oseaj manje
ili vee zastupljenosti ovih dimenzija u datoj organizaciji, osnova uspostavljanja
efektivnih (i emocionalnih) odnosa ljudi prema datoj organizaciji. Dakle, osnova
afektivnog odnosa javnosti (i delova javnosti) prema sindikatima zavisi od ocene
ili utiska o tome da li je, i ako jeste koliko je, dati sindikat (ili sindikati uopte)
dobronameran, pouzdan, kompetentan, iskren i otvoren.
Meutim, za kognitivno utemeljenje poverenja u sindikate odluujuu ulogu imaju
dve procene. Prvo, procena delotvornosti sindikalne akcije, procena efektivnosti
sindikata, procena ukupnih rezultata njihovog rada; i drugo, procena mogunosti
sindikata da bude delotvoran u uslovima nepovoljnog i nenaklonjenog okruenja,
a kada je sindikat o kojem je re: dobronameran, pouzdan, kompetentan, iskren
i otvoren. Jednostavno reeno, radnici a i javnost uopte, znaju da ne zavisi sve
od sindikata i da neke stvari ne idu dobro i pored toga to sindikati rade sve to
treba da rade. U takvim situacijam zadrava se poverenje u sindikate i pored niske
delotvornosti!
SUBJEKTIVNI DOIVLJAJ POVERENJA U SINDIKATE

Da li sindikati rade ono to se od njih oekuje da rade; koliko su u tome dosledni;
da li u svom poslu postiu rezultate... Koliko moj sindikat radi za mene, za moje
interese; da li za njih mogu da kaem da su poteni; koliko moj sindikat doprinosi
mom integritetu i identitetu?
Ako su svi odgovori pozitivni ili stvari idu ka pozitivnom, onda je stvoren kljuni
preduslov za postojanje poverenja.
Nalije ovih pitanja u kontekstu ciljeva naeg istraivanja otvara nova pitanja, a
pre svega: Na osnovu ega ja znam, ili na osnovu ega ja mislim, da sindikati rade
ili ne rade ono to treba da rade, da su dosledni ili nedosledni, da postiu ili ne
postiu rezultate, da su poteni ili nepoteni, da rade ili ne rade u mom interesu...
INIOCI KOJI UTIU NA ODNOS PREMA SINDIKATIMA
Koji inioci utiu na poverenje ili nepoverenje (u razliitom stepenu) prema
sindikatima? Kako zaposleni ovek formira svoj odnos prema sindikatima? A kako
oni izvan radnog odnosa?
Na taj odnos prema sindikatu/sindikatima - tj. na znanje, stavove, miljenja,
uverenja, procenu sopstvenog interesa, a kada su u pitanju sindikat/sindikati utiu:
politika socijalizacija,
neposredno iskustvo ranije i/ili aktuelno,
neformalna komunukacija,
mediji ijem uticaju je ovek izloen,
organizovan uticaj organizacija kojima ovek pripada...
Generalno uzev, iluzija je oekivati da e promenom odnosa medija prema

sindikatima doi do promena odnosa radnika i graana uopte, prema sindikatima.
Ali je mogue da promene odnosa medija prema sindikatima utiu u odreenoj
meri na promenu odnosa radnika i graana uopte prema sindikatima.
KATEGORIZACIJA NE/POVERENJA U SINDIKATE
Reinterpretacija istraivanja u kojima je empirijski ispitivan odnos ne/poverenja
prema sindikatima omoguava da se opredelimo za sledeu klasikaciju ne/
poverenja:
Slika 3: klasikacija ne/poverenja u sindikate
1.
2.
3.
4.
Poverenje u sindikate,
Skeptian odnos prema sindikatima (ni poverenje ni nepoverenje, neutralni odnos),
Nepoverenje u sindikate, i
Neobavetenost i/ili nezainteresovanost za izjanjavanje o sindikatima (ukljuiv i odgovore ne znam).
Ova klasikacija ostaje kao uputstvo za budua istraivanja, s obzirom na to da

nije bilo mogunosti da se, post festum, prekvalikuju odgovori ispitanika iz ranijih
istraivanja.
POVERENJE U SINDIKATE NE ZAVISI SAMO OD SINDIKATA
Poverenje u sindikate svakako zavisi od samih sindikata (delotvornosti i drugih
aspekata percepcije sindikata) i od percepcije okruenja u kojem sindikati delaju.
Meutim, ne treba prenebrei i uticaj samog subjekta poverenja na poverenje
i obim poverenja. Naime, ve su rana ispitivanja (Rotter, 1967) nala da postoje
ljudi koji su skloniji poverenju kao i oni koji nemaju tu sklonost (faktor generalno
poverenje). Dakle, bez obzira na informisanost i eventualnu dobru percepciju
sindikata, neki ljudi ree e ispoljavati poverenje prema sindikatima od nekih
drugih koji e generalno biti skloniji poverenju.
Ovome treba dodati uticaj sindikalnog aktivizma na oseanje poverenja u
sindikate. Onaj stepen identikacije sa sindikatom koji se ispoljava kroz aktivnost
u sindikatu, generie poverenje koje je verovatno bar jednim delom i uslovljeno
ve postojeim poverenjem koje aktivizam samo uvruje i uveava.
SPECIFIKACIJA TEMA ISTRAIVANJA
U projektu smo temu istraivanja orijentisali na sindikate i javnost, odnosno
sindikate u javnosti. Meutim, iako nam je to (bila) osnovna preokupacija,
istraivanje smo redukovali na temu sindikati i mediji; za sloene procedure
ispitivanja teme sindikati i javnost nismo imali ni novca ni vremena). To praktino
znai da su u istraivakom fokusu mediji i relacija sindikata i medija, dok smo se
javnou bavili u meri u kojoj su to dozvoljavale objektivne okolnosti.
U okviru ovakve delimine preorijentacije teme istraivanja, nastojali smo (koliko
je to bilo mogue, a bilo je malo) da diferenciramo medije: lokalni i republiki;
moderni (internet i mree) i tradicionalni; radio, televizija, tampani mediji;
formalno unutarsindikalno informisanje i informisanje lanova sindikata od uva
do uva; specino sindikalni mediji i opti mediji.
U specino sindikalne medije ubrajamo glasila Sindikalni poverenik i Forum
(Danas). No, mi se ne bavimo popisom medija i medijskih percepcija sindikata,
ve smo orijentisani na indicije i indikatore medijskog prikazivanja sindikata.
Utoliko po strani ostaju relativno brojna sindikalna glasila na razliitim nivoima
sindikalnog organizovanja. Ta glasila zasluuju posebnu analizu (koja, meutim,
nadilazi okvire naeg projekta). Ovde tek navodimo nazive nekolikih sindikalnih
glasila: Sloga list udruenih sindikata Srbije Sloga; Pokret glasilo Pokreta
za slobodu; Sindikalno pero Sindikat obrazovanja Srbije; Sindikalni Puls
list Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i optina; Zdravlje
glasilo sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zatiti Srbije; BOFOS Info
elektronski bilten Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajuim

drutvima i drugim nansijskim organizacijama; Odjek Kragujevac izdavai su
predstavnici lokalne samouprave, Unije poslodavaca Srbije, UGS Nezavisnost
i Saveza samostalnih sindikata; Dijalog , izdavai su predstavnici lokalne
samouprave, Unije poslodavaca Srbije, UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih
sindikata; Medijator podlistak Vesti za podrku socijalnom dijalogu u Uicu;
Glas potara list Sindikata dostavljaa PTT poiljki...
U odnosu prema sindikatima i radnikim temama posebno se izdvaja Republika
glasilo graanskog samoosloboenja.12 Republika se sistematski i aktivistiki bavila
sluajevima Jugoremedije13, invoza, Beka i drugim sluajevima pljakake
privatizacije. Naalost, model medijskog aktivizma na planu objavljivanja
sutinskih pitanja radnika, privatizacije, sindikata nije imao veeg odjeka meu
drugim akterima stvaranja javnosti i javnog mnjenja.14 Meutim, ima dovoljno
argumenata za tvrdnju o znatnom uticaju aktivizma Republike u konkretnim
sluajevima o kojima je pisano i na same dogaaje pre svega u Jugoremediji. O
tome svedoe tekstovi objavljivani u Republici koji su, inae, sabrani i objavljeni
u knjizi Radno mesto pod suncem. Radnike borbe u Srbiji (priredio Neboja
Popov, a objavili Slubeni glasnik i Res publica, 2011). Nema sumnje da bi jedno
temeljno istraivanje funkcija medija u informisanju javnosti bilo o privatizaciji,
bilo o radnikom samoorganizovanju, bilo o sindikatima, moralo da obuhvati i
specian medijski aktivizam Republike.
Druga veoma bitna napomena vezana je za proirenje sadraja istraivanja.
Naime, tokom realizacije projekta ustanovili smo nedovoljnu empirijsku
zasnovanost nae hipoteze o negativnom odnosu medija prema sindikatima, pa
smo se zbog toga delimino preorijentisali na medijsko prikazivanje radnikih
tema. Otuda moemo rei da je osnovna tema naeg istraivanja bila: medijska
slika sindikata i radnikih tema. Dakle, nije u pitanju javna pria o sindikatima
ili javna pria o sindikalnim (radnikim) temama, ve i jedno i drugo, uz puno
razlikovanje ovih tema. Reorijentacija na radnike teme prvenstveno se zasniva
na ideji agenda-setting, tj. na moi medija da na dnevni red postavlja odreene
teme, da tematizuje probleme15, da orijentie javnost na pojedine teme...
Trea napomena vezana je za nivo ispitivanja. Zbog karaktera istraivanja
sekundarna analiza postojeih resursa podataka bili smo usmereni samo
12
Od poetka svog izlaenja (1989), Republika prati delovanje razliitih aktera javne scene studentske i graanske pokrete,
politike stranke i sindikate, nevladine organizacije, medije, lokalnu samoupravu itd. (Emilija Rusovac, u: Popov, 2011: 13).
13
U vremenski i prostorno ogranienom iskustvu, u ijem je sreditu zrenjaninskaJugoremedija, zbiva se jedna istinska ivotna
drama koja izmie patetici i licitaciji glagoljivih ideologija. S jedne strane nalaze se radnici akcionari koji se grevito bore za svoja
radna mesta i vitalnost rme, a s druge vlast koja silom nametnute privatizacije rizikuje propast rme, liavanje radnih mesta i
akcija i gaenje proizvodnje. (Popov, 2011: 9).
14
Dublji slojevi sukoba ostaju skriveni i zbog toga to se znatan deo medija bavi samo povrnim informacijama o pojedinim
dogaajima ili ih preutkuju, a neki od njih uestvuju na strani jaega (Popov, 2011: 46).
na reinterpretaciju ve obavljenih empirijskih istraivanja u kojima nije

problematizovana relacija mediji lanovi sindikata, niti tema informisanja
lanova sindikata u sindikalnim osnovnim organizacijama, niti prisustvo teme
infomisanja na lokalnom nivou sindikalnog organizovanja (tamo gde ono postoji).
Indicije o tome dobili smo iz case study u Subotici, bez posebnih pretenzija na
reprezentativnost tih nalaza za sindikate u celini. Ipak, ostaje po strani injenica
da treba valjano i do kraja razlikovati i specikovati istosti i razlike u sindikalnom
ivotu na krovnom nivou naih sindikata i sindikalnog ivota u konkretnim
rmama, pa i sindikalnog ivota na optinskom nivou.
KAKO SINDIKATI INFORMIU?
Kako sindikati javno obznanjuju svoje aktivnosti i svoje stavove o raznim
drutvenim pitanjima? Kako to ine kada su u pitanju njihovi lanovi, kako prema
zaposlenima, a kako prema graanima uopte? Kako se to radi na etiri nivoa
sindikalnog organizovanja: nivo odreene rme, optinski nivo, granski i nivo
krovne organizacije? Nae istraivanje fokusirano je na informisanje graana
uopte od strane granskih sindikata i njihovih krovnih organizacija.
Kolika je zastupljenost formi informisanja kao to su: oglasna tabla, neformalno
informisanje, neposredno informisanje (razni sastanci i sl.), saoptenja za tampu,
konferencije (i brinzi) za tampu, direktni kontakti s novinarima pozivanjem
novinara na sindikalne dogaaje (ukljuiv i sastanke, konferencije, kongrese),
pisma medijima, bilteni ili druga glasila sindikalne organizacije, internet stranice
(sindikalni sajtovi i sl.)? Nae istraivanje usmereno je na rezultate tih razliitih
oblika informisanja, a ne na same forme informisanja.
Da li sindikati informisanje okruenja preputaju sluaju ili je tu re o
strukturisanoj i planskoj aktivnosti koja je ravnopravna (u smislu posveivanja
panje, novca, kadrova) s drugim aktivnostima sindikata? Da li sindikat na datom
nivou organizovanja uopte ima posebne ljude ili posebne slube koje se bave
informisanjem okruenja, analizom medijske zastupljenosti sindikata, kvalitetom
15
Ovde je primereno pomenuti i koncept agenda-building, tj. mogunost da sindikati orijentiu medije na sindikalnu agendu
ili da budu glavni resurs za odreenu medijsku agendu. U ovom smislu zanimljive su opaske iz nae mini-ankete sindikalnih
novinara, Bana Boia iz Danasa koji konstatuje odreenu nezainteresovanost medija za sindikalne teme, a potom ukazuje
na medijske kapacitete sindikata (podvlaenja S.M.): Osim retkih izuzetaka njih (tj. medije S.M.) to jednostavno ne zanima,
verovatno sa netanim uverenjem da od toga ne mogu da naprave neku probitanu ili analitiku priu. Ako neke urednike i
novinare to i zanima, esto su izloeni pritisku poslodavaca, jer se pokazalo da se u veini sindikalnih zahteva i tvrdnji, daleko
pre nadlenih organa, pokae da su u pravu, odnosno da je re o tekim kriminalnim aktivnostima. Kako drugaije, na primer,
objasniti da su o pljaki veka u Kolubari sindikati govorili mnogo pre elektronskih medija, ali to nije imalo odjeka. Gotovo
ista je matrica u mnogim drugim sluajevima. Zakljuak bi bio da su mediji uglavnom indiferentni i da ak u sluaju kada samo
zahvaljujui informacijama iz sindikata mogu da poentiraju oni to ili preutkuju, ili relativizuju problem, dok gazda ne kae da
mogu da se upuste u problem, a onda, naravno svu slavu i mudrost pripisuju sebi. I dalje: Mediji, odnosno urednici i novinari
ne ulaze spremni u posao. Zapravo, izgleda da je sektorsko praenje sindikata ili nestalo, ili ga dobijaju novinari poetnici, ili se
on deli sa jo par oblasti. Ne obraa se panja ak ni na temeljne zahteve i probleme, a sa malo truda i kontakta u sindikatima,
pogotovo u rmama, novinari bi mogli svakodnevno da imaju ekskluzive, poev od vesti pa do tekog sluaja. Dakle,
zameram lenjost i olako praenje dogaaja bez ulaenja u sutinu. Naravno, ovo sve vai, ako nema pritiska poslovodstva u
tim medijima.
predstavljenosti... Da li su denisani ciljevi informisanja, da li je bilo strunih analiza

procesa inforisanja? Koliko je u poslednje dve godine tema informisanja bila na
dnevnom redu sindikalnih foruma? Ako jeste koliko puta, s kakvom namerom,
ta je odluenoda li su sagledani efekti tih odluka? Nae istraivanje samo je
delimino obuhvatilo i ova pitanja. Izvesna zatvorenost sindikalnog vostva
nije nam omoguila dublje ulaenje u ove teme. No, o ovim pitanjima moe se
zakljuivati posredno, na osnovu procene stepena informisanosti na razliitim
nivoima javnosti!
Citirana literatura
Bailovi, Vladislav et al (prir). 2011. Deindustrijalizacija i radniki otpor: borbe i inicijative
za ouvanje radnih mesta u periodu tranzicije. Beograd: Pokret za slobodu.
Kin, D. 1995. Mediji i demokratija. Beograd: Filip Vinji.
Kunczik, Michael i Astrid Zipfel. 2006. Uvod u znanost o medijima i komunikologiju.
Zagreb: Zaklada Friedrich Ebert, ured u Zagrebu.
Mekvej, Denis. 1976. Uvod u sociologiju masovnih komunikacija. Beograd: Glas.
Milivojevi, Snjeana. 2001. Javnost i ideoloki efekti medija. Beograd: Re. No 64.
str. 151-213.
Popov, Neboja (prir). 2011. Radno mesto pod suncem. Radnike borbe u Srbiji.
Beograd: Slubeni glasnik i Res publica.
Zerfa, Ansgar i Miroljub Radojkovi (prir.). 2011. Menadment politike komunikacije.
Osnove i koncept. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer Medijski program
Jugoistona Evropa.
Vojislav Mihailovi
OBAVETENOST O SINDIKATIMA I POVERENJE

U SINDIKATE - REINTERPRETACIJA NALAZA
EMPIRIJSKIH ISTRAIVANJA
Istraivaki podaci upuuju na zakljuak da sa rastom obavetenosti o sindikatima,
raste i nepoverenje u sindikate. Apsurdno je, ali sledi, da je za sindikate bolje da o
njima ljudi budu to manje obaveteni! No, moda je u pitanju kvalitet obavetenosti.
Moda bi kvalitetnija obavetenost ipak generisala poverenje! Ili, moda, sindikati i ne
zasluuju poverenje!
Socijalni kapital16 sindikata predstavljaju obavetenost i poverenje u sindikat, a kod
nas sindikati oskudevaju i u obavetenosti i u poverenju. tavie, i obavetenost
i poverenje i dalje opadaju. Odmah, meutim, treba dodati da je to, verovatno,
deo jednog optijeg trenda, re je o opadanju poverenja u politike i drutvene
institucije i organizacije.
1. UVOD
Pre bilo kakvog razgovora o sindikatima treba razmotriti pitanje poverenja u
sindikate. Samo odreeni stepen poverenja u sindikate kvalikuje ove radnike
organizacije za ulogu zastupnika radnikih interesa i za njihovo zastupanje u
socijalnom dijalogu. Dakle, da li sindikati imaju ili nemaju podrku graana,
radnika pre svih, da li sindikati, u krajnjoj liniji imaju ili nemaju podrku svojih
lanova? Bez poverenja u sindikate, ne samo da sindikati ne mogu da privuku
nove lanove, ve dolazi i do osipanja lanstva i do sve manje aktivnosti lanova,
a to opet jo vie umanjuje mo, ionako nemonih sindikata.17
Obavetenost o radu sindikata i poverenje u sindikate dva su bitna, meusobno
povezana aspekta drutvene moi sindikata. Obavetenost lanova i graana u
celini o aktivnostima sindikata predstavlja zbirni pokazatelj naina i ekasnosti
rada, nivoa unutranje demokratske organizacije i javnosti rada pojedinih
sindikata, realnih mogunosti lanova da se ukljue u konkretne sindikalne
aktivnosti... ako je masovnost jedan od osnovnih izvora snage sindikata, nivo
obavetenosti o radu sindikata je pouzdan pokazatelj realne drutvene moi
sindikata, jer direktno utie na motivisanost zaposlenih da se ulanjuju u sindikate
i uestvuju u aktivnostima koje pokreu i vode pojedini sindikati. (Mihailovi,
2001: 54 55)
16
Ili, moda preciznije, i u terminologiji Pjera Burdijea simboliki kapital.

Nepoverenje dovodi i do odgovarajueg ponaanja lanstva. Neki lanovi e ponekad uplaivati manje nego to je statutom
propisano, a drugi ponekad nee uopte prijavljivati kolika im je trenutna bruto zarada. U svakom sluaju sindikati ostaju bez
sredstava, nekad na jednom mestu, a nekad na drugom. Ne treba zaboraviti da sredstva iz lanarina predstavljaju kljunu
pretpostavku za uspean i nezavisan sindikalni rad! (Hantke, 2008: 69-70).
17
Poverenje u sindikate je kljuni pokazatelj njihovog statusa ali i ugleda kako

u optoj populaciji, tako i meu zaposlenima i u samom sindikalnom lanstvu.
Nesumnjivo je nisko poverenje pokazatelj niskog statusa i malog ugleda, dok je
trend opadanja poverenja pokazatelj istog trenda i kada je re o ugledu i statusu
sindikata. Poverenje je, kao i ugled, u stvari, drugo lice socijalne i politike snage
sindikata. Nema poverenja u nemone sindikate, u sindikate koji ne mogu
da uine ono to treba i to su napisali u svojim programima, u sindikate koji
nisu onakvi kakvi se predstavljaju, u sindikate koji ne mogu da urade ono to
obeavaju... Sa druge strane, sindikati ne mogu raunati na oporavak i jaanje
ukoliko ne raste poverenje radnika u sindikate. Stoga je i veoma teko pokretanje
sa mrtve take ili zaustavljanje trenda propadanja i uruavanja i kretanje ka
napretku. Sindikalna vostva prvo treba da uine mnogo, a to bi u sadanjim
uslovima tek za malo podiglo poverenje. Ali samo je tako mogue pokrenuti
tokie sindikalne mainerije u suprotnom pravcu od sunovrata na kojem su sada
sindikati. Samo tako je mogu sindikalni oporavak. Naravno, veoma je teko da
sindikalna vostva naprave veliki potez u ovolikom odsustvu poverenja, ali ta je
tu je! Najtee je revitalizovati poverenje javnosti, ono dolazi na kraju, kao rezultat
uspenog sindikalnog rada. Stoga se moe poeti samo od vraanja poverenja
postojeeg sindikalnog lanstva, a potom i samih radnika koji nisu u sindikalnom
lanstvu. Oekivanja od sindikata a i bezizlaz onih radnika kojima je dogorelo do
noktiju jesu inioci koji mogu povoljno da deluju na poverenje ukoliko se sindikati
pokau kao onaj socijalni inilac koji moe da radi na ostvarivanju tih oekivanja
i ako moe da pomogne onima kojima je sindikat jedina nada. Naravno, sve je
drukije ako su oekivanja velika, a sindikati i dalje pasivni. Ako sindikati ne daju
znake ivota (a u te znake ne treba raunati galamu nekih sindikalnih voa) onda
kada su radnicima najpotrebniji, onda ne mogu raunati ni na ta, pa ni na svoje
postojanje. (Mihailovi, 2010: 44-45).
Poverenje u sindikate je rezultanta pozitivnog odnosa, ili preteno pozitivnog
odnosa, prema svemu to je vezano za radno mesto i doivljaj radnog mesta od
strane radnika, ali i percepciju uloge sindikata u stvaranju povoljnih uslova za
pozitivan doivljaj celine rada. Naime, ako radnik misli da je na radnom nestu sve, ili
gotovo sve, onako kako treba da bude, onda e i poverenje u sindikat biti sastavni
deo tog uverenja. Ako postoji zadovoljstvo ili preteno zadovoljstvo radnim
mestom, uslovima rada, platom, odnosima na radu, odnosima s nadreenima...
onda je tu i zadovoljstvo radom sindikata i poverenje u sindikat. Problemi se
pak javljaju onda kada ima razloga za nezadovoljstvo, kada su radne aspiracije
nezadovoljene, kada su uslovi rada loi, a plate male, kada se kre radna prava...
a u svemu tome se ne vidi aktivna uloga a pogotovu uspena uloga sindikata...
Naravno, radnici imaju jednu sliku/doivljaj celine rada (radnog habitusa) ako su i
sami ukljueni u aktivnosti sindikata, a drugaiju sliku/doivljaj ako rad sindikata
posmatraju sa strane, ako su pasivni, ako samo ekaju da sindikat uini neto za
njih, a da, pri tom, oni sami nita ne ine za sebe!
Pitanje obavetenosti o radu sindikata je prethodno pitanje. Meutim, pokazae
se, kao to emo videti, da je bila pogrena naa pretpostavka da e poverenje
imati samo oni koji su obaveteni o radu sindikata, a da se o ne/poverenju u
sindikate nee ni izjanjavati oni koji nisu obaveteni o radu sindikata. Videemo, u
stvari, da i neobaveteni mogu imati poverenje u sindikate, to govori o znatnom
temeljenju ne/poverenja na emocionalnoj (a ne toliko i samo na injenikoj
osnovi). Dakle, pitamo se i da li su o celini odnosa prema radu i radnom mestu
obaveteni sami radnici, i koliko? Da li su o ovim pitanjima obaveteni graani
uopte, i koliko?
2. OBAVETENOST I POVERENJE
U SAMOSTALNI SINDIKAT I UGS NEZAVISNOST
Na sledeim stranama ispitivaemo poverenje u dva najbrojnija sindikata, u Savez
samostalnih sindikata Srbije i u Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost.
Ispitivaemo obavetenost i poverenje (1) cele populacije, tj. svih punoletnih
graana Srbije, (2) zaposlenih radnika, (3) lanova sindikata, bez obzira u kom
su sindikatu, i (4) lanova odreenog sindikata, tj. UGS Nezavisnost, odnosno
Samostalnog sindikata. Takoe emo pokuati da poverenje u sindikate Srbije
stavimo u iri, pre svega evropski kontekst, i da komparativno ocenimo nivo
poverenja u nae sindikate.
2.1. OBAVETENOST O RADU SINDIKATA
U celoj populacije neobaveteni o radu sindikata ine 64%, malo obaveteni 22%,
osrednje obaveteni 12%, a 2% su oni koji smatraju da su potpuno obaveteni
o radu sindikata (videti grakon 1): u stvari, moemo govoriti o 14% graana
Srbije koji su obaveteni o radu sindikata. Dodajmo da su sami ispitanici ocenjivali
stepen svoje obavetenosti o radu sindikata i da je utoliko ta ocena subjektivna,
a verovatno bi ona bila jo i slabija da smo obavetenost procenjivali na osnovu
objektivnih kriterijuma.
Deo populacije koji nije u radnom odnosu, sasvim razumljivo, manje zna o
sindikatima od onog dela populacije koji je zaposlen. Kad posmatramo one koji
nisu u radnom odnosu, onda nalazimo da o radu sindikata ne zna nita 71%
ispitanika, 19% je malo obaveteno, 9% osrednje, a tek svaki stoti smatra da je
mnogo obaveten moemo zakljuiti da je 10% onih koji nisu u radnom odnosu
obaveteno o radu sindikata.
Grakon 1: Obavetenost o radu sindikata cela populacija (N=4153)
Grakon 2. Obavetenost zaposlenih radnika o radu sindikata? (N=1348)
Grakon 3. Obavetenost lanova bilo kog sindikata o radu sindikata (N=421)
Meu zaposlenim radnicima nalazimo 21% onih koji su obaveteni o

radu sindikata (3% mnogo i 18% osrednje), 31% malo obavetenih i 48%
neobavetenih.
Meu lanovima svih sindikata nalazimo 48% obavetenih o radu sindikata
(8% mnogo, a 40% osrednje), 37% malo obavetenih i 15% neobavetenih
Takoe, treba jo na poetku rei da smo u ispitivanju poverenja prema konkretnim
sindikatima nailazili na znatno vee postotke neobavetenosti o radu sindikata
(videti tabelu 1). Inae, ocene obavetenosti dobijali smo na dva naina, jednom
je to bilo preko odgovora na pitanje o obavetenosti o radu sindikata uopte
(ispitanicima su ponueni sledei odgovori: nimalo, malo, osrednje i mnogo), a
drugi put preko pitanja o poverenju gde je ispitanicima bilo omogueno da izjave
da ne mogu da daju ocenu poverenja u dati sindikat jer nisu upoznati s radom
datog sindikata. Razlike izmeu neobavetenosti o radu sindikata uopte (trea
kolona u tabeli 1) i obavetenosti, dobijene preko pitanja o poverenju u date
sindikate (kolone 1 i 2 u tabeli 1), nisu velike, ali nisu ni zanemarljive.
Evidentno je, dakle, da su samoocene obavetenosti o sindikatima uopte
vee od obavetenosti o svakom pojedinanom sindikatu. Otuda i meu onim
ispitanicima koji su izjavili da potpuno poznaju rad sindikata uopte, nalazimo
one koji su izjavili da ne mogu da ocene stepen sopstvenog poverenja, npr. u
UGS Nezavisnost ili u Samostalni sindikat, jer nisu dovoljno upoznati s radom tih
sindikata. Meutim, nije logina obratna situacija, tj. da ispitanici koji su rekli da
poznaju dobro rad odreenog sindikata, istovremeno tvrde da nimalo ne poznaju
rad sindikata uopte.
Tabela 1. Obavetenost o radu sindikata uopte i neobavetenost kao prepreka ocenjivanju
poverenja u UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat (u %)
Kolika je obavetenost o
sindikatima uopte
Bez ocene poverenja zbog

neobavetenosti o radu UGS
Bez ocene poverenja zbog

neobavetenosti o radu SSSS
Obavetenost o
sindikatima uopte
Neobavetenost
77
79
65
Mala obavetenost
16
15
22
Osrednja obavetenost
11
Velika obavetenost
100
100
100
Ukupno
Znamo, dakle, da jedan broj ispitanika ne moe da oceni svoje poverenje u

sindikate zbog neobavetenosti o radu tih sindikata. S druge strane, imamo
podatke koji nam govore da jedan broj ispitanika, iako izjavljuje da ne poznaje
rad sindikata, ipak daje ocenu poverenja. Takvih je, na primer, i u sluaju UGS
Nezavisnost i u sluaju Samostalnog sindikata, svaki etvrti meu ispitanicima
koji nisu obaveteni o radu ovih sindikata (videti tabele 2 i 3). To praktino
znai da se ocena poverenja, iako se dominantno temelji na poznavanju rada

sindikata o ijem kredibilitetu se ispitanici izjanjavaju, jednim delom zasniva i na
neem drugom to nije obavetenost, a to potie, verovatno, iz nekih optijih
uverenja o prirodi politikih i socijalnih institucija i organizacija, kao i na nekim
ne-saznajnim, emocionalnim ili drugim osnovama (afektivnim i sl.), ali to je stvar
drugih sistematskih i komleksnijih istraivanja. No, napominjemo da i pored
ini se evidentno protivrenih rezona koje ima jedan deo ispitanika kada je re
o sindikatima, to ipak ne dovodi u pitanje racionalnost daleko najveeg broja
odgovora naih ispitanika.
Tabela 2. Obavetenost o sindikatima uopte i davanje ocene ne/poverenja u UGS Nezavisnost
Obavetenost o radu
sindikata uopte
Ima ocenu poverenja
Nema ocenu poverenja jer

nije upoznat sa radom UGS
Ukupno
Nimalo
26
74
100 (2586)
Malo
54
46
100 (874)
Osrednje
68
32
100 (465)
Mnogo
86
14
100 (71)
Ukupno
38
62
100 (3996)
Povezivanje odgovora na pitanje o obavetenosti o radu sindikata uopte i

odgovora na pitanje o poverenju u odreeni sindikat (koje je sadralo meu
ponuenim odgovorima i soluciju nisam upoznat sa radom ovog sindikata),
pored oekivanih sadri i neke manje oekivane rezultate. Oekivali smo, naime,
veliko poklapanje u izjavama o neobavetenosti uopte i u sluaju konkretnog
sindikata, meutim nismo oekivali da e ak svaki etvrti meu onima koji su
rekli da su neobaveteni o radu sindikata uopte, ipak dati neku ocenu poverenja
za dati sindikat, a tako je i u sluaju Samostalnog sindikata i u sluaju UGS
Nezavisnost (videti tabele 4 i 5). Zaista, kako je mogue da petina od onih koji
izjave da nisu obaveteni o radu sindikata ipak kau da nemaju poverenja u taj
sindikat. Jedini mogui zakljuak jeste da poverenje ili odsustvo poverenja u dati
sindikat moe da se uspostavi bez obzira na neobavetenost o datom sindikatu.
Tabela 3. Obavetenost o sindikatima uopte i davanje ocene ne/poverenja u Samostalni sindikat
Obavetenost o radu
sindikata uopte
Nimalo
Ima ocenu poverenja
Nema ocenu poverenja jer

nije upoznat sa radom SSSS
Ukupno
26
74
100 (2586)
Malo
58
42
100 (874)
Osrednje
72
28
100 (465)
Mnogo
88
12
100 (71)
Ukupno
39
61
100 (3996)
Takoe nismo oekivali da e 14% od ukupnog broja ispitanika koji su rekli da

mnogo poznaju rad sindikata uopte, rei da nisu upoznati s radom UGS
Nezavisnost, odnosno da e 12% to isto rei za Samostalni sindikat. ini nam se
nesumnjivim da je ovde re o logiki protivrenim odgovorima, jer ne moe se biti
mnogo upoznat sa sindikatima uopte, a ne poznavati rad najbrojnijeg sindikata
i sindikata koji je drugi po brojnosti lanova.
Tabela 4. Obavetenost o sindikatima uopte i poverenje u UGS Nezavisnost
Obavetenost o radu sindikata
Nimalo
Nema poverenja
Neodluan
Ima poverenja
Nije upoznat
Ukupno
19
74
100 (2586)
Malo
35
16
46
100 (874)
Osrednje
35
20
13
32
100 (465)
Mnogo
58
17
11
14
100 (71)
Ukupno
25
10
62
100 (3996)
Ck = 0,38; p<0,01
Tabela 5. Obavetenost o sindikatima uopte i poverenje u Samostalni sindikat

Obavetenost o radu sindikata
Nema poverenja
Neodluan
Ima poverenja
Nije upoznat
Ukupno
Nimalo
19
74
100 (2582)
Malo
32
20
42
100 (879)
Osrednje
35
21
16
28
100 (463)
Mnogo
47
24
17
12
100 (72)
Ukupno
24
11
61
100 (3996)
Ck = 0,40; p<0,01
No da zakljuimo, postoji visoka korelacija izmeu obavetenosti o radu sindikata

uopte i poverenje u konkretne sindikate, ali se ta korelacija prvenstveno zasniva
na poklapanju opte neobavetenosti o radu sindikata i neobavetenosti o
datom sindikatu, bez obzira na izvesna odstupanja u tom poklapanju.
Inae, najveu obavetenost iskazuju lanovi UGS Nezavisnost neto
vie od dve treine je osrednje ili dobro obaveteno (69%), a potpuno je
neobaveteno samo 4% lanova. lanovi svih ostalih sindikata imaju sline
stepene obavetenosti, odnosno neobavetenosti. Tako je 44% osrednje ili mnogo
obaveteno, dok je oko dve petine njihovih lanova malo obaveteno, a oko 15%
potpuno neobaveteno.
2.2. POVERENJE U SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Pre svega, treba rei da je izrazito malo graana Srbije upoznato s radom
Samostalnog sindikata, a videemo kasnije da tako nizak nivo obavetenosti
graana karakterie i odnos prema ostalim sindikatima. No, bilo kako bilo, sudei
prema izjavama samih ispitanika, od pet ispitanika, troje nije obaveteno a dvoje
tvrdi da jeste obaveteno o radu Samostalnog sindikata.
Grakon 4 - Poverenje u Samostalni sindikat cela populacija (u %; N=4030)
Ocenu poverenja u Samostalni sindikat daje priblino dve petine ispitanika. Pri
tom, etvrtina svih graana Srbije (24%) nema poverenje u Samostalni sindikat,
a samo 4% ima poverenje; neodluno je 11%, a tri petine (61%) nije upoznato s
radom ovog sindikata (videti grakon 4). Broj graana Srbije koji imaju poverenje
u Samostalni sindikat (4%), manji je od postotka lanova ovog sindikata (5%). Od
svih ispitanika koji imaju poverenje u Samostalni sindikat, tek svaki etvrti ima
potpuno poverenje.
Grakon 5 - Poverenje u Samostalni sindikat obaveteni deo cele populacije (u %; N=1585)
Ako iskljuimo one ispitanike koji su naveli da nisu upoznati s radom Samostalnog
sindikata (videti grakon 5), onda dobijamo sledee podatke: u Samostalni sindikat
nema poverenje 61% ispitanika, dok poverenje ima 10% ispitanika; neodlunih
je 29%. Od 10 graana Srbije est nema poverenje u Samostalni sindikat, jedan
ima poverenje, a troje je neodluno - oni ne mogu da ocene da li kod njih pretee
poverenje ili nepoverenje.
Grakon 6 - Poverenje u Samostalni sindikat zaposleni (u %; N=1320)
Kada uzmemo u obzir samo zaposlene ispitanike, onda nalazimo da polovina

(49%) izjavljuje da nije upoznata s radom Samostalnog sindikata, 15% zaposlenih
niti ima niti nema poverenja, 29% nema poverenja; poverenje u Samostalni
sindikat ima tek 7% zaposlenih (videti grakon 6). Inae, duplo je vie onih koji
izjavljuju da uopte nemaju poverenje (29%), nego onih koji kau da uglavnom
nemaju poverenje (9%).
Grakon 7 - Poverenje u Samostalni sindikat lanovi bilo kog sindikata (u %; N=413)
Gotovo etvrtina (23%) lanova bilo kojeg sindikata izjavljuje da nije upoznata s
radom Samostalnog sindikata (videti grakon 7), petina (21%) je neodluna po
pitanju poverenja, dok dve petine (39%) sindikalaca nema poverenje u Samostalni
sindikat (25% uopte nema poverenja, a 14% uglavnom nema poverenja) s
druge strane priblino svaki esti (17%) lan bilo kojeg sindikata ima poverenja u
Samostalce (13% uglavnom, a 4% ima puno poverenje).
Meu samim lanovima Saveza samostalnih sindikata Srbije nalazimo 9%
ispitanika koji nisu upoznati s radom svog sindikata, i jaku petinu (22%) onih koji
su neodluni po pitanju poverenja u sopstveni sindikat.
ak 41% lanova Samostalnog sindikata nema poverenje u svoj sindikat, od
toga 24% uopte nema poverenja, a 17% uglavnom nema poverenja (videti
grakon 8). S druge strane, u sopstveni Samostalni sindikat poverenja ima 28%
(poverenje uglavnom ima 19%, a samo 9% lanova ima puno poverenje
u sopstveni sindikat). Svaki peti (22%) ispitanik je neodluan, tj. ne moe da se
opredeli pa ne zna da li ima ili nema poverenje u svoj sindikat.
S obzirom na vanost kategorije obavetenosti u naem projektu, da ovde
ponovimo da je o Samostalnom sindikatu obavetena polovina svih zaposlenih
radnika, tri etvrtine radnika koji su lanovi nekog (bilo kog) sindikata i devet
desetina lanova Samostalnog sindikata.
Poverenje u Samostalni sindikat ima 7% zaposlenih radnika, 17% lanova bilo
kog sindikata i 28% lanova Samostalnog sindikata. S druge strane, 29% od
svih zaposlenih nema poverenje u Samostalni sindikat, poverenje nema ni 39%
anova (bilo kog) sindikata, kao ni 42% lanova Samostalnog sindikata.
Grakon 8 - Poverenje lanova Samostalnog sindikata u sopstveni sindikat (u %; N=193)
Ovde treba podvui nalaz da meu lanovima Samostalnog sindikata ima 41%
onih koji nemaju poverenje u taj sindikat, kao i 28% onih koji imaju poverenje u
svoj sindikat; na dva lana Samostalnog sindikata koji imaju poverenje u svoju
organizaciju, dolazi tri lana Samostalnog sindikata koji nemaju poverenje u svoj
sindikat.
2.3. POVERENJE U UGS NEZAVISNOST
Poverenje graana Srbije u UGS Nezavisnost gotovo je isto kao i poverenje graana
u Samostalni sindikat gotovo nikakvo. Samo 3% graana Srbije ima poverenja u
UGS Nezavisnost, a samo 1% ima potpuno poverenje, to je manje i od procenta
ispitanika koji su lanovi UGS Nezavisnost (2%). Tano etvrtina graana Srbije
nema poverenja u UGS Nezavisnost, od ega 19% uopte nema poverenja, a 6%
uglavnom nema poverenja. Svaki deseti graanin ne moe da proceni da li ima ili
nema poverenje u UGS Nezavisnost oni niti imaju, niti nemaju poverenje.
Grakon 9- Poverenje u UGS Nezavisnost cela populacija (u %; N=4033)
Gotovo je isti broj graana koji nisu obaveteni o radu UGS Nezavisnost (62%) i
broj graana koji nisu obaveteni o radu Samostalnog sindikata (61%).
Grakon 10 - Poverenje u UGS Nezavisnost obaveteni deo cele populacije (u %; N=1535)
Neto drukiju sliku daje redukcija punoletne populacije na populaciju koja

je obavetena o radu UGS Nezavisnost. Dakle, ako posmatramo samo graane
koji su obaveteni o ovom sindikatu (videti grakon 10), onda imamo sledeu
situaciju: poverenje nema dve treine ispitanika (66%) i to ak 50% uopte nema
poverenja, a 16% uglavnom nema poverenja; neodlunih je neto preko jedne
etvrtine (27%), dok poverenje u UGS Nezavisnost ima tek 7% ispitanika (3% ima
potpuno poverenje). Dakle, poverenje u UGS Nezavisnost ima tek svaki etrnaesti
graanin koji je po sopstvenoj izjavi obaveten o radu ovog sindikata. Na drugoj
strani, od tri obavetena graanina o radu ovog sindikata, dvoje nema, a jedan
ima poverenje u UGS Nezavisnost.
Grakon 11 - Poverenje u UGS Nezavisnost zaposleni (u %; N=1313)
Polovina od svih zaposlenih radnika (52%) nije upoznata sa UGS Nezavisnost

(grakon 11). Gotovo treina (31%) zaposlenih nema poverenje (22% uopte
nema poverenja, a 9% zaposlenih uglavnom nema poverenja). Poverenje u UGS
Nezavisnost ima 5% zaposlenih (3% uglavnom ima poverenje, a 2% ima potpuno
poverenje).
Grakon 12 - Poverenje u UGS Nezavisnost lanovi bilo kog sindikata (u %; N=410)
Kada su lanovi (svih) sindikata u pitanju, 28% nije upoznato s radom UGS
Nezavisnost, malo manje od polovine (44%) nema poverenje u taj sindikat, od
ega 16% uglavnom nema poverenja, a 28% uopte nema poverenja (videti
grakon 12). Poverenje u UGS Nezavisnost ima 12% ispitanika (7% uglavnom
ima poverenja, a potpuno poverenje ima 5% ispitanika koji su lanovi bilo kog
sindikata).
Grakon 13 - Poverenje lanova UGS Nezavisnosti u sopstveni sindikat (u %; N=71)
Evo kako lanovi Samostalnog sindikata Srbije vide UGS Nezavisnost:

55% nema poverenje a 1% ima; 17% je neodluno a 27% nije upoznato s radom UGS Nezavisnost.
Poverenje u UGS Nezavisnost (videti grakon 13) ima 56% lanova UGS
Nezavisnost od tog broja 35% uglavnom ima poverenje, a 21% ima potpuno
poverenje - znai da samo petina lanova UGS Nezavisnost ima potpuno poverenje
u svoj sindikat. S druge strane, etvrtina (25%) lanova UGS Nezavisnost nema
poverenja u svoj sindikat (10% uglavnom nema poverenja, a 15% uopte nema
poverenja), dok je svaki deveti neodluan (11%).
2.4. KOMPARACIJA OBAVETENOSTI I NE/POVERENJA U DVA VODEA
SINDIKATA
U odnosu cele punoletne populacije prema Samostalnom sindikatu i UGS
Nezavisnost gotovo da nema nikakve razlike (videti tabelu 6). U odnosu svih
zaposlenih radnika prema ova dva sindikata razlike su minimalne, za 2-3% je bolji
odnos prema Samostalnom sindikatu. lanovi bilo kog sindikata obaveteniji su
i imaju vie poverenja, a manje nepoverenja u Samostalni sindikat, nego prema
UGS Nezavisnost razlika je u sva tri sluaja 5%. lanovi jednog i drugog sindikata
podjednako su obaveteni o radu svojih sindikata /.../
Generalno gledano teko je dati ocenu o tome kolika je obavetenost, odnosno
neobavetenost graana o radu sindikata, isto kao to je teko oceniti stepen
poverenja odnosno nepoverenja u sindikate. Samo komparacija izmeu naih

sindikata daje neku osnovu za ocene (dodue bilo bi najbolje kada bi imali
podatke o sindikatima iz drugih zemalja, a oni su nam samo donekle dostupni....).
Tabela 6. Poznavanje rada sindikata18 i ne/poverenje u Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost
(% u odnosu na ukupan broj ispitanika u kategorijama datim u pretkoloni)
Poznavanje rada sindikata
Poverenje
Nepoverenje
Samostalni
Nezavisni
Samostalni
Nezavisni
Samostalni
Nezavisni
Cela populacija
39*
38*
4**
3**
24***
25***
Svi zaposleni radnici
51*
48*
7**
5**
29***
31***
Svi lanovi sindikata
77*
72*
17**
12**
39***
44***
lanovi datog sindikata
91*
92*
28**
56**
41***
25***
* razliku do 100% ine oni koji su rekli da ne poznaju rad sindikata pa zbog toga ne mogu da se izjasne o poverenju u sindikate.
** razliku do 100% ine oni koji ne poznaju rad sindikata, neodluni i oni koji nemaju poverenja
*** razliku do 100% ine oni koji ne poznaju rad sindikata, neodluni i oni koji imaju poverenja
Poverenje u pojedinane sindikate moemo porediti s poverenjem u sindikate

uopte. Poverenje u sindikate uopte po pravilu je vee nego poverenje u
pojedinane sindikate, a isto je i s nepoverenjem. Tako, na primer, u istraivanju
iz 2010. godine (videti Stojiljkovi, 2011) nalazimo da u sindikate uopte ima
poverenje 15% graana, dok 46% nema poverenje (ostali su neodluni ili imaju
podjednako i poverenje i nepoverenje).
Vidljivo je jo da je poverenje u sindikate uopte uvek vee od poverenja u bilo
koji pojedinani sindikat. Poverenje je, dakle, kumulativnog karaktera (ne u
aritmetikom smislu). Tanije je, u stvari, rei da poverenje u sindikate uopte,
podrazumeva poverenje u jedan sindikat, ali jednim delom i u jo neke sindikate
(tako, na primer, treina ispitanika koji imaju poverenje u UGS Nezavisnost,
istovremeno ima poverenje i u Samostalni sindikat; ili petina onih koja ima
poverenje u Samostalni sindikat, istovremeno ima poverenje i u Nezavisnost).
Od ukupno 4.012 ispitanika u UGS Nezavisnost poverenje ima ukupno 98
ispitanika (ili 3% u odnosu na sve ispitanike) 67 koji imaju poverenje samo u
UGS i 31 onih koji imaju poverenje i u UGS i u Samostalni sindikat. U Samostalni
sindikat poverenje ima 156 ispitanika (ili 4% u odnosu na sve ispitanike) 125 onih
koji imaju poverenje samo u Samostalni sindikat i 31 onih koji imaju poverenje i u
Samostalni i u Nezavisni sindikat.
Inae kada je re o odnosu ukupne populacije prema Samostalnom sindikatu
i UGS Nezavisnost posmatranom preko kombinacije ocena o ne/poverenju i
18
Re je o zbiru onih ispitanika koji su rekli da imaju poverenje, onih koji su rekli da nemaju poverenje i onih koji su rekli da su
neodluni kada je re o ne/poverenju. Dopunu do 100% ine oni koji su izjavili da ne poznaju rad datog sindikata.
nepoznavanju rada ovih sindikata kao razlog odsustva ocene o ne/poverenju,

zakljuujemo da u uzorku dominira neobavetenost o oba sindikata (tj.
nepoznavanje rada sindikata navodi se kao razlog odsustva ocene o ne/poverenju
u dati sindikat) takvih ispitanika je ak 60%, a potom slede oni ispitanici koji
nemaju poverenja ni u Samostalni ni u Nezavisni sindikat takvih je 23%, a
potom je tu i 9% onih koji su neodluni kada je re o poverenju i u Nezavisni
i u Samostalni sindikat; na kraju tu je i 1% ispitanika koji istovremeno imaju
poverenje i u UGS Nezavisnost i u Samostalni sindikat. Poklapanje je, vidimo,
u 93% sluajeva, a odstupanja se javljaju tek u 7% sluajeva. Otuda je i logino
to koecijenat kontigencije u razuenoj klasikaciji poverenja, u tabeli 6 x 6,
iznosi ak 0,84 a u saetoj klasikaciji, tabela 4 x 4, koecijenat je 0,79 (p<0,00).
To se potvruje i Crombachs Alpa koecijentom, koji iznosi ak 0,98 to govori
o jednom vrlo konzistentnom odnosu graana Srbije prema svim sindikatima.
Naravno, ovde treba primetiti da ovoliko visoka korelacija potie pre svega
iz poklapanja neobavetenosti i nepoverenja, a ne iz poklapanja poverenja, s
obzirom na to da je poverenje brojano gledano, prilino minorno.
Zakljuujemo da ispitanici koji nisu obaveteni o jednom sindikatu, po pravilu
nisu obaveteni ni o drugim sindikatima; da ispitanici koji nemaju poverenja u
jedan sindikat, po pravilu nemaju poverenja ni u druge sindikate; da oni koji su
neodluni i ne mogu da ocene poverenje u jedan sindikat, po pravilu su neodluni
i kod svih drugih sindikata.
2.5. KOMPARACIJA POVERENJA U SINDIKATE U SRBIJI I U DRUGIM
ZEMLJAMA
Videli smo da prema istraivakim nalazima poverenje u sindikate uopte u Srbiji
2010. godine, iznosi 15%. Mi to poverenje moemo da ocenimo u odnosu na
vreme, tj. poredei prologodinji stepen poverenja s poverenjem u nekim ranijim
godinama, ali to moemo uiniti i na nivou meunarodnih komparacija (to emo
pokuati da uinimo u ovom odeljku).
U postojeim istraivanjima nali smo dva meunarodna istraivanja u koja je bila
ukljuena i Srbija, a postojalo je i pitanje o poverenju u sindikate. U oba sluaja
klasikacija ponuenih odgovora bila je ista, ali i razliita od nae (standardne)
klasikacije. Otuda je komparacija mogua samo u okviru ta dva meunarodna
istraivanja.
Re je o Svetskoj studiji vrednosti (WVS - World Values Survey) 2005-2007, i
Evropskoj studiji vrednosti (EVS - European Values Study) 2008-2010. U WVS
istraivanje u Srbiji obavljeno je 2006. godine na uzorku od 1.393 ispitanika, a u
istraivanju u okviru EVS 2008. godine na uzorku od 1.512 ispitanika.
Tabela 7. Poverenje u sindikate Svetska studija vrednosti 2005-2007.

Zemlja
Norveka
Finska
vedska
Holandija
Ukrajina
Francuska
Rusija
Prosek
Italija
Nemaka
Velika Britanija
panija
Rumunija
Poljska
Slovenija
Bugarska
Srbija
Poverenje u sindikate
66
63
52
48
40
39
39
37
34
32
30
30
30
28
28
22
19
Malo poverenje ili nikakvo

34
37
48
52
60
61
61
63
66
68
70
70
70
72
72
78
81
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
* Istraivanje je obavljeno 2005. godine u Finskoj, Italiji, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji; 2006. godine u Bugarskoj, Francuskoj,
Nemakoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Rusiji, Srbiji, vedskoj i Ukrajini; 2007. godine u Norvekoj i paniji.
Ponueni odgovori na pitanje o poverenju u sindikate, glasili su: A great deal

(puno poverenje), Quite a lot (prilino poverenje), Not very much (malo
poverenje) i None at all (nema poverenja). Prilikom saimanja prvog i drugog
odgovora tu kategoriju oznaili smo kao poverenje u sindikate, a treu i etvrtu
kao malo ili nikakvo poverenje.
U Svetskoj studiji vrednosti 2005-2007. godine, za Srbiju je utvreno da 1%
ispitanika ima puno poverenje u sindikate, a da 18% ima prilino poverenja u
sindikate (videti tabelu 7). S druge strane 53% ispitanika ima malo poverenje,
a 28% uopte nema poverenja u sindikate. Ili pojednostavljeno, 19% ispitanika
iz Srbije ima poverenje a 81% nema ili ima malo poverenja. To je znatno loija
slika u odnosu na prosek ispitivanja iz 16 zemlja koliko je u ovo meunarodno
istraivanje ukljueno. Konkretno, u Srbiji duplo manje ljudi ima poverenje u
sindikate nego to je to u svih 16 zemalja u proseku (19% prema 37%). Srbija je u
stvari na poslednjem mestu meu ispitivanim zemljama po obimu poverenja u
sindikate. Najblie su joj Bugarska (22% poverenja), Slovenija i Poljska (sa po 28%),
Rumunija, panija i Velika Britanija (sa po 30%)...
Jo loija slika naena je dve godine kasnije u Evropskoj studiji vrednosti (etvrti
talas, 2008-2010. godine). Tada je utvreno da 2% graana Srbije ima puno
poverenje u sindikate, a 10% prilino; s druge strane, 50% ima malo poverenje
(tj. nema ba neko poverenje), a 38% uopte nema poverenja. Ta slika je tri
puta loija od opteg proseka za 47 zemalja u kojima je anketirano preko 70.000
ljudi u Srbiji poverenje u sindikate ima 12% ispitanika a prosek za 47 evropskih
zemalja iznosi 39%. Od anketiranih 47 zemalja Srbija je na 46. mestu iza nje je
samo Bugarska sa 11% poverenja, dok ve Hrvatska koja je neposredno ispred
Srbije ima 18% poverenja, Grka koja je na 44 mestu ima duplo vie poverenja u
sindikate 22%, a da se i ne poredimo s Norvekom koja je na prvom mestu i u
kojoj 66% graana ima poverenje u sindikate (videti tabelu 8).
Tabela 8. Poverenje u sindikate Evropska studija vrednosti 2008-2010.
Zemlja
Norveka [2008]
Kosovo [2008]
Danska [2008]
Belorusija [2008]
Severni Kipar [2008]
Island [2009]
Azerbejdan [2008]
Luksemburg [2008]
Irska [2008]
Slovenija [2008]
Litvanija [2008]
Holandija [2008]
Letonija [2008]
Belgija [2009]
vajcarska [2008]
Turska [2009]
Finska [2009]
Portugal [2008]
Francuska [2008]
Malta [2008]
Estonija [2008]
Rusija [2008]
Slovaka [2008]
Moldavija [2008]
Prosek
Nemaka [2008]
panija [2008]
Ukrajina [2008]
Rumunija [2008]
Poverenje
64
62
58
57
57
57
56
55
54
53
52
52
50
48
48
48
47
45
42
42
41
41
41
40
39
38
38
37
36
Malo poverenje ili ga nema

36
38
42
43
43
43
44
45
46
47
48
48
50
52
52
52
53
55
58
58
59
59
59
60
61
62
62
63
64
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
vedska [2009]
Makedonija [2009]
Kipar [2008]
Severna Irska [2008]
BiH [2008]
Poljska [2008]
Jermenija [2008]
eka [2008]
Italja [2009]
Velika Britanija [2009]
Austrija [2008]
Gruzija [2008]
Maarska [2008]
Crna Gora [2008]
Albanija, [2008]
Grka [2008]
Hrvatska [2008]
Srbija [2008]
Bugarska [2008]
36
34
33
33
32
32
31
30
30
30
29
29
25
24
23
22
18
12
11
64
66
67
67
68
68
69
70
70
70
71
71
75
76
77
78
82
88
89
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Pitanje koje trai odgovore glasi: Koji su inioci doveli do toga da u Srbiji imamo
manje poverenja u sindikate nego u 45 evropskih zemalja? Prvo to pada na
pamet da je u Srbiji malo poverenje jer je Srbija postkomunistika i tranzicijska
zemlja, nije tano ima postkomunistikih i tranzicijskih zemalja koji su znatno
iznad evropskog proseka po poverenju u sindikate. Druge mogue odgovore tek
treba ispitati u okviru irih i kompleksnijih istraivanja.
3. POVERENJE U SINDIKATE I IZBORNA ORIJENTACIJA

Poraavajui je podatak da su ispitanici koji e glasati za Demokratsku stranku
jednu od dve nae stranke ije smo lanove ispitivali a koje su lanovi Socijalistike
internacionale najee neobaveteni o radu UGS Nezavisnost (ak 68%
neobavetenih prema 32% obavetenih). Od Demokrata nisu daleko ni izborne
pristalice Socijalistike partije (65% prema 35%), ni Naprednjaka (61% prema
39%), a ni LDP (57% prema 43%). U stvari, po obavetenosti o radu sindikata
prilino se izdvajaju izborne pristalice DSS (38% prema 62%) i pristalice Radikala
(39% prema 61%). Gotovo da je isti postotak pristalica DS koji su obaveteni (32%)
i postotak pristalica DSS koji su neobaveteni o radu UGS Nezavisnost (38%)
meu Srpskim demokratama gotovo je dva puta vie obavetenih nego meu
demokratama!
Pitanje je, dakle, zato su o radu UGS Nezavisnost vie obaveteni oni graani koji
pristaju uz partije s politike desnice, nego oni s politike levice. Ovu pravilnost
inae, donekle remete pristalice Naprednjaka, s obzirom na to da su one blie

pripadnicima partija s politike levice, nego onima s politike desnice.
Kada je re o poverenju u sindikate (videti tabelu broj 9 i grakon broj 14), ispitanici
koji e glasati za SPS ee imaju poverenje (iako je re o malim postotcima) u
UGS Nezavisnost, u odnosu na izborne pristalice svih ostalih politikih stranaka
(7% poverenja). Njima su relativno blizu izborne pristalice Naprednjaka i Srpskih
demokrata (poverenje ima po 5% ispitanika iz ovih stranaka). S druge strane,
najmanje poverenja u UGS Nezavisnost imaju izborne pristalice LDP (1%) i DS (2%).
Najee nepoverenje imaju izborne pristalice DSS (43%), SRS (40%) i LDP (39%).
Tabela 9. Poverenje u UGS Nezavisnost cela populacija (u %)
Izborna orijentacija
DS - Tadi
SNS Nikoli
SPS - Dai
SRS - eelj
DSS - Kotunica
LDP - Jovanovi
Nema poverenja
18
25
26
40
43
39
Neodluan
12
9
2
18
14
3
Ima poverenja
2
5
7
3
5
1
Nije upoznat
68
61
65
39
38
57
Ukupno
100
100
100
100
100
100
* U obzir su uzete samo one politike stranke za koje se u naem uzorku izjasnilo vie od 75 ispitanika.
Istraivaki nalazi o stepenu poverenja donekle odstupaju od prethodno uoene

pravilnosti o povezanosti obavetenosti i izborne orijentacije. Iz pravilnosti su
iskoili Radikali, jer njihovu visoku stopu obavetenosti o radu UGS Nezavisnost
ne prati visoka stopa poverenja u ovaj sindikat. U stvari, jedino u sluaju izbornih
pristalica DSS imamo i visoku obavetenost i poverenje koje je vee nego u
sluaju pristalica bilo koje druge stranke. Izbornim pristalicama DSS su, po obimu
obavetenosti i poverenju u UGS Nezavisnost, sasvim suprotne pristalice DS. Prvi
imaju najveu obavetenost i najvee poverenje, a drugi najmanju obavetenost
i najmanje poverenje.
Grakon 14 - Poverenje u UGS Nezavisnost cela populacija (u %)
* Razliku do 100% ine oni koji nisu upoznati s radom sindikata ili su neodluni. U obzir su uzete samo one politike stranke
za koje se u naem uzorku izjasnilo vie od 75 ispitanika.
Tabela 10. Poverenje u Savez samostalnih sindikata Srbije cela populacija (u %)

Izborna orijentacija
DS - Tadi
SNS Nikoli
SPS - Dai
SRS - eelj
DSS - Kotunica
LDP - Jovanovi
Nema poverenja
17
24
23
36
39
40
Neodluan
15
11
3
21
19
3
Ima poverenja
4
4
12
2
8
0
Nije upoznat
64
61
62
41
34
57
Ukupno
100
100
100
100
100
100
* U obzir su uzete samo one politike stranke za koje se u naem uzorku izjasnilo vie od 75 ispitanika.
Distribucija obavetenosti, poverenja i nepoverenja u Samostalni sindikat (videti

tabelu 5 i grakon 15), slina je onoj koju smo videli kod UGS Nezavisnost. I ovde se
vidi niska obavetenost izbornih pristalica DS (36%), SPS (38%), SNS (39%), pa i LDP
(43%), a znatno vei broj obavetenih meu pristalicama DSS (66%) i SRS (59%).
Kada je re o poverenju u Samostalni sindikat, izdvajaju se ispitanici koji e glasati
za SPS sa 12%, a vie od ostalih poverenje u ovaj sindikat imaju pristalice DSS
(8%). S druge strane, meu izbornim pristalicama LDP uopte nema onih koji
imaju poverenje u Samostalni sindikat, meu pristalicama Radikala je 2% onih s
poverenjem, a meu pristalicama DS i SNS po 4%.
Grakon 15 - Poverenje u Savez samostalnih sindikata Srbije cela populacija (u %)
* Razliku do 100% ine oni koji nisu upoznati s radom sindikata ili su neodluni. U obzir su uzete samo one politike stranke
za koje se u naem uzorku izjasnilo vie od 75 ispitanika.
Treba primetiti da je vea diferencijacija izbornih pristalica u poverenje u

Samostalni sindikat, nego kada je u pitanju poverenje u UGS Nezavisnost.
Generalno uzev, moe se zakljuiti da je pozitivan odnos prema sindikatima
(obavetenost + poverenje) najtipiniji za izborne pristalice Demokratske
stranke Srbije. Oko dve treine izbornih pristalica ove stranke obaveteno je o
radu oba sindikata, a poverenje je izmeu 5% i 8%. S druge strane, od njih su
najudaljenije pristalice LDP oni su i najmanje obaveteni o sindikatima i imaju

najmanje poverenja u sindikate. Izborne pristalice SPS izdvajaju se po visokom
stepenu poverenja (7% u UGS Nezavisnost i 12% u Samostalni sindikat), iako su
po stepenu obavetenosti o sindikatima u donjem delu tabele. Izborne pristalice
Radikala izdvajaju se po obavetenosti o radu UGS Nezavisnost (61%), ali i niskom
poverenju u sindikate (iza njih je jedino LDP). Za izborne pristalice Demokratske
stranke karakteristina je i niska obavetenost (treina obavetenih) i nisko
poverenje u sindikate (2% u UGS Nezavisnost i 4% u Samostalni sindikat).
4. KORELATI OBAVETENOSTI I POVERENJA

