www.puskice.

org

TEORIJA VEROVATNOE
Grupa 1
19.01.2009. godine

1.

Imamo 6 spolja identinih kutija, od kojih su tri kutije tipa A, dve kutije tipa B i jedna
kutija tipa C. Kutije tipa A sadre po 80 belih i 20 crnih kuglica, kutije tipa B po 70 belih
i 30 crnih kuglica, a kutija C 60 belih i 40 crnih kuglica. Na sluajan nacin se bira jedna
kutija, a zatim se iz nje uzima uzorak od 10 kuglica sa vraanjem. Ako je dobijen uzorak
od 6 belih i 4 crne kuglice, odrediti verovatnou da je izabrana kutija tipa A. ( 20 poena )
Resenje:
Neka su sledei dogaaji oznaeni sa:
A izvuena je kutija tipa A
B - izvuena je kutija tipa B
C - izvuena je kutija tipa C
Mogu se odrediti verovatnoe ovih dogaaja na osnovu broja ovih kutija, pa je

3
2
1
P( A) , P( B) , P(C )
6
6
6
Neka je dogaaj
D od 10 izvuenih kuglica, 6 su bele i 4 su crne
Ostvarenje dogaaja D zavisi od toga iz koje je vrste kutije uzet uzorak, pa je sada
6

10 80 20
P( D / A)

0.088
6 100 100
6
4
10 70 30
P( D / B)

0.2
6 100 100
10 60 40
P( D / C )

0.251
6 100 100
Sada je na osnovu totalne verovatnoe lako izraunati verovatnou da e se ostvariti
dogaaj D, pa je
P ( D) P ( A) P ( D / A) P ( B ) P ( D / B ) P (C ) P ( D / C ) ,
Odnosno, zamenom odgovarajuih vrednosti je P ( D ) 0.1525 .
Traenu verovatnou, odrediemo iz Bajesove formule, odnosno

P( A / D)

2.

P( A) P( D / A)
0.2885 .
P( D)

U kutiji se nalazi po jedna bela i jedna crna kuglica. Izvlai se jedna po jedna kuglica.
Ako je izvuena kuglica bela, ona se vraa u kutiju i dodaju se jo dve bele kuglice, a
zatim se izvlaenje ponavlja. Izvlaenje se prekida ako se izvue crna kuglica ili najdue
posle estog izvlaenja. Neka je X sluajna promenljiva koja predstavlja broj izvlacenja.
Odrediti:
a) zakon verovatnoa sluajne promenljive X
( 9 poena )
( 4 poena )
b) matematiko oekivanje i disperziju za X
( 4 poena )
c) E (3 X 6) i 2 (3 X 7)

www.puskice.org

www.puskice.org
d) verovatnou P ( X E ( X ))
( 3 poena )
Reenje:
a) Jasno je da sluajna promenljiva X uzima vrednosti iz skupa 1, 2,3, 4,5, 6 .
Imajui u obzir menjanje sadraja kutije u zavisnosti od broja izvlaenja,
dobiemo sledee

1
X : 1

2
1 1

2 4

3
1 3 1

2 4 6

5
1 3 5 7 1

2 4 6 8 10

1 3 5 1

2 4 6 8

1 3 5 7 9

2 4 6 8 10

odnosno

2
3
4
5
1

X : 128 32
16
10
7

256 256 256 256 256

6
693
b) E ( X ) xi pi
2.707
256
i 1
6
3003
E ( X 2 ) xi2 pi
11.73 , pa je sada
256
i 1

63

256

2 ( X ) E ( X 2 ) E )( X ) 4.402
c) E (3 X 6) 3E ( X ) 6 14.121
2 (3 X 7) 9 2 ( X ) 39.618
2

d) P ( X E ( X )) P ( X 2.707) P ( X 1) P ( X 2)

3.

