DIFERNCIJALNA ZAGLAVA

BUAEG ALATA

DIFERNCIJALNA ZAGLAVA
BUAEG ALATA
Pod diferencijalnom zaglavom buaeg alata u buotini,
ili deliminim prihvatom, podrazumevamo trenutni prihvat
buaeg alata zalepljenog uz zid kanal buotine usled
diferencijalnog pritiska koji nastaje kao posledica razlike
izmeu slojnog pritiska i pritiska stuba isplake u
buotini. Pri tome se javlja sila (kao posledica razlike
pritisaka) i deluje na buai alat pod pravim uglom i gura
ga uz kanal buotine. To dovodi do trenutne zaglave
buaeg alata bez mogunosti rotacije i manevra "gore
dole" pri emu je cirkulacija isplakom normalna.
Najee je uz zid buotine prilepljen deo tekog
buaeg alata ( teke ipke i stabilizeri).

UZROCI DIFERENCIJALNE
ZAGLAVE
Osnovni i najei uzroci su:
Razlika pritisaka izmeu slojnog pritiska i pritiska stuba
isplake.
Neodgovarajui kvalitet isplake (visok sadraj vrste
faze, visoka filtracija, debeo i lo kvalitet isplanog
kolaa).
Naglo poveanje gustine isplake u buotini.
Prisutnost permeabilne formacije u buotini u kojoj dolazi
do lepljenja buaeg alata uz zid kanala buotine.
Kod ove problematike parametri cirkulacije isplakom su
normalnii nema iznoenja vee koliine nabuenog
materijala iz buotine.

MANIFESTACIJE
DIFERENCIJALNE ZAGLAVE
Osnovne manifestacije diferencijalne zaglave su:
Prihvat buaeg alata bez mogunosti rotacije i manevra
iako je cirkulacija isplakom normalna.
Nema poveane koliine iznoenja nabuenog materijala
iz buotine.
Bilo koji reim cirkulacije je mogu ali bez rezultata na
"odglavu" alata.
"Natezanje" ili "nasedanje" buaeg alata u dozvoljenim
granicama ne daje rezultat oslobaanja alata.
Vreme cirkulacije isplakom ne pomae odglavi ali sa
duinom vremena prihvat postaje sve tei.
Sa buotinom je sve u redu osim to je alat u zaglavi.

POSTUPCI ZA REAVANJE
PROBLEMATIKE
1. Uz neprekidnu cirkulaciju isplakom pokuavati
manevar gore dole i pokuati utvrditi zonu
prihvata.
2. Izvriti obradu isplake u cilju smanjenja vrste
faze i postepenog smanjenja gustine isplake
tokom cirkulacije isplakom u buotini.
3. Pristupiti pripremi, izradi i postavljanju naftne
kupke u zonu prihvata (neoteanu ili oteanu
zavisno od uslovu u buotini, sa aditivima za
nagrizanje isplanog kolaa u zoni prihvata).

4. Ako ne doe do brzog oslobaanja alata

postaviti kupke u vie navrata i po mogunosti
vee zapremine od uobiajenih.
5. Kod poznatih slojnih pritisaka (eksploataciono ili
razradno polje) u buotini se moe izazvati
lagani dotok fluida koji moe da pomogne
odglavi alata.
6. U krenjakim ili dolomitinim stenama umesto
naftnih koristiti kiselinske kupke.