Podaci kojima smo raspolagali omoguili su nam ispitivanje povezanosti
obavetenosti i poverenja u sindikate s nizom razlitih varijabli koje su povezane
sa osnovnom temom naeg istraivanja: socio-demografske varijable (pol,
starost, kolska sprema, zanimanje i prihodi), odnos prema radu i radni status
(radni odnos, duina radnog odnosa, zadovoljstvo poslom, sigurnost radnog
mesta, zapoinjanje samostalnog obavljanja nekog posla ili sopstvenog biznisa
i nezaposlenost), samoocene sigurnosti izborne orijentacije (stavovi prema DS,
DSS, SNS, SRS, LDP, G17 Plus, SDPS, SPS/JS i opti stav prema strankama), varijable
vezane za same sindikate (lanstvo u sindikatima, poverenje u sindikate, odnos
sindikata prema politici, stav prema sindikalnom pluralizmu i ocena socijalnog
dijaloga), poverenje u druge institucije i najee raspoloenje graana.
Deskripciju povezanosti daemo uporedo za UGS Nezavisnost i za Samostalni
sindikat.
UGS NEZAVISNOST
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Sociodemografske varijable
Pol
Mukarci su malo vie upoznati sa UGS, ali imaju i vei procenat

nepoverenja.
Dve treine ena (66%) nije upoznato sa UGS, dok je procenat
mukaraca koji nisu upoznati sa UGS neto manji (57%).
Muki ispitanici su neto vie obaveteni, ali imaju i vii nivo

nepoverenja.
Dve treine ena (65%) nije upoznato sa radom Samostalnog
sindikata, dok je procenat mukaraca neto manji (56%).
Kao to se vidi iz koecijenata kontigencije povezanost varijabli pol i poverenja u sindikate moe se smatrati statistiki neznaajnim.
Razlike u nepoverenju i neobavetenosti izmeu mukaraca i ena kod oba sindikata iznose oko 10 procenata. Poverenje se kree od 1920% kod ena, do 29-30% kod mukaraca. Neobavetenost o radu sindikata kree se od 56-57% kod mukaraca do 65-66% kod ena.
Statistike mere povezanosti:
UGS Nezavisnost: Ck = 0,12; p<0.01;
Samostalni sindikat: Ck = 0,12; p<0.01.
Starost
Izdvajaju se dve starosne grupe, jednu ine mladi do 30 godina i
oni ispitanici koji su stariji od 70 godina; karakterie ih visok nivo
neobavetenosti (preko 70%). Drugu grupu ine radno sposobni
ispitanici od 30 do 70 godina. Kod njih se prvo moe uoiti vii
nivo obavetenosti i neto vii nivo poverenja koje se kree od 2%
do 5% (ispitanici od 30-40 godina), ali i vii nivo nepoverenja,
od 26% do 32%.
Najmanje su obaveteni najstariji (75%) i najmlai (67%), dok

su najvie obaveteni ispitanici od 40 do 50 godina (52%) i
uopte vie su obaveteni oni ispitanici koji su radno sposobni,
tj. ispitanici izmeu 30 i 70 godina. Ti ispitanici imaju i vii nivo
poverenja, ali i nepoverenja. Najvie poverenja imaju ispitanici
od 40 do 49 godina (8%), a najvie nepoverenja ispitanici od 60
do 69 godina (30%).
Kod oba sindikata se vidi da su vie obaveteni oni ispitanici koji su radno sposobni, tj. ispitanici izmeu 30 i 70 godina. Ti ispitanici
imaju i vii nivo poverenja, ali i nepoverenja. Vee razlike u poverenju po godinama vide se kod SSSS-a nego kod UGS-a. Najvie
poverenja u UGS imaju ispitanici od 30 do 39 godina (5%), dok su kod SSSS-a to ispitanici od 40 do 49 godina (8%).
UGS Nezavisnost: Ck = 0,22; p<0.01 slaba povezanost;
Samostalni sindikat: Ck = 0.23; p<0.01 slaba povezanost.
kolska sprema
Vea obavetenost ide uporedo sa poveanjem stepena
obrazovanja, od 21% ispitanika kod ispitanika bez kole, do 46%
kod ispitanika sa zavrenom viom kolom. Poverenje najee
imaju ispitanici koji su zavrili fakultet (5%) i ispitanici sa
zavrenom etvorogodinjom kolom (3%). Dok kod ispitanika
koji su bez kole nema onih koji imaju poverenja u UGS.
Najmanje su obaveteni ispitanici bez kole ili sa osnovnom

kolom (67% - 79%), s druge strane o Samostalcima najvie su
obaveteni ispitanici sa srednjom kolom (etvorogodinjom) i
sa viom kolom (52% - 56%). Najobaveteniji ispitanici imaju
i najvii nivo poverenja, ispitanici sa zavrenom viom kolom
6% i ispitanici sa srednjom kolom 5%. Oni, takoe, imaju i
najvii nivo nepoverenja.
Vii stepen obrazovanja najee znai i veu obavetenost. Kod oba sindikata ispitanici sa zavrenom viom kolom su najobaveteniji,
ali isto tako imaju i najvie nepoverenja u date sindikate. to se poverenja tie, u SSSS najvie poverenja opet imaju ispitanici sa
zavrenom viom kolom, dok u UGS najvie poverenja imaju fakultetski obrazovani ispitanici.
UGS Nezavisnost: Ck = 0.16; p<0.01;
Samostalni sindikat: Ck = 0.17; p<0.01.
Zanimanje
Sa radom Nezavisnosti najmanje su upoznati studenti (79%)
i domaice (75%). Najvie poverenja imaju strunjaci, ali i oni
samo 5%, slede NK ili PK radnici sa 4%, tehniari i KV ili VK
radnici po 3%. S druge strane, najnepoverljiviji su slubenici
sa 36%, i KV ili VK radnici sa 33%.
Najmanje su obaveteni studenti (77%) i domaice (74%), dok

su najvie obaveteni slubenici (48%). Upravo slubenici imaju
i najvii nivo poverenja (8%), a zatim tehniari sa 5%. Najvie
nepoverenje takoe se vidi kod slubenika (31%), ali i kod KV i
VK radnika (31%) i strunjaka (30%).
Najmanje su obaveteni o radu sindikata studenti i domaice. Najobaveteniji su slubenici. Kao i u veini drugih sluajeva, i ovde
vea obavetenost znai i vee nepoverenje, pa tako najvee nepoverenje i u UGS i u Samostalni sindikat imaju slubenici, pored njih
visok stepen nepoverenja imaju i KV ili VK radnici i strunjaci. Najvee poverenje u UGS imaju strunjaci, a u Samostalni slubenici.
UGS Nezavisnost: Ck = 0,25; p<0.01;
Samostalni sindikat: Ck = 0,26; p<0.01.
Prihodi
to ispitanici imaju vee prihode, vie su obaveteni o UGS
Nezavisnost. Vei prihodi pored vee obavetenosti znae i vii
procenat poverenja, ali i vii nivo nepoverenja. Ovaj trend ne
prate samo ispitanici sa najveim prihodima, koji su u najveoj
meri neobaveteni.
Neobavetenost se kree od 71% ispitanika koji imaju prihode
do 10.000 dinara, do 42% kod ispitanika koji imaju prihode od
100.000-150.000 dinara.
Uz vee prihode ispitanika ide i vea obavetenost o Samostalnom

sindikatu, ali i vee nepoverenje. Kao i u sluaju UGS-a, samo
ispitanici sa najviim prihodima ne prate ovaj trend, oni su u
velikoj meri neobaveteni (ovaj nalaz nije dovoljno potkrepljen
s obzirom na to da je u ovoj grupi prihoda samo 12 ispitanika).
Neobavetenost se kree od 70% kod ispitanika sa prihodima do
10.000 dinara, do 38% kod ispitanika sa prihodima od 100.000
do 150.000 din. Kao to je reeno, sa rastom prihoda, raste i
nepoverenje prema Samostalcima: kod onih sa prihodima do
10000 din. poverenje nema svaki peti, a kod onih sa prihodima
od 100.000 do 150.000 din gotovo svaki drugi.
Kod oba sindikata uoava se trend poveanja i poverenja, i nepoverenja, i obavetenosti sa poveenjem prihoda ispitanika. Samo
ispitanici sa najviim prihodima ne prate ovaj trend, oni su u velikoj meri neobaveteni (treba napomenuti da ovaj nalaz nije dovoljno
potkrepljen s obzirom na to da je u ovoj grupi prihoda samo 12 ispitanika).
UGS Nezavisnost: Ck = 0.20; p<0.01 slaba povezanost;
Odnos prema radu i radni status
Radni odnos
Ovde moemo izdvojiti dve grupe, u jednoj se nalaze studenti,
penzioneri, nezaposleni i oni koji rade povremeno, honorarno ili
za nadnicu. Njih karakterie visok nivo neobavetenosti (od 62%
kod nezaposlenih koji trae posao, do 75% kod nezaposlenih koji
ni ne trae posao). Drugu grupu ine zaposleni ispitanici, oni su
neto vie upoznati sa UGS, i imaju vie poverenja u taj sindikat
(6% zaposlenih na odreeno vreme i 5% stalno zaposlenih).
Najvie su neobaveteni nezaposleni koji ne trae posao (72%),

ali i oni ispitanici koji rade povremeno, honorarno ili za nadnicu
(72%). Najvie su obaveteni stalno zaposleni (47%) i zaposleni
na odreeno vreme (58%). Stalno zaposleni pored toga to su
najobaveteniji imaju i najvie poverenja (7%), ali i nepoverenja
(31%). Drugi po nivou poverenja su zaposleni na odreeno vreme
(5%), dok su drugi po nepoverenju oni koji trae posao (26%).
Stalno zaposleni ispitanici su u sluaju oba sindikata najobaveteniji i imaju najvie nepoverenja, a u sluaju Samostalnog sindikata
imaju i najvie poverenja. U UGS najvie poverenja imaju zaposleni na odreeno vreme, a potom oni koji su stalno zaposleni.
UGS Nezavisnost: Ck = 0,21; p<0,01; slaba povezanost;
Samostalni sindikat: Ck = 0.22; p<0.01 slaba povezanost
Duina radnog odnosa
Postoji pozitivna korelacija izmeu duine trajanja radnog
odnosa i obavetenosti (sa radom UGS nije upoznato 69% onih
koji nisu u radnom odnosu i 51% ispitanika koji su due od pet
godina u radnom odnosu). Pored vee obavetenosti dui radni
odnos, znai i vei procenat nepoverenja i on se kree od 15%
onih koji su manje od tri meseca u radnom odnosu, do 34% kod
ispitanika koji su due od pet godina u radnom odnosu. Najvie
poveranja imaju ispitanici koji su u radnom odnosu jednu do tri
godine (6%) i ispitanici koji su u radnom odnosu due od pet
godina (5%).
Vidljiva je statistiki slaba korelacija izmeu duine zaposlenosti

i poveanja obavetenosti o Samostalnom sindikatu, to je
i logino. Pored obavetenosti, dua zaposlenost utie i na
poverenje i na nepoverenje. Najvie poverenja imaju ispitanici
koji su najdue u radnom odnosu (due od 10 godina 7%)
i to skoro dva puta vie nego ostali ispitanici (3-4%). I ovde se
ponavlja ve uobiajen nalaz o povezanosti vee obavetenosti
i veeg nepoverenja: sa duim radnim odnosom poveava se i
obavetenost i nepoverenje.
Postoji pozitivna ali statistiki slaba korelacija izmeu duine trajanja radnog odnosa i obavetenosti o radu oba sindikata. Nepoverenje
u oba sindikata najvie je kod ispitanika koji su u radnom odnosu od tri do pet godina, a zatim kod ispitanika koji su due od pet
godina u radnom odnosu, dakle i tu je vidljiva pozitivna korelacija s duinom radnog odnosa. U Samostalni sindikat najvie poverenja
imaju takoe oni ispitanici koji su najdue u radnom odnosu (due od pet godina), dok u UGS najvie poverenja imaju ispitanici koji
su u radnom odnosi od godinu dana do tri godine.
Zadovoljstvo poslom
to su zaposleni manje zadovoljni svojim poslom, to su
obaveteniji; od ispitanika koji su veoma zadovoljni svojim
poslom - 59% nije obaveteno, do ispitanika koji su veoma
nezadovoljni svojim poslom 46%. S druge strane to su
zaposleni manje zadovoljni svojim trenutnim poslom, to
je vee nepoverenje, od ispitanika koji su veoma zadovoljni
svojim poslom od kojih 29% nema poverenja, do ispitanika
koji su veoma nezadovoljni svojim poslom od kojih 43% nema
poverenja.
to su ispitanici zadovoljniji svojim poslom, to imaju vie

poverenja (dva puta vie od 3% do 7%). S druge strane, postoji
negativna korelacija sa obavetenou i sa nepoverenjem. to su
ispitanici manje zadovoljni svojih poslom, sve su obaveteniji
(to i ima smisla, jer verovatno nezadovoljniji zaposleni
imaju vie kontakata sa sindikatima), ali i imaju sve manje
poverenja, tj. sve vie nepoverenja prema tom sindikatu, tako su
najobaveteniji (45%) i najnepoverljiviji (36%) oni ispitanici koji
su veoma nezadovoljni svojim poslom.
Postoji (statistiki slaba) korelacija sa obavetenou i sa nepoverenjem: to su ispitanici manje zadovoljni svojim poslom, to su
obaveteniji o radu sindikata, ali imaju i vie nepoverenja u sindikate. Kada je u pitanju poverenje u sindikate, u UGS najvie poverenja
imaju ispitanici koji su uglavnom zadovoljni, a u Samostalni sindikat ispitanici koji su uglavnom i potpuno zadovoljni svojim poslom.
Sigurnost radnog mesta
Moe se uoiti korelacija izmeu sigurnosti posla s jedne strane
i obavetenosti i nepoverenja s druge strane, to je ispitanicima
radno mesto manje sigurno to su vie obaveteni o UGS,
ali imaju i manje poverenja u taj sindikat. Od toga donekle
odstupaju ispitanici koji su sigurni da e uskoro ostati bez posla.
Kod zaposlenih, najmanje se interesuju za rad sindikata oni koji
smatraju da im je trenutno radno mesto sigurno i ne plae se
da e ostati bez posla (58% neobavetenih). Najvie poverenja
imaju ispitanici koji smatraju da je njihovo radno mesto relativno
sigurno 5%, dok najvie nepoverenja imaju ispitanici koji
smatraju da je njihovo radno mesto nesigurno 39%.
to je radno mesto manje sigurno, to su ispitanici obaveteniji o

radu Samostalnog sindikata, ali imaju i vie nepoverenja prema
tom sindikatu (od 23 do 35%). Znaajan je nalaz da vii nivo
poverenja imaju i oni ispitanici koji misle da je njihovo radno
mesto relativno sigurno (7%).
Kada je obavetenost o radu sindikata u pitanju, uoava se da to je radno mesto manje sigurno, to su ispitanici vie obaveteni. Dok
se kod Samostalnog sindikata vidi jasna korelacija nepoverenja i sigurnosti posla (pa tako najvie nepoverenja iskazuju ispitanici koji
su najmanje sigurni u vezi svog posla i koji znaju da uskoro ostaju bez posla), dotle u UGS najvie nepoverenja imaju ispitanici koji
smatraju da nee jo dugo raditi. U oba sindikata najvie poverenja imaju ispitanici koji misle da je njihovo radno mesto relativno
sigurno (5%, odnosno 7%).
Samostalni sindikat: Ck = 0.22; p<0,01 slaba povezanost.
Zapoinjanje samostalnog obavljanja nekog posla ili sopstvenog biznisa

Dosta vii nivo poverenja (12%) u odnosu na druge, imaju oni
ispitanici koji uskoro zapoinju samostalno da obavljaju neku
delatnost ili zapoinju sopstveni biznis. Zanimljivo je da oni
ispitanici koji su izjavili da su ve u takvoj vrsti posla, imaju preko
tri puta manje poverenja (4%).
Najobaveteniji su oni ispitanici (46%) koji uskoro zapoinju

posao u maloj privredi, to je donekle i razumljivo, ali je
zanimljivo da su s druge strane najmanje obaveteni (61%) oni
ispitanici koji su ve u takvoj vrsti posla. Najvie poverenja imaju
oni ispitanici koji tek pokuavaju da zaponu posao u maloj
privredi (7%), dok najmanje poverenja imaju oni ispitanici za ije
zanimanje nema posla u maloj privredi (3%), oni takoe imaju
i najvie nepoverenja (35%). To znai da najmanje poverenja u
Samostalni sindikat imaju zaposleni u dravnom sektoru.
U oba sluaja, o radu sindikata najmanje su obaveteni oni ispitanici koji su ve u nekom biznisu, pored toga oni imaju i najmanji
procenat nepoverenja. S druge strane, najobaveteniji i najnepoverljiviji su oni ispitanici koji uskoro zapoinju posao u maloj privredi
i oni ispitanici koji su izjavili da za njihovo zanimanje nema posla u maloj privredi.
UGS Nezavisnost: Ck = 0,18; p<0,01;
Samostalni sindikat: Ck = 0.15; p<0,01.
Nezaposlenost
Ne vide se neke pravilnosti u kretanju poverenja ili nepoverenja,
kada je u pitanju duina nezaposlenosti. Sveukupno samo
12 nezaposlenih ispitanika je izjavilo da ima poverenja u
UGS Nezavisnost. Najvie nepoverenja imaju ispitanici koji su
nezaposleni izmeu dve i pet godina (29%) i ispitanici koji su
nezaposleni izmeu jedne i dve godine (23%). Kod ispitanika
koji su skoro izgubili posao i onih koji su nezaposleni preko 5
godina, nepoverenje je neto manje. Razlike u obavetenosti
nisu velike, no ipak se vidi da su najmanje obaveteni ispitanici
koji su nezaposleni izmeu jedne i dve godine (72%), dok su
najvie obaveteni oni koji su izgubili posao u poslednjih est
meseci (60%).
Ne vide se neke znaajnije pravilnosti kada je u pitanju poverenje

ili obavetenost u odnosu na duinu nezaposlenosti. Najvie
su neobaveteni oni ispitanici koji su nezaposleni izmeu est
meseci i dve godine (izmeu 71-72%), zatim oni ispitanici koji
su nezaposleni pet i vie godina (oko dve treine), dok su najvie
obaveteni oni koji su nezaposleni dve do pet godina 59%.
Ispitanici koji su krai vremenski period nezaposleni, pored toga
to su najmanje obaveteni, imaju neto vii nivo poverenja
u odnosu na ostale (4-5% poverenja). Najvie nepoverenja, s
druge strane, imaju ispitanici koji su nezaposleni izmeu dve i
pet godina 28%.
Kod oba sindikata najvie nepoverenja imaju ispitanici koji su nezaposleni izmeu dve i pet godina, dok su najmanje obaveteni
ispitanici koji su nezaposleni izmeu jedne i dve godine.
Samostalni sindikat: Ck = 0,20; p<0,01.
Samoocene sigurnosti izborne orijentacije

Stav prema Demokratskoj stranci
Postoji korelacija odnosa prema Demokratskoj stranci na jednoj
strani, i na drugoj strani obavetenosti i nepoverenja prema UGS
Nezavisnost. to je vea udaljenost od DS, vea je i obavetenost
o UGS, tj. to su ispitanici sigurniji da e glasati za DS to je vii
procenat onih koji nisu upoznati sa UGS-om. S druge strane to
su ispitanici sigurniji da e glasati za DS, to je manje nepoverenje
prema UGS. Najvie poverenja imaju oni koji razmiljaju da
glasaju za DS 7%.
Malo su obaveteniji ispitanici koji su udaljeniji od DS (53-59%).

Dok za nepoverenje prema DS postoji jasan trend, i vidi se da
ispitanici koji su udaljeniji od DS imaju vii procenat nepoverenja
(31-34%) od ispitanika koji su bliski DS (19% nepoverenja kod onih
koji su sigurni da e glasati za DS 23% nepoverenja kod ispitanika
koji nikada ne bi glasali za tu stranku), kod poverenja se ne vidi takav
trend. Neto vii nivo poverenja vidi se kod ispitanika koji verovatno
nee glasati za DS (7%) i kod onih koji razmiljaju o tome da glasaju
za DS (6%).
to su ispitanici udaljeniji od DS-a, to su vie obaveteni o radu sindikata. Te razlike u obavetenosti neto su vee kod UGS-a, nego
kod SSSS-a. Pored vie obavetenosti, udaljavanje od DS-a znai i vee nepoverenje prema sindikatima. Ovde nema neke velike
razlike izmeu ova dva sindikata, razlika u nepoverenju izmeu onih koji nikada ne bi glasali za DS i onih koji sigurno glasaju za DS
je izmeu 14 i 15 procenata. to se poverenja u sindikate tie, kod UGS-a se po poverenju istie grupa ispitanika koja se izjasnila da
razmilja da glasa za DS (7%), dok u SSSS najvie poverenja imaju na prvom mestu ispitanici koji verovatno nee glasati za DS (7%)
i kod onih koji razmiljaju o tome da glasaju za DS (6%).
Stav prema Demokratskoj stranci Srbije
Ovde se izdvaja grupa ispitanika koja je sigurna da e glasati
za DSS. Samo 28% takvih ispitanika je reklo da nije upoznato
sa UGS, ali je zato polovina (51%) izjavila da nema poverenja
u UGS.
Isto kao i kod UGS-a i kod poverenja u Samostalni sindikat

izdvaja se grupa ispitanika koji su sigurni da e glasati za DSS. Oni
su dva do tri puta obaveteniji (27%) od ostalih, a imaju i vie
poverenja od ostalih (9% - samo 10 ispitanika) i to skoro tri puta
vie od ispitanika koji nikada ne bi glasali za DSS (3%). Ispitanici
koji su sigurni da e glasati za tu stranku takoe iskazuju i najvii
nivo nepoverenja (50%), dok najmanje nepoverenja, zanimljivo
je, imaju oni koji razmiljaju da glasaju za DSS (22%).
Kod stava prema DSS-u neto vie od etvrtine ispitanika (UGS 28%; SSSS 27%) koji e sigurno glasati za DSS, smatra da
nije upoznato sa radom ova dva sindikata. U svim ostalim grupama ispitanika, taj procenat je duplo vei. Ta grupa ispitanika, koja je
sigurna da e glasati za DSS ima i jako veliki procenat ispitanika koji nemaju poverenja u sindikate. U UGS nema poverenje 51%, dok
u SSSS nema poverenje 50% ispitanika koji e sigurno glasati za DSS. Ovako veliki nivo nepoverenja prema sindikatima nije zabeleen
ni kod jedne druge stranke u Srbiji.
Stav prema G17
Obavetenost o UGS se kod ispitanika koji imaju bilo kakav stav
prema G17 kree oko polovine (od 44% do 58%). Znatno manje
su upoznati oni ispitanici koji nemaju nikakav stav prema G17
(72%). to su ispitanici udaljeniji od te stranke, imaju sve vie
nepoverenja prema UGS (22-33%).
Ovde se vidi jasna korelacija izmeu bliskosti ovoj stranci i

obavetenosti. to su ispitanici blii G17, to su obaveteniji o
Samostalnom sindikatu (od 55% do 44%). S druge strane
navie nepoverenja imaju ispitanici koji nikada ne bi glasali za
tu stranku (32%).
Najvea obavetenost o radu oba sindikata vidi se kod grupe ispitanika koji su sigurni da e glasati za G17. U ovom sluaju se ne vidi
pravilnost, koja se inae uoava da grupa koja je najvie obavetena ima i najvie nepoverenja prema sindikatima. Pitanje je da li
se ovde stvarno vidi odstupanje od obrasca koji se inae primeuje (to bi moglo biti objanjeno neoliberalnim karakterom stranke
G17), ili su dobijeni rezultati posledica malog broja uhvaenih ispitanika koji e glasati za G17, a nemaju poverenja u sindikate (UGS
12 ispitanika; SSSS 4 ispitanika). U svakom sluaju, najvee nepoverenje prema sindikatima pokazuju ispitanici koji sigurno nee
glasati za G17 (UGS 33%; SSSS 32%). Kod ispitanika koji e sigurno glasati za G17 primetan je i veliki broj neodlunih ispitanika
(preko treine ispitanika 34%).
Stav prema LDP
Kao i kod DS i ovde se vidi da uz bliskost stranci ide poveanje
neobavetenosti o UGS. Kao i u ostalim sluajevima najmanje
su obaveteni oni koji nemaju stav prema stranci. Kada je stav
prema LDP-u u pitanju zanimljivo je da najvie nepoverenja
pokazuju oni ispitanici koji su ili sigurni da nee glasati (32%) ili
da e glasati (34%) za tu stranku.
Ispitanici koji su blii LDP-u neto su manje obaveteni (6165%), od ispitanika koji su udaljeniji od LDP-a (51-54%). Ti
udaljeniji, tj. obaveteniji ispitanici imaju vii procenat poverenja,
a najvii procent imaju oni koji verovatno nee glasati za tu
stranku 9%. Vie nepoverenja imaju oni koji su sigurni da e
glasati za LDP (34%), ali i oni koji su sigurni da nee glasati za
tu stranku 30%.
Kod stava prema LDP-u vidimo da su vie obaveteni o radu sindikata oni ispitanici koji verovatno ili sigurno nee glasati za tu stranku,
tj. oni ispitanici koji su udaljeniji od LDP-a. Kada je nepoverenje u sindikate u pitanju i kod UGS-a i kod SSSS-a, vidimo da vii procenat
nepoverenja prema sindikatima imaju oni ispitanici koji imaju potpuno odreen stav prema LDP, tj. oni ispitanici koji su sigurni da e
glasati za tu stranku, i oni koji nikada ne bi glasali za LDP. Razlike u poverenju prema UGS-u su male, dok se kod poverenja u SSSS,
izdvaja grupa ispitanika koja verovatno nee glasati za LDP.
Stav prema SDP - Ljaji
to su ispitanici dalji od SDP, to je vei procenat nepoverenja
(od 22% onih koji e sigurno glasati za SDP do 32% onih koji
sigurno nee glasati). Obavetenost o UGS Nezavisnost takoe je
vea kod onih ispitanika koji su udaljeniji od SDP-a.
Jasno se vidi korelacija izmeu bliskosti SDP i nepoverenja,

to su ispitanici udaljeniji od te stranke, to imaju vii procenat
nepoverenja prema Samostalnom sindikatu (21-31%). Najvii
nivo poverenja (8%) imaju ispitanici koji verovatno nee glasati
sa SDP, dok su sa Samostalnim sindikatom najmanje upoznati
(62%) oni ispitanici koji razmiljaju da glasaju za SDP.
Neto su vie obaveteni o radu sindikata oni ispitanici koji su udaljeniji od SDP, tj. oni koji verovatno ili sigurno nee glasati za tu
stranku. Ti ispitanici imaju i vei nivo nepoverenja, ali i poverenja. Ovde moe da zabrinjava taj vii procenat ispitanika koji smatraju da
nisu upoznati s radom sindikata meu onima koji su blii SDP (stranci socijal-demokratske orijentacije).
Stav prema SNS

Suprotno od sluaja koji smo imaji kod LDP, vii stepen poverenja
vidi se kod ispitanika koji nikada ne bi glasali (5%) za SNS,
dok najvii nivo nepoverenja (31%) imaju oni ispitanici koji
verovatno nee glasati za SNS i oni koji razmiljaju da glasaju sa
tu stranku (30%). Treba jo napomenuti da su razlike u nivoima
poverenja ali i nepoverenju manje, nego u drugim sluajevima.
Obavetenost o UGS Nezavisnost vea je kod onih ispitanika koji
su vie udaljeni od SNS-a.
Bliskost prema SNS je u korelaciji i sa nepoverenjem i sa

obavetenou. to su ispitanici udaljeniji od SNS, to su
obaveteniji (od 63% do 55%), ali isto tako imaju i sve vie
nepoverenja prema tom sindikatu (25-29%). Kada je poverenje
u pitanju, najvii procenat imaju ispitanici koji razmiljaju da
glasaju (7%) ili verovatno nee glasati (7%) za SNS.
Razlike u obavetenosti o radu sindikata, iako male, ipak su primetne. Tako su ispitanici koji nikada ne bi glasali za SNS neto
obaveteniji o radu sindikata, nego ispitanici koji sigurno glasaju za ovu stranku. Kod poverenja u sindikate (ako prihvatimo rezultate
i pored malog broja ispitanika) vidi se razlika izmeu UGS i SSSS. Neto vee poverenje u UGS, vidi se kod ispitanika koji nikada ne
bi glasali za tu stranku, dok se kod SSSS, vee poverenje vidi kod ispitanika koji su manje sigurni u svoj stav, tj. kod ispitanika koji
verovatno nee, odnosno razmiljaju o glasanju za SNS. Razlike u nepoverenju u odnosu na stav prema SNS-u su male. Najvie
nepoverenja u UGS imaju ispitanici koji verovatno nee glasati za SNS, a kod SSSS-a, najvie nepoverenja imaju ispitanici koji nikada
ne bi glasali za tu stranku.
Stav prema SRS
Ovde je zanimljivo da je situacija blia stanju koje smo videli
kod LDP, nego kod npr. SNS. Najvii nivo nepoverenja vidi se
kod ispitanika koji su sigurni da e glasati za SRS (37%), a zatim
kod onih koji sigurno nee glasati za tu stranku (31%). S druge
strane najvii nivo poverenja vidi se kod ispitanika koji razmiljaju
o tome da glasaju za SRS. Druga zanimljiva stvar je da su vie
obaveteni oni koji su blii SRS.
Kao i u sluaju SNS i u sluaju SRS, najvie poverenja imaju oni

koji razmiljaju da glasaju (10%) ili verovatno nee glasati (8%)
za SRS. S druge strane, najvie poverenja imaju ispitanici koji e
sigurno glasati za SRS (35%) i oni koji sigurno nee glasati za
tu stranku (29%). Ispitanici koji e sigurno glasati za SRS (46%)
neto su obaveteniji od ostalih grupa (54-56%).
Neto vea obavetenost o radu sindikata u odnosu na ostale grupe vidi se kod ispitanika koji su sigurni da e glasati za SRS. Kod te
grupe ispitanika vidi se i najvii nivo nepoverenja prema sindikatima. Zanimljivo je da su u sluaju oba sindikata drugi po nepoverenju
ispitanici koji su sigurni da nee glasati za SRS. Kada je poverenje u pitanju, u oba sluaja, najvie poverenja imaju ispitanici koji
razmiljaju o tome da glasaju za ovu stranku (opet, treba paziti na mali broj ispitanika: UGS 10; SSSS 17).
Stav prema SPS/JS
to su ispitanici blii ovim strankama obavetenost o UGS je sve
manja, tako da skoro dve treine (63%) ispitanika koji su sigurni
da e glasati za neku od ovih stranaka nije upoznato sa UGS.
Vii stepen nepoverenja prema UGS imaju ispitanici koji su vie
udaljeni (32% ispitanika koji nikada ne bi glasali za SPS ili JS). S
druge strane najvii nivo poverenja (6%) imaju ispitanici koji su
sigurni da e glasati za neku od tih stranaka.
Ispitanici koji su udaljeniji od SPS-a ili JS-a, obaveteniji su o

Samostalnom sindikatu, kao i u sluaju SNS i SRS i kod pristalica
ovih stranaka, najvie poverenja imaju ispitanici koji razmiljaju
da glasaju za SPS ili JS i ispitanici koji verovatno nee glasati za
neku od ovih stranaka (8%). Najvii procenat nepoverenja vidi
se kod ispitanika koji sigurno nee glasati za SPS ili JS (32%).
Najvea obavetenost, ali i najvee nepoverenje prema sindikatima vidi se kod ispitanika koji nikada ne bi glasali za SPS/JS. Najvie
poverenja pokazuju ispitanici koji verovatno nee glasati za te stranke.
Opti stav prema strankama
I ovde vidimo istu situaciju kao i u pojedinanim sluajevima.
Ispitanici koji nemaju nikakav stav prema politikim stankama,
tj. nisu zainteresovani sa politiku oigledno nisu zainteresovani
ni za sindikate, pa tako skoro tri etvrtine (73%) nije upoznato
sa UGS Nezavisnost. Nivo obavetenosti ispitanika koji imaju
stav o politikim strankama je vii i kree se oko polovine. Nivo
neodlunih je u oba sluaja isti i kree se oko 10%. Zbog manjeg
nivoa neupoznatih sa sindikatom, oni ispitanici koji imaju stav
prema poitikim strankama imaju i vii nivo poverenja, ali i vii
nivo nepoverenja.
Ispitanici koji nemaju nikakav stav prema politikim stankama,

tj. nisu zainteresovani za politiku oigledno nisu zainteresovani
ni za sindikate, pa tako 71% nije upoznato s radom Samostalnog
sindikata. Nivo obavetenosti ispitanika koji imaju stav o
politikim strankama je vii i kree se oko polovine (55%). Broj
neodlunih je u oba sluaja isti i kree se oko 10 11%. Zbog
manje neobavetenih o radu sindikata, oni ispitanici koji imaju
stav prema politikim strankama imaju i vii nivo poverenja, ali i
vii nivo nepoverenja.
Kod oba sindikata vidimo istu situaciju ispitanici koji nemaju nikakav stav prema politikim stankama, tj. nisu zainteresovani za
politiku oigledno nisu zainteresovani ni za sindikate, dok je nivo obavetenosti ispitanika koji imaju stav o politikim strankama vii
i kree se oko polovine.
Varijable vezane za same sindikate
lanstvo u sindikatima
lanstvo u bilo kom sindikatu umnogome doprinosi
obavetenosti o UGS Nezavisnost. Dve treine ispitanika koji nisu
lanovi sindikata (66%) nisu upoznati sa radom Nezavisnog
sindikata, dok je kod lanova sindikata taj procenat ispod jedne
treine (28%). Nepoverenje lanova sindikata (44%) prema
Nezavisnosti duplo je vee od nepoverenja ispitanika koji nisu
lanovi nijednog sindikata (23%). Poverenje u UGS Nezavisnost
ima 12% onih koji su lanovi bilo kog sindikata, a samo 2% onih
koji nisu lanovi sindikata.
Kada je lanstvo u odreenom sindikatu u pitanju, najvii
procenat poverenja (56%) u UGS Nezavisnost imaju, naravno,
lanovi tog sindikata, ipak samo petina (21%) lanova UGS
ima potpuno poverenje u svoj sindikat. Najvii nivo nepoverenja
(55%) s druge strane, vidimo kod lanova Samostalnog
sindikata. Zanimljivo je navesti da i etvrtina lanova UGS nema
poverenja u svoj sindikat. Kada je obavetenost u pitanju, najvie
su obaveteni, naravno, lanovi UGS (7% je navelo da nije
upoznato sa radom svog sindikata), a najmanje (40%) lanovi
ostalih sindikata (ASNS, KSS i manji sindikati).
lanovi bilo kog sindikata tri puta su obaveteniji (22%) o radu

Samostalnog sindikata, od onih ispitanika koji nisu lanovi
nijednog sindikata (66%). Pored vieg nivoa obavetenosti,
lanovi sindikata imaju vii nivo poverenja (17%) od ostalih
ispitanika (2%), ali isto tako i skoro duplo vie nepoverenja (39%
naspram 22% nepoverenja).
Kada su pojedinani sindikati u pitanju, najvie su o
Samostalnom sindikatu obaveteni lanovi upravo tog sindikata
(9% neobavetenih), to je i logino, zatim lanovi UGS-a
(25%), i lanovi ostalih sindikata (39%). Najvie poverenja u
Samostalni sindikat imaju, naravno, lanovi tog sindikata (28%),
ali ipak samo 8% lanova ima potpuno poverenje u svoj sindikat.
Zanimljivo je da 42% lanova Samostalnog sindikata nema
poverenja u svoj sindikat, a ak etvrtina (24%) uopte nema
poverenja. lanovi Samostalnog sindikata imaju za samo dva
posto manje nepoverenja od lanova UGS-a (43%), a s druge
strane lanovi ostalih sindikata imaju ak i manje nepoverenja
(35%) u Samostalni sindikat nego lanovi tog sindikata.
Skoro tri puta vei procenat lanova sindikata je upoznat sa radom sindikata, u odnosu na ispitanike koji nisu lanovi nijednog
sindikata. Ipak, oko etvrtine lanova sindikata se izjasnilo da nije upoznato sa radom sindikata (UGS 28%; SSSS 23%). Kada je
poverenje u pitanju, lanovi sindikata imaju vie poverenja u odnosu na ispitanike koji nisu lanovi sindikata. No, najvei problem je
u tome to se kod lanova sindikata opaa i vee nepoverenje u sindikate u odnosu na one koji nisu lanovi. Tako, ak 44% ispitanika
koji su lanovi nekog od sindikata nema poverenje u UGS, dok u SSSS nema poverenje 39% lanova sindikata.
Odnos sindikata prema politici
Odnos sindikata prema politici (re je o sintetikom pokazatelju
na osnovu tri indikatora da li sindikat treba da se mea u
politiku, da li treba da bude opozicija svakoj vlasti i da li treba
da sarauje sa partijama koje tite interese radnika) takoe
je povezan sa odnosom prema UGS Nezavisnost. Kod sva tri
pitanja o odnosu sindikata prema politici, ispitanici imaju skoro
identine nivoe poverenja i nepoverenja u UGS, bez obzira na to
da li se slau ili ne sa datom idejom. Ista situacija se vidi i kod
lanova sindikata (to govori da lanovi sindikata nemaju ni blizu
jedinstven stav po pitanju odnosa sindikata i politike). lanovi
sindikata koji imaju poverenja u UGS ipak, blago naginju ka ideji
da sindikat treba da sarauje sa partijama koje tite interese
radnika.
Neto vie poverenja (i manje nepoverenja) u Samostalni

sindikat imaju oni ispitanici koji smatraju da sindikat treba da
se mea u politiku. Kod lanova sindikata koji imaju poverenja u
Samostalni sindikat, vidi se ista situacija, tavie, oni su i sigurniji
da sindikat treba da se mea u politiku. Kada je u pitanju ideja
da sindikat treba da bude opozicija svakoj vlasti, ispitanici imaju
skoro identine nivoe poverenja i nepoverenja bez obzira na
to da li se slau ili ne sa datom idejom, a konsenzusa po tom
pitanju nema ni meu lanovima sindikata. I ispitanici uopte i
lanovi sindikata koji imaju vie poverenja i manje nepoverenja
u Samostalni sindikat, slau se sa idejom da sindikat treba da
sarauje sa partijama koje tite interese radnika.
Koecijent kontigvencije u sluaju oba sindikata kree se oko 0,41; u svim sluajevima je p<0,01)
Ono to je oigledno iz pitanja o odnosu sindikata prema politici, jeste da u oba sindikata postoji ambivalentan odnos prema politici.
Druga stvar koja se vidi jeste da to je stav ispitanika o odnosu sindikata prema politici jasniji, tj. to su ispitanici sigurniji da se slau,
odnosno ne slau s datim stavovima, to su obaveteniji o radu sindikata, ali imaju i vee nepoverenje prema sindikatima.
Stav prema sindikalnom pluralizmu
Malo vii nivo poverenja imaju oni ispitanici koji smatraju da je
dobro to u Srbiji ima vie sindikata, dok vii nivo nepoverenja
imaju ispitanici koji smatraju da je to loe. Zanimljivo je da se
situacija okree kada su u pitanju lanovi sindikata. Za jedan
procenat vie poverenja imaju oni ispitanici koji smatraju da je
loe to u Srbiji ima vie sindikata (12%). S druge strane 58%
lanova sindikata koji misle da je dobro to imamo vie sindikata
nema poverenja u UGS, a 50% onih koji misle da je to loe.
Vie su obaveteni o Samostalnom sindikatu ispitanici koji

misle da je loe to u Srbiji ima vie sindikata (36% naspram
46% neobavetenih). Razlika u poverenju veoma je mala, ali
je razlika znatno vea kada je u pitanju nepoverenje ispitanici
koji smatraju da je dobro to postoji vie sindikata imaju vie
poverenja, tanije ispitanici koji smatraju da je loe to u Srbiji
ima vie sindikata imaju deset procenata vie nepoverenja
(43%).
Vie su obaveteni, ali imaju i vee nepoverenje kod oba sindikata, oni ispitanici koji smatraju da je loe to to danas kod nas ima
vie sindikata.
Ocena socijalnog dijaloga

Ispitanici koji dijalog ocenjuju loe imaju dosta vii procenat
nepoverenja prema UGS Nezavisnost, dok najvii procenat
poverenja imaju oni ispitanici koji dijalog ocenjuju kao veoma
dobar (24% samo 10 ispitanika). Oni ispitanici koji su dali
dovoljnu, ili nedovoljnu ocenu socijalnom dijalogu, vie su
obaveteni o radu sindikata.
Neto su malo vie upoznati sa Samostalnim sindikatom

ispitanici koji loije ocenjuju socijalni dijalog. Ti ispitanici koji
su dijalogu dali jedinicu ili dvojku (nedovoljan ili dovoljan
u kolskom ocenjivanju od 1 do 5) imaju dosta vii nivo
nepoverenja od ostalih (46%-56%). S druge strane ispitanici
koji dijalogu daju ocene od 3 do 5 imaju neto vii nivo poverenja
(dijalog: dobar 14% vrlo dobar 11%, odlian 24%). Vidi
se da ubedljivo najvii nivo poverenja imaju oni ispitanici koji
smatraju da je dijalog odlian, ipak treba napomenuti da je to
samo 10 ispitanika. Kao i u svim drugim sluajevima, ispitanici
bez stava su u najveoj meri neobaveteni o sindikatu (70%).
Kod oba sindikata se vidi, to je ocena o socijalnom dijalog loija, vea je obavetenost takvih ispitanika o radu sindikata, a vee je i
nepoverenje prema sindikatima. S druge strane oni ispitanici koji su socijalnom dijalogu davali bolje ocene, manje su obaveteni, ali
imaju i vie poverenja u sindikate.
Najea raspoloenja graana
Najvii stepen nepoverenja imaju ispitanici koji oseaju bes i gnev Najmanje su obaveteni ispitanici koji oseaju nemo i
(33%), a zatim ispitanici koji su spremni za uee u promenama beznadenost (64%), ravnodunost (63%), ali isto tako i nadu
(30%) i oni koji oseaju nemo i beznadenost (28%).
i optimizam (63%). Najvie su obaveteni ispitanici koji su
spremni za uee u promenama (47%). Razlike u poverenju
su male, ipak neto vie poverenja imaju ispitanici koji veruju da
e uskoro biti bolje (5%), dok neto manje poverenja od ostalih
imaju ispitanici koji oseaju bes i gnev (3%); oni takoe imaju
i najvii procenat nepoverenja (29%). Zanimljivo je da pored
njih najvie nepoverenja iskazuju i ispitanici spremni za uee
u promenama 29%.
Poverenje u druge institucije (videti grafikon 16)
Korelacije izmeu poverenja u UGS i poverenja u druge institucije U svim sluajevima nalazimo pozitivnu korelaciju izmeu
ili je neprimetna ili je manje-vie pozitivna (na primer, poverenje poverenja u Samostalni sindikat i poverenja u druge ispitivane
u vladu Ck=0,23; poverenje u crkvu Ck=0,15).
institucije. Meutim, korelacija je po pravilu niska (Vlada RS: Ck
= 0,26; Crkva: Ck = 0,17).
Komparacija poverenja u dva najbrojnija sindikata i poverenja u druge institucije i organizacije, pokazuje da graani Srbije imaju
manje poverenja u sindikate nego u mnoge druge institucije. Meutim, treba rei i to da su ispitanici najmanje obaveteni o
sindikatima (razlika do 100% na grakonu br. 14, predstavlja neodlune i ispitanike koji nisu upoznati sa datim institucijama), pa
verovatno tu treba traiti razloge niskog poverenja prema sindikatima, iako smo naili na pravilnost po kojoj vea obavetenost o
radu sindikata generie ne poverenje, ve nepoverenje u sindikate. Jedan od razloga moe da bude i taj to je u sluaju sindikata
ispitivano poverenje u pojedinane sindikate, dok je u drugim sluajevima ispitivano poverenje u datu instituciju uopte. Meutim,
i u istraivanjima gde smo pitali za poverenje u sindikate uopte, nalazili smo da je poverenje u sindikate na dnu lestvice poverenja,
skupa s poverenjem u politike partije ili Skuptinu Srbije.
Grakon br. 13: Poverenje i nepoverenje u institucije u Srbiji cela populacija (u %)
* Razliku do 100% ine oni koji nisu upoznati s radom sindikata ili su neodluni
5. VREMENSKA DIMENZIJA
OBAVETENOSTI I POVERENJA U SINDIKATE 20002010
(Napomena: raspolaemo samo posrednim podacima o obavetenosti, tj.
samo podacima o broju onih koji nisu dali ocenu ne/poverenja u sindikate s
obrazloenjem da ne poznaju rad datog sidnikata meu zaposlenim ispitanicima).
Kretanje obavetenosti o tri najbrojnija sindikata (Samostalni sindikat, UGS
Nezavisnost i ASNS) u periodu 2000 - 2010. godine, ima gotovo istovetne krivulje
rasta i opadanja obavetenosti, s tim to su ispitanici najvie obaveteni o
Samostalnom sindikatu, zatim o UGS Nezavisnost, a najmanje o ASNS. Taj redosled
se od 2000. godine nije menjao, s tim to su razlike izmeu obavetenosti o tri
ispitivana sindikata sve manje. Tako je razlika izmeu poznavanja rada Samostalnog
sindikata i ASNS 2000. godine iznosila ak 18% (66% naspram 48%), a 2010. godine
samo 4% (51% naspram 47%). Moe se rei da na kraju posmatranog perioda
javnost vie ne diferencira sindikate, na neki nain ih vidi isto!
Obavetenost o radu sva tri sindikata raste na poetku posmatrane decenije i u
zenitu je 2003. godine, a potom poinje da opada, da bi 2010. godine bila nia
nego 2000. godine. Rast i opadanje obavetenosti gotovo su paralelni u sluaju
Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost (razlika u obavetenosti smanjila se sa
poetnih 7% na 3%). U toku posmatrane decenije obavetenost o Samostalnom
sindikatu je opala za itavih 15%, sa poetnih 66% na 51%, a obavetenost o radu
UGS Nezavisnost opala je za 11%, sa 59% na 48%. Obavetenost o radu ASNS je
ista na poetku i na kraju decenije, 48%, odnosno 47%.
Obavetenost o radu Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost gotovo da je
potpuno stabilna u prvim godinama posmatrane decenije (izmeu 2000. i 2002),
a obavetenost o radu ASNS je stabilna izmeu 2003. i 2007. godine.
Ako poredimo obavetenost u zenitu, 2003. godine, i najmanju obavetenost iz

2010. godine, onda vidimo da je opadanje najizrazitije u sluaju Samostalnog
sindikata, za 23%, sa 74% na 51%; potom sledi UGS Nezavisnost sa padom od
22%, sa 70% na 48%. A u sluaju ASNS pad iznosi 16%, sa 63% na 47%. U stvari,
prema podacima datim u grakonu broj 14, izrazito opadanje obavetenosti
dogodilo se izmeu 2007. i 2010. godine.
Grakon 17 Poznavanje rada sindikata - zaposleni
* ovde su u ispitanike koji poznaju rad sindikata sabrani oni koji su rekli da imaju poverenje u dati sindikat i oni koji su rekli
da nemaju poverenje i oni koji nisu mogli da se odlue da li imaju ili nemaju poverenje.
Pitanje uzroka izrazito dramatinog pada obavetenosti o sva tri sindikata u

2010. godini u odnosu na 2007, ostaje otvoreno. Znajui da je samopredstava o
obavetenosti indicija opteg odnosa prema sindikatima, mislimo da se u ovom
periodu menja globalni odnos prema sindikatima tvrdimo da u ovom periodu
dolazi do opteg pogoranja odnosa prema sindikatima. To potvruju i podaci
o padu poverenja u sindikate u ovom periodu (a upravo tu pojavu uskoro emo
opisati). Ranije navedeni podaci iz dva meunarodna istraivanja u koje
je bilo ukljueno i pitanje poverenja u sindikate, datiraju pogoranje odnosa prema
naim sindikatima izmeu 2006. i 2008. godine, a s obzirom na to da mi nalazimo
da je 2007. godine jo postojala dobra slika o sindikatima, pretpostavljamo:
dramatino pogoranje odnosa prema sindikatima moe se datirati u 2008.
godinu. Inae, asocijacija koja se namee kada je u pitanju 2008. godina, odnosi
se na vreme poetka globalne svetske krize!
----Dinamika kretanja obavetenosti o sindikatima u periodu 2000 2010. bila
je gotovo identina. Kod dinamike poverenja vidi se blaga razlika izmeu
Samostalnog i ostalih sindikata, a kod nepoverenja vidi se jasna razlika izmeu
Samostalnog sindikata s jedne strane i UGSN i ASNS, s druge strane. Pogledaemo
prvo dinamiku nepoverenja u sindikate.
Nepoverenje prema sindikatima. U 2000. godini, po etvrtina ispitanika nije

imala poverenja u UGS (24%) i ASNS (25%). Nepoverenje u ove sindikate potom
je raslo sve do 2007. godine, kada dostie vrhunac, u UGS Nezavisnost poverenje
tada nije imalo 42%, a u ASNS 47% ispitanika. Nepoverenje je, zatim, u 2010.
godini izrazito opalo, ali to nije uzrokovano viim nivoom poverenja u te sindikate,
ve poveanjem neobavetenosti o radu sindikata (na preko 50%).
Kao to se vidi na grakonu 18, nepoverenje u Samostalni sindikat kretalo se
dosta drugaije. To je jedini (posmatrani) sindikat koji je sve vreme od 2000 do
2010. godine beleio pad nepoverenja. Najvie nepoverenja u Samostalni sindikat
(45%) bilo je 2000. godine. Nepoverenje je zatim opalo na nivo od 42-43% i na tom
nivou se odralo do 2007. godine; 2010. godine i nepovenje u Samostalni sindikat
je izrazito opalo (na 29%) kao i kod druga dva sindikata; i ovde se objanjenje vidi
u porastu neobavetenosti (49%), a ne u porastu poverenja u taj sindikat.
U seriji podataka o ne/poverenju u sindikate uopte koju navodi prof. Slavujevi
(2011: 66), za devet godina u periodu 1994 - 2010. (videti grakon 19), poverenje
se za sve godine kree izmeu 14% i 19%, osim u tri godine, 2000. godine ono
iznosi 23%, a 2002. i 2006. godine po 28%. I nepoverenje je ujednaeno u est
od devet godina kree se izmeu 52% i 55%, a neto je manje 2000. godine (48%),
2010. (46%) i 2007. godine (42%).
Grakon18 - Nepoverenje u sindikate, 2000-2010. godine zaposleni (u %)
Grakon19 - Nepoverenje graana Srbije u sindikate 1994-2010 (prema Slavujevi, 2011)
Napomena: Razliku do 100% ine oni koji imaju i nemaju poverenja u ovu instituciju i odgovori ne znam.
Izvori: Do 2004 podaci iz istraivanja CPIJM IDN, a za kasnije godine podaci CeSID.
Skreemo panju na uslovnu komparaciju nepoverenja u tri sindikata u 2010.

godini (grakon broj 18) koje je dimenzionirano na 29-31% i nepoverenja u
sindikate uopte iz 2010. godine (grakon broj 19) u obimu od 46%. Komparacija
je uslovna, jer je jednom re o nepoverenju u pojedinane sindikate, a drugi
put u sindikate uopte, meutim razlika u obimu poverenja je isuvie velika, da
bi se objasnila samo time. Da dodamo da je ispitivanje iz kojeg potiu podaci o
nepoverenju u pojedinane sindikate obavila anketarska mrea Cesida u junu
2010. godine, na uzorku od 5.096 ispitanika ukljuiv i poduzorak zaposlenih koji je
brojao 1.348 ispitanika; ispitivanje iz kog potiu podaci o nepoverenju u sindikate
uopte, takoe je obavila anketarska mrea Cesida na uzorku od 1.813 ispitanika,
u septembru 2010. godine.
Grakon 20 - Poverenje u sindikate, 2000-2010. godine zaposleni (u%)
Poverenje u sindikate. Podaci o dinamici poverenja u tri sindikata prikazani

su na grakonu broj 17. Na ovom grakoni razlike izmeu sindikata mnogo
su naglaenije, ali je raspored isti kao i u sluaju nepoverenja. Vidi se da sva
tri sindikata za poslednjih deset godina (2000 - 2010) belee pad poverenja.
Najvei pad poverenja zabeleen je u sluaju UGS Nezavisnost (sa 26% na 5%),
i to verovatno ima veze sa visokim poverenjem koje je Nezavisnost kao sindikat
uivao 2000. godine, posle oktobarskih promena, da bi zatim poverenje u UGS
opadalo, a od 2005. se pozicionirao po poverenju izmeu Samostalnog sindikata
i ASNS-a i to mesto odrao do 2010. godine. U 2007. godini je UGS Nezavisnost
zabeleio i porast poverenja, ali je taj porast bio kratkog daha, jer je poverenje u
2010. godini palo na najnii zabeleeni nivo za posmatranih deset godina.
Najmanji pad poverenja zabeleen je kod ASNS-a (sa 13% na 2%), ali taj sindikat
konstantno ima manje poverenja od druga dva posmatrana sindikata. ASNS
je jedini od tri posmatrana sindikata koji u 2007. godini nije doiveo porast
poverenja, ve je stagnirao na 5% poverenja.
Samostalni sindikat ima pad poverenja sa 15% na 7%, a porast poverenja ima i 2002.
godine, a ne samo 2007. kada je zabeleen i kod UGS-a. Ipak porast u 2002. godini
moe se objasniti, isto kao i kod UGS-a oktobarskim promenama. Samostalni
sindikat je 2000. imao manje poverenja, jer je tada vien kao dravni sindikat, kao
deo Miloevievog aparata vlasti, da bi potom poverenje u Samostalce poelo da
raste. Od ova tri sindikata od 2007. do 2010. godine Samostalni sindikat je doiveo
najvei pad. Zanimljivo je jo i to da je razlika u poverenju izmeu sindikata mnogo
manja 2010. godine (5%), nego to je bila 2000. godine (13%), ali i 2007. godine
kada je iznosila ak 14%. Ovo je jo jedna indicija da javnost sve manje diferencira
svoje vienje sindikata sve vie su im svi isti!
6. ZAKLJUAK
Punoletni graani Srbije malo su obaveteni o radu sindikata. Ako u takve
ubrojimo one koji su u istraivanju izjavili da su osrednje ili mnogo obaveteni
o sindikatima, onda je to po nalazima najsveijeg istraivanja javnog mnjenja (iz
2010. godine) svega 14%. O sindikatima je, potom, obaveteno 22% zaposlenih
radnika, kao i polovina zaposlenih radnika koji su ulanjeni u neki od sindikata. No,
s obzirom da je znatno vei broj ispitanika spreman da oceni svoje ne/poverenje
u sindikate u sluaju zaposlenih to je prema istraivanju iz 2010. godine, oko
polovina ispitanika, oigledno je da sebe smatraju obavetenim i oni koji su izjavili
da su malo obaveteni (takvih je meu zaposlenima, na primer, 31%). Ako bi,
dakle, prihvatili tako labave kriterijume, pa u obavetene ukljuili, pored onih koji
su izjavili da su obaveteni i osrednje obaveteni, i one koji su rekli da su malo
obaveteni o radu sindikata uopte, onda je o radu sindikata obaveteno:
36% ukupne populacije (po stroijim kriterijumima 14%),

52% zaposlenih radnika (po stroijim kriterijumima 21%), i
85% lanova bilo kojeg sindikata (po stroijim kriterijumima 48%).
Podaci iz svih konsultovanih istraivanja javnog mnjenja govore da je socijalni
kapital sindikata izrazito mali i da sindikati teko mogu da raunaju i na svoje
lanove, a kamoli na iru podrku okruenja. I dok se ranije moda i moglo
govoriti o postojanju antisindikalne histerije u sindikalnom okruenju i meu
sindikalnim partnerima, danas je na delu ingorisanje sindikata i njegovo
potiskivanje iz centra zbivanja. Danas su sindikati sve dalji od oiju svake javnosti.
Da li su partneri iz socijalnog dijaloga shvatili da nema potrebe uputati se u
sukobe sa sindikatima, da je dovoljno ostaviti ih na miru, da ih treba prepustiti
njima samima i njihovim nesporazumima i trvenjima i da e se tako sindikalizam
uruavati sam od sebe. Da je to bar donekle tano svedoi gubljenje poverenja u
sindikate, ne samo sa strane graana i zaposlenih, ve i sa strane samih lanova
sindikata. Pitanje je koliko danas onemoali sindikati imaju ijednu sveu ideju za
izlazak iz krize. U trenutku je na tako neto nalikovala (potkrepljena i rezultatima
poslednjih izbora u Hrvatskoj) ideja o samostalnom izlasku sindikata na izbore o
emu se intenzivno razmilja u Samostalnom sindikatu.
Ukupno uzev, kriza sindikata, koju pojedini ocenjuju kao katastrofalnu, trai
objanjenje inilaca i odnosa koji su do nje doveli. S obzirom na to da taj posao
prevazilazi ciljeve ovog rada, ovde emo opirno navesti miljenje profesora
Zorana Stojiljkovia koji ukazuje na etiri grupe razloga niskog rejtinga sindikata.
Nesporno prvi po znaaju, jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo
pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno, u
saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat privrede u okruenju rata i
izolacije, ali ni da spree da trokove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna
socijalne piramide, to za posledicu ima da je BDP na nivou od tri etvrtine onoga
iz daleke 1988. godine, a udeo anketiranih koji izjavljuju da ive nepodnoljivo ili
teko podnoljivo konstantno oko dve petine svih graana, onda ovako raireno
nepoverenje ne treba nikoga da udi. Posledino, i meu sindikalnim aktivistima
rairena je svest o nemoi i nedovoljnom uticaju sindikata. (2011: 441442).
Dalje uzroke nemoi sindikata treba potraiti u poluvekovnom odsustvu tradicije
autonomnih borbi i zauzimanja kritike pozicije prema vlastima... Na drugoj
strani, ini se da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnosti graana i
zaposlenih na angaovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne solidarnosti i
ukupnog disciplinujueg delovanja krize. Graani Srbije se pobune samo kada
dogori do nokata, oni nemaju kulturu svakodnevne rovovske borbe za svoje
interese i prava. (2011: 443).
Postoji i trei, unutarsindikalni razlog. Rairen je, naime, u velikoj meri opravdan,
utisak da lideri sindikata zbog stratekih, ali jo vie i taktikih, politikih
razloga, kao i linih interesa i animoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost
za meusobnu saradnju. (2011: 443).
Na etvrtoj strani, u znatnom delu establimenta, kao i intelektualne javnosti,
postoji na neoliberalnoj paradigmi rairena antisindikalna (gotovo) histerija jer
su, kao, ba sindikati koniari, remetilaki faktor reformi. Socijalni dijalog se vidi
kao neka vrsta ukalkulisanog, to manjeg gubljenja vremena, i javnog pokazivanja
da se prihvata mantra evropske socijalno-trine orijentacije. (2011: 444).
Literatura
Hantke, Frank. 2008. Sindikati u XXI veku Prirunik za diskusiju o sindikatima u
zemljama u tranziciji. Beograd: FES.
Mihailovi, Sreko (ed). 2001. Sindikati Srbije od sukoba ka saradnji. Beograd:
Freidrich Ebert Stiftung i Centar za socijaldemokratske studije.
Slavujevi, Zoran. 2011. Institucije politikog sistema umesto simbolikog izraza
prava graana da vladaju, sredstvo vladavine nad graanima. U: Mihailovi, Sreko
(red). Kako graani Srbije vide tranziciju. Istraivanje javnog mnenja tranzicije. Beograd:
Freidrich Ebert Stiftung, CSSD i CeSID.
Stojiljkovi, Zoran i Sreko Mihailovi. 2010. Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji u 2010.
godini. Beograd: Swiss labour assistance.
Stojiljkovi, Zoran. 2011. Sindikati i zaposleni u raljama tranzicije i krize. U: Mihailovi,
Sreko (red). Kako graani Srbije vide tranziciju. Istraivanje javnog mnenja tranzicije.
Beograd: Freidrich Eber Stiftung, CSSD i CeSID.
Stojiljkovi, Zoran. 2011. Srbija u lavirintima tranzicije. Beograd: Slubeni glasnik.
Svetska studija vrednosti: http://www.worldvaluessurvey.org/
Evropska studija vrednosti: http://www.europeanvaluesstudy.eu/
Prilozi
Grakon 21 - Poverenje u UGS Nezavisnost, 2000 - 2010. godine zaposleni (u %)
Grakon 22 - Poverenje u Samostalni sindikat, 2000 - 2010. godine zaposleni (u%)
Grakon 23 - Poverenje u ASNS, 2000 - 2010. godine zaposleni (u%)
Sreko Mihailovi
KOLIKO I KAKO MEDIJI JAVLJAJU

O SINDIKALNIM I RADNIKIM TEMAMA
Teko da e ijedan medijski izvetaj moi da povrati poverenje radnika i graana u
sindikat pukim prenoenjem njihovih saoptenja ili izjava sa konferencija za novinare /.../
Moj je utisak da je, u veini sluajeva, slika koju mediji stvaraju neutralna i ne utie na
imid koji sindikati ve imaju u javnosti /.../
Veina zaposlenih ima ve formirano miljenje o sindikatima, mediji eventualno mogu
da pomognu u razbijanju predrasuda o sindikatima.
Stevan Veljovi, Ekonom:east
u naoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikata
Odnos medija prema sindikatima je polivalentan - s jedne strane sindikati svojim radom
i dugogodinjim slizavanjem sa oba reima u poslednjih 20 godina jesu u mnogome
zasluili minimalno bavljenje njima, a sa druge postoji i jednostavan, rekao bih ljudski
otpor prema okotalom i dosadnom nainu rada sindikata. Meutim, kada medijima
odgovara, oni e svaku radniko-sindikalnu iskru pretvoriti u svoju vatru za formiranje
javnog mnjenja i poveanje tiraa. /.../ Poto je iskri sve manje, a broj sindikata i valjanih
sindikalnih lidera je obrnuto proporcionalan njihovom uticaju u drutvu, odnos medija
prema sindikatima i da hoe, ne moe da bude bolji od slabe dvojke.
Bane Boi, Danas
u naoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikata
Analizu tekstova o sindikalnim i radnikim temama, u tampi i manjim delom na
televiziji19, obavili smo na vremenskom uzorku koji je obuhvatio tri vremenska
iseka u jednom tromeseju u jesen 2010. i u dva tromeseja 2011. godine,
jedan u prolee, a drugi krajem leta i poetkom jeseni. U uzorak su uli septembar,
oktobar i novembar 2010. godine, a potom mart, april i maj, kao i avgust,
septembar i oktobar 2011. godine. Ukupno su u uzorku bili devet meseci ili 275
dana.
U analizu su ukljueni devet dnevnih novina i etiri nedeljnika. Ukljueni su
sledei listovi: Blic, Danas, Dnevnik, Kurir, Politika, Pravda, Press, Privredni pregled
i Veernje novosti, kao i sledei nedeljnici: Akter, Ekonomist, NIN i Vreme. Takoe
su analizirani prilozi u udarnim emisijama vesti na nacionalnim televizijama: B92,
Happy, Pink, Prva, RTS, RTV i Studio B.
19
Koncept analize pripremio je na istraivaki tim, a kvantitativnu analizu podataka o tekstovima o sindikatima i radnikim
temama, obavila je Ebart medijska dokumentacija.
Analiza sadraja bila je usmerena na sledee kategorije:

1. broj priloga o sindikatima i izabranim radnikim temama;
2. vrednosni smer tekstova u odnosu na sindikalno okruenje, tj. na drutveni
kontekst: armativno, negativno, neutralno, neodreeno;
3. vrednosni smer tekstova u odnosu na same sindikate: armativno, negativno,
neutralno, neodreeno;
4. teme tekstova o sindikatima uopte: sindikalizam/sindikati uopte, odnosi
izmeu sindikata, odnos sindikati-drava/vlada, odnosi sindikati-poslodavci,
odnosi sindikati - politike partije, odnosi sindikati ostali socijalni akteri;
5. teme tekstova o konkretnim sindikatima: lider datog sindikata, ostali sindikalni
funkcioneri, sindikalne organizacije po preduzeima, granske sindikalne
organizacije;
6. Radnike teme: rad, radnici, socioekonomski indikatori, zapoljavanje,
trajkovi, zakon o penzijama, nezaposlenost, siromatvo, mobing, zakon o
radu;
7. anr teksta: vest, izvetaj, intervju, komentar/kolumna, lanak;
8. sindikati: Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati
Nezavisnost, ASNS, a potom i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije,
Policijski sindikat Srbije, Sindikat pravosua, Nezavisni sindikat policije,
Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije SLFS, Forum
beogradskih gimnazija, Sindikat novinara Srbije, Sindikat zaposlenih u
dravnoj upravi, Sindikat metalaca Srbije i Sindikat profesionalnih fudbalera
Nezavisnost.20
1. MEDIJSKI PRILOZI O SINDIKATIMA I RADNIKIM TEMAMA

Izjave raznih monika prenosi gro medija: da su radnici lenjivci, skloni krai i alkoholu
i neupueni u savremenu tehnologiju... Ne manjka ni ideolokih diskvalifikacija:
leviari, samoupravljai, komunjare, staljinisti a jo se i nameu za partnere u
vlasnitvu i uesnike u upravljanju. Uz sve to, veoma su opasni i zato to ne mogu ni da
zamisle svoju egzistenciju bez tutorstva drave te prizivaju etatizam koji gui apsolutno
superiornu privatnu svojinu i trinu privredu.
Silovito ruenje radnika naprosto mami iskuenje da se suprotstavimo idealizacijom
sveta rada i radnika. Dabome, u raznim grupacijama, pogotovo brojnijim, ima
razliitih oblika ponaanja, pa ni radnici nisu izuzetak. I oni su bili lojalni staroj
vlasti. Polakomili su se na uee u ratnom plenu i na olako postajanje kapitalistima.
Najzad, nezaposleni, osiromaeni, izgladneli i obeznaeni ljudi, lieni radnog mesta i
20
Klasikacija sindikata naknadno je odreena - na osnovu frekvencije tekstova o tim sindikatima; poimence uzimani su u obzir
samo oni sindikati o kojima je za 275 dana objavljeno vie od 100 tekstova. Inae, u navedenom spisku su svi oni sindikati koji
su tokom 275 dana pominjani vie od pet puta.
samog procesa rada ne mogu ita da postignu i prekidom rada trajkom pa su stoga
prinueni na proteste na ulicama i trgovima, putevima i prugama, da diu ruku i na
sam vlastiti ivot, sablanjavajui okolinu.
Neboja Popov, Prizivanje neograniene vlasti, Republika br. 474-475, april 2010.
http://www.republika.co.rs/474-475/03.html
Ukupno je o sindikatima, u devet dnevnih listova i etiri nedeljnika, tokom devet
meseci, objavljeno 1.880 tekstova ili u proseku 209 tekstova meseno, ili blizu 7
tekstova dnevno (videti tabelu 11 i grakon 24). Teko je rei da li je to malo ili
mnogo21 jer ne postoje neki objektivni kriterijumi na osnovu kojih bi mogli da
procenjujemo frekvenciju objavljenih tekstova. No, kasnije emo da pokuamo
da samerimo broj tekstova s poznavanjem sindikata od strane graana i radnika,
to bi nam omoguilo, ipak, neku procenu efekata objavljivanih tekstova o
sindikatima.
Tabela 11 - Tekstovi o sindikatima i vreme objavljivanja
Sindikati/vreme objavljivanja
jesen 2010.
prolee 2011.
leto/jesen 2011.
Ukupno
162
149
148
459 (24%)
UGS Nezavisnost
69
175
36
280 (15%)
ASNS
89
62
59
210 (11%)
Unija sindikata prosvetnih radnika S.
26
138
39
203 (11%)
Sindikati uopte
62
82
52
196 (11%)
Policijski sindikat Srbije
67
17
105
189 (10%)
Sindikat pravosua
94
11
12
117 (6%)
Samostalni sindikat
Nezavisni sindikat policije
62
15
34
111 (6%)
Ostali sindikati
16
64
35
115 (6%)
Ukupno
647
713
520
1880 (100%)
Najvei broj tekstova objavljen je u prolee 2011. godine (38%), potom u jesen
2010. godine (34%), a najmanje krajem leta i poetkom jeseni 2011. godine (28%).
Verovatna objanjenja ovih razlika vezana su za to to se u najfrekventnijem
tromeseju naao 1. maj to je mnogima bio povod za pisanje o sindikatima, dok
je najmanje tekstova objavljeno u tromeseju koje je zahvatilo i avgust, tipino
letnji mesec kada se mediji pune nekim drugim (manje ozbiljnim) sadrajima.
21
Evo ta o tome kae Boris Jaovi (Naa borba, Danas) u naoj mini - anketi novinara koji prate rad sindikata: Generalno
mediji ne posveuju dovoljno panje sindikatima. Ne postoji princip dubljeg problematizovanja radnikih problema niti
uestalih analiza sindikalnih aktivnosti. Sve se zapravo svodi na periodine izveteje o nekom trajku ili na povremene izjave
sindikalnih lidera u vezi nekog, u tom trenutku aktuelnog, dogaaja. Problem objektivnosti medija u kontekstu sindikalne prie
verovatno postoji. Jer ukoliko imamo nejedinstvene sindikate koji na javnoj sceni participiraju manje kao partneri a vie kao
rivali onda ni potencijalne pristrasnosti u izvetajima medija nisu u potpunosti iskljuene. Razlike meu medijima postoje u tom
smislu to e ozbiljniji mediji ipak pokuati da daju ozbiljniji prikaz stanja u i oko sindikata. Ali i pored toga treba konstatovati da
je ukupan odnos medija prema sindikatima nezadovoljavajui.
Najvie se pisalo o Savezu samostalnih sindikata Srbije gotovo svaki

etvrti objavljeni tekst odnosi se na ovaj sindikat.22 Na drugom mestu je UGS
Nezavisnost 15% objavljenih tekstova odnosi se na ovaj sindikat. Na treem
mestu je ASNS sa 210 tekstova ili 11% od ukupnog broja objavljenih tekstova,
na etvrtom mestu je Unija prosvetnih radnika Srbije sa 203 teksta ili 11%, a na
petom pisanje o sindikatima uopte takoe sa 11% tekstova. Na estom mestu je
Policijski sindikat Srbije sa 10% tekstova. Na sedmom i osmom mestu su Sindikat
pravosua i Nezavisni sindikat policije sa po 6% tekstova, na kraju, o ostalim
sindikatima nali smo 115 tekstova to takoe ini 6% u odnosu na ukupan broj
objavljenih tekstova.
Grakon 24 - Tekstovi o sindikatima pojedinano
Meutim ako spojimo sindikate po delatnostima u kojima su organizovani, onda

dobijamo neto drukiju rang-listu sindikata po broju objavljenih tekstova o njima
(videti tabelu i grakon 25).
22
U naoj mini - anketi novinara koji prate sindikate, na pitanje Kako ocenjujete odnos sindikata prema medijima kada je re
o sindikatima uopte, a kako kada je re o konkretnim sindikatima?, od jednog novinara (Ano1) dobili smo sledei odgovor:
U medijima ima najvie SSSS jer je on i najvea sindikalna centrala u Srbiji, a i sprovodi najvie akcija i trajkova. Pored njega,
puno je prisutan i ASNS, jer je njegova predsednica agilna i sa puno veza u medijima. Pored toga, nema dlake na jeziku, pa je
esto interesantna za medije.
Slino miljenje iznosi Ivan Jovanovi iz Radio Beograda: Mediji su uglavnom okrenuti ka radu najveih sindikata. Mislim na
SSSS i UGS koji su lanovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. U drugoj grupi je - od centrala denitivno ASNS, a od manjih
sindikata koji nisu deo veih centrala sasvim sigurno bi tu mogao da ue veoma uticajni Sindikat radnika EPS-a.
Stevan Veljovi (Ekonom:east) tvrdi: U javnosti je najprisutniji Samostalni sindikat, u manjoj meri i UGS Nezavisnost i ASNS, dok
su ostali sindikati zastupljeni tek povremeno i to uglavnom preko lidera.
Rang-lista sindikata po broju objavljenih tekstova