160
0.625
256

Slucajna promenljiva (X,Y) ima funkciju gustine koja je proporcionalna

0<x< , 0<y< , a za ostale vrednosti x i y funkcija gustine f(x,y)=0.
a) odrediti funkciju gustine za (X,Y)
b) odrediti marginalne gustine za X i Y
c) izracunati koeficijent korelacije izmedju X i Y
d) izracunati verovatnocu P(Y>X)
Reenje :
Poto je dato da je funkcija gustine proporcionalna sa funkcijom e

f ( x, y )
e

y
2

y
2

y
2

za

( 5 poena )
( 4 poena )
( 4 poena )
( 7 poena )
, odnosno

f ( x, y )dxdy 1 odrediemo nepoznatu

konstantu, a samim tim i funkciju gustine.

x

y
2

je c R

, gde

Na osnovu osobine funkcije gustine da je

y
2

, onda e funkcija gustine biti jednaka

f ( x, y ) ce

a) c

sa e

dxdy c e x dx e 2 dy c(e x |0 )2( e

www.puskice.org

y
2 0

| ) 2c

www.puskice.org

Izjednaavanjem poslednjeg izraza sa 1 dobijamo da je c

funkcija gustine data sa f ( x, y )

1
, pa je sada konano
2

1 x 2y
e
.
2

b) marginalne gustine odreujemo po definiciji, pa je

f1 ( x)

f ( x, y )dy

1 x 2y
1
e
dy e x

20
2

1 x 2y 0
2
e
dy

e 2(e | ) e x
0
2

1 2y x
1 2y x 0 1 2y
f 2 ( y ) f ( x, y )dx e e dx e e | e
2 0
2
2
0
c) poto

je

f1 ( x) f 2 ( y )

1 x 2y 1 x 2y
e e e
f ( x, y )
2
2

zakljuujemo

da

su

promenljive X i Y nezavisne pa je koeficijent korelacije XY 0.

d) Dogaaj Y X obrazovan je od svih taaka oblasti

D1 ( x, y ) : y x, x 0, y 0
pa traenu verovatnou dobijamo kao

1 x y
1
P(Y X ) e 2 dxdy
2
2
B1

4.

x
e 2 dy e dx
0

1 2y
2
e (1 e y )dy .

20
3

Sluajna promenljiva X ima normalnu raspodelu N (50,100) . Posmatra se sluajna

promenljiva Y koja je definisana sa

1,
Y
0,

X a
X a

Odrediti nepoznatu konstantu a tako da oekivana vrednost sluajne promenljive Y bude

0.2.
( 20 poena )
Reenje:
Na osnovu definicije oekivane vrednosti, imamo da je

E (Y ) 1 P ( X a ) 0 P ( X a )
Odnosno, E (Y ) P ( X a ) 0.2 ( po uslovu zadatka )

X a 50
a 50

) (
) 0.2

10
10
a 50
Jasno je da je vrednost argumenta negativna pa je (
) 0.8
10

Dalje je P ( X a ) P (

pa na osnovu vrednosti za funkciju raspodele za sliajnu promenljivu koja ima

standardizovanu normalnu raspodelu, dobijamo

5.
6800

a 50
0.84 , pa je a 50 10 0.84 50 8.4 41.6
10

Dati su podaci koji predstavljaju vek trajanja odreenog tipa kondenzatora (u asovima );
6200

7100

7290

6000

9130

www.puskice.org

11500

8900

9310

6400

www.puskice.org
7520
7330
9990

9040
8380
7466

8020
7500
8800

10500
8990
9200

11800
10680
7980

6900
7400
8100

8340
9640
7280

7200
10960
7830

a) srediti podatke u intervalnu klasifikaciju sa irinom intervala 1000

b) izraunati sve mere varijabiliteta
c) na histogramu relativnih frekvencija grafiki predstaviti kvartile.

10880
9800
7300

( 4 poena )
( 12 poena )
( 4 poena )

Reenje:
Videti zbirku zadataka Reeni zadaci iz verovatnoe , autora M. Bulaji, D.
Vukmirovi, Z. Radojii, strana 28, zadatak 24.

www.puskice.org

8910
8520
7700