1
Savez samostalnih sindikata Srbije
- 459 tekstova ili 24%
Policijski sindikati
UGS Nezavisnost
Sindikati u obrazovanju
ASNS
Sindikati uopte
- 196 tekstova ili 11% 23
Sindikat u pravosuu
Ostali sindikati
UKUPNO
Rang-lista sindikata po broju objavljenih tekstova koja sadri sindikate klasikovane

po delatnostima u koje su organizovani, posredno ukazuje na karakter tekstova o
sindikatima. Naime, na ovoj rang-listi, na drugom mestu nalaze se dva policijska
sindikata, sa vie objavljenih tekstova nego o UGS Nezavisnost i bilo kog drugog
sindikata. Odmah se namee pitanje po emu su to policijski sindikati izuzetni
da se o njima pie vie nego o sindikatima u obrazovanju, pravosuu, dravnoj
upravi ili o UGS Nezavisnost?
Grakon 25 - Tekstovi o sindikatima (pojedinano i zbirno po delatnostima)
23
Zbog zaokruivanja na cele brojeve ovde je postotak tekstova 11% a u prethodnoj tabeli 10%.
Tabela 12 - Tekstovi o sindikatima prema mestu objavljivanja

Novine
SSSS
Danas
74
Policijski
UGS
Sindik. u
sindikati Nezavisnost obrazov.
49
55
45
ASNS
Sindikati
uopte
Sindik. u
pravosuu
42
23
21
Ostali
Ukupno
sindikati
13
322
V. novosti
65
20
35
37
32
21
15
233
Blic
61
36
46
34
19
14
14
230
Politika
48
44
32
41
26
15
11
225
Press
40
42
36
31
11
15
18
202
Pregled
71
16
10
37
22
173
Dnevnik
57
23
24
14
14
21
162
Pravda
18
54
15
17
13
17
146
Kurir
13
22
13
15
11
93
Nedeljnici
12
50
UKUPNO
459
300
280
250
210
152
117
68
1836
Na rang-listi novina po broju tekstova o sindikatima (videti poslednje kolone u

tabelama 12 i 13, kao i grakon 26) dominira list Danas. Gotovo petina (18%) svih
tekstova o sindikatima objavljena je u ovim novinama. Jedino u Danasu nailazimo
na podatak da je broj tekstova o sindikatima vei od broja dana u kojima je
posmatrana tampa u ovom istraivanju. Danas je u proseku objavljivao dnevno
1,17 tekstova o sindikatima.
Grakon 26 - Novine po broju objavljenih tekstova o sindikatima
Na drugom, treem, etvrtom i petom mestu rang-liste nalaze se Veernje novosti

(13%), Blic (12%), Politika (12%) i Press (11%) sa veoma malom razlikom u broju
objavljenih tekstova, izmeu 11 i 13%.
Na estom, sedmom i osmom mestu nalaze se Privredni pregled (9%), Dnevnik

(9%) i Pravda (8%), takoe sa malom razlikom u broju objavljenih tekstova.
Tabela 13 - Tekstovi o sindikatima prema mestu objavljivanja (u %)
Policijski
UGS
Sindik. u
sindikati Nezavisnost obrazov.
ASNS
Sindikati
uopte
Sindik. u
pravosuu
Ostali
sindikati
Prosek
18
20
15
18
19
18
15
15
14
13
12
13
16
14
12
12
15
11
16
12
10
16
12
14
13
12
10
15
13
11
16
18
14
12
14
Pravda
18
15
Kurir
Nedeljnici
UKUPNO
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Novine
SSSS
Danas
16
16
20
V. novosti
14
12
Blic
13
12
Politika
10
Press
Pregled
Dnevnik
Na devetom mestu nalazi se Kurir u kom je objavljeno 5% od ukupnog broja

tekstova, dok je u etiri nedeljnika objavljeno3% od ukupnog broja tekstova o
sindikatima.
Danas ima prilino ravnopravan odnos prema svim sindikatima. Odstupanja u
odnosu na prosek od 18% objavljenih tekstova minimalna su i idu od +2 do 2.
Veernje novosti takoe se podjednako odnose prema svim sindikatima sa
odstupanjem od 1 do +2, sa izuzetkom tekstova o policijskim sindikatima u
kojima piu znatno manje u odnosu na prosek (7% prema 13%).
Blic relativno podjednako daje prostor svim sindikatima, moda je malo manje
prostora za ASNS i sindikate uopte (po 9% u odnosu na prosek od 12%), a neto
vie prostora za UGS Nezavisnost (16% u odnosu na prosek od 12%).
Politika manje pie o sindikatima u pravosuu (7% u odnosu na prosek od 12%),
a neto vie o sindikatima u obrazovanju (16%) i policijskim sindikatima (15%).
Pres manje pie o ASNS (5% u odnosu na prosek od 11%) a vie o sindikatima u
pravosuu (15%) i o policijskim sindikatima (14%).
Privredni pregled pie o ASNS duplo vie u odnosu na svoj prosek pisanja o
sindikatima (18% u odnosu na prosek od 9%) i o Samostalnom sindikatu (16% u
odnosu na 9%), a izrazito manje o policijskim sindikatima (2% u odnosu na prosek
od 9%).
Novosadski Dnevnik vie pie o sindikatima uopte (14% u odnosu na prosek od

9%), a manje o sindikatima u pravosuu (3%).
Treba jo pomenuti Pravdu koja manje pie o Samostalnom sindikatu (4% u
odnosu na prosek od 8%), a znatno vie o sindikatima u pravosuu (15% u odnosu
na prosek od 8%) i o policijskim sindikatima (18% u odnosu na prosek od 8%).
Najujednaeniji pristup sindikatima ima list Danas, a potom i Veernje novosti
i Blic. Oni piu podjednako o svima. S druge strane, najvie razlika u pristupu
sindikatima imaju Privredni pregled i Pravda. Privredni pregled je posebno sklon
ASNS-u, Samostalnom sindikatu i optim temama o sindikatima, dok je Pravda
sklonija policijskim sindikatima i sindikatima u pravosuu.
Evo kako novinari koji prate rad sindikata odgovaraju na pitanje iz nae miniankete: Da li se po kvalitetu izvetavanja o sindikatima izdvaja neki medij i po
emu?
Privredni pregled prati uglavnom sva deavanja, Veernje novosti imaju puno
socijalnog sadraja, verovatno zbog populacije koja ih ita. Pravda prati
sve ono to je negativno vezano za vlast, pa kada i sindikat kritikuje, to je,
naravno, zbog injenice da su one opozicioni list. List Danas ima jednom
meseno dodatak koji tretira socijalno ekonomska pitanja koja su od interesa
za zaposlene i sindikate. (Ano 2).
Neki se (mediji) bave vie sindikatima, neki manje, u zavisnosti od ureivake
politike medija. Potrebno je da neto ba bude bombasto da bi svi objavili.
Naroito televizijske kue, verovatno zbog nedostatka kamera i novinara,
malo prate sindikalna deavanja. (Ano 10).
Razlikuje se odnos medija prema sindikatima, jer u pojedinim medijima se ne
objavljuju nikakve informacije o sindikatima, sem drastinih primera trajka.
Ne bih izdvojila nijedan medij koji se izdvaja po izvetavanju o sindikatima.
(Ano3).
Verovatno je da mediji koji su vie opozicioni i kritiniji prema vlasti vie i
izvetavaju o sindikalnim temama, kako bi to vie ukazali na nezadovoljstvo
graana i radnika. Dnevni list Danas izdvaja se od ostalih medija zbog svog
specijalnog dodatka Socijalni forum, koji se bavi temama radnikih prava na
donekle ozbiljniji i analitiniji nain. (Bojan Cveji, Danas).
Nisam siguran koliko bih mogao da posebno izdvojim neki medij po panji
koju posveuju sindikatima (rekao bih da Danas i Republika posveuju neto
vie prostora ovim temama, mada iz iskustva znam da se i Ekonom:east esto
bavio sindikalnim temama i ukljuivao predstavnike sindikata kao relevatne
sagovornike) (Stevan Veljovi, Ekonom:east).
24
U socioekonomske indikatore ubrojani su: BDP, kretanje plata, kupovna mo, ivotni standard, prosena zarada...
Radnike teme. Desetradnikih tema: rad, radnici, socioekonomski indikatori24,

zapoljavanje, trajkovi, zakon o penzijama, nezaposlenost, siromatvo, mobing
i zakon o radu u devet dnevnih listova i etiri nedeljnika, ukupno se za devet
meseci ili za 275 dana, pojavilo 5.323 puta. Ili 591 put meseno, ili 19 puta dnevno
(videti tabele 14, 15, 16 i grakon 27).
Rad
Radnici
Socioek. indikatori
Zapoljavanje
trajkovi
Zakon o penzij.
Nezaposlenost
Siromatvo
Mobing
Zakon o radu
Ukupno
Tabela 14 - Novine i broj objavljenih radnikih tema
Blic
365
287
104
70
95
21
46
37
1037
V. novosti
274
236
90
80
42
32
20
23
810
Politika
234
201
81
67
30
36
15
14
18
700
Danas
217
130
70
61
46
36
19
15
607
Press
182
204
62
35
22
20
22
14
571
Novine
P. pregled
217
35
112
70
67
18
19
550
Dnevnik
200
81
44
63
32
28
19
12
493
Kurir
131
97
20
15
24
12
11
17
334
Pravda
30
33
22
106
Nedeljnici
37
47
115
Ukupno
1887
1351
596
468
381
217
160
15
80
32
5323
Najee je pisano o radu ta tema ini treinu (35%) od ukupnog brojaradnikih

tema o kojima je pisano. Tema rada najea je bila u Dnevniku (41%), a potom u
Privrednom pregledu i Kuriru (po 39%). O radu je najree pisano u Pravdi (28%).
Grakon 27 - Novine po broju tekstova o radnikim temama
Radnici su na drugom mestu rang-liste radnikih tema tema radnici ini

etvrtinu od ukupnog broja radnikih tema o kojima je pisano. O radnicima su
ee od ostalih pisali u Pressu (36%) i Pravdi (31%). Mada nije uporedivo, ali treba
pomenuti da tema radnici ini ak 41% od svih radnikih tema u nedeljnicima.
O radnicima je najmanje pisano u Privrednom pregledu (6%) i Dnevniku (16%).
Rad
Radnici
Socioek. indikatori
Zapoljavanje
trajkovi
Zakon o penzij.
Nezaposlenost
Siromatvo
Mobing
Ukupno*
Tabela 15 - Struktura novina u kojima su objavljivane radnike teme (u %)
Blic
19
21
17
15
25
10
29
25
11
20
V. novosti
15
17
15
17
11
15
12
15
11
15
Politika
12
15
14
14
17
23
13
Danas
11
10
12
13
12
17
12
10
10
12
Press
10
15
10
15
17
11
Novine
P. pregled
11
19
15
18
12
10
Dnevnik
11
14
13
12
10
Kurir
11
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
*Napomena: Broj tekstova o Zakonu o radu prilino je mali ukupno 32 pa raunanje procenata nije imalo svrhe; no te
brojke su unete u ukupan broj tekstova.
Svaka deveta tema odnosila se na socioekonomske indikatore, najee u

Privrednom pregledu (20%), a najmanje u Pravdi (4%) i Kuriru (6%).
Zapoljavanje ini 9% u ukupnom broju radnikih tema, a ako tu dodamo i
pisanje o nezaposlenosti, onda je to ukupno 12%. Gledano tako zbirno, dakle
napise o nezaposlenosti i zapoljavanju, ee od ostalih pisali su Privredni
pregled i Dnevnik (po 17%), a manje od ostalih Pravda (3%) i Pres (7%).
25
Evo ta o medijskom pristupu trajkovima kae Neboja Popov (prema izvetaju Milenka Srekovia u tekstu o tribini koju
je 16.1. 2010. organizovao list Republika zajedno sa Koordinacionim odborom radnikih protesta u Srbiji i lokalnim pokretom
Ravnopravnost (videti http://www.republika.co.rs/470-471/16.html). Popov je prvo podsetio da se u Srbiji dosta pie o
radnikim trajkovima, ali na razliite naine. Mediji im preteno posveuju kratku i povrnu panju, traei u njima elemente
afere, skandala ili devijantnog ponaanja, ime ih potpuno obesmiljavaju. Istovremeno, neki aktuelni drutveni procesi,
smatra Popov, nekritiki se predstavljaju kao nunost koja se mora prihvatiti i protiv koje se nita ne moe, pa se na taj nain
oduzima vrednost i samom inu bunta i protivljenja. Protivljenje dananjim nunostima i nunim promenama biva proglaeno
kriminalnim inom ili izjednaavano sa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samoupravljakih navika iz
doba komunizma. Popov je rekao da Republiku, kao i njega lino, najvie zanima kakav smisao daju svojim aktivnostima oni koji
uestvuju u radnikim protestima i trajkovima.
Socioek. indikatori
Zapoljavanje
trajkovi
Zakon o penzij.
Nezaposlenost
Siromatvo
Mobing
Zakon o radu
Ukupno
Blic
Radnici
Novine
Rad
Tabela 16 - Struktura radnikih tema po novinama u kojima su objavljivane (u %)
35
28
10
100
V.novosti
34
29
11
10
100
Politika
33
29
12
10
100
Danas
36
21
12
10
100
Press
32
36
11
100
P. pregled
39
20
13
12
100
Dnevnik
41
16
13
100
Kurir
39
29
100
Pravda
28
31
21
100
Nedeljnici
32
41
100
Ukupno
35
25
11
100
trajkovi su na petom mestu-rang liste napravljene po brojnosti napisa o

radnikim temama (i pored utiska da se o njima dosta pie).25 trajkovi su
zastupljeni sa 7% u ukupnom broju radnikih tema. O trajkovima su daleko
ee od ostalih pisali u Pravdi (21%), a treba pomenuti i Privredni pregled u
kojem trajkovi ine 12% od ukupnog broja radnikih tema. Manje od ostalih o
trajkovima su pisali Politika i Press (po 4%).
Na estom mestu rang-liste radnikih tema jesu napisi o zakonu o penzijama
(4%), na sedmom je siromatvo sa 3%... itd.
O radnikim temama najee je pisao Blic; svaka peta tema od ukupnog
broja tema, razmatrana je u ovom listu. Blic je u proseku imao 3,8 radnikih tema
dnevno.
Veernje novosti su na drugom mestu rang-liste 15% od ukupnog broja tema
objavljeno je u ovom listu. Oni su dnevno u proseku imali tri radnike teme.
Politika je na treem mestu sa 13% od ukupnog broja radnikih tema u proseku
2,6 tema dnevno.
Danas je na etvrtom mestu sa 12% od ukupnog broja radnikih tema u
proseku 2,2 teme dnevno.
Blic, Veernje novosti, Politika i Danas gledano po zastupljenosti radnikih
tema ne odstupaju mnogo od opteg proseka u ovim novinama je o radnikim
temama bilo, u relativnom smislu, onoliko napisa koliko i u ravni opteg proseka.
Radnike teme u ovim novinama nisu iskakale ni po veoj ni po manjoj

zastupljenosti u odnosu na prosek.
O karakteru manjeg broja tekstova o radu i radnicima, videti izbor od tri teksta (Prilozi 1 Prokleti samoupravljai str.
151-156) o jednoj istoj temi radnicima Zastave elektro. Re je o tekstovima Aleksandra Apostolovskog, umadijska
tranzicija iz parka Jura (objavljen u Politici od 14. aprila 2010), V. Nedeljkovia, Press istrauje da li se Srbi plae
posla? (objavljen u Pressu od 15. aprila 2010) i tekstu Ivana Zlatia Radnici varani pa klevetani (objavljen u Republici
br. 476-477, maj 2010).
Press je na petom mestu po broju obraenih radnikih tema (11% ) oni su u

proseku dnevno imali 2,1 temu. Zapaa se da je Press znatno vie u odnosu na
prosek, pisao o radnicima (ova tema ini 36% od ukupnog broja radnikih tema
o kojima je pisao Press).
Privredni pregled je na estom mestu sa 10% napisa o radnikim temama u
proseku dve teme dnevno. Oni su znatno ee od ostalih pisali o socioekonomskim
indikatorima (20%), o nezaposlenosti i zapoljavanju (17%) i o trajkovima (12%),
a manje od ostalih o radnicima (6%).
Dnevnik je po broju radnikih tema na sedmom mestu u proseku 1,8 tema
dnevno. Oni su ee od ostalih pisali o radu (41%) i nezaposlenosti i zapoljavanju
(17%), a manje od ostalih o radnicima (16%).
Kurir je na osmom mestu sa 6% radnikih tema u proseku 1,2 dnevno. U Kuriru
je u odnosu na prosek bilo manje tekstova o socioekonomskim indikatorima.
Pravda je na poslednjem mestu, u ovim novinama objavljeno je 2% od ukupnog
broja radnikih tema; u proseku je to bilo 0,4 na dan. Ova novina je najvie
odstupala od prosene zastupljenosti pojedinanih radnikih tema. Oni su vie
u odnosu na prosek, pisali o radnicima (31%), radu (28%) i trajkovima (21%),
a manje od proseka o socioekonomskim indikatorima (4%) i nezaposlenosti i
zapoljavanju (3%).
Tema rada u novinama i na televiziji. Poreenje itanosti novina i gledanosti
televizije, ukazuje na veliku prednost televizije. Tako je i kada je re o politikim i
drutvenim temama (informativni program). Poznavaoci ove problematike tvrde
da gotovo svi oni koji itaju novine, gledaju i televiziju, a da samo deo televizijskih
gledalaca ita novine. U ovom kontekstu posebnu vanost ima zastupljenost
sindikalnih i radnikih tema na televiziji. Utoliko se ini smislenim poreenje
vesti na televizijskim kanalima udarnih televizija s dnevnim novinama, ma koliko
nekome moe da izgleda nategnuto poreenje jednog TV Dnevnika i jedne
dnevne novine. Vei problem za nau komparaciju predstavlja injenica da smo
imali malo podataka za analizu sadraja glavnih informativnih emisija televizije. O
tim emisijama raspolaemo samo podatkom o zastupljenosti teme rada u udarnim
emisijama vesti na sedam programa televizija s nacionalnim frekvencijama (videti
tabele 17 i 18, kao i grakon 28).
Tabela 17 - Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijom

IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Ukupno
Pink
Tema: Rad
49
32
29
110
RTS
38
23
17
78
Happy
24
31
20
75
B92
29
26
14
69
Prva
23
23
20
66
Studio B
17
29
RTV
UKUPNO
17
29
177
169
110
456
Tema rada najee je bila zastupljena na TV Pink (110 puta za 275 dana ili 24%
od ukupnog broja tematizovanja rada na sedam TV kanala tokom devet meseci).
NA RTS, Happy televiziji, B92 i na Prvoj tema rada bila je zastupljena izmeu 66
i 78 puta ili izmeu15% i 17%. Na Studiju B i na RTV tema rada bila je najmanje
prisutna; i na jednoj i na drugoj televiziji ova tema se u toku 275 dana pojavljivala
po 29 puta ili po 6%.
Tabela 18 - Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijom (u %)
Tema: Rad
Pink
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Ukupno
28
19
26
24
RTS
21
14
15
17
Happy
14
18
18
17
B92
16
15
13
15
Prva
13
14
18
15
Studio B
10
RTV
UKUPNO
10
100
100
100
100
Poreenje uestalosti tematizovanjarada u novinama i na televizijama, pokazuje da

su poslednje televizije na rang-listi pojavljivanja ove teme u udarnim emisijama vesti
Studio B i RTV sa 29 pojavljivanja teme rada, istovetne s novinom koja je poslednja
na rang-listi novina re je o Pravdi u kojoj se tema rada pojavljivala 30 puta.
Meutim, samo jedna televizija je blizu pretposlednje novine sa rang-liste. Naime,
dok se tema rada najee pojavljuje u emisijama vesti na Pinku 110 puta, dotle se
ta tema pojavljuje 131 put u Kuriru koji je na pretposlednjem mestu na rang-listi
novina pravljenoj na osnovu uestalosti tematizovanja rada. Sve ostale televizije
locirane su izmeu poslednje i pretposlednje novine. Najbolje plasirana televizija
na rang-listi tematizovanja rada (Pink) emitovala je tri puta manje priloga o temi
rada nego to se ta tema pojavljivala na najbolje plasiranoj novini (Blic).
Grakon 28 - Tema rada u udarnim emisijama vesti na TV sa nacionalnom frekvencijom
Navedeni podaci indikuju zakljuak da su televizijski programi znatno manje

naklonjeni radnikim temama, a da i ne govorimo o sindikalnim temama.
2. TEME TEKSTOVA O SINDIKATIMA

O sindikatima uopte za 275 dana bilo je 196 tekstova to ini 10% od ukupnog
broja tekstova objavljivanih u posmatranom periodu. Bio bi to impresivan broj
da su u ovu kategoriju uvrteni samo tekstovi, kako smo prvobitno nameravali,
koji sindikate tretiraju analitiki i istraivaki. Meutim, zbog malog broja takvih
tekstova, opredelili smo se da u kategoriju sindikati uopte, uvrstimo tekstove u
kojima se ne govori ni o jednom pojedinanom sindikatu, ve o sindikatima kao
takvim, tj. sindikatima uopte.
Pokazalo se da kada se pie o sindikatima uopte, pie se o temama u kojima
se problematizuju odnosi sindikata i okruenja. Odnos izmeu broja ovih
relacionih tekstova i broja manje-vie analitikih tekstova o sindikatima je 4:1 u
korist relacionih tekstova.
Tabela 19 - Teme tekstova o sindikatima uopte u tri vremenska poduzorka
Teme
Odnos sindikati - drava/vlada
76
39
Sindikalizam/sindikati uopte
45
23
Odnosi sindikati - poslodavci
32
16
Odnosi sindikati - politike partije
21
11
Odnosi izmeu sindikata
19
10
Odnosi sindikati - ostali socijalni akteri
196
100
UKUPNO
Najee se u kategoriji tekstova o sindikatima uopte (videti tabelu 19) pisalo

o relaciji izmeu sindikata i drave, odnosno vlade. Ti tekstovi ine dve petine
(39%) od svih tekstova o sindikatima uopte. Tek posle njih slede analitiki tekstovi
o sindikatima (nepuna etvrtina, 23%), a potom tekstovi o relaciji sindikata i
poslodavaca (16%), sindikata i politikih partija (11%), ali i tekstovi o odnosima
izmeu samih sindikata (10%).
Tabela 20 - Teme tekstova o tri sindikata
Teme
Samostalni sindikat
UGS Nezavisnost
ASNS
Ukupno
Lj. Orbovi, B. anak, R. Savi
213
66
120
399
Ostali sindikalni funkcioneri
104
67
47
218
Organizacije sindikata po rmama
117
51
37
205
Granske sindikalne organizacije
44
108
19
171
UKUPNO
478
292
223
993
Glavni nalaz ovog dela istraivanja jeste odsustvo ili tanije, mali broj analitikih i
istraivakih tekstova o sindikatima. Tekstovi o sindikatima u kojima je pokazana
analitinost i istraivaki karakter27, ine tek 2% od ukupnog broja objavljenih
priloga u devet dnevnih novina i etiri nedeljnika, tokom 275 dana u kojima su
analizirani tekstovi o sindikatima. Naravno, otvara se pitanje razloga ovako malog
broja analitikih tekstova. Ono to se odmah moe rei to je da odgovornost ne
optereuje samo novinarska plea...
Tabela 21 - Teme tekstova o tri sindikata (u %)
Teme
Samostalni sindikat
UGS Nezavisnost
ASNS
Prosek
Lj. Orbovi, B. anak, R. Savi
45
23
54
40
Ostali sindikalni funkcioneri
22
23
21
22
Organizacije sindikata po rmama
24
17
17
21
Granske sindikalne organizacije

UKUPNO
37
17
100
100
100
100
Teme tekstova o Samostalnom sindikatu, UGS Nezavisnost i ASNS klasikovali smo

u etiri referentna okvira koji dominantno obeleavaju posmatrane tekstove, pre
svega kao izvor podataka i stavova, ali i kao tematsku lokaciju tekstova na lidera
datog sindikata, potom na sindikalno vostvo (leadership), na granske sindikate i
na sindikalne organizacije po rmama.
26
I to po veoma labavim kriterijumima; naime, o karakteru teksta sudilo se prema spoljnim kriterijuma, bez ulaenja u sutinu
teksta i bez njegove analize. O analitikom i istraivakom karakteru teksta sudilo se na osnovu same teme o sindikatima
uopte ne moe se pisati drukije nego analitiki i istraivaki. Uzimana je u obzir, na primer, i duina tekstova to se moe
obrazloiti visokom korelacijom analitinosti i duine tekstova, utvrenom na jednom manjem broju tekstova koji su svrstani
u kategoriju analitikih.
Grakon 29 - Teme tekstova o Samostalnom sindikatu
Podaci pre svega govore o dominaciji lidera nad organizacijama, a i o dominaciji

lidera u sindikalnom vostvu (videti tabele 20 i 21, kao i grakone 29, 30 i 31).
Problemi na relaciji mediji - sindikati:
a) izjave nadlenih u sindikatu nisu potkrepljene egzaktnim analizama, posebno
kada se radi o socio-ekonomskim kretanjima (nezaposlenost, pad standarda, uslovi
rada, zakoni, radno-pravni ambijent...);
b) Nedovoljan kontakt medija sa organizacijama u firmama, preduzeima i svim
privrednim i vanprivrednim organizaicjama;
c) Prevelik uticaj centrala na kreiranje javnog mnenja i stavove graana i lanova
sindikata;
d) Loe pozicioniranje sindikata u svim strukturama vlasti (satima se protestuje da
bi se doekao razgovor u nekom ministarstvu);
e) Mediji nikada nemaju objektivnu sliku o efektima protesta i trajkova.
Dobrila Solea, Privredni pregled
Odnos broja tekstova kojima su ovako ili onako sindikalna vostva u centru panje,
a na drugoj strani granski sindikati i sindikalne organizacije na osnovnom nivou,
iznosi tri prema dva, a konkretno o prvima govori 62% tekstova, a o drugima 38%.
To je tako kada sva tri sindikata posmatramo skupno. Pojedinano po sindikatima
taj odnos je ak 75% prema 25% u sluaju ASNS i 67% prema 33% u sluaju
Samostalnog sindikata. Drukije stoje stvari kod UGS Nezavisnost gde je odnos
izmeu lideripa i organizacije relativno ujednaen i iznosi 46% prema 54%.
Grakon 30 - Teme tekstova o UGS Nezavisnost
Grakon 31 - Teme tekstova o ASNS
Tekstovi koji tematizuju Samostalni sindikat u 45% sluajeva u svom sreditu

imaju Ljubu Orbovia, a u 54% tekstova o ASNS u sreditu novinarske panje
je Ranka Savi.27 Sasvim je drukije u sluaju UGS Nezavisnost, Branislav anak
je u fokusu nepune etvrtine tekstova (23%).28 Sindikalne voe nisu uvek
raspoloene da odgovaraju na pitanja novinara, ali oekuju da se uvek informacije
o njihovim aktivnostima objave. (Anu3).
27
Bez prethodnog uvida u ove nae podatke, ovu lidersku dominaciju u tekstovima o sindikatima, izvrsno primeuje Stevan
Veljovi (Ekonom:east), u naoj mini-anketi novinara koji prate rad sindikata: Naalost, u medijima su sindikati prisutni uglavnom
kroz prenoenje generalnih stavova sindikalnih rukovodstava, koji su esto optereeni bespotrebnim frazama i tiu se nezadovoljstva
uslovima rada, malim platama, ponaanju poslodavaca, nesigurnosti radnog mesta i dr.
28
Ovde, kao svojevrsni cinizam, treba dodati jednu izjavu naeg sagovornika iz mini-ankete: Sindikalne voe nisu uvek
raspoloene da odgovaraju na pitanja novinara, ali uvek oekuju da se objave informacije o njihovim aktivnostima. (Anu3)
Bilo bi pravo osveenje kada bi lideri umesto da se gaaju ciframa i procenama

(npr. o broju ljudi koji e u narednih godinu dana ostati bez posla, broju ljudi koji
radi u neformalnoj privredi, esto se ne razlikuje broj nezaposlenih prema NSZ
i prema Anketi o radnoj snazi), izali sa egzaktnim podacima o ue definisanoj
temi, koji bi bili mnogo uverljiviji i medijski zahvalnije za plasiranje. Ovako, kad
sindikalni predstavnici daju vie politike nego injenino utemeljene izjave, uvek
postoji mogunost da ih drugi sagovornici (iz Vlade ili privrednih udruenja)
poklope svojim argumentima u novinskim tekstovima ili prilozima na radiju
ili televiziji. Napomenuo bih da sam u strunim slubama sindikata sretao ljude
koji mnogo bolje znaju pojedine oblasti od sindikalnih lidera (recimo, kolektivni
ugovori), ali e ih u sindikatu retko preporuiti kao sagovornike (iz hijerarhijskih
razloga, pretpostavljam).
Zakljuujemo, dakle, da su tekstovi koji tematizuju ASNS fokusirani na sindikalno
vostvo i posebno na Ranku Savi. Ona je alfa i omega natpolovinog broja
tekstova o ovom sindikatu. U sluaju tekstova o Samostalnom sindikatu takoe
vidimo centriranost na predsednika sindikata, ali manje nego u sluaju ASNS.
Nasuprot tekstovima o ova dva sindikata, u tekstovima koji se odnose na UGS
Nezavisnost, duplo je manje tekstova fokusirano na Branislava anka u odnosu
na Samostalni sindikat i Ljubu Orbovia, i gotovo dva i po puta manje u odnosu
na ASNS i Ranku Savi.
Shodno ovim podacima, nailazimo na znatno manju fokusiranost tekstova na
granske sindikate i osnovnu organizovanost u sluaju ASNS (etvrtina tekstova)
i Samostalni sindikat (treina tekstova), nego u sluaju UGS Nezavisnost
(natpolovian broj tekstova fokusiran na granske sindikate i sindikate po rmama).
Kao da je u sve ove istraivake podatke prethodno imao uvid Ivan Jovanovi
(novinar Radio Beograda) kada je u naoj mini-anketi novinara koji prate rad
sindikata, rekao:
Nai sindikati su izrazito liderski kao i politike stranke i teta je to osim predsednika
centrala nisu vie radili na tome da i predsednici granskih sindikata budu prepoznatljivi
u medijima. To donekle pokuava da uradi SSSS pre svega kroz graevinu, zdravstvo,
prosvetu, metalce, pravosue to dobrim delom opet ima veze sa ljudima koji vode te
grane. U drugoj grupi bi recimo mogla da ue uprava i komunalci, ali su efovi svih
ostalih grana SSSS medijski i bukvalno neprepoznatljivi. U UGS-u je to pla majke
Boije. Sem predsednika centrale i moda sa velikim znakom pitanja njihovih grana
taksi vozaa, prosvete i zdravlja ostalih kao da nema na medijskoj sceni.
efove centrala koje sam nabrojao i efove grana koje sam pomenuo mogu da
smatram i sindikalcima koji su otvoreni prema medijima. To je tako u smislu da
uglavnom uspem da ih pronaem kada god su mi potrebne njihove izjave ili nekog
od ljudi iz najueg rukovodstva tih centrala ili grana. Denitivno bi vea otvorenost
sindikata prema medijima znaajno popravila izvetavanje medija o radu sindikata.
Da budem iskren idealno bi bilo da mogu uvek da dobijem izjave koje su mi potrebne
iz sindikata, ali sam svestan da je to praktino nemogue.
Ono to je medijski prisutno samo kada su trajkovi i konkrenti problemi u pitanju to
je delovanje sindikata po unutranjosti Srbije. Van kriznih situacija, taj segment rada
sindikata nije prisutan u medijima i tu smo moda kao novinari delimino krivi to se
tim delom sindikalne pozornice ne bavimo dovoljno.
U otvaranju sindikata prema medijima izuzetno je vano medijima ponuditi konkretne
primere i podatke vezane za probleme povodom kojih se sindikati obraaju medijima.
Isto treba da vai kada se mediji obrate sindikatima u trenutku kada sami planiraju
priu za koju im je potreban stav/izjava sindikata. Ovo je ve posao koji bi morale
da rade dobro obuene strune slube u centralama koje su zaduene za odnose
sa medijima ili analizu svih podataka iz oblasti prava, socijalne politike i ekonomije
koji su vani za rad sindikata. Kod analitike postoje obrisi dobrog puta u oba velika
sindikata. Primeri: U SSSS-u je to nekada maestralno radio Saud eeragi za pravna
pitanja, danas je dosta dobar sagovornik dr Rajko Kosanovi za ekonomske teme. U
UGS-u dr Zoran Rist za socijalno-ekonomska pitanja, Zlata Zec za pravne teme.
SSSS ima slubu za saradnju sa medijima. Nije mi poznato da ta sluba postoji u
UGS-u. Ovakva sluba je dosta korisna i mogla bi po uzoru na dobre svetske trendove
i sama da zastupa sindikalne centrale/granske sindikate u medijima.
Gledano u celini, minimalne su razlike izmeu sindikata u broju tekstova
centriranih na sindikalne funkcionere (ne ubrajajui tu i lidere sindikata), nisu
velike ni razlike u sluaju tekstova o sindikatima po rmama (24% u sluaju
Samostalnog sindikata, a po 17% u sluaju UGS Nezavisnost i ASNS). Na drugoj
strani, velike su razlike u broju tekstova centriranih na lidere (to smo ve videli) i
posebno, broja tekstova centriranih na granske sindikate. Takvih je tekstova etiri
puta manje u sluaju Samostalnog sindikata i etiri i po puta u sluaju ASNS, nego
u sluaju UGS Nezavisnost.
Retko kada se prilozi bave pravima zaposlenih i nainima na koje sindikalno

organizovanje, ak i u postojeim uslovima, moe da im pomogne. Retko se
pominje i konstruktivan doprinos poveanju produktivnosti u nekom preduzeu,
pravinom reavanju pitanja vika zaposlenih i sl. Za to to ovaj drugi oblik
izvetavanja nedostaje, postoje dva glavna razloga. Prvi je nezainteresovanost
medija za teme koje su vie edukativnog karaktera ili trae vie analitiki pristup i
lake im je da stavove sindikata prikau u formi vesti. Drugi je to sami sindikati,
uprkos generalno dobroj saradnji sa medijima, nisu sposobni da te teme nametnu.
Jedan od moguih razloga tome je to sindikati nemaju razvijene slube za odnose
sa medijima koje su u stanju da ponude medijima neki novi ugao izvetavanja o
problemima zaposlenih i graana. Ono to bi se, po mom miljenju, najvie moglo
zameriti novinarima je to, i kad pokau interesovanje za tzv. sindikalne teme, ne
razumeju ih i kao svoj problem, tj. problem koji postoji i u njihovoj profesiji, koja se
odlikuje slabom sindikalnom organizovanou.
Generalno gledano, sindikati spadaju u najzahvalnije sagovornike, to se tie
dostupnosti i otvorenosti prema medijima. Ta ocena bi mogla da vai za sve
sindikate. U principu nije problem dobiti izjavu bilo od lidera sindikata ili prvog
oveka sindikata u pojedinom preduzeu, bilo uz pomo kolega novinara ili uz
posredovanje sindikata. injenica je da sami sindikati u svom delovanju nemaju
boljeg saveznika od medija, ali i da ne koriste svi tu mogunost u istoj meri.
Ocenjujemo da ovakva orijentacija tekstova, pogotovo u sluaju ASNS i
Samostalnog sindikata, nije dobra i da je treba menjati u korist tekstova koji
problematizuju sindikate uopte, stanje sindikata u rmama i granske sindikate.
Ostaju pitanja: zato imamo ba ovakvu strukturu tekstova o sindikatima, koliko
su za to odgovorne same novine i novinari koji piu o sindikatima, a koliko sami
sindikati; i nadasve, ta se moe uiniti da bi se promenila struktura tekstova o
sindikatima.
3. VREDNOSNI SMEROVI TEKSTOVA O SINDIKATIMA

Moja subjektivna ocena je da se sindikati predstavljaju najee u negativnom svetlu
ali samo zbog njihove neaktivnosti.
Iz nae mini-ankete novinara koji prate rad sindikata (Ano1)
O sindikatima se loe pie dominantna je ocena s kojom smo se susretali u
razgovorima sa sindikalnim funkcionerima i aktivistima na razliitim nivoima
sindikalnog organizovanja. Izgleda da je ova vrsta ocene najea pri pomisli na
javno predstavljanje sindikata. Dakle, niti broj tekstova, niti sadraj tekstova, niti
kvalitet tekstova, ve vrednosni smer predstave o sindikatu onakav kakav proizlazi
iz datog teksta, a on se obino redukuje na alternativu loe dobro. Naa analiza

(videti podatke u tabelama 22, 23, 24 i grakon 32), kako e se ve videti, pokazuje
da je to samo manjim delom tano.
Tabela 22 - Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, zbirno za tri sindikata
Ocene
Ocene u odnosu na drutveni kontekst

f
Ocene u odnosu na sindikate
armativno
71
198
21
negativno
553
58
59
neutralno
248
26
656
69
neodreeno
77
36
Ukupno
949
100
949
100
U oceni vrednosnih usmerenja tekstova o sindikatima uopte i o tri konkretna

sindikata, razlikovali smo vrednosno usmerenje prema drutvenom kontekstu i
vrednosna usmerenja prema samim sindikatima. Analiza je pokazala da je ovo
razlikovanje i te kako bilo smisleno, s obzirom na ogromne razlike koje se tu
javljaju. Inae, prvo emo pogledati zbirne podatke za sva tri sindikata na koje
smo fokusirali ovaj deo analize i porediti ih s tekstovima o sindikatima uopte.
Potom emo analizirati sindikate pojedinano.
U odnosu na drutveni kontekst, tanije reeno na okruenje u kojem sindikati
deluju, tekstovi o sindikatima najee su negativno usmereni priblino, tri od
pet tekstova negativno tretiraju sindikalno okruenje (ili 58%). U svakom etvrtom
tekstu o sindikatima (26%) drutveni kontekst se tretira neutralno, dok se u 8%
tekstova prema drutvenom kontekstu odnosi afirmativno, a isti postotak
tekstova je neodreenog (ili meovitog) vrednosnog usmerenja.
U odnosu na sindikate uopte, zapaamo da je broj armativnih tekstova i
broj neutralnih tekstova uglavnom isti. Razlike se javljaju u sluaju tekstova
neodreenog vrednosnog smera (dva puta vie u sluaju sindikata uopte) i kod
broja tekstova s negativnim usmerenjem prema drutvenom kontekstu 45% u
sluaju sindikata uopte a ak 58% u sluaju tri sindikata, gledana zbirno.
Zakljuujemo da je kritinost prema drutvenom kontekstu izraenija kada se
pie o konkretnim sindikatima (od 55% do 62%, odnosno gledano u proseku
58%), nego kada se pie o sindikatima uopte (69%).
Tabela 23 - Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, tokom devet meseci

Ocene
Sindikati uopte
SSSS
UGS N
ASNS
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
armativno
16
24
32
97
30
53
48
negativno
69
26
269
22
154
25
130
12
neutralno
43
81
129
329
71
190
48
137
neodreeno
24
21
29
11
25
12
23
13
Ukupno
152
152
459
459
280
280
210
210
* Ocene u odnosu na drutveni kontekst

** Ocene u odnosu na sindikat
Tabela 24 -Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima, tokom devet meseci (u %)

Ocene
Sindikati uopte
SSSS
UGS N
ASNS
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
armativno
11
16
21
11
19
23
negativno
45
17
59
55
62
neutralno
28
53
28
72
25
68
23
65
neodreeno
16
14
11
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
* Ocene u odnosu na drutveni kontekst

** Ocene u odnosu na sindikat
U odnosu na drutveni kontekst, u tekstovima o sva tri sindikata, natpolovino

dominiraju tekstovi s negativnim tretmanom drutvenog konteksta sindikalnog
delovanja, od 55% u sluaju UGS Nezavisnost, preko 59% u sluaju Samostalnog
sindikata, do 62% u sluaju ASNS. Broj tekstova s neutralnim odnosom prema
drutvenom kontekstu kree se oko jedne etvrtine (od 23% do 28%). Broj tekstova
s neodreenim tretmanom drutvenog konteksta kree se izmeu 2% i 6%. Neto
su izraenije razlike u broju tekstova sa armativnim pristupom drutvenom
kontekstu taj broj se kree od 4% u sluaju tekstova o ASNS, preko 7% u sluaju
tekstova o Samostalnom sindikatu, do 11% u sluaju UGS Nezavisnost.
Vrednosni pristup sindikatima u tekstovima o njima je dominantno neutralne
prirode. Dakle, bez vrednosnog opredeljenja, bez bilo pozitivnog bilo negativnog
karakterisanja sindikata. Neutralni tekstovi u tekstovima o sindikatima uopte
ine 53%, a gledajui zbirno za sva tri sindikata ak 69%. Vredi, uoiti injenicu
da neutralni stav prema sindikatima ee dolazi do izraaja kada se pie o
konkretnim sindikatima, nego kada se pie o sindikatima uopte. No, takva
ocena dovodi se u pitanje ako broju neutralnih tekstova dodamo broj tekstova
neodreenog vrednosnog usmerenja. U tom sluaju broj neutralnih i vrednosno
neodreenih tekstova o sindikatima veoma je slian i kree se izmeu 71% i

74%. Dodue, ostaje mala razlika izmeu postotka ovih tekstova u tekstovima o
sindikatima uopte 67% i proseka za sva tri sindikata 73%.
Grakon 32 - Vrednosni smerovi tekstova o Samostalnom sindikatu
Broj afirmativnih tekstova o sindikatima relativno je slian u proseku

21%, koliki je i u sluaju Samostalnog sindikata, neto manji u sluaju UGS
Nezavisnost (19%) a neto vei u sluaju ASNS (23%). U sluaju sindikata uopte
broj armativnih tekstova je 16%.29
Broj negativnih tekstova o sindikatima relativno je ujednaen i u proseku
iznosi 6% kod tekstova o Samostalnom sindikatu 5%, o ASNS 6% i o UGS
Nezavisnost 9%. No, u sluaju pisanja o sindikatima uopte, broj tekstova s
negativnim usmerenjem prema sindikatima gotovo je tri puta vei (6% prema
17%). Izgleda da je lake pisati negativno ako se ne pominje nijedan konkretni
sindikat (tada se svakom posebnom sindikatu moe rei da se tekst ne odnosi na
njih ve na one druge!).
Nesumnjivo je da se 6% tekstova s negativnim usmerenjem prema sindikatima
(odnosno 5% ili 6% ili 9% kada je re o pojedinanim sindikatima), nekima
moe initi malo, nekima mnogo. Jasno je da se sindikalnim rukovodiocima
broj negativnih tekstova o njihovom sindikatu ini prevelikim, a o drugima,
verovatno, premali. A evo kako o tome sudi, u naoj mini-anketi novinara koji
prate rad sindikata, Ivan Jovanovi (novinar Radio Beograda): Mediji plasiraju u
javnost ono to im sindikati ponude ili ono to dobiju od sindikata kada im se obrate
povodom priloga ili tema koje sami pripremaju. Ne bih tu sada tvrdio da su mediji
29
Malo je mogunosti za komparaciju ovih podataka s podacima koji se odnose na neku drugu oblast drutvenog ivota, to
bi nam omoguilo da ocenimo brojnost armativnih tekstova o sindikatima. Ipak, u jednom istraivanju koje je 2006. godine,
obavio Smart utvreno je da je 2003. godine o organizacijama civilnog drutva bilo31% armativnih tekstova, a 2006. godine
37%. Dodue, o organizacijama civilnog drutva bilo je vie negativno intoniranih tekstova, 12% u 2003. godini, a 11% u
2006. godini. Shodno navedenim podacima, o OCD je bilo znatno manje neutralnih tekstova. (www.smartkolektiv.org/admin/
download/les/cms/attach?id=33).
zauzeli bilo kakvo vrednosno opredeljenje u odnosu na sindikate. Najjednostavnije

reeno: neu kao medij preutati nita i preneu bukvalno sve to je u skladu sa
principima novinarske etike. Samim tim to u to morati da upakujem u formu priloga
ili teksta to je ipak onda ta vrsta vrednovanja negde u sredini skale. Ni negativno ni
pozitivno, ali ponavljam opet strogo u skladu sa principima novinarske etike.
Neto drukiji odgovor daje, takoe u naoj mini-anketi, jedan od novinara koji
prati rad sindikata: Moglo bi se uopteno rei da su mediji objektivni. Ali su oni, ipak,
podeljeni politiki, na one koji podravaju aktuelnu vlast i na opozicione. Od toga
zavisi i pisanje o sindikatima. Ukoliko su akcije i izjave sindikalaca protiv vlasti mediji
koji ih podravaju nee to propratiti ili nee o tome pisati, dok e opozicioni listovi to
odmah preneti. Ali to nee raditi zato to vole sindikat i cene njegov rad, ve zato to
time ele da pljuju po vlastima. (Ano2). Jedan na sagovornik (Ano1) pak tvrdi da
je razlika izmeu medija u tome to na neke medijske kue direktno utiu politike
partije i tako preko lojalnih novinara spinuju tj. stvaraju njima odgovarajuu sliku
pojedinih sindikata.
4. ANROVI TEKSTOVA O SINDIKATIMA

Tekstovi o sindikatima klasikovani su u pet anrova: vest, izvetaj, intervju, lanak
i komentar. Po uobiajenoj podeli prva tri anra svrstavaju se u faktografske, a
sledea dva u analitike. U kontekstu nae analize izvesna sumnja javlja se kada
je u pitanju svrstavanje tekstova o sindikatima u kategoriju lanak kao analitiki
novinarski anr. Detaljniji uvid u tekstove svrstane u kategoriju lanak, naime,
ukazuje na nedovoljnu analitinost to bi morala biti najvanija dimenzija lanka
kao anra. Kao da su nai sindikalni autori u ovim lancima, bili spremniji da
zauzmu stav i da ga manje ili vie obrazlau, nego da iznesu injenice i da njih
analiziraju, a da itaocu prue priliku da zauzme stav. Moda je na to uticala i retka
mogunost sindikalnih novinara da piu komentar na sindikalne teme, pa su
onda dosta komentatorskog unosili u svoje lanke o sindikatima!
Tabela 25 - anrovi tekstova o tri sindikata tokom devet meseci (u %)
anrovi
Sindikati uopte
SSSS
UGSN
ASNS
Prosek
Izvetaj
33
36
40
41
38
Vest
28
40
36
20
34
lanak
27
20
21
31
23
Intervju
Komentar
Ukupno
100
100
100
100
100
Po naim nalazima (videti tabelu 25 i grakon 33) odnos izmeu faktografskih i

analitikih tekstova je tri prema jedan, to jest izvetaji, vesti i intervjui ine 75%
svih tekstova, a lanci i komentari kao analitiki tekstovi, ine 25% od ukupnog
broja tekstova. Treba odmah rei da bi bilo dobro kada bi zaista svaki etvrti tekst
bio analitikog karaktera. Naalost, uglavnom nije tako.30
Sve u svemu, meu anrovima medijskog predstavljanja sindikata, apsolutno
dominiraju vesti o neemu sindikalnom i izvetaji o nekom sindikalnom dogaaju.
Grakon 33 - anrovi tekstova o sindikatima
S druge strane, sa izvesnou moemo govoriti da samo 2% tekstova koji su

svrstani u komentare, predstavljaju ono to je analitiki i istraivaki pisano o
sindikatima. Upravo se u ovom podatku i krije vano pitanje: Zato nema vie
analitikih i istraivakih tekstova o sindikatima?
Najlake je baciti krivicu na novinare koji prate rad sindikata. Po obiaju ono to
je najlake to je i najmanje tano. (Ako zbog nieg drugog, ja ne bih sumnjao u
strune kapacitete novinara koji prate rad sindikata, zbog kvaliteta odgovora u
naoj mini-anketi ovih novinara, a treba dodati i njihovu iskazanu objektivnost i
strunost.)
Barem nekoliko drugih aktera treba da ima veu odgovornost za odsustvo
analitikog i istraivakog rada kada je re o sindikatima, pa tek onda dolaze na
red i novinari koji prate sindikate.
Prvo, pre svega treba pomenuti same sindikate dok sindikati ne organizuju
analitiku i istraivanja sindikalnih i radnikih tema, teko je da oekuju od bilo koga
30
Evo ta o tome kae Bane Boi iz Danasa: Glupo je da hvalimo sebe, ali jeste injenica da list Danas godinama svakodnevno
i njegov meseni dodatak Forum - socijalni dijalog veoma kvalitetno i analitiki piu o sindikatima i radnikim pravima uopte.
U poslednje vreme u Pressu ima dosta priloga, ali oigledno ltriranih i politikiodabranih, Blic ume da iznenadi, ali sve ree.
Za razliku od klasinih dnevnika, u Privrednom pregledu ima dovoljno informacija o sindikatima i njihovim akcijama, ali je to
dosta povrno sagledano. Novosti i Politika, kao i uvek - oportuno i po potrebi efova.
Od elektronskih medija moe se neto minimalno videti na TV Avali, i na RTS-u, a B92 koji je nekad prednjaio u toj oblasti, sada
primetno zaostaje, odnosno vie se bavi posledicom i aferom, nego uzrokom i analitikom.
Nedeljnik Vreme i Novi Magazin ponekad imaju dobre priloge, ali sve ree, a NIN je oigledno otupio otricu nakon ulaska u
Ringier grupu i nakon odlaska nekih novinara i urednika.
da uradi to umesto njih. Osnivanje informativnog i istraivakog, a zajednikog,

sindikalnog centra, namee se kao neodlona potreba.
Drugo, sindikalne i radnike teme izvan su svakog dravnog interesa kada je re o
naunim projektima koje nansira drava. Sindikati treba da se izbore za dravno
nansiranje tih projekata, bez obzira na to gde su istraivai locirani, da li u okviru
mogueg sindikalnog centra ili po postojeim naunim institucijama.
Tree, sindikati su deo civilnog drutva, ma koliko se neki (eminentni) teoretiari
trudili da ih izbace iz tih okvira i prilepe uz dravu (poseban je apsurd kada neki
teoretiari politike partije svrstavaju u civilno drutvo, a sindikate tretiraju kao
dravne organizacije). Civilno drutvo treba da se oseti nadlenim za istraivanje
sindikata kao oblika civiliteta i mogunost zajednitva sa sindikatima.
etvrto, redakcije medija bilo koje vrste, pogotovo u vreme oskudice kao to je
ova sada, gledaju da prou sa to manje trokova u svom tretmanu sindikata i
radnikih pitanja. I ini im se da ba tu mogu da utede. Naravno, u takvom
pristupu za sindikalne i radnike teme niti ima para niti ima prostora!
Peto, i tek onda, na kraju rang liste odgovornih, nalaze se novinari koji prate rad
sindikata. Pri tom, iluzorno je oekivati da e oni da nadomeste odsustvo rada
prethodno navedenih aktera kada je re o analitici i istraivanjima sindikalnih i
radnikih tema!
5. TA SE U TEKSTOVIMA O SINDIKATIMA ZAMERA

SINDIKATIMA
Uvid u tekstove o sindikatima koji su po vrednosnom smeru oznaeni kao
negativni spram sindikata, omoguava da uoimo nekoliko usmerenja:
Privilegije sindikalnih lidera, a posebno voa najbrojnih krovnih sindikalnih
organizacija; njihova korumpiranost;
Finansijske malverzacije u osnovnim sindikalnim organizacijama i na viim
nivoima;
Sindikalni pluralizam na nivou preduzea, a i na viim nivoima;
Loi odnosi izmeu sindikalnih centrala najveih sindikata;
Nemo sindikata, posebno nemo da se organizuje generalni trajk, isprazne
pretnje (o vruoj jeseni), nemo da se zatite radnici;
Organizovanje nezakonitih trajkova;
Nain obeleavanja 1. maja;
Nisko poverenje u sindikate i sindikalne lidere...
Sutinu medijskog pristupa sindikatima i radnikim borbama iznosi sociolog
Neboja Popov u jednom tekstu objavljenom u Republici videti okvir.
Javno mnenje i javnost

Kako to obino biva, javno mnenje o bilo kojoj temi je haotino, krcato raznim
proizvoljnostima i, kao to je poznato, zavisi od odnosa snaga, onaj jai je i glasniji i
efikasniji. Tako je i s Jugoremedijom. Od bunog uzdizanja privatizacije uopte nije se
videlo ta se konkretno deava. A kada su otpori radnika akcionara ipak dospeli u javnost,
sruila se bujica naruujuih etiketa, da su buntovnici u stvari lenjivci, bukai i ruitelji, da
su nostalgini za samoupravljanjem, opaki leviari, ak i staljinisti.
Javnost je, pak, jedna ozbiljna institucija bez koje nema ni demokratije. To je prostor
u kojem se ozbiljno i koliko god se moe objektivnije raspravlja o bitnim temama od
javnog interesa. Tako je, u onom delu javnosti kojeg u nas ipak donekle ima, bilo govora
i o razlozima za sporove i sukobe oko privatizacije Jugoremedije. U argumentovanom i
kritikom odnosu prema ovoj temi najvei doprinos uspostavljanju javnosti dao je Savet za
borbu protiv korupcije. Tome su doprineli i brojni napisi u Republici, i u pojedinim drugim
listovima (Danas, Blic).
Stihija proizvodnje javnog mnenja, meutim, ne jenjava. I dalje su na tapetu nekadanji
gubitnici a potonji dobitnici. Zamera im se da nisu nita bolji od drugih, kao da je u toku
neprestana licitacija ko je od koga gori, i da niko ne sme i ne moe biti izvan ili iznad opteg
brloga. Ne preza se ni od skandaloznih prizora, recimo, o pretresanju jedne radnice do gola,
bez ikakvog proveravanja tanosti navoda. Istek ugovora s bivim gazdom tretira se kao
otkazivanje radnog odnosa. Sumnja se u sposobnost obinih ljudi, pre svega radnika, da su
uopte kadri da se razumeju u javne poslove, a pogotovo da ih valjano i uspeno obavljaju.
Atmosferu sumnjienja podupiru i banalni pokuaji da se obine stvari uine tajnovitim
(tako se, na primer, okupljanje lanova Grupe graana za podrku radnika akcionara u
krugu fabrike denuncira kao neto inkognito).
Inae, Grupa za podrku radnika akcionara je skup javnih linosti koji javno deluje ve
godinama pratei, analitiki i kritiki, sluaj Jugoremedija. /.../
Nadam se da je i u ovom tekstu primetan analitiki i kritiki odnos prema problemima s
kojima se suoavaju radnici akcionari, njihovo poslovodstvo, sindikati. To se moe primetiti
samo ako se shvati povezanost zbivanja u jednom preduzeu sa zbivanjima u bliem i
daljem okruenju. A ta zbivanja su i te kako vana za tekue tranzicione procese, promene
svojinskih odnosa, strukture privrede i drutva, i za uspostavljanje odgovarajueg politikog
poretka.
U prilog vanosti ovih zbivanja svedoi i injenica da jedna grupa uglednih linosti iz SAD i
Kanade, meu kojima su i Noam omski, Imanuel Volerstin, Naomi Klajn i drugi, ve due
vreme prati zbivanja u i oko Jugoremedije. /.../
Za razliku od predstavnika starog reima, pa i ovog sadanjeg, koji se uzdaju u promenu
globalnih odnosa u svoju korist, u obnovu hladnog rata i nove konfrontacije velikih sila,
oni koji iskustva Jugoremedije smatraju vrednim tragaju za realnim mogunostima
demokratskih promena, i u toku dramatine tranzicije, ispitujui mogunost uravnoteenog
razvoja koji e poivati i na efikasnosti i na pravinosti, gde niko ne bi bio ni apsolutni
dobitnik ni apsolutni gubitnik./.../ (Iz teksta Neboje Popova Svojina i odgovornost koji je
objavljen u Republici broj 412-413 - http://www.republika.co.rs/412-413/18.html)
Naveemo ovde nekoliko (pa i onih opirnijih) izvoda iz nasumice odabranih

tekstova koji ilustruju negativan odnos prema sindikatima, bez ulaenja
u opravdanost takvog vrednosnog stava ili njegovu argumentovanost ili
zlonamerno iskrivljavanje injenica.
Sindikalci podruku sa gazdom, Veernje novosti, 5. mart 2011. Autor.

E.V.N.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:321726-Sindikalci-podruku-sa-gazdom
Srbija ima 20.000 sindikata, i isto toliko sindikalnih lidera! Borci za radnika prava, ako nita
drugo, znaju bar dobro da se izbore za - svoja. Dok je na funkciji, radio - ne radio, sindikalni
lider zatien je od premetanja na loije radno mesto, smanjivanja plate i, naravno, otkaza.
Ista privilegija obezbeena mu je Zakonom o radu i tokom dve godine nakon to ostane
bez sindikalne fotelje. Tu su i odsustva sa posla zbog sindikalnog organizovanja, seminara,
skupova, koja mogu da pojedu i nekoliko nedelja tokom godine.
Sindikalni lideri imaju privilegije, i to nije pojava poznata samo u Srbiji. Od poslodavaca
esto dobijaju slubene automobile, bolje radno mesto, zaposle im enu, roaka, sina
- kae za Novosti prof. dr Darko Marinkovi, sa Megatrend univerziteta. - Jedna od
najopasnijih boljki je udruivanje sa poslodavcem, jer tada prestaju da rade u korist svog
lanstva, ve zastupaju interese rukovodstva rme. Kada su pod kontrolom poslodavca,
drave ili politikih partija, postaju takozvani uti sindikati.
Sutina sindikata je, prema reima naeg sagovornika, da budu demokratski organizovani,
pre svega kada je re o izboru lidera i kontroli nansija. Pravila igre, smatra, morala bi da
budu takva da jedan ovek moe da vlada tokom najvie dva uzastopna mandata.
Potpuno je suprotno demokratskim principima da neko bude pet puta zaredom na elu
sindikata. Na primer, Branislav anak, lider UGS Nezavisnost, na toj funkciji je ve 20
godina - dodaje prof. Marinkovi. - Drugi problem je loa kontrola nansija.
Da se sindikalne pare esto troe nenamenski smatra i Dragoljub Raji iz Unije poslodavaca.
On kae da nema valjane kontrole pranjenja kase uzajamne pomoi, koja se puni iz
sindikalnih lanarina.
Da voenje sindikata nije unosan posao, pa ne bi ih bilo toliko. Znam za mnoge zloupotrebe.
ak i da je novac iz kase uzajamne pomoi pozajmljivan pod kamatu - kae Raji.
A za ono to rade, smatra Raji, sindikalne voe gotovo da nemaju odgovornost. Kao
primer navodi trajkove.
Godinje u Srbiji bude organizovano na desetine nezakonitih trajkova, a do sada nijedan
sindikalni lider nije odgovarao zbog tete koja je tako nainjena - zakljuuje Raji.
Neretko, preduzea imaju i po nekoliko sindikata. Tako u najveem gradskom prevozniku
u srpskoj prestonici, postoji 14 sindikata i dva u osnivanju, dok je jedan nedavno ugaen.
Samostalni sindikat GSP, Nezavisni sindikat, Sindikat RAJ, Sindikat vozaa, Beogradski
ujedinjeni sindikat, Ujedinjeni granski sindikat, Sindikat radnika obezbeenja... Ovo su

samo neka od udruenja u rmi u koja se, inae, radnici GSP ulanjuju zbog pozajmica,
putovanja, hrane, registracije vozila...
Od svih sindikata samo su dva reprezentativna - kae Slavica Stevanovi, iz GSP. Predstavnike u Upravnom odboru imaju Samostalni sindikat, koji broji 2.700, i Sloga raj sa
oko 1.300 lanova. Ostali su malobrojni, pa najmanji ima samo pet lanova, a imamo i
dva sa po sedam lanova. Verovatno su prilikom osnivanja imali vie pristalica, ali su spali
na dva slova. Bez obzira na broj ulanjenih radnika opstanak sindikata se ne dovodi u
pitanje, jer su im naklonjeni Zakon o radu i Kolektivni ugovor.
Svaki sindikat ima predsednika koji sto odsto radnog vremena provodi borei se za prava
radnika. Sindikati imaju i predstavnika u gradu, kao i u svakom pogonu. Oni pola radnog
vremena provode u sindikalnim aktivnostima. Najvei gradski prevoznik broji sedam
pogona, puta broj sindikata, raunica pokazuje vei broj ljudi nego to ih ima na terenskim
radionicama u toku celog dana.
Jo je gore u JP eleznice Srbije, gde su registrovane ak 23 sindikalne organizacije Sindikat elezniara Srbije, Sindikat izvrnih slubi srpskih eleznica, Sindikat radnika
eleznike infrastrukture Srbije, Nezavisni sindikat elezniara Srbije, Nezavisni sindikat
mainovoa Srbije...
Poseban fenomen u ovom javnom preduzeu su i tri sindikata koja nemaju nijednog lana,
ali imaju rukovodstvo!
Tekst je prenet na sajtu B92, bilo je 32 komentara, a ovde prenosimo jedan od

njih
Iva Stankovi, 6. mart 2011:
Kako je ovo napisano, pomislih da sindikate treba ukinuti. Da li je ovaj tekst naruio neki
tajkun ili ko. Ja sam jedan od tih sindikalaca i rei u da sam uvreen, jer nemam nijednu
od privilegija koje ste naveli, ak imam probleme to hou da pomognem zaposlenima,
nazvan sam ak i prostaki pogrdnim imenima od strane predstavnika poslodavca.
Nikakav novac i zaradu nemam, slobodne dana u skladu sa Zakonom i kolektivnim
ugovorom ne koristim i ne daju mi se i sl. Za posao sindikata koristim i lina sredstva rada,
svoj mobilni, svoj kompjuter kui, esto svoj tampa. Najvei broj tih loih sindikalaca, kako
ih nazivate je u nezavidnoj situaciji, i poslodavci ih ne tretiraju i ne potuju njihova prava, a
oni se protiv istih ne mogu izboriti. Mogli su novinari malo da istrae po unitranjosti kako
se postupa sa sindikatima. Pojedini poslodavci ne dozvoljavaju da se ue na njihovu kapiju
ako ste iz sindikata. Pitajte predsednike sindikalnih organizacija po optinskim upravama
gde se ne isplauju ni minimalne zarade kako ih tretiraju poslodavci, a naroito po
privatnim rmama. Pitajte kako se sa njima postupa kod Mikovia, Kostia i sl. To, o emu
piete ima u nekim republikim javnim preduzeima, ali trebate biti poteni pa istraiti kako
treba i napisati onako kako je. I kritiki se osvrnuti i na dobre i loe prakse. Ovako ste strpali
sve u jedan ko, kao da ste plaeni od najgoreg poslodavca, jer njih ne okriviste nizata,
kao oni jadni i ba im krivo. Stvarno nije u redu da se ovako pie o jednom problemu koji
postoji, ali nije onakav kako ga vi prikazujete.Sasvim je drugaiji. A novinaru svaka ast,
neobjektivnost ili plaeniki lanak se ne prataju, a ugled se i onima koji objavljuju rui.
ana Bulaji Vrua jesen, mlaki sindikalci NIN, 9.9.2010.

Sindikalnim voama je esto mnogo vanije kako da dobiju sitne privilegije, povlaen
poloaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da se bore za radnike interese
Slika prva: stotine hiljada ljudi danima je u blokadi dralo celu Atinu, na protestima
sindikata zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Slika druga: sindikalni protest u
centru Beograda, organizovan zbog sve tee ekonomske situacije u kojoj se radnici nalaze
okupio je za 1. maj jedva nekoliko stotina ljudi, dok ih se mnogo vie odluilo za proslavu
praznika rada, uz rotilj, na beogradskom izletitu Koutnjak.
Radnici u Srbiji su digli ruke od sindikata. Da bi se izborili za svoja prava, plate, neisplaene
doprinose sami se organizuju, blokiraju pruge i ulice, prete i samospaljuju se. Poverenje
radnika u sindikate opada iz godine u godinu.
Veinu radnika koji nisu u sindikatima, ali i skoro petinu lanova sindikata ne zanima
ni ta te organizacije rade. Poverenje u lidere sindikata jo je manje u odnosu na same
organizacije.
ak polovina zaposlenih nema nikakav stav o socijalnom dijalogu ni deset godina posle
njegovog uspostavljanja jer jednostavno nisu obaveteni o tome. Druga polovina smatra
da ni kod poslodavaca ni Vlade ne postoji drutvena volja da u tome uestvuju i da samo
kupuju vreme i manevarski prostor.
Darko Marinkovi, profesor industrijskih odnosa na Megatrend univerzitetu, objanjava
za NIN da u Srbiji postoji neprijateljsko okruenje za sindikate. Politika dominira u svim
oblastima ljudskog ivota i upravlja ljudskim sudbinama.
Poverenje radnika u sindikate svake godine je sve manje. Oni nemaju ni drutveni ugled ni
uticaj. Recimo, jedan od poslednjih primera su prosvetni radnici koji prvo najave trajk, pa
se predomisle. Ne moete najaviti trajk pa odustati dan uoi njegovog poetka. Oigledno
je da sindikati prete praznom pukom. Naravno, kada govorimo o korupciji u drutvu
neizbeno je da govorimo o korupciji u sindikatima, navodi Marinkovi.
Kada je Zoran Bulatovi, predsednik Udruenja tekstilnih radnika u Novom Pazaru pre
godinu dana sebi odsekao prst kako bi vlast ozbiljno shvatila namere njega i njegovih
kolega iz Tekstilnog kombinata Raka, javnost je bila okirana potezom oajnog radnika.
Godinu dana kasnije, problem jo nije reen, a rma je pred treom licitacijom. Bulatovi
i njegove kolege borbu za svoja prava vode sami. Ne veruju sindikatima, a on za NIN
objanjava da je bar polovina sindikata izdala radnike i da se vie bore za svoje privilegije.
Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njihova prava. U sindikatima samo gledaju
da se domognu to vie upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno je da vie nemaju
poverenja u sindikat, kae Bulatovi, ovek sa etiri prsta.
Veinsko je miljenje radnika da je sindikalnim voama esto mnogo vanije kako da

dobiju sitne privilegije, povlaen poloaj kod predstavnika Vlade i poslodavaca nego da
se bore za radnike interese.
Ljubisav Orbovi, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najveeg sindikata kod
nas koji okuplja vie od pola miliona radnika, tvrdi da su radnici izmanipulisani jer se u
javnosti stvara pogrena slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao i o lanstvu
sindikalnih voa u upravnim odborima. Orbovi, pak, za NIN navodi da nije, kako mu se u
javnosti spoitava, lan nekoliko upravnih odbora i podsea da se nalazi samo u Socijalnoekonomskom savetu u kojem dobija nadoknadu od 29.000, ali da to nije privilegija ve
neto to je zakonski regulisano!?
Nema bliskosti sa vlau, nego se to poistoveuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i nas na
odreenim dogaajima i pregovorima. Svrha naeg postojanja je da pregovaramo sa
dravom i poslodavcima, ali to ne znai da smo im bliski. Stvara se fama u javnosti sa tim
priama i u takvom ambijentu radnici gube poverenje u sindikate, brani se Orbovi.
Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne voe, takoe, ne veruju radnicima, to
jest, zameraju im to strahuju od sindikalnog organizovanja, ocenjuje za NIN Zoran
Stojiljkovi sa Fakulteta politikih nauka, inae funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata
Nezavisnost.
On jo kae: Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kui, kada su i sami
suoeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da se brani
interes drugog. Ljudi nisu spremni da se angauju preterano u sindikatu i uestvuju
u sindikalnim aktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugroena potencijalna
sindikalna baza zaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od sindikalnog organizovanja.
Mada, tano je, radnici su i zateeni nemoi sindikata, smatra Stojiljkovi.
Sindikalne voe svesne su da i sindikati moraju da uine neto kako bi promenili ovako
sumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savi, predsednica Asocijacije slobodnih i
nezavisnih sindikata Srbije, kae za NIN da i sindikati moraju da priznaju da i sami nisu
dovoljno uradili na ostvarenju odreenih ciljeva.
Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo vie, da se ide po terenu, a ne da se sedi
u centrali. Tano je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju odreene koristi i privilegije, a
politiari vre uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogreno organizovani. Nigde u Evropi
nema fabrikih sindikata kao kod nas, a tu je mogunost potkupljivanja najvea, kae za
NIN Ranka Savi predsednica ASNS. /.../
Kako meutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo meu samim
sindikatima?
Analitiari objanjavaju da za meusobne sukobe sindikata iskljuivu krivicu snose njihova
rukovodstva, a ne drava. Umesto minimuma saglasnosti i zajednikih aktivnosti esto se
deava da sindikati rade jedni protiv drugih. /.../
Milan Dobromirovi Sindikalci punih novanika Kurir 29.3. 2011.

Predsednici sindikata, dok radnici jedva sastavljaju kraj s krajem, odlino unovavaju
sindikalnu borbu!
Tako predsednik Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav ivanovi, po
sopstvenom priznanju u emisiji Utisak nedelje, meseno zarauje ukupno oko 1.500 evra.
Kako kae, naknada u sindikatu iznosi malo vie od polovine profesorske plate.
Radim na Poljoprivrednom fakultetu. Dobijam ukupno 1.500 evra, ali ta to znai! Mnogo
dobijam, izvinite, ali to nije presudno za platu prosvetnih radnika - rekao je u emisiji
ivanovi.
Platu od 80.000 dinara, bar prema svedoenju u istoj emisiji, ima i elnik Sindikata
obrazovanja Srbije Branislav Pavlovi.
To su pravilnici koji vae, a ja sam profesionalac u sindikatu. Imao sam veu platu kad sam
radio kao profesor - rekao je Pavlovi.
Da sindikalnim voama nije tako loe, govori i podatak da, osim to pojedini dobro
zarauju, neki pored sindikalne plate dobijaju i mesene apanae za lanstvo u savetima
i upravnim odborima.
Tako predsednik UGS Nezavisnost Branislav anak meseno ima ak tri prihoda - platu u
sindikatu, naknadu za lanstvo u Upravnom odboru Nacionalne slube za zapoljavanje i
naknadu u Socio-ekonomskom savetu.
Zar bi trebalo da umrem da bih se borio za prava radnika?! Pravilo u svetu je da su sindikalci
plaeniji od premijera. Razlog tome je to ih onda niko ne moe kupiti. Mene niko ne pita
za to to sam 11 godina bio bez primanja, kada sam ostao bez posla - istie anak u izjavi
za Kurir i dodaje:
Prozivaju me da sam dvadeset godina na elu sindikata. Pa, nisam ja sam sebe birao. Mene
su izabrali u trenutku kad sam bio van zemlje. Kada govorimo o Nacionalnoj slubi za
zapoljavanje i Savetu, taj posao odradim najbolje to mogu, rmbaim - poruuje anak.
I njegov kolega Ljubisav Orbovi, predsednik Saveza samostalnih sindikata, osim plate
u sindikatu ima i naknadu u Socio-ekonomskom savetu. lan je i Saveta za evropske
integracije, ali tu ne prima novac. Orbovi jue nije bio dostupan za komentar.
Pismo Dragana Babia iz Aranelovca, objavljeno u Tabloidu

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=205&cl=28
Potovani,
Godinama itam va list i zapazio sam da malo ili nikako obraujete ili piete o sindikalnoj
maji. A kako je denisati? To su interesne i tesno povezane grupe koje su birane od radnika
(neretko se biraju i sami izmeu sebe ili nametaju i falsikuju izbore) i koji ne rade u
korist radnika. tavie, neretko rade protiv njih a u interesu poslodavaca, direktora, raznih
meetara, buduih kupaca, raznih agencija itd. Za to su debelo nagraeni, a visina nagrade
zavisi od jaine rme kao i uspenosti obavljenog posla. to gore - to bolje, naravno za
njihov dep. to vea i jaa izdaja radnikih interesa - vie para, vie stanova, automobila i
ostalih raznovrsnih privilegija.
Nije dovoljno rei da su sindikati nezreli, nespremni, razjedinjeni, nedorasli, needukovani
za ova tranziciona i smutna vremena. Pa da li je mogue da za ovih desetak godina
tranzicionih kraa, otimaina, pljaki, sindikat uljuljkan u svojim privilegijama ne vidi niti
bilo ta radi da bi se to spreilo?! Sigurno je da se od sindikata koji su ogrezli u korupciji
i debelim privilegijama, kao i u velikim platama, u ovakvim uslovima ne moe oekivati
velika pomo. Ovo se odnosi i na ve privatizovane rme i na one koje taj postupak tek
oekuje. Nemali broj radnika se po rmama samoorganizuje nezavisno od sindikata, u
koje je izgubio svako poverenje.
Kastinsko drutvo
Talas trajkova je zahvatio i zahvata celu Srbiju. Ali, sindikalce to nimalo ne uzbuuje.
Neretko su sindikalne voe lanovi pojedinih politikih partija, pa se i po tom osnovu
prave kombinacije i kalkulacije, a sve na tetu radnikih interesa. Na kraju krajeva, radniki
interesi za njih i ne postoje, a sindikat postoji zbog njih i njihovih debelih apanaa.
I dok se radnici ubijaju, seku i jedu vlastite prste, lee i sede po prugama i putevima, skau
sa mostova i nadvonjaka, gladuju i preivljavaju jedva sastavljaju kraj sa krajem, njihovi
sindikalci raunaju koju e privilegiju prigrliti i kako se to vie obogatiti.
Plate sindikalaca su posebna pria. Nigde u svetu se za izdaju radnikih interesa ne daju
tolike plate. Vei deo sindikata u vrhu (a ima ih dosta) imaju vee plate nego ministri u
Vladi ili narodni poslanici, ali njih niko ne proziva za to.
Poznate su i razne afere u samom vrhu sindikata (jedna od najveih je nestanak preko 200
funkcionerskih stanova, izdavanje u zakup po raznim cenama, ogroman poslovni prostor
koji su nasledili itd.). Republiki odbori su drava u dravi sa ogromnim fondovima koji se
slabo kontroliu, a o sindikalcima u osnovnim organizacijama i njihovim manjim aferama
i ne treba troiti mnogo rei. Sve u svemu, sindikat funkcionie po sistemu kastinskog
drutva, a sve otimaine, pljake i nepravilnosti se brzo zatakavaju i stavljaju pod tepih.
Ve je poznato i da u okviru sindikata funkcionie preko 9.000 raznih iro rauna od kojih je
veina pod slabom kontrolom onih koji plaaju lanarinu.
Ja sam bi lan sindikata preko trideset godina, a zadnjih godina sam bio i sindikat
funkcioner. I to predsednik sindikata Holding korporacije amot - Aranelovac, a
istovremeno i predsednik Optinskog vea sindikata Aranelovac. Prva funkcija je bila
volonterska, a druga plaena. Legalno sam izabran na obe funkcije, a bez nametanja
izbora, to se u nekom prethodnom periodu i deavalo. To se nekim sindikalcima iz
pojedinih rmi nije svidelo, jer su na tom mestu videli sebe. Iz tog razloga su automatski
prestali da plaaju lanarinu vrei na taj nain pritisak na legalno izabrano rukovodstvo.
Treba rei da je to protivno zakonu, kao i svim statutima sindikata. Umesto da takve
ucenjivae i bitange kazni, sam vrh sindikata je takve nagradio. Klasinom ucenom, a
zatim i prevarom, ja sam bio prinuen da mesto predsednika Optinskog vea ustupim
jednom takvom amoralnom oveku (ivorad Kolarevi, predsednik sindikata Knjaza
Miloa). U tome je lino uestvovao tadanji predsednik Republikog sindikata Ljubisav
Orbovi, kao i jedan deo vrha navedenog sindikata. Ali, to je bio samo poetak napada
sindikalne maje na mene. Na osnovu navedenog sam, protivno Statutu, postao sekretar
optinskog vea, a onaj koji je trebalo da bude iskljuen iz sindikata po Statutu je postao
predsednik umesto mene, i jo su ga astili mestom lana Republikog vea.
E, sad je na redu funkcija u matinoj rmi, to jest Holding korporaciji amot. Tu se pojavljuju
dva nova junaka, i to iz Republikog odbora hemije i metala, pojedinih direktora amota i
jednog sindikata iz navedene rme, a koga iz milosti zovu podguzna muva.
Dvojica novih junaka, inae, potiu iz dve uspeno privatizovane rme. Jedna je
Magnohrom - Kraljevo, a druga je Azotara - Panevo. Raznoraznim podvalama i
mahinacijama i pravnim zavrzlamama to je mesto jednostavno ukinuto i nazvano
drugim imenom. Takoe, uz ucene i prevare je na to novoizmiljeno mesto postavljena
upravo - podguzna muva.
Od Kurte nema kurtoazije
Povratkom na svoje radno mesto, koje mi je pripadalo po Zakonu o radu, doiveo sam
razna ikaniranja, pretnje, ucene kao i premetaj na drugo radno mesto. S obzirom na to
da sam po povratku u matinu rmu na raznim sastancima kritikovao i rad direktora, a
pogotovu rad sindikata, doneli su odluku da me iskljue iz sindikata, i to kao najobinijeg
lana, uz zdunu pomo dve navedene amorfne mase iz Republikog odbora hemije i
nemetala. Pored ostalih, o tome sam lino obavestio i tadanjeg predsednika Orbovia koji
kao veliki zatitnik radnikih prava ak ni kurtoazno nije hteo da mi odgovori.
Zbog svega navedenog i ne ude rezultati jedne ankete, koju je sproveo pomenuti
sindikalni poverenik, a koja se tie poverenja radnika u sindikate. Po tom istraivanju veliko
poverenje u sindikat ima 0,17 odsto ispitanika. To u prevodu znai da od 100 ispitanih
radnika nijedan punim srcem i duom nema poverenja u sindikate. Navedeni procenat se
verovatno odnosi na neke zadnje delove tela ispitanika.
Odgovorno tvrdim da je upravo sindikat najvea nesrea za nae radnike. tavie, pojedinci
iz sindikata u mnogim sluajevima otvoreno rade protiv njih. To, naravno, ne znai da ne
postoji i jedan broj pravih i iskrenih sindikalaca, ali iji se glas i borba u ovakvom sistemu
odnosa jednostavno ne vide i ne uju.
Najbolje bi bilo kada bi i Tabloid pokuao da razoblii delovanje raznih uspenih
sindikalaca, koji su dobro unovili radniku nesreu u vidu debelih i tankih bankovnih
rauna, stanova i kua, voznog parka, raznih privilegija... Bilo bi interesantno i objaviti spisak
uspenih, odnosno dugogodinjih sindikalaca, a takoe i, po ugledu na politiare,uvesti
imovnu kartu za sindikalne voe, da prijave ta su imali pre nego to su postali zatitnici
radnikih prava.
Ako nekima jo nije jasno, posle toga bi im bilo mnogo jasnije ta nas je snalo zadnjih
decenija i uz iju velikodunu pomo nas je drava dovela na rub zikog i mentalnog
opstanka. /.../
Mihailo Medenica Sindikalna ezoterija - Pressonline, 8.5.2011.

http://pressonline.rs/sr/kolumne/story/160028/Sindikalna+ezoterija.html
Nalik umskim vilama daju se videti o Prazniku rada u hladu etinara il listopadnih gora
kako zbijeni oko svetog plamena prinose rtvu idealu od kojeg su sazdani - najee u vidu
mladog jagnjeta ili praseta tek skinutog s krmaine sise ko radnik s platnog spiska.
U ikonograji tog ezoterinog drutva raanj simbolizuje istotu i snagu njihovog
posveenitva, a jagnje nevinost i naivnost radnike klase, koji u simbiozi ine sveti gral
sindikalne borbe za prava sunjih.
Prase je, pretpostavlja se, simbol ravih poslodavaca i jo ravije vlasti, iz kojeg ritualnim
polivanjem pivom i pricerom pokuavaju da isteraju zle sile i demone koji su ih zaposeli po
uhlebljenju na dravne funkcije, odnosno upravne odbore taze privatizovanih rmi.
Elem, i ovog 1. maja sindikalni poslenici su masovnim tihovanjem jasno stavili do znanja
vlasti ta misle o njoj. I vlasti sad sigurno nije svejedno jer nita ne boli kao ta zagluujua
tiina i prezrivo baene kosti oglodanih papkara...
Ako se ve ogluila o Nikoliev pretpraznini haiku trajk glau i eu, njihov praznini
protest nabijanjem holesterola nee moi tek tako da prenebregne...
Zagledani u jagnjeu pleku, na kojoj samo odabrani mogu videti ta nosi novi dan,
jednoglasno su konstatovali da su radnika prava, kao i sama radnika klasa, dovedeni na
nivo statistike greke, ali da u tome ima podjednake krivice obe strane.
Mislim, politiko-tajkunsko-poslovna elita zaista nudi premalo, dok s druge strane radnici
teraju mak na konac traei previe: pravo na rad, pravo da ive od svog rada i povrh svega
jo i da u penziju ne odlaze posthumno, ve po mogustvu koju godinu pre nego to im
vitalni organi ne popuste pod teretom duboke starosti.
Jer ukoliko se udovolji radnikoj razmaenosti emu sindikati; emu sindikalni lideri; emu
silne privilegije za koje su se s mukom izborili; emu i kome slubeni automobili; blanko
putni nalozi; fondovi za reprezentacije; jeftina letovanja i jo jeftinija zimovanja za bliu i
dalju familiju?
emu, na kraju krajeva, mali slatki dogovori ispod ita sa onima ije je ito?
Zar da se posle svega vrate meu obinu radniku klasu? Da im potomci budu deo te iste
klase, ne polaui nasledno pravo na titulu sindikalnog lidera?
Ne, naravno!
Jer ko bi onda u ime obespravljenih dosanjao radniki san o vie nego pristojnom ivotu
na udobnim krilima demagogije?
Ko bi stao pred dumane radnike klase i gromoglasno uzviknuo: Mi predstavljamo

armiju nezadovoljnih, gladnih i ponienih, ajde da se na obostrano zadovoljstvo lepo
dogovorimo ta konkretno imamo od toga?!
Dakle, nema mesta pokudi jer i oni su samo ljudi, a ljudi, poznato je, jedu jagnjie i prasie,
zar ne?
To to 1. maja ranjevi nisu posluili kao jarboli za sindikalne zastave, boe moj.
Dodue, ni vremenske prilike im nisu ile naruku, pa su protestne etnje sveli na one
simboline - po gajbu piva do dragstora i nazad, ali uzdignuta ela i s prkosnom pesmom
na usnama. /.../
Sad im valja organizovati reprizu uranka na kojoj bi prodiskutovali o toj temi i videli
da li su tokom pomenute akcije bila ugroena radnika prava voe Al Kaide, ili su, pak,
ameriki specijalci zloupotrebljeni angaovanjem na neradan dan, pa jo naterani da rade
i prekovremeno, do duboko u no.
Na toliko vanih pitanja moraju da odgovore pre nego to se vrate na ono zbog kojeg su
postali to to jesu: Kako ivi radnika klasa u Srbiji danas?
Pa, ivi, preivljava nekako. Dok je tako nema potrebe za talasanjem. A kad preivljavanju
doe kraj? Pa, zna se - bogat sindikalni venac i opelo o troku sindikata, da se zna da nije
zaboravljen od svojih tribuna...
Sve u svemu, to prepev uvene parole kae: Kuku onom koga vlast hrani, a ovakav
sindikat brani!
P. S. Izvinjavam se onim retkim pojedincima koji ne spadaju u pomenutu kategoriju
sindikalac-dupeglavac! Svaka slinost sa stvarnim likovima je vie nego namerna.
Autor: V.S. Kako se troe pare u javnim preduzeima Blic, 14.3. 2010.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/180694/Za-sindikalce-zeleznice-34000-vecera
Graani Srbije platili su 34 miliona dinara za rukove i prenoita sindikalnih aktivista na
eleznici. Ne zna se tano koliko je od ove sume otilo na hranu, a koliko na spavanje, ali za
ovaj novac se moglo u proseku platiti oko 10.000 noenja ili 34.000 veera.
Bilo bi smeno da nije tuno, jer siromani graani nansiraju ovu lakrdiju pred kojom
svako rukovodstvo eleznica muri, a za uzvrat za sve postupke ima podrku sindikalnih
lidera. Zna se pouzdano da su sindikati 2008. godine za svoje delatnosti potroili oko 357
miliona dinara ili neto manje od etiri miliona evra. Ne zna se koliki im je bio ceh prole
godine, ali je poznato da su za smetaj i ishranu u Beogradu, Vrnjakoj i Vranjskoj banji, ali
i letovanja u Crnog Gori i Grkoj potroili najmanje tridesetak miliona vie nego to je bilo
dozvoljeno. Niko od nadlenih ne zna da li je novac stvarno potroen ili je re o naduvanim
fakturama.
Sumnju podgreva i to to su sindikati dozvoljene trokove prekoraili u objektima elturista,
rme koja je od 2005. godine pod kontrolom Vlade Srbije i od tada se bezuspeno sprema
za privatizaciju. Ali uspeno je bilo u poslu naduvavanja trokova rekreativnih odmora

radnika elvoza u privatnim hotelima u Vrnjakoj banji. Zbog sumnje da su na ovaj
nain otetili elturist i elvoz za oko 70 miliona dinara, u zatvoru su od septembra bivi
rukovodioci ova dva preduzea, sindikalci i vlasnici privatnih hotela. Svi bi polovinom
marta mogli da budu na slobodi jer istie zakonski rok za trajanje pritvora, a predmet je
i dalje u fazi istrage.
elturist je poetkom decembra prole godine od eleznica zatraio regulisanje
nenaplaenih usluga za nekoliko desetina miliona dinara. Najvei dug nastao je zbog
smetaja i ishrane u objektima elturista, pre svega, u Hotelu Beograd koji je sindikalna
baza i u kome se zane i zavri mnogo sindikalnih aktivnosti. eleznice su zbog
astronomskih trokova koji su do 8. jula 2009. ve dostigli 25 miliona dinara ili isti iznos kao
u 2008. obavestile elturist da su sindikati od 8. jula obavezni da sami plaaju hranu, ali je
dug povean za jo 9,6 miliona.
elturist je traio od eleznica i pokrivanje duga od 17 miliona jer je zbog velikog
interesovanja radnika eleznica podeljeno vie vauera nego to je predvieno ugovorom
za letovanje u Crnoj Gori (Plavi horizonti) i Grkoj, i smetaj u Vrnjakoj i Vranjskoj banji.
Ni eleznice ni elturist nemaju odgovor ko je odobrio poveanje broja vauera, ko ih je
podelio i ko ih je i da li ih je iskoristio.
Na kraju, eleznice ne ele da odgovore kako e spreiti nekontrolisano troenje sindikata,
branei se da je re o samostalnim pravnim licima koja mogu da prave dugove, a lanstvu
podnose raune. utanje zabrinjava ako se zna da ovo nisu prve pritube na sindikate,
pre svega na etiri reprezentativna, iji su lanovi podizali ogromne domae, ali i devizne
dnevnice. Samo za devet meseci prole godine ovi sindikati potroili su 26.000 evra na ime
deviznih dnevnica. /.../
Lj. Maleevi Sindikalni lider zarauje kao predsednik drave Dnevnik, 16.9.2011.
http://www.dnevnikonline.info/sr-lat/node/44056
Dok Vlada Srbije smilja kojim i kakvim merama e preduprediti posledice novog talasa
ekonomske krize, za koju se ovoga puta niko ne usuuje da kae da e nas zaobii ili da
nije pred naim vratima, kritike da nije spremna za novi udar koji e se prelomiti preko lea
radnika dolaze i od sindikata. Tako je lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav
Orbovi, nakon tematske rasprave koju su organizovali o merama za ublaavanje
posledica ekonomske krize, izjavio da drugi tlas krize u Srbiji moe doneti jo ak 150.000
otkaza.
Vlada oito nije spremna za jedno takvo deavanje i bogu se moli da do toga ne doe.
Onaj ko u ovom trenutku ne bude razumeo sindikate i radnike i graane Srbije, i ne treba
da ulazi i ne treba da ide na izbore istakao je Orbovi.
S ovakvom ocenom elnika samostalaca slau se mnogi zaposleni i graani Srbije, ak
i oni koji nisu lanovi njegovog sindikata, ali sva je prilika da ni sam Orbovi ne shvata
ozbiljno kolika je i kakva ekonomska kriza i koliko kai moraju stezati svi, ali ba svi, da bi sa
to manje rana iz nje izali. Naime, kamerna sala u Domu sindikata u kojoj su se sindikalci
i strunjaci okupili da razgovaraju o moguim potezima za ublaavanje posledica krize
preko leta je dobila potpuno novi izgled, a na pitanje koliko je kotalo njeno renoviranje
usred krize, Orbovi je novinarima odgovorio: Pitanje je krajnje glupo!
Meutim, bie da je pitanje pametno jer je sasvim logino, kao to je sada logino da
svi lanovi SSSS-a pitaju odakle novac za renoviranje, a odgovor nemut i nepromiljen.
Mnogo jae rme i preduzea odustali su ove godine, pa i prole, od bilo kakvih investicija
pa i onih najmanjih, kao to je renoviranje i tapaciranje fotelja u raznim salama. Znai li
to da SSSS ima viak novca kada je sebi dozvolio luksuz da, u trenutku kada mu lanstvo
stenje pod posledicama jo uvek neprevaziene krize, moe da se epuri s novom salom u
koju e neko ui jednom ili nijednom meseno i kakve koristi radnici imaju od toga da li su
u njoj stare ili nove stolice?
Da se u sindikatima vrti velika lova i da su mnogi spremni na to da napuste radna mesta i
preu na profesionalni rad u sindikate svima je postalo jasno kada je u martu ove godine
predsednik Sindikata prosvetnih radnika Nezavinost Tomislav ivanovi priznao da
meseno zarauje oko 1.500 evra. Platu od 80.000 dinara, priznao je javno, ima i elnik
Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlovi.
No, sindikalni lideri i funkcioneri ne dobijaju samo plate iz sindikalne kase u koju ulau svi,
pa i oni radnici koji mesecima rade za minimalac kao i oni koji mesecima ne dobijaju platu
kad je jednom dobiju, ve im esto pripadaju i mesene apanae za lanstvo u savetima
i upravnim odborima. Preciznih podataka o tome koliko zarauje elnik SSSS-a Ljubisav
Orbovi nema, ali po onome to je sam priznao poetkom ove godine, plata mu je 109.000
dinara, to je vie od pet minimalnih zarada u Srbiji, od lanstva u Socijalno-ekonomskom
savetu dobija jo 33.000 dinara, to je malo manje od prosene zarade u Srbiji. Tvrdi da
mu se lanstvo u Savetu za evropske integracije ne plaa. Sve u svemu, nezvanino, on je
u martu zaraivao 142.000 dinara. To je u rangu predsednika drave Srbije, a ta su radnici
za tu njegovu platu u proteklim godinama dobili ne treba ni podseati. Dovoljno je rei
da je za vreme njegovog mandata bez posla ostalo izmeu 200.000 i 400.000 radnika, u
zavisnosti od toga iji se podaci uzimaju, kao i da on sam poruuje da e do kraja ove
godine ista sudbina zadesiti jo 150.000 zaposlenih.
Na raunu 3,8 milijarde dinara
Po obraenim podacima APR-a za oko 7.000 sindikalnih organizacija, u 2010. godini na
njihove raune slilo se gotovo est milijardi dinara. Kada su odbili sve trokove, ostao im je 381
milion dinara vika. Treinu manje nego prethodne godine ali suma opet nije zanemarljiva.
Ukupna sredstva srpskih sindikata poslednjeg dana 2010. godine iznosila su 3,8 milijarde
dinara. Predsednica ASNS-a Ranka Savi tvrdila je da su toliki prihodi logini jer svaki lan
izdvaja jedan odsto plate za lanarinu. To je, kae ona, recimo, 380 dinara meseno ako je
prosena zarada 38.000 dinara, dodajui da taj novac oni ne troe samo za sebe ve lanstvu
pomau na razliite naine.
6. TA SINDIKALNI NOVINARI KAU O UTICAJU MEDIJA

Deset novinara koji piu o sindikatima u naoj mini-anketi31, ocenjuju sa 3,2
(ocene u rasponu od 1=nikakav uticaj, do 5=veoma veliki uticaj) uticaj medijskog
izvetavanja na odnos graana prema sindikatima, a neto manje, tj. tano trojka
(osrednji uticaj) kada je u pitanju uticaj medijskog izvetavanja na odnos samih
radnika prema sindikatima.
Ocena uticaja medija na poverenje graana u sindikate iznosi 3,5 dok je
uticaj medija na poverenje radnika u sindikate ocenjen sa 2,8. Uticaj medija na
poveanje ugleda sindikata ocenjen je sa 3,3.
Impresivniji su, meutim, kvalitativni odgovori novinara na pitanje o medijskom
uticaju na odnos prema sindikatima. Ovde navodimo nekoliko odgovora; dakle,
da li mediji utiu?
-Utiu. Tako to se stvara slika o sindikatu kao organizaciji. Ali se ne tretira prava
uloga sindikata, ve se uglavnom bave senzacionalistikim vestima. Najvie se
izvetava o trajkovima, koji uglavnom okupe vie ljudi na ulicama, zaustave
saobraaj itd. Mediji utiu negativno tako to srozavaju sindikat i njegovu pravu
ulogu. (Ano2).32
- Kvalitet odnosa medija prema sindikatima u prvom redu zavisi od odnosa
sindikata prema medijima koji je u poslednje vreme poboljan i obavlja se
strunije i kompetentnije. (Dobrila Solea, Privredni pregled)
- Mediji ne pokazuju interesovanje za sindikate sem kada su u pitanju protesti,
afere ili sukobi meu sindikatima. Nedostaje kritika sindikalnog rada i kompletnog
31
Naravno, ovo nije istraivanje svih novinara koji prate sindikate, niti smo nameravali da radimo takvo istraivanje. Hteli smo da
doemo do nekih indicija o tome kako sindikalni novinari shvataju posao koji rade. Na poetku smo napravili uzorak novina i
novinara, meutim pokazalo se da smo u mnogim redakcijama dobili odgovor da nema vie sektorske podele i da vie nema
novinara koji posebno prate sindikate. Ipak, kada smo pitali: Da li, kada imate veoma vaan sindikalni dogaaj, znate unapred
koga ete poslati, dobili smo potvrdan odgovor. No, tako je kako je. Iznenadilo je to to je jedan broj sindikalnih novinara
odbio razgovor, sa izgovorom ili bez njega. Neki su govorili da nemaju vremena, a kod nekih je bilo primetno da ne ele da se
bilo kome zameraju, niti svojim urednicima niti sindikalnim liderima... U svakom sluaju veoma smo zadovoljni odgovorima
11 intervjuisanih novinara. Neki od njih su zaista unapred znali rezultate naeg istraivanja. Oni tako dobro poznaju ovu
problematiku da su izneli stavove koje smo mi samo kvantitativno potvrdili!
Ima novinara koji prate sindikate a koji kao da imaju obavezu da pljuju po sindikatima, obino su oni vezani za tabloide.
Ima, ponekad, i svojevrsnog cinizma i tamo gde se ne oekuju. Naveu jedan primer upravo takvog odnosa: Politika, 3.4.
2011, na strani A10 pie: LJUBISAV ORBOVI, PREDSEDNIK SSSS, ODBIO INTERVJU ZBOG IMOVINSKE KARTE (Autor: NN).
lanovi Saveza samostalnih sindikata Srbije ostae uskraeni za stavove svog predsednika Ljubisava Orbovia, koji je odbio
da odgovori na pitanja Politike. Orboviu smo postavili ista pitanja kao i predsednicima druga dva sindikata, ali je on smatrao
krajnje neumesnim, tendencioznim i vrlo runim da za 1. maj traimo od njega da daje podatke o svojoj imovini. Iznerviran
time, odbio je da odgovorio i na ostala pitanja. Nema sumnje da je Politika imala preko 300 dana da Ljubu Orbovia pita
za imovinsku kartu, a oni su se toga setili uoi 1. maja i jo se ljute to je dotini odbio intervju. Naravno, mogu se navesti
brojni tekstovi sa netanim podacima, pa i zlonamernim interpretacijama tanih podataka, pogotovo kada su u pitanju pare i
primanja sindikalnih funkcionera. Neke od tih tekstova smo i ovde naveli, kao ilustraciju...
32
Oznaku Ano koristili smo kao oznaku za anonimne uesnike u naoj mini-anketi novinara koji prate sindikate. Od 11
intervjuisanih novinara sedmoro je navelo ime, prezime i redakciju u kojoj rade, a etvoro je elelo da ostane anonimno. Inae,
svima smo rekli da e njihovi odgovori biti navoeni, doslovno, u istraivakom izvetaju.
Socijalno ekonomskog saveta i pozitivni primeri sindikalne borbe. Mediji su

zatvoreni za sindikalne teme generalno. (Ano1)
- Mislim da mediji utiu na odnos graana prema sindikatima. Najvie moda
kada se pie o retkim pozitivnim primerima da su zahvaljujui sindikalnom
organizovanju radnici uspeli da se izbore za svoja prava. Verujem da je danas
ljudima potrebno da u neto veruju, da se prosto nadaju da postoji neki izlaz.
Mislim da su sindikati tokom prethodnih godina dosta kompromitovani i da su
smatrani kao organizacije koje slue za kupovinu zimnice i polutki na rate, a tako
ih mnogi i danas doivljavaju. Poslodavcima, naroito privatnicima, odgovaraju
razjedinjeni sindikati i loa reputacija koju uglavnom imaju kod veine stanovnika
koji nisu lanovi. (Ano3)
- Mediji, kao to je poznato, imaju veliku mo i uticaj u javnosti, pa tako i na
odnos graana i radnika prema sindikatima. Meutim, nedovoljno izvetavanje i
bavljenje medija radnikim temama, samim tim, i ne moe mnogo da utie na to.
I to malo to se pojavljuje u medijima moe samo negativno da utie na odnos i
poverenje prema sindikatima. Naime, izvetava se samo o protestima, trajkovima
i nekim drastinim koracima, i to veoma povrno, tako da graani i radnici na
osnovu medijskog izvetavanja mogu da izgube poverenje u sindikate, jer su
rezultati aktivnosti sindikata u medijima slabo vidljivi.
/.../ mediji nedovoljno prate aktivnosti sindikata, i kada to ine uglavnom je to na
nivou vesti ili izvetaja sa protesta, bez dublje analize i istraivakg novinarskog
rada. Mogue je i da je to zbog toga to ni mediji nemaju toliko poverenja u
sindikate, kao i sami graani, pa smatraju da to nee biti dovoljno itano/gledano.
Mislim da mediji ni ne ulepavaju ni porunjavaju sliku sindikata u javnosti, jer se
njima i ne bave mnogo. Ipak, u poslednje vreme, sindikati su poeli da ulaze i u
politiki ivot Srbije, naime, svedoci smo sve eih sastanaka sindikata i politikih
partija, ali i najave SSSS da e se ukljuiti u politiki ivot Srbije. Samim tim,
sindikati su zastupljeniji u medijima, to ne moe pozitivno da utie na poverenje
graana u njih jer je graanima, slobodno reeno, muka od politike.
Nedostaju istraivake prie o ovim temama. Mediji se ophode prema sindikatima
isto onako kako i sami graani, jer mediji izvetavaju o onome to graani ele da
proitaju, a kao to sam ve rekao, graani sve manje veruju sindikatima pa ih i ne
zanimaju toliko njihove aktivnosti. (Bojan Cveji, Danas)
- Mediji u velikoj meri utiu na sliku koju graani imaju o sindikatima. Jer ukoliko
esto dolazi do negativnog predstavljanja sindikata u medijima (na primer u
tampi), onda e i stav graana na kraju poprimiti antisindikalistike konture.
tampa esto pie o sindikatima kao o neekasnim zastupnicima radnikih prava,
o nesolidarnosti tri najvea sindikata u Srbiji, povezanosti sindikalnih funkcionera
i politikih partija na vlasti, to sve skupa utie na uruavanje ugleda sindikata u
javnosti. Ali i na pad poverenja graana u sindikate. S druge strane odnos radnika
prema sindikatima je sloeniji i u sutini je dvojak. S jedne strane veina radnika

u privatnom sektoru koji nisu sindikalno umreeni i ne razmilja o sindikatima
pa su mediji za njih neretko jedini izvor informacija o sindikatima i sindikalnom
delovanju. S tim u vezi ukoliko je medijsko portretisanje sindikata preteno
negativno utoliko je slino mnjenje mogue oekivati i od strane veine sindikalno
nepovezanih radnika. S druge strane radnici u propalim dravnim preduzeima
esto su u neposrednom kontaktu sa sindikatima pa o njima mogu da stvaraju
predstave iz prve ruke. U sutini radnici imaju veliko poverenje u sindikate kojima
pripadaju pa u takvoj situaciji mediji teko mogu da narue njihov pozitivan stav
prema vlastitim sindikatima. S druge strane uticaj medija na kreiranje stavova
radnika prema suparnikim sindikatima sasvim je mogu i otvoren. (Boris Jaovi,
Naa borba, Danas)
- Uticaj medija na sliku o sindikatima i poverenju u sindikate, svakako, postoji, samo
to taj uticaj permanentno slabi od 2000. do danas. Za to su najmanje krivi novinari,
jer od njih najmanje zavisi da li e se tekst pojaviti u tampi ili biti emitovan, ako
je re o elektronskom mediju. Na prvom mestu, zbog redukcije trokova, vlasnici
medija su prvo ukinuli sektorske novinare, a potom i na urednike svalili vei broj
rubrika, tako da novinar i njegov urednik u veini sluajeva nisu u mogunosti da
imaju realnu sliku o svetu rada i sindikalizmu. Izvetavanje iz sveta rada svelo se
na povrne izvetaje sa konferencija za novinare ili tendenciozne priloge u slubi
dizanja odreene praine. S druge strane, sindikati su i sami doprineli takvoj slici
kakofoninim izjavama i nastupom prema medijima. U svakom sindikatu postoje
ljudi koji se na neki nain bave medijima i sigurno da postoji nain da novinarima
ili medijskim kuama na saet, objektivan i razumljiv nain saopte ono to ele da
dospe u javnost. U elektronsko doba, prosto je neverovatno da mnoge sindikalne
organizacije nemaju internet prezentacije, gde bi mediji mogli da potrae teme.
Dakle, medijska slika zavisi od obe strane, a objektivnost, uprkos tome sto se vlast
vlasniki uplela u mnoge od njih, nije ugroena koliko je prisutna povrnost i
senzacionalizam u cilju dizanja prota. (Saa Lukovi, sindikalni novinar)
- Mediji, pogotovo elektronski i tabloidi mogu samo da utiu da se u ekstremnim
sluajevima (pitanje je i ta je vie ekstremno, jer tajkovi glau, samosakaenja
radnika pa ak i pretnje samospaljivanjem su ve pase) skrene panja na neki
sindikat i neki problem. Meutim, takva story traje tek dan - dva, a znajui kojoj
publici se plasira, ona biva brzo zaboravljena. Prilozi o radnikim, sindikalnim i
socijalnim problemima u takozvanoj ozbiljnijoj tampi i periodici, na alost, ne
dopiru do veeg broja graana. Uzrok svega toga trebalo bi da pokae i ovo
istraivanje, a moje lino miljenje jeste da su krive obe strane - sindikati su
potpuno van toka vremena i blago reeno nesposobni i lenji da komuniciraju sa
medijima, a mediji u trci za senzacijama i protom zaobilaze pomenute probleme
iako je to neopravdano. (Bane Boi, Danas)
- Naravno da utiu, ali ne bi trebalo precenjivati domet tog uticaja /.../ Radnici
u preduzeima u kojima sindikat postoji imaju priliku iz prve ruke da se uvere
u to kako sindikat radi, to ih opredeljuje da im veruju, odnosno ne veruju i tu
izvetavanje medija nema presudnu ulogu. Uticaj medija je potencijalno vei
kod zaposlenih koji rade u privatnom sektoru, naroito u malim i srednjim
preduzeima, gde je prisustvo sindikata manje i sami radnici su manje informisani
o svojim pravima. (Stevan Veljovi, Ekonom:east)
7. SINDIKATI I MEDIJI
- Sindikati su uvek otvoreni za medije jer je to njihova besplatna reklama, sa
izuzetkom pojedinih sindikalnih lidera koji svoje uee u nekim emisijama
uslovljavaju npr. da ne bude prisutan taj i taj. (Ano1)
- Odnos SSSS prema medijima je izuzetno profesionalan i ne izdvaja nijedan
mediji. Sindikat nedovoljno radi na popravljanju svog imida u javnosti. I pored
nekog truda da popravi svoj imid u drutvu, nema dovoljno podrke od medija
u tome. Oni kao da ekaju da se neto loe desi, pa da piu o tome. Ne armiu
pozitivne stvari, ve uglavnom piu o negativnim. (Ano2)
- Svi sindikati imaju nedovoljno agresivan pristup prema medijima, to je
posledica verovatno nedovoljno strunih, brojnijih, kreativnijih i ambicioznijih
slubi za odnose sa javnou. Sindikati kao da su vie okrenuti starijoj populaciji,
a ispred sindikata se slikaju takoe uglavnom starije osobe. Trebalo bi da se vie
okrenu mlaim osobama, pred kojima je budunost i koje imaju problema u
pronalasku posla. Takoe, u javnosti bi trebalo da ispred sindikata istupaju mlae
osobe, kao i da se mlai angauju na poslovima saradnje sa medijima i odnosima
sa javnou.
Inae, sindikati su veoma otvoreni prema medijima, ali vie kada im se novinari
obrate, nego to sami preduzimaju neku inicijativu. Pod hitno treba sindikati i da
modernizuju svoje internet prezentacije i ukljue se na drutvene mree. (Bojan
Cveji, Danas)
- Sindikatima je u interesu da sarauju sa medijima pa u tom smislu moraju biti
jo aktivniji i otvoreniji u komunikaciji sa njima. SSSS se kao najvei sindikat u
Srbiji izdvaja po interaktivnom odnosu sa medijima. Rad informativne slube
ovog sindikata je putokaz kako sindikati treba da deluju u pravcu usmeravanja
medijske panje na radnika pitanja, odnosno na koji nain sindikati treba da
porade na vlastitoj promociji. To je ujedno i odgovor na pitanje kako bi se mogao
poboljati odnos izmeu medija i sindikata. Na kraju treba podvui injenicu da
su ipak sindikati ti koji u nesumnjivo tekim vremenima za radnitvo treba da
pritisnu gas do daske u komunikaciji sa medijima a ne da ekaju da im mediji
dou na noge. (Boris Jaovi, Naa Borba, Danas)
- Uprkos silnoj elji za pristup medijima, generalno gledano, sindikati jo nisu nali
pravi nain da svoje prisustvo kanaliu u dananjem medijskom haosu. Ako se
uzmu u obzir poslednjih 11 godina, Savez samostalnih sindikata Srbije je uspeo
da se izdigne iz pepela i ponovo se pozicionira u centar medijske panje, dok su
druge dve velike sindikalne centrale, zagledane u sebe same, stigle u zapeak.
Ostale novoformirane gotovo da niko i ne pominje. Zakljuak, koji se iz ovog moe
isvesti je da, ukoliko su ve mediji postali ono to su danas, sindikati moraju da se
prilagode tome i osposobe ljudske resurse iz svojih redova ili unajme profesionalce
da brinu o medijskoj slici sopstvene organizacije. (Saa Lukovi, sindikalni novinar)
- Sindikati (su) potpuno van vremena i koloseka nekog normalnog odnosa sa
medijima, da ne kaem modernog, jer bi to za njih bila misaona imenica. ak su i
im konferencije za tampu kao u vreme Broza, moda i gore.
Jedino to je povoljno jeste to da su gotovo svi lideri i elnici granskih sindikata
veoma raspoloeni za razgvor. Tu su jedino nazadovali u centrali Nezavisnosti, ali
su voe njihovih granskih sindikata solidno potkovane i dalje spremne za priu.
Po kvalitetu odnosa se, barem u koliini i nainu izjava, u poslednjih godinu dana
izdvojio Granski sindkat prosvete Nezavisnost, a centrala SSSS je sve otvorenija i
raspoloenija za medije. Na terenu je obrnuto - najee i najlake se sarauje sa
poverenicima ASNS i Nezavisnosti, nevezano za granu.
Kada je re o boljem odnosu sindikata, mislim da je za to potrebna solidna
edukacija lidera i poverenika, ali i njihov hrabriji i inovativniji nastup. Informativne
slube i PR ekipe u sindikatima gotovo da ne postoje, a ako i postoje one su kopije
onih od pre tri decenije. U info slube sindikati bi trebalo da privuku iskusne i
visprene novinare i PR mejkere, a naini komunikacije trebalo bi da se potpuno
inoviraju. Na ta lie njihovi sajtovi i da li su uope uli za tviter i fejsbuk, posebno
je pitanje. (Bane Boi, Danas)
KAKO BI SE MOGAO POBOLJATI ODNOS IZMEU MEDIJA I SINDIKATA?
Kako bi se mogao poboljati odnos izmeu medija i sindikata?
Samo aktivnijim radom sindikata. (Ano1)
- Ako mislite na novinare koji prate sindikat, njima najvie treba podrke njihovih
medijskih kua u smislu dobijanja prostora za radnike probleme i njihovo
reavanje. Urednik mi je jednom ozbiljno rekao da elim da ga posvaam sa
jednim sindikatom jer se lider tog sindikata alio na objektivnost mog izvetaja.
(Ano1)
- Da mediji imaju hrabre, strune i elokventne sagovornike, koji mogu sa
argumentima da objasne svoje stavove i propagiraju rad sindikata. Potrebno je,
takoe, da sindikati koriste usluge i znanje raznih strunjaka, najvie ekonomskih
i analitiara, kako bi dobili relevantne podatke.
Da dobijamo vie informacija i aktuelnih ekonomskih podataka o kojima bi se

moglo pisati.
Da novinare edukuju o ulozi sindikata, da im urednici ne zabranjuju pojedine
tekstove koji ne idu u prilog vlasti. (Ano1)
- Odrati edukativne radionice za predstavnike medija, ali i za zaposlene u
sindikatima i njihovim slubama za odnose sa javnou, za koje je to mnogo
potrebnije i znaajnije. (Bojan Cveji, Danas)
Iz razgovora sa Draganom Mitrovi, predsednicom trajkakog odbora DP Ravanice:
Stekli ste i znaajnu medijsku panju. Novinari su uglavnom s razumevanjem prenosili
informacije o vaem protestu, to nije ba uobiajeno kad su radniki protesti u pitanju. Na
koji nain ste to postigli?
Medijsku panju smo pridobili tako to smo redovno obavetavali sva sredstva informisanja
o trenutnom stanju u Ravanici i zakazivali smo konferencije za tampu kad god je to bilo
potrebno.
Imali smo dobro organizovan trajkaki odbor i dobru saradnju sa strunim kadrovima
iz preduzea, koji su pred svaku zakazanu konferenciju za tampu pripremali i predavali
dokumentaciju koja potvruje tanost svih navoda i zahteva zaposlenih.
Pojedini novinari su ponekad objavljivali lanke sa negativnom konotacijom u odnosu na
Ravanicu, ali smo mi uvek slali demante kojima smo osporavali neistinu i uz to slali pisane
dokaze kojima smo potvrivali tanost svih naih tvrdnji. (M. S. Smisao borbe za fabriku i
radnika prava. Iskustvo Ravanice iz uprije. Republika, decembar 2009. godine - http://
www.republika.co.rs/466-467/11.html).
- Eventualnim pokretanjem dnevnog lista ili radio-stanice (u najboljem sluaju i

jednog i drugog) sindikati bi u najveoj moguoj meri proirili svoj uticaj u drutvu.
to vie informacija o sindikalnim aktivnostima. Potpuna otvorenost i pruanje
maksimalne pomoi svima (posebno novinarima i naunim radnicima) koji su
zainteresovani da se bave sindikatima i radnitvom. (Boris Jaovi, Naa Borba,
Danas)
- Da bi se poboljao odnos prema medijima potrebno je
1. doneti planove medijskih kampanja;
2. sklopiti ugovore o saradnji sa medijskim kuama;
3. redovno sazivati urednike i sektorske ljude;
4. napraviti programe obuka;
5. kreirati specijalizovane emisije, tematske blokove, strune priloge, pripremiti
seriju materijala o aktuelnim pitanjima;
6. osnovati jedinstveni sindikalni info centar. (Dobrila Solea, Privredni pregled).
- Da bi se dananjoj generaciji novinara, ta god da se pod time podrazumeva,

olakalo praenje sindikalne scene potrebno je uiniti im informaciju pristupnom.
To podrazmeva pozivanje pojedinaca, ali i kontaktiranje urednika. Sledei koristan
postupak je plasiranje novinaru ili uredniku saete informacije i to u elektronskom
obliku, kako bi oni izgubili to manje vremena u njenoj obradi i prilagoavanju za
svoj medij. Danas je zbivanja mnogo, a vremena malo, kao to je malo i poznavanja
dubine odreenih dogaaja bitnih za sindikate. I da se vratimo na poetak, dok
god mediji ne promene, u veini sluajeva, povran i senzacionalistiki pristup
izvetavanja javnosti, ak i o zbivanjima krupnijim nego to su sindikalna, sindikati
e morati sami svojim biranim plasiranjem informacija, ali i konkretnim uinkom
na terenu, da se bore za svoje pare medijskog neba. (Saa Lukovi)
- Najvea pomo bila bi kada bi urednici vie naruivali i putali ovakve priloge,
to se u veini medija teko moe oekivati. Neophodne su i povremene edukacije
o nekim aspektima i problemima u sindikalno-radnikoj sferi, koje zasad pruaju
samo strane fondacije, ali uglavnom samo sindikalcima, a ne i novinarima.
Potrebno je i da u toj utakmici izvetavanja i analitike postoji vie neutralnih
sagovornika spremnih za razgovor. Kod nas je politikih analitiara sijaset, a o
sindikatima, osim nekoliko imena, niko ne voli ili ne eli da govori. esto se deava
i apsurd - da neki struni sagovornici ne ele da budu pomenuti u istom tekstu sa
drugim, to se, kod sindikalnih voa takoe deavalo, a sada je to retkost. (Bane
Boi, Danas)
- Budui da otvorenost nedostaje sa obe strane vei je problem kako sindikat moe
da oblikuje svoju komunikaciju sa medijima. Manji broj sindikata ima posebnu PR
slubu, a i kada ona postoji, njihova uloga se isrpljuje u pozivanju novinara na
konferencije za tampu. Ne postoji ni samostalnost portparola u davanju izjava
novinarima.
Dobar primer koliko je jaka sluba za odnose sa javnou bitna za zastupanje
stavova neke organizacije u javnosti, pokazuje primer Unije poslodavaca, koja je
uspela da sama nametne veliki broj tema za koje su poslodavci zainteresovani
(optinske takse, trokovi kolektivnih ugovora, avansno plaanje PDV-a i dr.).
Oni ne samo to umeju da prepoznaju teme, nego najee i sami opskrbe
novinare podacima upotrebljivim za novinski tekst (koje dodue, uvek treba
proveriti). Sindikat bi za svoje mesto u medijima trebalo da se bori na isti nain,
kompetentnom komunikacijom sa javnou, tako to nee ekati da novinari
prepoznaju teme nego e ih sami nametati. Umesto da jasno formuliu i
konkretizuju odreeni ui problem i ponude reenje, sindikalni argumenti ostanu
slabi jer se usmeravaju na generalne probleme i pri tom pretenduju na zastupanje
interesa razliitih drutvenih grupa iji su interesi nekad i suprotstavljeni (mladi,
penzioneri, zaposleni, nezaposleni).
Postoji prostor, koji nije iskorien dovoljno, da se javnost na zanimljiv nain

upozna i sa metodima sindikalnog delovanja, sa nainima regrutovanja lanstva,
kako se pregovara sa poslodavcima, oko ega se najee spore kad treba
zakljuiti kolektivni ugovor i sl. Sve to, meutim, zahteva tim ljudi koji prikuplja
podatke i ume da ih na koncizan i zanimljin nain predstavi javnosti, a to sindikati
uglavnom nemaju.
Ne seam se, takoe, ni da sam kao novinar u sindikatu dobio brouru u kojoj
su detaljno objanjeni problemi radnika u pojedinim branama, glavne take
sporenja izmeu socijalnih partnera, izvodi iz bitnih zakona, to bi pomoglo o
izvetavanju. (Stevan Veljovi, Ekonom:east).
XxX
Jedanaest novinara koji prate rad sindikata objektivnost medija u izvetavanju o
sindikatima ocenjuju sa 3,2 (u ocenama od 1 do 5), a obim panje koju mediji
posveuju sindikatima sa 2,7. Gotovo svi sindikalni novinari s kojima smo
razgovarali, smatraju da se mediji bave sindikatima samo kada su u pitanju
protestna okupljanja, trajkovi i politika. Ukupan kvalitet medijskog pristupa
sindikatima, intervjuisani sindikalni novinari ocenjuju sa 2,5.
Nesumnjivo da su sindikalni novinari veoma kritini prema svom radu (i prema
svojim redakcijama i urednicima). Usudio bih se da tvrdim da preteruju u svojoj
(samo)kritinosti i da su moda kritiniji i od samih sindikalnih rukovodilaca kada
je u pitanju njihova slika u medijima! (Inae, kamo sree da taj nivo samokritinosti
imaju i sindikati, odnosno sindikalni lideri, kada je re o njihovom radu.)
U svakom sluaju, za same sindikate je najbolje da njihova medijska slika to vie
odgovara njihovom stvarnom liku; dakle, ni bolje ni gore. Otuda ima smisla onaj
savet davno izreen: Pre nego to ponete da kukate na novinare, pogledajte se u
ogledalu! Na relaciju sindikalne stvarnosti i medijskog lika sindikata, ukazuje se i u
uvodniku za oktobarski broj Sindikalnog poverenika iz 2010. godine (videti okvir).
Kako sindikalni rukovodioci ocenjuju rad sindikalnih novinara, odnosno
predstavljanje sindikata u medijima? ta, uopte, sindikalni lideri i drugi
rukovodioci, oekuju od medija? Kolika je korelacija izmeu procene vanosti
sindikalnih dogaaja i sindikalnih tema izmeu s jedne strane onih koji rukovode
sindikatima i, s druge strane, onih koji predstavljaju sindikate u medijima? To
su neka od vanih pitanja na koja emo odgovarati u nastavku ovog istraivanja
kroz sueljavanje istraivaa sa njihovim nalazima, na jednoj strani, sindikalnih
novinara na drugoj strani, i sindikalnog vostva na treoj strani.
ibice, mediji i sindikat (Sindikalni poverenik, oktobar 2010)

Pre dve, tri godine jedan sindikalni lider ogoreno je pitao novinare ta bi to sindikati trebalo
da uine da ee budu prisutni u medijima. Nastavio je da se ali i roni suze, spoitavajui
novinarima kako to nije u redu da se o sindikatima malo pie i govori, a da neke folk
zvezde, politiari, kriminalci i ko zna ko sve jo, ne silaze sa stranica novina i sa TV ekrana.
Novinarima se nije neto preterano objanjavalo zato je to tako, pa su se listom pravdali da
oni piu tekstove i pripremaju priloge, ali da urednici odreuju ta ide, a ta ne. Nekima,
meutim, nije bilo teko da kratko i izreknu odgovor. Moda je on bio cinian i posledica
iznerviranosti to sami sindikalci ne vide odgovor, pa su ga sami dali. Bio je identian
ogorenom reagovanju obinog graanina, radnika koji je video kako sindikati u svetu rade
i koliko od toga ima efekta, pa i zato su tamonji mediji uvek ispred vrata sindikata i uvek
tamo gde oni neto rade. Zato je taj odgovor onomad i glasio: kad ve sami ne znate ta vam
je initi i kad ste takvi kakvi ste, kao i to su sindikati takva razbijena i nemona vojska, vi
lideri, ponite da se javno samospaljujete na Terazijama i svi mediji e to zabeleiti.
Ova tuna i runa pria bila bi zaboravljena, da se nije dogodio jo jedan oktobar u Srbiji
- 22. Vlada je, ba pred poetak velikog sindikalnog skupa, tog dana odranog u Novom
Sadu, jednog u nizu od sindikalnih protesta protiv Predloga izmena PIO zakona, ovaj sporni
dokument
povukla iz procedure. Ne tvrdimo da je ovo, kako su na tom skupu isticali lideri pet sindikata,
istorijski trenutak. ak bi se pre moglo rei da je to dobar poetak da sindikati neto uine,
ne samo za svoje lanstvo i da zaista postanu sindikati, ve i da ponu da interesuju medije.
Uostalom, komentari obinih graana su i dalje u velikoj meri skeptini, jer sumnjaju da su
do jue zavaeni sindikalni lideri, preko noi postali svesni ta znae sindikalna solidarnost i
sloga. Ako i nisu do kraja svesni, oigledno je da se trude, jer je jasno da ukoliko nastave da
rade kao to su radili pre ovog ujedinjavanja, radnici e sami poeti da organizuju sindikate
po svojoj meri. Naravno i da biraju njihove lidere /.../
8. REPUBLIKA PIE O RADNICIMA I SINDIKATIMA

Republika, glasilo graanskog samoosloboenja, jedina je ne-sindikalna novina (a
da znamo) koja je u manifestu svog identiteta (Ko smo, ta radimo, emu teimo)
pomenula sindikate.33 Osnivai ove novine tvrde: Podsticali smo, podravali i
saraivali sa svim akterima otpora stihiji i borbe za demokratske promene - od
nezavisnih novinara i medija, preko naelne opozicije i sindikata, do nastajuih
antiratnih grupa, nevladinih organizacija i drutvenih pokreta. Uvid u sadraje
tekstova koje je Republika do sada objavila potvruje izneti navod. Treba jo dodati
da Republika nudi i oekuje saradnju sve ireg kruga saradnika i italaca, izmeu
ostalog i o temi: privredne i drutvene promene u kojima e cena tranzicije
biti ravnopravno rasporeena kroz stalan socijalni i politiki dijalog sindikata,
33
Uvid u pisanje Republike o radnicima i sindikatima, a koji se ovde prezentuje, nije rezultat ni sistematskog ni nekog
posebnog istraivanja pisanja ovog glasila graanskog samoosloboenja. Uvid je pre svega u ono to upada u oi svakom
zainteresovanom itaocu Republike kao u nas jedinoj novini koja redovno prati i uestvuje u zbivanjima u kojima radnici
pokuavaju a ponekad i uspevaju da se izbore za svoja prava.
poslodavaca i drave (http://www.republika.co.rs/o_nama/srpski.html). (Ovo i

sva druga podvlaenja u ovom odeljku - S.M.)
Sutinu angamana Republike u radnikim i sindikalnim borbama izneo je
Neboja Popov u tekstu Svojina i odgovornost koji je objavljen u Republici
broj 412-413. Re je o konkretnom razlikovanju ravog i dobrog ponaanja
konkretnih aktera i formulisanju obrazloenog stava o tome ta se dogaa.
Kao to ovde nema paualnog odnosa prema zlim momcima, nema ni slepe
pristrasnosti prema dobrim momcima. I dalje: Pojednostavljeno reeno,
zbivanja u Jugoremediji nikako nisu olienje samo dobroga, niti samo ravog, ve
je re o neemu to lii na ogledno dobro, gde se oitavaju razliite ideje, interesi,
trendovi i ishodi koji zasluuju analitiku i kritiku panju, to i jeste od interesa
javnosti kao demokratske institucije. ( http://www.republika.co.rs/412-413/18.
html).
(1) Republika je inicirala stvaranje i ukljuivanje javnosti u radnike i sindikalne
probleme. U fokusu ovog glasila graanskog samoosloboenja nali su se
sluajevi Jugoremedije, invoza, BEK-a i drugih preduzea, odnosno pokuaji
radnika da odbrane svoje fabrike (akcije).
Treba pomenuti animiranje svetske javnosti za zatitu Jugoremedije Apel da se
zatiti Jugoremedija potpisalo preko etrdeset svetskih intelektualaca i udruenja:
Noam omski, Imanuel Volerstin, Noami Klajn... Tu je potom aktivnost Grupe
graana za podrku radnika akcionara Jugoremedije (Zaga Golobovi, Neboja
Popov i drugi); pokret Ravnopravnost34, Koordinacioni odbor radnikih protesta
u Srbiji35, rasprave u zrenjaninskoj Graanskoj itaonici; lmovi (TV serijal) Dosije
34
Pokret Ravnopravnost je nastao 22.12.2007. godine, iz solidarnosti zrenjaninskih radnika (Jugoremedije, BEK-a, invoza,
Pivare, Fabrike tepiha Proleter, eerane, Sloga-Mideri...) koji su tokom tranzicije proli kroz golgotu neuspelih privatizacija i pri
tom bili prinueni da se kroz trajkove bore za dokazivanje svojih elementarnih i egzistencijalnih prava.
Pokret Ravnopravnost je u poetku bila politika stranka, koja je na lokalnim izborima u maju mesecu 2008. godine, uspela da
sa vie od 3000 glasova ue u gradsku skuptinu i javno zastupa glas radnika.
Donoenjem zakona o politikim strankama i ukrupnjavanjem politike scene u Srbiji, pokret Ravnopravnost se pripojio
novonastaloj Socijaldemokratskoj partiji Srbije u ijem programu su prepoznati ciljevi slini onima koje je do tada zastupao i
sam pokret. Ravnopravnost nastavlja svoj nestranaki rad kroz udruenje graana, i 31.5.2010. godine, formira svoje sedite u
Graanskoj itaonici u Zrenjaninu gde se redovno organizuju sastanci radnika i intelekualaca oko aktuelnih tema vezanih za
zrenjaninske radnike i male akcionare.
Osnovni ciljevi udruenja su: edukacija i informisanje radnika i malih akcionara, analiza iskustava u razvijenim zemaljama,
uspostavljanje kontakata sa radnicima u Zrenjaninu, Srbiji i irom Evrope, analiza pozitivnih (domaih i stranih) iskustava kao i
njihova javna promocija. (http://www.ravnopravnost.org/KSM.html - pristupljeno 12.1.2012).
35
Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji osnovan je 11. avgusta 2009. na protestu radnika Zastave elektro iz Rae.
Osnivanje je inicirao Pokret za slobodu povezivanjem radnikih grupa iz Rae, Zrenjanina, Beograda, uprije, Vrca, Subotice.
Problemi su nam razliiti, ali cilj je isti tragamo za nainom da sauvamo i razvijamo proizvodnju, uvajui tako i svoja radna
mesta. Radnici pojedinih preduzea zahvaljujui solidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sauvaju svoje fabrike, meutim ti
rezultati nisu trajni, i moraju se zatititi i uvrstiti. Za druge radnike pozitivna iskustva radnikih borbi znae da borba ima anse
za uspeh. Za one koji su postigli uspeh, nastavak radnike borbe znai ansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.
Danas se Koordinacioni odbor sastoji preteno od lokalnih radnikih organizacija pa je preimenovan u Koordinacioni odbor
radnikih organizacija. (http://pokret.net/cms/index.php?page=koordinacioni-odbor-radnickih-protesta-u-srbiji pristupljeno
12.1.2012).
steajna masa sluaj INVOZ i Dosije steajna masa sluaj BEK (autor
serijala Dragan Gmizi, reditelj elimir ilnik), benet koncerti u znak solidarnosti
s radnicima invoza, slike Milice Ruii36... Posebno treba pomenuti znaaj
aktivnosti Saveta za borbu protiv korupcije, institucije koja je dodatno uticala
na stvaranje i usmeravanje javnosti o radnikim i sindikalnim borbama. (Podaci
navedeni prema: Popov, 2011. i Bailovi, 2011.)
(2) Republika je belodano prikazala i pokazala ulogu javnosti i medija u radnikim
borbama i sindikalnim akcijama. Tu ulogu dobro ilustruje Apel javnosti koji je
potpisao Zdravko Deuri, predsednik Udruenja akcionara AD Jugoremedija, u
Zrenjaninu, 22. 11. 2004. godine, a objavila Republika u broju 346-347.
Za ta se bore radnici-akcionari Jugoremedije. Ve godinu dana se borimo za:
1) potovanje ugovora, 2) zatitu vlasnikih prava malih akcionara, 3) potovanje
prava iz radnog odnosa, ukljuujui i pravo na trajk, 4) odgovorno ponaanje
sudske i izvrne vlasti, a protiv: 5) prevara, krae, pljake, korupcije i nasilja i 6)
ideoloke kampanje preko medija kojom se o nama namee netana i mahom
negativna slika. /... /
6. Neistine i klevete. Na na raun je javno izneto puno neistina i kleveta. Nismo
protiv privatizacije - naprotiv, ali za onu koja je u skladu sa zakonom i ugovorom.
Nismo neradnici (ni u rmi ni privatno). Nismo samoupravljai nego vlasnici,
nismo primitivni delovi radnike klase (kako nas javno naziva donedavni direktor
Radovanovi na televiziji). To vie govori o njemu nego o nama. Ponajmanje smo
staljinisti, sektai, nismo za psihijatrijske analize, kako govori Radovanovi. /.../
- Oekujemo razumevanje i podrku javnosti. (podvlaenja u ovom odeljku S.M;
navedeno prema http://www.republika.co.rs/346-347/12.html).
(3) Republika ukazuje na karakter medijskog pristupa sindikatima i radnikim
borbama. Pre svega, ukazuje se na senzacionalizam i jednostranost u pristupu.
O senzacionalizmu, na primer, svedoi Emilija Rusovac (Republika, novembar
2008). Zrenjaninski invoz je sluaj koji je postao poznat iroj javnosti tek kada
je u januaru, za vreme dvodnevnog protesta zbog nametenog steaja nad
fabrikom, u Domu sindikata u Beogradu umro radnik Radislav Stojanov. Tada je
to bio peti smrtni sluaj meu radnicima. Do danas ih je umrlo trinaestoro. Neki su
izvrili samoubistvo, drugi su umrli zbog nematine, nisu mogli da plate leenje.
(http://www.republika.co.rs/440-441/14.html).
36
Retko se dogaa da jedno umetniko delo neposredno po svom nastanku izae iz prostora ueg kruga ljubitelja i znalaca
umetnosti. To se dogodilo sa slikom na platnu akademske vajarke Milice Ruii (1979) koja je premijerno bila izloena u Galeriji
Kulturnog centra Beograda tokom decembra prole godine. Izloba je privukla panju medija, urednika kulturnih rubrika, a
glavna slika ove izlobe nala se na naslovnoj strani januarskog broja asopisa Republika. Re je o slici napravljenoj na osnovu
dokumentarnog video zapisa o sukobu radnika, malih akcionara Jugoremedije, policije i privatnog obezbeenja, koji se
dogodio 19. avgusta 2006. godine. (Dragan Stojkovi, Republika br. 496-497, 1-31. 3. 2011. navedeno prema Popov, 2011:
303).
Primer invoza je pokazna veba svojevrsne borbe za javnost. Tako Republika u

broju od oktobra 2008. godine, pie o dve suprotstavljene slike koje se nameu
javnosti.
S jedne strane, u jednom letku kojim je oblepljen itav grad, i deli se po
trgovinama i ulicama, ubacuje u potanske sanduie, niu se pohvale programa
reorganizacije kao poetka novog ivota, zajednike dobrobiti koja nema
alternativu, to ometa mala grupa ljudi koja sprovodi opstrukciju rada u fabrici.
Ta mala grupa je kolektivni lik negativne slike: oni se igou kao uliari, razjareni
bukai koji trupkanjem ugroavaju i samo monumentalno zdanje u kojem se
nalazi sudnica (Veernje novosti, 25. septembar). Zamalo da ga razore. Kao da
se od unesreenih radnika oekuje da piu lanke i knjige, organizuju seminare
i naune skupove.
S druge strane Na konferenciji za tampu, u prostorijama pokreta Ravnopravnost,
koji ima predstavnike u lokalnoj samoupravi, Mita Lisica je, pred malobrojnim
novinarima, reagovao na prie o maloj grupi evociranjem prizora sa brojnih
sahrana radnika invoza (tri samoubistva i deset umrlih u bedi) koje su u gradu
i okolnim selima ispratile hiljade ljudi. Zatim, podsetio je na sve faze sluaja, od
kontroverzne privatizacije, nesankcionisanih krivinih radnji mahinacijama
zaduivanjem rme u pripremi steaja, do obeanja predstavnika vlasti (u
prvom redu ministra Dinkia) i njihovog izneveravanja. (http://www.republika.
co.rs/438-439/07.html).
Godinu dana kasnije (decembar 2009), u tekstuSve konkretniji oblici solidarnosti,
Ivan Zlati pie u Republici:
Verovatno cenei da je prolo dovoljno vremena otkako je pria o pljaki invoza
poslednji put bila u medijima, Neboja Ivkovi je pokuao da opere biograju
tako to su njegovi direktori 11. novembra pred televizijskim kamerama proveli
gradske elnike kroz fabriku i objavili oporavak fabrike. Beogradska tampa je
ovoj poseti jednog srpskog gradonaelnika jednom lokalnom preduzeu
posvetila znaajnu panju, u izdanjima koja ita cela Srbija. Novinar Politike .
uki je ukratko podsetio na predistoriju sluaja uz konstataciju: Sindikalni protesti
doveli su do nansijskog kraha fabrike, i zakljuio: Interesantno je da je Skuptina
grada Zrenjanina u vreme sindikalnih protesta stala na stranu radnika i podrala
ih protiv Ivkovia, da bi jue njen potpredsednik Predrag Jeremi i gradonaelnik
Zrenjanina Mileta Mihajlov naglasili da e gradske vlasti ceniti injenicu da je u
invozu obnovljena proizvodnja i da e dati podrku razvoju ovog preduzea i
zapoljavanju novih radnika (invoz radi, sud osporio ponitavanje privatizacije,
Politika, 12. novembar 2009). Problem je, zapravo, kudikamo ozbiljniji od pukog
preletanja.
Skuptina Zrenjanina je krajem prole godine osnovala Anketni odbor koji je

istraio injenice o privatizaciji invoza i sastavio izvetaj u kojem stoji da je
Neboja Ivkovi namerno izazvao steaj preduzea. Taj izvetaj je Skuptina
jednoglasno usvojila, sa zakljukom da e podrati borbu radnika i malih akcionara
invoza da zatite svoja prava. Dakle, gradonaelnik i potpredsednik Skuptine su
istupili suprotno stavu Skuptine.
Pokret Ravnopravnost, zrenjaninska politika organizacija koja okuplja radnike i
male akcionare, 17. novembra je odrao konferenciju za tampu na kojoj je Mita
Lisica, izmeu ostalog, rekao: Pozivamo elnike grada Zrenjanina da potuju
zakljuke Anketnog odbora o invozu, za koje je glasalo svih 67 zrenjaninskih
odbornika, i da se uzdre od poteza koji se u javnosti mogu protumaiti kao
podrka ljudima koji su opljakali zrenjaninske radnike i male akcionare.
Predstavnici lokalne vlasti moraju biti svesni teine koju njihova poseta ima u
trenutku kad jedna kriminalna grupa nastoji da stekne poslovni ugled i pridobije
nove partnere. Gradonaelnik je, valjda, tek posle posete fabrici shvatio ta
je uradio, pa je 18. novembra zajedno sa Lisicom odrao svoju konferenciju za
tampu kako bi izjavio da stoji iza zakljuaka Anketnog odbora i odluke Skuptine.
Meutim, saoptenje pokreta Ravnopravnost prenela su dva dnevna lista, i to
na vojvoanskim stranama, a gradonaelnikovo pokajanje ni toliko. (http://
www.republika.co.rs/466-467/13.html).37
37
I ovde se, posebno u tekstu objavljenom u Politici, primeuje nedovoljno razdvajanje miljenja novinara od miljenja njegovih
sagovornika i uopte od prepriavanja iznetih miljenja drugih lica. To dovodi do zabuna, a i do faktiki bezrazlone polemike.
Duan Torbica
SUBOTICA - KAKO SINDIKATI INFORMIU

Proteklih nekoliko godina, ako ne i cele dve decenije, bile su teke i izazovne
za sindikate. Vlada, poslodavci, lokalne vlasti, svako na svoj nain, bezumno i
neumno realizujui tranzicijiu doprinosili su slabljenju njihovog uticaja. Posledice
ovog procesa i danas se iitavaju kroz nepotovanje raznih dogovora, paktova,
sporazuma, u donoenju zakona mimo volje, miljenja i stavova sindikata.
Po pravilu sve je to ilo na tetu zaposlenih i sindikalnog lanstva. Time su se
umanjivali i marginalizovali znaaj i uloga sindikata. Sindikalni uticaj na tranzicione
tokove bio je i ostao zanemarljiv i po pravilu se odnosio na bavljenje posledicama,
prilagoavajui svoju aktivnost rezultatima pogrenog modela privatizacije,
gaenju proizvodnje, socijalnom raslojavanju u drutvu i naglom poveanju
decita radnih mesta.
Suoeni s otporom poslodavaca, sindikati ne mogu vie da oekuju od lanstva i
graana uopte da se zadovolje time to e sve prepustiti sindikalnim rukovodiocima.
Umesto toga, javila se potreba za mobilizacijom lanstva, za irenjem mree
sindikalnih organizacija, poverenitava i jaanjem sindikata u celini.
Bez obzira da li se radi o kolektivnom pregovaranju, reavanju sporova ili nekoj
drugoj temi, u svakoj od aktivnosti lanovi sindikata moraju biti i sindikalni
organizatori, nosioci aktivnosti, ideja inicijativa, reenja. lanstvo, ako hoe jak,
moan i uspean sindikat i samo mora biti ne samo aktivno nego i proaktivno.
Uloga sindikalnog rukovodioca ne moe se iskljuivo svesti na pruanje usluga
lanovima, ve je isto tako vano da se ti isti lanovi podstaknu da budu aktivniji.
Na taj nain se lanovima stavlja do znanja da su oni zapravo sindikat.
Ukoliko se od lanstva ne zahteva posveenost i direktno uee u sindikalnim
akcijama, sindikalni rukovodioci nee biti u mogunosti da se ekasno bore za
njih. Ako je lanstvo apatino i pasivno nemogue je da sindikat uspeno odgovori
na sve izazove tranzicijskog sveta rada.
Sindikati nisu uspeli da se ozbiljno lociraju u ovim tranzicionim vrenjima, nisu
pronali svoju novu konguraciju i dinamiku. Sindikalni pluralizam nije uspeo da
se ozbiljno pozicionira u stvaranju novih drutvenih odnosa.
Od kada postoji sindikat, sindikalni rukovodioci se stalno ale da im lanstvo ne
dolazi na sastanke, osim ako nisu lino zainteresovani, da ne eli da uestvuje u
sindikalnim aktivnostima i slino. Prihvatajui tu injenicu sindikalni rukovodioci
su zajedno sa lanstvom traili naine da se lanstvo aktivnije ukljui u rad
sindikata. Ukoliko sindikalni pokret eli da napreduje i jaa, on mora da uini sve
da mobilie i aktivira talente i energiju svojih lanova. To nije nimalo lak posao.
Zahteva puno vremena, paljivo planiranje i mnogo napornog rada.
Edukovano, informisano privreno i aktivno lanstvo lokalnih sindikata predstavlja

temelj za uspeh sindikata u pregovaranju, politikim aktivnostima, organizovanju,
odnosima sa javnou, formiranju koalicija u lokalnoj zajednici.
Izgradnja snanog sindikata u preduzeu jeste i uvek e biti veliki izazov. Mnogo
toga se promenilo ukljuujui i okruenja u kojima lanovi sindikata ive i rade.
lanovi sindikata moraju se prilagoavati izazovima novog vremena. Nain
informisanja takoe se promenio. Sve to zahteva eksibilnost i sposobnost da se
sindikati menjaju i prilagode novim uslovima.
Koliko su se na informativnom polju u novom vremenu, da bi ga menjali, prilagodili
sindikati koji deluju u Subotici tema je analize informisanja u Savezu samostalnih
sindikata grada Subotice, Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine
(NSPRV) - Gradski odbor Subotica i Industrijskom sindikatu ATB SEVER.
1. SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SUBOTICE

Savez samostalnih sindikata organizovan je na granskom i teritorijalnom principu.
Ukratko emo se osvrnuti na informisanje po vertikalnom nivou organizovanja.
Najvei deo informisanja od sindikalne organizacije do vrha Saveza samostalnih
sindikata Srbije, ide putem predstavnika koji su lanovi organa na svim nivoima
teritorijalnih i granskih organizovanja. To omoguuje da informacije iz baze do
vrha sindikata prenose izabrani predstavnici. Takoe, ovaj nain omoguuje da se
informacije prenose od vrha prema bazi tj. prema sindikalnoj organizaciji.
Ovaj model ima svoja ogranienja. U Samostalnom sindikatu grada Subotice
smatraju da on samo delimino omoguuje kvalitetno informisanje lanstva.
Problem vide u znanjima, vetinama, odnosno u sposobnosti i aktivnosti
predstavnika sindikata u sindikalnim telima i organima na nivou centrale.
Ukoliko predstavnici sindikata nemaju dovoljno kompetencija za prenoenje
informacija stvara se mogunost za informativne umove i barijere, a ponekad i
za informativne blokade.
Pisano informisanje ide dvosmerno, putem zapisnika i dopisa. Na nivou Srbije
izdaje se sindikalni list iji se primerci alju do najnieg nivoa organizovanja.
Specine informacije koje se odnose samo na granski nivo organizovanja
prenose se na isti nain kao to je navedeno u prethodnom nainu informisanja.
Informisanje na ovaj nain je poeljno, ali nije dovoljno jer ogromna veina lanstva
nije informisana o radu sindikata, a to za posledicu ima nezainteresovanost
lanstva za sindikalne aktivnosti.
Svesni znaaja informisanja lanstva za sindikalne aktivnosti u cilju poboljanja
poloaja lanstva i ne samo lanstva u procesu rada, uz zadravanje pomenutih
naina informisanja, uvedene su i nove informativne aktivnosti koje su dale i
konkretne rezultate na planu informisanja ali i sindikalne prisutnosti u lokalnoj

zajednici.
1. Povean je broj nastupa u medijima. Zakupljen je termin na jednoj lokalnoj
televiziji. Svakog ponedeljka u trajanju od pola sata na lokalnoj City televiziji
nastupaju predstavnici sindikata u emisiji Sat za sindikat. U toj emisiji najvie
se iznose aktuelna dogaanja u sindikatu i sindikatima kao i deavanja u
drutvu koja imaju indirektan znaaj za sindikalno lanstvo, odnosno tie
se lanova sindikata kao graana. Iznose se stavovi sindikata, ali i miljenja i
stavovi pojedinanih lanova.
2. Sindikalne novine (bilten) do pre godinu dana tampane u tirau od 500
primeraka zamenjene su veb stranicom www.susindikat.org.rs. Novine su,
dok su izlazile, besplatno dostavljane kako sindikalnim organizacijama, tako
i lokalnoj samoupravi, udruenjima poslodavaca, medijima i pojedinano
novinarima.
3. este su i konferencije za medije, najmanje jedanput meseno, a kada to
dogaaji diktiraju i vie puta u toku meseca.
4. Kada je to potrebno javnosti se obraa putem saoptenja.
5. Meusobno informisanje izmeu grana obavlja se i na sastancima
Predsednitva i Vea sindikata.
6. Odreene zakljuke i odluke dostavljaju se sindikalnim organizacijama koje se
nakon toga razmatraju na odborima u samom preduzeu.
7. Neposredne kontakte predsednika grana i predstavnika teritorijalnog
organizovanja sa lanstvom u sindikalnim organizacijama kroz neformalne
razgovore u Samostalnom sindikatu grada Subotice smatraju znaajnim
ne samo sa aspekta meusobnog informisanja, nego pre svega kao put za
sticanje meusobnog poverenja, za dolaenje do novih ideja i inicijativa za
sindikalne aktivnosti ali i za iskrenije ukazivanje na neke probleme.
8. Za meusobno informisanje bitni su i razni seminari iz odreenih oblasti gde
se kroz druenja i formalne i neformalne razgovore sindikalci takoe informiu.
Meusobno informisanje izmeu Saveza samostalnih sindikata grada Subotice
i drugih sindikalnih centrala/organizacija u gradu obavlja se putem zajednikih
seminara po odreenim temama i oblastima, a i kod izvoenja nekih zajednikih
akcija u ostvarivanju interesa zaposlenih. S obzirom na to da su drugi sindikati koji
deluju na teritoriji grada Subotice esto menjali rukovodstva dolazilo je do zastoja
u meusobnoj saradnji i informisanju. U poslednje vreme najvie meusobnog
informisanja izmeu sindikata bilo je kod sindikata zaposlenih u prosveti i kulturi,
a takoe i sa sindikatom Nezavisnost i sa Industrijskim sindikatom.
O informisanju u preduzeima predsednik Samostalnog sindikata grada Subotice,

Milan Popovi, kae: Informisanje u samim sindikalnim organizacijama, pre svega
u privatnim preduzeima, u poslednje vreme je oteano i problematino. To se
redovno javlja kada je u pitanju razgovor sa zaposlenima. Neposredni razgovor
je najbolji vid meusobnog informisanja u okviru sindikalne organizacije, ali to
spreavaju poslodavci. Poslodavci sve manje odobravaju sindikalne sastanake
u preduzeu. Zato najvie koristimo pismeni nain obavetavanja zaposlenih,
putem oglasne table i podelom ajera i zapisnika svakom lanu. Svaki pojedinac
moe da se obrati svom predsedniku i da iznese svoje stavove i miljenja po bilo
kom pitanju a predsednik je u obavezi da to dalje prosledi i da mu odgovori.
Za to bolje funkcionisanje informisanja u sindikatu zaduen je saradnik za
informisanje koji uestvuje i u izradi web stranice.
Kad je u pitanju odnos lokalnih medija prema sindikatima, ali i medija koji pokrivaju
celu dravu, moemo rei da je izuzetno pozitivan jer nijedna konferencija za
tampu nije odrana a da se nisu pojavili na njoj skoro svi mediji, kako pisani tako
i elektronski. Pretpostavljamo da je ovakav odnos medija u odnosu na sindikat
posledica maksimalne otvorenosti Saveza samostalnih sindikata grada Subotice
prema javnosti.
2. NEZAVISNI SINDIKAT PROSVETNIH RADNIKA VOJVODINE

GRADSKI ODBOR
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) sa seditem u Novom
Sadu (kolektivni je lan i osniva Sindikata radnika u prosveti Srbije (SrpS) i ima
reprezentativnost i na pokrajinskom i na republikom nivou. NSPRV je i osniva
i kolektivni lan Nezavisnog sindikata javnih slubi Vojvodine (NSJSV). lanstvo
ine zaposleni u osnovnim, srednjim, viim i visokim skolama kao i drugim srodnim
ustanovama, predkolskim ustanovama, domovima uenika, studentskim
domovima i institutima.
U NSPRV se podrazumevaju dve oblasti informisanja: informisanje sindikalnog
lanstva i informisanje javnosti.
Informisanje lanstva:
NSPRV ima dva, odnosno tri sajta (www.nsprv.org, www.srpss.org.rs i www.
nsjs.org.rs) koja svakodnevno aurira.
Svi zakoni iz oblasti obrazovanja, rada i socijalne politike dostupni su preko
sajta.
Saoptenja o najvanijim aktivnostima sindikata postavljaju se na sajt
svakodnevno.
Novosti iz oblasti obrazovanja i srodnih delatnosti svakodnevno su na sajtu.
Mesene novine sindikata pod nazivom Informator, redovno se postavljaju na
sajt sindikata i alju u kole potom svakog meseca.
Zakljuci i odluke sa redovnih sednica gradskog odbora, kolske uprave,

pokrajinskog i republikog odbora, dostupni su lanstvu preko sajta sindikata,
prosleuju se preko poverenika osnovnih organizacija sindikata, oglasnih tabli
osnovnih organizacija i e-mailom.
Svaka vana informacija i pre postavljanja na sajt, preko koordinatora stigne
do predsednika sindikalnih organizacija na svim nivoima telefonskim putem
u najkraem roku.
Edukacija lanstva u vezi sa radno-pravnom zatitom putem seminara.
Pravni savetnik je dostupan svakom lanu sindikata.
Informacije do lanstva stiu i preko medija - konferencije za medije redovno
se odravaju (nedeljno i meseno).
Informisanje javnosti
NSPRV redovno informie javnost o svim aktuelnim pitanjima u sindikatu,
redovno odrava konferencije za novinare, i koristi nacionalne i lokalne novine,
radio i TV stanice.
Redovan kontakt sa novinarima: novinari se pozivaju na znaajne sindikalne
dogaaje i jubileje; o sindikalnim aktivnostima novinari se informiu preko
sindikalnog lista; medijskim kuama alju se saoptenja putem e-maila ili faksa.
NSPRV ima odreene osobe koje su zaduene za informisanje lanstva i javnosti
na svim nivoima, ali se do sada nije vrila analiza medijske zastupljenosti
sindikata, ni struna analiza procesa informisanja.
U GO NSPRV nije se diskutovalo na temu informisanja, ali smatraju da je to
neophodno, i da e im to biti jedan od vanih zadataka u narednom periodu.
U veini subotikih osnovnih i srednjih kola deluju dva sindikata Nezavisni
sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) i Sindikat obrazovanja (Samostalni
sindikat). Postoji nekoliko kola u Subotici u kojima su zastupljena oba sindikata
ali je u njima veinski NSPRV. U kolama u kojima je zastupljen NSPRV, lanstvo
informiu predsednici sindikata putem oglasnih tabli, sindikalnih sastanaka u
zbornici na odmorima, kada je neka tema aktuelna, predsednik sindikata je na
usluzi svakom lanu kojem je potrebna neka informacija.
U kolama u kojima deluju dva sindikata nedovoljna je komunikacija meu
njima. Direktori to zloupotrebljavaju i tako vrbuju jedan sindikat koji e im biti
posluan (posebno za vreme trajka). Najrasprostranjeniji problem u sindikatu
je nezainteresovanost lanstva za sindikalne sastanke i aktivnosti, nepoverenje u
sindikalnu mo, odsustvo solidarnosti koja je osnovna ideja sindikata i iz koje je
sindikat potekao.
Na oglasnim tablama u kolama, svima su dostupni svi podaci o sindikatu,
aktivnostima sindikata, novostima, meutim, mnogi ne itaju (tek poneko koga
neka informacija lino dotie). Rukovodstvo NSPRV na nivou grada i kolske
uprave esto odrava sindikalne sastanke, konferencije za novinare i na taj nain

pokuava da dodatno informie lanstvo o najvanijim deavanjima u sindikatu,
struci i pravima zaposlenih.
Uglavnom ne postoji dijalog izmeu poslodavca, odnosno, direktora u koli i
sindikata, a ako ga ima onda je veoma lo. Veina direktora sindikat doivljava kao
suprotstavljenu stranu koja im radi o glavi. Ponekad se stie utisak da bi najradije
zabranili sindikate. Mali je broj direktora koji predstavnike sindikata uvaavaju kao
socijalne partnere koji su na istom zadatku, samo s razliitih pozicija.
NSPRV sva vana saoptenja alje na e-mail kole, tako da je svaki direktor
informisan o radu sindikata.
Socijalnog dijaloga izmeu NSPRV i predstavnika gradske uprave gotovo da
nema. Retki susreti svode se na ponudu vlasti uzmi ili ostavi. Lokalne vlasti po
kolektivnom ugovoru imaju obavezu da u saradnji sa sindikatima reavaju gorua
pitanja vezana za racionalizaciju zaposlenih, mree kola... Ali od te saradnje
nema nita. NSPRV je esto informisao gradske vlasti elektronskom potom o
sindikalnim aktivnostima i traio njihovo uee, ali su njihovi zahtevi, po pravilu,
zavravali u kanti za otpatke.
Komunikacija izmeu dva sindikata prosvete koji deluju na teritoriji grada
Subotice takoe je minimalna, moe se ak rei da gotovo ne postoji, pa nema ni
mogunosti za protok vanih informacija i zajedniko delovanje. Najee se sve
svodi na retke telefonske razgovore, pojedinane susrete i neformalne razgovore.
Smatraju da je neophodna dodatna edukacija lanstva putem seminara na kojima
e dobiti informacije o znaaju pripadnosti sindikatu i sopstvenom doprinosu za
uspeniji rad sindikata.
3. INDUSTRIJSKI SINDIKAT ATB SEVER

Industrijski sindikat Srbije - Regionalno poverenitvo u Subotici svoje aktivnosti
promovie preko sajta: www.industrijskisindikat.org. Fokusirani su na dogaanja
u sindikalnim organizacijama na nivou preduzea, industrijske grane kao i radu
centrale na nacionalnom nivou i na meunarodne aktivnosti.
Pored korienja sajta dobijaju se i razna saoptenja, odluke i sl. putem e-maila
i faxa. To se, ukoliko je potrebno, dostavlja lanstvu a u pojedinim sluajevima i
svim zaposlenima kao i drugim sindikatima koji deluju u preduzeu. Informacije
javnosti idu preko medija radi upoznavanja sa sindikalnim aktivnostima, ili se
javnost informie o uestvovanju lanstva na nekim javnim dogaanjima (debate,
okrugli stolovi, tribine...).
Na nivou preduzea informie se o aktivnostima u lokalnoj zajednici i samom
preduzeu kao i o vanim dogaajima na nivou sindikalne centrale. Oglasna tabla
je dominantna na nivou preduzea, a tu su i sindikalni sastanci i obraanje javnosti

putem saoptenja.
Potencijalnom lanstvu, pored linog obraanja dostavljamo informativni letak
sa osnovnim informacijama o tome ta je uraeno na poboljanju poloaja
zaposlenih kroz kolektivni ugovor, sa posebnim naglaskom na uveanje zarade
po raznim osnovama za koje se Industrijski sindikat ATB Sever izborio u pregovoru
sa poslodavcem, zatiti u sporu sa poslodavcem kao i o drugim reenjima
povoljnim za zaposlene i ostvarivanje njihovih prava i zatite. Istiemo i znaaj
sindikalnog organizovanja radi reavanja kako pojedinanih tako i problema koji
su zajedniki. Neposredni kontakti sa novinarima nisu esti, sem u sluajevima
sindikalnih dogaanja. Medije kontaktiramo samo u sluajevima kada postoje
konkretni povodi, odnosno aktivnosti i problemi, inicijative za reavanje
problema i koniktnih situacija, kae Dragan Grozdanovi, regionalni poverenik
Industrijskog sindikata ATB Sever.
Internet stranica je vrlo poseena i dnevno se aurira dok svakog meseca o
aktivnostima informiu lanove i zaposlene i preko zakupa stranica uSindikalnom
povereniku. Nisu jo u potpunosti izgradili odnose sa novinarima i medijima.
Iako je sindikalno informisanje postavljeno kao planska svakodnevna aktivnost
Industrijskog sindikata Srbije, o njemu trenutno najvie vodi rauna predsednik
sindikata na nivou centrale i regionalni poverenik, to svakako ne daje adekvatne
rezultate niti poveava kvalitet informisanja.
U uslovima u kojima deluju nedostatak novca kako za informativne aktivnosti,
tako i za druge, esto doprinosi nedovoljnoj akcionoj mobilnosti lanstva. Nemaju
posebnu osobu ili osobe kojima je prvenstveno opis posla informisanje. Nisu se
se bavili ozbiljnijim analizama informisanosti ali to planiraju uiniti uskoro jer
su svesni da bez dobro postavljenog sistema informisanja kako lanstva tako i
javnosti nije mogue ozbiljno i odgovorno postaviti i voditi sindikalne aktivnosti.
Uee na sindikalnim skupovima takoe je od znaaja za informisanje
lanstva, posebno iz oblasti industrijske politike, edukacije lanstva, sindikalnog
organizovanja, zakonodavnih okvira, kolektivnog pregovaranja...
Sarauju s drugim sindikatima u preduzeu. Posebno istiu saradnju sa
Samostalnim sindikatom kroz rad u odboru za pregovore na nivou preduzea kao
i zajedniki rad na izradi dokumenta Industrijska politika Srbije. Ovaj dokument
raen je na nivou drave uz znaajan doprinos lanova oba sindikata iz Severa.
Zajedniki obeleavaju Svetski dan tolerancije kao i druge znaajne datume od
znaaja za sindikat.
Pomau drugim sindikatima u radu kroz podrku njihovim aktivnostima. Ovo se
posebno odnosi na Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine poverenitvo
u Subotici kojima su kada je to bilo neophodno ustupili i svoju kancelariju za rad.

Nedavno su uspostavili saradnju i sa NVO, posebno onima koji okupljaju mlade.
Industrijski sindikat ATB Sever je mlad sindikat. Deluje od kraja 2008. godine.
Meutim, lanstvo i posebno vostvo ima sindikalno iskustvo kroz zapaen rad u
drugim sindikatima gde su pre bili lanovi.
4. ALATI ZA INFORMISANJE
Funkcionisanje sindikata u direktnoj je vezi s brojem lanova, brojem organizacija
u preduzeima, ustanovama i organizacijama, kao i sa informisanjem o sindikalnim
temama.
U radu sindikata posebna panja je posveena informisanju lanstva, javnosti i
socijalnih partnera. Prisutne su sve forme informisanja: oglasna tabla, web-stranica,
sredstva javnog informisanja; komunikaciju s neposrednim saradnicima vostvo
sindikata vri na nedeljnim sastancima a ukoliko je potrebno sastanci se odravaju
i vie puta u toku nedelje. (U odnosima sa sredstvima javnog informisanja u praksi
je redovno davanje saoptenja za javnost i odravanje konferencija za medije.)
Informisanje putem letaka
Sindikati koriste letke/liete kao masovni vid informisanja, kako lanstva tako
i potencijalnog lanstva. Lieti su razliiti: od osnovnih informacija o sindikatu,
rezultatima rada, planiranim aktivnostima, o znaaju i koristima koje zaposleni
imaju ukoliko se ulane u sindikat, do informacija o radno-pravnoj zatiti
zaposlenih i najava konkretnih aktivnosti.
Informisanje putem oglasne table
Na oglasne table postavljaju se sve zvanine informacije o odlukama, zakljucima,
najave sindikalnih i drugih dogaaja od znaaja za sindikalno lanstvo...
Informisanje putem medija
Odravaju se redovne konferencije za medije na kojima se govori o aktuelnim
aktivnostima sindikata, kako na lokalnom tako i na regionalnom i dravnom nivou.
Izvetavanje lanstva i javnosti na pres-konferencijama o svim bitnim temama,
programima, posetama, aktivnostima obavljaju nosioci aktivnosti, a ponekad su
to ljudi iz najueg rukovodstva, nezavisno od nivoa rukovoenja.
Informisanje putem okruglih stolova, tribina, radnih grupa i sl.
Kao znaajan vid informisanja sindikalnog lanstva treba pomenuti razliite
tematske rasprave koje se organizuju putem okruglih stolova, tribina, radnih grupa
i slinih skupova. Ovakvi skupovi retko se svrstavaju u informativnu aktivnost. Mi
ih svrstavamo jer imaju pored edukativne funkcije i informativnu.
Sindikalna tampa: bilteni i sindikalne novine

Informisanje putem sindikalne tampe u kojoj se obrauju teme o funkcionisanju
sindikalne organizacije, njeni strateki planovi, operativni potezi i inicijative
predstavlja jedan od najstarijih metoda. U formi biltena istovremeno je i sredstvo
interne komunikacije (komunikacije s lanstvom u organizaciji), ali i spoljanje (sa
socijalnim partnerima, poslovnim partnerima, saradnicima i naravno medijima).
Pored informisanja linim kontaktom predstavlja najekasniji nain informisanja.
Saoptenje za javnost
Saoptenje za javnost putem medija sindikati koriste radi informisanja javnosti o
protokolarnim aktivnostima, ali i kao najavu vanijih aktivnosti sindikata od znaaja
za iru zajednicu. U situacijama kada je potrebno reagovati na neki dogaaj, a
forma saoptenja je primerena, sindikati se javnosti obraaju saoptenjem.
Intervju i izjave
Lokalni sindikalni lideri ponekad su u prilici da pojedinim medijima daju intervju.
To nije esto, ali se deava. Posebno u sluajevima kada su veliki trajkovi ili pretnje
trajkovima, najave zakonskih reenja koja umanjuju steena prava radnika,
predlozi za poboljanje poloaja radnika i slino.
Od intervjua, ee su izjave koje medijima daju sindikalni rukovodioci povodom
dnevnih dogaanja vezanih za sindikalnu aktivnost. Izjavama se putem medija
obraaju i obini lanovi sindikata u okolnostima kada su im prava po osnovu
rada ugroena ili u sluajevima trajkova i drugih oblika protesta.
Web sajt
Sindikati koji deluju u Subotici iroj javnosti su predstavljeni i putem svojih sajtova.
Sajtovi za sada nisu posebno raeni za gradski nivo delovanja. Informacije putem
interneta o njihovoj aktivnosti mogu se dobiti preko sajta njihovih centrala.
Sajtovi su dobro organizovani, pregledni, sa svim relevantnim informacijama o
sindikalnim aktivnostima kako centrale tako i aktivnostima u lokalnim sredinama.
Sva znaajna sindikalna dokumenta nalaze se na sajtu. Pored toga mogu se nai i
svi zakoni koji su od znaaja za lanove sindikata i za sve zaposlene.
Debate u elektronskim medijima
Kao to postoji konkurencija meu sindikatima tako postoji i konkurencija izmeu
lokalnih elektronskih medija. I oni se trude da budu aktuelni, sluani i gledani.
Zbog toga uvode i programe u kojima se vode debate na najvanije drutvene
teme od znaaja za ivot i rad graana i njihov kvalitet ivota. Sindikalci su im
idealni sagovornici. Zato ih i zovu u emisije da svoja miljenja i stavove suoe s
drugim uesnicima. Ovi programi su najgledaniji, te su idealna prilika za promociju
sindikata i njegovih aktivnosti. Ali to zavisi i od samog predstavnika sindikata,
njegovih kompetencija za nastup u takvim emisijama.
Subotiki sindikati nemju svoju sindikalnu tampu. Savez samostalnih sindikata

grada Subotice nekada je imao svoj list. Prestali su da ga izdaju i preli na
informisanje putem internet stranice. Sada se oslanjaju na,,Sindikalni poverenik,
novine koje izdaje NIP Radnika tampa iz Beograda.
,,Sindikalni poverenik (www.poverenik.co.rs) izlazi svakih 14 dana. Subotike
teme nisu u potrebnoj meri prisutne u novinama. Zbog ega nema subotikih
tema stvar je posebnih analiza. Saradnici koji bi mogli da piu za Poverenik
esto su zauzeti svakodnevnim poslovima i jednostavno ne stignu da se ozbiljno
i analitiki bave pisanjem za novine. Usmereni na dnevno informisanje lanstva
o aktivnostima, zarobljeni u informativnom administriranju mnogi koji bi i
mogli da piu jednostavno ne stignu. No to je samo jedan od problema. Moda je
problem i u koncepciji novina?
Stranicu u Sindikalnom povereniku zakupio je Industrijski sindikat Srbije. Jedna
stranica je nedovoljna da bi se obradilo sve to je neophodno i od interesa
za lanstvo ovog sindikata. Stranica je u funkciji informisanja o osnovnim
aktivnostima, uglavnom centrale. Nadajmo se da e i ovaj sindikat uskoro poeti
sa tampanjem svojih novina.
Informator, bilten Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine usmeren
je na teme i probleme obrazovanja, kola, zaposlenih u vaspitno-obrazovnim
institucijama. Ciljna populacija su zaposleni u vaspitno-obrazovnim institucijama
i lanovi ovog sindikata. Po objavljenim tekstovima italac teko da moe
zakljuiti da se radi o sindikalnom informatoru u formi biltena. Informator u svom
decembarskom broju raspravlja o nacrtima kolskih zakona, problemima javnih
slubi, strunom usavravanju i upoznaje itaoce s linim stavovima javnih linosti.
itaoce upoznaje sa prvim rezultatima nedavno odranog popisa stanovnitva.
Posebno se izdvaja stalna rubrika Pravnici odgovaraju u kojoj na konkretno
postavljena pitanja zaposlenih u prosveti konkretne i jasne odgovore daju pravnici.
Deurne teme su jubilarne nagrade i otpremnine u prosveti kao i kolektivni ugovori.
Informator ima informativni i edukativni karakter. Malo je tekstova o aktivnostima
u konkretnim sindikalnim organizacijama. Iz Informatora neemo stei uvid u to
ta se deava u sindikalnoj organizaciji i meu sindikalnim lanstvom. Tu funkciju
ima internet stranica ovog sindikata. Koliko ovakva koncepcija i objavljeni tekstovi
odgovaraju sadanjem i potencijalnom sindikalnom lanstvu, zaposlenima u
vaspitno-obrazovnim institucijama, njihovim potrebama i oekivanjima moe
se sa pouzdanou utvrditi jedino istraivanjem. Do tada ostaje da svako za sebe
shodno svojim nadanjima i oekivanjma vrednuje Informator.
Katalog informativnih aktivnosti sindikata, kao i svaki katalog, ne govori o kvalitetu.
U naem sluaju, ne govori o kvalitetu navedenih informativnih aktivnosti. Pre
svega, o uticaju sindikalnih informacija, shvaenih u najirem smislu rei, na
aktivnosti sindikata i njegovog lanstva. Reju, na aktivnosti organizacije i lanstva
organizacije. Koliko se lanstvo mobilie za socijalnu akciju kroz sindikalnu

organizaciju? Nemamo ni uvid koliko informativna praksa utie na percepciju
sindikata od strane njegovih lanova i javnosti, kao i na koji nain se sindikalne
aktivnosti predstavljaju putem informisanja. Istraivai bi jednostavno rekli: Iz
navedenog se ne vidi stepen zadovoljstva sindikalnog lanstva informativnim
aktivnostima organizacije i uticaj na lanstvo i organizaciju, kao ni koliko su
lanstvu dostupne informacije i da li su to informacije koje su im znaajne sa
stanovita sindikalne aktivnosti.
Da bi se stekao uvid u kvalitet sindikalnog informisanja potrebno je pre svega
stei uvid u same sindikate, njihovo organizovanje i delovanje. Kakva je u sutini
sindikalna scena Srbije? Da li je potrebno praviti novu sindikalnu scenu, sa novim
scenarijem, reijom i,,glumcima. Da li su postojei sindikalni oblici organizovanja
iscrpili sve to su mogli od svojih reformisanja i transformacija? Jesu li se zbog toga
poeli baviti samim sobom a ne onim zbog ega postoje i zbog ega su nastali?
Zato je sve manje lanstva u sindikatima i samih organizacija? ta je problem
sa sindikalnim organizovanjem u privatizovanim i stranim rmama? To su samo
neke od tema koje treba istraiti, promisliti i domisliti da bi se uspostavila nova
sindikalna paradigma kao vaan subjekt civilnog drutva. Nakon toga ili jo bolje,
uporedo s tim potrebno je raditi na informativnom sindikalnom modelu u sklopu
sindikalnog komunikacionog modela.
5. ZAKLJUAK
Pluralizacija politikog ivota svela se na organizovanje i delovanje kroz
politike stranke. Stvorena je atmosfera da se sve reava i deava kroz stranake
aktivnosti, njihovu mo i uticaj. Delotvornost institucija civilnog drutva time je
marginalizovana. Malobrojne nevladine organizacije, upuene su na aktivnosti
koje doniraju fondacije i svoju aktivnost usmeravaju ka potrebama donatora, a
ne potrebama lokalne zajednice. Saradnja i komunikacija izmeu subotikih
sindikata i organizacija civilnog drutva nije na poeljnom i potrebnom nivou.
Izostaju ne samo podrka u voenju i ueu u pojedinim aktivnostima (protesti,
trajkovi, peticije...), nego i kreiranje zajednikih aktivnosti da bi kroz izgraivanje
partnerskog odnosa i dijalogom uspenije reavali probleme graana i
odgovornije se odnosili prema razvojnim problemima grada.
Pristup, na primer, reavanju sive ekonomije, borbi protiv korupcije, otvaranju
novih radnih mesta kroz uspostavljanje socijalne ekonomije, podruje je za
okupljanje svih aktera civilnog drutva. Za tu vrstu angaovanja sindikati bi morali
imati interesa. Sa stanovita sindikata problem je i u nepostojanju adekvatnog
udruenja poslodavaca koje bi okupljalo subotike poslodavce, zastupalo njihove
interese. I to je najvanije putem dijaloga na socijalno odgovoran nain, zajedno
sa sindikatima ali i lokalnim vlastima radili na reavanju problema trita rada.
Tranzicijski procesi kao rezultat imaju neekasnu privredu, veliki broj nezaposlenih,
zaduenja i drave i stanovnitva, siromatvo, tehnoloku zaostalost. Uzroci
pogrenog modela ne samo privatizacije nego i tranzicije izvor su za mnoge
drutvene i politike manipulacije. Iza tih manipulacija kriju se u sutini interesi
onih koji manipuliu. Snana institucija civilnog drutva jeste i sama javnost. Bez
javnosti i njenog mnjenja koje se formira oko vanih drutvenih tema nije mogue
suprotstaviti se raznim manipulacijama, pogrenim odlukama i reenjima koja su
protiv interesa graana.
Poto je javnost jo uvek u povoju mnoga dogaanja ne samo u lokalnoj zajednici
nego i u dravi prolaze mimo javnosti ili kroz javnost bez odgovarajuih i
primerenih odjeka. Bez javnosti nema ni adekvatnog civilnog drutva ni sindikata
kao aktera tog drutva.
To je izazov za sadanje i budue sindikate: kako postati deo javnosti, kako
uspostaviti komunikaciju s javnou da bi te ta ista javnost razumela, prihvatila i
aktivno dala podrku.
Zoran Stojiljkovi
PARTNERSTVOM DO DEMOKRATSKIH PROMENA

ILI OSAM PITANJA O IZGLEDIMA ZA KONSTRUISANJE
MOI ZAPOSLENIH I SINDIKATA
U ovom tekstu preciznije pledoajeu i apelu za jaanje moi i pregovarake
pozicije sindikata i zaposlenih polazim od dve kljune teze.
Prvo, sindikati na ovim prostorima nikada nisu bili moni i autonomni, a shodno
tome, sindikalna mo se ne moe rekonstruisati, ona se tek mora graditi.
Drugo, sindikati se ne mogu samo transformisati u mone sindikate (naroito
kada su ovako podeljeni i izolovani); njima su neophodni socijalni i politiki savezi
i partnerstva.
Partnerstvo predstavlja relativno trajan odnos zasnovan na 3 kljuna elementa:
(1)svesti o znaaju i snazi partnera; (2) poverenju u njega i (3) jasnoj raunici
o uzajamnoj isplativosti i koristi od uspostavljenog partnerskog odnosa. Ne
radi se dakle tek o jednokratnoj (zlo)upotrebi u ekonomske i/ili politike svrhe
nego o mukotrpno i dugo graenom odnosu uzajamnosti, odnosno uverenju da
nam odgovorni i kompetentni partner govori istinu i u stanju je da ispuni svoja
obeanja.
1. POLAZNA DILEMA:
ta treba znati o prirodi politike i sindikatima u procesu odluivanja?
Sloenu prirodu i promenljiv raspored i igru interesa, odnosno sam multiakterski i
viefazni karakter politikog odluivanja najbolje izraava fazni model politikog
procesa koji razlikuje tri grupe aktera: (1) sindikate, udruenja i druge ad hoc ili
trajno organizovane interesne i lobi grupe iz sfere privrede i civilnog drutva ; (2)
partije kao kljune aktere interesne agregacije, i (3) parlament, vladu i dravnu
upravu kao kljune aktere realizacije i evaluacije interesa.
Tri grupe aktera uestvuju, s nejednakom moi i intenzitetom u est faza politikog
procesa (videti sliku 4).
Posebno je otvorena faza artikulacije problema, koja se nalazi na poetku
politikih procesa. U njoj akteri artikulacije interesa sindikati, profesionalna
udruenja, savezi ili graanske inicijative, iznose svoje zahteve u javnost, s ciljem
da za njih dobiju podrku i pronau reenja u politikom sistemu. Na javni
znaaj i irenje takvih interesa u prostoru ve medijalizovane politike znaajno
utiu masovni mediji. Naime, oni kao gatekeeperi, odluuju da li e te interese
tematizovati u javnosti ili ne (agenda-setting), i time deluju kao pojaivai ili
lteri zahteva.
Moglo bi se zakljuiti da mediji nisu tek samo platforma ili alatka za voenje
politike ve i njen (su)konstituens, to reito govori o znaaju razvoja efektivne
strategije medijskog nastupa sindikata, ukljuiv i jasno znanje o tome ko je stvarni
vlasnik, odnosno ko odluujue utie na pojedine medije i da li je (ne) sklon
sindikatima.
Slika 4 -Fazni model politikog procesa
Izvor: Jarren/Donges 2011: 212
U narednoj fazi definisanja problema organizovani interesi ele da obrazloe

drutvenu relevantnost svog zahteva. Pri tom, na drugoj strani, nosioci agregacije
interesa (politike partije) moraju biti ubeeni da je re o politiki relevantnom
akteru i temi koja je politiki atraktivna i naplativa i koja se poklapa s interesima
biraa. I u ovoj fazi masovni mediji igraju centralnu ulogu, jer se politike stranke,
prilikom ocene neke teme, rukovode javnim mnjenjem.
Za medijsku i politiku relevantnost zahteva sindikata od kljunog znaaja je
njihovo objedinjavanje, ukrupnjavanje i umreavanje u koaliciju interesa sa
organizacijama civilnog drutva (OCD).
U treoj fazi operativnog definisanja zahteva i pravaca politike, problem
prelazi iz opte javnosti u ruke politike, strune javnosti. Politike stranke,
dravna administracija i udruenja interno se bave prihvaenom temom. No,

zbog kompleksnosti drutvenih problema oni se konsultuju i sa ekspertima i
naunicima. U zavisnosti od toga koliko tema izaziva emocije i panje, paralelno
se moe povesti i javna diskusija. U ovoj fazi relevantno je oslanjanje sindikata
na (sindikatima sklonu) akademsku zajednicu, na ekspertske timove i na
istraivake organizacije, kao i meunarodne organizacije i institucije na iju
su argumentaciju i uticaj osetljive domae vlasti.
U sledeoj, etvrtoj fazi razvijanja programa, politike stranke, parlament i
vlada s nadlenim ministarstvima kreiraju strategije za reavanje problema (na
primer, zakone, uredbe ili programe podrke), i na kraju ih usvajaju. Odluke se
donose uglavnom kroz pravno propisanu proceduru, nakon dobijanja ekspertiza
i konsultovanja strunjaka. Na ovaj proces mogu naroito da utiu oni akteri
artikulisanja interesa koji imaju privilegovan pristup donosiocima politikih odluka
(npr. znaajna lobistika udruenja) ili, recimo, poput poslodavakih udruenja i
sindikata mogu da koriste postojee, koliko-toliko otvorene institucionalne kanale
stalne komunikacije s dravnim strukturama mehanizmi i institucije socijalnog
dijaloga.
Kada, u petoj fazi, akteri sprovoenja interesa (vlada, parlament) donesu program,
ulazi se u fazu politike implementacije koju administrativno sprovodi dravna
uprava. Ova faza se medijski retko prati, osim ako se u procesu realizacije pojave
tekoe.
Ako se tokom poslednje este faze - faze politike evaluacije ustanove problemi,
po pravilu se otvara nova faza artikulacije problema.
Poto politike odluke uvek dovode do manje ili vee drutvene promene, politiki
procesi se, u stvari, nikada ne zavravaju ve stalno pokreu nove faze artikulacije
problema. Usled njihove mnogobrojnosti, ovi procesi odvijaju se esto paralelno,
odnosno, utiui meusobno jedni na druge (Zerfas and Oehsen, 2011: 13-14).
Kao to opisane faze pokazuju, politikom, shvaenom kao kreiranje i sprovoenje
kolektivno obavezujuih odluka, hijerarhijski ne upravljaju samo dravni akteri
ili politike partije. Tradicionalni dravni akteri (parlament, vlada) i mnogobrojni
drugi akteri (sindikati, udruenja, graanske inicijative, nauno-politiki savetnici,
mediji ili meunarodne organizacije), ukljueni su u ove kompleksne regulativne
procese usled poveane drutvene diferencijacije, pluralizacije i globalizacije.
U ovom pogledu je, za strategiju uveanja moi i uticaja sindikata, veoma
ilustrativan dijagram Marka Hauarda koji pokazuje zone preklapanja ili
ulanavanja inae ve u velikoj meri globalizovana tri sektora: politike,
ekonomije i civilnog sektora.
Iz dijagrama se jasno vide pozicije drutvenih aktera i zone meuuticaja i

rezultirajua tri lica politikih stranaka: (1) partija u civilnom drutvu, odnosno
na velikom politikom tritu gde se susree sa (ne) organizovanim graanskim
interesima; (2) partija na srednjem, meupartijskom tritu u relacijama
(koalicijskog) konikta ili konsensusa i (3) partija u dravi u vladi i politikim
institucijama. Istovremeno, preduzea, neprotne organizacije, poslodavaka
udruenja, profesionalna udruenja, sindikati i ostali akteri trude se da svoje
pojedinane interese ukljue u politiki proces da ih izlobiraju.
Dijagram 1 Socijalni i politiki akteri (Hauard, 2008: 52)
Politiki lideri i elite
Rukovodee grupe politikih stranaka
Meupartijska udruenja
Mediji
Politike stranke (lanstvo)

Politike interesne grupe i NVO
CIVILNO
DRUTVO
Mesne i lokalne organizacije

Grupe za ljudska prava
Mirovne inicijative
Ekoloki i pokreti za zatitu okoline
Crkvene i verske organizaacije
Sportski i rekreativni klubovi
enske grupe
Organizacije veterana
Omladinske grupe
Penzionerske grupe
Grupe invalida
Grupe za zatitu prava ivotinja
Zdravstvene organizacije
Grupe za samopomo
POLITIKO
DRUTVO
Politike/ekonomske interesne
grupe zasnovane na elitama
i NVO
EKONOMSKO
DRUTVO
Radniki sindikati
Profesionalna udruenja, udruenja
poslodavaca i proizvoaa
Ekonomske i interesne grupe i NVO
Preduzea
Finanskijske institucije
Preduzetnici i ekonomske elite
Lobiranje se moe polazno odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioce

odluka u smislu interesno orijentisanog i komunikacijskog uticanja na politiki
proces donoenja odluka od strane aktera koji sami ne uestvuju u njihovom
donoenju. Lobiranje, pri tom, predstavlja legitiman i za demokratski sistem
funkcionalno nuan instrument.
Lobisti preduzea razlikuju se od ostalih lobista po transparentnosti zastupanja
interesa. Oni nastupaju neposredno i njihovi klijenti su, pri tom, jasno
prepoznatljivi. Po tome se razlikuju od zastupnika udruenja koji esto, poput
sindikata, govore u ime velikog broja lanova, ali razlikuju se i od agencija ili
drutava za konsalting koji usluge lobiranja pruaju po nalogu. Dodue, deava
se da i privredna udruenja koriste usluge agencija, advokatskih kancelarija ili
konsultanata da bi poveala sopstvene resurse.
Lobisti neprofitnih organizacija prate realizovanje specinih vrednosti u
politikom sistemu. Tako, u politikom procesu dobijaju na znaaju jer se esto
bave reinterpretacijom kljunih ili pak zapostavljenih tema, stavljajui ih na
politiki dnevni red i na taj nain im obezbeuju poetni demokratski legitimitet.
Neprotne organizacije tako, poput sindikata, nadoknauju nedostatak resursa i
direktnih pristupa politici svojim visokim potencijalom za mobilisanje podrke i
uticanjem na potencijalne birae.
Instrumenti i strategije koje koriste lobisti pripisuju se direktnom ili indirektnom
lobiranju. Pod direktnim lobiranjem podrazumevamo neposredan uticaj na
donosioce politikih odluka, npr u lobistikim kontaktima linim razgovorima,
na tematskim parlamentarnim raspravama, kroz pozicione dokumente, kao i kroz
iznoenje stavova na parlamentarnim sluanjima. Indirektno lobiranje, u smislu
korienja PR kampanje ili iniciranja trajkova ili protestnih akcija i drugih oblika
graanske neposlunosti vie se koristi kako bi se preko uticaja na javno mnjenje
poveao pritisak na donosioce politikih odluka.
Deo zastupnika interesa, posebno neprotne organizacije, koriste strategiju
Grassroot-lobiranja, u okviru koje se graani i birai pridobijaju za direktno
obraanje donosiocima politikih odluka i tako se koriste kao sredstvo politikog
pritiska. Ukoliko jedna tema nailazi na odobravanje kod mnotva graana, ona
e, naravno, brzo doi na politiki dnevni red. Tako ove organizacije pokuavaju
da iskoriste interese graana.
Poto je poslednjih godina dolo do obimnih prenoenja nadlenosti iz veine
politikih oblasti s nacionalnih drava na Evropsku uniju, EU-lobiranje sve vie
dobija na znaaju. Stoga, skoro sve znaajnije organizacije imaju u Briselu svoj
lobistiki biro. Umreavanjem nacionalne i EU-politike proiruju se i lobistike
aktivnosti, tako da nacionalni lobisti, ukljuiv i sindikate, ali i politike partije
i institucije, moraju da poseduju znanja i o zakonodavnom postupku, kao i o
neformalnim praksama i rutinskim postupcima u okviru Evropske unije (Stojiljkovi,

A, 2011).
2. PITANJE PRVO:
DA LI SU SINDIKATI ZAVODLJIV I ATRAKTIVAN PARTNER
KOLIKA JE NJIHOVA KUPOVNA MO
Rekonstrukciji procesa odluivanja logino sledi kritika analiza pozicije, resursa,
prestia i moi pojedinanih aktera u naem sluaju sindikata u Srbiji.
U metodskim pristupima razvijanim unutar politike ekonomije sindikata
konstatuje se da su sindikati uspeni ukoliko uveaju realne zarade i poboljaju
uslove rada i to u uslovima ouvane ili ak uveane ukupne zaposlenosti,
odnosno ukoliko ostvare, unutar koncesionog pregovaranja, bar jedan od ova dva
strateka cilja. Ukoliko nema ni jednog ni drugog, a to je, s retkim izuzecima, sluaj
u dve decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji, onda se bez obzira na namere i
pokuaje, ne moe govoriti o uticajnim i kredibilnim sindikatima.
Sindikalno lanstvo
Stopa sindikalizovanosti udeo lanova sindikata u ukupnom broju zaposlenih,
za neto vie od jedne decenije, pala je s polovine (1998) na manje od treine
(2010. godine). Uz istovremeni pad broja zaposlenih samo u poslednjoj deceniji
za pola miliona ili faktiku etvrtinu, lako je zakljuiti kakve to razorne posledice
ima po raspoloive resurse i mo sindikata.
Problem je i u tome to je sindikalno lanstvo sve starije gro njih ima izmeu 40 i
55 godina. Sindikalni kola je razdeljen tako da je Samostalnom sindikatu, krajem
2007. godine, pripadalo oko tri petine svih lanova sindikata, odnosno priblino
etvrtina svih zaposlenih, a UGS Nezavisnost daljih 20-25% sindikalnog lanstva,
odnosno svaki deseti zaposleni. Dve vodee, reprezentativne sindikalne centrale
okupljale su dakle oko etiri petine sindikalno organizovanih.
Tri godine kasnije, u sindikate je, sredinom 2010. godine, ulanjeno oko 31%
zaposlenih znai, ni svaki trei radnik. Meutim, kada razdvojimo one koji su
u stalnom radnom odnosu od onih koji su zaposleni na odreeno vreme, onda
nalazimo da je u lanstvu sindikata 33% od ukupnog broja stalno zaposlenih,
dok je od ukupnog broja zaposlenih na odreeno vreme u lanstvu nekog od
sindikata, tek 8%.
Kad posmatramo samo ispitanike koji su ulanjeni u neki od sindikata nalazimo
da je u Savezu samostalnih sindikata Srbije 50%, u UGS Nezavisnost 14%,
u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata 6% i u ostalim sindikatima
svih 30%, to reito govori o produenoj, ak i produbljenoj, nestabilnosti i
fragmentiranosti sindikalne scene, odnosno da je sve malobrojnije sindikalno
lanstvo podeljeno na sve vie sindikata.38
Poverenje u sindikate
Posledino, poverenje u sindikate u Srbiji je blizu istorijski najnieg nivoa u
sindikate u znaajnoj meri veruje tek 15% graana (prema podacima iz istraivanja
Kako graani Srbije vide tranziciju, obavljenog 2010. godine videti: Mihailovi,
Sreko, 2011). Na drugoj strani, tri puta je vie onih koji u sindikate uglavnom ili
uopte nemaju poverenje. Gotovo dve petine onih koji se dvoume i veruju i ne
veruju sindikatima predstavljaju svakako bar potencijalnu osnovu za reforme u
sindikatima i rezultirajui rast njihovog kredibiliteta.
Grakon 34 - Poverenje u sindikate
Za nizak rejting sindikata postoje etiri grupe razloga. Nesporno prvi po znaaju
jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako
sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno u saradnji s drugim demokratskim
akterima, sunovrat privrede u okruenju rata i izolacije, ali ni da spree da
trokove tranzicionih promena plate samo ljudi s dna socijalne piramide, to za
posledicu ima da je DBP na nivou od tri etvrtine onoga iz daleke 1988. godine,
a udeo onih koji izjavljuju da ive nepodnoljivo ili teko podnoljivo konstantno
oko dve petine svih graana, onda ovako raireno nepoverenje ne treba nikoga
da udi. Posledino, i meu sindikalnim aktivistima rairena je svest o nemoi i
nedovoljnom uticaju sindikata.
Iznetu naelnu ocenu potvruju vremenske serije podataka o kretanju poverenja
u sindikate koje pokazuju da je do rasta poverenja dolazilo samo u situacijama
38
Podatak o ak 30% sindikalnog lanstva u ostalim sindikatima ini se preteran. Iskustvo autora iz istraivanja s kolegom
Srekom Mihailoviem je da ispitanici, lanovi sindikata esto ne znaju kom sindikatu, odnosno sindikalnoj centrali pripada
njihov sindikat. Nesporno, postoji i znatan broj poverenitava koja nisu udruena u ire oblike organizovanja, ili pripadaju
samostalnim gradskim, regionalnim ili strukovnim organizacijama, posebno prisutnim u obrazovanju, zdravstvu i upravi.
Od sindikalnih centrala, pored pomenute tri, izvestan znaaj imaju i Konfederacija slobodnih nezavisnih sindikata (koja po
sopstvenim podacima ima preko 120.000 lanova) i Ujedinjeni sindikati Srbije Sloga (s ocijelnim, sopstvenim podatkom o
80.000 lanova).
probuenih nada i oekivanja (2000.) i/ili konjunkturnih privrednih kretanja i rasta

zarada, odnosno zaustavljanja trenda pada zaposlenosti 2002. i 2006. godine
(Slavujevi, 2010:66).
Grakon 35 - Poverenje u sindikate
Napomena: Razliku do 100% ine oni koji imaju i nemaju poverenja u ovu instituciju i odgovori ne znam.
Izvori: Do 2004 podaci iz istraivanja CPIJM IDN, a za kasnije godine podaci CeSID.
Istini za volju, gotovo sve zemlje u tranziciji platile su teku socijalnu cenu
promena, pre svega zato to (1) rast nije bio praen rastom zaposlenosti, (2) dolo
je do uveanja socijalnih razlika i (3) trite rada je postalo krajnje eksibilno i
deregulisano.
No, to nije i dovoljno objanjenje za stepen nepoverenja u sindikate u Srbiji.
Komparativni podaci i analize (opirno dati u tekstu Vojislava Mihailovia u ovoj
knjizi) pokazuju da su, uz sindikate u Bugarskoj i Hrvatskoj, u periodu 2008 2010.
godina, sindikati u Srbiji jedini sindikati u Evropi u koje manje od petine graana
ima poverenje, odnosno da je stepen poverenja u sindikate u Srbiji trostruko
ispod evropskog proseka (12 %: 39%).
Posebno, vredan predmet analize mogu biti i komparacije sa Slovenijom (53%
podrke graana sindikatima), pa i Makedonijom (34% podrke), zemljama koje
su do pre dve decenije bile u istom dravno-politikom okviru sa Srbijom.
Pri tome, pad poverenja, posebno vidljiv nakon izbijanja planetarne krize
2008. godine nije rezultirao rastom nepovernja, ve drastinim padom nivoa
obavetenosti o radu sindikata i posledinim stavom ak dve treine graana
Srbije da nisu obaveteni o radu i nemaju stav o sindikatima.
Sumirajui prethodne nalaze i ocene mogli bi poi od konstatacije da, pored
malog poverenja, kljuni problem predstavljaju visok stepen neobavetenosti
o radu i rairene dileme oko naina ostvarivanja uloge sindikata u krizi, to bar
posredno govori i o nerazvijenoj, okolnostima nedovoljno primerenoj, medijskoj i

ukupnoj strategiji delovanja sindikata.
Na drugoj strani, ako sindikalnom lanstvu iz redova zaposlenih pribrojimo i 3-4%
nezaposlenih i penzionera koji su ostali u organizacijskoj vezi sa sindikatima,
kao i one koji imaju poverenje u sindkate, potencijalnu sindikalnu klijentelu
ini jo uvek gotovo milion ljudi, odnosno znatan, ali naalost nepovezan i
neangaovan pregovaraki potencijal.
3. PITANJE DRUGO:
TA SU RAZLOZI NEMOI SINDIKATA
Deo odgovora na logino pitanje: Zato bar potencijalno moni sindikati nisu i
efektivno uticajni, nalazi se u injenici da, uz zajednike, Srbija poseduje i brojne
sopstvene tranzicione deformacije i promaaje u koje, i nakon petooktobarskih
promena spadaju: partokratija i populistika politika, nereavanje kljunih
dravnih pitanja, gubljenje ritma u evropskim integracijama, tajkunizacija privrede
i raslojavanje drutva, kao i nedovoljna konkurentnost privrede uz prateu visoku
nezaposlenost.
Dalje uzroke nemoi sindikata treba potraiti u poluvekovnom odsustvu tradicije
autonomnih borbi i zauzimanja kritike pozicije prema vlastima. U deceniji
Miloevieve vladavine veinski Savez samostalnih sindikata Srbije je iz pozicije
mlaeg, poslunog brata sledio politiku reima, bez volje da pokae minimalnu
solidarnost sa alternativnim sindikatima.
Sindikati su nakon toga bar prvih nekoliko godina pokazivali i previe razumevanja
za poziciju novih demokratskih vlasti. Istini za volju to je, i u jednom i u drugom
sluaju, bila i volja velikog dela zaposlenih.
Na javnoj sceni su se nali slabi i rivalski sindikati, neprofilisane poslodavake
strukture i nestabilne i za efektivan socijalni dijalog nemotivisane vlade a svi
odreda bez dovoljne podrke graana.
Na drugoj strani, ini se da je ovakav rezultat posledica i nedovoljne spremnosti
graana i zaposlenih na angaovanje, straha od gubitka posla, nedovoljne
solidarnosti i ukupnog disciplinujueg delovanja krize. Graani Srbije se
pobune samo kad dogori do nokata, oni nemaju kulturu svakodnevne rovovske
borbe za svoje interese i prava. Postoji drastian jaz izmeu polovine graana
koja se ne miri sa sudbinom, tek petine koja ne misli da neko drugi treba da
reava drutvene probleme i samo desetine koja bi reagovala i kad nije lino
pogoena (Stojiljkovi, 2008: 132). Deo objanjenja ovog fenomena nalazi se i
u razoaranosti efektima prethodnih protesta i nepoverenju u kolektivne aktere,
ukljuiv i sindikate i njihove lidere.
Postoji i trei, unutarsindikalni razlog. Rairen je utisak da lideri sindikata zbog

stratekih, ali u jo veoj meri i taktikih, politikih, razloga, kao i linih interesa
i animoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost za meusobnu saradnju.
Liderska pozicija, ak i u nekoj od brojnih, minijaturnih sindikalnih centrala nosi
nekakvu prepoznatljivost i publicitet i uticaj koji se, posebno bez visokokolske
diplome, moe imati jo samo u sportu i na estradi. Brojni sindikalni aktivisti uz to
nemaju ni izbor njihova radna mesta su ugaena i oni moraju ostati u sindikalnoj
orbiti. Poraz u sindikalnoj utakmici jednostavno nosi preveliki rizik. Logika
konkurencije oko raspodele mesta u sindikalnim forumima i odborima socijalnih
fondova esto vodi sukobima umesto saradnji na sindikalnoj sceni. Povratno, ta
atmosfera se prenosi na poverenitva u preduzeima i ustanovama.
Pitanje je, meutim, kako to da nekoliko stotina sindikalnih pozicija (ili desetak
hiljada, ako se raunaju i poverenitva u preduzeima i ustanovama), moe da
bude prepreka za meusindikalnu saradnju i koordinaciju?
Na etvrtoj strani, u znatnom delu establimenta, kao i intelektualne javnosti
postoji, na neoliberalnoj paradigmi rairena antisindikalna (gotovo) histerija jer
su, kao, ba sindikati koniari, remetilaki faktor reformi. Socijalni dijalog se vidi
kao neka vrsta ukalkulisanog, to manjeg, gubljenja vremena i javnog pokazivanja
prihvatanja mantre evropske, socijalno- trine orijentacije. Radikalniji, ak
proraunavaju trokove postojanja sindikata i dre da je dijalog tek netrini
juri na rente i privilegije. Pokazalo se, meutim, da su koruptivna privatizacija,
odsustvo dovoljne konkurencije i privatni i partijski monopli i vlasnitvo
nad preduzeima i ustanovama - politiki kapitalizam (Veber), uz odsustvo
koherentne razvojne strategije, pravi uzrok naih nevolja.
4. PITANJE TREE:
IMA LI IZLAZA ZA ZAPOSLENE I SINDIKATE
Moemo zakljuiti da aktuelno stanje industrijskih odnosa u Srbiji i veini drugih
zemalja u tranziciji, ima est temeljnih karakteristika: (1) nekoordinirani sindikalni
pluralizam; (2) sve manju stopu sindikalizovanosti; (3) sve vie preduzea bez
sindikata; (4) sve restriktivnije radno zakonodavstvo, ukljuiv i norme kojima se
regulie delovanje sindikata; (5) istovremeno odsustvo relevantnih poslodavakih
organizacija i, posledino, (6) nedovoljno razvijen socijalni dijalog.
Logino se otvara pitanje postoji li u ovakvoj situaciji izlazna strategija za
sindikate? Iz stanja neravnotee moi zaposleni i sindikati mogu izai samo ako
uspeno rekombinuju est raspoloivih strategija delovanja:
prvo, intenzivan proces socijalnog uenja i uveanja socijalnog kapitala, kao
i preko potrebno modernizovanje, primereno konfliktnom partnerstvu s
dravom i poslodavcima, i pratee redizajniranje imida sindikata;
drugo, spremnost sindikata na uvoenje fer pravila igre u meusobnoj

kompeticiji za podrku zaposlenih i graana, kao i akcionu efektivnu saradnju
oko vitalnih zajednikih interesa;
tree, optimalno i isplativo korienje (minimum trokova - maksimum
koristi) trajkova, protesta i drugih oblika graanske neposlunosti;
etvrto, saradnja s organizacijama civilnog drutva (OCD) i organizovanje
prosindikalnih kampanja u medijima i javnosti;
peto, kontinuirano istovremeno, naglaeno kritiko uee u kolektivnom
pregovaranju i tripartitnom socijalnom dijalogu;
esto, tek dopunsku i korektivnu strateku opciju ine razliiti oblici politikog
lobiranja i uea sindikata u politici oko kojih nema saglasnosti meu
graanima i zaposlenima.
Osnovna, trajna misija sindikata sadri se u promociji i zatiti individualnih prava
po osnovu rada ali i etiri grupe kolektivnih prava zaposlenih: prava na slobodno
i, u odnosu na poslodavce, dravu i politike stranke, autonomno sindikalno
udruivanje, kao i prava na trajk, kolektivno pregovaranje i participaciju u
odluivanju o uslovima rada i raspodeli prota.
Sve to sindikate, gotovo nuno, ini grupom za zatitu posebnih, ali masovnih i za
dravu izuzetno strukturno vanih, ekonomskih privatnih interesa zaposlenih.
Istovremeno, sindikati promoviu jedan broj optih, javnih interesa i vrednosti,
poput temeljnih ekonomskih i socijalnih prava to im daje dodatnu, specinu
politiku teinu. Primera radi, voenje socijalne politike i politike (de)regulacije
trita rada praktino je nemogue bez otvorenih kanala komunikacije sa
sindikatima.
5. PITANJE ETVRTO:
KAKVE SU ANSE ZA MEUSINDIKALNU SARADNJU I DIJALOG
Sama kupovna mo sindikata na politikom tritu, odnosno sposobnost
zastupanja i lobiranja interesa zaposlenih, odreena je, pre svega, organizacionom
snagom, resursima, brojnou i poverenjem koje uivaju sindikati, ukljuiv i stepen
ostvarenog unutarsindikalnog i meusindikalnog jedinstva.
Brojan, organizacijski funkcionalno ustrojen, kadrovski ekipiran i nansijski
stabilan i u okruenju dobro pozicioniran sindikat(sindikati), koji karakterie i
dovoljan stepen ekasne akcione koordinacije, relevantan je politiki i drutveni
faktor. Takvi sindikati mogu usmeravati volju znaajnog dela birakog tela i time
uticati na karakter ponude koju sindikatima daju potencijalni politiki partneri.
To je istovremeno i krunski argument u prilog tezi o dubokoj povezanosti (ne)
uspene interne, sindikalne i njihove, uslovno reeno, eksterne strategije
politikog delovanja (Stojiljkovi, 2008:263).
Oito, da uz teko objektivno stanje koje najvie pogaa (i disciplinuje) same

zaposlene i sindikate, podeljenost sindikalne scene i jo uvek primetno,
odsustvo delatnog, akcionog jedinstva sindikata, predstavljaju kljuni problem
i razlog nemoi sindikata i zaposlenih da efektivno prinude vladu i poslodavce
da ispune data obeanja.
Na drugoj strani, neophodna blia akciona saradnja izmeu sindikata praktino
je ograniena nasleenim, decenijskim nepoverenjem, sporovima i formiranim
animozitetom.
Otopljavanju odnosa, pre svega izmeu dva reprezentativna sindikata, mogla
bi doprineti koordinacija unutar radnike delegacije u tripartitnim organima,
zajedniko uee u usvajanju razvojnih strategija, kao i rearmacija kolektivnog
pregovaranja i edukacija vezana za lanstvo obe centrale i njihovih grana u (istim)
meunarodnim sindikalnim forumima i organizacijama, nakon 2006. godine.
Pored sporenja i sukoba starog i novih sindikata, nastalih nakon 1991.
godine, aktuelne su i podele izmeu velikih i malih reprezentativnih i
nereprezentativnih sindikata, odnosno sporovi oko regularnosti procedura
utvrivanja reprezentativnosti sindikata. Meusindikalnu koordinaciju i saradnju
oteava i postojanje brojnih minijaturnih granskih i strukovnih sindikata izvan
sindikalnih centrala.
Posledica svega toga je, u istraivanjima vrenim nakon 2000. godine, ve
konstatovano opredeljenje veine zaposlenih u prilog meusindikalne
saradnje, uz paralelno rairenu svest i iskustvo da to, za sada, nije mogue i sve
manje oekivanja od objedinjavanja sindikata. Problem je, meutim, u dubini
podeljenosti sindikalne ponude injenici da ni sami lanovi jednog sindikata
uglavnom nemaju poverenje u drugi sindikat/sindikate.
Primera radi, poverenje u Samostalni sindikat pokazuje tek neto vie od
etvrtine sopstvenog i ni petina ukupnog sindikalnog lanstva, a u Nezavisnost
solidne tri petine sopstvenog lanstva, ali ni svaki osmi sindikalno organizovani
zaposleni (opirnije u tekstu Vojislava Mihailovia).
Moemo konstatovati da izmeu sindikata nema ni minimalne, kontinuirane
saradnje. Sindikati sarauju samo kad ih neko pozove i institucionalno
prinudi (unutar regionalnih projekata ili institucija tripartizma) na saradnju
ili ih, kratkorono, protesti i trajkovi uvuku u minimalnu koordinaciju u kojoj
se meaju potreba da se sarauje i potreba da se poentira samo za sebe i svoj
sindikat.
Predlog: Urgentna je potreba da autonomni i relevantni sindikati potpiu i, naravno, u praksi realizuju: (1) povelju o osnovnim
principima, vrednostima i ciljevima sindikalnog organizovanja, (2)pakt o nenapadanju i ureenju meusindikalnih sporova i (3)
izjavu o uzajamnom informisanju i konsultovanju u procesu kolektivnog pregovaranja i tripartitnog socijalnog dijaloga.
6. PITANJE PETO:
KAKAV SMISAO IMA SARADNJA S CIVILNIM DRUTVOM I JAVNE
KAMPANJE
ta u suenom socijalnom i politikom okviru jo preostaje sindikatima?
Principijelno, njima na raspolaganju stoje i na vladu i politike institucije
orijentisana politika i na javnost i medije orijentisana civilna strategija
realizovanja uticaja. U kojoj meri e, pored posredne, prema javnosti usmerene
civilne strategije sindikati koristiti i politiku strategiju zavisi od otvorenosti
politikih institucija pre svega skuptine, vlade i dravne birokratije za (ne)
formalni konsultativni proces sa socijalnim partnerima. Unutar ovog procesa
praktino se realizuje politiko zastupanje interesa i lobiranje za usvajanje
odreenih zahteva.
Nezamenljivu, ali u partokratskoj Srbiji tek dopunsku i korektivnu ulogu imaju
civilne strategije realizovanja uticaja. Partnerska projektna saradnja sa nevladinim
sektorom, poput iskustva Partnerstva za demokratske promene UGSNezavisnost
u periodu 1999-2003, i zajednike kampanje i inicijative imaju poseban znaaj u
uslovima kada sindikati i druge organizacije civilnog drutva nemaju sredstava za
kupovanje politikog uticaja kroz politiko zastupnitvo i pokretanje zahtevnih
i skupih marketinkih kampanja.
Partnerstvo za demokratske promene (PDP) UGS Nezavisnost je formirala
odmah nakon bombardovanja, u leto 1999. godine, zajedno s Fondacijom za mir
i reavanje kriza i jo oko 60 NVO s teritorije itave Srbije, s ciljem okupljanja svih
demokratskih i reformskih snaga. Skup Kako do promena, odran novembra
1999. godine bio je prvi skup koji je na zajednikim ciljevima i platformi okupio
aktere civilnog drutva i stranke budueg DOS-a. PDP je odigralo, unutar kampanje
Izlaz 2000 veoma znaajnu ulogu, organizovanjem stotinak tribina i akcija i s
mreom saradnika u 17 gradova, u obaranju autoritarnog Miloevievog reima.
Nakon promena iz 2000-te redukovana mrea saradnika bavila se pre svega
promocijom i zagovaranjem demokratskih i evropskih vrednosti, sindikata
i socijalnog dijaloga, borbom protiv korupcije i partokratije, odnosno za
koncept decentralizovane, participativne demokratije. Potreba za ovim tipom
umreavanja sa srodnim organizacijama, zajednikim kampanjama i danas je
jednako urgentna.
Ogranien i selektivno otvoren pristup velikim medijima moe se u veoj meri
iskoristiti samo proizvodnjom dogaaja dobrom medijskom promocijom
i naplatom sopstvenih inicijativa i protestnih aktivnosti u svrhu poveanja
sopstvene prepoznatljivosti i poboljanja imida.
Civilne, na drutvo i graane pre nego na vlast usmerene strategije, moraju pre
svega biti, kroz graanske inicijative, politiko lobiranje, zastupnitvo i
promovisanje zakonskih promena, ali i kroz akte protesta i graanske

neposlunosti, vezane za promociju i razvoj: evropskih vrednosti i socijalnog
i politikog dijaloga; socijalnih i ekonomskih prava; rodne i nacionalne
ravnopravnosti; antikoruptivne, kao i strategija odrivog razvoja, zapoljavanja i
smanjenje siromatva.39
Predlog: Partneri sindikata mogu biti samo one NVO i udruenja koji imaju znaajne resurse i potencijale, razvijenu
regionalnu mrenu saradnju i autonomnu poziciju i status, odnosno kritiku poziciju u odnosu na vlast i aktere politike,
ali i jasan otklon od jeftine, kvazi-kritike politike zloupotrebe i manipulacije.
Radi se o organizacijama sa tangentnim interesima i komplementarnim programima poput, recimo, Fonda za politiku
izuzetnost i Fonda za otvoreno drutvo, Evropskog pokreta u Srbiji, Cesida, BO-a i Graanskih inicijativa.
No, prvi najblii prsten ine domae i meunarodne sindikalne i politike fondacije kojima je promocija interesa
sindikata, jedan od kljunih prioriteta.
Pored njih rastui znaaj za sindkate imaju organi etvrte grane vlasti, poput Zatitnika graana, Poverenika za
informacije od javnog znaaja, Saveta i Agencije za borbu protiv korupcije i razvijena saradnja sa njima u cilju zatite
sindikalnih sloboda i prava.
Aktivno, nestranako ukljuivanje u rad politikih aktera i institucija poput Vladinog tima za smanjenje siromatva i
socijalnu koheziju ili Kancelarije za evropske integracije, kao i praksa javnog sluanja parlamentarnih odbora imaju,
takoe, nemali znaaj.
Mediji i sindikati
U modernim drutvima vai pravilo da dogaaj koji nije postao vest u masmedijima, nije se ni dogodio. Mediji mogu uveati, ili umanjiti znaaj, ak preutati
neka deavanja. Na drugoj strani, oni mogu iskonstruisati i neto to se ili uopte
nije desilo, ili je imalo sasvim drugaiju sadrinu.
U medijskom drutvu ili medijalizovanoj politici, komunikacija je postala premija
koja obezbeuje mo ili strateka igra koja (u velikoj meri) odluuje o uspehu ili
neuspehu pojedinaca, organizacija, drutvenih grupa i itavog drutva (Sarcinelli,
2011: 69).
Prezasienost medijske scene, njena praktina nesavladivost i rezultirajua
sinkopirana panja potencijalne politike klijentele vodi u ogorenu borbu
za prisustvo u medijima i za naklonost publike, odnosno vodi u medijalizaciju
politike.
39
Odbrana i zastupanje posebnih interesa u sferi ekonomije je, razlog da jedan broj autora, poput Habermasa, koji privredu i
industrijske odnose iskljuuje iz polja civilnog drutva, posledino sindikate ne vidi kao organizaciju civilnog drutva. Sindikati
su, po njima, zajedno s poslodavcima, privilegovana grupa ire shvaenog graanskog drutva, inkorporirana, kao socijalni
partner vlade, u mehanizme funkcionisanja dravne vlasti. Privilegovan status u odnosu na organizacije civilnog drutva, i
neretko zastupanje parcijalnih interesa aktuelno zaposlenih rezultat su, dakle, po ovim autorima, same mogunosti da sindikati
interese zaposlenih armiu i brane u zakonodavnom postupku (Molnar,2003:122).
Ova stanovita prvo redukuju civilno drutvo na polje ekonomske pasivnosti, zanemarujui pri tom i znaajne javne interese
i vrednosti koje promoviu sindikati. Don Kin, na drugoj strani, kao primere civilnog angaovanja sindikata, pored odbrane
socijalnih prava, navodi sindikalne kampanje za odbranu graanskih i politikih prava, ali i samo suprotstavljanje sindikata
svakom obliku diskriminacije na radnom mestu (Kin, 2003: 26). Temeljni razlog i kriterij za prihvatanje sindikata kao organizacija
civilnog drutva ine sami principi autonomije organizovanja i sloboda ugovaranja odnosa s poslodavcima koje sindikati imaju
samo u uslovima postojanja trita i pluralizma svojina (Pavlovi, 2003: 98-100).
Mediji pri tome ne prezentuju samo stvarnost, realnost, ve je deniu i konstruiu.

Konstrukcionistiki pristup u analizi efekata medija istie da mediji stvaraju
informacione konstrukcione blokove koji strukturiraju poglede na svet, pa time
odluujue utiu na to kako ljudi razumeju svet koji prevazilazi njihov neposredni
ivotni prostor.
U tome se prepoznaje i tzv. narkotika disfunkcija masovnih medija pod
kontrolom drave, ali i krupnih medijskih mogula koji, bombardujui
publiku selekcionisanim sadrajima, stvaraju utisak lane sigurnosti, kao i
monopolizirajua funkcija koja se sastoji u strukturisanju prikaza stvarnosti u
kojem graanin nema mogunosti da sagleda i proceni alternative.
Mediji zapravo, na osnovu svoje funkcije selekcije i ltriranja dogaaja imaju mo
tematizovanja i naglaavanja znaaja agenda setting. Na drugoj strani, agenda
building predstavlja nastojanje aktera politike da u javnost, pre svega medije,
plasiraju za njih najvanije, kao i najpovoljnije teme.
Moglo bi se zakljuiti da mediji, na jednoj strani, predstavljaju za javnost platformu
za poimanje sveta ekonomije i politike, da imaju funkciju ogledala javnog
mnjenja, a da na drugoj strani, predstavljaju kljunu platformu za predstavljanje
javnih politika.
Ponekad, u stanjima relativnog balansa politikih snaga, ili niskog kredibiliteta
politikih aktera, mediji bez politikog mandata uzmu sebi za pravo da se
samoproglase za advokata interesa graana i tako postanu svojevrsni politiki
faktor.
Neravnopravni tretman i medijska izolacija zato u velikoj meri redukuju anse
za uspeh civilnih i politikih strategija.
Kada je o pojedinim medijima re, televizija ini najpopularniji i najmasovniji
kanal za slanje poruka, bez obzira da li se radi o televizijama u javno-pravnom ili
privatnom, komercijalnom statusu.
U kljune efekte medija, poput televizije koja se pasivno konzumira (push
media), spadaju svakako marketizacija, estradizacija i personalizacija sa sve
veom ulogom lidera za koga se lepe kamere, kao i trend profesionalizacije i
angaovanja velikog broja strunjaka za odnose s javnou i politiki konsalting.
Kritiari ovog trenda razlono smatraju da posebno televizacija ivota vodi diktatu
aktuelnosti i begu od ozbiljnih, stratekih politikih pristupa.
Predlog: Uspena medijska strategija sindikata podrazumeva: (1) programiranu proizvodnju i medijsku obradu
dogaaja; (2) akcione treninge za medijski nastup ireg kruga aktivista, a ne tek dva-trideurna sindikalna lidera; kao
i (3) negovanje i odravanje prijateljskog medijskog okruenja, ukljuiv i sindikatima sklone, i nepristrasne, analitiare.
U poslednjih nekoliko decenija opada itanost ozbiljne tampe i sluanost

radija tako da oni sve vie postaju mediji iji produbljeni pristup i politike
sadraje prate predominantno politike elite, kao i sami kreatori javnog mnjenja
i drugi mediji.
Radi se moda o pretvrdom zakljuku jer pad tiraa dnevnih novina i politikih
nedeljnika u velikoj meri je kompenzovan praenjem njihovih online izdanja.
Na drugoj strani, rastui znaaj ima internet kao novi, (inter)aktivni medij (pull
media). Gorljivi zagovornici interneta i socijalnih mrea govore ak o renesansi
trajne, ovoga puta digitalne participacije.
I zaista, kada se radi o, pre svega, obrazovanijem i mlaem delu politike publike,
internet prua mogunosti ne samo koliko-toliko interaktivne komunikacije s
ponuaima izbornih platformi, nego i meusobnog umreavanja i online i oine
angaovanja.
Slinu mogunost renesanse sindikalnih foruma i debatnih klubova i grupa,
kao i odravanja konsultativnih sindikalnih referenduma i online kongresa nosi
digitalizacija interne komunikacije, odnosno upotreba interneta.
No, internet je tek dopunski, komplementarni kanal medijske komunikacije, jer
pre utie na krug ve formiranih pristalica nego to donosi nove.
Prednost interneta nad tradicionalnim medijima je upravo u njegovoj brzini,
interaktivnosti i mogunosti umreavanja, to se posebno koristi kod:
organizovanja kampanja i mobilisanja volontera,
prikupljanja novca, pre svega velikog broja malih priloga za kampanju,
segmentiranja pristalica iz uverenja putem blogova i internet foruma, kao i
u funkciji informativnog resursa za prikupljanje (ve savakanih) informacija
za medijske poslenike i politike analitiare i konsultante i drugu obavetenu
publiku.
Sindikati svakako ele da u drugoj, odluujuoj fazi tranzicije, odnosno procesu
restruktuiranja i (delimine) privatizacije infrastrukturalnog i javnog sektora
privrede i realizovanju strategije izlaska iz krize i razvoja i zapoljavanja, imaju
ravnopravnu poziciju i status. Da bi ga i ostvarili oni prvo moraju postii puni
meusobni dijalog i akcionu koordinaciju a zatim formirati, kroz javne
kampanje i zastupanje, i interesne koalicije s penzionerima, poljoprivrednicima
i samozaposlenima, profesionalnim udruenjima, studentskim organizacijama i
drugim asocijacijama civilnog drutva. Pregovarake, dijaloke taktike, pristupi
i strategije moraju biti kombinovani i nadopunjavani sa spremnou da se
primene i umeem uspenog organizovanja peticija, inicijativa, trajkova,
protesta i javnih demonstracija, realizuju i konfliktne strategije delovanja.
Iskustvo pokazuje da poslodavci, pa i resorna ministarstva kao predstavnici drave

i vlade kao poslodavca, pristaju na ozbiljan razgovor i dogovor tek pod pretnjom
organizovanjem trajkova i protesta sindikata.
7. PITANJE ESTO:
IMA LI DIJALOG S POSLODAVCIMA IKAKVOG SMISLA
U Srbiji je, 2001. godine, formiran Socijalno-ekonomski savet kao institucionalni
okvir za tripartitno pregovaranje. Tako je, bar posredno, prihvaen model
pluralnog, drutvenog neokorporativizma kojim se stvara mrea institucija
za formalan, konsultativni proces i dijalog. No, on je, pre svega zbog tendencije
vlade da ga pretvori u telo naknadne verikacije ve donetih reenja ali i
nereenih pitanja reprezentativnosti i ravnopravnog statusa uesnika ostao,
sve do poetka 2005. godine, tek institucionalni kroki. Bez realnog uporita u
postojanju tripartitnih organa i na nivou lokalnih zajednica, bez uea socijalnih
partnera u radu parlamentarnih odbora i sa iskustvom tek povremenog, pretnjom
trajkom preteno iznuenog voenja granskog socijalnog dijaloga s resornim
ministarstvima institucionalni dijalog je lien realnih ansi i efekata. Nakon
donoenja Zakona o Socijalno ekonomskim savetima, kao i Zakona o mirnom
reavanju konikata (2004) i formiranja, pored SES-a i Saveta za zapoljavanje
nita se u ovom pogledu nije bitnije promenilo.
Kljune odluke, poput usvajanja budeta, razvojnih politika ili strategije
privatizacije i restrukturiranja velikih sistema, se ili ne razmatraju ili se tek, manjevie formalno, provuku kroz SES na putu od Vlade ka parlamentu.
Posledino, socijalni dijalog, iako ocenjen kao potreban, ak nuan po miljenju
veine zaposlenih, pretvara se u praznu institucionalnu ljuturu unutar koje vlada
kupuje vreme i radi po svome, eksploatiui sukobe izmeu i unutar sindikata i
poslodavaca (Stojiljkovi, 2008: 318).
Osnovni problem u odnosima socijalnih partnera, pored njihove organizacione
strukture nedovoljno razvijene i prilagoene potrebi paralelnog voenja
bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga na vie ravni organizovanja,
predstavlja asimetrija resursa, moi i organizovanja poslodavaca i sindikata.
Naime, tamo gde ima pravih privatnih poslodavaca u malim i srednjim
preduzeima, po pravilu, nema organizovanih sindikata. I obratno, sindikalne
tvrave preduzea i ustanove u kojima je jo gotovo polovina zaposlenih
u nekom od sindikata, ine javni sektor, kao i velika privatizovana preduzea
gde je novi vlasnik zatekao ranije formirane sindikalne strukture. Sindikalno
organizovanim zaposlenima poslodavac su najee drava, lokalna samouprava
ili predstavnici stranog kapitala. Na drugoj strani, u rmama iji su vlasnici lanovi
poslodavakih unija najee (i ne sluajno) nema sindikata s kojima bi se sklapali

kolektivni ugovori.
Strategiju znatnog broja poslodavaca pri tome odlikuje antisindikalni krizni
menadment. Poslodavci naime, disciplinovanjem zaposlenih i irenjem
prie o njihovoj lenjosti i nepreduzimljivosti, stvaraju pretpostavke za krajnje
pootravanje radnih normi i redukovanje efektivnih mogunosti za organizovanje
i otpor ili pak direktnim pritiscima, uslovljavanjem, premetanjem i oteavanjem
uslova rada nastoje da iznude ustupke zaposlenih.
Poslodavci, pre svega oni najvei su se prethodno, nakon poetnog uspeno
poloenog ispita legalizacije i davanja priloga novim, reformskim vlastima,
opredelili za direktne, neformalne ali strateke dogovore i kontakte s vrhovima
vlasti i kljunih parlamentarnih, pre svega vladajuih stranaka. Iz orbite se ispadalo
samo u sluaju pokazivanja sopstvenih preteranih direktnih politikih ambicija
(Kari). Formalni kontakti unutar tripartitnih institucija ostavljani su drugom
ealonu unutar poslodavakih struktura.
Na jednoj strani je izuzetno moan klub Privrednik, odnosno formirana
interesna lobi grupa Preporod, s potencijalnim politikim aspiracijama okrenuti
politikom lobiranju i kontaktima iza scene. Na drugoj strani, Unija poslodavaca
Srbije (UPS) koja, bez prethodne tradicije, iskustva i infrastrukture za okupljanje
(malih) preduzetnika, s nedovoljno jasnom slikom o razlikama izmeu poslovnog,
profesionalnog organizovanja unutar privrednih komora i uloge pregovaraa
sa sindikatima (i Vladom), nastoji da denie dovoljno atraktivnu ponudu i na
funkcionalan nain, na teritorijalnoj i granskoj osnovi, okupi poslodavce.
U celini gledano, moe se zakljuiti da samo ozbiljno i odgovorno uvaavanje
pozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano
usaglaavanje moe voditi uspostavljanju poverenja i formulisanju zajednikih
interesa. Do stanja socijalne kohezije moe se doi samo napredovanjem ka
kompromisu kroz otvoren i ravnopravni dijalog. Uesnici i pregovarai vlada i
socijalni partneri, pri tom su u velikoj meri i lieni jednog od kljunih resursa
poverenja graana. Jo gore stoji s poverenjem u skuptinu, stranke i vlasnike
preduzea.
Sutina promena sadri se u razumevanju prirode socijalnog dijaloga kao puta
da se, u dobroj volji i poverenju, kroz razmenu argumenata i konsenzusom
doe do prihvatljivih, ka razvoju okrenutih, produktivnih reenja. U objektivno
krajnje suenom manevarskom prostoru to, pored dobre volje, zahteva i
visok nivo znanja, odgovornosti i vetina i umea pregovaranja i regulisanja
konflikata. Odsustvo sposobnosti i iskrenih namera da se u pregovarakom
procesu prvo traga za zajednikim, stratekim opredeljenjima, na kojima se

tek mogu graditi kompromisne formule i reenja, direktno vodi rastu sukoba
i uzajamnog nepoverenja. Srbija i njeni graani danas, meutim, nemaju
vremena i razumevanja za ponavljanje ve vienih scenarija.
Predlog: Sindikati bi morali formulisati jedinstvenu pregovaraku ponudu poslodavcima oko taki meusobno
komplementarnih interesa, razumevanja i podrke zahtevima, poput onih vezanih za podrku sindikata zahtevima
poslodavaca vezanim za poreske olakice i kreditnu podrku onima koji ulau i zapoljavaju, ali i sami plaaju poreze
u zemlji, a ne na razliitim nivoima sklapati parcijalne dilove, ija je esta svrha marginalizovanje drugih sindikata.
Zauzvrat, poslodavake unije s kojima sindikati pregovaraju morale bi se jasno distancirati od poslodavaca sa crne
liste odnosno onih koji su u javnosti prepoznatikao baroni Minhauzeni privatizacije i prvaci namernog guranja firmi u
steajeve, odnosno onih koje su i pravosudni organi identifikovali kao nosioce mobinga i trafikinga..
8. PITANJE SEDMO:
KAKO DO REALNOG UTICAJA NA POLJE POLITIKE
Kada je o samim instrumentima ostvarivanja politikog uticaja re, prvu,
tradicionalnu izborno-politiku strateku opciju uticaja na politiku ine tri
osnovna i razliiti prelazni modeli uspostavljanja odnosa sindikata s politikim
partijama. Sindikatima na raspolaganju stoje: (1) razliiti obrasci uspostavljanja
ravnopravne, kroz postojanje posebnih organa i oblika koordinacije u veoj ili
manjoj meri institucionalizovane, ugovorne saradnje s politikom strankomkoalicijom karakteristini za moderne socijaldemokratske ali i demohrianske
stranke; (2) pozicija transmisije, odnosno delovanje sindikata pod okriljem i
patronaom neke stranke poput pozicije sindikata u zemljama real-socijalizma, ili
pak (3) mogunost formiranja sopstvenog politikog krila ili stranke, sa uvenim
istorijskim primerom formiranja Laburistike stranke od strane britanskih
trejdjuniona ili aktuelnom, daleko manje uspenom, praksom borbe razliitih
frakcija, za politiko naslee sindikata Solidarnost u Poljskoj.
Izborno-politikom modelu u irem smislu pripadaju i prelazni modeli: a)
postojanje, poput prakse sindikata u Austriji i Grkoj, politikih, stranakih frakcija
unutar jedinstvenog sindikata, preko kojih sindikati, srazmerno snazi frakcija,
sarauju s odreenim strankama, kao i, u sluaju krajnje nestabilne i razmrvljene
partijske scene, b) model otvorene, jednokratne podrke pojedinim strankama i
koalicijama, uslovljen prihvatanjem sindikalnih zahteva.
Primera radi, sindikati Grke (Generalna konfederacija rada Grke i Sindkat javnih
slubi GSEE i ADEDY) imaju frakcije koje podravaju razliite partije PAME
komunistiku partiju, SYN evrokomuniste, PASHE socijaliste i DAKE demokrate.
Po pravilu, na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju
predstavnici onih frakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom kombinatorikom
se oekuje ostvarivanje veeg uticaja na donosioce odluka.
Drugi, daleko komotniji i manje rizian, model institucionalne, interesnopolitike reprezentacije ine: (1) razliito razvijena praksa ukljuivanja
predstavnika sindikata u rad odbora i radnih tela parlamenta i vlade i vladinih
agencija, kao i (2) stvaranje posebnih tela za voenje tripartitnog i multipartitnog
socijalnog dijaloga (na lokalnoj, nacionalnoj i regionalnoj ravni) s preteno
konsultativnim i savetodavnim funkcijama i ovlaenjima, koje svoju inspiraciju
nalazi u jo 1919-te godine formiranoj, tripartitnoj strukturi MOR-a.
Radi se zapravo o nastojanju da se, kroz direktnu komunikaciju s institucijama
vlasti, politiki nadgradi i ojaa pregovaraka strategija sindikata.
Politiko lobiranje i uticaj
Orijentacija na formalne kanale i komunikaciju sindikate je drala izvan prakse
razvijanja lobiranja i stvaranja politikih mrea zajednica praktine politike koje,
pored sindikalnih lidera i lobista ine i vladini funkcioneri i visoki administratori,
kljuni poslanici, sindikatima naklonjeni eksperti i vodei novinari (Hejvud, 2004:
523-530).
iri socijalno-politiki koalicioni aranmani, uz ouvanu autonomiju aktera, pre
svega sindikata, zaista su nain da se politiki podri i osnai socijalni dijalog. Reju,
realan efektivni socijalni dijalog, otvoreni kanali komunikacije s parlamentom i
vladom i njenim agencijama su, uz proliranje politike ponude, neki od nunih
preduslova za postojanje uticajnijih sindikata.
No, sindikati moraju pre svega, kroz proces edukacije i akcionog treninga, da
jaaju sopstvene kapacitete i pokau znatniju sposobnost socijalnog uenja.
Svi prethodni primeri simbioze sindikata s vlau oito su dali katastrofalne
rezultate. I modeli politike ekvidistance (SSSS) ili samostalnog izbornog nastupa
Laburista, zapravo ASNS, u kojima nije dobijeno ni onoliko glasova (10000)
koliko je prethodno bilo potrebno prikupiti potpisa za formiranje izborne liste,
nita su manje neuspeni. Pokuaji poput onih Nezavisnosti da, kroz sklapanje
sporazuma o saradnji (sa SDP i DS) i oroenih ugovora o razvoju socijalnog dijaloga
i sklapanju socijalnog pakta (sa DSS i G17 plus), realizuje celovitu (in)direktnu
politiku strategiju, imaju perspektivu samo u meri u kojoj postoji: (1) odrivi
elementarni konsenzus unutar i izmeu sindikata, ali i ukupnog demokratskog
politikog bloka i, istovremeno, (2) doe do proliranja pouzdanog politikog
partnera sindikata.
Sve dok ne doe do ukrupnjavanja i profiliranja partijske, ali i sindikalne scene,
ovi sporazumi e imati ulogu, karakter i sudbinu malih, jednokratnih parcijalnih
uloga s kojima se ozbiljno ne rauna i na koje se, u meuvremenu, zaboravlja.
Sindikati u partijsko-politikom polju

Polje delovanja i logika interesa sindikata i politikih partija imaju brojne dodirne
take, ali se u velikoj meri razlikuju i razilaze. Cilj politikih partija je osvajanje/
odranje na vlasti, odnosno zadobijanje to ire podrke graana. Partije su zato u
situaciji da obeavaju i ono to ne nameravaju, ili objektivno ne mogu da ostvare.
Ui, vladavinski interes ih esto, posebno u zemljama u tranziciji lienim
stabilizovanih socijalnih podela, kao i manevarskog prostora za amortizovanje
dejstva nepopularnih ekonomskih mera, tera u politiku i ideoloku mimikriju. U
tom kontekstu svi, ili gotovo svi ponavljaju priu o socijalnoj koheziji i solidarnosti
kao neku vrstu politike mantre.
Logika politike vlasti je, meutim, logika pregovaranja i nagodbi, odnosno
vetine ostvarivanja mogueg. Ona uvaava, pre svega, interese brojnih, dobro
organizovanih stratekih skupina (Ofe, 1999: 155-174). Pri tome zaposleni,
posebno oni sindikalno organizovani, predstavljaju ak i za partije sklone
sindikatima tek jedan deo potencijalne izborne klijentele ije interese je teko do
kraja usaglasiti i integrisati.
Istovremeno, na drugoj strani, bezuslovna podrka sindikata politikim partijama
i koalicijama, posebno u uslovima otre politike polarizacije, praktino
onemoguuje ostvarenje i minimuma neophodne meusindikalne saradnje i
vodi slabljenju pregovarake moi sindikata i zaposlenih. Nekritiko vezivanje
za pojedinu politiku opciju nosi i esto prevelik i nepotreban rizik od unoenja
dodatnih linija politikih podela (nacionalnih, verskih) u redove lanstva, to
dalje vodi fragmentaciji i slabljenju sindikata. Povratno, sve slabiji, podeljeniji
i malobrojniji sindikati gube na podrci i ostvaruju sve minorniji politiki uticaj
(Stojiljkovi, 2006: 392-395).
Jedno od moguih objanjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku
lei u oceni da je u Srbiji jo uvek na sceni svojevrsni politiki maskenbal u kome
stranaki lideri tvrde jedno a rade drugo u skladu s konstatacijom bugarskog
sociologa Ivana Krasteva da na Balkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora
uu u strasnu ljubavnu vezu s biraima a nakon njih u brak s meunarodnim
nansijskim organizacijama.
Suoene s veinom birakog tela koje ine siromani i nedovoljno uposleni,
stranke u manifestima frekventno pominju vrednosti solidarnosti, socijalne pravde
i socijalnog dijaloga i odgovorne drave. Na drugoj strani, u praktikoj politici kroz
veze s tajkunima i nansijerima i raspodelu politikog plena deluju kao strojevi za
eksploataciju vlasti i federacije interesnih grupa i lobija. Proces i efekti privatizacije,
voena poreska politika, slabo antimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski
rairena korupcija i trgovina uticajem, dovoljno su dobri argumenti za ovu tezu.
Predlog: Nuno je precizirati i ukrupniti sindikalnu ponudu, uz strateki zajedniki dogovor, koji bi sadrao sledea etiri
elementa:
(1) Imajui u vidu da, bar od oktobra 2000, ne postoje nepremostive programske razlike izmeu sindikata, njihovu
zajedniku pregovaraku platformu i, istovremeno, kriterije za odabir politikih partnera mogla bi initi, inae iroko
prihvaena, ustavna opredeljenja za Srbiju kao graansku, evropsku, socijalno odgovornu, pravnu i demokratsku
dravu i drutvo.
(2) Re je o opredeljenju da se unutar demokratskog politikog dizajna, aktivnog civilnog drutva i dinamine trine
privrede, ostvaruju puna pravna i politika jednakost, nacionalna i rodna ravnopravnost, socijalna pravda i solidarnost.
Prethodno, drava bi morala antikoruptivnim zakonodavstvom i praksom redukovati, gotovo endemski rairenu
politiku korupciju i kriminal.
(3) Dalje programsko preciziranje i, istovremeno suavanje kruga potencijalnih partnera, podrazumeva i efektivno
zalaganje za ekoloki i socijalno odriv razvoj, aktivnu politiku zapoljavanja i smanjenja siromatva, odrivu socijalnu
politiku, pre svega odriv obrazovni, zdravstveni i penzioni sistem.
(4) Naravno, opredeljenje da se izbalansirano radno i socijalno zakonodavstvo donose unutar bipartitnog i tripartitnog
socijalnog dijaloga, uz uvaavanje kljune uloge sindikata i priznavanje prava na participaciju zaposlenih, kolektivno
pregovaranje i trajk, predstavlja takoe neku vrstu najueg i najkonkretnijeg, etvrtog kvalifikacionog testa za ulazak
meu potencijalne politike i socijalne partnere sindikata.
9. ZAVRNA DILEMA:
KAKO PREIVETI TRANZICIONU DRAMU
U uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija mora napustiti dosadanji
model razvoja zasnovan na pregrejanoj tranji i uvozu, prenaduvanoj i javnoj i
privatnoj potronji i posledino stvorenim, spoljnim i unutranjim decitima
i neravnoteama. Sledei razvojnu logiku i strategiju EU za narednu deceniju,
Evropa 2020, novi model razvoja bi se, sasvim suprotno, bazirao na tednji,
ulaganjima, proizvodnji i poveanju izvoza. Kljuni, nalni cilj strategije trebalo bi
da bude uveanje zaposlenosti i blagostanja stanovnitva.
Prelazak na novi razvojni model ne ide, meutim, bez, bar kratkoronih odricanja,
gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi.
Poslednje decenije prepune su primera situacija u kojima se pred izazovima
odustajalo od kljunih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog
braka iz rauna kojim su moni titili privilegije, a grupe s dna socijalne piramide
zadovoljavale se mrvicama sa stola.
ini se da to vie nee biti mogue, bar ne u dosadanjoj meri. Vreme bala
pod maskama prolazi i nakon decenijske dominacije nacionalnih komada s
pevanjem i pucanjem i socijalnog populizma u stranakoj politici e morati da
u prvi plan dou sutinska pitanja razvoja i razvojnih strategija. Konano, na
pomolu je novo politiko prerazvrstavanje.
Poruka je jasna, u Srbiji nakon dugogodinje recesije vie nije prihvatljiva
mogunost privrednog rasta koji ne bi bio praen istovremenim rastom
zaposlenosti i standarda. Na drugoj strani, rasta nema bez obimnijeg

akumuliranja, kao i uveane konkurentnosti i produktivnosti rada. To, po pravilu,
ide uz privatizaciju i dalje restruktuiranje i oslobaanje od vikova zaposlenih.
Postii i jedno i drugo u krajnje suenom manevarskom prostoru nije nimalo lak
zadatak. Uspena evropska praksa sklapanja socijalnih paktova izmeu vlada
i socijalnih partnera pokazuje da reenje treba traiti u skladnom povezivanju
rasta dinamine, otvorene, ali normativno regulisane i liene monopola trine
privrede s ulaganjem u humani kapital u stvaranje obuene i eksibilne radne
snage, koju onda karakterie spremnost na rizik i visoka uposlenost.
Sklapanje paktova aktere usmerava ka uzajamnoj odgovornosti i liava
ih suvika nerealnih oekivanja i obeanja. Dogovoreni makroekonomski
pokazatelji razvoj ine predvidljivim i omoguuju kontrolu i merenje uinaka
svakog od uesnika u socijalnom i politikom dijalogu.
Odgovornost i samoograniavanje na trusnom socijalnom i politikom tlu Srbije,
lienom znaajnije demokratske tradicije, meutim, nikada nisu bili previe raireni
manir i praksa. Da do toga zaista doe, sindikati se moraju prethodno izboriti
za uspostavljanje ravnotee moi u skladu sa sentencom da nema efektivnog
ostvarivanja prava bez istovremenog posedovanja kontra-moi.
Literatura
Arandarenko, Mihail. 2010. Politika ekonomija nezaposlenosti, u: Arandarenko,
Burda, Viplo, (2004), Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd
Hauard, Mark. 2008. Civilno drutvo u postkomunistikim drutvima. Beograd:
Graanske inicijative
Hejvud, Endru. 2004. Politika. Beograd: Clio
Kin, Don. 2003. Civilno drutvo. Beograd: Filip Vinji
Mihailovi, Sreko, Gradimir Ivani i Zoran Stojiljkovi. 2003. Sindikalni barometar 23
(2004) i 4 (2007)
Mihailovi, Sreko. 2010. Sindikati u javnomnjenskom obzorju. Beograd: SLA
Mihailovi, Sreko (ur.). 2010. Kako graani Srbije vide tranziciju. Istraivanje javnog
mnenja tranzicije. Beograd: FES CSSD CeSID.
Molnar, Aleksandar. 2003. Civilno drutvo. u: Kritiki pojmovnik civilnog drutva.
Beograd: Grupa 484
Ofe, Klaus. 1999. Modernost i drava. Beograd: Filip Vinji
Pavlovi, Vukain. 2003. Demokratija i drutvene promene. Beograd: igoja tampa

Slavujevi, Zoran. 2010. Institucije politikog sistema - umesto simbolikog izraza
prava graana da vladaju, sredstvo vladavine nad graanima. u: Mihailovi, Sreko
(ur.). Kako graani Srbije vide tranziciju. Istraivanje javnog mnenja tranzicije. Beograd:
FES CSSD CeSID
Stojiljkovi, Ana. 2011. Politiko lobiranje u EU. u: Politiko grupisanje u Evropi.
Beograd: KAS EPUS
Stojiljkovi, Zoran. 2008. Konikt i/ili dijalog. Beograd: SLA i FPN
Stojiljkovi, Zoran. 2010. Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije. Beograd: SLA
Zerfa, Ansgar i Miroljub Radojkovi (prir.). 2011. Menadment politike komunikacije.
Osnove i koncept. Beograd: Fondacija Konrad Adenauer Medijski program
Jugoistona Evropa
PRILOZI (1)
PROKLETI SAMOUPRAVLJAI
PROFIL RADNIKA U TRI TEKSTA IZ 2010. GODINE
Aleksandar Apostolovski, umadijska tranzicija iz parka Jura

Objavljeno u Politici od 14. aprila 2010.
Raa Kragujevaka Godinu dana su ratovali protiv drave, zahtevajui da
ponovo rade. Blokirali su autoput, probijali kordone andarmerije, demonstrirali
su i u Beogradu, pregovarali s ministrima, pretei da e kolektivno da se isele u
Ameriku. Spavali su mesecima po holovima optine Raa Kragujevaka, padali
u nesvest, dobijali infuziju, razboljevali se, ivei na minimalcu. Kad su konano
pobedili i primorali vladu da im dovede novog vlasnika i to ozbiljnu kompaniju iz
June Koreje, koja snabdeva pogone Hjundaija i Kije u centralnoj Evropi, radnici
Zastave elektro sada odbijaju da rade. Proizvodna hala junokorejske Jura
korporacije, do prekjue srpske Zastava elektro, sablasno je prazna. Umesto
da zasuu rukave i ubede Junokorejce da su doli na pravo mesto svih 284
zaposlenih je odluilo da napusti rmu i uzme otpremnine!
U ovom umadijskom tranzicionom vodvilju uoljiv je jo jedan paradoks: prema
nezvaninim planovima junokorejske multinacionalne korporacije, kome je
drava ponosno uruila vlasniki list, uz obeanje iz kupoprodajnog ugovora
o bar 1000 novih radnih mesta, proizvodnja bi trebala da pone 1. maja. Na
meunarodni praznik rada, radnika u Juri moda nee biti.
Predsednik samostalnog sindikata fabrike Slobodan Gaji kae da je opti
konsenzus radnika da odu iz kompanije motivisan golgotom koju su proli tokom
prethodne privatizacije. I Gaji se prijavio za otpremninu.
Radnici se s pravom plae da e ostati bez hleba i 300 evra po godini staa. Kada
su fabriku kupili prethodni vlasnici, bili smo ikanirani i poniavani, radei za 11
hiljada dinara meseno. Radnici su sada obavili razgovore s novim poslodavcem
iz June Koreje. On nam je rekao da od nas trai da budemo portvovani i odani
kompaniji. Ali, svi emo biti na probnom radu, pa ko zadovolji ostaje. Drava,
meutim, treba da predloi poslodavcu ko ne proe probni rad, neka bar uzme
otpremninu. U proizvodnji gotovo da nema zaposlenog sa manje od 22 godine
staa. U proseku, to je suma od sedam, osam hiljada evra po oveku. Dakle, zato
da rizikujemo? Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
Govorei o detaljima pregovora s direktorom Jura korporacije Srbija Lukasom
Dangvu Namom, ostali radnici koji nisu eleli da se predstave, napominju da
se u Rai odvija prava igra nerava oko otpremnina. Korejac, naime, zahteve za
otpremninom shvata izdajom kompanije i ne moe da pree preko toga. Radnici,

ve prekaljeni u borbi sa vladom, hoe da izvuku najvie to mogu, verujui da e
poslodavac shvatiti da ipak nije doao u Nemaku, nego u Srbiju.
Iako za sada to niko zvanino ne potvruje, strategija radnika je sledea: s obzirom
na to da novi vlasnik to pre eli da obnovi proizvodnju, za sada s dve proizvodne
trake u delu magacinskog prostora, a da pri tom nema ugovornu obavezu prema
zaposlenima, iskusni umadijski pregovarai ele da najpre uzmu otpremnine,
odu na biro, a zatim se ponovo vrate u fabriku.
To je preutni dogovor izmeu svih uesnika u ovom poslovnom dilu, s tim da,
kae nam jedan od uesnika, Junokorejac jo ne moe da poveruje u to. ovek
smatra da je to nemoralno, da se kosi s njegovom poslovnom praksom i ivotnom
lozojom, dok radnici navode svoju kolu miljenja: ta je tu problem, ako se
moe?
U ovom tranzicionom blefu karta je u rukama radnika. Otpremnine e ionako
platiti drava, uz ve postignuti dogovor da vlada takoe nansira nove vlasnike
sa po 4.500 evra za svakog radnika. Prema prvim najavama, Jura e zadrati 200
radnika, a do kraja godine uposliti jo 800. Na birou rada u Rai, varoi sa oko 4.000
stanovnika, trenutno je vie od 1000 nezaposlenih, mada se poslednjih dana u
ovu optinu prijavilo jo oko 450 novih stanovnika iz okolnih gradova, kako bi
eventualno uli u Juru. Meutim, stari ljakeri igraju na jo jednu kartu, njihovu
viegodinju praksa u auto-industriji.
Tomislav Veljkovi, sindikalni tribun iz Rae, sa imidom lokalnog Leh Valense, koji
je vodio jednogodinji bunt radnika, podsea da je ef konzorcijuma prethodnih
vlasnika bio Ranko Dejanovi, suprug predsednice srpskog parlamenta Slavice
uki Dejanovi, i da je upravo to razlog zbog kojeg vlasti u Beogradu, zarad
ouvanja koalicionog mira, pristaju na kompromis. Naime, upravo je voenje
Zastave elektro u tom periodu bilo u najmanju ruku sporno i izazvalo je ogromno
nezadovoljstvo radnika, to je i primoralo Dejanovia da septembra prole godine
vrati svoje akcije dravi.
Komiteti umesto sindikata
Sindikalac Slobodan Gaji je vodio otar dijalog sa Lukasom Dangvu Namom.
Gospodin Nam mi je rekao: Neu dozvoliti sindikate u fabrici, ko ih osnuje, dobie otkaz.
Ja sam mu odgovorio: Morate da potujete zakone ove zemlje. On je onda rekao: Moete
osnovati komitete, a ja mu odgovorio: Komiteta smo se nagledali.
Tada je na mesto v. d. tehnikog direktora, po odluci radnika i ministarstva za

ekonomiju, doao Dejan Stojanovi, bivi generalni direktor iz doba drutvene
svojine. Dejanovia su otpustili jer se nije slagao sa poslovnom politikom novog
vlasnika.
Ova fabrika je pravila kablove i instalaciju za sve to se kotrljalo u SFRJ, od

zastave do FAP-a. Pred prvu privatizaciju, krajem 2005. godine, bili smo najbolji
isporuilac elektro-opreme u grupaciji Kandi, za programe bele tehnike. Kada
smo radili za ameriku kompaniju Del, proizvodili smo kablove za Pore. Zato,
to se tie znanja i sposobnosti radnika, oni nemaju ega da se plae. Za razliku od
konzorcijuma koji je kupio rmu za 27,7 miliona dinara, to znai za dabe, vlasnici
iz June Koreje su platili tri miliona evra i misle da uloe jo osam. Kada je gospodin
Nam gledao fabriku, lino je otvorio svaku kutiju za osigurae. Zato mislim da je
ovde re o razlici u mentalitetu. I poslovnom i ivotnom kae Stojanovi, koji je
prisustvovao veini razgovora sa radnicima.
Stvarno je stvar u mentalitetu. Mainski inenjer Branko Avramovi u pustoj hali
ne moe da veruje u jeretiku reenicu koju je izgovorio menader iz June Koreje:
Radie i subotom.
V. Nedeljkovi, Press istrauje da li se Srbi plae posla?

Objavljeno u Pressu od 15. aprila 2010.
Svih 284 radnika preduzea Zastava elektro, koje je pre nekoliko dana preuzela
junokorejska Jura korporejen, odluila su da dobrovoljno napuste rmu uz
otpremnine od 300 evra po godini radnog staa!
Vest zvui neverovatno s obzirom na to da su ovi radnici godinu dana trajkovali
zahtevajui od drave da im pomogne da pokrenu proizvodnju i ive od svoga
rada. Slina stvar se nedavno desila i u kragujevakom FAS-u, odakle je pobeglo
vie od 50 zaposlenih. U Uniji poslodavaca odavno upozoravaju da na srpskim
gradilitima moraju da angauju radnike iz Rumunije jer poslodavci ne mogu da
nau dovoljan broj ljudi koji pristaju da rade teke zike poslove. Postavlja se
pitanje da li to srpski radnici uprkos tekom ekonomskom stanju bee od posla i
zato se to dogaa.
Fakti
Korejska kompanija je firmu Zastava elektro kupila za oko tri miliona evra, uz obavezu da
investira oko osam miliona evra i uposli 1.000 radnika
- Ova fabrika proizvodi elektroinstalacije za automobilsku industriju
- Prilikom potpisivanja ugovora o kupovini, generalni direktor kompanije Jura korporejen
Lukas Dangvu Nam je rekao da je kompanija spremna da odmah preuzme 200 radnika
- Junokorejska kompanija e oglasiti ponudu novih radnih mesta na Sajmu obrazovanja i
zapoljavanja, koji e biti odran 15. i 16. aprila na kragujevakom umadija sajmu
- Proizvodnja u raanskoj fabrici trebalo bi da pone u roku od tri meseca od potpisivanja
ugovora o kupoprodaji. Svako novootvoreno radno mesto drava e dotirati sa po 4.500
evra.
Krivo je samoupravljanje
Ekonomista Zoran Popov kae za Press da su se kod nas ljudi odvikli od rada i da e
morati da proe jo nekoliko godina pre nego to se naviknu da rade onako kako
to od njih oekuje poslodavac sa Zapada.
- Kada su nai radnici sredinom 60-ih i 70-ih godina prolog veka odlazili na rad
u zemlje Zapadne Evrope, svi su priali da su prvih nekoliko godina imali velikih
problema da se naviknu na tamonje uslove rada i da su svakih tri, etiri meseca
dobijali otkaze. Tako je bilo jer su nai radnici uvoenjem samoupravljanja
naviknuti da mogu lepo da ive, a da malo rade. Tada su nastale uvene
socijalistike oskule Ne moe mene gazda toliko malo da plati, koliko ja malo
mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio - kae Popov.
Prema njegovim reima, Srbi bee od posla ako radno mesto ne podrazumeva
slobodan vikend, ksno radno vreme, sindikat, regres i druge povlastice, koje je
garantovao socijalistiki nain poslovanja.
- Radnici u Srbiji ne mogu da se priviknu na prvo pravilo surovog kapitalizma, a to
je da nema anse da odmah dobijete stalan posao na kojem ete ostati do penzije,
prvo morate proi probni rad i pokazati ta znate - kae Popov.
On kae da nikoga ne treba da udi to su svi radnici Zastave elektro birajui
izmeu strogog poslodavca iz June Koreje i otpremnine izabrali ovo drugo, jer
oni teko mogu da prihvate nova pravila poslovanja.
- Jedan deo radnika, oni koji su stariji od 50 godina, ve su umorni i nemaju snage
da menjaju svoje navike, drugi verovatno nee da rizikuju da eventualno ostanu
i bez otpremnine i bez posla, a trei su se uplaili novih pravila koje e uvesti
poslodavac - istie Popov.
Veljkovi: Neko ih je prevario
Poverenik Saveza samostalnih sindikata optine Raa Tomislav Veljkovi, koji je vodio
proteste zaposlenih Zastave elektro, smatra da se radnici ne boje posla. On tvrdi da je te
radnike neko pogreno posavetovao - da mogu da uzmu otpremninu, odu na biro, a onda
se ponovo vrate na posao!
- Nije u redu da se radnici olako odreknu svojih radnih mesta. Ali s obzirom na to da su oni
nekoliko puta prevareni i da nemaju garanciju da e posle probnog rada zadrati posao,
ne treba da udi to su odluili da uzmu otpremninu i odu. Ne smemo zaboraviti da su ti
isti radnici radili skoro dve i po godine, vikendom i prekovremeno za samo 11.000 dinara upozorava Veljkovi.
Nee da rizikuju
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zastava elektro Slobodan Gaji kae
za Press da su radnici odluili da odu uz otpremnine jer se plae da bi poslodavac
posle probnog rada mogao da im urui otkaze.
- Novi vlasnik po kupoprodajnom ugovoru nema obavezu preuzimanja

zaposlenih, ve moe da prema svojim kriterijumima odluuje ko e da ostane
u rmi. Oni se boje da e posle 25, 30 godina radnog staa ostati bez posla uz
obrazloenje da nisu zadovoljili kriterijume. Njihov strah je opravdan jer bi im se
vrlo lako moglo desiti da ostanu i bez posla i bez otpremnine - istie Gaji.
On, ipak, tvrdi da su radnici u stanju da odgovore na zahteve koje bi pred njih
postavio novi vlasnik iz June Koreje, koji snabdeva pogone Hjundaija i Kije
u Centralnoj Evropi. Gaji priznaje da je svima jasno da je dolo vreme surovog
kapitalizma i da ne treba iskljuiti mogunost da su se ljudi prepali svega onoga
to ono donosi!
- ta radnik moe da oekuje kada na prvom sastanku direktor Lukas Dangvu
Nam kae da nee dozvoliti formiranje novog sindikata u njegovoj rmi i da e
svako ko pokua da uradi tako neto, momentalno dobiti otkaz - objanjava Gaji
(http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/112100/Press+istra%C5%B
Euje%3A+Za%C5%A1to+Srbi+ne%C4%87e+da+rade.html)
Ivan Zlati, Radnici varani pa klevetani

Objavljeno u Republici br. 476-477, maj 2010.
Problemi u Zastavi elektro krenuli su krajem 2008. godine, kada je preduzee
zbog lopovluka i loe uprave pod kontrolom Ranka Dejanovia izgubilo poslovnotehniku saradnju sa multinacionalnom kompanijom Delphi, praktino jedini
posao koji su radili tokom prethodne dve godine. Delphi tih dana u raznim
prilikama nije proputao da napomene kako nikada nije imao problema sa
zaposlenima, ak naprotiv. O tome je Republika podrobno pisala prolog leta,
a na bazi prepiske sa Delphijem koju je uoi famoznih protesta na pruzi kod
Lapova objavio trajkaki odbor Zastave elektro. Devetomeseni protesti protiv
Dejanovia su, kao to je poznato, krajem septembra rezultirali poklanjanjem
fabrike dravi.
Pre nego to e sa Dinkiem utanaiti primopredaju, Dejanovi je, seate se,
najpre bio objavio da fabriku vraa radnicima. trajkai su, razumljivo, to odbili,
obrazlaui da im je gazda na dar ponudio praznu kasu, blokiran raun, izgubljeno
trite, dugove prema njima samima za neisplaene zarade, najmanje 168,5
miliona dinara duga Fondu za razvoj po osnovu kredita koji je Dejanoviu odobren
da izmiri obaveze prema radnicima (to on nije uradio), i niz drugih problema. Da
su prihvatili poklon radnici bi doli u poziciju da raspetljaju brojne nansijske
brljotine bive uprave, pa je zaista teko poverovati da je Ranko ozbiljno mislio
da im prepusti rmu. Da li je napravio manevar samo da bi trajkaima iznudio
javno priznanje da nisu u stanju da upravljaju fabrikom? Da li je izlaganje takvom
riziku (jer ta bi da su prihvatili!?) bilo deo njegovog poravnanja sa Dinkiem? Rizik
bi u tom sluaju bio obostran, makar podjednak, jer ni Dinki, kao predsednik
Upravnog odbora Fonda za razvoj, ne bi jeftino proao u utvrivanju odgovornosti
za one nenamenski potroene milione.
Kako god bilo, radnici Zastave elektro su se septembra 2009. godine nali otprilike
tamo odakle su krenuli februara 2006. godine: zadueni, u iekivanju prodaje.
Pride iscrpljeni devetomesenim protestima, nematinom, strahom, ponienjima.
Uprkos injenici da je samo njihova borba sauvala fabriku od propasti, nateravi
ministra i gazdu da se nagode, Dinki ih je po preuzimanju uprave odstranio iz
svakog odluivanja o daljoj sudbini, njihovoj, i Zastave elektro.
I ba tamo gde bi minimalno revnostan dravni funkcioner i elementarno
pragmatian politiar pokuao da ljudima koji su propatili zbog korupcije
njegovih potinjenih, u novoj privatizaciji obezbedi barem onaj nivo prava koji
su prethodno imali, Dinki je Zastavu elektro stavio na restrukturiranje, stvorivi
uslove za reenje koje e obesmisliti rezultate radnike borbe. Restrukturiranje je
obavljeno na dobro poznat nain sva imovina fabrike je u direktnoj pogodbi
prodata junokorejskoj korporaciji Jura za tri miliona evra, a na Zastavi elektro
su ostale obaveze i radnici. Aranman, uzgred budi reeno, kudikamo povoljniji
od onog koji je Ranko nudio samoupravljaima, naroito kad se zarauna da e
Jura za svako radno mesto od drave dobiti po 4.500 evra. Planira se, navodno,
angaovanje 200 od 284 bivih radnika Zastave elektro, i jo 800 novih, pa vi sad
sami mnoite i sabirajte. Prilikom intervjua za posao sa radnicima Zastave elektro,
direktor Jure Lukas Dangvu Nam je napomenuo da sindikalno organizovanje
nee biti tolerisano, da od svojih zaposlenih oekuje lojalnost rmi, prekovremeni
rad itsl. Onima koji ne prou na testiranju kod Jure drava e isplatiti otpremnine;
oni koje Jura angauje gube pravo na otpremninu. Nakon to ostane bez imovine
i bez zaposlenih, Zastava elektro e po svoj prilici zavriti u likvidaciji.
Iako se Dinki svojski potrudio da konano reenje za Zastavu elektro vee uz
svoje ime, niko ga jo uvek nije pitao kakva je to sad privatizacija posle koje
radnici moraju ponovo da se zapoljavaju, posle koje vie ne vai kolektivni ugovor
i prestaje da postoji sindikat? Ili obrnuto: kakve veze ima isplata otpremnine
otputenim radnicima u preduzeu X s njihovim potonjim (ne)zapoljavanjem u
preduzeu Y?
Medijska reakcija
Umesto ovih tako sloenih nesa, naa se tampa po rutini ostrvila na slabije.
U Politici od 14. aprila, u tekstu umadijska tranzicija iz parka Jura, Aleksandar
Apostolovski se zgraava to, prema rezultatima njegove ankete, niko od radnika
Zastave elektro ne planira da pree u junokorejsku korporaciju: Korejac, naime,
zahteve za otpremninom shvata izdajom kompanije i ne moe da pree preko
toga. Sve kao u stara grdna vremena kad se Politika zanimala za sve sem za
istinu da li bi A. Apostolovski i sebi odrekao pravo da ne prihvati posao u nekoj

dalekoistonoj novinskoj kompaniji ukoliko mu ne odgovaraju ponueni uslovi, i
da ga zbog toga niko ne nabeuje da je neradnik, lupe, izdajnik?
Nadalje, meutim, novinarska vrednica nam iz neimenovanih izvora otkriva da i
nad nemoralom ima nemorala. Pazte samo ta su gede naumile: Iako za sada to
niko zvanino ne potvruje, strategija radnika je sledea: s obzirom na to da novi
vlasnik to pre eli da obnovi proizvodnju, za sada s dve proizvodne trake u delu
magacinskog prostora, a da pri tom nema ugovornu obavezu prema zaposlenima,
iskusni umadijski pregovarai ele da najpre uzmu otpremnine, odu na biro, a
zatim se ponovo vrate u fabriku. To je preutni dogovor izmeu svih uesnika u
ovom poslovnom dilu, s tim da, kae nam jedan od uesnika, Junokorejac jo ne
moe da poveruje u to. ovek smatra da je to nemoralno, da se kosi s njegovom
poslovnom praksom i ivotnom lozojom.
Jo jednom, radnici otpremnine ne dobijaju od Jure, ve od Zastave elektro,
odnosno od njenog vlasnika, Republike Srbije. Ukoliko neki meu njima zaista
planiraju da primene opisanu strategiju takav bi potez eventualno mogao biti
nemoralan prema Mlaanu Dinkiu, to je silogizam, ali prema gospodinu Namu
nikako.
I kao vrhunac, na stranicama donedavne ratnohukake kupusare Apostolovski
od radnika Zastave elektro zapravo oekuje patriotsko rtvovanje za svetlu
kapitalistiku budunost: Umesto da zasuu rukave i ubede Junokorejce da
su doli na pravo mesto svih 284 zaposlenih je odluilo da napusti rmu i uzme
otpremnine!
U stvarnosti, 20. aprila 118 radnika Zastave elektro, mahom ena, pozvano je
na rad u junokorejsku korporaciju, koja je u Slovakoj ozloglaena po krenju
zakonom garantovanih prava zaposlenih. Tamonja inspekcija rada nedavno je
utvrdila da su radnici u Jurinim pogonima u Lednickim Rovnama izloeni raznim
vidovima maltretiranja (ukljuujui i ziko kanjavanje ako ne rade dovoljno
dobro), o emu izvetava slovaka novinska agencija TASR, a prenosi dnevni list
Pravda od 10. marta ove godine.
Jo uvek je neizvesno koliko e se radnica i radnika Zastave elektro odazvati na
Jurinu ponudu. Vrlo mali broj, najverovatnije. Delom i zbog vesti iz Slovake, koje
su zazvuale uverljivo kada se proulo da niko od predvodnika borbe za Zastavu
elektro, ukljuujui i mog favorita iz lanjskih radnikih previranja, mekera nad
mekerima Slobodana Gajia iz Trske kod Rae kragujevake, nije proao test za
doba Jure.
Dok su nasilje mahnitih navijaa i desniara ili, recimo, muenje ivotinja, u javnosti
problematizovani manje-vie onoliko koliko bez sumnje zasluuju da budu, s
druge strane se ubistvom uglavnom ne smatra smrt radnika invoza Radislava
Stojanova na protestu u Domu sindikata januara 2008. godine, niti se kao nasilje
osuuje to to vlast ignorie injenicu da je vie od sto radnika Trudbenik gradnje
provelo zimu na ulici traei da se potuju zakon i ugovor. Najgore, ekspertskim
miljenjem, a ne govorom mrnje smatra se izjava ekonomiste Zorana Popova da
su aktuelni problemi u Zastavi elektro prouzrokovani time to su nai radnici
uvoenjem samoupravljanja naviknuti da mogu lepo da ive, a da malo rade. Tada
su nastale uvene socijalistike oskule Ne moe mene gazda toliko malo da plati,
koliko ja malo mogu da radim ili Radio ne radio, svira mi radio (...) Srbi bee od posla
ako radno mesto ne podrazumeva slobodan vikend, ksno radno vreme, sindikat,
regres i druge povlastice (Press od 15. aprila, tekst Iz rme pobegli svi radnici! V.
Nedeljkovia, psihotinog nadnaslova Press istrauje da li se Srbi plae posla?).
Duhovna pustinja u ideologiji i praksi ultranacionalista ne samo da je uporediva
sa provincijalizmom naih neoliberalnih jezuita, koji zaposlenje shvataju kao
istorijsku kaznu za ivot u socijalizmu (pa s tim u skladu osnovna radnika prava
zakonom zatiena u razvijenim demokratijama nazivaju povlasticama), ve
prosto bode oi da se radi o dve strane istog novia. Da li e taj novi ostati
srpska valuta, to u ovom trenutku apsolutno jeste, ili emo skovati novi, i ta
emo za njega moi da kupimo, pitanja su za nas koji u mrnju ne verujemo.
Na jednom od sastanaka koje Republika nakon izlaska svakog broja odrava s
predstavnicima radnikih i akcionarskih grupa okupljenih oko Koordinacionog
odbora radnikih protesta i pokreta Ravnopravnost (odnosno zrenjaninskog
odbora Ljajieve SDP), Zdravko Deuri je ivo govorio o pojedinim aspektima
borbe radnika i akcionara Jugoremedije koji su, ako dozvolite, neto manje
naelni od onih koje Republika u svojim tekstovima nastoji da armie. Prenosei
svoja iskustva radnicima koji se danas bore na ulici, Deuri je zakljuio da uspeh ne
zavisi samo od doslednosti naelima, ve i od toga koliko smo dorasli aktuelnom
drutvenom i politikom kontekstu, ovakvom kakav je, i koliko smo voljni da u
njegovim okvirima svakodnevno traimo reenja koja e doprineti ostvarenju
naih naela.
Reju, da ivimo.
(http://www.republika.co.rs/476-477/10.html).
PRILOZI (2)
TABELE
(t1) Mediji i frekvencije tekstova o sindikatima uopte u tri vremenska poduzorka
Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Danas
23
Pregled
12
22
V. novosti
21
Dnevnik
21
Politika
10
15
Press
15
Blic
10
14
Pravda
Kurir
NIN
Vreme
Ekonomist
Akter
UKUPNO
54
67
31
152
(t2) Mediji i frekvencije tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorka

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
18
Blic
16
27
18
61
Danas
27
18
29
74
Politika
17
14
17
48
Pregled
26
26
19
71
V. novosti
17
24
24
65
Vreme
Kurir
13
Press
19
10
11
40
NIN
Dnevnik
22
18
17
57
Ekonomist
Akter
162
149
148
459
UKUPNO
(t3) Mediji i frekvencije tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorka

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
10
15
Blic
11
30
46
Danas
13
28
14
55
Politika
20
32
Pregled
16
V. novosti
27
35
Vreme
Kurir
11
13
Press
12
23
36
NIN
Dnevnik
16
24
Ekonomist
Akter
UKUPNO
69
175
36
280
(t4) Mediji i frekvencije tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorka

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
13
Blic
19
Danas
14
19
42
Politika
16
26
Pregled
10
16
11
37
V. novosti
14
32
Vreme
Kurir
Press
11
NIN
Dnevnik
14
Ekonomist
Akter
UKUPNO
89
62
59
210
(t5) Forum beogradskih gimnazija

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
V. novosti
Kurir
Press
Ukupno
1
2
1
4
3
3
2
1
2
1
12
1
1
1
3
3
4
4
3
3
1
1
19
(t6) Nezavisni sindikat policije

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Vreme
Kurir
Press
Dnevnik
Akter
Ukupno
16
6
8
8
1
5
4
13
1
62
2
1
2
1
1
2
2
2
2
15
3
8
5
3
3
1
2
3
6
34
21
15
15
12
1
9
1
8
18
9
2
111
Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Vreme
Kurir
Press
Dnevnik
Ukupno
13
4
12
13
3
5
6
9
2
67
5
4
2
3
1
1
1
17
15
13
20
16
2
6
1
7
14
11
105
33
21
34
32
5
11
1
14
24
14
189
(t7) Policijski sindikat Srbije
(t8) Sindikat lekara i farmaceuta Srbije SLFS

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
V. novosti
Kurir
Press
Dnevnik
Ukupno
nema tekstova
1
1
1
5
3
2
6
3
22
1
1
1
1
4
1
2
2
6
3
2
6
4
26
(t9) Sindikat metalaca Srbije

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Blic
Danas
Pregled
Kurir
Press
Dnevnik
Akter
Ukupno
nema tekstova
1
1
2
1
1
1
7
1
1
1
3
1
1
3
1
1
1
2
10
(t10) Sindikat obrazovanja Srbije

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Vreme
Dnevnik
Akter
Ukupno
2
2
1
1
2
1
9
1
1
1
2
2
1
8
1
4
2
2
2
11
1
2
7
6
5
2
1
3
1
28
(t11) Sindikat pravosua

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Vreme
Kurir
Press
NIN
Dnevnik
Ukupno
13
11
13
7
2
15
1
11
17
1
3
94
2
1
5
1
2
11
2
2
3
3
1
1
12
17
14
21
8
7
15
1
11
18
1
4
117
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
nema tekstova
2
2
3
3
1
11
2
2
3
3
1
11
(t12) Sindikat zaposlenih u dravnoj upravi

Novine
Pravda
Danas
Politika
V. novosti
Press
Ukupno
IX, X i XI 2010.
nema tekstova
(t13) Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Blic
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Vreme
Kurir
Press
Dnevnik
Akter
Ukupno
2
3
3
5
2
1
1
4
4
1
26
11
21
24
16
3
21
1
12
22
7
138
4
7
11
2
9
1
1
4
39
13
28
34
32
5
30
3
14
30
11
1
203
(t14) Sindikat novinara Srbije

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Pravda
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Kurir
Press
Ukupno
1
1
2
1
5
2
1
1
1
1
12
1
1
2
7
2
1
1
1
1
15
(t15) Sindikat profesionalnih fudbalera - Nezavisnost

Novine
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Blic
Danas
V. novosti
Kurir
Ukupno
1
1
2
1
3
1
1
2
3
1
1
1
6
(t16) Novine i broj tekstova o ostalim sindikatima

Novine
10
11
Danas
34
34
21
15
128
Politika
32
32
12
104
Press
30
24
18
18
100
Pravda
13
33
17
21
93
Blic
28
21
14
15
90
Novosti
32
11
15
80
Kurir
14
14
11
53
Dnevnik
11
14
46
Pregled
27
Vreme
Akter
NIN
UKUPNO
203
189
117
111
28
26
19
15
11
10
735
Legenda za zaglavlje:
(1) Forum beogradskih gimnazija; (2) Nezavisni sindikat policije; (3) Policijski sindikat Srbije; (4) Sindikat lekara i farmaceuta
Srbije SLFS; (5) Sindikat metalaca Srbije; (6) Sindikat obrazovanja Srbije; (7) Sindikat pravosua; (8) Sindikat zaposlenih
u dravnoj upravi; (9) Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije; (10) Sindikat novinara Srbije; (11) Sindikat profesionalnih
fudbalera Nezavisnost
(t17) Novine i broj tekstova o ostalim sindikatima

Novine
10
11
Danas
34
34
21
15
128
Politika
32
32
12
104
Press
30
24
18
18
100
Pravda
13
33
17
21
93
Blic
28
21
14
15
90
Novosti
32
11
15
80
Ostale nov
34
34
24
21
10
140
UKUPNO
203
189
117
111
28
26
19
15
11
10
735
(t18) Novine i broj tekstova o ostalim sindikatima (u %)

Novine
10
11
Danas
27
26
16
12
100
Politika
31
31
11
100
Press
30
24
18
18
100
Pravda
14
36
18
23
100
Blic
31
23
16
17
100
Novosti
40
14
19
11
100
Ostale nov
24
24
17
15
100
UKUPNO
28
26
16
15
100
(t19) Novine i broj tekstova o ostalim sindikatima (u %)

Novine
Policijski
sindikati (2+3)
Sindikati u
obrazovanju (1+6+9)
Sindikat
Pravosua (7)
Ostali sindikati
(4+5+8+10+11)
Danas
38
35
16
11
100
Politika
42
40
11
100
Press
42
31
18
100
Pravda
59
18
18
100
Blic
40
38
16
100
Novosti
25
46
19
10
100
Ostale nov
39
32
17
12
100
UKUPNO
41
35
16
100
Legenda za zaglavlje tabele 17-19: isto kao u tabeli 16
(t20) trajkovi i novine u kojima su tekstovi objavljeni

trajkovi
Blic
Pregled
Danas
V. novosti
Dnevnik
Politika
Kurir
Press
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
27
22
21
13
9
14
17
12
9
1
145
III, IV i V 2011.
45
25
15
16
17
7
6
6
6
143
VIII, IX i X 2011.
23
20
10
13
6
9
1
4
7
93
UKUPNO
95
67
46
42
32
30
24
22
22
1
381
VIII, IX i X 2011.
4
6
1
3
1
2
3
2
1
23
UKUPNO
18
14
9
9
8
8
6
5
1
2
80
VIII, IX i X 2011.
7
98
85
71
58
51
33
19
9
9
440
UKUPNO
33
287
236
204
201
130
97
81
35
47
1351
(t21) Mobing i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Mobing
Politika
Press
Blic
V. novosti
Danas
Dnevnik
Kurir
Pregled
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
13
4
4
3
6
4
2
3
2
41
III, IV i V 2011.
1
4
4
3
1
2
1
16
(t22) Radnici i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Radnici
Pravda
Blic
V. novosti
Press
Politika
Danas
Kurir
Dnevnik
Pregled
Nedeljnici*
Ukupno
IX, X i XI 2010.
7
67
61
54
60
26
29
29
9
17
359
III, IV i V 2011.
19
122
90
79
83
53
35
33
17
21
552
* Nin 19 (8-8-3); Vreme 14 (4-7-3); Ekonomist 8 (3-5-0); Akter 6 (2-1-3).

(t23) Zapoljavanje i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Zapoljavanje
V. novosti
Blic
Pregled
Politika
Dnevnik
Danas
Press
Kurir
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
29
16
26
21
10
20
10
6
1
1
140
III, IV i V 2011.
35
37
28
22
32
29
20
9
VIII, IX i X 2011.
16
17
16
24
21
12
5
-
4
216
1
112
UKUPNO
80
70
70
67
63
61
35
15
1
6
468
VIII, IX i X 2011.
14
11
4
10
7
5
3
2
1
1
58
UKUPNO
46
20
19
19
19
15
11
6
2
3
160
VIII, IX i X 2011.
6
2
2
3
2
3
18
UKUPNO
37
23
22
17
15
14
12
5
3
3
151
(t24) Nezaposlenost i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Nezaposlenost
Blic
V. novosti
Danas
Pregled
Dnevnik
Politika
Kurir
Press
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
12
1
11
5
5
4
6
3
1
48
III, IV i V 2011.
20
8
4
4
7
6
2
1
2
54
(t25) Siromatvo i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Siromatvo
Blic
V. novosti
Press
Kurir
Danas
Politika
Dnevnik
Pravda
Pregled
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
14
16
13
8
6
8
4
2
71
III, IV i V 2011.
17
5
9
7
6
4
5
5
3
1
62
(t26) Zakon o radu i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Zakon o radu
Pravda
Blic
Dnevnik
Danas
Politika
Pregled
V. novosti
Press
Kurir
Ukupno
IX, X i XI 2010.
3
3
1
1
3
1
2
14
III, IV i V 2011.
1
2
1
4
VIII, IX i X 2011.
1
3
3
1
3
2
1
14
UKUPNO
1
3
6
5
4
4
4
4
1
32
(t27) Zakon o penzijama i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Danas
Politika
V. novosti
Dnevnik
Blic
Press
Pregled
Kurir
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
36
36
32
28
21
20
18
12
7
7
217
(t28) Socioekonomski indikatori i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Siromatvo
Pregled
Blic
V. novosti
Politika
Danas
Press
Dnevnik
Kurir
Pravda
Nedeljnici
Ukupno
IX, X i XI 2010.
29
26
28
19
15
22
13
6
2
160
III, IV i V 2011.
46
47
34
35
34
26
21
8
2
3
256
VIII, IX i X 2011.
37
31
28
27
21
14
10
6
2
4
180
UKUPNO
112
104
90
81
70
62
44
20
4
9
596
(t29) Teme tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorka

Teme
Ljubia Orbovi
Ostali funkcioneri
Organizacije po firmama
Granske organizacije
UKUPNO
IX, X i XI 2010.
94
38
15
21
168
III, IV i V 2011.
61
26
55
12
154
VIII, IX i X 2011.
58
40
47
11
156
213
104
117
44
478
(t30) Teme tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorka

Teme
Branislav anak
Ostali funkcioneri
UKUPNO
IX, X i XI 2010.
19
15
18
23
75
III, IV i V 2011.
41
46
18
76
181
VIII, IX i X 2011.
6
6
15
9
36
66
67
51
108
292
VIII, IX i X 2011.
31
14
10
8
63
120
47
37
19
223
(t31) Teme tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorka

Teme
Ranka Savi
Ostali funkcioneri
UKUPNO
IX, X i XI 2010.
61
21
7
2
91
III, IV i V 2011.
28
12
20
9
69
(t32) Vrednosne orijentacije tekstova o sindikatima uopte u tri vremenska poduzorka

Ocene
afirmativno
negativno
neutralno
neodreeno
Ukupno
IX, X i XI 2010.
Drutvo* Sindikat**
5
15
30
7
7
27
12
5
54
54
III, IV i V 2011.
Drutvo* Sindikat**
4
31
13
22
12
10
6
67
31
VIII, IX i X 2011.
Drutvo* Sindikat**
7
9
8
6
14
42
2
10
31
67
Ukupno
Drutvo* Sindikat**
16
24
69
26
43
81
24
21
152
152
* Ocene u odnosu na drutveni kontekst; ** Ocene u odnosu na sindikat
(t33) Vrednosne orijentacije tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorka

Ocene
afirmativno
negativno
neutralno
neodreeno
Ukupno
IX, X i XI 2010.
Drutvo* Sindikat**
7
32
104
5
44
121
7
4
162
162
III, IV i V 2011.
Drutvo* Sindikat**
20
33
83
8
34
106
12
2
149
149
VIII, IX i X 2011.
Drutvo* Sindikat**
5
32
82
9
51
102
10
5
148
148
Ukupno
Drutvo* Sindikat**
16
24
69
26
43
81
24
21
152
152

(t34) Vrednosne orijentacije tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorka

Ocene
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
Drutvo*
VIII, IX i X 2011.
Sindikat**
Drutvo*
Ukupno
Drutvo*
Sindikat**
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
afirmativno
10
19
34
30
53
negativno
50
83
19
21
154
25
neutralno
51
59
115
24
71
190
neodreeno
14
25
12
Ukupno
69
69
175
175
36
36
280
280
(t35) Vrednosne orijentacije tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorka

Ocene
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Ukupno
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
Sindikat**
Drutvo*
afirmativno
26
10
12
Sindikat**
48
negativno
49
51
30
130
12
neutralno
24
51
48
19
38
48
137
neodreeno
11
23
13
Ukupno
89
89
62
62
59
59
210
210
(t36) anr tekstova o sindikatima uopte u tri vremenska poduzorka

anr
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Vest
16
23
43
Izvetaj
16
29
50
Intervju
12
Komentar/kolumna
lanak
18
10
14
42
Biografija
Ukupno
54
67
31
152
(t37) anr tekstova o Samostalnom sindikatu u tri vremenska poduzorka

anr
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Vest
57
63
63
183
Izvetaj
61
55
51
167
Intervju
11
Komentar
lanak
43
24
24
91
Anketa
Ukupno
162
149
148
459
(t38) anr tekstova o UGS Nezavisnost u tri vremenska poduzorka

anr
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Vest
22
71
102
Izvetaj
28
72
13
113
Intervju
Komentar/kolumna
lanak
18
26
14
58
Biografija
Ukupno
69
175
36
280
(t39) anr tekstova o ASNS u tri vremenska poduzorka

anr
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
Vest
14
13
14
41
Izvetaj
47
22
16
85
Intervju
13
Komentar
lanak
21
22
23
66
Anketa
Pisma
Ukupno
89
62
59
210
(t40) Rad i novine u kojima su tekstovi objavljeni

Rad
IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Blic
94
163
108
365
V. novosti
72
111
91
274
Politika
80
72
82
234
Danas
86
62
69
217
Pregled
71
82
64
217
Dnevnik
55
85
60
200
Press
58
61
63
182
Kurir
49
42
40
131
Pravda
14
30
NIN
11
Akter
10
Vreme
Ekonomist
589
704
594
1887
Ukupno
(t41) Teme i vreme objavljivanja

IX, X i XI 2010.
III, IV i V 2011.
VIII, IX i X 2011.
UKUPNO
Socioek. indikatori
160
256
180
596
Rad
589
704
594
1887
Zakon o radu
14
14
32
Siromatvo
71
62
18
151
Nezaposlenost
48
54
58
160
Zapoljavanje
140
216
112
468
Radnici
359
552
440
1351
Zakon o penzijama
217
Mobing
41
16
23
217
80
trajkovi
145
143
93
381
Ukupno
1784
2007
1532
5323
PRILOZI (3)
IZBOR TEKSTOVA O SINDIKATIMA I RADNIKIM TEMAMA
ANA BULAJI, Vrua jesen, mlaki sindikalci
NIN, 9.9.2010.
Slika prva: stotine hiljada ljudi danima je u blokadi dralo celu Atinu, na protestima
sindikata zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru. Slika druga: sindikalni protest
u centru Beograda, organizovan zbog sve tee ekonomske situacije u kojoj se
radnici nalaze okupio je za 1. maj jedva nekoliko stotina ljudi, dok ih se mnogo vie
odluilo za proslavu praznika rada, uz rotilj, na beogradskom izletitu Koutnjak.
Radnici u Srbiji su digli ruke od sindikata. Da bi se izborili za svoja prava,
plate, neisplaene doprinose sami se organizuju, blokiraju pruge i ulice, prete i
samospaljuju se. Poverenje radnika u sindikate opada iz godine u godinu.
Veinu radnika koji nisu u sindikatima, ali i skoro petinu lanova sindikata ne
zanima ni ta te organizacije rade. Poverenje u lidere sindikata jo je manje u
odnosu na same organizacije.
ak polovina zaposlenih nema nikakav stav o socijalnom dijalogu ni deset godina
posle njegovog uspostavljanja jer jednostavno nisu obaveteni o tome. Druga
polovina smatra da ni kod poslodavaca ni Vlade ne postoji drutvena volja da u
tome uestvuju i da samo kupuju vreme i manevarski prostor.
Darko Marinkovi, profesor industrijskih odnosa na Megatrend univerzitetu,
objanjava za NIN da u Srbiji postoji neprijateljsko okruenje za sindikate. Politika
dominira u svim oblastima ljudskog ivota i upravlja ljudskim sudbinama.
Poverenje radnika u sindikate svake godine je sve manje. Oni nemaju ni drutveni
ugled ni uticaj. Recimo, jedan od poslednjih primera su prosvetni radnici koji prvo
najave trajk, pa se predomisle. Ne moete najaviti trajk pa odustati dan uoi
njegovog poetka. Oigledno je da sindikati prete praznom pukom. Naravno,
kada govorimo o korupciji u drutvu neizbeno je da govorimo o korupciji u
sindikatima, navodi Marinkovi.
Kada je Zoran Bulatovi, predsednik Udruenja tekstilnih radnika u Novom Pazaru
pre godinu dana sebi odsekao prst kako bi vlast ozbiljno shvatila namere njega i
njegovih kolega iz Tekstilnog kombinata Raka, javnost je bila okirana potezom
oajnog radnika. Godinu dana kasnije, problem jo nije reen, a rma je pred
treom licitacijom. Bulatovi i njegove kolege borbu za svoja prava vode sami.
Ne veruju sindikatima, a on za NIN objanjava da je bar polovina sindikata izdala
radnike i da se vie bore za svoje privilegije.
Niko ne gleda kako je radnicima i ne bori se za njihova prava. U sindikatima samo

gledaju da se domognu to vie upravnih odbora. Kada radnici to vide normalno
je da vie nemaju poverenja u sindikat, kae Bulatovi, ovek sa etiri prsta.
Veinsko je miljenje radnika da je sindikalnim voama esto mnogo vanije
kako da dobiju sitne privilegije, povlaen poloaj kod predstavnika Vlade i
poslodavaca nego da se bore za radnike interese.
Ljubisav Orbovi, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, najveeg sindikata kod
nas koji okuplja vie od pola miliona radnika, tvrdi da su radnici izmanipulisani jer
se u javnosti stvara pogrena slika o pregovorima sa poslodavcima i vladom, kao
i o lanstvu sindikalnih voa u upravnim odborima. Orbovi, pak, za NIN navodi
da nije, kako mu se u javnosti spoitava, lan nekoliko upravnih odbora i podsea
da se nalazi samo u Socijalno-ekonomskom savetu u kojem dobija nadoknadu od
29.000, ali da to nije privilegija ve neto to je zakonski regulisano!?
Nema bliskosti sa vlau, nego se to poistoveuje sa prisustvom ljudi iz vlasti i
nas na odreenim dogaajima i pregovorima. Svrha naeg postojanja je da
pregovaramo sa dravom i poslodavcima, ali to ne znai da smo im bliski. Stvara
se fama u javnosti sa tim priama i u takvom ambijentu radnici gube poverenje u
sindikate, brani se Orbovi.
Ako su sindikati izgubili kredibilitet i sindikalne voe, takoe, ne veruju radnicima,
to jest, zameraju im to strahuju od sindikalnog organizovanja, ocenjuje za NIN
Zoran Stojiljkovi sa Fakulteta politikih nauka, inae funkcioner Ujedinjenih
granskih sindikata Nezavisnost.
On jo kae: Radnici reaguju tek kad imaju problem u sopstvenoj kui, kada su i
sami suoeni sa gubitkom posla. Nema visokog stepena solidarnosti, a ni svesti da
se brani interes drugog. Ljudi nisu spremni da se angauju preterano u sindikatu i
uestvuju u sindikalnim aktivnostima. Postoji zbunjena, egzistencijalno ugroena
potencijalna sindikalna baza zaposlenih koji imaju strah od svega, pa i od
sindikalnog organizovanja. Mada, tano je, radnici su i zateeni nemoi sindikata,
smatra Stojiljkovi.
Sindikalne voe svesne su da i sindikati moraju da uine neto kako bi promenili
ovako sumornu sliku o svom radu i uticaju. Ranka Savi, predsednica Asocijacije
slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, kae za NIN da i sindikati moraju da
priznaju da i sami nisu dovoljno uradili na ostvarenju odreenih ciljeva.
Da biste pokrenuli radnike mora da se radi mnogo vie, da se ide po terenu, a ne
da se sedi u centrali. Tano je i to da pojedini ljudi u sindikatima imaju odreene
koristi i privilegije, a politiari vre uticaj na njih. Kod nas su sindikati i pogreno
organizovani. Nigde u Evropi nema fabrikih sindikata kao kod nas, a tu je
mogunost potkupljivanja najvea, kae za NIN Ranka Savi predsednica ASNS.
Otkazi zbog sindikata

Unija sindikata Srbije podnela je krivinu prijavu protiv poslovodstva konfekcije No No
klub zbog diskriminacije radnica koje su, kako tvrde, zbog lanstva u njihovom sindikatu
dobile otkaz. Pravni zastupnik Unije sindikata Predrag Savi navodi za NIN da su dve
radnice zbog lanstva u sindikatu otputene, pod izgovorom da su tehnoloki viak.
ene koje su se ulanile u na sindikat traile su zatitu svojih sindikalnih prava, prestanak
ikaniranja. Radnice koje su se ulanile nisu dobile drugi deo plate i traeno im je da izau
iz sindikata, navodi Savi.
Zoran ukanovi, advokat No No kluba kae za NIN da je jedna od radnica proglaena
tehnolokim vikom zbog zatvaranja radnje u kojoj je radila, dok je u druga radnica
otputena zbog navodne povrede radnih obaveza.
Na pitanje zato se radnicima No No kluba ne dozvoljava lanstvo u Uniji sindikata, dobili
smo odgovor da to nije tano.
ak i kada sindikati uine neto dobro, to ubrzo bude potpuno obezvreeno.

U Srbiji ne funkcionie pravna drava. Sudski sporovi traju godinama. Dobili smo
vie od 95 odsto radnih sporova na sudu, ali njihov smisao se gubi i to je problem
pravosua. Zakon o radnim sporovima propisuje da oni ne smeju da traju due od
est meseci a oni traju godinama, kae Orbovi.
Kako meutim organizovati ozbiljne proteste kada ne postoji jedinstvo meu
samim sindikatima?
Analitiari objanjavaju da za meusobne sukobe sindikata iskljuivu krivicu snose
njihova rukovodstva, a ne drava. Umesto minimuma saglasnosti i zajednikih
aktivnosti esto se deava da sindikati rade jedni protiv drugih.
Uzajamne odbojnosti na sindikalnoj sceni nasleene su iz devedesetih godina.
Svaka opoziciona sindikalna formacija je cepana po avovima kada neki interes
ili sujeta nisu bili zadovoljeni. Verujem da e teka ekonomska situacija naterati
sindikate da rade zajedno i koordiniraju svoje aktivnosti, smatra Stojiljkovi.
Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju mogao bi da bude prvi korak ka
pribliavanju sindikata. Sporazum koji je potpisalo pet sindikalnih organizacija
predvia proteste u gradovima irom Srbije.
Za razliku od prethodnih godina kada su najavljivali vruu sindikalnu jesen,
ovoga puta sindikalci ne daju nikakva obeanja. Mogu li sindikati dobiti podrku
radnika i na ulicama naterati vlast da preispita sporne odredbe ovog zakona?
Radnici, meutim, najavljuju da e i bez pomoi sindikata, sami od jeseni, na ulici
poeti borbu za egzistenciju.
Samo u Novom Pazaru je vie od 25.000 nezaposlenih, a veina tih ljudi starija
je od 50 godina i oni nemaju nikakvu perspektivu. Ljudi jednostavno ne mogu
da ive od jednokratne pomoi od pet hiljada dinara i izai e na ulice, poruuje
Zoran Bulatovi.
Sindikalne voe tvrde da su voljne da svoje mesto ustupe mlaim ljudima. Nove
proteste koje i radnici i sindikati najavljuju ve od sredine septembra moda e
predvoditi neka nova lica.
Moda e tek tada radnika kolona biti brojnija i dua.
STEVAN VELJOVI, Tromi mar ka levici

Ekonomist, 21. 10. 2010.
Sindikalni lideri nisu s naroitim entuzijazmom doekali najavu pomeranja
Demokratske stranke ka levici, to i ne udi, jer partije ne uivaju veliko poverenje
radnika. Izborni potencijal sindikata u zemlji u kojoj je svaki trei zaposleni i dalje
lan nekog sindikalnog udruenja nije za potcenjivanje, samo je pitanje mogu li
sindikati taj potencijal da iskoriste da ostvare neki od svojih ciljeva
Na Balkanu, u vreme izbornih kampanja, stranke ulaze u strasnu ljubavnu vezu s
biraima, a kad dou na vlast u brak s meunarodnim nansijskim organizacijama.
Rei bugarskog sociologa Ivana Krasteva u velikoj meri se mogu primeniti i na
Srbiju u trenutku kad se pribliiva kraj braka s MMF-om i poinje odbrojavanje do
sledeih izbora. U tom kontekstu, izjava Borisa Tadia, efa Demokratske stranke,
da e ta partija teite politikog delovanja pomeriti vie ka levici zvui kao da je
dolo vreme za novo predizborno udvaranje biraima. Naime, Tadi je na sednici
Glavnog odbora DS-a u Svilajncu rekao da e predloiti da ta stranka sebe osnai
kad je re o socijalnom dijalogu, da pomeri politiko teite ka levici, da ostvari
strukturnu organsku vezu sa sindikatima, da sindikati imaju svoje mesto u DSu, da odluuju o budunosti, da imaju svoju glasaku strukturu u DS-u, jer bez
organske povezanosti sa sindikatima ne moe biti reen problem zaostajanja. U
DS-u, koji makar programski jeste partija levog centra, meutim, kau da je ideja
o saradnji sa sindikatima nastala mnogo ranije i da nije poseban zaokret. Kako
za EM objanjava Jelena Trivan, portparolka DS-a, isticanje socijaldemokratske
orijentacije je korak ka jasnijem politikom prolisanju, posebno u vreme kad je
ekonomska kriza u celoj Evropi zaotrila socijalne podele. U stranci smo i ranije
smatrali da izmenama Statuta treba da predvidimo institucionalni oblik saradnje
sa sindikatima. Sada je u partiji u toku javna debata o modelima te saradnje,
objanjava ona. Prema njenim reima, pokretanje te teme nije povezano sa
izborima, ve je karika koja nedostaje da bi se drutvo stabilizovalo i nastavilo da
ide ka Evropskoj uniji, to se ne moe postii samo ekonomskim merama Vlade.
Iznevereni dogovori
Sindikalni lideri, meutim, nisu s naroitim entuzijazmom doekali najavu
promena u politici DS-a, mada treba imati u vidu da formalan poziv na razgovore
nisu ni dobili. Ljubisav Orbovi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, u
naelu pozdravlja najavu predsednika DS-a da se ta stranka okrene radnicima, ali
dodaje da tek treba da se pokae da li je zaista re o zaokretu u politici. Prva ansa
da to i dokae bie Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, za koji sindikat ve
due trai od vladajue koalicije povlaenje iz skuptinske procedure i vraanje
na Socio-ekonomski savet. Povlaenje tog zakona bi bio prvi pokazatelj da se
DS okree ka levici, ocenjuje Orbovi. Branislav anak, predsednik Ujedinjenog
granskog sindikata Nezavisnost, s druge strane, istie da se sindikat moe
opredeljivati samo ako postoji platforma, a ne prema parolama. Prema ankovim
reima, nigde u Evropi partije levice ne sarauju sa sindikatima u mnoini, ve
sa onima koji su im politiki bliski. On napominje i da je tendencija u zapadnoj
Evropi da stari naini povezivanja sindikata i partija odumiru (recimo, da sindikat
ima rezervisana mesta u glavnom odboru) i da ih zamenjuju nove funkcionalne
veze, gde sindikat utie na stranaku platformu i ostvaruje svoje ciljeve. I Dragan
Milovanovi, glavni menader Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i
ministar za rad u Vladi Zorana inia, smatra da DS mora da kae s kim hoe da
sarauje jer je u Srbiji registrovano skoro 20.000 sindikalnih organizacija. Mi smo
ve imali potpisan ugovor o saradnji s DS-om, ali oni nijedno slovo dogovora nisu
potovali. Tipino je da se zalau za socijalni dijalog i potovanje odreenih normi,
a onda doemo u situaciju da imamo odluku suda da je ASNS reprezentativan, a
Vlada, u kojoj je DS, to nee da prizna, kae Milovanovi.
Bez konsenzusa
Skepsa sindikalaca prema dobrim namerama DS-a ne iznenauje ni politikog
analitiara Zorana Stojiljovia, koji podsea da stranke imaju nizak rejting meu
zaposlenima i sindikatima. Stojiljkovi, potpredsednik UGS Nezavisnost, kae da
saradnja s civilnim drutvom i sindikatima jeste deo socijaldemokratske tradicije,
ali i podsea da je socijaldemokratija u Srbiji pre nastajala obrnutim pravcem:
stranke su prvo formirale rukovodstva, a onda sebi traile bazu. Demokratska
stranka nije nastala kao socijaldemokratska, ve je evoluirala od narodne stranke,
preko liberalnog centra ka socijaldemokratiji, i to je simboliki iskazano kroz uti
krug na desnoj strani plavog polja. Stojiljkovi kae da nije jedini koji smatra da
je to bio iniev pragmatini zaokret ka onom delu politikog spektra koji je
bio upranjen posle 2000. Vremenom, naelno socijaldemokratsko opredeljenje,
koje je vie bilo za spoljnu upotrebu, mora da se uskladi i s domaim imidom, koji
je bio imid stranke centra ili desno od centra, dodaje on. Ekonomska kriza dovela
je do preispitivanja mnogih partija levice u Evropi, koje su sebi postavile pitanje
nisu li previe skliznule ka liberalnim pozicijama i ta sad treba da bude njihova
kljuna politika. Slino tome, prema reima Ekonom:eastovog sagovornika, i
demokrate su danas na prekretnici jer su i standard i zaposlenost u padu i za opte

politike prie ima sve manje mesta. U takvoj situaciji, DS mora da odlui da li e
biti federacija interesnih grupa i lobija i stoer vlasti, ili stranka koja ima neku vrstu
misije i koja zaista eli da se drutvo razvija ravnomerno i na socijalno pravian
nain, zakljuuje Stojiljkovi.
Neuspeh
Za sve to vreme, sindikati su bili vie posmatrai nego nosioci tranzicionih procesa,
to se odrazilo i na poverenje koje uivaju meu graanima i zaposlenima. Prvo,
zato to snaga sindikata poiva na udruenosti, a ne na podelama i sukobima, kao
to je to ovde sluaj. Drugo, zato to se sami nisu modernizovali i transformisali
tako da odgovore izazovima trine privrede, u kojoj izmeu ostalog, dominiraju
mala preduzea, s malim brojem zaposlenih, u kojima gotovo da nema klasinog
sindikalnog organizovanja. Osim toga, kako Stojiljkovi podsea, pozicija
sindikata jaa onda kad uspevaju da se izbore za bolje uslove rada i vee zarade,
a zaposlenost je stabilna ili raste. U krajnjoj liniji, morali bi da se izbore makar
za koncesiono pregovaranje, u kom e dati neki ustupak, ali i uspeti da izbore
neto za lanstvo. U dve decenije tranzicionog tumaranja u Srbiji jedva da je
bilo nekoliko godina u kojima je bilo nekog rasta zarada. U takvim okolnostima,
sindikati su po difoltu neuspeni, kae Stojiljkovi. S druge strane, kako ukazuje
Darko Marinkovi, profesor Univerziteta Megatrend, u Srbiji je izostao konsenzus
oko kljunih ciljeva drutva, pa su sindikati uglavnom bili iskljueni iz reformskih
procesa. U uspenim zemljama tranzicije, kao to su Slovenija, Poljska, eka,
drava, poslodavci i sindikati su se saglasili oko cilja kojima zemlja tei, koliko e ti
ciljevi ekonomski, socijalno i moralno kotati i ko e za njihovo ostvarenje da plati.
Oigledno da tog konsenzusa u Srbiji nikad nije bilo i za to je plaena visoka cena,
dodaje on. Deo te cene plaen je velikim brojem neuspelih privatizacija, stotinama
hiljada ljudi koji po zvaninoj statistici gladuju i desetinama hiljada radnika koji
rade, a ne primaju platu. S tim u vezi, Marinkovi konstatuje da siromatvo na
poetku XXI veka nije prirodna katastrofa, ve pitanje dobro odabrane razvojne
strategije i kapaciteta ljudi koji su na vlasti da tu strategiju realizuju. Drava dri
kljueve ekonomskog, tehnolokog i svakog drugog razvoja, ali postoje dve vrste
drava. Jedne rade na korist svih svojih graana, a druge u korist privilegovane
manjine. Naalost, naa drava spada u drugu grupu i siromatvo u kom ivimo to
nedvosmisleno pokazuje, ocenjuje Marinkovi.
Korak ispred naprednjaka
Pojedini komentatori odluku o pomeranju DS-a ka levici objanjavaju i
pribliavanjem Nikolievih naprednjaka politici da Evropa nema alternativu, koje
primorava DS da se jasnije ideoloki prolie. Tadieva poruka govori oko ega
e se stranke tui na izbornom polju. Kad imate veinu izbornog tela koje je
siromano, morate, makar pred izbore, da mu uputite poruku koju ono hoe da
uje, pogotovo to vie ne moete da priate kako ste odgovorna kompetentna

i nekorumpirana vlast, smatra Stojiljkovi. U zemlji u kojoj je petina stanovnitva
nezaposlena, a skoro svaki 10. gladuje, bilo bi logino da socijalne teme budu
jedna od bitaka na kojoj se izbori dobijaju ili gube. U tom smislu, glasaki potencijal
sindikata u zemlji u kojoj je svaki trei zaposleni i dalje lan nekog sindikata nije
za potcenjivanje. Pitanje je samo da li sindikati mogu iskoristiti taj potencijal da
se funkcionalno povezuju sa strankama i da ostvaruju neke od svojih ciljeva, ili
e skliznuti u neku formu kunog sindikata. U tom smislu, nije teko zakljuiti,
na to i Zoran Stojiljkovi podsea, da pozicija sindikata jaa ako imaju sopstvenu
pregovaraku platformu i da s njom na politikom tritu trae partnera. U zemlji
u kojoj se izbori dobijaju sa 100.000 ili 200.000 glasova razlike, malo koja stranka
ne bi bila zainteresovana da uje njihove predloge.
MIRJANA N. STEVANOVI, Kakva drava takvi i sindikati

Danas, 30. 11. 2010.
Iako se o reformi sindikata u vidu decentralizacije odluivanja i delovanja govori
due od decenije, malo toga je uraeno ak i na izradi modela po kome bi to trebalo
sprovesti u sindikatima. Pogreno je ipak zakljuiti da odgovornost za to snose
samo te organizacije. injenica da nain decentralizacije drave nije potpuno
jasan, pa su ideje koje se plasiraju u sferi politikih nadmudrivanja. U takvim
uslovima, ni sindikati ne mogu da prave svoju novu organizacionu strukturu, jer
je logino da bi ona trebalo da na neki nain prati centre ekonomske i politike
moi.
- Na sindikat organizovan je granski, a glavni razlog za to bio je strah da nam se
ne dogodi ono to se desilo Samostalnom sindikatu, gde su se optinska vea
otuila i poela samostalno da deluju, razbijajui tako samu organizaciju, kae
predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Branislav anak. - U taj
granski koncept uneli smo ipak korektivni faktor, pa imamo kancelarije na terenu
koje omoguavaju da budemo blii lanstvu, kako bi se lake i bre reagovalo.
Meutim, te kancelarije nemaju nikakvog uticaja na izbornu proceduru, jer njih
imenuje centrala u Beogradu, a odatle i dobijaju platu.
Problem je taj to svi regionalni centri, iako imaju iste uslove rada, ne pokazuju i
iste rezultate. Jasno je da to zavisi od ljudi koji su u njima, neki su aktivni, obilaze
parohiju i samoinicijativno reaguju ak i pre krizne situacije.
- S druge strane, imamo spavae, koji su se uaurili i ekaju da im neko sa
problemom zakuca na vrata. Reaguju oni tada, jer uz svakog poverenika na terenu
imamo i angaovanog advokata, tako da u tehnikom smislu ima uslova da se
sporne situacije razree, ali tu nema inicijative, istie anak.
Politiki model veoma bitan

Branislav anak istie da je UGS Nezavisnost spreman da organizaciono prati novu
strukturu vlasti, kada se (i ako se) Srbija regionalizuje. To znai, da u meri u kojoj novi
regioni dobiju ovlaenja i centri UGS e moi da ih prate. Ako sistem bude kao u Evropi,
da regioni imaju svoju skuptinu, budet, vladu, onda e i granski sindikati na odgovarajui
nain biti organizovani na regionalnom nivou, objanjava anak. Znai, imae vea
ovlaenja u odnosu na centralu, morae da imaju kompletne slube, da obezbede svoja
sredstva za aktivnosti i zarade, i da za teritoriju koju pokrivaju imaju nadlenost u
pregovarakim procesima sa poslodavcima.
Branislav anak istie da je veliki problem za normalno delovanje sindikata u

Srbiji to to drava tolerie poslodavce u privatnim ak i velikim rmama, koji
na sve naine, spreavaju organizovanje sindikata. Razlog je jasan, jer ako nema
organizovanih radnika, ne moe se ostvariti ni legitiman trajk.
- irok je spektar metoda koje privatnici primenjuju kako bi obezbedili takvu
poziciju, ima tu i mobinga i ignorisanja zakona, a uz sve to, naruku im ide drava
koja ne radi posao koji bi morala, tvrdi anak. Ni inspekcije rada to ne ine kako
valja, niti bi preko Socijalno-ekonomskog saveta to moglo da se popravi, jer on
praktino ne funkcionie.
- Ja se ipak uzdam da e te male tajne koje je drava delila samo sa nama, sada
morati da obelodani i pred Evropom, da e pitanja koja je tefan File doneo
obuhvatiti i civilizacijsko dostignue radnikog organizovanja, i da e pravila koja
vae u EU poeti i kod nas da se primenjuju, istie anak.
- Praktino gledano stepen decentralizacije drave mi smo organizaciono spremni
da pratimo, ali ukoliko regionalizacija zemlje bude vie formalna nego sutinska,
mi se neemo bespotrebno usitnjavati, zakljuuje anak.
I u Savezu samostalnih sindikata Srbije kau da su reforme neizbene, ali da je
jo uvek u toku rasprava o modelu koji e biti najprimereniji sadanjoj strukturi
lanstva. Prema reima Ljubodraga Cvrkotia, sekretara Samostalnog sindikata
metalaca Srbije, plan i nacrt promena je napravljen, a o tome se poslednjih dana
izjanjavaju organizacije na terenu.
- Pitanje je da li su potrebni svi nivoi organizovanja koje smo do sada imali, jer
se u praksi esto deava da se prepliu stavovi optinskih vea i sindikata u
granama, pa e u tom delu biti promena. Na primer, metalci imaju organizacije u
rmama, zatim optinski nivo, regionalni i gradski i na kraju republiki. Promene
koje predlaemo trebalo bi da ublae tekoe koje je proizvela privatizacija,
jer po pravilu, novi vlasnici na sve mogue naine pokuavaju da ogranie rad
sindikata u rmama, kae Cvrkoti i dodaje da su otvorena i pitanja nansiranja,
centralizacija rauna kao i dilema da li, kao to je trend u Evropi, sindikati treba da
izau iz rmi.
Direktorski sindikati kao tajno oruje

- Nije sporno da treba reformisati sindikate, s obzirom na izmenjene okolnosti, a to bi pre
svega trebalo da se uradi u smislu jaanja uloge poverenika na regionalnom nivou, tvrdi
Jelena eljevi, potpredsednica Saveza sindikata Vojvodine. - Mi imamo dosta iskustva
u tome da sindikalci u firmama nisu operativni jer su izloeni raznim vrstama pritisaka
menadmenta. Imali smo prilike da vidimo da su sindikati u sukobu sa rukovodstvima
gotovo bespomoni, a jedno od tajnih oruja druge strane jesu i takozvani direktorski
sindikati. Pojedini radnici se potkupljuju i formira se novi sindikat, i tako se opstruiraju
protesti i trajkovi. Tim sindikatima se vrlo veto manipulie. Zato mislim da bi mnogo
efikasnije bilo delovanje sa veoma obuenim, odnosno obrazovanim i jakim sindikalnim
poverenicima na nekom viem nivou.
- U ovom prelaznom periodu za nas bi to bilo loe reenje, jer bi centrale izgubile
kontakt sa lanstvom, a to moe da bude pogubno po radnike u uslovima kada je
nestabilan i zakon o radu i kolektivni ugovor, tvrdi Cvrkoti.
Miodrag Milojevi, predsednik Sindikata u PIM-u i potpredsednik Samostalnog
sindikata graevinara kae da se o reformama u organizaciji dugo govori, ali da je
teko u ovom trenutku nai pravo reenje.
- Sindikalni rad je mukotrpan, ljudi su zastraeni i po svaku cenu pokuavaju da
sauvaju svoje pozicije u rmi, pa ako kao predsednik pokrenem neto, niko me
od radnika nee podrati javno. Ako uspem da sprovedem, svi e biti uz mene,
ako ne pustie me niz vodu. I sami sindikati nisu sloni, razbili smo se na brojne
organizacije, nemamo isti cilj, mnogi postoje samo na papiru, a poslodavci to
koriste, pa ak imaju i sindikalce koji rade u njihovom interesu, kae Milojevi.
B. CVEJI, Privatni mediji bez sindikata

Danas, 16.3.2011.
Beograd - U veini privatnih medija u Srbiji ne postoji sindikalno organizovanje
zaposlenih, a poslodavci samo na osnovu ugovora o radu odluuju koga e da
otpuste i kako e i koliko da plaaju zaposlene, ocenjuju sagovornici Danasa.
Prema njihovim reima, sindikalno organizovanje postoji uglavnom u glasilima u
ijem vlasnitvu drava ima udeo, a funkcioniu u okviru granskih sindikata neke
od veih organizacija kao to su Savez samostalnih sindikata Srbije, Asocijacija
slobodnih i nezavisnih sindikata i Nezavisnost.
Rajko Simi, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grakoj, izdavakoj,
informativnoj delatnosti i kinematograji Srbije, kae za Danas da u oko 65%
medija u Srbiji postoji sindikalno organizovanje, ali da je ono mnogo manje
zastupljeno u privatnim, ali i elektronskim medijima. On dodaje da oni funkcioniu
uglavnom u okviru dve sindikalne organizacije, a da je veoma mali broj nezavisnih
sindikata.
- Jedan od glavnih problema u ovoj oblasti jeste i nepostojanje granskog

kolektivnog ugovora. Mi smo kao granski sindikat pripremili jedan takav ugovor,
koji je naiao na otpor medijskih preduzea, jer tamo praktino i ne postoje
reprezentativne sindikalne organizacije koje su ovlaene da ugovor potpiu objanjava Simi.
Prema njegovim reima, vlasnici medija se uglavnom oslanjaju samo na ugovor
o radu, na osnovu kojeg mogu da rade ta im volja. Simi, naime, napominje
da tako postoji i rad na crno, da se ne isplauju redovno zarade, koje su esto
na minimalnim nivoima, kao i da su este odreene vrste mobinga. Na pitanje
zato medijski radnici ne organizuju proteste i trajkove kao zaposleni u drugim
oblastima, on istie da je medijska sfera vrlo podeljena i kontrolisana, ali i da se
zaposleni plae da bi to moglo da ima pogubne posledice.
- Zainteresovani smo da uemo u medije i pomognemo zaposlenima da se
organizuju, kao i da se potpie kolektivni ugovor u toj oblasti. Meutim, sve je
manje upornosti i hrabrosti meu medijskim radnicima - navodi Simi.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana abarkapa kae za na list da je
u okviru ovog sindikata tridesetak medija, od kojih etiri vea iz Beograda, dok
su ostali lokalni mediji. Ona objanjava da sindikalnog organizovanja ima samo
u medijima u kojima je drava suvlasnik, ali da se zaposleni u poslednje vreme
organizuju i u privatnim i privatizovanim glasilima.
- Zaposleni u medijima poinju da se organizuju tek kada po vie od nekoliko
meseci ne primaju zarade, jer su u strahu od gubitka posla. Takoe, i vlasnici
medija teko dozvoljavaju funkcionisanje i organizovanje sindikata unutar medija
- napominje abarkapa. Kako navodi naa sagovornica, u ovoj oblasti drava nije
stvorila ambijent za socijalni dijalog, bez kojeg nema ni slobodnih i nezavisnih
medija.
LJ. MALEEVI, Proireno dejstvo praznih obeanja

Dnevnik, 21.3.2011.
Opti kolektivni ugovor, koji je potpisan 2008. godine kada mu je dato i proireno
dejstvo u maju ove godine prestaje da vai a da se u praksi on zapravo nije ni
primenjivao. Naime, iako je Vlada Srbije na poetku svog mandata 2008. godine
pokazala razumevanje za probleme radnika u Srbiji i potrebu da im kroz najvaniji
akt za zaposlene povea mesena primanja i pristala ne samo na potpisivanje
Opteg kolektivnog ugovora ve i na njegovo proireno dejstvo, to znai da
moraju da ga primenjuju svi poslodavci u Srbiji a ne samo Unija poslodavaca Srbije
koja je uestvovala u njegovoj izradi i prihvatanju, ekonomska kriza je stopirala
njegovu primenu poetkom 2009. godine. Kako su od poetka ove godine
odmrznute i plate i penzije, koje su takoe bile zamrznute zbog ekonomske krize,
po istom principu je trebalo da se odmrzne i Opti kolektivni ugovor ali to niko, pa

ni sindikati koji su to morali traiti i pritiskati dravu, zapravo nije ni traio.
Da je Opti kolektivni ugovor, ije proireno dejstvo je potpisao aktuelni ministar
rada i socijalne politike Rasim Ljaji, odmrznut poetkom godine znailo bi to
da sve gazde imaju obavezu da radnicima pored plata za redovan rad svakog
meseca isplauju i 15% prosene zarade na ime toplog obroka i 75 istog proseka
na ime regresa. Taj regres gazde su mogle da podele na sve mesece u godini ili
da ga isplate kada radnik ide na godinji odmor. Dakle, radnici primenom Opteg
kolektivnog ugovora dobili vea primanja. Meutim, kao da su svi zaboravili da je
OKU zamrznut do izlaska iz krize po istom principu po kojem su zamznute plate u
javnom sektoru i penzije. Logino bi, stoga bilo, da je po istom principu i odrznut
pa da je nakon to su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri u januaru dobili
poveanje od dva odsto i radnici u privatnom sektoru kroz topli obrok i regres
osetili poboljanje.
Kako je dejstvo proirenog Opteg kolektivnog ugovora jo prilikom potpisivanja
oroeno na maj 2011. godine, a da se onda nije znalo da e biti krize i da e on
odmah nakon stupanja na snagu biti zamrznut za dva meseca e se sva prava
koja su radnici po prvi put dobila njima ugasiti a da zapravo nikada nisu ni zaivela.
Pomonica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati Bukumiri priznaje da je
OKU na snazi i da se odluka o njegovoj primeni odnosi na sve poslodavce u Srbiji
kao i da on istie u maju ove godine ali procenjuje da e se problemi kolektivnog
pregovaranja, a to drugim reima znai konkretnih dogovora zaposlenih i gazda,
reavati kroz granske ugovore. Kao nagovetaj toga navodi se da je u poslednjih
mesec dana dolo do potpisivanja granskih kolektivnih ugovora za delatnosti
poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede Srbije a donet je i Poseban
kolektivni ugovor za graevinarstvo i industriju graevinskog materijala.
- Kolektivno pregovaranje je u znaajnoj meri razvijeno u oblasti javnih slubi,
dravnih organa i javnih preduzea kae je Radmila Kati Bukumiri.
Meutim, zatita prava zaposlenih, i to nadleni u dravi dobro znaju, kod privatnih
gazda nije ni priblina onoj koju imaju zaposleni u oblastima koje pomonica
ministra rada pominje. Jer, teko je privatne gazde naterati, jer ih sam Zakon o
radu na to ne tera, da prihvate sindikalno organizovanje i obezbeivanje svih
uslova za njegov nesmetan rad a kamoli da potpiu kolektivni ugovor u kojem e
radniku dati vea prava i primanja od onih koje on smatra da treba a to je najee
minimalac i nita vie od toga. Dakle, da bi kada ve nema i nee biti Opteg
kolektivnog akta kao zajednikog nacionalnog dokumenta za sve zaposlene,
onda drava mora kroz izmenu Zakona o radu naterati strogim pravilima svakog
poslodavca na kolektivno pregovaranje a granski kolektivni ugovor propisati kao
obavezu a ne mogunost.
MILAN DOBROMIROVI, Sindikalci punih novanika

Kurir, 29.3.2011.
Predsednici sindikata, dok radnici jedva sastavljaju kraj s krajem, odlino
unovavaju sindikalnu borbu!
Tako predsednik Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav ivanovi,
po sopstvenom priznanju u emisiji Utisak nedelje, meseno zarauje ukupno
oko 1.500 evra. Kako kae, naknada u sindikatu iznosi malo vie od polovine
profesorske plate.
- Radim na Poljoprivrednom fakultetu. Dobijam ukupno 1.500 evra, ali ta to znai!
Mnogo dobijam, izvinite, ali to nije presudno za platu prosvetnih radnika - rekao
je u emisiji ivanovi.
Platu od 80.000 dinara, bar prema svedoenju u istoj emisiji, ima i elnik Sindikata
obrazovanja Srbije Branislav Pavlovi.
- To su pravilnici koji vae, a ja sam profesionalac u sindikatu. Imao sam veu platu
kad sam radio kao profesor - rekao je Pavlovi.
Da sindikalnim voama nije tako loe, govori i podatak da, osim to pojedini dobro
zarauju, neki pored sindikalne plate dobijaju i mesene apanae za lanstvo u
savetima i upravnim odborima.
Tako predsednik UGS Nezavisnost Branislav anak meseno ima ak tri prihoda platu u sindikatu, naknadu za lanstvo u Upravnom odboru Nacionalne slube za
zapoljavanje i naknadu u Socio-ekonomskom savetu.
- Zar bi trebalo da umrem da bih se borio za prava radnika?! Pravilo u svetu je da su
sindikalci plaeniji od premijera. Razlog tome je to ih onda niko ne moe kupiti.
Mene niko ne pita za to to sam 11 godina bio bez primanja, kada sam ostao bez
posla - istie anak u izjavi za Kurir i dodaje:
- Prozivaju me da sam dvadeset godina na elu sindikata. Pa, nisam ja sam sebe
birao. Mene su izabrali u trenutku kad sam bio van zemlje. Kada govorimo o
Nacionalnoj slubi za zapoljavanje i Savetu, taj posao odradim najbolje to mogu,
rmbaim - poruuje anak.
I njegov kolega Ljubisav Orbovi, predsednik Saveza samostalnih sindikata, osim
plate u sindikatu ima i naknadu u Socio-ekonomskom savetu. lan je i Saveta
za evropske integracije, ali tu ne prima novac. Orbovi jue nije bio dostupan za
komentar.
GOJKO VLAOVI, Reprezentativnost u raljama politike

Danas, 6.4.2011.
Nove razmirice o tome koje sindikalne i poslodavake organizacije treba da budu
u sastavu Socijalno-ekonomskog saveta.
- Konfederacija slobodnih sindikata (KSS), koja okuplja sindikate javnih preduzea,
zatraila je nedavno od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da donese reenje o
reprezentativnosti te organizacije na nivou Srbije. U Konfederaciji istiu za Forum
da e u sluaju da ministar Rasim Ljaji ne donese takvo reenje pokrenuti pitanje
njegove odgovornosti.
- Priznata nam je reprezentativnost u 11 grana, od kojih su neke od stratekog
znaaja i ispunjeni su svi zakonski uslovi za reprezentativnost nae centrale
na nivou Republike. KSS je dokazala da je jedini reprezentativni predstavnik
zaposlenih u dravnom i javnom sektoru. Stoga nam nije jasno zato ministar jo
nije potpisao reenje kako bismo mogli da prisustvujemo sednicama SESa, istie
Ivica Cvetanovi, predsednik KSSa.
On dodaje da dosad nisu dobili ni obrazloenje zbog ega im ministar ne potpisuje
reprezentativnost, pa su elnici te sindikalne centrale uputili pismo Ljajiu u kome
trae susret sa njim. Cvetanovi istie da je KSS pisala i predsedniku Srbije Borisu
Tadiu.
- U SES-u sede nereprezentativni lanovi koji nemaju kredibilitet da predstavljaju
ni zaposlene ni poslodavce. Zbog toga odluke i sporazumi koji budu u suprotnosti
sa interesima radnika nee biti obavezujui za zaposlene u sektorima koje
pokriva Konfederacija, naglaava Cvetanovi.
KSS naglaava da privatizacija stratekih sektora koje ona zastupa ne sme da
se sprovodi bez aktivnog uestvovanja sindikata, javnosti i bez zastupanja
nacionalnih interesa.
Zoran Stojiljkovi, potpredsednik UGS Nezavisnost, kae za Forum da ne postoji
nikakav problem to predstavnici Nezavisnosti sede u SESu, iako im nadleni nisu
potvrdili reprezentativnost.
Bez ispraznih sporazuma
- Spremni smo da pregovaramo sa vladom o svim vitalnim pitanjima ukoliko konano
budemo u SES-u, ali nemamo nameru da te aktivnosti svedemo na puko zakljuivanje
sporazuma od kojeg radnici nee imati korist. Zalaemo se za istinski socijalni dijalog, ali
smo svesni da on mora istovremeno da se odvija i na nivou grana i velikih gradova, poruuje
Ivica Cvetanovi, predsednik KSS-a.
- Po svim kriterijumima Nezavisnost jeste reprezentativna. Da nije, ne bi bila

lan uglednih meunarodnih sindikalnih organizacija. Sigurno je da meu bitne
kriterijume spada i taj da li je sindikat meunarodno priznat. Takoe, bitno je da
sindikat bude demokratski orijentisan, ali i programski i kadrovski autonoman.
Naa organizacija ispunjava te kriterijume jer niti smo na jaslama javnih preduzea,
niti se nansiramo od izdavanja poslovnog prostora, objanjava Stojiljkovi.
Na sagovornik istie da priu o reprezentativnosti koriste politiari kao manevarski
prostor za dobijanje glasova na izborima. On dodaje i da je odreen veoma visok
procenat za utvrvanje reprezentativnosti, koji ne odgovara realnosti.
- Matematiki gledano, to bi bilo jednako cenzusu za ulazak u parlament sa 20 do
25% glasova birakog tela. Veliki problem je i to to se u Srbiji barata pogrenim
podatkom da postoji 1,8 miliona zaposlenih, a nema ih vie od 1,2 do 1,3 miliona.
Dakle, parametri za odreivanje reprezentativnosti postavljeni su na pogrenim
i nerealnim osnovama. Sasvim je jasno da UGS Nezavisnost ispunjavaju sve
kriterijume reprezentativnosti i potpuno je logino to imaju svoje predstavnike u
SESu, naglaava Stojiljkovi.
Dilema ko se sve kvalikovao da delegira svoje predstavnike u SES postoji i meu
poslodavakim organizacijama. Naime, Asocijacija malih i srednjih preduzea i
preduzetnika Srbije tvrdi da je odlukom Ustavnog suda iz jula prole godine tom
udruenju potvrena reprezentativnost, a ministru Ljajiu naloeno da im dodeli
reenje.
- Nije nam potvrena reprezentativnost, a nismo dobili nikakvo objanjenje zato
se kre odluke Ustavnog suda, kae za Forum arko Milisavljevi, predsednik
Asocijacija malih i srednjih preduzea i preduzetnika Srbije. - Pored toga,
odluka SESa na sednici od 17. februara o konstituisanju Odbora za utvrivanje
reprezentativnosti je nezakonita, jer je Ministarstvo selektivno uputilo poziv za
predlaganje kandidata za lana Odbora samo nekim sindikatima i udruenjima
poslodavca. Kako se samo reenjem o reprezentativnosti stie uslov za uee
u radu SESa, a s obzirom na podatak da je samo Savezu samostalnih sindikata
odobrena reprezentativnost, nije nam poznat kriterijum za pozivanje UGS
Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije na navedenu sednicu.
Milisavljevi istie da takve postupke APRS ocenjuje kao grubo naruavanje
ustavnog principa jednakosti, principa slobode udruivanja i naela ravnopravnosti
i zbog toga trae da se pokrene postupak za rasputanje Odbora.
- Traimo i da se na sednice SESa pozivaju sve organizacije sindikata i udruenja
poslodavaca organizovanih na nacionalnom nivou i upisanih u registar do
okonanja postupka za utvrivanje reprezentativnosti, istie arko Milisavljevi
i dodaje da je u pitanju klasian sluaj opstrukcije i da ne oekuje od aktuelnog
odbora da e priznati pravo APPS-u za lanstvo.
- Jedina novina u ovom sastavu Odbora jeste ta to u njegovim redovima vie nema
troje slubenika koji su ranije tvrdili da se proces utvrivanja reprezentativnosti
odvija nezakonito, odnosno da je pun nepravilnosti. Nama ne preostaje nita
drugo nego da se obratimo za pomo zatitniku graana za ljudska prava i
predstavnicima Evropske komisije za integracije, istie Milisavljevi.
Dragoljub Raji, portparol Unije poslodavaca Srbije (UPS) negira da ta asocijacija
ne ispunjava parametre za reprezentativnost i takoe tvrdi da je dokazivanje
reprezentativnosti poligon za politike igre.
- Imamo saznanja da je Upravni sud u Beogradu doneo odluku o brisanju APPSa
iz registra kao poslodavake organizacije. Kako onda mogu da osporavaju
brojnost UPSa? Naa unija je lan Meunarodne organizacije poslodavaca, a u
junu na skupu u Budimpeti treba da postanemo i pridrueni lan Biznis Juropa,
organizacije koja okuplja sline organizacije zemalja EU.
Da UPS ne ispunjava kriterijume reprezentativnosti sigurno je da ne bi mogao
da bude u lanstvu tih meunarodnih organizacija, tvrdi Raji i podsea da je
Meunarodna organizacija rada sugerisala da se kao kriterijum za utvrivanje
reprezentativnosti raunaju samo ona preduzea koja predaju zavrni raun,
dakle ona koja zaista postoje i rade.
Ako se taj kriterijum uzme u obzir, Srbija nema 130.000 preduzea kako se tvrdi ve
70.000. Te parametre UPS ispunjava, tako da je nae uee kao reprezentativne
organizacije u SESu nesporno, tvrdi Raji.
BILJANA STIJELJA, Klasa pognute glave!

Veernje novosti, 30.4.2011.
Radno vreme od 12 sati, skraeni odmori, bolovanje samo kad dogori, plata
neredovna i nedovoljna... Ovi su razlozi pre tano 125 godina pokrenuli radniku
klasu da izae na ulice grada ikaga i izbori se za bolje sutra.
Da li je to bolje sutra, posle dvanaest i po decenija, stiglo i u Srbiju? I mada e
gotovo svi do jednog teoretiari rada kazati da te uline demonstracije, u kojima
su ivote ostavili oni najglasniji, nisu bile uzaludne jer je svet dobio osmoasovno
radno vreme i savremene zakone o radu, danas se veini radnika ini da se urak
ipak okrenuo. Sudei po trajkakim parolama veina bivih proletera strahuje da
se vraa mrano doba liberalnog kapitalizma u kojem se, ponovo, ne zna ko ta
radi i za koliko para.
Zato e i ovaj Prvi maj, sveano onomad nazvan Praznik rada, u Srbiji proi tiho.
Energiju i silu kojima je nekada radnika klasa pokazivala svoju snagu zamenie
rotiljijada na travnjacima, narodnjaci i uranak. Ni sindikati ovaj datum ne
obeleavaju. ak ni simbolino, zarad tradicije.
Prestravljeni
- Naa radnika klasa je ista kao i u svetu. Rasturena i razorena - ocenjuje sociolog
Ognjen Radonji. - U poslednjih trideset godina razbijeni su i sindikati pa je i
njihov uticaj minimalan. Radnici su ostali sami i nezatieni i ne mogu da se bore
ni za kakva svoja prava.
Radonji ocenjuje da je optem razdoru kumovala i katastrofalna privatizacija
u kojoj neki novi vlasnici nisu ni imali nameru da oive biznis ve samo da
rasprodaju graevinsko zemljite.
- Kupovale su se rme novcem sumnjivog porekla, a ti su vlasnici potom inili sve
da ih upropaste. Radnici su ostali bez iega i danas su naueni samo da strahuju
za svoje radno mesto koje je sasvim nesigurno. Prisiljeni su da rade za malu platu
jer ako nee oni ima ko e i tako u nedogled.
Radonji obrazlae da su ak i rme, koje su ule u Srbiju kako bi investirale, slaba
garancija oporavka jer su posao sklopile samo zahvaljujui tome to im drava
subvencionie zarade za period od tri godine.
- A ta e biti posle toga? ak ni ti radnici nisu sigurni u svoju budunost i opstanak
u rmi. Zato radnika klasa danas vie nema nikakvu mo. Pristaju na sve kako bi
zadrali posao. Uplaeni su i bez novca.
Tako je nekad bilo...
Slobodan Avramovi, novinar i pokreta Beogradskog radnika, zapisao je kako su posle
rata radnici u Srbiji proslavljali Prvi maj.
- Bile su velike parade, pa je to bila prilika da se pokae ta je sve industrija uspela da
napravi. Najduu tradiciju ima proslava u Koutnjaku i tamo je sindikat uvek organizovao
kulturno-umetniki program. A svaka ozbiljnija firma je davala viak na platu, da radnici
imaju da proslave. Bilo je lepo tada raditi, jer su firme imale izmeu 300 i 400 radnikih
odmaralita na moru, na planinama i banjama irom bive Jugoslavije. Zaposleni bi svake
druge godine doekali svoj red da otputuju i da se odmore. Postojao je samo jedan sindikat,
ali je bio toliko jak, da kada Rakovica zapreti trajkom, predsednik partije odmah dotri
da smiri radnike.
Zasienje
Da su radnici u apatiji i bez volje da se izbore sa izazovima u vreme kada je na
birou skoro 800.000 dua, smatraju i njihove sindikalne voe. A za to je odgovorna
- vlast.
- Drava se ponaa kao da joj radnici uopte nisu potrebni - kae Ranka Savi,
predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja po njenim reima ima
162.000 lanova. Ona je dobar poslodavac samo svojim inovnicima. U dravnoj
administraciji, upravi i javnom sektoru su plate redovne, nema tehnolokog vika,
potuju se praznici, godinji odmori i prekovremeni rad. A u realnom sektoru je

raspad. Prvi put se dogaa da su opravdano nezadovoljni i poslodavci i njihovi
radnici koje drava tretira kao graane drugog reda. Ovima prvima je nametnula
50 taksi, dabina i poreza koji ne dozvoljavaju nikakav prot, zbog ega se to
odraava na radnike koji bivaju proglaeni tehnolokim vikom. Oni koji ostaju u
rmama to ine po svaku cenu jer nemaju drugog izlaza i svoje nezadovoljstvo,
u najboljem sluaju, mogu da pokau samo unutar svog fabrikog kruga. Zato su
svi potpuno izmoreni, iscrpljeni, a sada su i bezvoljni.
Ipak, Savieva dodaje da je pogreno za ovakvo stanje kriviti radnike.
- Odgovornost je i na sindikalnim liderima koji nisu uspeli da to sve promene.
Neki su na istim funkcijama i po dvadeset godina pa se postavlja pitanje i njihove
odnosno nae odgovornosti. Da li smo mi uinili sve to smo mogli i morali? - pita
se Savieva.
Sedam godina trajka
Radnicima u Srbiji retko puca fitilj, a kada do toga doe uglavnom se radi o periodinim
ispadima. Veliki trajkovi - izuzev ovog poslednjeg kada je poveanje plata trailo pravosue,
zdravstvo i prosveta nisu esti koliko u zemljama okruenja. Ipak, u naoj zemlji su zabeleeni
i radikalniji primeri u iskazivanju nezadovoljstva. Tako je u toku prole godine 80 radnika
Metal sistema iz Kragujevca lealo u prostorijama Poreske uprave, novopazarski trajka
iz Iskra-metala je zbog stresa, posle 190 dana protesta, preminuo, a radnici zrenjaninskog
Banata i Luksola su traili obroke u narodnoj kuhinji. Rekord u duini protesta dre
radnici Mainoteksa i Cveare iz Leskovca koji trajkuju jo od 2004. godine!
Ustupci
Njene kolege u drugim sindikalnim organizacijama ne misle mnogo drugaije, ali
za ovakvu apatiju vie krive - okolnosti.
- ivi se veoma teko i svi su izmueni - pria Dragan Zarubica, potpredsednik
Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji okuplja oko 500.000 lanova. - Sa
prosenom platom od 36.000 dinara i potroakom korpom od 50.000 dinara
malo se ko moe oseati zadovoljnim.
Ipak, i pored toga to je ovo nedovoljno novca, mnogi ostaju na svojim radnim
mestima jer nemaju alternativu. Zato je na radnik u daleko nepovoljnijem
poloaju od njegovih kolega u Evropi. Tamo makar imaju siguran posao, bolje
uslove rada i veu zaradu. A sa takvom pozicijom lake ispoljavaju nezadovoljstvo.
Zarubica ocenjuje da uprkos okolnostima koje naoj radnikoj klasi nikakao
ne idu naruku, oni ipak imaju potencijal za menjanje stvarnosti. S druge
strane, plai se i da je dolo do zasienja. Zato sindikati okreu novi list. Iako e
u mnogim konkurentskim organizacijama ovaj najvei sindikat Srbije optuiti
za kolaboraciju sa dravom - jer se oni tradicionalno nalaze na suprotstavljenim

stranama - Zarubica objanjava:
- Moramo da razgovaramo sa vlastima. Socijani dijalog je najbolji nain da se neto
uini za radnike. A kao i u svakom dijalogu, ustupci i kompromisi se podrazumevaju
i oekuju. A mi to upravo i radimo. Razgovaramo i dogovaramo se.
ALEKSANDAR APOSTOLOVSKI, Radnike olimpijade na toplim morima

Politika, 19.6.2011.
Uprkos sve veoj krizi i tekom materijalnom poloaju radnike klase, popularne
radniko-sportske igre nansiraju ak i neka preduzea u veinskom vlasnitvu
drave.
Iako je samoupravni socijalistiki poredak odavno mrtav, jedan od njegovih
poslednjih relikta, radniko-sportske igre, uveliko ive. Kao pred svako veliko
takmienje, lanovi organizacionog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i
socijalnoj zatiti, otputovali su na Krf kao prethodnica, kako bi pregledali terene
na kojima se odrava jo jedna radnika olimpijada.
Oko 2.400 zdravstvenih radnika okupirae Kavos, najjunije mesto ovog ostrva.
Za 140 evra po osobi, bez uraunatog prevoza, beli mantili Srbije popunie
polovinu smetajnih kapaciteta gradia, uestvujui u novom ciklusu popularnih
radniko-sportskih igara. Uoi svakog leta, radnici i radnice istravaju na terene
za fudbal, koarku, odbojku... Bacaju pikado, zateu konopac, plivaju, ili pucaju na
strelitima irom turistikih centara Srbije, mada se poslednjih godina ovi radniki
skupovi, uprkos sve veoj krizi i tekom materijalnom poloaju radnike klase,
odravaju i na toplim morima. Mahom na obalama Crne Gore i Grke.
Na Krfu e se odrati najmasovnije sportsko-radniko takmienje kae Zoran
Savi, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zatiti Srbije. Ovu
mediteransku smotru radnikog sporta, prema tvrdnji Savia, nansiraju sami
uesnici, putem sponzora, dok manji deo trokova snosi sindikat.
Fijat finansira svoju reprezentaciju
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlovi kae da su radnike
sportske igre metalaca Srbije ove godine odrane u Budvi, za razliku od ranijih godina, kada
su se metalci borili u anju. Reprezentaciju Fijat automobila Srbije u razliitim sportskim
disciplinama, sa 30 odsto, finansirao je italijanski poslodavac.
Logika Fijata je da je radnik mnogo bolje motivisan ako se bavi sportom. I u Kragujevcu
podstiu rekreaciju radnika napominje Mihajlovi.
Savi, meutim, ne iskljuuje mogunost da e trokove nadmetanja nekih

uesnika snositi njihov poslodavac, odnosno drava, to bi moglo da znai da e
boravak dela zdravstvenih olimpijaca pasti na teret poreskih obveznika.
Iako kritiari radnikih letnjih olimpijada tvrde da su one samo nepotrebna
zaostavtina socijalizma i bespotrebno rasipanje para na ovu skupou, sindikalni
lideri smatraju da su radniko-sportske igre tradicionalan oblik druenja i
oputanja zaposlenih, koje se organizuju i u mnogim zemljama EU.
Dok veina sindikalaca tvrdi da se ove manifestacije nansiraju od sindikalnih
lanarina, Miroslav Joksimovi, predsednik sindikata Telekoma Srbije, kae da
je najprotabilnija srpska kompanija u veinskom vlasnitvu drave, ove godine
sa pet miliona dinara organizovala radniko-sportske igre, odrane od 2. do 5.
maja na Zlatiboru, u hotelu Palisad. Uestvovalo je vie od 500 takmiara, meu
kojima su bili i zaposleni u Telekomu RS i Crne Gore.
Telekom je, osim pet miliona dinara, koje je dao Jedinstvenom sindikatu
Telekoma Srbije i Sindikatu Telekoma Srbije, pomogao takmienju preko putnih
naloga, nansirajui dolazak, smetaj i prenoite radnika. Predtakmienja po
gradovima irom Srbije, kotaju takoe oko pet miliona dinara. Te trokove snose
sindikati kae Joksimovi.
Privilegija javnih sektora
Radniko-sportske igre se zapravo nikada nisu prekidale i one su privilegija onih
organizacija koje imaju sredstava za takvu vrstu manifestacija. Ja nemam nita protiv njih,
ako su zaista sportske i osmiljene za razvijanje sindikalne borbe. Ali mislim da su to obino
manifestacije koje sebi mogu da omogue preduzea i sindikati u javnom sektoru, ukazuje
Zoran Stojiljkovi, profesor na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
Poput zaposlenih u sektoru telekomunikacija, i 1.500 radnika EPS-a imaju

ozbiljne smotre u 15 sportskih disciplina. Takmienje se obavlja po granama
elektroprivrede.
Ove igre se upravo odravaju u Malom Zvorniku, Kladovu, Vrnjakoj Banji i
Budvi, u hotelu Park, koji je u vlasnitvu EPS-a kae Milan orevi, predsednik
Sindikata elektroprivrede Srbije, dodajui da jedno od najveih javnih preduzea
u zemlji ipak nee nansirati ove manifestacije.
Takmienja nansiraju radnici od svoje sindikalne lanarine. EPS za to ne daje
ni dinara. Postoji mogunost da se odri nalno takmienje, gde bi poslodavac
mogao da ue u igru sa nansiranjem, ali s obzirom na to da je kriza velika, mislim
da nale nee biti odrano. Mislim da je pametnije troiti novac na druge stvari.
Pre nekoliko dana, sindikat EPS-a je od svoje lanarine kupio inkubator za bebe
koji kota oko 1,3 miliona dinara napominje orevi, koji je istovremeno i lan
UO EPS-a.
I zaposleni u dravnoj administraciji ove godine e istrati na teren. Trudbenici

vlade, ministarstava i lokalnih samouprava okupie se u Soko Banji od 22. do 26.
juna. Njego Poteica, predsednik Sindikata uprave Srbije i potpredsednik Saveza
samostalnih sindikata Srbije, kae da e 1450 uesnika praktino popuniti sve
kapacitete Soko Banje, kao i privatni smetaj.
U najteim vremenima, raspadu zemlje i NATO bombardovanju, radnikosportske igre nisu prekidane. Nae igre organizujemo iskljuivo iz sindikalne
lanarine i ne troimo pare poreskih obveznika. Trokovi boravka po uesniku
iznose 10.000 dinara, a imamo i popust domaina na cene pia ukazuje Poteica.
Kritiarima radnikih olimpijada, on postavlja pitanje: Zar radnicima treba ukinuti
odmor, rekreaciju i psihiku relaksaciju?
LJUBINKA MALEEVI, Valensa ne ivi u Srbiji

Dnevnik, 7.8.2011.
Ako ak i zvanina statistika ne spori da je u protekloj deceniji srpske privatizacije
pola miliona radnika ostalo bez radne knjiice onda je sasvim sigurno da je ta
brojka u stvarnosti mnogo vea. Radnici na prelasku iz jednog u drugi ekonomski
sistem su se jednostavno pogubili, a kada su shvatili gde to vodi ve je bilo
kasno. Oni koji su trebali da im pomognu u tom lutanju i tumaranju od jednog
do drugog gazde, nisu mogli ili nisu hteli ili nisu znali da ih zatite. Zbog toga
su radnici digli ruke od sindikata koji su, pak, odustali ak i od podele polutki i
dakova krompira. Na kraju, svelo se na to da se njihov glas uje jo samo kada
sede za pregovarakim stolom sa dravom, dok su nemi kada je na drugoj strani
privatni gazda.
Sada kada ni demokratske vlasti, nakon decenije vladanja, nisu makle dalje od
praznih predizbornih obeanja o poboljanju radnikih prava i otvaranju novih
radnih mesta, sindikati bi, barem tako najavljuje lider SSSS-a Ljubisav Orbovi
da uplove u politike vode. Odluku e biti doneta u oktobru ali za sada je, istie
Orbovi, sigurno da nee izai kao politika stranka, ve sa nekom drugom
politikom opcijom, mada ideja o stranci jo uvek nije u potpunosti odbaena.
Jedino to je sigurno, kae on, jeste da sindikat mora da se umea u izbore. Da
su sindikati oduvek bili folklorni deo politike, to je opte poznata stvar. No, isto
tako je nesporno i da su svi sindikati, koji su se uhvatili u politiko kolo, na kraju
bili iskorieni i odbaeni kao krpa. Takoe, sve vlasti, pa tako i ova, imale su svoje
sindikate, a sindikalni aktivisti koji su bez saglasnosti lanstva vodili takvu politiku
dobijali su kao nagradu napredovanje u politici. Pa zar nije odmah nakon to je
legendarni Leh Valensa, sinonim za uspenog i hrabrog sindikalnog vou, postao
predsednik Poljske njegova Solidarnost otila u istoriju?
Sociolog dr Mladen Lazi, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu koji
je nedavno objavio knjigu ekajui kapitalizam, ocenio je da je dominantna
karakteristika politikog stava radnika politika apatija, a da istraivanja pokazuju

da radnici u sutini ne podravaju moderne trendove, da su tradicionalno i
autoritarno orijentisani, kao i da cene snano vostvo, bez obzira na nain na koje
je ono ustrojeno. Zato on i samu najavu sindikata da e prei u politike vode
ocenjuje kao veliku konfuziju.
Ta ideja, prvo, ukazuje na nemo sindikata da se izbori za svoj osnovni cilj, a to je
snaniji uticaj na dugorono poboljanje poloaja zaposlenih. Istovremeno, ona
pokazuje i nerazumevanje naina na koji funkcionie savremeno drutvo, koje
karakterie naglaena interesna diferencijacija, u ovom sluaju sindikata, s jedne, i
politikih stranaka, s druge strane objanjava dr Lazi.
Vojvoani trae jasnu viziju
Nakon to je dobio par amara od lanstva zbog izletanja s najavom da e SSSS prerasti u
politiku partiju, Ljubisav Orbovi je pokuao da spusti loptu objanjavajui da je to samo
ideja o kojoj e se tek raspravljati. Uz to, on je naveo da e baza imati priliku da iznesu
svoje miljenje, istovremeno nairoko i nadugako navodei ta ga je sve od trajkova,
neisplaenih plata, do malih zarada nateralo da tako opasno zapreti. Pokrajinski savez
samostalnih sindikata Vojvodine odmah je, meutim, zakljuio da se pre bilo kakve odluke
mora imati jasna vizija i model za bilo kakvu promenu statusa sindikata. I ne samo to, nego
je upozoreno da se mora biti krajnje oprezan i da se nikako ne sme zaboraviti dosadanje
iskustvo sindikata s politikim partijama, a ukazano je i na heterogenost politike
opredeljenosti lanstva.
Vojvoanski sindikalci su takoe decidirano naveli i da je preduslov za bilo kakav korak
sindikata ka ulasku u politiki ivot neophodno da bude dovoljno jak i da vrati poverenje
lanstva u sebe i najvie sindikalno rukovodstvo. Na kraju, Vojvoani opominju da, i pored
toga to saradnja sindikata sa politikim partijama moe doneti dosta dobrih rezultata i
prednosti, ona isto tako moe imati i negativnih posledica ukoliko se ovom pitanju suvie
olako prie.
Po njegovim reima, dosta toga se krije i u injenici da su politike partije, koje bi

trebalo da zastupaju interese niih drutvenih slojeva, kod nas slabane. One jae
izrazito su programski i mobilizacijski usmerene na sve drutvene grupacije (tzv.
uhvati sve stranke), pa tako i na radnike, ali u praktinoj ekonomskoj politici one
nastoje (naravno, kada dou na vlast) da deluju pre svega u korist viih slojeva.
Najzad, najava direktnog politikog angaovanja sindikata jo jednom razotkriva
kako se celokupni na drutveno-politiki ivot odvija na principu: odozgo prema
dole. Rukovodstvo bez ikakvih inicijativa odozdo, ili barem irih javnih rasprava
sa lanstvom, odluuje, ili bar najavljuje odluku, o radikalnoj promeni delovanja.
Pri tome, ono nedvosmisleno razotkriva vlastitu nekompetentnost: kao da se
ekasna politika organizacija, koja pre svega u savremenom svetu podrazumeva
razgranatu mreu profesionalnih kadrova, moe osnovati par meseci pre izbora
objanjava za na list profesor Lazi.
On takoe upozorava i da bi ve i sama najava uplovljavanja sindikata u politike

vode mogla dovesti do unitavanja i ono malo vere da sindikati, kao socijalni
partneri u socijalno odgovornoj dravi, jedini mogu pomoi zaposlenima.
Eventualan neposredan politiki angaman sindikata bio bi, zato to bi sigurno
bio krajnje neuspean, samo jo jedan samoporaavajui in, u seriji njihovih
promaenih angamana od poetka devedesetih godina prolog veka ocenjuje
profesor Lazi.
Radnika klasa u Srbiji, a ostalo je jako malo od nje u pravom smislu rei, je
marginalizovana, odnos drave i javnosti prema sindikatu je negativan a sindikati
su razjedinjeni. To jeste slika koju je danas kada je armija nezaposlenih milionska i
kada je imati bilo kakvo radno mesto postalo privilegija teko izmeniti i popraviti
ma koliko visoka bila politika o kojoj pojedini sindikalni lideri govore i ma ta ko
obeavao.
Poslednjih se godina, ne samo u relativnom, nego i u apsolutnom smislu
pogorava ekonomski poloaj velike veine pripadnika srednjih slojeva. Iz
takvog stanja stvari mogua su dva puta: u autoritarne poretke (o emu svedoi
naglaena tendencija jaanja u Evropi desnog ekstremizma i stranaka koje ga
zastupaju), ili, pak, u obnovu socijalne, a to znai i redistributivne drave. Stranke
koje bi zastupale takvu obnovu za sada su jo uvek u defanzivi, ali upravo svetska
ekonomska kriza otvara mogunost niim i srednjim slojevima da uoe da je
njihov interes da podre stranke (obnovljene) leve politike orijentacije. Tek u
takvom eventualnom evropskom (ili jo bolje svetskom) politikom okruenju
mislim da se i kod nas mogu prolisati i ojaati stranke koje bi zastupale interese
niih i srednjih slojeva drutva zakljuuje profesor Lazi.
BILJANA STIJELJA, Strah od otkaza uva disciplinu

Veernje novosti, 15. 8. 2011.
Vreme u kojem su radnici (samo)upravljali preduzeima, iveli lagodno i pored
kredita, efa oslovljavali sa ti, dorukovali za radnim stolom, a uz sve to stizali i da
troe slobodne dane po odmaralitima na Jadranu, danas se moe videti samo u
domaim lmovima. U novoj eri zaposleni se oblae po dres kodu, komuniciraju
mejlom i unutar osa, a slobodno vreme - ne tako retko - troe na tim bildinge.
Menaderi evropskog kalibra rekli bi da su ovakva poslovna politika i renik pun
termina kao to su revizije, evaluacije, projekcije, prezentacije... neminovnost i u
naoj zemlji.
Prosean srpski radnik bi, s druge strane, ove manire pripisao pomodarstvu. Svoju
tezu dokazao bi time to se, i pored krutih pravila, ne moemo pohvaliti dobrim
uinkom. Raste samo nezadovoljstvo.
- Jo malo pa e poeti da nam stavljaju i lanac oko noge - crnohumorno konstatuje

Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije.
- Ipak, sindikatima se radnici zbog takvih stvari ne ale. Oni ute, ne iz razloga
to nemaju zamerke, ve iz straha da e izgubiti posao. Zbog takve opte klime
u stanju su da istrpe mnogo toga i da podnose razne torture. Ipak, organizacija
posla mora da postoji - rekli bi i ekonomisti i sociolozi. Samo je pitanje mere.
- Teko je da uopte i govorimo o dres kodu u situaciji kada moramo da ponemo
da sreujemo stvari od samog poetka - ocenjuje Radmila Bukumiri-Kati,
pomonik ministra za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike. - U vreme kada
su plate niske a standard lo, nemamo ni pravo da zahtevamo odreenu poslovnu
profesionalnost poput oblaenja ili nekih poslovnih manira.
Truli pakt s poslodavcima
Kompanije koje posluju na Zapadu daleko su od nas u razvoju - ocenjuje sociolog Marinkovi.
- Tamo ve decenijama vlada klima u kojoj nikome ne pada na pamet da vam zakine na
plati ili ne uplati doprinose. Za razliku od takvih zemalja, kod nas drava ima truli pakt s
poslodavcima, pa se ovakve stvari toleriu, naroito onima koji imaju zajednike interese
sa dravom, odnosno nekom partijom. A oni koji tvrde da drava nije ta koja bi trebalo da
titi radnike, u najmanju ruku su bezobrazni i bezobzirni, jer je to svuda praksa. Drave se
razlikuju samo po uspenosti da to ostvare.
Prema reima pomonice ministra rada, da bismo se uhvatili u kotac sa

Zapadom neophodno je tota da nadoknadimo. Umesto toga, i dalje se hranimo
zabludama.
- Varamo se kada tvrdimo da su nai radnici kvalikovani. Zapravo, mi uopte
nemamo razvijenu instituciju rada jer smo se za sve ovo vreme borili samo da
ostanemo na poslu, a ne i da radimo. U poslednjih 15 godina nije se ulagalo ni u
obrazovanje zaposlenih ni u tehnologiju. Maine su stare po 30 godina, a najloija
situacija je u tekstilnoj i graevinskoj industriji. Te posledice i dalje oseamo ocenjuje Radmila Bukumiri Kati.
Upravo se zato meu radnitvom mogu uti pitanja koliko su, zapravo, u naim
okolnostima primenjivi recepti koji su ve ovladali Zapadom. I koliko je uopte
poeljno insistirati na njima.
- I Srbija, poput drugih koji su proli kroz tranziciju, ima sklonost da prepisuje
zakone koji su se pokazali kao dobra reenja na Zapadu - pria prof. dr Darko
Marinkovi, sociolog sa Univerziteta Megatrend. - Ali zanemarujemo injenicu
da su to dobra reenja za zemlje koje su razvijene i socijalno pravedne. Mi jo
nemamo ni moralne, ni ljudske, ni politike, ni strune kapacitete za njihovu
primenu, pa veina takvih propisa ostaje mrtvo slovo na papiru.
Prema oceni ovog sociologa, korporativna kultura je svuda preovladala, a ljudski

resursi se u svim razvijenim drutvima tretiraju kao pokretaka snaga i preduzea
i drutva.
- Gotovo da postoji matematika srazmera izmeu nivoa ulaganja u ljudske
resurse i razvoja kompanije. I to se ne odnosi samo na ulaganje u obrazovanje,
znanja i vetine, ve na stvaranje dobrih uslova rada i pozitivnu meuljudsku
atmosferu - objanjava dr Marinkovi. - Sve se vie ulae u stvaranje uslova za
pozitivnu utakmicu u kojoj vladaju fer pravila. One kompanije koje su u tome
manje uspene plaaju ceh na samom tritu.
BOJAN LAEVAC, Sindikati pred izborom

Danas, 30.9.2011.
U periodu predizbornog zagrevanja, na prilino iznenaenje politikih aktera, ali
i lanstva sindikata oglasio se predsednik najvee sindikalne centrale Ljubisav
Orbovi, sa najavom jaeg angaovanja njegovog sindikata u politici, pri emu
tada nije iskljuio ni stvaranje sindikalne partije. Orbovi je ovu odluku obrazloio
nedovoljnom snagom sindikata, koji uprkos velikom angaovanju, ne uspeva da
ostvari uticaj na procese donoenja odluka u zemlji i tako sprei eroziju ivotnog
standarda radnitva. Iako su, nakon prekjueranjeg susreta ovog sindikalnog
lidera sa Tomislavom Nikoliem, predsednikom Srpske napredne stranke, gde
su obojica naglasili da nee praviti politiki savez, ove najave relativizovane,
oigledno je da ovaj sindikat opipava politiki teren. Podsetimo, Orbovi je sada
rekao da Samostalni sindikat nee ulaziti u vlast i da su razgovori sa partijama
jedan vid politikog angaovanja. Da je odsustvo bitnog uticaja sindikata vie
nego vidljivo nije potrebno mnogo dokazivati. Ono je prisutno u Socijalnoekonomskom savetu, gde se na primer i minorni minimalac, s obzirom na vreme
potroeno na pregovore oko njega, moe slaviti kao uspeh. To je vidljivo i po
mobilizacionoj nemoi sindikalnih centrala, koje nisu uspele da organizuju vee
zajednike proteste za sve godine stagnacije poloaja radnika u Srbiji.
U izjavama zamagljenim objanjenjima o proceduralnim internim savetovanjima,
jo uvek nema jasnijih signala o formi i obimu ovog politikog angamana. Ipak,
mogu se zamisliti tri scenarija delovanja sindikata ili vie njih:
1. Osnivanje nove politike partije, ime poverenje svog lanstva stavljaju na
vagu na jednom od sledeih izbora.
2. Javno podravanje neke politike opcije, odnosno stranke u predizbornoj
kampanji.
3. Mnogo aktivnije ukljuivanje u lobiranje za sindikalne i radnike interese u
demokratskim institucijama, a pre svega u parlamentu.
Valja naglasiti da formiranje politiko-sindikalne stranke ne bi bila specinost

srpskih okolnosti, ve pre anahronost razvoja istonoevropskih politikih i
industrijskih odnosa.
Samostalni sindikat u Srbiji vukao je za sobom preteki teg transemisionog aparata
prethodnih reima. U periodu posle demokratskih promena ovu ulogu zamenjuje
rolom relativno pasivnog i nemonog posmatraa u brutalnoj privatizaciji i
deindustralizaciji zemlje. Poverenje javnosti u sindikalni pokret uopte pada na
najnie grane.
Istovremeno, personalizacija organizacije kao fenomen, nije zaobila ni sindikate.
Verovatno je da e i sindikalne organizacije biti poistoveivane sa svojim
dugogodinjim funkcionerima.
Birai u tom sluaju teko mogu da vide reformisane demokratske institucije
sa kapacitetom za ostvarivanje ire postavljenih drutvenih ciljeva, naprotiv,
prepoznae relativno istaknuta medijska lica i imena, koja, po njima, pokuavaju
da ih na ovaj ili onaj nain zavedu. Pored toga, malo je verovatno da se uskoro
moe zamisliti prevazilaenje fragmentiranosti sindikalnog pokreta, koja bi
pomogla ubedljivijoj kampanji i utemeljenju birake baze.
Ono to ipak moe biti izvesni poetni kapital, jeste ve izgraena regionalna mrea
poverenika i vea, koja se lako moe prekomponovati u partijsku infrastrukturu,
kao i udeo sindikalno organizovanih radnika u ukupnom broju zaposlenih od
25 do 30%. Ovaj relativno veliki broj potencijalnih biraa ne sme se potceniti s
obzirom na trenutni ucenjivaki karakter manjih stranaka u koalicijama, a moe
sluiti i kao objanjenje za inicijalna razmatranja eventualnog stupanja u politiku
arenu.
Ako se neka od centrala radnikih organizacija, kao to razmatraju u Savezu
samostalnih sindikata, ipak odlui da se opredeli za javnu podrku nekoj politikoj
opciji, imae veoma teak zadatak pri izboru partnerske partije. Tradicionalna veza
sindikata i socijaldemokratskih partija, kakvu znamo iz industrijskih evropskih
zemalja, blago reeno ne funkcionie dobro u ovdanjim uslovima. Srpsku scenu
karakterie drugaija politika i ideoloka matrica, pa se i partije koje su lanice
evropskih socijaldemokratskih udruenja, kao to je to socijalistika internacionala,
ne mogu pohvaliti jasnijom ideolokom orijentacijom u istom pravcu.
Sindikatima nedostaju i konkretniji socijalno-ekonomski programi sa kojima bi
mogli da se identikuju. Trenutno najjaa politika opcija sa socijaldemokratskom
etiketom jeste svakako ona koju nudi Demokratska stranka. Meutim, pojedini
kadrovi ove partije direktno su uestvovali u jednoj od najneuspenijih tranzicija
Evrope, koja jo traje, i svakako se po ekonomskoj osi i birakom telu mogu
vie porediti sa graanskim centralnim blokom, a manje sa tradicionalnom
evropskom levicom. Ostatak levo deklarisane strane politike scene ini jo
nekoliko partija manje snage, dodue sa solidnim koalicionim potencijalom,

kao i sluaj recentnom istorijom optereenog SPS-a. Odluujui se za jednu od
ovih partija sindikati ulaze u enorman koniktni rizik, jer pruajui podrku pri
izborima nastaje asimetrini aranman, u kome izvorni ciljevi sindikata, kao to su
sigurnost, zapoljavanje, dostojan rad, postaju drugorazredni u grozniavoj borbi
za mo, vlast i funkcije. Ovi programirani koniktni odnosi mogu jo vie oslabiti
i diskreditovati sindikalni pokret.
Kako inicijative za vane dravne odluke jo uvek dolaze od Vlade i manje ili vie
harizmatinih lidera, a onda se direktnim i bonim putevima sputaju u drutvene
grupe na razmatranje, teko se moe govoriti i o ozbiljnijem lobiranju sindikata
za svoje interese. Za suprotstavljanje ovom inverznom lobiranju vlasti sindikalna
mo je jo uvek nedovoljna. Oni su, dodue, rado vieni gosti partijskih kongresa i
proslava, a onda bivaju zaboravljeni u nekom zapeku, da mole za panju i uee
u razmatranju i kreiranju zakonskih predloga, u donoenju odluka o ublaavanju
posledica krize, u savetovanju sa MMF-om... Ovakvu sudbinu okretanja lea
verovatno bi doivela i eventualna inicijativa o uvoenju takozvane sindikalne
stolice u parlamentu i sline inicijative.
Sindikati bi zato trebalo da analitiki sagledaju situaciju i identikuju svoje opcije.
U tom smislu, korienje navedenih opcija dozvoljeni su i poeljni samo ako koriste
sindikalnoj revitalizaciji. Jedan ozbiljan igra se ne preputa iluziji dramatinog
poboljavanja svojih interesa kroz odabir jednog od ova tri puta. Ali on ih se,
svakako, ne odrie. Neophodno je i uporedo fokusiranje na modernizaciju i jaanje
sopstvenih pregovarakih i organizacionih kapaciteta kroz postojee resurse.
Valjalo bi okrenuti se organizovanju sindikata u novim, nekonvencionalnim
delatnostima, grevito se drati tradicionalnih sindikalnih grana, i ujedno voditi
agresivne metode regrutovanja novih lanova, stilom i tehnikama slinim kao
u kampanjama nevladinih organizacija i raznih drutvenih pokreta. Pored ovih
naina delovanja, sindikat se, pogotovo ne u izbornoj kampanji, ne sme odrei
ni snage ireg socijalnog pokreta i valja da nastupi sa akcijama i parolama
formulisanim i prihvatljivim za ire slojeve i van radnikog konteksta.
Tako bi na due staze moglo doi do jaanja drutvene uloge i otvaranja
mogunosti za uee u traenju adekvatnog politikog pravca zemlje.
RADMILA JANIIJEVI, Treniranje radnika za izbornu trku

Akter, 26.9.2011.
Sindikalni flert pred izbore
Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu
politike. Drugi talas ekonomske krize koji se najavljuje najvie e osetiti radnici.
Do sada je oko 750.000 ljudi ostalo bez posla, a sindikati procenjuju da e se ta
brojka do kraja godine uveati za jo od 150.000 do 200.000 radnika. Imamo
najmanje plate u regionu, a najveu nezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine
doiveo najvei pad u odnosu na evro od svih evropskih valuta pet puta vie
nego albanska valuta lek, sedam puta vie nego turska lira.
Srbija je drava sa najvie penzionera u odnosu na broj stanovnika, zemlja s
najstarijom strukturom stanovnitva u Evropi. Sindikalci upozoravaju da e novi
talas ekonomske krize izazvati ogromne nemire, iako premijer Mirko Cvetkovi
tvrdi da e najavljeni drugi talas krize Srbija doekati na nogama. Sindikalni
predstavnici najavljivali su poslednjih meseci i aktivno ukljuivanje u politiku, uz
obrazloenje da je to jedini nain da zatite prava radnika o kojima niko ne vodi
rauna.
Razliita miljenja
I dok predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savi kae da
nije bilo druge nego da ovaj sindikat podri neku politiku opciju na predstojeim
izborima, jer je to jedini nain da neko iz vlasti uje ta se zaista dogaa sa
radnicima, te da e podrati onu politiku partiju koja je ispunila predizborna
obeanja, i iji je program u interesu radnika i graana Srbije, neto drugaije
miljenje ima Branislav anak, koji kae da sindikat Nezavisnost, na ijem je elu,
ne sarauje sa strankama.
Na drugoj strani nema partija koje su osnovane da rade za radnike i za njihove
sindikate. Njihove preokupacije su suprotne od naih, i taj jaz ini nas bolno
usamljenim. Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi
u sferu politike i ako tamo nemate saveznika sve to ste uradili pada u vodu. Tako
je svuda u civilizovanom svetu, tako je ve 150 godina, tako je nastala socijalna
demokratija. To se zove levica, ne zato to se tako zove, ve zato to tako radi,
navodi anak.
Ljudi ne trae milostinju, ve posao
Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbovi smatra da je jedini
nain da se prava radnika shvate ozbiljno angaovanost sindikata u politici.
Ovako nemamo nikakvih rezultata. Upravo razmatramo na koji nain emo
politiki delovati. Moda emo samo podrati neku politiku opciju, a ne iskljuuje
se mogunost ni da formiramo stranku. Situacija u zemlji je katastrofalna, o

radnicima vie niko ne brine. Ranije su trajkovali veliki sistemi, rme, zbog
zaostajanja zarada. Nezadovoljstvo je sada ogromno i meu ljudima koji nemaju
nikakav posao. Zvanino na birou rada ima oko 750.000 nezaposlenih, a da ne
govorimo kakvo je realno stanje, jer mnogi koji nemaju posao uopte nisu
prijavljeni na biro, kae Orbovi za Akter.
Prema njegovim reima, teko da e sindikati moi da se udrue i zajedniki
deluju. Iako je predsednica ASNS-a Ranka Savi najavljivala da e svoju ideju da
sindikati podre neku politiku partiju u zamenu za mesto u vladi i parlamentu,
pokuati da ostvari udruivanjem sa ostalim sindikatima, Orbovi smatra da to
nije dobro reenje.
Ne elimo da ucenjujemo. Nije nam prihvatljiva ideja da partijama damo glasove
da bismo dobili fotelje. Ipak jo uvek razmatramo, a konanu odluku doneemo
do kraja oktobra, istie Orbovi.
Udruivanje sindikata i njihovi ertovi i veze sa politikom normalni su i u svetu.
Prva radnika partija britanska Laburistika stranka nastala je iz sindikata, a na
slian nain nastajale su i socijaldemokratske partije u skandinavskim zemljama
i Nemakoj. Svi veliki sindikati u Srbiji povremeno su pravili neke dogovore
sa vlau, od toga su uspeli da se sauvaju samo neki manji sindikati u javnim
preduzeima.
Ministar i sindikati
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljaji smatra da vlada ima strategiju koju
moe da sprovede, ali sindikati moraju da obeaju da nee trajkovati.
Najvei problem ove zemlje je nezaposlenost. To je vei problem od svih politikih.
Uz politiki dogovor neophodan je i sporazum sa socijalnim partnerima. Vlada
treba da predoi svoje obaveze do kraja godine, poslodavci da iznesu plan za
ouvanje radnih mesta, a sindikati da obeaju da nee protestovati i trajkovati.
Pokuaemo u narednim danima da postignemo takav socijalni dogovor. I to je
najvanije, da podignemo stepen zaposlenosti, jer ljudi u Srbiji ne trae milostinju,
ve posao, kae Ljaji.
U ASNS-u, meutim, tvrde da kada god se ovaj sindikat obraao ministru za rad
i socijalnu politiku nije uspeo da uradi nijednu stvar koja bi poboljala prava
radnika. lanovi ovog sindikata smatraju da Ljaji nita kao ministar nije uradio
da se radnicima pobolja poloaj, samo su doneseni zakoni da im bude jo gore i
strahuju da e, ako se produi rad na odreeno vreme sa godinu na tri, na kraju svi
raditi na odreeno vreme i mali broj ljudi u Srbiji bie stalno zaposlen.
Miljenko Dereta, izvrni direktor Graanskih inicijativa, kae da sindikati imaju
krizu indentiteta i da inicijativa da aktivnije uu u politiku moe imati dobar ishod.
Umesto da pregovaraju sa poslodavcima i zakonodavcima sindikati kod nas

pregovaraju sa vlastima. Usitnjeni su i nemaju sindikalni pokret, a to ih ini
neekasnim i nerelavantnim. Oni ne ele da se izjasne kao levi pokret, a zna se
da ne mogu da brane kapital. Sindikati ne mogu izbegavati da se bave politikom.
Zna se da su u Nemakoj podravali SDP, u Velikoj Britaniji Laburistiku stranku, a
u Americi demokrate, objanjava on. /.../
trajkovi
Pre nekoliko meseci radna verzija Nacrta zakona o trajku izazvala je optu
polemiku, ak je ujedinila sindikate i poslodavce. U predlogu zakona izmeu
ostalog pie da radnici ubudue nee moi da rajkuju tako to e blokirati ulice
i saobraajnice, ve e svoje nezadovoljstvo moi da iskazuju samo u prostoru
gde rade. Tokom trajka nee biti plaeni, a da apsurd bude vei radnici najee
i trajkuju jer ne primaju ili im kasne zarade. Iako je najavljivano da e se u
parlamentu nai po hitnoj proceduri, do dananjeg dana vlada ga nije prosledila
parlamentu na usvajanje. Predsednik UGS Nezavisnost Branislav anak smatra da
takav zakon titi iskljuivo interese vlasti, jer ga nisu traili ni radnici ni poslodavci.
Taj zakon je agresivan i prost, jer ni radnici ni poslodavci ga nisu traili i ne vide
svoj u interes u njemu. I to ba Srbiji treba ovakav zakon, zato vlast uri da donese
neto to je se ne tie, ona nije poslodavac? Ako vlast predvia u budunosti
mnogo trajkova, pa stoga moraju da budu i zakonski ureeni, onda teko nama,
kae anak.
Kako saznajemo, radna grupa je zavrila posao, ali Vlada Srbije nee se izjanjavati
o zakonu dok se ne poklope miljenja predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca.
JELENA CEROVINA, Sindikalni lideri merkaju parlament

Politika, 10.10.2011.
Samostalnom sindikatu je dosta donkihotovske borbe sa vlau i poslodavcima.
Pokazalo se da dijalog i ulini protesti ne daju neke posebne rezultate i potreban
je neki dodatni oblik borbe, ali mnogo ei. Ovako Ljubisav Orbovi, predsednik
Saveza samostalnih sindikata Srbije, obrazlae zato u ovom sindikatu razmiljaju
o eventualnom prerastanju u partiju i ueu na narednim izborima. Uostalom,
kako kae, politiki su se aktivirali i penzioneri kroz svoju stranku koja je deo
vladajue koalicije, a i poslodavci najavljuju neto slino.
U Skuptini se ruke diu po automatizmu i tako usvajaju mnogi zakoni koji nisu u
interesu radnika. U proteklih desetak godina se smiljeno, polako, tendenciozno
zakida na radnikim pravima. Pokazalo se da klasini oblici borbe vie nisu
dovoljni.
Na primeru Grke vidimo da ak i protesti koji su vrlo masovni ne daju neke

posebne rezultate, objanjava Orbovi.
Ova ideja koja je iz Samostalnog sindikata lansirana jo pre nekoliko meseci,
uglavnom je naila na podozrenje i kritike u javnosti dok su miljenja kolega u
drugim sindikalnim centralama podeljena.
I dok je predsednik UGS Nezavisnost Branislav anak kritiki nastrojen prema
najavama kolege Orbovia, predsednica ASNS-a Ranka Savi kae da njima ta
ideja uopte nije strana.
Ulazak sindikata u politiku? To se u istoriji nikada nije desilo i ne znam zato bi
se to u Srbiji desilo. Dogaalo se da sindikat osnuje partiju, ali ne pretvarajui
sebe u partiju. Problem je, meutim, to je to bilo poslednji put u 19. veku, ovako
Branislav anak, predsednik UGS Nezavisnost, komentarie Orbovieve namere.
Prema njegovim reima, kada neko pravi stranku mora da svom lanstvu jasno i
glasno kae da to radi zato to su ga izneverili neki ljudi i da kae poimence koji i
kada. Ali ako nita ne kae, a pravi stranku, jedino to moe da se pomisli jeste da
to radi po nalogu onih koje nije naveo kako bi se uveala zabuna na politikom
polju uoi izbora, odnosno da bi se voda jo vie zamutila i time olakao lov u
mutnom.
Iako nema nita protiv politikog angamana Samostalnog sindikata, Ranka Savi
kae da u stvari ne zna ta ovaj sindikat hoe.
as najavljuju da e osnovati svoju stranku, as da e nekoga podrati. U
ovako tekim vremenima po radnike Srbije sindikat ne moe da bude nemi
posmatra i da se po elji vlade bavimo radnopravnom zatitom, a sa druge
strane se svakodnevno suoava sa miniranjem od strane te iste vlade , objanjava
predsednica ASNS-a. Iz vlasti, kako kae, stalno sindikatima saoptavaju da ih ima
dvadeset hiljada, a ne kau ko je kriv za takvu situaciju. Ako imate takav zakon o
radu koji predvia da svaki sindikat mora da se registruje normalno je da nas ima
toliko, ali su svi ti sindikati u okviru nekih centrala. ASNS ima 2032 registrovana
sindikata, znai 2032 predsednika, 2032 iro-rauna i toliko peata, pria Ranka
Savi.
Ona takoe kae da e njen sindikat, kao to je to radio i na prolim izborima, dati
podrku jednoj partiji, to rade svi sindikati u Evropi i u svetu. Kada neko ima
170.000 lanova kao oni, ne moe, kako kae, da bude apolitian.
Za sada imamo u vidu tri stranke, ali se jo nismo odluili. Na prolim izborima
smo podrali Demokratsku stranku, ali nismo zadovoljni kako su nas oni zastupali
u proteklom periodu.
ta su uradili za svoje lanstvo

SSSS:
Na ovo pitanje Orbovi odgovara da su pokuali da to je mogue vie utiu na zakonsku
regulativu te da su tako imali 31 primedbu na Zakon o radu, od ega je 29 prihvaeno. I
pored toga, tvrdi, nivo radnikih prava je sputen u odnosu na protekli period. Zakidanja
na pravima ima i u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, kolektivnim ugovorima
vezano za rad na odreno vreme.
UGS Nezavisnost:
Branislav anak tvrdi da su ispali naivni jer su mislili da rade zajedno sa ostalim
sindikatima. A poto nisu privilegovani kao Samostalni sindikat ve se bore za goli opstanak
skoncentrisali su se na reavanje pojedinanih sluajeva.
Svakodnevno kada nam neko doe ko je dobio otkaz pravna sluba Nezavisnosti stupa
u akciju i tu imamo dosta uspeha. To je sutina sindikata, titimo lanstvo, to smo radili
od prvog dana. Nikada nismo davali polutke, ne organizujemo radnike igre, objanjava
anak.
ASNS:
Ranka Savi, pak, kae da niko od sindikata ne moe da se pohvali nekim velikim rezultatima,
samim tim Srbija ima milionsku armiju nezaposlenih. Zato, kako istie, niko nema moralno
pravo da govori da su rezultati posebno veliki.
Prole godine smo vratili na posao 1280 radnika koji su nezakonito dobili otkaz. Ponosim
se i predlogom ekonomskih i socijalnih mera koje smo dostavili i predsedniku i vladi i 40-50
odsto naih predloga je ulo u predlog mera vlade. Ali svi ti rezultati nisu dovoljni jer nema
sindikalnog jedinstva, kae Ranka Savi.
ASNS je dokazivo (predstavnici DS znaju ta to znai) ovoj stranci doneo 112.000

glasova, objanjava Ranka Savi, a na pitanje da li to onda znai da DS ovoga puta
nee dobiti njihov glas kae da se moe izvui zakljuak, ali da ipak nije nita
zakucano.
Predstavnici Samostalnog sindikata tvrde da ni kod njih nije nita zakucano.
Nedavno su imali sastanak sa elnicima Srpske napredne stranke, a najavljuju da
e razgovarati i sa drugima. Orbovi, dodue, kae da ne krije da bi prve razgovore
o partnerstvu poveli upravo sa SNS ako odlue da se politiki aktiviraju.
Svesni smo da ne moemo dobiti veinu glasova. Ali se sa odreenim procentom
glasova u parlamentu ipak mogu postii odreeni efekti, ocenjuje Orbovi.
Branislav anak, meutim, kae da je za ono to planira Orbovi potrebno dve
treine glasova, odnosno veina u parlamentu. Jer, ako nema veinu mora
da napravi sa nekim dil, a taj neko e traiti da se ne raiava tamo gde je on
zainteresovan. Onda Orbovi mora da se okrene nekom drugom pa i taj ima neki
interes. I tako da bi se zadovoljili koalicioni interesi nita ne moe da se uradi.
I sociolog Milan Nikoli smatra da su mali izgledi na uspeh sindikata u politikom

ivot. Sindikalni lideri su, prema njegovim reima, pokazali da su veoma slabi,
nesposobni da sarauju, da naprave jake i velike sindikate i da organizuju i armiju
nezaposlenih.
Sindikalci uopte ne komuniciraju meusobno, ne ue na tuim iskustvima,
stalno ponavljaju iste greke. Ne koordiniraju svoje napore, neko u klin, neko u
plou. Sad imaju ideju o ulasku u politiku to samo znai da niti ta znaju niti ta
ue i da su, na kraju, potpuno nesposobni, smatra Nikoli.
On kao primer za to to tvrdi navodi injenicu da sindikati nisu uspeli da prodru u
privatne rme koje brane sindikalno organizovanje. Kau da je tamo zabranjeno
sindikalno organizovanje i oni kau: dobro i odu dalje. Ali privatnici nemaju
pravo da zabrane radnicima sindikalno organizovanje. U politici e tek da uprskaju
stvar, ali moda im to treba kako bi shvatili da moraju da se dre svog domena, ali
moraju i tu da budu dobri, ocenjuje Nikoli.
BOJAN CVEJI, Zapostavljen internet i drutvene mre

Danas, 12.10.2011.
Nedovoljna medijska aktivnost u radu sindikata u Srbiji i njihovo slabo
prilagoavanje u komunikaciji novim medijima i mlaoj publici jedan je od
razloga, kako se ocenjuje, zbog ega su sindikalne i teme o pravima radnika
zapostavljene u medijskom izvetavanju. Iako veina sindikalnih centrala, ali i
njihovih grana ima svoje internet prezentacije, one su uglavnom neatraktivne
internet publici i na njima nema mogunosti za interakciju. Drutvene mree,
koje sve vie uzimaju maha u svim oblastima, sindikati jo ne prepoznaju kao
ekasno sredstvo informisanja i komunikacije, iako su u svetu one ve postale
mesto na kojima se organizuju razliiti protesti.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) jedina je od sindikalnih
organizacija koja na svom sajtu ima link za prelazak na stranicu Fejsbuka, na kojem,
zasad, ima svega 46 lajkova, odnosno ljudi koji prate ASNS na ovoj drutvenoj
mrei. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), takoe, nalazi se na Fejsbuku
sa 13 lajkova, ali ova stranica nije aktivna. UGS Nezavisnost jedini je primer koji
ima svoju stranicu na najposeenijoj drutvenoj mrei u obliku prola sa skoro
2.000 virtuelnih prijatelja, dok Konfederacija slobodnih sindikata nije aktivna
na drutvenim mreama. Na Tviteru, s druge strane, nije uoeno nijedno od ovih
sindikalnih udruenja.
Profesor Fakulteta politikih nauka i potpredsednik UGS Nezavisnost Zoran
Stojiljkovi istie za Forum da u sindikatima postoji razlika u eksternim i internim
nainima informisanja. Interno informisanje okrenuto je prema lanovima
sindikata, ali se sindikalna periodika svela jedino na opseni, ali neatraktivni list
Sindikalni poverenik. Prema njegovim reima, veina asocijacija sindikata ima

svoje sajtove, koji se donekle auriraju i donekle pruaju korisne informacije.
- Sa retkim izuzecima, veina tih prezentacija je stereotipna, jednosmerna i bez
mogunosti za neposrednu komunikaciju. U sindikalnim aktivnostima, naime,
nema jo dovoljno razumevanja za alternativne drutvene pokrete, kao ni za
otvaranje prema mogunostima koje pruaju socijalne mree. Trebalo bi da
sindikati pojaaju aktivnosti u takozvanoj onlajn komunikaciji, kao to su putem
Fejsbuka i Tvitera, kako bi se otvorili ka novoj i mlaoj publici jer meu njima ima
dosta nezaposlenih, objanjava Stojiljkovi.
On ocenjuje da bi sindikati danas morali da kombinuju internet i nove medije
sa tradicionalnim nainima informisanja kako bi javnost bila upuenija u
njihove aktivnosti. Stojiljkovi navodi da se sindikalni aktivisti u elektronskim
medijima, inae, pojavljuju samo kao periferni uesnici u raspravama o socijalno
ekonomskim temama, kao i da se u tampi retko objavljuju ozbiljni i analitiki
tekstovi o ovim temama.
- Sindikati su oslikani u medijima jedino kada se dogode odreeni protesti i
trajkovi, dok se niko ozbiljnije ne bavi temama o pravima radnika. Izmeu ostalog,
zato smatram da bi sindikalni aktivisti u budunosti morali da imaju razumevanja
za politiku novih medija - napominje Stojiljkovi.
Sindikalni TV program
- Jedna inicijativa ASNS bila je i da se pokrene televizijski program u okviru neke TV stanice,
koji e iskljuivo pratiti sindikalne aktivnosti. Takav program, na primer, postoji u Sloveniji,
koji se svakodnevno emituje po osam sati dnevno i koji se bavi upravo ovim temama, istie
za Forum Ranka Savi.
Predsednica ASNS Ranka Savi kae za Forum da je medijska aktivnost, odnosno

saradnja s medijima, veoma vana u radu sindikata, kao i da ova asocijacija ulae
mnogo u takve aktivnosti.
Navodei medijske aktivnosti, ona navodi da ASNS ima svoju PR slubu, kao i da
organizuje konferencije za novinare najmanje jednom meseno, a ponekad i
ee, ukoliko ima konkretnih dogaaja. Ipak, kako kae, slab je odziv novinara jer
oniveruju da sindikati ne mogu nita da uine. Savieva dodaje da bi u narednom
periodu moda trebalo organizovati okrugli sto na kojem bi predstavnici medija
izneli svoje ideje i predloge u vezi sa odnosom sindikata prema medijima.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanovi napominje za
Forum da bi sindikalne teme trebalo da budu vie zastupljene u medijima, ali da
mnoge kvalitetne stvari koje sindikati rade ne budu iznete u javnosti. Saoptenja
o pozitivnim stvarima ili predlozima zakonskih reenja, kae Cvetanovi, retko

se objavljuju, a da je, s druge strane, odziv novinara veliki samo kada je re o
trajkovima i protestima.
- Trebalo bi da postoji kontinuirani odnos i saradnja izmeu medija i sindikata.
Sami sindikati mogu to vie da postignu putem veeg broja saoptenja za
javnost i kroz direktne kontakte s medijima kako bi se steklo poverenje graana
u sindikate i kako bi javnost bila informisana o njihovom radu - kae Cvetanovi.
Prema njegovim reima, skoro 90 odsto lanica Konfederacije ima svoje internet
stranice, ali se razmilja i o otvaranju prola i stranica na drutvenim mreama.
Fondacija Fridrih Ebert naruila istraivanje
U nedostatku egzaktnih podataka i istraivanja o tome kolika je zastupljenost sindikalnih
tema u medijima i analiza o kvalitetu izvetavanja o njima, udruenje Centar za razvoj
sindikalizma za potrebe Fridrih Ebert fondacije u ovom trenutku radi na istraivakom
projektu Sindikati u javnosti koji e konano pokazati pravu sliku o ovom pitanju. Delovi
rezultata istraivanja trebalo bi da budu predstavljeni krajem oktobra.
PRILOZI (4)
METODOLOKE NAPOMENE O ISTRAIVANJU
Metodoloke procedure - izvori podataka. Podaci na kojima se temelji ovo
istraivanje potiu iz etiri izvora:
1. javnomnjenjska istraivanja Sindikalni barometar na optim uzorcima
punoletne populacije Srbije ili na uzorcima radnika, u periodu 2001-2010.
godina, a koja su obavljena za potrebe razliitih naruilaca;
2. meunarodno istraivanje EVS (2008. godine);
3. analiza sadraja medijskih priloga u uzorku medija i posmatranog vremena
shodno potrebama ovog istraivanja;
4. dubinski intervjui s manjim brojem radnika (8), novinara koji prate rad sindikata
(11) i manjim brojem sindikalnih aktivista (16).
Javnomnjenjska istraivanja Sindikalni barometar, na uzorcima ili poduzorcima
zaposlenih radnika, zapoeta su 2000. godine, a poslednje je obavljeno 2010.
godine.40 Jezgro istraivakog tima najee su inili Sreko Mihailovi, Zoran
Stojiljkovi i Gradimir Ivani. Rezultati ovih sindikalnih istraivanja objavljivani
su u posebnim publikacijama.
U ovom sadanjem istraivanju najvie smo se oslonili na podatke prikupljene
2010. godine u okviru istraivanja koje su obavili Sreko Mihailovi i Zoran
Stojiljkovi (terensku fazu istraivanja obavio je CeSID) a za potrebe SLA. Deo
rezultata pomenutog istraivanja objavljen je u knjizi: Stojiljkovi, Zoran i Sreko
Mihailovi. 2010. Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji u 2010. godini. Beograd: Swiss
labour assistance.
Prvi put kod nas koristili smo podatke koji se odnose na sindikate i radnike iz
Evropske studije vrednosti (http://www.europeanvaluesstudy.eu). U veini od 47
evropskih zemalja istraivanje je obavljeno 2008. godine; te godine je istraivanje
obavljeno i u Srbiji. Takoe smo ovde koristili i podatke iz Svetske studije vrednosti
(http://www.worldvaluessurvey.org).
Analizu sadraja medijskih priloga o sindikatima obavili smo na kvantitativnim
podacima koje je obradio Medijski arhiv Ebart, tj. oni su za potrebe naeg
istraivanja obavili pretragu kompletnog sadraja svih tekstova o sindikatima
i o radnikim temama, na osnovu odreenih pojmova, kljunih rei i drugih
kategorija sadraja, koji smo im dostavili, u dnevnim i nedeljnim listovima u periodu
od tri tromeseja iz 2010. i 2011. godine. Detalji o uzorku listova, vremenskom
40
SB1 (Sindikalni barometar 1) obavljen je 2000. godine; SB2 2002; SB3 2003; SB4 2007; i Sindikalni barometar 5, u junu
2010. godine.
uzorku i kategorijama za analizu sadraja dati su na poetku poglavlja u kojem je

prezentovana analiza sadraja.
Dubinski intervjui s radnicima, novinarima koji prate sindikate i sindikalnim
aktivistima protekli su uz prilino tekoa. Naime, neoekivano, novinari koji
prate sindikate nisu se rado odazvali naem pozivu na razgovor, odnosno
anketu. Najei odgovor koji smo dobijali glasio je da u redakcijama vie ne
postoje sektorske podele, da oni nisu zadueni za sindikate, da se moramo
obratiti glavnom uredniku za dozvolu... ili su, u krajnjoj liniji, prihvatili razgovor/
anketu, a onda nisu nalazili vremena da to stvarno i obavimo (sve je ostajalo na
nivou obeanja). Kao svojevrsna nadoknada za ovo neprihvatanje, imali smo
11 izvrsnih razgovora, odnosno popunjenih upitnika sa izuzetno kvalitetnim
materijalom koji je razbio svaku sumnju u eventualnu nekompetentnost novinara
koji prate sindikate. Oni su se pokazali kao vrsni poznavaoci sindikalne i radnike
problematike.
Jo vee probleme imali smo sa sindikalnim aktivistima. Razgovori nisu prihvatani,
beskonano su odlagani, prekidani su napola... Ove tekoe javljale su se samo
na nivou krovnih sindikalnih organizacija i na nivou granskih organizacija.
Problema jedino nije bilo sa sindikalnim aktivistima na nivou preduzea. Na
viim sindikalnim nivoima suoavali smo se sa zahtevom da se prvo obratimo
sindikalnim liderima ili da od njih traimo dozvolu za razgovore. Na ove probleme
nismo nailazili u sluaju osoba koje su zaduene za informisanje, ili imaju funkciju
PR u svom sindikatu, tako da smo neplanirano i s jednim brojem zaduenih za
informisanje obavili razgovore.
Ovakav odnos prema istraivanju sindikalnih tema upuuje na potrebu ocijelnog
obraanja sindikalnim rukovodstvima uz molbu da se ukljue u istraivanje.
Ukupno uzev, kvalitet konsultovanih javnomnjenjskih i drugih emirijskih
istraivanja, kvalitet grae koju je obezbedila Medijska arhiva Ebart i kvalitet
odgovora novinara koji prate rad sindikata bili su dovoljna, kvalitetna i pouzdana
osnova, za izvoenje ovog istraivanja i analizu koju smo obavili.
Sreko Mihailovi
THE STUDY OF MEDIA COVERAGE OF TRADE UNIONS

SUMMARY OF THE STUDY FINDINGS
Topic of the study: Analysis of the content of news items on trade union and labour
related topics. A total of 1,880 news items were analyzed.
Sample: News items on trade union and labour related topics that featured in nine
daily and four weekly newspapers during the period of nine months (of 2010 through
2011), as well as news items that featured in prime time news programmes of television
stations with national coverage.
Quantitative database: Ebart Media Archive
Study conducted by: Centre for Development of Trade Unionism; research team:
Sreko Mihailovi, sociologist (team leader), Zoran Stojiljkovi, Ph.D., politicologist,
Duan Torbica, sociologist, and Vojislav Mihailovi, politicologist.
Study commissioned by: Friedrich Ebert Foundation (Friedrich Ebert Stiftung)
The study of media coverage of trade unions was conducted in an eort to identify
factors that inuence a decline in trust of Serbian citizens in trade unions. Starting
out from a suciently argumented assumption that the lack of trust in trade
unions is one of the main factors leading to the lack of power of trade unions and
also that the lack of trust and power are two phenomena that mutually feed and
complement one another, our study was particularly focused on the examination
of the relationship between the trust in trade unions and awareness of their work.
(This topic is discussed in the study by Vojislav Mihailovi in his paper on trust in
trade unions and awareness of their work.) At the beginning of the study, we have
assumed that the lack of awareness of what trade unions are doing is one of the
factors that inuence the decline in trust in general, not only in trade unions.
In this study, we found out that trade unions mostly enjoy adequate media
coverage; this coverage is neither too small nor too big, although we may say that
trade unions are underestimated to a certain extent. The image of trade unions in
the media basically does not deviate in statistical terms from the realistic insight
into the situation of trade unions and trade unionism. Therefore, there can be no
talk about anti-trade union hysteria in the media, whose existence was one of
the presumptions that was explored in this study. Indications of anti-trade union
hysteria resulted from a certain number of articles published in the gutter press,
which certainly may not be characterized as well-intentioned. On the other hand,
the nature of most articles published in other media is essentially dierent and
certainly well-intentioned.
Realistic media coverage of trade unions, however, has an unexpected eect

on most trade unionists. Namely, higher level of awareness of the work of trade
unions is in close correlation with the lack of trust in trade unions, so perhaps we
may say that a higher level of awareness results in diminished trust in trade unions.
By exploring this correlation, we may arrive at a seemingly absurd conclusion: that
we should work towards reducing the level of awareness of what the trade unions
are doing in order to increase trust in them and ultimately help enhance their
power. Nevertheless, these ndings require a more in-depth analysis in order to
identify possible factors that inuence this contradiction the more we know
about trade unions the less we trust them! A seemingly cynical comment related
to this contradiction between the awareness and trust may be the following: a
signicant correlation between the awareness of and trust in trade unions is in
fact the key proof that media stories about trade unions are realistic because once
the public is made aware of what the trade unions are doing, they stop believing
in them as, instead of seeing how ecient trade unions are in their work, what
people actually see is something that indicates that they are not ecient enough!
Of course, we do not oversee the fact that ecient operation of trade unions
does not depend only on their own capacities, but also on the attitude of the
environment towards them and primarily on the attitude of the government and
its institutions, as well as the attitude of capital owners.
The point is that realistic media coverage of what trade unions are doing
provides an insight into the powerlessness of trade unions and that awareness
of their powerlessness generates the lack of trust. Anyway, how could one trust
an organization that has so little power both in political and social terms!
In this study, we established that the awareness of the work of trade unions
increases when one approaches the status of a trade union member. Thus,
according to ndings of an opinion poll conducted in 2010, only 14% of adult
citizens of Serbia were informed (moderately or very informed) about the work
of trade unions; 22% of employed workers and 48% of union members were
informed about trade unions (see Figure 1).
Figure 1. General awareness of trade unions per dierent categories of respondents
Overall population - 14% were informed about the work of trade unions in general
Awareness beyond employment - 10% were informed Awareness within employment 22% were informed
about the work of trade unions in general
about the work of trade unions in general
Non-members of the
Members of the trade
trade union 8% were
union 48% were
informed about trade
informed about trade
unions
unions
What can the media be criticized of? Possibly, one may speak about the media not
being helpful, i.e. they did not help trade unions nd their way out of the condence
crisis and overcome their own powerlessness. This is merely a conditional remark
as it refers to something that is beyond the scope of work of the media, although
this does not necessarily mean that the media may not appear in the above role.
Our insight into the capacities of the media in this respect, which was gained
mostly through our communication with a dozen journalists reporting on trade
unions, indicates signicant media potential. However, it would be too much to
expect of the media to act as initiators of activities that are aimed at revitalizing
trade unionism in Serbia.
A drive for revitalization of trade unionism (a drive rather than a campaign) can
be launched by trade unions, i.e. workers, alone. Their number one partner in
that endeavour is the civil society, i.e. civil society organizations, followed by the
government, political organizations, as well as employers organizations to the
extent that they realize the comprehensive impact of social partnership with
trade unions. (This topic is discussed in the study by Zoran Stojiljkovi in his paper
on partnership as a path towards democratic changes.)
My perception of the new (additional) role of the media vis-a-vis trade unions is
conned to the framework of this partnership for revitalization of trade unions.
Therefore, I believe that trade unions should re-examine their status and role and
focus on revitalizaton of their own power and that, in this process, they should
rely (and even seek help, why not?) on the civil and political society, employers,
the government and, of course, the media that are also part of the civil society.
As part of our research into the relations between trade unions and the media,
we also addressed (from a slightly dierent angle) the issue of dissemination of
information within trade unions. Our study showed that we were right to have
focused our main study on what trade unions call external dissemination of
information or dissemination of information to the outside world. This means
dissemination of information on trade unions and raising awareness of other
people, and not (just) the membership, about the activities of trade unions. All in
all, internal dissemination of information within trade unions was sidetracked from
the main study. Nevertheless, internal dissemination of information is a separate
topic that calls for simultaneous examination of the level and quality of awareness
of trade union members and ways in which information is disseminated within a
particular trade union.
Our research showed that internal dissemination of information was better than
external. This is partly corroborated by the fact that every other member of a
trade union is informed, whereas workers in general are two times less informed
(regardless of whether they are union members or not), and citizens are even
three times less informed about trade unions. However, one must bear in mind
that the awareness of trade unions does not depend only on the opportunity to
be informed, but also on the interest of individuals in being informed about the
work of trade unions. There are also many other factors that awareness of trade
unions may depend upon.
The image of trade unions presented by the media is the result of trade unions
capacity and the ability of the media to interpret their stories. In summary, our
gures suggest that the media merely reect the reality of trade unions. Hence,
the media are merely a channel for distribution of information on the activities
of trade unions, nothing more and nothing less than that. Trade unions are
apparently too weak to prompt media owners to even bother to intervene and
minimize (or distort) the extent of their power(lessness). Therefore, the media
coverage of trade unions is true!
However, some issues still remain outstanding. For instance, why does the story
of Jugoremedija remain only within the framework of the newspaper called
Republika Voice of Civil Self-Liberation; why do other cases similar to that of
Jugoremedija remain beyond the reach of the media; why the media keep silent
about examples of workers shareholding...? Why is there no media coverage of
a big story of how small and medium-sized enterprises or individual companies
with foreign owners are closed to trade unions or a story about deals between
trade union leaders and some company owners concerning the level of trade
union organization in their companies...? On the other hand, the question is: Why
didnt the trade unions themselves raise these issues? However, there is no proof
of their having raised such issues or of the media having kept silent about them!
The media mostly covered the following trade unions: Confederation of
Autonomous Trade Unions of Serbia (24%), United Branch Trade Unions
Nezavisnost (15%), Association of Free and Independent Trade Unions and
Teachers Trade Union (11%, respectively)... see Chart 1.
Chart 1. Media articles on individual trade unions (in %)
Newspapers that mostly wrote about trade unions were: Danas (18%), Veernje
Novosti (13%), Blic and Politika (12%, respectively), Press (11%), Privredni
Pregled and Dnevnik (9%, respectively), Pravda (8%) and Kurir (5%) see Chart 2.
Chart 2. Newspapers according to the number of published articles about trade unions (in %)
Labour-related topics were mostly covered by the following newspapers:

Blic (20%), Veernje Novosti (15%), Politika (13%), Danas (12%), Press (11%),
Privredni Pregled (10%), Dnevnik (9%), Kurir (6%) and Pravda (2%) see Chart 3.
Chart 3. Newspapers according to the number of articles on labour-related topics (in %)
As for television, labour-related topics were mostly covered by the following

TV stations: Pink (24%), RTS and Happy (17%, respectively), B92 and Prva
(15%, respectively), Studio B and RTV /Radio Television of Vojvodina/ (6%,
respectively) see Chart 4.
Chart 4. Labour-related topics featuring in prime time news programmes of TV stations with
national coverage (in %)
EDICIJA SINDIK
prva knjiga
Sindikati u medijima
druga knjiga
Sindikati i politika (uskoro izlazi iz tampe)

10.sindikati U Medijima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

10.sindikati U Medijima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Edicija SINDIK

Sreko Mihailovi: Konceptualni uvod u istraivanje relacije medija i sindikata

Vojislav Mihailovi: Obavetenost o sindikatima i poverenje u sindikate

2. Obavetenost i poverenje u Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost

3. Poverenje u sidnikate i izborna orijentacija

4. Korelati obavetenosti i poverenja

5. Vremenska dimenzija obavetenosti i poverenja u sindikate

Sreko Mihailovi: Koliko i kako mediji javljaju o sindikalnim i radnikim temama

1. Medijski prilozi o sindikatima i radnikim temama

2. Teme tekstova o sindikatima

3. Vrednosni smerovi tekstova o sindikatima

4. anrovi tekstova o sindikatima

5. ta se u tekstovima o sindikatima zamera sindikatima

6. ta sindikalni novinari kau o uticaju medija

8. Republika pie o radnicima i sindikatima

Duan Torbica: Subotica Kako sindikati informiu

1. Savez samostalnih sindikata Subotice

2. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine - Gradski odbor

3. Industrijski sindikat ATB SEVER

Zoran Stojiljkovi: Partnerstvom do demokratskih promena

2. Pitanje prvo: Da li su sindikati zavodljiv i atraktivan partner

3. Pitanje drugo: ta su razlozi nemoi sindikata

4. Pitanje tree: Ima li izlaza za zaposlene i sindikate

5. Pitanje etvrto: Kakve su anse za meusindikalnu saradnju i dijalog

7. Pitanje esto: Ima li dijalog s poslodavcima ikakvog smisla

8. Pitanje sedmo: Kako do realnog uticaja na polje politike

9. Zavrna dilema: Kako preiveti tranzicionu dramu

Prilozi (1) Prokleti samoupravljai

Prilozi (2) Tabele

Prilozi (3) Izbor tekstova o sindikatima i radnikim temama

Prilozi (4) Metodoloke napomene o istraivanju

Summary of the study ndings Sreko Mihailovi

SAETAK ISTRAIVAKIH NALAZA

Oni koji su u radnom odnosu

Nisu lanovi sindikata 8% obavetenih o sindik.

lanovi sindikata 48% obavetenih o sindik.

ta se moe zameriti medijima? Eventualno, moe se govoriti o tome da mediji

osnovnim nivoima sindikalnog organizovanja... S druge strane, pitanje je: Zato

KONCEPTUALNI UVOD U ISTRAIVANJE RELACIJE

10: Sindikati u medijima

SLAGANJE OKO DIJAGNOZE AKTUELNOG STANJA SINDIKATA I RAZLIKE U

12: Sindikati u medijima

su oekivanja mala i lako ih je zadovoljiti tada imid nije u pitanju, a odreeni

Nasuprot ovom iskustveno estom konceptu, stoji (iskustveno rei) aktivistiki

Naravno, poverenje u sindikate kao i sama sindikalna mo rezultante su niza

14: Sindikati u medijima

Bez obzira kakva je organizacija u pitanju, vano je razlikovati organizacije koje

najei odgovor bio je da se potreba za javnou podrazumeva. Meutim,

KARAKTER NE/POVERENJA U SINDIKATE 1

SUBJEKTIVNI DOIVLJAJ POVERENJA U SINDIKATE

Generalno uzev, iluzija je oekivati da e promenom odnosa medija prema

18: Sindikati u medijima

Ova klasikacija ostaje kao uputstvo za budua istraivanja, s obzirom na to da

elektronski bilten Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajuim

20: Sindikati u medijima

na reinterpretaciju ve obavljenih empirijskih istraivanja u kojima nije

predstavljenosti... Da li su denisani ciljevi informisanja, da li je bilo strunih analiza

22: Sindikati u medijima

OBAVETENOST O SINDIKATIMA I POVERENJE

Ili, moda preciznije, i u terminologiji Pjera Burdijea simboliki kapital.

Poverenje u sindikate je kljuni pokazatelj njihovog statusa ali i ugleda kako

24: Sindikati u medijima

Grakon 1: Obavetenost o radu sindikata cela populacija (N=4153)